ZAKON

O PRAVOBRANILATVU
("Sl. glasnik RS", br. 55/2014)

Glava I
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
lan 1
Ovim zakonom se ureuje delokrug i poloaj pravobranilatva, osnivanje, nadlenost,
ureenje i organizacija Dravnog pravobranilatva, poloaj dravnog pravobranioca,
zamenika dravnog pravobranioca i zaposlenih u Dravnom pravobranilatvu, nain
osnivanja, nadlenost i osnove ureenja i organizacije pravobranilatva autonomne pokrajine
i pravobranilatva jedinice lokalne samouprave, kao i druga pitanja od znaaja za rad
Dravnog pravobranilatva, pravobranilatava autonomne pokrajine i pravobranilatva
jedinice lokalne samouprave.

Pravobranilatvo
lan 2
Pravobranilatvo je organ koji obavlja poslove pravne zatite imovinskih prava i
interesa Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Poslove pravobranilatva za zatitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije obavlja
Dravno pravobranilatvo, koje se osniva ovim zakonom.
Izuzetno od stava 2. ovog lana, poslovi pravobranilatva za zatitu imovinskih prava i
interesa Republike Srbije u postupcima koji za predmet imaju prava i obaveze Republike
Srbije u vezi sa delokrugom ministarstva nadlenog za poslove odbrane, vojnih jedinica i
vojnih ustanova koje su organizaciono vezane za ministarstvo nadleno za poslove odbrane i
Vojske Srbije, uredie se posebnim zakonom.
Poslove pravobranilatva za zatitu imovinskih prava i interesa autonomne pokrajine i
jedinice lokalne samouprave obavljaju pravobranilatva autonomnih pokrajina i
pravobranilatva jedinica lokalne samouprave. Ureenje i organizacija, kao i druga pitanja od
znaaja za rad pravobranilatva autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave
utvruju se odlukom autonomne pokrajine, odnosno odlukom jedinice lokalne samouprave, u
skladu sa osnovama za ureenje i organizaciju pravobranilatva propisanih ovim zakonom.

Obavljanje poslova pravobranilatva

lan 3
Dravno pravobranilatvo, pravobranilatvo autonomne pokrajine i pravobranilatvo
jedinice lokalne samouprave svoju dunost obavljaju u skladu sa Ustavom, zakonom i
drugim optim pravnim aktima.

Sredstva za rad pravobranilatva

lan 4

Sredstva za rad Dravnog pravobranilatva, pravobranilatva autonomne pokrajine i

pravobranilatva jedinice lokalne samouprave obezbeuju se u budetu Republike Srbije,
odnosno u budetima autonomnih pokrajina i budetima jedinica lokalne samouprave.

Glava II
DRAVNO PRAVOBRANILATVO
Poloaj Dravnog pravobranilatva
lan 5
Dravno pravobranilatvo je dravni organ koji preduzima pravne radnje i koristi pravna
sredstva radi ostvarivanja i zatite imovinskih prava i interesa Republike Srbije i obavlja
druge poslove odreene zakonom.
Sedite Dravnog pravobranilatva je u Beogradu.
Dravno pravobranilatvo poslove iz svoje nadlenosti obavlja u seditu i u odeljenjima
obrazovanim van sedita.

Funkcija Dravnog pravobranilatva

lan 6
Funkciju Dravnog pravobranilatva obavljaju dravni pravobranilac i zamenici
dravnog pravobranioca.

Obeleja Dravnog pravobranilatva

lan 7
Dravno pravobranilatvo ima peat koji sadri naziv i sedite Dravnog
pravobranilatva i naziv i grb Republike Srbije, u skladu sa zakonom. Peat odeljenja
Dravnog pravobranilatva sadri i naziv i sedite odeljenja.
Na zgradi u kojoj se nalazi sedite i odeljenje Dravnog pravobranilatva moraju biti
istaknuti naziv Dravnog pravobranilatva, odnosno naziv odeljenja Dravnog
pravobranilatva, grb i zastava Republike Srbije, u skladu sa zakonom.
Dravni pravobranilac, zamenici dravnog pravobranioca, pravobranilaki pomonik i
pravobranilaki pripravnik u vrenju poslova iz nadlenosti Dravnog pravobranilatva koriste
slubenu legitimaciju.
Obrazac, izgled i nain upotrebe slubene legitimacije blie se ureuje Pravilnikom o
upravi u Dravnom pravobranilatvu.

Dostavljanje spisa i pruanje podataka i obavetenja Dravnom

pravobranilatvu
lan 8
Dravni organi, posebne organizacije i javne ustanove koje zastupa duni su da
obaveste Dravno pravobranilatvo o pravnoj stvari u kojima je ono ovlaeno da preduzima
pravne radnje i pravna sredstva radi ostvarivanja njihovih prava i interesa, odnosno prava i
interesa Republike Srbije.
Dravni organi, organi autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, kao i druge
organizacije i pravna lica duni su da Dravnom pravobranilatvu, na njegov zahtev, dostave
spise i obavetenja, odnosno prue podatke i objanjenja potrebna za preduzimanje radnji
za koje je Dravno pravobranilatvo nadleno.

Kada Dravno pravobranilatvo vezuje zakonski rok za postupanje, organi i

organizacije iz st. 1. i 2. ovog lana duni su da spise i obavetenja neodlono dostave,
odnosno podatke i objanjenja neodlono prue.
Ako usled nepostupanja, odnosno neblagovremenog postupanja organa i organizacija
iz st. 1. i 2. ovog lana nastupi teta za Republiku Srbiju ili druge subjekte koje zastupa
Dravno pravobranilatvo e o tome obavestiti ministarstvo koje je ovlaeno da vri nadzor
nad radom tog organa ili organizacije, odnosno obavestie Vladu, a od odgovornog lica u
tom organu ili organizaciji zahtevae naknadu priinjene tete.
Dravno pravobranilatvo je ovlaeno da zatrai uvid, izdavanje izvoda i kopiranje
isprava i drugih spisa iz svakog javnog registra, predmeta i elektronske baze podataka o
stanju u predmetima koje vodi sud, drugi dravni organ, organ autonomne pokrajine, organ
jedinice lokalne samouprave, ili nosilac javnih ovlaenja, bez naknade.

Obavezno dostavljanje pismena neposredno Dravnom pravobranilatvu

lan 9
Sudovi, organi uprave i drugi nadleni organi duni su da u stvarima u kojima je
predvieno zastupanje od strane Dravnog pravobranilatva dostavljaju sva pismena
neposredno Dravnom pravobranilatvu.
Organi koji imaju sedite na podruju za koje je obrazovano odeljenje Dravnog
pravobranilatva sva pismena dostavljaju neposredno odeljenju Dravnog pravobranilatva.
Dostavljanje izvreno suprotno odredbi stava 1. ovog lana ne proizvodi pravno
dejstvo.

Trokovi zastupanja
lan 10
Trokovi zastupanja u postupcima pred sudom, organom uprave i drugim nadlenim
organom priznaju se Dravnom pravobranilatvu po propisima o nagradi i naknadi trokova
za rad advokata.
Ostvareni prihodi u zastupanju predstavljaju prihod Republike Srbije.

Glava III
NADLENOST DRAVNOG PRAVOBRANILATVA
Zastupnik i punomonik
lan 11
Dravno pravobranilatvo je zastupnik Republike Srbije u pravnim postupcima pred
sudovima, arbitraama, organima uprave i drugim nadlenim organima, kada Republika
Srbija ima poloaj stranke ili umeaa o ijim pravima i obavezama se odluuje u tom
postupku.
Dravno pravobranilatvo pred sudovima, arbitraama, organima uprave i drugim
nadlenim organima zastupa dravne organe i posebne organizacije koji nemaju svojstvo
pravnog lica, dravne organe i posebne organizacije koji imaju svojstvo pravnog lica, a ije
se finansiranje obezbeuje iz budeta Republike Srbije i javne ustanove iji je osniva
Republika Srbija, a ije se finansiranje obezbeuje iz budeta Republike Srbije, u pravnim
postupcima u kojima ovi subjekti uestvuju kao stranke ili umeai o ijim imovinskim
pravima i obavezama se odluuje u tom postupku.

Dravno pravobranilatvo moe na osnovu posebno datog punomoja zastupati u

postupku pred sudovima, arbitraama, organima uprave i drugim nadlenim organima i
druga pravna lica iji je osniva Republika Srbija.
Kada je propisano da je u odreenom postupku ili za preduzimanje samo odreene
radnje u postupku obavezno zastupanje stranke od strane advokata, Dravno
pravobranilatvo je ovlaeno da preduzima zastupanje pod istim uslovima kao i advokat.
Kada u istom postupku uestvuju stranke sa suprotstavljenim interesima, a jedna od tih
stranaka je Republika Srbija, Dravno pravobranilatvo e zastupati Republiku Srbiju.
Kada u istom postupku uestvuju stranke sa suprotstavljenim interesima, koje prema
ovom zakonu zastupa Dravno pravobranilatvo, a nijedna od tih stranaka nije Republika
Srbija, Dravno pravobranilatvo e zastupati stranku koja je inicirala pokretanje postupka.

Zastupanje pred stranim i meunarodnim sudovima i arbitraama i pred drugim

nadlenim organima u inostranstvu
lan 12
Dravno pravobranilatvo zastupa Republiku Srbiju pred stranim i meunarodnim
sudovima i arbitraama i pred drugim nadlenim organima u inostranstvu.
Ako Dravno pravobranilatvo prema propisima strane drave ili meunarodne
organizacije ili iz drugih razloga, ne moe neposredno da zastupa pred stranim ili
meunarodnim sudovima i arbitraama, ili pred drugim nadlenim organima u inostranstvu,
Vlada, na predlog dravnog pravobranioca, ovlastie za zastupanje lice koje moe preduzeti
zastupanje po propisima strane drave ili meunarodne organizacije.
U sluaju iz stava 2. ovog lana, dravni pravobranilac je duan da obezbedi aktivno
praenje toka zastupanja, kao i da licu ovlaenom za zastupanje daje potrebne naloge i
uputstva.

Zastupanje pred Evropskim sudom za ljudska prava

lan 13
Dravno pravobranilatvo zastupa Republiku Srbiju pred Evropskim sudom za ljudska
prava u skladu sa Evropskom konvencijom za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i
dodatnim protokolima uz ovu konvenciju.
Poslove zastupanja iz stava 1. ovog lana obavlja zamenik dravnog pravobranioca
koji je postavljen i za zastupnika Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava.
Optenje izmeu Republike Srbije i Evropskog suda za ljudska prava odvija se
posredstvom zastupnika iz stava 2. ovog lana.
Zastupnik moe da zakljui poravnanje sa strankama koje uestvuju u postupcima pred
Evropskim sudom za ljudska prava, uz prethodnu saglasnost organa iji su akti doveli do
postupka pred Evropskim sudom za ljudska prava. Poravnanje se zakljuuje u pisanoj formi.
Isplata iznosa dogovorenog poravnanjem ili naznaenog u presudi Evropskog suda za
ljudska prava, vri se iz sredstava organa Republike Srbije iji su akti prouzrokovali krenje
ljudskih prava.

Obavetenja i izvetaji
lan 14
Dravno pravobranilatvo prati i prouava pravna pitanja od znaaja za rad dravnih
organa, kao i primenu zakona i drugih optih pravnih akata, kada je to od znaaja za zatitu

imovinskih prava i interesa Republike Srbije i o uoenim problemima obavetava Vladu i

druge nadlene dravne organe.
Dravno pravobranilatvo najkasnije do 31. marta tekue godine podnosi Vladi izvetaj
o radu za prethodnu godinu.

Pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti

lan 15
Dravno pravobranilatvo je ovlaeno da pokrene postupak za ocenu ustavnosti
zakona, odnosno za ocenu ustavnosti i zakonitosti drugih optih pravnih akata, ako oceni da
su zakonom, odnosno drugim optim pravnim aktom povreena imovinska prava i interesi
Republike Srbije ili zakonom utvreni poloaj Dravnog pravobranilatva.

Obavetavanje o potrebi izmene propisa

lan 16
Ako Dravno pravobranilatvo povodom postupka pred Evropskim sudom za ljudska
prava, oceni da domai propis nije u skladu sa Evropskom konvencijom za zatitu ljudskih
prava i osnovnih sloboda, obavestie o tome nadlene dravne organe o potrebi
usklaivanja propisa.

Davanje pravnog miljenja

lan 17
Dravnom pravobranilatvu se mogu dostaviti radi davanja pravnog miljenja nacrti
pravnih poslova koje zakljuuju subjekti koje zastupa, ako ti pravni poslovi za predmet imaju
imovinska prava i obaveze Republike Srbije, odnosno tih subjekata.
Dravno pravobranilatvo daje pravna miljenja i o drugim imovinskopravnim pitanjima
subjektima koje zastupa.

Pruanje pravne pomoi

lan 18
Dravno pravobranilatvo moe na zahtev drugog pravobranilatva, odnosno jedinice
lokalne samouprave pruiti strunu pomo ili preuzeti zastupanje.
Kada je postupanjem drugog pravobranilatva povreen javni interes, Dravno
pravobranilatvo moe preuzeti postupanje od drugog pravobranilatva.

Nain postupanja Dravnog pravobranilatva

lan 19
Dravno pravobranilatvo je ovlaeno da pokrene, odnosno podnese inicijativu za
pokretanje postupka pred sudom ili drugim nadlenim organom povodom pitanja iz svoje
nadlenosti.
Dravno pravobranilatvo postupa i po pismenim nalozima i zahtevima subjekata koje
zastupa, koje je duno obavestiti u razumnom roku, koji ne moe biti dui od 30 dana, o
svom pravnom miljenju, odnosno o preduzetim radnjama.
U sluaju da je pravno miljenje potrebno dati, odnosno radnju preduzeti u roku kraem
od roka iz stava 2. ovog lana, organ koji se obratio Dravnom pravobranilatvu duan je da
to posebno istakne i obrazloi u pismenom zahtevu, uz oznaavanje da se zahtev upuuje
kao prioritet, sa jasno naznaenim rokom za postupanje, koji ne moe biti krai od osam
dana, odnosno tri dana kada se radi o zahtevu Vlade.

Kada oceni da se nalogom ili zahtevom subjekta koji zastupa kri Ustav ili zakon ili
ugroavaju imovinska prava i interesi Republike Srbije, Dravno pravobranilatvo e o tome
odmah, a najkasnije u roku od tri dana od dana prijema naloga ili zahteva, pismenim putem
obavesti izdavaoca naloga, odnosno podnosioca zahteva, sa obrazloenim razlozima za
odbijanje postupanja.
Ako zastupani subjekat i posle obavetenja iz stava 4. ovog lana ostane pri izdatom
nalogu ili podnetom zahtevu, Dravno pravobranilatvo e postupiti po tom nalogu ili
zahtevu.
Dravni pravobranilac i zamenik dravnog pravobranioca ne mogu trpeti tetne
posledice ukoliko postupe u skladu sa odredbama st. 1. do 5. ovog lana.

Izvetaj o postupanju u pojedinim predmetima

lan 20
Dravno pravobranilatvo dostavlja izvetaj o postupanju u pojedinim predmetima
Vladi, ministarstvu nadlenom za finansije, ministarstvu nadlenom za pravosue, kao i
subjektima koje zastupa, na njihov zahtev.

Postupanje radi sporazumnog reavanja spornog odnosa

lan 21
Dravno pravobranilatvo e pre pokretanja postupka pred sudom, organom uprave ili
drugim nadlenim organom, odnosno u postupku odgovora na tubu, predlog ili drugi akt
kojim je pokrenut postupak protiv zastupanog subjekta, razmotriti mogunost sporazumnog
reavanja spornog odnosa, na svoju inicijativu ili na inicijativu suprotne strane.
Kada Dravno pravobranilatvo proceni da nisu ispunjeni materijalni ili formalni uslovi
da se sporni odnos rei sporazumno ili da predloeno sporazumno reenje nije u interesu
Republike Srbije, o tome e pismeno obavestiti subjekta koga zastupa.
Pre zakljuenja postignutog sporazuma za reavanje spornog odnosa, Dravno
pravobranilatvo je duno da pribavi saglasnost ministarstva nadlenog za finansije za
zakljuenje tog sporazuma.
Razmatranje mogunosti sporazumnog reavanja spornog odnosa ne oslobaa
Dravno pravobranilatvo obaveze da u pokrenutom sudskom, upravnom ili drugom
postupku pred nadlenim organom istovremeno preduzima sve potrebne pravne radnje, a
posebno zakonom predviene procesne radnje, odnosno ne oslobaa ga obaveze
postupanja u okviru zakonom utvrenih rokova za preduzimanje pravnih radnji u tim
postupcima.
Za svaki konani sporazum u postupku za alternativno reavanje spora u kome ne
uestvuje Dravno pravobranilatvo mora biti pribavljeno pravno miljenje Dravnog
pravobranilatva.

Zatita poverljivih podataka dobijenih u postupku zastupanja

lan 22
Dravno pravobranilatvo ne moe suprotnoj strani u pregovorima u postupku za
sporazumno reavanje spora, odnosno u sudskom, upravnom ili drugom postupku, kao ni
treim licima, davati podatke dobijene od zastupanog subjekta, osim ako zastupani subjekat
nije to prethodno odobrio.

Glava IV
UREENJE DRAVNOG PRAVOBRANILATVA
6

Dravni pravobranilac i zamenici dravnog pravobranioca

lan 23
Poslove iz nadlenosti Dravnog pravobranilatva obavljaju dravni pravobranilac i
zamenici dravnog pravobranioca.
Dravni pravobranilac rukovodi radom i predstavlja Dravno pravobranilatvo. Za svoj
rad i rad Dravnog pravobranilatva odgovoran je Vladi i ministru nadlenom za pravosue.
Zamenik dravnog pravobranioca odgovoran je za svoj rad dravnom pravobraniocu.

Funkcionalna nadlenost
lan 24
Dravni pravobranilac moe preduzeti svaku radnju iz nadlenosti Dravnog
pravobranilatva.
Dravni pravobranilac je iskljuivo nadlean za pokretanje postupka ocene ustavnosti i
zakonitosti, podnoenje izvetaja i obavetenja Vladi i ministru nadlenom za pravosue i
obavljanje drugih poslova utvrenih zakonom kao nadlenost dravnog pravobranioca.
Zamenik dravnog pravobranioca moe preduzeti svaku radnju iz nadlenosti
Dravnog pravobranilatva koja nije u iskljuivoj nadlenosti dravnog pravobranioca.

Odeljenja Dravnog pravobranilatva

lan 25
Dravno pravobranilatvo poslove iz svoje nadlenosti pred sudovima, organima
uprave i drugim nadlenim organima van sedita Dravnog pravobranilatva obavlja u
odeljenjima Dravnog pravobranilatva.
Broj, mesna nadlenost i sedita odeljenja Dravnog pravobranilatva odreuju se
pravilnikom o obrazovanju odeljenja Dravnog pravobranilatva, koji donosi ministar
nadlean za pravosue, uz pribavljeno miljenje Dravnog pravobranilatva.

Opta obavezna uputstva dravnog pravobranioca

lan 26
Dravni pravobranilac izdaje u pismenoj formi opta obavezna uputstva za rad i
postupanje zamenika dravnih pravobranilaca i zaposlenih u Dravnom pravobranilatvu,
radi postizanja zakonitosti, delotvornosti i jednoobraznosti u postupanju.
Opta obavezna uputstva dravni pravobranilac moe da izda i na predlog Kolegijuma
Dravnog pravobranilatva.

Uputstvo za obavezno postupanje u pojedinim predmetima

lan 27
Dravni pravobranilac moe izdati uputstvo za obavezno postupanje zamenika
dravnog pravobranioca u pojedinim predmetima.
Uputstvo za obavezno postupanje izdaje se u pismenoj formi.
Zamenik dravnog pravobranioca koji smatra da je uputstvo za obavezno postupanje
nezakonito ili neosnovano moe izjaviti prigovor sa obrazloenjem dravnom pravobraniocu,
u roku od tri dana od dana prijema uputstva.

Zamenik dravnog pravobranioca koji je izjavio prigovor je duan da postupa po

uputstvu do odluke dravnog pravobranioca po prigovoru, ako postupanje po uputstvu u
konkretnom sluaju ne trpi odlaganje.
Dravni pravobranilac e odluiti o prigovoru najkasnije u roku od osam dana.
Ako dravni pravobranilac odbije prigovor, zamenik dravnog pravobranioca e
postupiti po uputstvu.

Devolucija i supstitucija
lan 28
Dravni pravobranilac moe preduzeti sve radnje u predmetu kojim je zaduen zamenik
dravnog pravobranioca.
Dravni pravobranilac moe pismenim putem ovlastiti zamenika dravnog
pravobranioca da postupa u pojedinom predmetu kojim je zaduen drugi zamenik dravnog
pravobranioca, kada je taj zamenik dravnog pravobranioca spreen iz pravnih ili stvarnih
razloga da postupa u tom predmetu.

Zamenjivanje u zastupanju
lan 29
Dravni pravobranilac i zamenik dravnog pravobranioca mogu poveriti licu
zaposlenom u subjektu iz lana 11. stav 2. ovog zakona da preduzme odreenu radnju u
postupku pred sudom, organom uprave ili drugim nadlenim organom.
Lice kojem se poverava zastupanje u smislu stava 1. ovog lana mora biti diplomirani
pravnik sa poloenim pravosudnim ispitom.
Dravni pravobranilac i zamenik dravnog pravobranioca mogu poveriti
pravobranilatvu jedinice lokalne samouprave da preduzme odreenu radnju u postupku
pred sudom, organom uprave ili drugim nadlenim organom.
Lica iz st. 1. i 3. ovog lana postupaju u granicama datog pismenog punomoja.

Ovlaenja pravobranilakog pomonika i pravobranilakog pripravnika

lan 30
Pravobranilaki pomonik i pravobranilaki pripravnik mogu preduzeti radnje
zastupanja u postupku pred sudom, organom uprave ili drugim nadlenim organom, u
granicama pismenog ovlaenja zamenika dravnog pravobranioca.

Poslovi uprave u Dravnom pravobranilatvu

lan 31
Dravni pravobranilac rukovodi upravom u Dravnom pravobranilatvu i odgovoran je
za pravilan i blagovremen rad Dravnog pravobranilatva.
Dravni pravobranilac ureuje organizaciju i rad Dravnog pravobranilatva, odluuje o
pravima po osnovu rada zamenika dravnih pravobranilaca i o radnim odnosima dravnih
slubenika i nametenika u Dravnom pravobranilatvu, otklanja nepravilnosti i
odugovlaenja u radu i vri druge poslove na koje je ovlaen zakonom ili drugim propisom.
Ako je dravni pravobranilac odsutan ili spreen da rukovodi Dravnim
pravobranilatvom, zamenjuje ga zamenik dravnog pravobranioca odreen aktom dravnog
pravobranioca.

Ako dravnom pravobraniocu prestane funkcija, Vlada, na predlog ministra nadlenog

za pravosue, postavlja vrioca funkcije dravnog pravobranioca iz reda zamenika dravnih
pravobranilaca, na period od est meseci.

Pravilnik o upravi u Dravnom pravobranilatvu

lan 32
Pravilnikom o upravi u Dravnom pravobranilatvu ureuju se: odnos Dravnog
pravobranilatva prema graanima i javnosti, nain voenja evidencija, nain raspodele
predmeta, rukovanje predmetima, postupanje sa arhivskim materijalom i druga pitanja od
znaaja za rad Dravnog pravobranilatva.
Pravilnik o upravi u Dravnom pravobranilatvu donosi dravni pravobranilac uz
saglasnost ministra nadlenog za pravosue.
Pravilnik iz stava 1. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Nadzor nad radom Dravnog pravobranilatva

lan 33
Nadzor nad radom Dravnog pravobranilatva vri ministarstvo nadleno za
pravosue, po slubenoj dunosti, na predlog subjekata iz lana 11. stav 2. ovog zakona ili
po inicijativi stranaka i uesnika u postupku.
U vrenju nadzora, ovlaeno slubeno lice ministarstva nadlenog za pravosue moe
da izvri uvid u predmete, evidencije i spise Dravnog pravobranilatva, kao i da zahteva
potrebne podatke.
U vrenju nadzora, ovlaeno slubeno lice moe naloiti mere za otklanjanje
nedostataka u radu Dravnog pravobranilatva, odrediti rok za postupanje po merama, kao i
podneti predlog za pokretanje disciplinskog ili drugog postupka.

Glava V
POLOAJ DRAVNOG PRAVOBRANIOCA I ZAMENIKA DRAVNOG
PRAVOBRANIOCA
Prava iz radnog odnosa
lan 34
Dravni pravobranilac i zamenici dravnog pravobranioca ostvaruju prava iz radnog
odnosa u skladu sa propisima koji ureuju poloaj dravnih slubenika, ako ovim zakonom
nije drukije odreeno.

Premetaj
lan 35
Zamenik dravnog pravobranioca moe biti trajno premeten iz sedita u odeljenje, iz
odeljenja u sedite, ili iz jednog odeljenja u drugo odeljenje, uz svoju pismenu saglasnost.
U sluaju ukidanja odeljenja Dravnog pravobranilatva, zamenik dravnog
pravobranioca moe biti premeten i bez svoje saglasnosti.
Reenje o premetaju donosi Vlada na predlog dravnog pravobranioca.

Upuivanje
lan 36

Zamenik dravnog pravobranioca moe, uz svoju pismenu saglasnost, biti upuen iz

sedita u odeljenje, iz odeljenja u sedite, ili iz jednog odeljenja u drugo odeljenje, najdue
na jednu godinu.
Izuzetno, zamenik dravnog pravobranioca moe biti upuen i bez svoje saglasnosti iz
sedita u odeljenje, iz odeljenja u sedite, ili iz jednog odeljenja u drugo odeljenje, najdue
na est meseci.
Reenje o upuivanju donosi dravni pravobranilac.

Glava VI
POSTAVLJENJE DRAVNOG PRAVOBRANIOCA I ZAMENIKA
DRAVNOG PRAVOBRANIOCA
Postavljenje dravnog pravobranioca
lan 37
Dravnog pravobranioca, na predlog ministra nadlenog za pravosue, postavlja Vlada
na period od pet godina i moe biti ponovo postavljen.
Kada dravni pravobranilac po isteku mandata ne bude ponovo postavljen ili ako mu
poloaj prestane na lini zahtev, postavlja se za zamenika dravnog pravobranioca, pod
uslovom da je postavljen za dravnog pravobranioca iz reda zamenika dravnog
pravobranioca.

Postavljenje zamenika dravnog pravobranioca

lan 38
Vlada, na predlog ministra nadlenog za pravosue, postavlja zamenika dravnog
pravobranioca, na period od pet godina. Zamenik dravnog pravobranioca moe biti ponovo
postavljen.
U odluci o postavljenju odreuje se da se zamenik dravnog pravobranioca postavlja u
seditu ili u odeljenju Dravnog pravobranilatva, odnosno da se postavlja za zastupnika
Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava.
Zamenik dravnog pravobranioca koji ne bude ponovo postavljen ili ako mu poloaj
prestane na lini zahtev ima pravo da bude rasporeen na radno mesto pravobranilakog
pomonika.
Broj zamenika dravnog pravobranioca utvruje se aktom o unutranjem ureenju i
sistematizaciji radnih mesta u Dravnom pravobranilatvu.

Opti uslovi
lan 39
Za dravnog pravobranioca i zamenika dravnog pravobranioca moe biti postavljen
dravljanin Republike Srbije koji ispunjava opte uslove za rad u dravnim organima, koji je
zavrio pravni fakultet, poloio pravosudni ispit i dostojan je pravobranilake funkcije.

Posebni uslovi
lan 40
Za dravnog pravobranioca i zamenika dravnog pravobranioca moe biti postavljeno
lice koje, pored optih uslova, ima radno iskustvo u pravnoj struci posle poloenog
pravosudnog ispita, i to:

10

1) deset godina za dravnog pravobranioca;

2) osam godina za zamenika dravnog pravobranioca.
Za obavljanje poslova iz nadlenosti Dravnog pravobranilatva u zastupanju pred
meunarodnim sudom ili drugim meunarodnim telom, pored navedenih uslova, potrebno je
da lice poseduje odgovarajui nivo poznavanja jednog od stranih jezika na kojima se vodi
postupak pred meunarodnim sudom ili drugim meunarodnim telom.
Za zamenika dravnog pravobranioca koji je zastupnik Republike Srbije pred
Evropskim sudom za ljudska prava, pored ostalih uslova, potrebno je da lice poseduje i
potvreno aktivno znanje engleskog, odnosno francuskog jezika.

Glava VII
KOLEGIJUM DRAVNOG PRAVOBRANILATVA
Sastav kolegijuma
lan 41
Kolegijum Dravnog pravobranilatva ine dravni pravobranilac i zamenici dravnog
pravobranioca.

Sazivanje kolegijuma
lan 42
Kolegijum Dravnog pravobranilatva saziva i njime rukovodi dravni pravobranilac.
Dravni pravobranilac saziva kolegijum kada oceni da je to potrebno, ili na zahtev
najmanje treine zamenika dravnih pravobranilaca.

Nadlenost kolegijuma
lan 43
Kolegijum Dravnog pravobranilatva:
1) razmatra izvetaj o radu Dravnog pravobranilatva za prethodnu godinu;
2) razmatra pitanja od znaaja za pravilno vrenje poslova iz nadlenosti Dravnog
pravobranilatva;
3) razmatra pitanja od znaaja za rad i organizaciju Dravnog pravobranilatva;
4) razmatra nacrte zakona i drugih propisa od znaaja za rad Dravnog
pravobranilatva;
5) razmatra potrebu pokretanja postupka ocene ustavnosti i zakonitosti;
6) vri i druge poslove odreene zakonom i Pravilnikom o upravi u Dravnom
pravobranilatvu.

Glava VIII
ZAPOSLENI U DRAVNOM PRAVOBRANILATVU
Sastav i broj zaposlenih
lan 44

11

U Dravnom pravobranilatvu rade pravobranilaki pomonici, pravobranilaki

pripravnici i drugi dravni slubenici i nametenici zaposleni na administrativnim,
raunovodstvenim, informacionim i drugim prateim poslovima znaajnim za rad Dravnog
pravobranilatva.
Broj zaposlenih u Dravnom pravobranilatvu odreuje dravni pravobranilac aktom o
unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta.

Sekretar Dravnog pravobranilatva

lan 45
Dravno pravobranilatvo ima sekretara koji pomae dravnom pravobraniocu u
vrenju poslova uprave u Dravnom pravobranilatvu.

Pravobranilaki pomonici
lan 46
Pravobranilaki pomonici pomau zameniku dravnog pravobranioca u obavljanju
poslova iz delokruga Dravnog pravobranilatva, izrauju pravobranilake podneske i akte,
preduzimaju radnje zastupanja na raspravama pred sudom, organom uprave ili drugim
nadlenim organom i vre druge poslove predviene zakonom i aktom o unutranjem
ureenju i sistematizaciji radnih mesta.

Pravobranilaki pripravnik
lan 47
Za pravobranilakog pripravnika prima se lice koje je zavrilo pravni fakultet i ispunjava
opte uslove za rad u dravnim organima.
Pravobranilaki pripravnik prima se u radni odnos na tri godine.
Pravobranilaki pripravnik koji je poloio pravosudni ispit u toku trajanja vremena na
koje je zasnovao radni odnos moe se preuzeti u radni odnos na neodreeno vreme, u
svojstvu pravobranilakog pomonika.
Diplomirani pravnik moe biti primljen na obuku u pravobranilatvo, bez zasnivanja
radnog odnosa, radi sticanja radnog iskustva i uslova za polaganje pravosudnog ispita
(volonter).

Obuka
lan 48
Program obuke pravobranilakog pripravnika i volontera utvruje Dravni
pravobranilac.
Pravobranilaki pripravnik i volonter moe odreeno vreme biti upuen na obuku u
drugi dravni organ, organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.

Ostala pravila o zaposlenima u Dravnom pravobranilatvu

lan 49
Na zasnivanje radnog odnosa, prava, obaveze, struno usavravanje, ocenjivanje i
odgovornost zaposlenih u Dravnom pravobranilatvu primenjuju se propisi koji ureuju
radne odnose dravnih slubenika i nametenika, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.

Akt o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta

lan 50

12

Akt o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u Dravnom

pravobranilatvu, donosi dravni pravobranilac, uz saglasnost ministra nadlenog za
pravosue.

Glava IX
PRAVOBRANILATVO AUTONOMNE POKRAJINE I
PRAVOBRANILATVO JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE
Obrazovanje pravobranilatava autonomne pokrajine i jedinice lokalne
samouprave
lan 51
Poslove pravne zatite imovinskih prava i interesa autonomne pokrajine i jedinice
lokalne samouprave obavlja pravobranilatvo autonomne pokrajine, odnosno
pravobranilatvo jedinice lokalne samouprave.
Obrazovanje i ureenje pravobranilatva autonomne pokrajine i pravobranilatva
jedinice lokalne samouprave ureuje se u skladu sa osnovama za ureenje i organizaciju
pravobranilatva propisanih ovim zakonom.

Nadlenost pravobranilatava autonomne pokrajine i jedinice lokalne

samouprave
lan 52
Pravobranilatvo autonomne pokrajine i pravobranilatvo jedinice lokalne samouprave
u postupcima pred sudovima, upravnim i drugim nadlenim organima zastupa autonomnu
pokrajinu, odnosno jedinicu lokalne samouprave radi zatite njenih imovinskih prava i
interesa.
Pravobranilatvo autonomne pokrajine i pravobranilatvo jedinice lokalne samouprave
prati i prouava pravna pitanja od znaaja za rad organa i pravnog lica koje zastupa,
posebno iz oblasti njihove nadlenosti, kao i pitanja u vezi sa primenom zakona i
podzakonskih akata koja su, ili mogu biti, od znaaja za preduzimanje bilo koje pravne radnje
organa i pravnog lica koje zastupa, posebno za spreavanje tetnih imovinskopravnih i
drutveno negativnih posledica po pravno lice koje zastupa.
Pravobranilatvo autonomne pokrajine i pravobranilatvo jedinice lokalne samouprave
daje miljenja prilikom zakljuivanja ugovora koje zakljuuje to pravno lice, posebno ugovora
iz oblasti imovinskopravnih odnosa, privredno pravnih ugovora i daju pravne savete svim
organima autonomne pokrajine i organima jedinice lokalne samouprave koje zastupaju.
Kada je propisano da je u odreenom postupku ili za preduzimanje samo odreene
radnje u postupku obavezno zastupanje stranke od strane advokata, pravobranilatvo
autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave je ovlaeno da preduzima zastupanje
pod istim uslovima kao i advokat.

Nosioci pravobranilake funkcije u pravobranilatvu autonomne pokrajine i

jedinice lokalne samouprave
lan 53
Pravobranilaku funkciju u pravobranilatvu autonomne pokrajine i pravobranilatvu
jedinice lokalne samouprave obavlja jedno ili vie lica koja se biraju u skladu sa odlukom o
obrazovanju pravobranilatva.

13

Odredbe ovog zakona koje se odnose na Dravno pravobranilatvo shodno se

primenjuju i na pravobranilatvo autonomne pokrajine i pravobranilatvo jedinice lokalne
samouprave.

Glava X
PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
Nastavljanje sa radom
lan 54
Stupanjem na snagu ovog zakona Republiko javno pravobranilatvo nastavlja sa
radom kao Dravno pravobranilatvo.
Republiki javni pravobranilac i zamenici republikog javnog pravobranioca postavljeni
na osnovu Zakona o javnom pravobranilatvu ("Slubeni glasnik RS", broj 43/91) nastavljaju
sa radom do postavljenja dravnog pravobranioca i zamenika dravnih pravobranilaca u
skladu sa ovim zakonom.
Dravni slubenici i nametenici u Republikom javnom pravobranilatvu nastavljaju sa
radom do rasporeivanja zaposlenih u Dravnom pravobranilatvu, u skladu sa zakonom i
aktom o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u Dravnom pravobranilatvu.
Ovlaenje za zastupanje izdato dravnom slubeniku u Republikom javnom
pravobranilatvu od strane republikog javnog pravobranioca ili zamenika republikog javnog
pravobranioca pre stupanja na snagu ovog zakona, vai do isteka roka od est meseci od
dana stupanja na snagu ovog zakona.
Organizaciona jedinica Ministarstva odbrane koja obavlja poslove zastupanja po
generalnom punomoju izdatom od strane republikog javnog pravobranioca nastavie po
stupanju na snagu ovog zakona zastupanje Republike Srbije u postupcima koji za predmet
imaju prava i obaveze Republike Srbije u vezi sa poslovima iz nadlenosti Ministarstva
odbrane i posebnih organizacija u sastavu Ministarstva odbrane, do donoenja posebnog
zakona.

Postavljenje dravnog pravobranioca i zamenika dravnog pravobranioca

lan 55
Vlada postavlja dravnog pravobranioca u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu
ovog zakona.
Zamenici dravnog pravobranioca bie postavljeni u roku od 90 dana od dana
donoenja akta o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u Dravnom
pravobranilatvu.

Prestanak poloaja republikog javnog pravobranioca i zamenika republikog

javnog pravobranioca
lan 56
Postavljenjem dravnog pravobranioca u skladu sa ovim zakonom, prestaje poloaj
republikom javnom pravobraniocu.
Postavljenjem zamenika dravnih pravobranilaca u skladu sa ovim zakonom, prestaje
poloaj zamenika republikog javnog pravobranioca.
Republiki javni pravobranilac i zamenik republikog javnog pravobranioca koji ne bude
postavljen za dravnog pravobranioca, odnosno zamenika dravnog pravobranioca u skladu
sa ovim zakonom, odnosno koji ne bude rasporeen u smislu propisa koji ureuju prava

14

dravnih slubenika, imaju pravo na naknadu plate u trajanju tri meseca u visini plate koju su
imali u trenutku prestanka dunosti.
Pravo na naknadu plate iz stava 3. ovog lana prestaje pre proteka roka od tri meseca
ako lice kome je prestao poloaj zasnuje radni odnos ili stekne pravo na penziju, a moe biti
produeno za jo tri meseca ako u tih tri meseca stie pravo na penziju.

Preuzimanje nadlenosti
lan 57
Dravno pravobranilatvo e najkasnije u roku est meseci od dana stupanja na snagu
ovog zakona preuzeti predmete subjekata koje zastupa u skladu sa ovim zakonom, a koje
nije zastupalo Republiko javno pravobranilatvo prema Zakonu o javnom pravobranilatvu
("Slubeni glasnik RS", broj 43/91).
Subjekti koje zastupa Dravno pravobranilatvo duni su da dostave predmete iz stava
1. ovog lana Dravnom pravobranilatvu bez odlaganja, ako je to potrebno radi
blagovremenog i delotvornog preduzimanja radnji zastupanja u postupku.

Preuzimanje nadlenosti, predmeta i zaposlenih iz organizacione jedinice

Ministarstva pravde koja obavlja poslove zastupanja Republike Srbije pred
Evropskim sudom za ljudska prava
lan 58
Organizaciona jedinica Ministarstva pravde koja obavlja poslove zastupanja Republike
Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava nastavie po stupanju na snagu ovog zakona
zastupanje u skladu sa Uredbom o zastupniku Republike Srbije pred Evropskim sudom za
ljudska prava ("Slubeni glasnik RS", broj 61/06 - preien tekst), do postavljenja zamenika
dravnog pravobranioca koji se postavlja i za zastupnika Republike Srbije pred Evropskim
sudom za ljudska prava.
Dravno pravobranilatvo e u roku od 30 dana od dana postavljenja zamenika
dravnog pravobranioca koji se postavlja i za zastupnika Republike Srbije pred Evropskim
sudom za ljudska prava preuzeti predmete i zaposlene iz organizacione jedinice Ministarstva
pravde koja obavlja poslove zastupanja iz stava 1. ovog lana.

Donoenje podzakonskih akata

lan 59
Dravni pravobranilac donee akt o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta
u Dravnom pravobranilatvu u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu akta iz lana 25.
stav 2. ovog zakona.
Dravni pravobranilac donee Pravilnik o upravi u Dravnom pravobranilatvu u roku
od 60 dana od dana postavljenja.
Ministar nadlean za pravosue donee akt iz lana 25. stav 2. ovog zakona u roku od
90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Svrstavanje u platne grupe

lan 60
Do usklaivanja Uredbe o razvrstavanju radnih mesta i merilima za opis radnih mesta
dravnih slubenika sa odredbama ovog zakona koeficijent za isplatu plate dravnog
pravobranioca i zamenika dravnog pravobranioca odreuje se u istim platnim grupama u
koje su bili svrstani republiki javni pravobranilac i zamenik republikog javnog
pravobranioca.

15

Usklaivanje organizacije pravobranilatava autonomne pokrajine i jedinice

lokalne samouprave
lan 61
Javno pravobranilatvo obrazovano u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne
samouprave nastavlja sa radom do donoenja odluke autonomne pokrajine, odnosno
jedinice lokalne samouprave o ureenju i organizaciji pravobranilatva autonomne pokrajine,
odnosno pravobranilatva jedinice lokalne samouprave, u skladu sa ovim zakonom.
Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave dune su da odluku iz stava 1.
ovog lana donesu najkasnije u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog
zakona.

Primena ranije donetih propisa

lan 62
Odredbe propisa kojima je odreena nadlenost Republikog javnog pravobranilatva
ili republikog javnog pravobranioca za preduzimanje odreenih radnji i vrenje odreenih
poslova, ili kojima je propisana obaveza nekog dravnog organa, odnosno drugog pravnog
subjekta prema Republikom javnom pravobranilatvu ili prema republikom javnom
pravobraniocu, primenjuju se i na Dravno pravobranilatvo.
Odredbe stava 1. ovog lana shodno se primenjuju i na pravobranilatvo autonomne
pokrajine i pravobranilatvo jedinice lokalne samouprave, odnosno pravobranioca
autonomne pokrajine i pravobranioca jedinice lokalne samouprave.

Prestanak vaenja propisa

lan 63
Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o javnom pravobranilatvu
("Slubeni glasnik RS", broj 43/91) i Uredba o zastupniku Republike Srbije pred Evropskim
sudom za ljudska prava ("Slubeni glasnik RS", broj 61/06 - preien tekst).

Stupanje zakona na snagu

lan 64
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku
Republike Srbije".

16