UNIVERZITET U PRITINI

FAKULTET ZA SPORT I FIZIKO

VASPITANJE

Kostitucionalni sportski tipovi

Seminarski rad iz predmeta: Higijena sa sportskom
medicinom

Predmetni nastavnik:
Doc.dr Tatjana Popovi-Ili

Student:
Nikola Todi br. ind. 6642

Leposavi, april, 2014.

SADRAJ

SADRAJ........................................................................................2
UVOD..............................................................................................3
1. KLASIFIKACIJE........................................................................4
1.1 KREMER ova KLASIFIKACIJA.....................................4
1.2 ELDON ova KLASFIKACIJA..........................................5
1.3 SIGO ova klasifikacija.........................................................7
2. ANTROPOSKOPIJA.................................................................10
ZAKLJUCAK................................................................................11
LITERATURA..12

UVOD
Definicija konstitucije sportiste je dosta kompleksna zbog nekoliko faktora koji
direktno utiu na njegova morfoloka, fizioloka, biohemijska imuno bioloka i
psihika svojstva. Sama reakcija organizma kao celine na razliite nadraaje odnosno
ponaanje u raznim ivotnim i radnim situacijama ini skup svih morfolokih, fiziolokih
i psihikih svojstva koji daju karakter konstituciji sportiste odnosno predstavljaju fenotip
koji nastaje kao simbioza odreenog genotipa koji je pod uticajem komleksa spoljanjih
faktora.
Kad govorimo o konstituciji ne moemo da odvojeno govorimo o tipivima
mukaraca i ena jer konstitucionalni tipovi su nezavisni od polova, i sve vrste tipova
sreemo kod oba pola. Takoe ne postoji posebno konstitucija pojedinih uzrasta jer dete
se veoma brzo u svom razvoju menja pa tek posle 10 te godini imamo prvu
diferencijaciju pojedinih tipova da bi se definitivni konstitucionalni tipovi odraslog
formirali posle 20.godine.
Kod starijih osoba konstitucionalni tipovi se menjaju prvenstveno u pravcu
funkcionalne komponente.

1. KLASIFIKACIJE
Klasifikaciju pojedinih konstitucionalnih tipova moemo sagledati subjektivnom
metodom gde dominira posmatranje i ocena pojedinih svojstava, a drugi metoda je
objektivan gde dominira merenja pojedinih svojstava i njihova uporeivanja. U sutini
najbolje je koristiti obe metode.
Ako uzmemo primer da posmatramo telesnu konstituciju samo prema
morfolokim kriterijumima, dolazimo do zakljuka da ova klasifikacija ima dva izrazito
suprotna tipa, gde sa jedne strane preovladava visina (uzduna dimenzija) a kod drugog
irina (poprena) tela. Postoji i srednji tip kod koga nema dominantnosti ni jedne od
naznaenih morfolokih osobina.
Prema razliitim autorima, posmatrana su dva parametra (visina i irina tela):

makroskel i brahiskel (Manouvrier),

mikroskplanhnik i megalospanhnik (Viola),

leptosom i piknik (Kretschmer),

stenoplastian i euriplastian (Bunak) itd.

Znajui da se retko sreu ljudi koji imaju osobine iskljuivo jednog tipa, u veini
sluajeva postoji meavina razliitih tipova, sa preovladavanjem osobina nekog od njih
kod svakog pojedinca.
Imajui sve ovo u vidu postoje mnogo klasifikacija konstitucionalnih tipova, a mi
emo obraditi one koje najee sreemo u sportsko medicinskoj praksi.

1.1 KREMER ova KLASIFIKACIJA

Sve osobe klasifikuje u sledee konstitucionalne tipove

piknik,

leptosom

atletik
Ujedno je dao i podelu uzimajui u obzir psihika svojstva i reakcije pojedinih
osoba na

ciklostime

izostime tipove

PIKNIK rast je srednji ili neto nii, telo je iroko u odnosu na telesnu visinu,
postoji sklonost ka gojenju. Potkono masno tkivo izraeno, muskulatura slabije
razvijena. irina ramenaje osrednja grudni ko i trbuh su iroki ,trbuh je veliki a relativno
krai grudni ko ga levkasto pokriva. Ruke kratke i iroke i deluju esto kao debele. Lice
je iroko i gojazno, a vrat kratak i uvuen meu ramena.
LEPTOSOM dominantna je visina, a svi ostali parametri obima i irine a time i
itavog tela su mali. Teina ispod prosene osobe ovog tipa su mrave, vike, gracilnog
skeleta, uzanih ramena, dok je grudni ko dug uzan aod napred put nazad pljosnat te je
epigastrini ugao otar. Miii kao iudovi dugi i tanki.lice izdueno, nos dug i uzan, brada
slabo izraena, a vrat tanak i dug.
ATLETIK obino srednji ili vii rast jak skelet reljefna muskulatura.Ramena
iroka grudni ko snaan, irok i isturen,sa pravilnim epigastrinim uglom (oko 90%).Na
trbuhu naglaena muskulatura i uvuena,lice izraeno sa snanom donjom vilicom,vrat
dovoljno dug i snaan. U celini radi se o tipu koji pripada tkz.jakim ljudima.
CIKLOTIMI osobe koje su orjentisane prema spolja (ekstravertirani). To su
ljudi prirodni, realni, socijalni, aktivni i preduzimljivi. Ne vole apstrakne stvari.
IZOTIMI osobe orjentisane prema unutra (intravertirani), teko se
prilagoavaju okolini, povlae se rado u sebe i vole apstrakne stvari.

1.2 ELDON ova KLASFIKACIJA

Sheldon polazi od organskog sistema i to od ektoderma, mezoderma i endoderma
pokazujui razliitu tendenciju rasta.
Ova tri embrionalna lista u sutini odreuju klasifikaciju sutine razvoja
pojedinih tkiva. Procena se vri na osnovu dominantnih karakteristika koja su
karakteristina za odreenu komponentu. Po eldonu postoje pet telesnih zona i to:

glava i vrat

grudni ko

gornji ekstremiteti

trbuh

donji ekstremiteti
U ove pet zone postoji posebne karakteristike koje ukazuju na pripadnost jednog
od tri konstitucionalnih tipova. Stepen pripadnosti pojedine zone oznaava se skalom od
1 do 7.

Ako graa u potpuonsti pripada jednoj zoni obeleavamo na skali brojem 7, ili
pak ako ima minimalna obeleja na skali obeleavamo sa brojem 1.
Sportski tip veslaa
Odreivanje po eldonu je veoma komplikovano, jer osnov njegove origalne
metode je fotogafiski snimak sa tri strane prednja, zadnja i sa strane. Na fotografijama se
vri 17. mernja odreenih parametara ija se veliina izrazi u % visine tela. Definitivan
somatotip rezultira iz ocena dobijenih iz ovih posmatranja i merenja. Zbog
komlikovanosti merenja i sam eldon je napustio svoju originalnu metodu i malo je
modifikovao.,i sada se ona dosta koristi posebno kod amerikih antropologa.
ENDOMORFNI tip karakterie se zaobljenim kosturom, slabe muskulature
veom telesnom masom sa izraenim masnim tkivom.Lice je okrugl vrat kratak i debeo
trup dug i irok, trbuh povean,a ekstremiteti kratki i debeli. Ovaj tip ima oznaku kod
merenja 7 1 1.
MEZOMORFNI tip se karakterie snanom telesnom graom jakim kosturom
ijakom imasivnom muskulaturom. Lice je dugo sa izraenim kostima. Vrat je dug isnaan
a ramena iroka. Grudni ko snaan i irok i nadvisuje volumen trbuha. Ekstremiteti su
dobro razvijeni i snani. Ovaj tip ima oznaku kod merenja 1 7 1
EKTOMORFNI tip je vitke telesne grae nean sa slabom muskulaturom. Lice
malo sa irokim elom,vrat je dug i tanak i obino nagnut napred. Ramena su uska i
oputena. Grudni ko je uzak i plitak. Ekstremiteti su dugi i tanki,s adugim i tankim
miiima. Ovaj tip ima oznaku kod merenja 1 1 7
Oznaka 4 4 4 je meani tip gde su ravnomerno zastupljene sve karakteristike.
Ispitivanja koja su sproveli Cureton, Tomas i S. Riedman na studentima
Springlied skog koleda eldonovom metodom dali su sledee rezultate:

u disciplinama u kojima je potrebna snaga, najbolje rezultate

postiu osobe mezomorfnog tipa 44,27 %

u disciplinama u kojima je potrebna okretnost, najbolje rezultate

postiu osobe ektomorfnog tipa 39,58 %

u sportovima na vodi najbolje uspehe postiu osobe mezomorfnog

i mezoendomorfnog tipa 3,42 %

umereni ektomorfni 12,22 %,

umereni endomorfni 0,51 %.

Odreivanjem konstitucionalnih tipova bavio se i Italijan PENDE koga smatraju
ocem savremene moderne biotipologije. Osnov lei u piramidi sa etri njegove baze jer
on ljude i svrstava u etri grupe. Prva strana predstavlja telesnu grau osobe, druga
fizioloke karakteristike, a trea i etvrta intelegenciju osobe. Vrh ove piramide je sinteza
ova etiri faktora. Ova metoda je veoma dobra jer daje karakteristike jedne osobe to je i
prednost odreivanja konstitucionalnih tipova, ali ima jednu manu aparatura za
ispitivanje je suvie skupa. Pende razlikuje etri konstitucionalna tipa i to:

longilinealni stenini tip

longilinealni astenian tip
brevilinealni stenian tip
brevilinealni astenini tip

Ove tipove neemo detaljno opisati (retko je koristimo ) a sutina je da se sva

etiri tipa retko moe nai kod jedne osobe.

1.3 SIGO ova klasifikacija

Predstavlja klasifikaciju stare francuske (lionske) morfoloke kole , ocenjuje
konstitucionalne tiopove prema dominantnosti jednog od morfoloko funkcionalnih
sistema:

muskularnog

respiratornog

digestivnog

cerebralnog
Muskularni tip ima razvijene udove i veliku masu skeletne muskulature. Lice je
pravouglog oblika sa vertikalnom duom stranom i priblino jednako segmentima
gornji ili cerebralni, srednji ili respiratorni i donji ili digestivni. Ruke su duge i sa
izrazitim reljefom muskulature, a trup je pravouglog oblika i pravilnog odnosa izmeu
grudnog koa i trbuha.
Respiratorni tip ima srednji respiratorni segment lica izraeniji, romboidnog
oblika, dugog ili irokog nosa i izboenih jagodica. Brada je slabije naznaena, trup ima
trapezoidni oblik s gore okrenutom bazom. Trbuh je slabo izraen.
Digestivni tip karakterie izraeni trbuh i donji segment lica. Grudni ko je kratak
i irok, a epigastrijum tup.
Cerebralni tip karakterie vitkost celog tela, razvijeno elo, lice trouglastog
izgleda sa osovinom okrenutom gore. Oi su velike i ive, a nos i brada mali. Istie se
velika
lobanja.
Hipokrat je prvi dao hipoteze etiri strukturalna elementa i organske grae tela po ijim
se kvantitativnim varijacijama ljudi razlikuju jedan od drugoga. Galen je dalje razvio
Hipokratovu hipotezu da se dominacija jednog postojeeg elementa manifestuje u
razliitosti temperamenata. Na osnovu toga postavljena je teorija o postojanju etiri
temperamenta:

sangvinini

kolerini

flegmatini
7

Sangvinini

melanholini
tip

je

impulsivan

snaan

sa

postojanim

oseanjima.

Kolerian tip je afektivan impulsivan sa snanim postojanim oseanjima.

Flegmatian tip je slabih emocija, bez krajnosti, stabilan i uravnoteen.
Melanholini tip tunog raspoloenja mranih misli i povuen u sebe.
Dosta kasnije Morgagani je uveo anatomsku osnovu, a u 19.veku, na osnovu
antropolokih istraivanja Halle i Rostan postavljaju hiporezu konstitucionalnih tipova:

vaskularni

muskularni

nervni
Posmatrajui zbirnu reakciju sposobnosti nervnog sistema kod oveka
konstatovali su da postoje:
Miran tip odgovara flegmatiku ima izraenu inertnost kortikalnih procesa.
ivahan tip odgovara sangviniku,ima dobro razvijene funkcije kortikalnih elija.
Karakterie se jakim procesom razdraenja i inhibicije, njihovom uravnoteenou i
lakim smenjivanjem.
Neuzdrljiv tip odgovara tipu kolerika. Ima izraen jak proces razdraenja i
inhibicije,ali sa preovladajuim faktorom razdraenja.To je snaan ali neuravnoteen tip
nervnog
sistema.
Slab nervni tip odgovara tipu melanholik. Ima malu radnu sposobnost
kortikalnih elemenata, a takoe i slab proces razdraenja i inhibicije, a procesi inhibicije
preovladavaju.
Heath i Carter su pomou somatometrije ocenili konstituciju prema Sheldonovoj
klasifikaciji (najee se upotrebljava u somatometriji sportista). Od antropometrijskih
varijabli koristili su: teinu, visinu, koni nabor nadlaktice, koni nabor trbuha, koni
nabor potkolenice, koni nabor lea, dijametar lakta, dijametar kolena, obim nadlaktice i
podlaktice.
Konradova metoda odreivanja konstitucije pokuava da utvrdi faktorski princip
koji lei u formiranju konstitucionalnih tipova. Postoje primarna, sekundarna i tercijarna
varijanta za formiranje tipova.
Konstitucija sportista po sportskim granama moemo posmatrati kao uticaj
trenanog procesa i sportskog treninga na konstituciju jedne osobe, kao i znaaj

konstitucije za neku sportsku granu. Sportska biotipologija izakljuci koji se u vezi sa

njom donose, imaju samo orjentacionalan znaaj.
Ispitivanjem studenata Springfield skog koleda koji se bave sportom (Cureton,
Thomas), dolo se do sledeeg zakljuka:

u disciplinama snage dominantne su osobe mezomorfnog tipa

u disciplinama okretnosti dominiraju osobe ektomorfnog tipa

u disciplinama na vodi dominiraju osobe mezomorfnog

mezoendomorfnog tipa
Sportski tip atletiara: sprinteri imaju atletsku konstituciju po Kremreru ili
mezomorfnoj po eldonu. Srednjeprugai pripadaju leptosomu po Kremeru, odnosno
ektomorfnom konstitucionalnom tipu po eldonu. Dugoprugai naginju ektomorfnoj
konstituciji po izgledu, a endomorfnom konstitucionalnom tipu po visini. Skakai
pripadaju leptosomnoj konstituciji. Bacai su snane muskulature i kod njih preovladava
atletski konstitucionalni tip. Viebojci su atletske konstitucije sa snanom muskulaturom
tela.
Sportski tip boksera: u osnovi je atletska konstitucija kojoj se pridodaju ostali
konstitucionalni tipovi.
Sportski tip fudbalera: u zavisnosti od mesta u timu i konstitucija je razliita.
Golman ima snanu muskulaturu tela (atletska konstitucija), spoljni igrai po konstituciji
odgovaraju sprinterima. Meutim, moderan fudbal trai da fudbaler igra na svakom
mestu u timu i oni tee jedinstvenom konstitucionalnom tipu.
Sportski tip gimnastiara: pripada atletskom konstitucionalnom tipu.
Sportski tip koarkaa: sve vie se pribliavaju atletskom tipu po grai tela uz
prisustvo konstitucije ako se posmatra visina tela i duina ekstremiteta i vrata.
Sportski tip odbojkaa: i pored svoje vitkosti i atletske konstitucije sve se vie
pribliavaju leptosomnom konstitucionalnom tipu.
Sportski tip plivaa: pripadaju atletsko leptosomnoj konstituciji. Pliva
sprinter odgovara atletskom konstitucionalnom tipu po grai, a po visini leptosomnoj
konstituciji.
Sportski tip rukometaa: pribliavaju se atletskom konstitucionalnom tipu, dok
pivotmen ima pikniku konstituciju uz atletsku po Kremeru.
Sportski tip veslaa: pripadaju atletsko leptosomnoj konstituciji po Kremeru
gde dominira atletska konstitucija.

2. ANTROPOSKOPIJA
Antroposkopija potie od grkih rei koje u slobodnom prevodu oznaavaju
posmatranje ovekovog tela u cilju ocenjivanja telesnog rasta i razvoja. Ovo je
subjektivna metoda posmatranja ljudskog tela spolja uz davanje opisne ocene razvojnih
karakteristika osobe. Podaci dobijeni na ovaj nain postaju korisni kada se objektiviziraju
antropometrijskim merenjima.
Antroskopijom se opisno ispituju telesne karakteristike: stav dranje tela,
razvijenost kostura, oblik kimenog stuba, oblik grudnog koa, oblik nogu, oblik stopala,
razvijenost muskulature Antroposkopija je posmatranje tela i pomou nje opisujemo
razvojne karakteristike ispitanika. Ovo je subjektivna metoda, nije dovoljno pouzdana pa
je neophodno i antropometrijska merenja za konaan stav fizikog razvoja ispitivane
osobe.
Da bi antroposkopska metoda bila objektivno izvedena neophodni su sledei uslovi:

temperatura prostorije treba da bude od 17 do 220C

prostorija mora da bude slobodna , kako bi rad mogao da bude

optimalan

prostorija treba da je to prostranija minimalno 16m2

dovoljno svetla i higijenski ispravna za obavljanje merenja.

Stav ispitivaa kod somatoskopije je da ispitanik stoji na nekoliko koraka od
njega, a da ispitiva percepcijom prednje i zadnje strane kao i profilom tela donosi
odgovarajue zakljuke o navedenim karekteristikama.

ZAKLJUCAK

10

to se tie konstitucije oveka, njom se bave bioloke nauke. Posebnu panju u

izuavanju ove oblasti posveuje antropologija kao i sportska medicina, kineziologija.
Tokom rasta i razvoja konstitucija predstavlja dinamian sklop koji se tokom
godina ivota znatno menja. Nakon promena pojedinih konstitucijskih karakteristika
tokom deije dobi, konstitucioni tip prestaje sa razvojem oko dvadesete godine ivota,
sve do poetka procesa starenja kada se poinju menjati pre svega funkcionalne
komponente.
Svaka osoba se odlikuje spostvenom konstitucijom, odnosno svojim
karakteristinim osobinama. Razlikujemo razliite veliine i oblike tela na ije formiranje
utiu dva faktora: endogeni (unutranji) i egzogeni (spoljanji).

11

LITERATURA
1. urakovi, R. i sar.: ,, Sportska medicina, Fakultet za sport i
fiziko
vaspitanje Univerziteta u Niu, Ni, 2009.
2. Jari, S.: ,,Biomehanika humane lokomocije sa biomehanikom
sporta, 1997.
3. Kukolj, Milo: ,,Opta antropomotorika, Fakultet za sport i
fiziko vaspitanje, Beograd, 1996.

12