FILOLOKI FAKULTET

UNIVERZITET U BEOGRADU
GRUPA ZA RUMUNSKI JEZIK, KNJIEVNOST I KULTURU

SEMINARSKI RAD IZ RUMUNSKE CIVILIZACIJE

NA TEMU

DAANI, NJIHOVI OBIAJI I

VEROVANJA

Profesor:
dr Mariana Dan

Student:
Milica Bro

2014/0902

Beograd, 13.05.2015.

DAANI, NJIHOVI OBIAJI I VREOVANJA

Ko su bili Daani?
Daani su bili Indo-Evropski naroda, delimino u srodstvu sa Traanima. iveli su na
prostoru Karpatskih planina, oko reke Dunav, zapadno od Crnog Mora. Na dananjoj teritoriji
Rumunije i Moldavije. Govorili su daanskim jezikom. Kroz istoriju esto se javljaju dva imena
ovog naroda, a to su Geti (lat. Getae) i Daani (lat. Daci). Herodot je prvi koji je koristio termin
Getae u svom delu Istorija. Neki istoriari smatraju da ime Daana potie od rei daca to znai
no ili bode, dok drugi smatraju da potie od rei daos to znai vuk. Mire Elijade (Mircea
Eliade) u svojoj knjizi Od Zamloksisa do Dingis Kana (From Zalmoxis to Genghis Khan)
navodi neke mitoloke teorije o poreklu imena Daana. Danas se najee koristi termin GetoDaani. Daani su vaili za ratniki narod koji je bio veoma agresivan. Dva najpoznatija
daanska vladara su Burebista i Decebal. Burebista je vladao od 82. godine pre n.e. do 44.
godine pre n.e. Ujedinio je getodaanska plemena i sve do smrti se borio sa Rimom. Drugi vladar
kojem je polo za rukom da ponovo ujedini getodaanska plemena je Decebal ( 87-106 godine
nove ere), koji je takoe odbijao da prihvati rimski uticaj i nastavio je da dela protiv Rima.
Glavni grad Dakije (Dacia) je bio Sarmizegetus. On je ujedno i najvaniji vojni, religijski i
politiki centar Dakije. Smeten je na vrhu planina Oraice (Ora i e). Sastoji se od Utvrenog
Grada (Fortified City) i od Svete Oblasti (Sacred Area). Najvaniji ostatak Svete Oblasti je veliki
kruni astronomski hram. Ono to je ostalo od hrama su drvena konstrukcija u obliku potkovice
okruena kamenim krugom. Hram se otvara prema jugoistoku. Na zapadnom delu grada se
nalazi najstarije groblje u gradu. U blizini Zapadnog zida, u dolini, nalazi se cev koja je odvodila
vodu iz potoka u svetilite. Danas se jo uvek moe piti voda iz ove cevi.

Verovanja i obiaji Daana

Daanska religija podrazumeva religijska shvatanja, kultove i rituale naroda koji su
krajem I milenijuma pre n.e. naseljavali teritoriju od severnog dela Panonske nizije do donjeg
Dunava. Postoji veoma malo izvora koji govore o religiji Daana. Prvi koji spominje Daane
jeste Herodot, i on istie njihovo verovanje o besmrtnosti due. Verovali su da kada neko umre,
njegova dua odlazi kod vrhovnog boga Zamolksisa. Informacije o nainu sahranjivanja Daana
i kultu mrtvih dobijamo iz arheolokih nalaza. Veliki broj nekropola sa grobovima je pronadjen
na teritoriji bive Dakije. Luksuzni predmeti koji su pronaeni u grobovima govore o njihovom
verovanju da mrtvi odlaze u jedan predeo gde e veno iveti i uivati u svakom zadovoljstvu. U
oblicima grobova i nainu sahranjivanja primeuje se uticaj helenistike i keltske kulture. U
Adidolu (Rumunija) u grobu jednog plemenskog aristokrate koji se nalazi ispod velikog brda u
kojem su napravljene dve prostorije, vea u kojoj je sahranjen mukarac i manja prostorija u
1

kojoj je sahranjena ena, naena su tri skeleta konja sa celokupnom opremom. Pored pokojnika
stavljeno je njegovo oruje sa ceremonijalnim lemom i knemidama (titnici za noge) od srebra,
dekorisanim zlatom, kao i skupocene srebrne vaze ukraene fantastinim ivotinjama. ena koja
je prilikom sahrane mukarca ubijena, kao i tri pomenuta konja, verovatno je pokojnikova
supruga ili robinja. Ovom grobu je slian i prinevski grob iz Krajove, u kome su takoe naeni
mnogi predmeti, posebno delovi konjske opreme, bogato ukraeni glavama bika, lava ili pantera.
U vreme stvaranja daanske drave zvanje svetenika je uivalo najvei ugled. Vrhovni
svetenik Deceneus je uz Burebistu bio neka vrsta kralja, jer je smatran duhovnim uiteljem i
voom Daana. Njegov mo je bila tako velika da je upravljao ne samo ljudima iz nieg stalea
ve i samim kraljem. Smatran je predstavnikom boga Zamolksisa. Najvee i najcelovitije
istraeno
svetilite
se
nalazi
u
Sarmisegetuzi,
glavnom
gradu
Dakije.
Zavetni reljefi pokazuju da je posebno bio popularan mistini kult takozvanih
Podunavskih konjanika. Taj kult je posvedoen olovnim, kamenim ili keramikim ikonama, na
kojima je u sreditu prikazana boginja, sa jednim ili, ee, dva konjanika, koji gaze ljudsku
figuru ili ribu. Predstave na skupocenim predmetima naenim u kneevskim grobovima iz V-III
v. pre n. e. verovatno imaju religiozan sadraj. Na paragnatidama lema (delovi koji tite obraz)
getskog tipa iz Adidola (Rumunija) prikazan je bradati konjanik sa kopljem u podignutoj
desnici, dok su na knemidama predstavljene dve zmije: jedna koja se pribliava konjaniku i
jedna koja se ustremljuje na neku pticu. Ispod konjanika prikazan je mukarac na prestolu sa
ritonom u jednoj i orlom u drugoj ruci. Te predstave upuuju na kult herosa, posebno na herosa
na
konju.
Drutvo Daana je bilo podeljeno u tri stalea. Prvi stale je inila aristokratija
(tarabostes), drugi su inili obini ljudi (comati) i trei stale svetenstvo. Aristokrate i svetenici
su imali pravo da pokriju glavu i nosili su eire. Drugi stale su inili vojska, seljaci i zanatlije.
Glavna zanimanje Daana su bila poljoprivreda, pelarstvo, vinogradarstvo, stoarstvo, keramika
i obrada metala. Takoe su radili u rudnicima srebra i zlata. Daani su imali razvijuenu
civilizaciju sa mnogo gradova i tvrava. Njihova zemlja je bila mineralno bogata ukljuujui so,
gvoe, zlato i srebro.

Zamolksis i kult Zamolksisa

Zamolksis (Zamolxis) je vrhovni bog Daana. Smatran je nebeskim, ali i podzemnim
boanstvom. Prvi put je spomenut u Herodotovoj Istoriji i smatra se ekvivalentom Zevsa.
Herodot smatra da je Zamolksis jedini bog Daana ili da je drutveni i religijski reformator koji
je Daane uio o besmrtnosti. Daani veruju da ne umiru, nego da idu kod Zamolksisa kada
napuste ovaj svet. Neki od Daana su Zamolksisa zvali Gebeleizis. Jedan od obiaja je bio da
svake pete godine alju glasnika da Zalmoksisu prenese njihove molbe, i to na taj nain to ga
bacaju u vis i doekuju na koplja. Ako koplja probodu glasnika i on odmah izdahne, verovalo se
da im bog ukazuje milost, a ako se to ne dogodi, smatraju da je za glasnika odabrana loa osoba
2

pa biraju drugoga. Isti ovi ljudi su, kada grmi i seva, upirali svoja koplja ka nebu i izgovarali
pretnje bogu. Muzika i ples su bili jako vani za kult Zamolksisa.
Herodot u svom delu navodi da je Zamolksis bio stvaran ovek. iveo je na Samosu i bio
je rob Pitagore. Kada je dobio svoju slobodu obogatio se i napustio je Samos. Kada se vratio u
Dakiju, izgradio je odaje u kojima je primao vane Daane i uio ih o besmrtnosti due. Kada je
zavrio sa poduavanjem, siao je u tajne odaje koje je izgradio u Kogaiononu i nije izlazio tri
godine iz njih. Ljudi su mislili da je mrtav i oplakivali su ga, ali se on etvrte godine vratio meu
njih i na taj nain osigurao njihovu veru u ono emu ih je uio. Kogaionon je sveta planina GetoDaana. U modernom prevodu Kogaion znai sveta planina, to se moe povezati sa daanskom
reju kaga to znai sveti. Lokacija Kogaionona je pod znakom pitanja, ali se veruje da je u
blizini
prestonice
Sarmizegetus.
Neki naunici, kao to je Vasile Parvan (Vasile Prvan), smatraju da su Daani bili
monoteisti, jer se pored Zamolksisa u antikim izvorima ne spominju drugi bogovi. Neki drugi
naunici smatraju da je kult Zamolksisa bio henoteistiki, tj. da je potovan Zamolksis, ali da je
priznavano
i
postojanje
nekih
drugih,
manjih
boanstava.
Kult Zamoksisa je zbog ideje o besmrtnosti due i verovanja u jednog boga olakao
prihvatanje hrianstva koje je prvi na ovom prostoru propovedao Apostol Andrej u Dobroi
(Dobrogea), koji je postao svetac Rumunije.

LITERATURA
uvara Nj. (2004). Kratka istorija Rumuna za mlade. Novi Sad: Platoneum
http://en.wikipedia.org/wiki/Dacians (13.05.2015)
http://en.wikipedia.org/wiki/Zalmoxis (13.05.2015)
http://www.rastko.rs/antropologija/dacani.html (13.05.2015)
http://romanianhistoryandculture.webs.com/ (13.05.2015)
http://www.romaniantours.com/dacians.html (13.05.2015)

PRILOG

Dakija na svetskoj mapi po miljenju Herodota

Decebal

Statua Burebiste u Ortie

Portret aristokrate

Podunavski konjanik

Prikaz rtvovanja glasnika

Narukvica od zlata
7

Astronautski hram

Groblje

Sarmisegetusa na mapi Rumunije

Sveta Oblast u Sarmisegetusi