http://www.poljoprivreda.info/?

oid=3&id=23
28. 08. 2002.

ioka - pomo za dijabetiare

Petar Vasi iz Kikinde nam je poslao e-mail u kom nas je zamolio da
napiemo neto vie o ioki. Mi smo konsultovali literaturu ("Povrtarstvo" prof. dr Branka Lazi, prof. dr Vladan Markovi, prof. dr Mihal urovka, prof. dr
arko Ilin) i prenosimo najzanimljivije delove.
ioka predstavlja veoma kvalitetno povre
visoke hranjive vrednosti jer sadri suve
materije oko 21%, ugljenih hidrata oko 17%,
proteina 1,5%, masti 0,2%, mineralnih materija
oko 1,1% i vitamine A,D i C. Osnovni sastokak
ugljenih hidrata je inulin koji je veoma vaan u
ishrani dijabetiara.
ioka je viegodinja vrsta, ali se gaji kao jednogodinja biljka. Odlikuje se
monim i jako razvijenim korenom vretenastog oblika koji prodire duboko u
zemlju. Formira jednogodinje, u poetku zeljasto stablo, koje kasnije
odrvenjava (visine 1,5-3,5 m). Stablo, grane i lie obrasli su grubim
dlaicama. Cvetovi izrastaju na vrhu stabla u obliku glavice i slini su
cvetovima suncokreta, ali su znatno sitniji. U naim uslovima ioka kasno
procveta i obino ne donosi seme, pa se uglavnom razmnoava krtolama.
Krtole su deo zbog ega se ova kultura i gaji, sline su krtolama krompira,
duine do 10 cm i irine 5-7 cm.
ioka je vrsta skromnih zahteva prema toploti. U naim uslovima vrlo
dobro prezimljava. Mlade biljke mogu veoma dobro da podnesu prolene
mrazeve bez ikakvih posledica.
Zahteva intenzivno osvetlenje, a tipina je biljka kratkog dana. ioka je
jedna od najotpornijih korenastih kultura prema sui. Ima veliku otpornost
prema sui, pre svega, zbog vrlo rauzvijenog korenovog sistema koji je za 10
puta razvijeniji od krompira.
U naim uslovima dobro uspeva, a raste samoniklo. Posebno je
intersesantno njeno gajenje na siromanim zemljitima i u suvim reonima, gde
se drugo korenasto povre teko moe gajiti. Posebno su pogodna peskovita i
ljunkovita zemljita jer se na njima lake mogu vaditi krtole. Obrada za ioku
je slina obradi za krompir.
ioka se sadi u prolee im je to mogue. Krtole ili delovi krtola se sade
oko 7cm duboko, na razmaku oko 90-100 cm red od reda i 60-70 cm u redu.
Za ostvarenje visokih prinosa zahteva slinu negu kao i krompir.
Krtole se vade posle izmrzavanja nadzemnih delova od prvih jakih jesenjih
mrazeva, a vaenje moe da se obavlja do poetka porasta novih nadzemnih
delova, u prolee. Krtole izvaenje u prolee imaju manje inulina, ali su slae.

Pre vaenja nadzemni deo se uklanja, a krtole se vade vilama, aovima lli se
izoravaju. Neizvaene krtole ili delovi krtola daju nove biljke tako da se teren
moe lako zakoroviti iokom.
ioka se moe vaditi cele zime ili uvati u trapovima, podrumima ili
spremitima, u pesku ili tresetu. Prinos je od 20-40t/ha.
Prof. dr Branka Lazi
Prof. dr Vladan Markovi
Prof. dr Mihal urovka
Prof. dr arko Ilin