Prirucnikzaradsadecom PDF

Ovaj prirunik je nastao kao deo aktivnosti
u okviru projekta Naa kola koji

realizuje Novosadski humanitarni centar
u partnerstvu sa OSO Milan Petrovi uz
finansijsku podrku Save the Children UK i
Irish Aid.
Prirunik
za rad sa decom
sa smetnjama
u razvoju
Mirjana Lazor
mr Slavica Markovi
Sneana Nikoli
Izdava
Novosadski humanitarni centar (NSHC)
Adresa izdavaa
Trg mladenaca 6
Novi Sad, Srbija
Tel/Fax: + 381 21 524 134, 524 184, 422 969
nshc@eunet.yu www.nshc.org.yu
Za izdavaa
Perica Mandi
Autori prirunika
Mirjana Lazor
mr Slavica Markovi
Sneana Nikoli
Lektor
Kristina Sentivanac
Dizajn korica i priprema za tampu
Predrag Nikoli
tampa
LitoStudio Novi Sad
Mart, 2008.
Tira
500
O NSHC-u
Novosadski humanitarni centar (NSHC) je neprofitna, dobrotvorna organizacija osnovana 1998. godine u
Novom Sadu. NSHC doprinosi stvaranju humanog drutva kroz pruanje pomoi ugroenim i marginalizovanim
grupama, podrku razvoju graanskog drutva, istraivaki rad i obrazovanje.
U saradnji sa vladinim i nevladinim sektorom NSHC doprinosi smanjenju siromatva, razvoju neformalnog
obrazovanja, unapreenju socijalne politike i politike zapoljavanja u Srbiji.
NSHC je lan Mree za pomo izbeglicama Jugoistone Evrope (SEE RAN) i jedan od osnivaa Srpskog saveta
za izbeglice (SSI). Takoe, NSHC je lan nacionalne mree za prevenciju HIV-a meu ugroenim grupama
(HPVPI) i Vojvoanske HIV mree.
NSHC deluje u preko 50 optina Vojvodine i Srbije. Na naim projektima su angaovani strunjaci iz razliitih
oblasti: psiholozi, socijalni radnici, lekari, pravnici, pedagozi, profesori, ekonomisti...
Projekti NSHC-a se finansiraju iz donatorskih sredstava meunarodnih organizacija, fondova pokrajinske i
republike vlade, i sopstvenih dohodovnih aktivnosti. Pored toga, vaan doprinos radu NSHC-a daju volonteri
i graani svojim prilozima.
NSHC u inkluzivnom kontekstu

Od svog osnivanja, NSHC realizuje razliite projekte podrke u obrazovanju i socijalnoj integraciji marginalizovanih
grupa dece. Aktivnosti kojima smo se najvie bavili su opismenjavanje, priprema i ukljuivanje romske dece u
redovan kolski sistem, podrka u kolovanju, psihosocijalna pomo i podrka u ekonomskom osamostaljivanju
romskih porodica.
NSHC ve etiri godine prua podrku u obrazovanju i socijalnoj integraciji romskoj/akalijskoj/egipanskoj
deci iz novosadskog naselja Adice bez ikakve donatorske podrke. To uspevamo zahvaljujui angaovanju
volontera, ulaganju sopstvenih resursa i prilozima graana.
NSHC je aktivan i u zastupanju i lobiranju za prava Roma, naroito u polju unapreenja uslova za obrazovanje
romske dece u Vojvodini. Ovo je oblast u kojoj na rad ima najvie veze sa inkluzijom jer u samom procesu
zagovaranja, u kontaktu sa predstavnicima lokalne samouprave, vladinih i nevladinih organizacija, medija,
kola i opte javnosti, utiemo na stvaranje uslova neophodnih za primenu inkluzivnog modela u praksi.
CIP - Katalogizacija u publikaciji

Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
376-056.26/.47-053.5(497.11)(035)
Na uticaj u razvoju inkluzivne politike takoe je povezan sa informisanjem i edukacijom javnosti ili pojedinih
ciljnih grupa koje su u kontaktu sa naim korisnicima.
LAZOR, Mirjana
Prirunik za rad sa decom sa smetnjama u razvoju /
/ [autori Mirjana Lazor, Slavica Markovi, Sneana Nikoli]. - Novi Sad :
Novosadski humanitarni centar, 2008 (Novi Sad , Lito studio). - 40 str. : ilustr. ; 25 cm
Tira 500. - Bibliografija
ISBN 978-86-85715-12-9
1. Markovi, Slavica 2. Nikoli, Sneana
a) Deca ometena u razvoju - Obrazovanje - Srbija - Prirunici
COBISS.SR-ID 230244615
Novosadski humanitarni centar

Trg mladenaca 6, 21000 Novi Sad, Srbija
Tel./fax: +381 (0)21 524 184, 524 134, 524 331
e-mail: nshc@eunet.yu | www.nshc.org.yu
Prirunik
za rad sa decom
sa smetnjama
u razvoju
Mirjana Lazor
mr Slavica Markovi
Sneana Nikoli
Prirunik
za rad sa decom sa smetnjama u razvoju
UVOD
Ovaj Prirunik nastao je kao deo aktivnosti u okviru projekta Naa kola koji u periodu od decembra 2007.
do maja 2008. godine realizuje Novosadski humanitarni centar u partnerstvu sa kolom za osnovno i srednje
obrazovanje Milan Petrovi iz Novog Sada. Cilj projekta je da doprinese razvoju i primeni modela inkluzivnog
obrazovanja kroz jaanje kapaciteta nastavnog i strunog osoblja osnovnih kola u Novom Sadu za rad sa
decom sa posebnim obrazovnim potrebama.
Projekat je podrao Save the Children u okviru Programa Smanjenje efekata siromatva za decu sa posebnim
potrebama u Srbiji i Crnoj Gori, uz finansijsku pomo Irish Aid-a.
Istraivanje koje je NSHC sproveo u okviru projekta pokazalo je da je veina nastavnika, uitelja, pedagoga
i psihologa iz novosadskih osnovnih kola spremna za rad sa decom koja imaju razliite vrste posebnih
obrazovnih potreba, ali uz podrku i osnaivanje.
Izdavanjem Prirunika elimo da prenesemo iskustva strunjaka koji su godinama aktivni na polju stvaranja
uslova za primenu modela inkluzivnog obrazovanja kod nas. Na taj nain elimo da damo podrku svima koji
su spremni da unaprede svoj rad sa decom sa posebnim obrazovnim potrebama. U Priruniku su obraene
sledee teme: objanjenje pojmova vanih za razumevanje inkluzije i razloga za uvoenje inkluzivne prakse;
karakteristike dece sa smetnjama u razvoju i preporuke za rad sa njima; individualni obrazovni plan; saradnja
sa roditeljima; navoenje primera dobre prakse - specijalne kole koja je prerasla u servisni centar u svojoj
zajednici; i potekoe u razvoju inkluzivnog obrazovanja kod nas.
Glavna poruka koju smo eleli da prenesemo jeste da je individualizovani pristup i prilagoavanje svakom
pojedinanom detetu od sutinske vanosti za uspean rad sa svom decom.
Svesni injenice da je inkluzija proces u kom je potrebno vreme da se ustanove i uvrste inkluzivna kultura,
politika i praksa, aktivnostima projekta Naa kola elimo da damo mali doprinos u tom smeru. Pored
objavljivanja Prirunika, nastavnici, uitelji i predstavnici strunih slubi novosadskih osnovnih kola imae
priliku da u okviru ovog projekta prisustvuju strunom seminaru Praktine metode u inkluzivnom kontekstu
akreditovanom od strane Zavoda za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije, koji e voditi
strunjaci iz OSO Milan Petrovi.
Na kraju, elimo da se zahvalimo strunom timu iz OSO Milan Petrovi, u sastavu: Mirjana Lazor, mr Slavica
Markovi i Sneana Nikoli, koji se godinama nesebino zalae za unapreenje inkluzivne prakse u naoj sredini
i koji je zasluan za kvalitet rezultata ovog projekta.
Milena uk, koordinatorka projekta Naa kola

Novosadski humanitarni centar
INKLUZIVNO OBRAZOVANJE EVROPSKO I DOMAE ISKUSTVO

Briga o obrazovanju dece sa smetnjama i tekoama u razvoju, prola je u istoriji, kako u svetu, tako i u Srbiji, kroz
nekoliko faza - od direktne diskriminacije, odbacivanja i iskljuivanja, preko samilosnog/milosrdnog pristupa,
do konanog priznavanja i donoenja propisa o obrazovanju. Glavni oblik obrazovanja dece sa smetnjama
i tekoama u razvoju tradicionalno je bilo kolovanje u posebnim vaspitno-obrazovnim ustanovama, gde
su se strunjaci/defektolozi razliitih profila bavili rehabilitacijom i tretmanom, vaspitanjem i obrazovanjem
dece sa smetnjama i tekoama u razvoju, odvojeno od ostale dece. Ovaj pristup predstavlja i odnos drutva
u celini, smatrajui decu sa smetnjama i tekoama razliitom ili posebnom. Vaspitno obrazovna izolacija
i institucionalno zbrinjavanje nastavilo se do poetka sedamdesetih godina 20. veka, kada su se deca sa
smetnjama i tekoama u razvoju i osobe s invaliditetom, u privredno i kulturno naprednijim dravama, poele
postupno tretirati na ravnopravnoj osnovi s drugim graanima. Deci sa smetnjama i tekoama u razvoju i
osobama sa invaliditetom se tako postupno pruila mogunost pristupa jednakom obrazovanju i obuci, to im
omoguuje da do maksimuma razviju svoje potencijale. Obrazovna izolacija u posebnim ustanovama vaspitanja
i obrazovanja zamenjuje se politikom inkluzije, koja poinje da se primenjuje i u Republici Srbiji.
S obzirom na injenicu da je inkluzija proces, svakako da razvojni nivo inkluzije varira od zemlje do zemlje. U
vedskoj, Danskoj, Italiji i Norvekoj potpuna inkluzivna politika je razvijena i implementira se. U tim zemljama
inkluzija je zakonski ureena i glavne promene su zapoete pre vie godina.
Sadanja tendencija u zemljama Evropske unije je razvijanje politike koja promovie inkluziju, odnosno
ukljuivanje dece sa smetnjama u razvoju u redovne kole, predviajui uspostavljanje raznih vrsta servisne
pomoi deci, uiteljima i nastavnicima u vidu asistenta u nastavi, iznajmljivanja i preporuivanja didaktikog
materijala i specijalizovane opreme.
Praksa u zemljama Evropske unije:

Pristup JEDNA PUTANJA ili jednostrani pristup (one-track approach) ukljuuje zemlje koje imaju razvijenu
politiku i praksu ukljuivanja gotovo svih uenika u redovne kole. Razvijena je iroka lepeza servisne pomoi
redovnim kolama.
Ovaj pristup razvijen je u: paniji, Grkoj, Italiji, Portugaliji, vedskoj, Islandu i Norvekoj.
Pristup VIE PUTANJA ili viestruki pristup (multi-track approach) ukljuuje zemlje koje imaju razliite naine
pristupanja inkluziji. Kod njih je razvijen sistem redovnog obrazovanja, sistem specijalnog obrazovanja, kao i
razne slube podrke koje nude razliite vrste servisnih usluga unutar oba sistema.
Pristup vie putanja razvijen je u: Danskoj, Francuskoj, Irskoj, Luksemburgu, Austiji, Finskoj i Velikoj
Britaniji.
Trea kategorija DVE PUTANJE ili dvostrani pristup (two-track approach), podrazumeva postojanje dva
odvojena obrazovna sistema. Uenici sa smetnjama u razvoju su obino u specijalnim kolama ili specijalnim
odeljenjima pri redovnim kolama. Najvei deo dece sa smetnjama u razvoju ne prati redovni kurikulum.
Postoje razliita zakonska reenja za redovne i za specijalne kole. Specijalno obrazovanje je vrlo razvijeno
u vajcarskoj i Belgiji. U vajcarskoj, osim posebnih zakona, postoji i dobro razvijen sistem servisne pomoi
redovnim kolama.
Prirunik
Analize efekata pokazuju:

- generalno, socijalna postignua su bolja u redovnom okruenju (vetine komunikacije,
samoprocena broja prijatelja, objektivno merena frekvencija i kvalitet komunikacije sa ostalom
decom, kvalitet slobodnog vremena, nivo samopotovanja);
- nema pouzdanih zakljuaka o nivou obrazovnih postignua, jer ona ne zavise od tipa okruenja,
ve od tipa i kvaliteta podrke, to nas uverava u injenicu da inkluzija nije pitanje gde ve
kako;
POSTOJEI SISTEM OBRAZOVANJA DECE

SA SMETNJAMA U RAZVOJU U SRBIJI
Sistem obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji, organizovan je u tri osnovna vida:
1. specijalno obrazovanje u specijalnim kolama za decu sa smetnjama u razvoju;
- inkluzivno obrazovanje ne deluje negativno na decu bez smetnji i tekoa u razvoju (u nekim
studijama, ova deca imaju vie skorove na testovima tolerancije, jasnije poruke, razvijenije
vetine nenasilnog reavanja sukoba).
2. specijalno obrazovanje u posebnim odeljenjima redovne kole koja su sastavljena od

uenika sa istom vrstom ometenosti;
Uobiajeni trend u Evropskim zemljama je transformacija specijalnih kola u resursne centre. Veina zemalja
planira razvoj, razvija ili je ve razvila mreu resursnih centara. Zemlje daju razliite nazive i razliite zadatke
takvim centrima. Neke zemlje nazivaju ih centrima znanja, druge strunim centrima ili resursnim centrima.
3. redovno obrazovanje u istom odeljenju sa ostalim uenicima (integracija), ali bez sistematske
podrke i prilagoavanja posebnim obrazovnim potrebama uenika, tako da su njihova
postignua minimalna, pa veliki broj dece ponavlja razred ili naputa kolovanje.
Zadaci resursnih centara:

- podrka u strunom usavravanju uitelja i drugih profesionalaca;
- razvoj i irenje didaktikog materijala i metoda;
- podrka redovnim kolama i roditeljima;
- kratkorona ili dugorona pomo pojedinim uenicima;
- podrka pri zapoljavanju odraslih osoba sa invaliditetom.
Deca sa smetnjama u razvoju pohaaju specijalne kole u koje se upuuju na osnovu odluke Komisije za
razvrstavanje dece ometene u razvoju, koja procenjuje stepen i vrstu ometenosti i edukabilnosti. Ovakve
procedure su u velikoj meri diskriminiue. Druga deca sa posebnim obrazovnim potrebama (Romi, deca
iz subkulturnih sredina...) preteno se koluju u redovnom obrazovnom sistemu, gde povremeno dobijaju
dodatnu pomo od strane strune psiholoko-pedagoke slube u koli. Uitelji i nastavnici u odeljenjima sa
velikim bojem uenika, nisu dovoljno pripremljeni niti motivisani za rad sa ovim grupama dece.
Tu su i deca sa tekim i multiplim oteenjima, trajno smetena u institucije zatvorenog ili poluzatvorenog
tipa, sa kojima se minimalno ili uopte ne sprovodi edukacija i rehabilitaciono-habilitacioni rad.
Krupan problem predstavlja i veliki broj dece sa smetnjama u razvoju koja su isputena iz sistema obrazovanja
i nisu obuhvaena ni jednim oblikom drutvene brige i tretmana. Danas u Srbiji ne postoji sistematsko
registrovanje ove dece tako da nemamo preciznih podataka o njihovom broju.
Specijalne kole funkcioniu kao nezavisan i paralelan sistem uz redovni bez organizovane meusobne
povezanosti. Dete koje jednom ue u specijalni sistem veoma teko moe da se prebaci u redovni, dok je put
za prebacivanje deteta iz redovnog u specijalni sistem iroko otvoren.
injenica je da je specijalna kola prilagoenija od redovne kole potrebama dece sa smetnjama i tekoama
u razvoju - programski, u pogledu obrazovanja nastavnika (defektolozi), opremljenosti specifinim nastavnim
sredstvima, kao i u pogledu primene odgovarajuih metoda u radu sa uenicima.
Veina redovnih kola je uglavnom nepripremljena za obrazovanje dece sa smetnjama i trkoama u razvoju
- kadrovski, programski, tehniki i prostorno.
Od 2000. godine u naoj zemlji se intenzivnije radi na promovisanju i razvijanju inkluzivnog obrazovanja. Neki
gradovi u Srbiji (Subotica, Kula, Panevo, Beograd, Ni, Novi Pazar, Novi Sad) su u velikoj meri razvili inkluzivnu
praksu u lokalnim vrtiima i kolama. U nedostatku odgovarajue zakonske regulative, razvijaju se alternativni
oblici podrke deci, roditeljima i uiteljima, uklanjaju se ili prevazilaze arhitektonske barijere... U Novom Sadu,
od 2004. OSO Milan Petrovi razvija sistem servisnih usluga za decu sa smetnjama u razvoju i osoba sa
invaliditetom, uz istovremeno angaovanje na senzibilizaciji lokalne sredine i stvaranju uslova da oni ostanu
u zajednici iz koje potiu i potpuno se ukljue u sve njene aktivnosti.
Prirunik
KO SU DECA SA POSEBNIM
POTREBAMA?
Termin deca sa posebnim potrebama, preuzet je iz engleskog jezika i ne odgovara u potpunosti potrebama
naeg govornog podruja. Nije dovoljno jasan i precizan, te stvara izvesnu zabunu. Koristi se kada se govori
iskljuivo (samo) o detetu sa smetnjama u razvoju, ali i kada se govori o deci iz ugroenih i osetljivih grupa.
Termini: dete sa posebnim potrebama i dete sa smetnjama u razvoju nisu sinonimi, jer su deca sa smetnjama
u razvoju samo jedna grupa dece sa posebnim potrebama. Termin deca sa posebnim potrebama je mnogo
iri i u sebi sadri:
- decu sa smetnjama u razvoju (decu sa telesnom, mentalnom i senzornom ometenou),
- decu sa poremeajima ponaanja,
- decu sa tekim hroninim oboljenjima i drugu bolesnu decu na dugotrajnom bolnikom ili
kunom leenju,
- decu sa emocionalnim poremeajima,
- decu iz socijalno, kulturno i materijalno depriviranih sredina,
- decu bez roditeljskog staranja,
Klasifikacija dece i mladih sa smetnjama u razvoju varira od zemlje do zemlje.

U dokumentu "Strategija obrazovanja i vaspitanja dece i uenika sa smetnjama i tekoama u razvoju",
predloena je klasifikacija funkcionalnih razvojnih poremeaja koja ima 6 kategorija:
1. Oteenje senzornih funkcija (oteenje vida, sluha, senzorni poremeaji taktilne osetljivosti,
bola, dodira, kretanja i ravnotee);
2. Poremeaji kognitivnih funkcija intelektualnih, perceptivnih i funkcija panje (mentalna
zaostalost svih stepena, tekoe u uenju opte i selektivne po predmetima, govorne
disfunkcije, distrakcija panje raznog stepena, okulomotorni perceptivni poremeaji i dr.);
3. Poremeaji kontrole miia (posebno oni koji ometaju ili bitno oteavaju kretanje,
neposrednu komunikaciju i komunikaciju deteta sa sredinom kao to su: cerebralna paraliza,
ortopedski poremeaji, poremeaji u govornoj artikulaciji, amputacije, dismorfiki sindromi,
miina atonija i sl.);
4. Oteenja fizikog zdravlja deteta (metaboliki i fizioloki poremeaji kao to su:
hipotiroideizam, galaktosemija, fenilketonurija, astma, juvenilni dijabetes, uroene bolesti
srca, zavisnost od aparata za odravanja ivota i sl.);
5. Emocionalni deji poremeaji i poremeaji u organizaciji ponaanja (situacioni poremeaji
emocija i ponaanja, hiperaktivno i hipoaktivno ponaanje, deje neuroze, deje psihoze,
autizam, emocionalne promene i promene u ponaanju izazvane oteenjme nervnog sistema
i sl.);
- zlostavljanu decu, decu ometenu ratom, izbeglu i raseljenu decu,

- i ono to esto gubimo iz vida: darovitu decu.
Osim toga, ovaj termin nije odgovarajui ni sa aspekta psiholokog shvatanja potreba, jer svi ljudi imaju u
osnovi iste potrebe, ali naini njihovog zadovoljavanja mogu biti oteani i/ili razliiti.
Zato je, ako ve koristimo termin - posebne potrebe, praktinije i prihvatljivije koristiti termin - posebne
obrazovne potrebe koji opisuje svu onu decu koja imaju tekoe u uenju, a koje mogu biti posledica ometenosti
ili nekih drugih nepovoljnih okolnosti, pa im je potrebna posebna podrka i pomo tokom obrazovanja.
Individualne razlike su prirodne, a kako razvoj ne tee pravolinijski, svako dete u nekom periodu svog razvoja
moe imati neku potekou, pa e mu biti potrebna individualna pomo i podrka.
6. Spoljanji faktori u odnosu na dete koji ometaju njegov razvoj i funkcionisanje u

granicama sposobnosti (disfunkcionalne ili haotine porodice, neodgovorno ponaanje
roditelja, zlostavljanje dece od strane roditelja, tei oblici materijalnog, socijalnog i kulturnog
zaostajanja porodice, psihotini roditelji...).
Ova klasifikacija se koristi iskljuivo sa ciljem da se stvore odgovarajui uslovi za pruanje pomoi i podrke
detetu. Navedene kategorije su samo jedan od elemenata koji nam govore o tome kakva i kolika pomo je
potrebna detetu.
Ne treba zaboraviti nadarene uenike (talentovane, darovite) koji takoe imaju posebne obrazovne
potrebe.
Dete sa smetnjama u razvoju je dete koje ima tekoe u razvoju i nije u mogunosti da postigne ili odri
zadovoljavajui nivo zdravlja i razvoja ili ije zdravlje i razvoj mogu znaajno da se pogoraju bez dodatne
podrke ili posebnih usluga u oblasti zdravstvene zatite, rehabilitacije, obrazovanja, socijalne zatite ili
drugih oblika podrke.
Ponekad se za decu sa smetnjama u razvoju kae da su to deca kojoj je potrebna specifina drutvena
podrka.

World Health Organization (1997) ICIDH 2 International Clasification of Impairments, Geneva
Prirunik
INTEGRACIJA I INKLUZIJA
Meutim, inkluzija ne znai asimilovanje, ili ista oekivanja od svih. Inkluzija podrazumeva obavezne izmene i
prilagoavanje redovnog sistema ali i drutva, kako bi kvalitetnim obrazovanjem bila obuhvaena i deca koja
su iskljuena zbog siromatva, nepoznavanja jezika, pola, nacionalne ili verske pripadnosti, ili ometenosti..

Termini integracija i inkluzija esto se koriste alternativno, kao da oznaavaju iste procese. Korisno je razjasniti
njihova razliita znaenja, kako bi ljudi u praksi koristili isti jezik i bolje se razumeli.
INTEGRACIJA dece sa smetnjama u razvoju u redovne kole podrazumeva premetanje/ubacivanje dece u
postojei sistem obrazovanja, bez prilagoavanja njihovim posebnim obrazovnim potrebama. Integrativni
pristup zahteva od deteta da se promeni i prilagodi koli, kako bi se uklopilo u kolsku sredinu, pri emu je
naglasak na kolskom postignuu. Nastavni plan i program je u centru nastavnog procesa, a ne dete sa svojim
specifinim mogunostima, znanjima, interesovanjima, iskustvom. Ako dete ne uspe da se prilagodi postaje
neuspeno i iskljueno. U najboljem sluaju dete se premeta u specijalnu kolu, to esto podrazumeva i
izmetanje iz svoje prirodne sredine, jer u mnogim mestima u Srbiji, specijalne kole ne postoje.
Integracija ima svoju osnovu u medicinskom modelu ometenosti, koji ometenost tretira iskljuivo kao problem
ili nedostatak individue, koja se mora korigovati, leiti, rehabilitovati i menjati, kako bi mogla da se prilagodi
kolskom sistemu i drutvu u celini. Sav teret ometenosti je na detetu sa smetnjama u razvoju i njegovoj
porodici. Dete se posmatra kroz ometenost i dijagnozu, a podrka koja mu se prua u zatienim uslovima
(domovi, bolnice, internati) ima za cilj njegovo menjanje, kako bi se moglo uklopiti u prirodnu sredinu. Na
primer, dete sa oteenjem sluha moe nositi sluni aparat i od njega se oekuje da naui da govori kako bi se
uklopilo. Ali, od nastavnika i ostale dece se ne oekuje da naue jezik znakova ili druge oblike komunikacije. Od
deteta sa smetnjama u razvoju oekuju se obrazovna postignua propisana nastavnim planom i programom,
kako bi moglo da prelazi iz razreda u razred, inae e morati da ponavlja ili e biti primorano da odustane.

Nasuprot medicinskom modelu, socijalni model ne tretira ometenost samo kao problem individue, ve i
kao problem drutva. Drutvo se mora menjati i prilagoavati kako bi izalo u susret specifinim potrebama
svakog pojedinca - kroz novu zakonodavnu politiku, novu obrazovnu i socijalnu politiku i prilagodjavanjem
drutvenih institucija kroz uklanjanje raznovrsnih barijera u okruenju od arhitektonskih do psihosocijalnih.
Zato je neophodno ometenost posmatrati kao problem drutva i prihvatiti odgovornost da poloaj i kvalitet
ivota dece sa smetnjama u razvoju i osoba sa invaliditetom zavisi od stepena prilagoenosti drutva.

Integrativno obrazovanje esto se shvata kao stepenica ka inkluzivnom obrazovanju. Meutim, glavno
ogranienje integrativnog obrazovanja lei u injenici da dok god kolski sistem ostaje rigidan, samo deca sa
odreenim, blaim smetnjama u razvoju mogu biti uspeno ukljuena. Neka deca sa smetnjama u razvoju ne
mogu nikada biti dovoljno pripremljena ili rehabilitovana da bi bila prihvaena u tradicionalnoj, redovnoj
uionici.

INKLUZIJA je filozofija zasnovana na uverenju da svaki ovek ima jednaka prava i mogunosti bez obzira na
individualne razlike. U inkluzivnom drutvu je svaka osoba potovana i prihvaena kao ljudsko bie. Inkluzija u
prvom redu podrazumeva pruanje jednakih mogunosti svima, kao i maksimalnu fleksibilnost u zadovoljavanju
specifinih obrazovnih i irih drutvenih potreba sve dece.

U inkluzivnom obrazovanju su sva deca razliita, a kola i obrazovni sistem treba da se prilagode, kako bi
odgovorili potrebama svih uenika kako onih koji imaju smetnje u razvoju, tako i onih koji ih nemaju, to
sa sobom nosi neizbene promene u oblasti kolske kulture, politike i prakse. To je obrazovni sistem otvoren
za svu decu, usredsreen na individualne potencijale koje deca donose u kolu, umesto na njihove uoljive
slabosti, s posebnim naglaskom na njihovu mogunost uestvovanja u svakodnevnom ivotu kole i lokalne
zajednice, kao i uklanjanje fizikih ili drutvenih prepreka u okruenju u kojem ive.
Zato inkluzija?
Postoji mnotvo razloga za inkluzivno obrazovanje.
Osnovni razlozi nalaze se u oblasti ljudskih prava kao i prava na obrazovanje na kojima poivaju meunarodni
dokumenti, koje je i naa zemlja ratifikovala. Najvaniji od njih su:
Univerzalna Deklaracija o ljudskim pravima (1948.)
UN Konvencija o pravima deteta (UN 1989.)
Saoptenja iz Salamanke/Okvirni principi za delovanje (1994.)
Standardna pravila UN o izjednaavanju mogunosti za ometene osobe (1993.)
Svetski forum o obrazovanju za sve i Okvir za delovanje, (Dakar 2000.)
Milenijumska deklaracija UN (2002.)
Konvencija UN o pravima ometenih osoba (april 2006.)
Navedeni dokumenti promoviu ukljuivanje sve dece u sistem obrazovanja, ali i unapreivanje svih sistema
obrazovanja kako bi se ukljuila sva deca, bez obzira na individualne razlike i tekoe.
Domai dokumenti koji promoviu inkluziju su:
- Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2003.)
- Strategija za smanjenje siromatva Vlada Republike Srbije (2003.)
- Nacionalni plan akcije za decu - Savet za prava deteta RS (2004.)
- Strategija MPS za period 2005 2010 (maj 2005.)
- Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (2006.)
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predstavlja dobru osnovu za dalje ureivanje oblasti
obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju, jer ve u lanu 2. garantuje dostupnost i jednake mogunosti za
obrazovanje sve dece.

Tu su i ekonomski i socijalni razlozi. Ekonomski razlozi lee u injenici da su kole u kojima se obrazuju sva
deca, finansijski isplativije od odravanja kompleksnog sistema specijalnih kola, dok se socijalni razlozi
uglavnom odnose na sledee injenice :
- Zajedniko kolovanje dovodi do promena stavova prema razliitosti.
- Stvara se osnova za drutvo u kome svi ljudi ive zajedno u miru.
- Razlike meu ljudima su prirodne, doprinose bogatstvu svake zajednice i treba ih ispoljiti
i u kolama.

Ujedinjene nacije
Ministarstvo prosvete i sporta
Prirunik
PREPREKE INKLUZIVNOM OBRAZOVANJU

Inkluzivno obrazovanje moemo posmatrati kao dvosmerni proces, koji se s jedne strane odnosi na poveanje
participacije i uenja, a sa druge, na identifikovanje i smanjenje ili eliminisanje prepreka za participaciju i uenje.

Prepreke ili barijere koje oteavaju ili onemoguavaju inkluzivni proces i ukljuivanje dece sa smetnjama u
razvoju u obrazovne institucije, moemo svrstati u 3 grupe.
1. Psihosocijalne barijere
Za osobe sa invaliditetom se ponekad vezuju negativni stavovi i predrasude koji nastaju kao posledica
nedostatka informacija i neznanja. Tu su i netolerancija, ignorisanje ili socijalna distanciranost. Uobiajeno
prisutna zabluda je da su deca sa smetnjama u razvoju uvek bolesna, spora, dosadna i da se drugoj deci ne
dopada da se drue i ue zajedno sa njima.
Negativni stavovi prema deci sa smetnjama u razvoju su najvea prepreka pristupu dece redovnom obrazovanju
i koristima od njega. Na njih nalazimo na svim nivoima: meu roditeljima, lanovima zajednice, kolama i
nastavnicima, dravnim slubenicima, pa ak i meu samom decom sa smetnjama.
Zbog svega toga, deca sa smetnjama u razvoju i njihovi roditelji, esto razvijaju nisko samopotovanje, skrivaju
se i klone drutvene interakcije, to moe voditi direktno u iskljuenost iz obrazovanja i drutvenog ivota.
Najbolji nain da se promene prisutni negativni stavovi je da se povea kontakt sa decom sa smetnjama u razvoju
i osobama sa invaliditetom, uz informisanje i edukaciju o njihovim pravima, potrebama i mogunostima.
2. Fizike barijere
Barijere u okruenju mogu spreiti ili ometati pristup zgradama i uslugama, izazvati oseaj nie vrednosti,
zbunjenost ili ak uzrokovati povrede.
Nemogunost korienja sredstava javnog prevoza, neprilagoenost uslova za stanovanje, nedostatak zvunih
semafora i taktilnih staza na naim ulucama, nedovoljno iroki trotoari sa visokim bankinama, nepostojanje
rampi i kosih staza za nesmetano kretanje osoba u kolicima, neprilagoen pristup informacijama, neadaptirane
prostorije za rad, samo su deo fizikih prepreka koje je potrebno ukloniti ili prilagoditi da to vie ne budu.
Barijere pristupu su prisutne u fizikom okruenju zbog ogranienih pogleda na pitanja invalidnosti, kada se
potrebe dece sa smetnjama u razvoju i osoba sa invaliditetom ne uzimaju u obzir, ili kada se usvoje netane
pretpostavke o njihovim zahtevima.
Sve zgrade u kojima su smetene institucije (zdravstvene, kulturne, obrazovne) bi morale da budu pristupane
svima, to se najbolje moe postii korienjem inkluzivnih principa dizajna, koji se bazira na uvaavanju
potreba koje su zajednike svima, a zatim na prilagoavanju istih ili omoguavanju dizajnerskih reenja koja
izmeu ostalih odgovaraju specifinim zahtevima kao to su potrebe osoba sa invaliditetom.
3. Institucionalne barijere
Institucionalne barijere govore o nainu na koji drutvene institucije doprinose izolovanosti ili iskljuenosti
iz razliitih oblika drutvenog ivota, pojedinaca ili grupa zbog njihove ometenosti, socijalne depriviranosti,
etnike pripadnosti ili pola. Ova vrsta barijera ima koren u netoleranciji na razliitosti i zloupotrebi moi da
bi se stvorile i odravale nejednakosti.
U svim drutvima postoji potreba za podizanjem svesti po pitanju injenice da deca sa smetnjama u razvoju
imaju ista prava i potrebe kao ostala deca. Prevazilaenje psihosocijalnih, institucionalnih i fizikih barijera
predstavlja izuzetan izazov, ali je to klju za obezbeivanje inkluzivnog obrazovanja.
10
KARAKTERISTIKE DECE SA SMETNJAMA

U RAZVOJU I PREPORUKE ZA RAD SA
NJIMA
Deca sa smetnjama u razvoju ue na razliite naine, tako da esto nije lako pronai najbolje metode. Ponekad
se mora isprobati vie metoda, pre nego to se pronae uspena. Nekada e samo motivisanost uitelja,
upornost i uverenost da ini pravu stvar dovesti do uspeha.
Neka deca najbolje ue sama, u aktivnostima koje izvode sopstvenim tempom, druga se najbolje oseaju
kada se povezuju sa vrnjacima i sarauju. Nekoj deci su za uenje bitni dodir i pokret, druga se vie oslanjaju
na vizuelizaciju, neka se slue govorom i jezikom kao primarnim sredstvom uenja. Neka deca su veta u
otkrivanju veza i odnosa meu predmetima i dogaajima, a neka deca su posebno sklona posmatranju. Bez
obzira na to koji nain preovladava u njihovom pristupu uenju, deca e biti uspena, kada im se stvore takvi
uslovi koji odgovaraju nainu uenja kome su najvie sklona. Najlaki nain da se deci osigura uspenost je
kombinovanje razliitih strategija, metoda, oblika i sredstava, kao i stvaranje prilika za alternativna iskustva
u uenju, prilagoavanje nastavnog programa i esto menjanje aktivnosti kako bi se prilagodili potrebama
sve dece.
DECA SA OTEENJEM VIDA

Smetnje u razvoju vida ispoljavaju se kao umanjena ili potpuno odsutna ulna osetljivost na svetlosne nadraaje,
koja znaajno ometa vizuelnu komunikaciju.
Jedna od osnovnih karakteristika dece sa oteenjem vida je usporen i nesiguran hod, na irokoj osnovi,
kao posledica nesigurnosti koja potie od straha od nepoznatog prostora. Glava je esto pognuta, zbog
potrebe za intenzivnijom koncentracijom na drai iz neposredne okoline. Deca sa oteenjem vida kao i sva
druga deca imaju potrebu za slobodnim kretanjem (tranjem) koju zbog prirode stanja teko ostvaruju. Zato
su prisutni stereotipni pokreti blindizmi, koji se manifestuju kao klaenje, stavljanje ruku u oi, lupkanje
prstima, kruni pokreti glavom, otvaranje i zatvaranje vrata. Kako veinu informacija o spoljanjem svetu
primamo preko ula vida, s toga je dete sa oteenjem vida vrlo teko zainteresovati, pa nam esto deluju
umorno i nezainteresovano. Teko stupaju u komunikaciju sa svojim vrnjacima. Potrebno im je neto vie
vremena da dobro procene situaciju da bi mogli da reaguju na nju. Neophodno je angaovanje ostalih ula
u cilju kompenzacije odsustva ula vida (taktilna, auditivna, olfaktorna i kinestetika percepcija). Za dete sa
oteenjem vida neophodno je:
- osigurati bezbedan prostor (mikro i makro);
- dete obavestiti o svim promenama u organizaciji prostora (drugaiji raspored klupa, novi
komadi nametaja i sl.);
- obezbediti uslove da dete sa oteenjem vida uvek dobro uje;
- sadraj koji se ispisuje na tabli, izgovarati glasno, kako bi dete sa oteenjem vida moglo
da prati;
- razvijati taktilnu percepciju, sluh i govor;
- davati konkretne, precizne i jasne instrukcije (umesto: ovde, tamo, onde...rei: ispred tebe,
pored, sa leve strane i sl.);
- slobodno koristiti rei kao to su: pogledaj, vidi, itd;
- dozvoliti detetu snimanje diktafonom;
11
Prirunik
- koristiti makete, modele, ili stvarne predmete o kojima se govori;

- kod slabovide dece obezbediti sveske sa naglaenim linijama i kvadratiima na mat papiru,
a za pisanje koristiti crni flomaster;
- dozvoliti detetu neto due korienje nastavnih materijala;
- obezbediti detetu prilagoen materijal za pojedine nastavne jedinice;
- proveravati da li vas je dete dobro razumelo;
- uvek imati na umu da su dodir i sluh jako vani;
- ukljuiti dete u sve aktivnosti odeljenja.
DECA SA OTEENJEM SLUHA

Smetnje u razvoju (auditivnih) slunih sposobnosti ispoljavaju se kao umanjena ili potpuno odsutna sluna
osetljivost, koja ozbiljno ometa razvoj i upotrebu govora i jezika, kao i socijalnu komunikaciju deteta.
Deca sa oteenjem sluha zbog nemogunosti primanja auditivnih drai, deluju nezainteresovano i odsutno,
jer nisu u stanju da u potpunosti proprate deavanja u neposrednoj okolini. Iz tih razloga je i njihova panja
labilna i kratkotrajna, jer esto ne razumeju situaciju u kojoj se nalaze. Da bi skrenuli panju na sebe, njihovo
ponaanje esto biva agresivno, tako da oteano ostvaruju vrnjaku komunikaciju.
Posledice oteenja sluha ogledaju se u tekoama u uenju govora, zaostajanju u usvajanju pisanog i
govornog jezika. Tu su i problemi u pismenom izraavanju, oskudniji renik, agramatian govor, oteano
razumevanje pisanog teksta, i kao posledica svega toga obrazovno zaostajanje. Ova deca mogu biti vrlo
uspena u savladavanju programa, uz neophodno razumevanje problema i primenu specifinih postupaka
tokom nastave. Samo neke od nastavnih sadraja ova deca e usvajati sa veim odstupanjem, zbog prirode
oteenja (strani jezik izgovor, muzika kultura pevanje). Zbog svega toga, rad na asu i zadaci se moraju
zasnivati na ouvanim sposobnostima dece u okviru sadraja pojedinih predmeta. Da bi dete moglo da
uestvuje u nastavnom procesu, vano je:
- omoguiti detetu sedenje u prvoj klupi ili na centralnom mestu u krugu kako bi moglo da
vidi pokrete usana svojih vrnjaka i uitelja;
- govor uitelja treba da bude prilagoene brzine, jaine, ritma i intonacije;
- govor mora da bude razgovetan, bez povienog tona;
- govor mora biti izraajan, jasan, zasnovan na poznatim reima kao nosiocima
razumevanja;
- praviti pauze tokom govora i jasno formulisati pitanja;
- nepoznate rei potrebno je dodatno pojasniti, posebno apstraktne pojmove;
- obezbediti to vie auditivnih i vizuelnih sredstava (koristiti to vie slika, predmeta, modela,
video zapisa za demonstriranje pojava);
- koristiti pokrete kao nosioce radnje za sve to se tee izraava govorom;
- grafiki prikaz/crte olakava razumevanje;
- kljune pojmove treba ponoviti na kraju asa;
- omoguiti detetu dovoljno vremena da izrazi svoje misli;
- podsticati samostalno opisivanje, toleriui agramatinost.
Naglasak je na oiglednosti, postupnosti, aktivnosti, strpljenju i kreativnosti.
12
DECA SA TELESNIM SMETNJAMA

Smetnje u telesnom razvoju su najee povezane sa tekim i trajnim oteenjima motornog i kotano
zglobnog sistema, telesnim deformitetima, miinim i neuromiinim oboljenjima, oteenjima centralnog
i perifernog nervnog sistema, ili hroninim oboljenjima koja teko naruavaju zdravstveno stanje deteta.
Deca sa telesnim smetnjama se vrlo brzo zamaraju, potrebno im je mnogo snage i energije za usmeravanje
pojedinih pokreta tela. Za njih je i sedenje vrlo zamorno, kao i due trajanje pojedinih aktivnosti. Zbog
nemogunosti izvoenja pojedinih pokreta, potrebna im je pomo drugih osoba. Govor moe biti razvijen
na razliitim nivoima, od potpunog odsustva govora, do sasvim dobro razvijenog. Meutim, bez obzira na
stepen razvijenosti govora, deca, u skladu sa svojim intelektualnim potencijalima, pronalaze svoje naine
komunikacije, to je najee gest.
Prilagoavanja deci sa telesnim smetnjama, koja svaki uitelj moze da izvede, odnose se na:
- prostor bez barijera (raspored nametaja u uionici treba da bude takav da omoguava
nesmetano kretanje kolica);
- korienje svezaka veeg formata (A4) sa tvrdim koricama, kako bi bile u upotrebi due
vreme;
- fiksiranje papira za pisanje ili sveske za podlogu ili radni sto;
- prilagoavanje pribora za pisanje specifinim mogunostima deteta (trouglastim olovkama
se lake pie, jer ne klize iz ruku);
- omoguiti detetu da pie velikim tampanim slovima;
- obezbediti dosta vremena za izvoenje grafikih aktivnosti;
- tekst predvien za tablu, treba iskopirati i zalepiti u detetovu svesku;
- omoguiti korienje specifinih pomagala, pomo druge osobe;
- osigurati pratnju druge osobe ako je to neophodno za kretanje.
DECA SA TEKOAMA U GOVORU I JEZIKU

Govorne i glasovne tekoe ukljuuju tekoe u izgovoru glasova, zamenu ili dodavanje glasova i uslovljavaju
nazalni govor, nerazumljiv govor ili mucanje. Nepravilan izgovor glasova ili nepravilan govor privlai negativnu
panju kod sluaoca, utie na meusobnu komunikaciju, uzrokuje tekoe i na socijalnom i na emocionalnom
planu.
Jezike tekoe podrazumevaju uglavnom tekoe u izraavanju koje karakterie siromaan renik, kratke
reenice, nepravilno sroene, nemogunost praenja instrukcija, probleme sa imenovanjem predmeta, pojava
i osoba iz okoline, razgovor sa samim sobom, tekoe u komunikaciji, ponavljanje fraza i sl.
Zbog problema s auditivnom percepcijom, lingvistikim i kognitivnim procesuiranjem kod ove dece treba
obratiti panju na:
- elju deteta za komunikacijom;
- na sposobnost razlikovanja bitnih i nebitnih injenica i ideja;
- pravilnu upotrebu imenica, zamenica, glagola, prideva i priloga;
- korienje izraza za veliinu, koliinu, prostor, vreme;
- davanje kratkih, preciznih i dovoljno jasnih instrukcija;
- direktno obraanje;
- zadatke ralaniti na male korake;
- strpljenje u komunikaciji (dati detetu dovoljno vremena za odgovor na pitanje).
Stalno treba proveravati da li ste se meusobno dobro uli i razumeli.
13
Prirunik
DECA SA TEKOAMA U ITANJU I PISANJU

Deci sa tekoama u itanju i pisanju potrebno je neto vie vremena za usvajanje poetnog itanja i pisanja.
Kada naue da itaju, imaju problema sa razumevanjem smisla proitanog, kao i povezivanjem proitanog sa
sopstvenim iskustvom. Zato je neophodno:
- planirati dovoljno vremena za usvajanje pojedinih tema;
- koristiti vidne, slune, taktilne stimuluse kod obrade novih sadraja;
- dati prednost usmenim oblicima u pouavanju i proveravanju znanja;
- sistematski proveravati da li je dete razumelo sadraje, pojmove i definicije;
- dati dodatno objanjenje, ako je potrebno;
- koristiti konkretne primere, slike, eksperimente povezane sa ivotnom sredinom;
- podeliti zadatak na vie faza;
- zadavati manje zadataka odjednom;
- pismeno reavanje zadataka ne treba vremenski ograniavati;
- izbegavati angaovanje deteta u aktivnostima kao to su: itanje na glas ili pisanje na tabli
pred celim odeljenjem (osim ako dete izrazi elju);
- ohrabrivati dete na spontano izraavanje i podsticati samostalnost u radu.
DECA SA TEKOAMA U INTELEKTUALNOM FUNKCIONISANJU

Smetnje u mentalnom razvoju povezujemo sa usporenim ili neujednaenim razvojem intelektualnih sposobnosti.
Tekoe kod ove dece dolaze do izraaja u kognitivnom podruju (kao tekoe u procesu uenja) i u podruju
adaptivnog ponaanja (kao tekoe u primeni nauenih sadraja, tekoe snalaenja u novim situacijama, u
oblasti brige o sebi, komunikaciji i socijalnim vetinama). Tekoe u uenju posledica su sporijeg pamenja,
labilne i fluktuirajue panje, slabije govorne razvijenosti, snienih sposobnosti zakljuivanja i uoptavanja.
Preporuke za rad sa ovom grupom dece:
- teorijske sadraje pripremiti na nain da se oni samu i svedu na najbitnije;
- sadraje pribliiti detetu na oigledan i jednostavan nain;
- nastavne sadraje povezivati sa svakodnevnim ivotom i iskustvom deteta;
- koristiti elemente neposredne stvarnosti (modele, slike i crtee bez detalja, sheme,
prikaze...);
- obezbediti postupnost u radu;
- detetu davati jednostavne zadatke uz jasna obrazloenja;
- obezbediti dovoljno vremena za vebanje i ponavljanje;
- izlaganje treba uskladiti sa pojmovnim fondom i mogunostima razumevanja;
- koristiti kratke reenice, usmerene na ono to je bitno;
- uvek je dobro izlaganje propratiti adekvatnim paralingvistikim znacima (boja, jaina, visina
glasa, mimika, gest);
- izlaganje uenika moe se podsticati i razvijati uz pomo vizuene podrke ili plana u obliku
pitanja;
- pri prepisivanju dozirati duinu teksta s obzirom na mogunosti deteta;
- ako je tekst dui, a neophodno ga je prepisati, omoguiti detetu da to radi po delovima, uz
obaveznu proveru ispravnosti prepisanog sadraja;
- rad po diktatu treba prilagoditi sposobnostima deteta - tempom, brzinom i izraajnou
itanja;
- ne insistirati na "hvatanju beleki";
- ako su prisutne i tekoe u vizuelnoj percepciji, neophodno je prilagoditi tampani tekst za
prepisivanje (poveati razmak izmeu rei, reenica, redova teksta i/ili po potrebi oznaiti
14
prostor za pisanje);
- za pisanje samostalnih pismenih zadataka potrebno je dati smernice (plan) u vidu slika ili
pitanja;
- uvaavati detetove mogunosti itanja;
- praenje radnje (sled dogaaja) poeljno je potkrepiti sledom slika koje olakavaju i
omoguavaju razumevanje toka i pamenje sadraja teksta;
- postavljajte i pomona pitanja koja detetu pomau da pronae pravi odgovor;
- podsticati decu da slobodno postavljaju pitanja kada im neto nije dovoljno jasno;
- prilikom praktinog rada obavezno proveriti da li deca poznaju materijale, sredstva kojima
rade i njihovu funkciju, tok i cilj izvoenja radnje;
- pri izvoenju sloenijeg praktinog rada podsticati rad u paru ili maloj grupi ime se osigurava
uspenost i podstie interakcija sa vrnjacima;
- crte moe koristiti za naglaavanje bitnog u sadraju bilo kog predmeta;
- crte moe da poslui i kako bi se na jednostavan, preieni nain pojasnila struktura nekog
sloenog pojma ili pojmovnih odnosa (slikovno, tabelarno, shematski);
- crteom potkrepiti ono to je u sadraju najvanije, ili predoiti sled dogaaja;
- za vebanje i ponavljanje koristiti individualizovane nastavne listie ili razne vrste didaktikih
igara;
- dozvoliti korienje kalkulatora pri raunanju.
DECA SA POREMEAJIMA U PONAANJU

Ovoj deci najvie tekoa u kolskom radu priinjava poremeaj panje koji je esto praen nemirom i
hiperaktivnou, uz koji se mogu javiti specifine tekoe u uenju, na motorikom, govornom, emocionalnom
i socijalnom planu.
Preporuke za rad:
- postaviti jasnu strukturu (dnevnu, nedeljnu, mesenu);
- postaviti jasne granice i dosledno ih se pridravati;
- ustanoviti jasna pravila ponaanja u odeljenju;
- organizacija prostora treba da bude konstantna;
- dete treba da sedi na mestu sa kojeg e mu najmanje biti dostupni ometai panje kao to
su prozor, vrata ili izvor buke;
- uvek pohvaliti trud uloen u izradu zadataka;
- potrebno je kontinuirano usmeravanje detetove panje;
- uposliti dete odmerenim zadacima;
- omoguite ciljano kretanje (operi suner, donesi kredu...);
- uputstva i instrukcije govorite jasno, smirenim glasom;
- ne propustite da pohvalite dete za uspeno praenje instrukcija (klimnite glavom, nasmeite
se, pomilujte, dodirnite po ramenu, izgovorite pohvalu pred svima ili nasamo, napiite
pohvalu);
- kreirajte situacije u kojima e dete moi da pomogne drugima;
- ne iskljuujte ga iz aktivnosti.
DECA SA SMETNJAMA U SOCIJALNO-EMOCIONALNOM RAZVOJU

Smetnje u socijalno-emocionalnom razvoju najee se manifestuju kao: hiperaktivnost, asocijalnost, poremeaji
iz autistinog spektra, a karakterie ih kratkotrajna i nestabilna panja, motorni nemir i impulsivnost.
15
Prirunik
Deca sa hiperaktivnim ponaanjem

Decu sa hiperaktivnim ponaanjem karakterie stalni nemir, pa uitelji za takvu decu obino kau da su
nemirna, buna, nepaljiva i u stalnom pokretu. Hiperaktivnost moe biti senzorna (dete reaguje na svaki
podraaj i prestaje da radi ono to je zapoelo, stalno "klizi" iz radnje u radnju) i motorna (nemir koji se ogleda
u nemogunosti da se uzdri od reagovanja na drai koje izazivaju motorne reakcije). Uz motorni nemir,
panja je kratkotrajna i labilna. Za ovu decu je sve podjednako vano, pa kaemo da je selektivna panja
veoma slaba, te je i pamenje bledo i siromano. Kako zaboravljaju verbalne sadraje, tako zaboravljaju i
svoje stvari (jakne, tane, knjige...). Zbog obilja utisaka iz spoljanje sredine dete se brzo zamara. Deci sa
hiperaktivnou odgovara:
Rad sa decom je vrlo izazovan i uzbudljiv, ali pre svega odgovoran posao. Uitelj mora da poseduje
razna znanja, talente i sposobnosti, a najvie od svega, mora da potuje svako dete sa svim njegovim
sposobnostima i mogunostima.
Kod sve dece treba razvijati pozitivnu sliku o sebi, ime se moe znaajno uticati i na motivaciju za uenje
i saradnju, ali i na bolje odnose sa drugima.
Prihvatite svako dete kao jedno, jedinstveno i vredno bie i stavite mu to jasno do znanja.
- blagovremeno smenjivanje razliitih aktivnosti;

- upoznavanje sa dnevnim rasporedom i zaduenjima;
- po potrebi stvaranje mirnog prostora za rad;
- davanje kratkih i jasnih uputstava za rad;
- dopunjavanje verbalnih instrukcija vizuelnim i pisanim uputstvima.
DECA SA AUTIZMOM
To su deca koja imaju potekoa u uspostavljanju komunikacije (verbalne i neverbalne) i socijalnih odnosa.
Karakterie ih kratkotrajna i labilna panja. Veinom su usmereni na svoje potrebe. Kod dece sa autizmom
je prisutan motorni nemir koji se esto ispoljava u vidu stereotipnih pokreta (lepranje, tranje u krug,
ponavljanje istih rei). Na nae zahteve i pokuaje uspostavljanja komunikacije ne reaguju, jer nas ne razumeju
i ne prepoznaju nae izraze lica. U svet se ukljuuju samo kada im je neto potrebno i taj momenat treba
iskoristiti, jer smo tada primeeni i moemo zapoeti komunikaciju sa detetom.
Deca sa autizmom najbolje napreduju u okruenju koje je dobro strukturirano, koje nudi odgovarajue
individualizovane programe i sa jasno definisanim ciljevima, a koji se mogu modifikovati u zavisnosti od
detetovih potreba i sposobnosti. Vaan preduslov za uspenu integraciju osoba sa autizmom u drutvo je da
im se u ranom uzrastu ponude sve mogunosti da unaprede svoje socijalne, saznajne i govorne sposobnosti.
Svakako da su predkolske ustanove mesta u kojima sprovoenjem specijalizovanih individualnih programa
treba da zapone obrazovanje dece sa autizmom. Ukljuivanje u predkolske ustanove treba da bude
dostupno svoj deci sa autizmom u zavisnosti od strune procene u specijalizovane grupe za autizam ili u
redovne grupe.
Zbog heterogenosti dece sa autizmom, ne postoji pristup ili sistem obrazovanja koji bi bio univerzalno efikasan
i dobar. U dugoronom planiranju obrazovnih programa treba se koncentrisati na one oblasti u kojima e, na
osnovu kompleksne procene, dete sa autizmom biti uspeno, jer insistiranje na oblastima koja su tee savladiva
stvara frustracije i izaziva nepoeljna ponaanja. Adekvatno obrazovanje i razvijanje vetina u socijalnoj
komunikaciji, a u cilju boljeg prihvatanja od strane drutva, od presudne je vanosti za osobe sa autizmom.
Deci sa autizmom odgovara:
- oseaj sigurnosti i poverenja u uitelja;
- ustaljena ema dnevnih aktivnosti (vremenska i programska predvidljivost);
- jednostavne verbalne i vizuelne informacije;
- aktivno i direktivno iniciranje komunikacije;
- zadaci podeljeni na kratke i jednostavne korake.
16
17
Prirunik
SARADNJA SA RODITELJIMA
bitno je znati, da neki dogaaji kao to su poetak kolovanja, prelazak iz etvrtog u peti razred, upis u srednju
kolu i sl. mogu kod roditelja dovesti do ponovnog proivljavanja nekih faza.
Svi mi koji se profesionalno bavimo decom - bilo da ih vaspitavamo, obrazujemo, leimo, bavimo se
reahabilitacijom i tretmanom - vrlo esto zaboravljamo su su roditelji ti koji nam zapravo daju pravo da se na
bilo koji nain bavimo njihovom decom. Kada radimo sa porodicama dece koja imaju smetnje u razvoju, koja
imaju neku od hroninih bolesti ili su na bilo koji nain marginalizovana i diskriminisana, na cilj je dobrobit
deteta. Najsigurniji nain da se ovo postigne jeste dobar, partnerski odnos sa roditeljima. Naglasak je zato na
odnosu strunjak roditelj, jer roditelji imaju presudnu ulogu u svim aspektima brige o detetu.

Ponekad smo skloni da otpisujemo ili zanemarujemo znanja, vetine i iskustva roditelja, kompleksne
porodine vrednosti, jer nam sopstveno iskustvo govori da su roditelji esto pristrasni i bez mogunosti da
objektivno sagledaju dete sa svim njegovim vrlinama i manama. S toga, kao eksperti, ne retko, preuzimamo
kompletnu odgovornost za obrazovanje i razvoj deteta, stavljajui sebe u superiornu poziciju. Mi postavljamo
pitanja, donosimo odluke, diktiramo postupke i na taj nain pretvaramo roditelje u pasivne primaoce
naih odluka, ime gubimo njihovo poverenje i zatvaramo vrata saradnji. Prirodna posledica ovakvog
odnosa je oseanje neefikasnosti i neuspeha i kod roditelja i kod strunjaka i izbegavanje ovakvih situacija
u budunosti.

Kako bi se saradnja roditelja i uitelja odvijala na obostrano zadovoljstvo, valja imati svest o tome ta se sve
deava u porodici sa pojavom sumnje da dete ima smetnje u razvoju.
Roditelj edukuje uitelja u oblasti poznavanja deteta, roditelj je ekspert. On poseduje niz veoma
korisnih informacija za uitelja, koje mu u velikoj meri mogu olakati rad, skratiti proces upoznavanja sa
detetom i utedeti dragoceno vreme. Dobro voenim razgovorom, od roditelja moemo mnogo saznati
o detetu: kako se dete ponaa u odreenim situacijama, u drutvu, u razliito doba dana, kada je samo,
ta ga razdrauje, emu se raduje, koje aktivnosti mu dobro idu, ta voli da radi, ta ga motivie, koje su
porodine vrednosti, koja su oekivanja roditelja vezana za obrazovanje... Pre nego to roditelji mogu
da se oslobode i iznesu ono to im je vano, potrebno je da ostvare odnos poverenja sa uiteljem, da
budu sigurni da nee biti izloeni njegovoj proceni ili podsmehu. Zadatak uitelja je i da osigura prijatnu
i sigurnu atmosferu u kojoj e se roditelji dobro oseati. Oni moraju znati da e im biti ukazana panja,
potovanje, i da e im biti pruena podrka i pomo. Direktna pitanja o osetljivim i linim temama mogu
izazvati neprijatnost, nepoverenje, potpuno povlaenje i prekid komunikacije, zato ih na samom poetku
razvoja odnosa treba izbegavati.
Saznanje da dete ima ozbiljnije smetnje u razvoju, ili da je obolelo od teke hronine ili neizleive bolesti,
izaziva kod roditelja itav niz neprijatnih emocija kao to su ogromna bol i tuga, strah, stid, oseaj krivice i
bespomonosti... Bolest ili ometenost predstavljaju ozbiljnu krizu u funkcionisanju porodice, koja ponitava
postojee modele i obrasce ponaanja porodice kao celine, ali i svakog njenog lana. Menjaju se porodine
uloge, odnosi i komunikacija meu lanovima porodice. Sa ciljem prilagoavanja novonastaloj situaciji
menjaju se ambicije, finansijska konstrukcija, ivotna filozofija, vrednosni sistem. Nakon poetnog oka i faze
negiranja, roditelji sva svoja znanja, sposobnosti i snage usmeravaju na traganje za lekom, to je potpuno
prirodno. No, taj proces traganja za lekom je mukotrpan i dugotrajan i ne retko, dodatno traumatizuje i dete
i roditelja. Neprihvatanje dijagnoze i stanja deteta, proizvodi sumnju u kompetentnost lekara i medicinskog
osoblja, to uslovljava ponovna ispitivanja, analize i procene, ali ovoga puta, kod drugih, boljih lekara. Kako
ni ponovljene analize ne donose oekivane ishode, roditelji pribegavaju alternativnim oblicima i trae pomo
od vidovnjaka, belih magova, travara, iscelitelja... Lek postaje centar interesovanja. Za to vreme izostaje
sociointerakcija sa drugom decom, senzomotorna i govorno jezika stimulacija. Dete se polako izoluje, dok u
roditeljima raste oseaj nesigurnosti, a tuga i bol postaju sve vei. Kako dete raste, raste i oseaj nepoverenja
u institucije i strunjake.

Roditelj mora da proe kroz sve faze suoavanja sa boleu ili ometenou, ak i kroz one, koje mi kao
strunjaci ne odobravamo, jer mora imati oseaj da je sve pokuao kako bi pomogao svom detetu. Prolazei
kroz sve ove faze roditelj se iscrpljuje, biva sve umorniji, usamljeniji, uz osjeaj nepravde, to je jo izraenije
ako nema podrku i voenje strunjaka. Njihova krajnja pozicija nikad nije sigurna, a sigurnost je jedna od
osnovnih ljudskih potreba. Ljudima iz okoline obino nedostaje iskustvo o tome kako se ponaati u blizini
deteta sa smetnjama u razvoju i njegovih roditelja, pa ih nesvesno izbegavaju. Roditeljima tako ostaje vrlo
mali krug ljudi sa kojima su u kontaktu. A meu njima smo i mi.

Da bismo lake i bre ostvarili partnerski odnos s roditeljima dece sa smetnjama u razvoju, da bi lake razumeli
njihova ponekad nepredvidiva ponaanja kao to su: otpori, povlaenje, nezainteresovanost, kritikovanje,
otvoreni napadi, potrebno je uvek imati na umu sve ono to su proli, pre nego to su stigli do nas. Takoe,
Na osnovu ponaanja deteta u koli, a uz pomo informacija koje su dobili od roditelja, uitelji e stei
celovitu sliku o detetu i tako biti u mogunosti da optimalno usklade svoje postupke u nastavi sa specifinim
sposobnostima i potrebama deteta.
18
Proces uspostavljanja odnosa je uzajaman, a osnovni zadaci za uitelje (pedagoge, psihologe, defektologe)
i roditelje jesu meusobno upoznavanje i uspostavljanje poverenja to je mogue bre. S tim u vezi, dobro
je podsetiti na znaaj prvog susreta sa roditeljima, kada treba predstaviti sebe, opisati svoju ulogu i raditi
na postizanju saglasnosti o zajednikom radu. Uitelj e, ne samo dati roditelju priliku da govori, ve e ga
aktivno podsticati da iznese to vie informacija o razvoju i ponaanju svog deteta kod kue.
Sledea faza u razvoju partnerskog odnosa usmerena je na jedinstveno delovanje porodice i kole. To je faza
u kojoj uitelj edukuje roditelja o tome ta sve roditelj moe da uradi kod kue, kako bi napredovanje deteta
bilo uspenije, da li i na koji nain i koliko dugo treba vebati neku vetinu, koji postupci e pomoi detetu u
osamostaljivanju i sl. Roditelji treba da znaju ta je njihovo dete nauilo dobro, i ta jo treba da naui kako
bi bolje napredovalo i kako mu u tome mogu pomoi.
Roditelji dece sa smetnjama i tekoama u razvoju esto su preterano zabrinuti za svakodnevni napredak svoje
dece. Oni moraju znati da napredak dece tee vrlo malim koracima, pre nego to postane vidljiv i oigledan.
Redovna razmena informacija o detetu doprinosi pronalaenju odgovarajuih naina ophoenja, poduavanja
i komunikacije sa detetom koja je najprimerenija njegovim potrebama, mogunostima, znanju i iskustvu. Na taj
nain se smanjuje mogunost razvoja problema u uenju i ponaanju, u odnosima sa odraslima i vrnjacima,
a tekoe se lake prevazilaze zajednikom akcijom i poverenjem.
Partnerski odnos se razvija dobrom saradnjom koju karakterie uzajamno potovanje, obostrana saglasnost
oko ciljeva koji se ele postii, zajednike aktivnosti usmerene ka cilju, stalna razmena informacija, zajedniko
vrednovanje postignutih rezultata, ali i iskrena komunikacija i meusobna podrka, ak i u tekim situacijama,
kada nam ponestaje snage. Neosuujue ponaanje, dakle pozitivno i otvoreno razmiljanje o porodici, bez
obzira na kvalitet osobina njenih lanova, ohrabruje roditelje da procene svoje line odluke i eventualno ih
promene, bez oseanja bilo koje vrste pritiska, to olakava saradnju.
Za dobru komunikaciju neophodne su nam vetine sluanja i posmatranja drugih, kao i razumevanje njihovih
poruka, ali i vetine prenoenja vlastitih ideja i oseaja drugima.
19
Prirunik
Saradnja izmeu roditelja i uitelja treba da bude kontinuirana, svestrana i korisna. Ona treba da pomogne
da se usklade porodine i kolske vrednosti, da se izbegnu meusobno nerazumevanje, nesporazumi i
nepoverenje, kako bi se detetu olakao proces obrazovanja i socijalizacije.
Uitelji i roditelji, ili osobe koje se brinu o deci, igraju kljunu ulogu u njihovim ivotima. Deca napreduju kada
su njihovi roditelji i drugi lanovi porodice zainteresovani za njihovo obrazovanje i ukljueni u rad kole. Kada
ukljuimo porodice u rad kole, poveavamo mogunosti za uenje u naim uionicama i stvaramo podrku
za napredovanje sve dece.
U cilju kreiranja partnerskog odnosa vano je:

- stvoriti okruenje u kome e roditelji biti cenjeni, kao oni koji imaju najvie uticaja u ivotima
njihove dece;
- uvaiti injenicu da samopotovanje roditelja ima uticaja na razvoj dece i jaati ga;
- ukljuiti roditelje u odluivanje o njihovom detetu i o celokupnom kolskom programu;
- omoguiti lanovima porodice da prisustvuju radu sa decom i dobrovoljno uestvuju u
njemu;
- podsticati razmenu informacija i ideja izmeu lanova porodice i uitelja;
- osigurati deci koja tek polaze u kolu, postupan i lagan prelaz iz porodine u novu sredinu.
U idealnom sluaju komunikacija izmeu uitelja i roditelja bie stalna i otvorena. to je komunikacija bolja,
vea je verovatnoa da e izmeu te dve strane vladati sklad i da e i porodice i uitelji postii visok stepen
razumevanja i uspeha u dostizanju zajednikih ciljeva.
Ne treba zaboraviti da je za uspostavljanje partnerskog odnosa izmedju roditelja i uitelja potrebno vreme.
Oblici saradnje porodice i kole

Kada elimo da informiemo roditelje o napredovanju njihove dece moemo ih poseivati kod kue, po deci
im slati poruke o napredovanju i ponaanju, ili ih zvati na sastanke u koli. Od samog poetka saradnje sa
roditeljima, vano je stvoriti takvu atmosferu da se roditelji oseaju dobrodolima u koli.
Vano je redovno izvetavati roditelje o napretku dece u uenju. To znai koristiti metode procene koje e
pomoi uiteljima, uenicima i roditeljima da uoe deija postignua u svim oblastima, ne samo u pogledu
pismenosti, baratanja brojevima, ve i u ivotnim i socijalnim vetinama.
Postoje razni naini na koje roditelji, bake, deke ili staratelji mogu biti ukljueni u obrazovanje dece:
Roditelji ili drugi lanovi porodice mogu volontirati pomaui uiteljima u aktivnostima u
uionici, kao to je itanje ili pripremanje materijala za uenje, u vannastavnim aktivnostima
kao to su sportska takmienja ili izleti, ili organizovanjem posebnih aktivnosti poput festivala
ili kolskih manifestacija.
Roditelji mogu biti gosti na asu i priati o zanimanju kojim se bave ili demonstrirati pravljenje
tradicionalnih rukotvorina.
Roditelji se mogu ukljuiti u kolske sastanke kako bi se informisali o kolskom programu i
tom prilikom mogu izabrati aktivnost u koju ele da se ukljue.
Mogu donirati potrebne materijale koli ili pomoi u pronalaenju finansijske ili druge
pomoi koli.
Mogu uestvovati u nastojanjima da kole ostanu sigurne i iste.
Mogu pomoi u organizovanju dana otvorene kole. Tog dana su roditelji, lanovi zajednice i
zvaninici pozvani u kolu. Najuspeniji radovi sve dece izloeni su, zajedno sa novim nastavnim
materijalima, a deca demonstriraju ono to su nauila.
Roditelji mogu pomoi u proceni postignua dece. Mogu da daju ocene domaim zadacima
uenika i tako daju doprinos uenju svoje dece.
20
21
Prirunik
NASTAVNI PLAN I PROGRAM

I MOGUNOSTI NJEGOVOG
PRILAGOAVANJA
Temeljni i obavezujui dokumenti svake kole, kada je u pitanju obrazovni proces, su nastavni plan i program.
Prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja Opte osnove predkolskog programa, nastavne
planove i programe osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, i Osnove vaspitnog programa donosi
Nacionalni prosvetni savet.

Nastavni plan je dokument kojim se, najee u obliku tabele, propisuje koji nastavni predmeti e se izuavati
u odreenoj koli, kojim redosledom, u kojim razredima (na kom uzrastu) i sa koliko asova nedeljno, odnosno
godinje.
Nastavni plan se konkretizuje nastavnim programima, kojima se propisuje ta e se u planom predvienim
predmetima izuavati, tj. koja znanja, umenja i navike uenici treba da steknu u svakom pojedinom razredu.
Vano je podsetiti da se oni kreiraju za zamiljenog, prosenog uenika odreenog uzrasta, koji ne postoji.
Kada je u pitanju osnovno obrazovanje i vaspitanje, u naoj zemlji realizuju se:
-"redovni" nastavni planovi i programi (za decu bez smetnji i tekoa u razvoju u redovnim
osnovnim kolama);
- posebni nastavni planovi i programi za: decu sa lakom mentalnom ometeniu, za decu sa
umerenom mentalnom ometenou, za decu sa autizmom, za decu sa telesnim smetnjama,
za decu sa viestrukim smetnjama, u specijalnim osnovnim kolama;
Jedan od principa na kojima se zasniva obrazovni proces, a od koga je vano polaziti u koncipiranju nastave je
potovanje individualnih razlika meu uenicima u pogledu naina uenja i brzine napredovanja. Ove razlike
proizilaze iz razliitosti dece u pogledu njihovog fizikog razvoja, njihovih saznajnih i drugih sposobnosti,
emocionalnog doivljavanja, karakteristika i razvijenosti njihove motivacije i interesovanja, jedinstvenog
tempa razvoja i specifinih uslova ivota. Da bi se te razlike potovale, neophodno je da se nastava prilagodi
individualnim karakteristikama, potrebama i interesovanjima uenika. Sloenost i obim sadraja nastavnog
rada, metode i oblike uenja, treba prilagoditi mogunostima, potrebama i interesovanjima, kako bi se svakom
detetu omoguilo sticanje znanja i vetina definisanih ishodima obrazovanja.
Primena principa individualizacija podrazumeva spremnost uitelja da: prilagoava ono to predaje i nain
na koji predaje, osmiljava razliite situacije za uenje, raznovrsne interakcije, osmiljava i planira aktivnosti u
skladu sa sposobnostima i mogunostima dece u svom odeljenju. Mogui nivoi individualizacije u nastavnom
procesu su razliiti: od one spontano nastale u svakodnevnim situacijama zajednikog rada do planirane
prema potrebama pojedine dece ili grupa dece. Prilagoavanja nastavnog plana i programa za decu sa
smetnjama u razvoju, u odnosu na specifinost smetnje ili tekoe u razvoju i individualne mogunosti,
mogue je izvriti:
- individualizovanim pristupom, bez posebnih prilagoavanja;
- postupkom prilagoavanja sadraja;
- prilagoavanjem sadraja, korienjem posebnih didaktikih sredstava, pomagala, a uz
pomo strunih saradnika;
- postupkom veih prilagoavanja sadraja uz specifine metodike pristupe, korienjem
pomagala i/ili elektronske opreme uz podrku defektologa;
- postupkom rada sa uenikom u programu rehabilitacije i programa dodatne pomoi kojima
se podstie razvoj sposobnosti.
Potujui princip individualizacije nastavnog procesa, nastavni plan i program se moe: proiriti, produbiti,
modifikovati, minimizirati, prilagoditi predznanjima i mogunostima konkretnog odeljenja, prilagoditi
mogunostima konkretnog uenika, posluiti kao osnova za izradu Individualnog obrazovnog plana.
- prilagoeni nastavni planovi i programi koji su namenjeni deci sa oteenjem vida i deci sa
oteenjem sluha i ouvanim intelektualnim potencijalima, mogu se realizovati i u redovnim i
u specijalnim osnovnim kolama. Ovi prilagoeni nastavni planovi i programi, se od "redovnih"
nastavnih planova i programa razlikuju po metodama, sredstvima, oblicima rada i nainu
komunikacije i prenoenja znanja, dok su sadraji nastavnih predmeta identini, jer su i ciljevi
obrazovanja i vaspitanja isti za svu decu. Izuavanje Brajevog pisma (za decu sa oteenjem
vida) ili gestovnog govora (za decu sa oteenjem sluha) u okviru ovih nastavnih planova
i programa je u funkciji omoguavanja komunikacije dece sa spoljanjom sredinom, ali i
savladavanja nastavnih sadraja. U sebi sadri i predmete poput - orjentacije u kretanju, vebi
vizuelne percepcije, auditivnog treninga i sl. iji je cilj stimulacija razvoja sposobnosti dece,
bolja komunikacija u lokalnoj zajednici i vea samostalnost dece u svakodnevnim ivotnim
aktivnostima.
Kao i u sluaju "redovnog" nastavnog plana i programa za osnovnu kolu, sadraji su namenjeni svim uenicima
odreenog uzrasta, ali ne i svakom pojedinanom ueniku, tako da ni ovi posebni i prilagoeni programi ne
mogu da odgovore potrebama sve dece sa specifinim smetnjama u razvoju. S toga je za potrebe pojedinih
uenika, neophodno izvriti izvesna prilagoavanja koja se tiu nastavnih sadraja, nastavnih metoda, oblika,
sredstava, testovnih materijala i sl.
Pomeranjem teita sa nastavnih sadraja, koji vie nisu ciljevi po sebi, na dete kao centar nastavnog procesa,
nastavni planovi i programi postaju samo okvir za planiranje usmereno na ishode.
22
23
Prirunik
PRILAGOAVANJE PROGRAMA
INDIVIDUALNI OBRAZOVNI PLAN

Inidividualni obrazovni plan (IOP) je instrument kojim se na najdiskretniji mogui nain obezbeuje prilagoavanje
obrazovnog procesa detetu sa smetnjama u razvoju, tj. njegova individualizacija. Individualni obrazovni plan
se kreira za svako dete, za koje se moe opravdano pretpostaviti da ima posebne obrazovne potrebe, ali i za
svako dete koje iz bilo kog razloga, ne pokazuje oekivan, tipian napredak u koli, obrazovni i socijalni. Razlozi
za netipino funkcionisanje mogu biti stalni, kao to su: specifine smetnje u razvoju; ili privremeni, koji se
odnose na: due odsustvo iz kole zbog due akutne bolesti, tekoe u prilagoavanju, akcidentne krize i sl.

Individualni obrazovni plan je pisani dokument koji nastaje timskim radom uitelja, roditelja, pedagoga,
psihologa, defektologa, sa ciljem podsticanja optimalnog razvoja deteta na ouvanim potencijalima i
omoguavanja njegovog napredovanja u skladu sa sposobnostima. Individualni obrazovni plan obezbeuje
stvaranje uslova u odeljenju da dete bude prihvaeno i zadovoljno. Individualni obrayovni plan pokriva oblasti
akademskih i vanakademskih znanja i vetina, a zasniva se na dinamikoj proceni aktuelnog (trenutnog) stanja
deteta i planiranog nivoa znanja i vetina. Njime se odreuju oblici, nivoi, vrste i uestalost podrke detetu
u koli, ali i kod kue, ime se afirmie timski rad i uvaavaju kompetencije svih lanova tima. Individualni
obrazovni plan omoguava da odgovornost za optimalan razvoj deteta i njegova obrazovna postignua bude
timska, ali sa jasno definisanim ulogama svakog njegovog lana. Tako se postie da su svi lanovi tima ohrabreni
i osnaeni, jer u procesu obrazovanja i vaspitanja deteta sa smetnjama u razvoju nisu preputeni sami sebi. U
situaciji su da koriste i znanja i vetine ostalih lanova tima, da trae, pruaju i dobijaju podrku. Individualni
obrazovni plan podrava, promovie i omoguava aktivnije uee roditelja u radu kole.

U mnogim kolama u svetu Individualni obrazovni plan se koristi za podizanje nivoa postignua iz pojedinih
nastavnih predmeta. Vrlo esto se koristi i kako bi se odgovorilo na poveane obrazovne potrebe darovitih
uenika.

Za uspeno sprovoenje Individualnog obrazovnog plana, vano je da svakom lanu tima bude potpuno
jasna njegova uloga i odgovornost, jer samo na taj nain uenik moe da dobije svu neophodnu pomo koja
je planirana, ukljuujui prilagoavanja nastavnog programa, ali i rad roditelja sa detetom kod kue. Tako
individualni obrazovni plan postaje i svojevrsni ugovor izmeu razliitih uesnika u procesu obrazovanja:
roditelja, uitelja i ostalih pofesionalaca.
Struktura Individualnog obrazovnog plana

Pored osnovnih linih podataka o detetu IOP sadri:
opis aktuelnog nivoa funkcionisanja deteta/razvojni status u celini, a zatim i po oblastima
razvoja - saznajnog, emocionalnog, fizikog i socijalnog;
individualne karakteristike deteta: sklonosti, sposobnosti, potrebe, interesovanja;
oblasti u kojima je potrebna podrka (oblasti u kojima sporije napreduje);
prikaz trenutnog nivoa postignua, dobijenog na osnovu podataka sakupljenih tokom
procesa procenjivanja;
ciljeve kojima se tei u odreenom vremenskom periodu;
oblike, tipove, nivoe, sadraje i uestalost podrke;
strukturu tima i njihove zadatke u realizaciji IOP;
mesto realizacije IOP (kola, uionica, servisni centar...);
nain praenja i vrednovanja postavljenih ciljeva;
vremenske rokove.
24
25
Prirunik
Ciljevi i zadaci
Ciljevi ukazuju na eljene ishode ili postignua koja se oekuju nakon planiranog perioda za koji se kreira
Individualni obrazovni plan. Izraavaju se kao: pozitivni iskazi kojima se opisuju ponaanja koja je mogue
opservirati (ta e uenik postii, a ne ta nee postii), odnosno vetina ili dogaaj koji e se javiti tokom, ili
nakon realizacije IOP-a. Ciljevi mogu biti kratkoroni (nedeljni, meseni) ili dugoroni (polugodinji, godinji)
u zavisnosti od perioda vremena za koji se definiu.
Dobro definisani ciljevi su jasni, konkretni, dostini (ostvarljivi) i merljivi. Vano je da ciljevi budu tako definisani
da je mogue meriti njihovu ostvarenost.
Obino kaemo da je cilj ostvarljiv, ako nije na dohvat ruke, ali je jo uvek u vidnom polju. Ostvarljivost ciljeva
treba razmatrati ne samo u odnosu na mogunosti deteta, ve i u odnosu na realne mogunosti roditelja i
kole da se angauju u podsticanju razvoja deteta. Previsoko postavljeni ciljevi mogu dovesti do stagniranja
ili regresije u razvoju deteta, uticati negativno na samopotovanje i motivaciju.
Vrlo je vano i odreivanje redosleda ili prioriteta kojim treba ostvariti postavljene ciljeve. Ponekad je bitno
prvo stvoriti uslove da dete bude uspeno u nekoj aktivnosti, kako bismo podigli nivo samopotovanja, pa
tek onda raditi na ostvarivanju nekih viih obrazovnih ciljeva.
Zadaci su koraci koje treba preduzeti da bi se postigli i ostvarili ciljevi. Kada definiemo konkretne aktivnosti
koje e voditi ostvarivanju cilja, ne smemo zaboraviti da odgovorimo i na pitanja: ko, kada i gde e realizovati
planirane aktivnosti.
Dokumentovanje napretka i evaluacija efikasnosti programa

Integralni deo Individualnog obrazovnog plana je stalno procenjivanje i sakupljanje podataka koji e se
koristiti za odreivanje dejeg napretka. Meu metodama za procenjivanje nalaze se: uzorci radova, uzorci
posmatranog ponaanja, ek liste, anegdotske beleke, testovi bazirani na kriterijumima postignua...
Mesto realizacije Individualnog obrazovnog plana

Najprirodnije, a samim tim i najbolje mesto za realizaciju Individualnog obrazovnog plana je kola. Zato treba
stvarati uslove za njegovu realizaciju u okviru zajednikih aktivnosti u odeljenju, kad god je to mogue, jer
svako izdvajanje deteta iz odeljenja moe biti destimulativno. Deo planiranih aktivnosti moe i treba da se
realizuje u kui u porodinom okruenju uz podrku roditelja, brae i sestara. Kada su planom predviene
i individualne vebe (npr. logopedske), a one se ne mogu obavljati u koli, njihova realizacija je mogua u
servisnom centru, zdravstvenoj ustanovi ili kunim uslovima.
Principi rada tima za praenje deteta
Celovita, sveobuhvatna procena deteta radi se, uzimajui u obzir sve aspekte njegovog razvoja i ivota.
Uvaavanje elja roditelja i dece kad god za to postoje mogunosti, jer nametanje naih
ciljeva dovodi do otpora i negativnih emocionalnih reakcija, koje nas guraju u nazad. One su
pouzdan znak da treba neto promeniti (pristup, metode ili sadraj rada).
Komunikacija meu lanovima tima je partnerska, tj. uvaavanje miljenja i predloga
svih u timu, koja mogu biti razliita, jer se analizirana ponaanja deteta nisu desila u istom
socijalnom kontekstu ili vremenu. Ovo je posebno vano kada dete potie iz kulturno i socijano
depriviranog okruenja.
Tim je usmeren ka ouvanim potencijalima deteta, to se konkretizuje kroz aktivnosti
26
za svako dete i pojedinane zadatke svakog lana tima. Ostvarenje ouvanih potencijala
podrazumeva da su ti potencijali otkriveni i da se mogu stvarati uslovi u kojima e ih dete
razvijati kroz aktivnosti za koje je motivisano.
Zadovoljstvo deteta predstavlja snanu osnovu za stavaranje i odravanje motivacije.
Neophodno je da planiranje sadri male, ali dostine uspehe i da su tog postignua svesni svi
(i roditelj i dete i lanovi tima).
Opti cilj koji ima prioritet, uvek je najbolji interes deteta. Iako lanovi tima mogu imati
razliite ideje o tome to je najbolje za dete, podsticaji koji daju rezultat (obrazovno postignue,
motivacija za rad, oseanje uspeha, prihvaenost od vrnjaka), treba da budu jedini kriterijum
ispravnosti ciljeva i preduzetih mera.
PROBLEMI OCENJIVANJA
Uvoenjem i primenom Individualnog obrazovnog plana pojavilo se pitanje - Kako ocenjivati dete sa smetnjama
u razvoju koje pohaa redovnu kolu, ali napreduje po Individualnom obrazovnom planu? Na prvi pogled,
odgovor na ovo pitanje je jednostavan - isto kao i svu drugu decu. Meutim, praksa ocenjivanja pokazuje da
se tu pojavljuju i ozbiljne dileme.
Ovim pitanjem se niko u naoj zemlji nije ozbiljnije bavio, osim uitelja i nastavnika koji su se nali u toj
situaciji.
Kada dete sa smetnjama u razvoju nije u mogunosti da prati redovni kurikulum za njega se kreira Individualni
obrazovni plan, primeren njegovim sposobnostima i mogunostima, kako bi se osigurao napredak. Ako dete
dobro napreduje i postie ishode planirane Individualnim obrazovnim planom, ali su ta postignua jo uvek
ispod, ili na granici minimuma ishoda planiranih redovnim kurikulumom, za razred koji pohaa, postavlja
se pitanje kako emo ocenjivati dete tokom itave kolske godine, a kako emo ga oceniti na kraju, tj. koju
emo mu ocenu zakljuiti.
Ocenjivanje tokom kolske godine je procesno (razvojno) i jedna od njegovih osnovnih funkcija je motivacija
uenika za dalji rad i napredovanje. Potujui princip individualizacije, morali bi za dostizanje ciljeva Individualnog
obrazovnog plana koje smo mi postavili, dati visoku ocenu, jer je uenik savladao predviene sadraje. To je
neophodno, jer vie od toga nismo ni traili od uenika. Ako bi njegovo postignue ocenili niom ocenom,
jer ga ipak poredimo sa drugima u odeljenju, onda bi ocena izgubila neke od svojih najvanijih funkcija - ne
bi bila dovoljno jasna i precizna, ne bi bila motiviua. Ako bi ipak, kvalitet postignua ocenjivali iskljuivo u
odnosu na Individualni obrazovni plan, to je prihvatljivije, onda ocena ne bi pruala korektnu informaciju
spoljanjem svetu, a roditeljima bi davala nerealnu sliku napredovanja njihove dece, to bi otvorilo niz novih
problema i nesporazuma. Kako bismo onda prikazali i objasnili razlike u kvalitetu postignua uenika koji
imaju iste ocene, ali se te ocene odnose na dve razliite vrste kurikuluma?
Procesno ocenjivanje, ocenjivanje tokom kolske godine, je manje problematino, jer mu je osnovna funkcija
usmerena na praenje napredovanja uenika i njegovo motivisanje za dalj rad i uenje, dok je sumativna ili
zakljuna ocena vie usmerena ka odreivanju statusa uenika u situacijama izvan nastave i procesa uenja.
Ona izmeu ostalog svedoi o vrsti i nivou kolske spreme i slui selekciji kandidata za upis u narednu fazu
kolovanja.
U praksi su prisutne ideje da se dete tokom godine ocenjuje u skladu sa njegovim postignuima koja se porede
sa definisanim ciljevima Individualnog obrazovnog plana, a na kraju kolske godine i u odnosu na ciljeve (ishode)
redovnog programa, to je neprihvatljivo i nepravedno prema detetu. Teko bismo mu objasnili da na kraju
kolske godine ne moe imati vie od dvojke, ako je tokom itave kolske godine imalo etvorke i petice.
27
Prirunik
I u inkluzivnom okruenju, ocena bi morala da sauva sve svoje funkcije - instruktivnu, motivacionu, evaluativnu
i informativnu u odnosu na uenika, ali i da spoljanjem svetu prua potrebne informacije. Sadanjim sistemom
ocenjivanja to je vrlo teko ostvariti.
Ovi problemi se donekle mogu prevazii opisnim ocenjivanjem, jer opisna ocena omoguava sagledavanje
obima, tempa i kvaliteta napredovanja uenika, uoavanje ostvarenih ishoda za odreeni vremenski period i to
je posebno vano, postavljanje ciljeva narednih koraka. Poto sadri niz iskaza, ona je sadrinski izdiferencirana.
Moemo rei da je opisna ocena - paket informacija koji opisuje prolazni rezultat koji uenik postie u
odreenom periodu procesa uenja.

U nedostatku zakonske regulative i obrazovnih standarda, moemo rei da ocenjivanje, pre svega, treba da
bude korisno. Da bi bilo korisno, ono mora biti tako planirano da bude: izvodljivo, raznovrsno, dostupno i
maksimalno objektivno.
Proces ocenjivanja treba vrednovati prema tome kakva je praktina vrednost informacija koje produkuje i
kako se te informacije koriste u svakodnevnoj praksi.
Ako nam je stalo da ocenjivanje bude korisno, onda je ono manje zavisno od formalnih propisa koji nas
obavezuju na praenje i ocenjivanje, a mnogo vie od politike kole i elje nastavnika da nastavu i ocenjivanje
stave u funkciju napredovanja i razvoja uenika.

OPTE PREPORUKE
ZA RAD SA DECOM SA SMETNJAMA U
RAZVOJU
Komunikacija sa detetom
Budi strpljiv.
Budi konkretan - izbegavaj nejasne i neodreene termine kao to su: kasnije, moda, zato si to uradio?
Izbegavaj idiome, dvostruka znaenja (dvosmislenost) i sarkazam.
Ralani zahtev na manje korake (ako je to neophodno za razumevanje).
Gledaj i sluaj paljivo i uvaavaj odgovore.
Odgovori pozitivno na pokuaj (potvrdi, ohrabri...).
Ohrabruj pitanja i deiji izbor uvek kada je mogue.
Unapreuj komunikaciju sa detetom.
Koristi gestove, modelovanje i pokazivanje sa verbalizacijom.
Posebno privuci panju vizuelno, verbalno ili fiziki.
Socijalna podrka
Zatiti dete od zastraivanja i zadirkivanja.

Razvijaj drugarski sistem, prijateljske odnose na svakom asu.
Planiraj situacije saradnje (podeli uloge za grupni rad) kako bi svi mogli da uestvuju i situacije u kojima e
dete pokazati ta moe i ume da uradi.
Vebaj specifine vetine tokom prirodnih aktivnosti sa vrnjacima.
Struktuiraj aktivnosti sa definisanim ulogama.
Fokusiraj se na socijalni proces (deavanja u grupi) radije nego na ishod ili proizvod.
Posebno pouavaj, probaj, treniraj, vebaj i modeluj socijalne vetine u prirodnom okruenju: pregovaranje,
odbijanje, odgovaranje, ukljuivanje, strpljenje, zahvaljivanje, davanje komplimenata, prihvatanje drugaijeg
miljenja, prihvatanje tueg uspeha, nadoknada tete, druenje, preuzimanje vostva, sposobnost da se sledi
tua ideja, tolerisanje monotonije...
Pomozi deci da pronau zajedniki interes.
Uitelj ili nastavnik odluuje ko e reavati problem ili voditi proces reavanja problema.
Koncentrii se na promenu neprihvatljivog ponaanja i ignorii ga.
Okruenje i dnevni raspored (rutina)
Obezbedi poznato i sigurno okruenje.

Obezbedi lini prostor u uionici, resursnoj sobi ili u nekoj drugoj sobi za relaksaciju.
Redukuj sve to moe da ometa ula i nepotrebno skree panju (buka, neprijatni mirisi, svetlo).
Ponudi vrstu dnevnu strukturu (rutinu).
Izbegavaj iznenaenja, paljivo pripremi prelazak iz jedne u drugu posebnu aktivnost, promenu rasporeda
ili bilo koju drugu promenu.
Minimalizuj promene.
Razgovaraj tokom stresne situacije ili izvedi dete iz stresne situacije.
Predstavljanje sadraja
Predstavi sadraje to oiglednije: pokai, napii, demonstriraj, koristi fotografije, slike, dijagrame, objekte
iz okruenja, kalendare, mape, karte, audio i video materijale...
Ralani instrukciju na male korake.
28
29
Prirunik
Obezbedi mogunost ponavljanja i vebanja.

Koristi mogunosti vrnjakog pouavanja.
Primeni uenje u realnim situacijama.
Procena i pravila
Prilagodi teinu zadatka.

Prilagodi oblik pitanja.
Naglasi tekst (posvetli da bude uoljiviji).
Skrati.
Ponudi alternativnu aktivnost.
Budi dosledan u oekivanjima.
Izvebaj format pitanja pre testiranja - kroz probe (vebe).
Obezbedi dovoljno vremena.
Upravljanje ponaanjem
Individualni dogovor/ugovor sa odeljenjem.

Koristi vizuelni signal, znak za poetak ili kraj.
Ugradi (inkorporiraj) elje i interesovanja u dnevni plan.
Ohrabruj deje izbore.
Potuj njihove dobre odluke.
Analiziraj uzroke ponaanja iz deije perspektive.
Izbegavaj pritiske tipa: Budi dobar ili druga apstraktna oekivanja.
Izbegavaj poniavajue mere koje slabe samopotovanje, dovode do anksioznosti i nisu razumljive (videe
kreira atmosferu prihvatanja u kojoj sva deca nude i dobijaju pomo;

ne poredi decu;
fleksibilan je;
ne prati rigidno nastavni plan i program i paljivo odgovara na proces uenja u svojoj grupi;
nudi dodatnu pomo, onda kada je potrebna pojedincu ili maloj grupi, ali je ova dodatna pomo ograniena
i nenametljiva i povlai se im proceni da vie nije potrebna;
nalazi kreativne naine da ukljui svu decu u sve aktivnosti;
koristi brojna jeftina vizuelna pomagala kao i drugi materijal prilagoen potrebama dece;
pronalazi razliite naine da proceni i zabelei napredak deteta.
Uitelj u inkluzivnom okruenju kreira individualni obrazovni plan zajedno sa drugim lanovima tima i:
prua pomo drugome;
konsultuje se i pregovara;
postie saglasnost;
menja uloge;
uestvuje u zajednikom radu.
Inkluzija, izmeu ostalog, znai pruanje mogunosti svoj deci da budu uspena.
ta e ti se desiti, nastavi li tako...).

Izbegavaj disciplinske mere za "nepristojno" ponaanje: izbegavanje kontakta oima, prianje samom sebi,
oduzimanje vremena, ponavljanje rei ili fraza, neodustajanje od svojih interesa, nezainteresovanost.
Domai i kolski zadaci
Individualizovani, odmereni, ne zahtevaju vie od 1 sata za rad.

Kratke, jasne precizne instrukcije (mali koraci).
este povratne informacije i dodatna uputstva.
ei, sa vie pomoi.
Obezbedi vreme i mesto da se zavri domai ili kolski zadatak.
Ako je neophodno, smanji oekivanja od domaeg zadatka.
Obezbedi pomo drugova (vraanje na zadatak i podseanje).
Uitelj u inkluzivnoj grupi:
prihvata razliitosti;
posmatra dete, a ne njegovu ometenost ili posebnu obrazovnu potrebu;
veruje da su slinosti meu decom mnogo vanije nego njihove individualne razlike;
koristi metode koje su prilagoene individualnim potrebama deteta;
pribegava modifikacijama koje su jednostavne i jeftine;
nastoji da uskladi prava deteta sa smetnjama u razvoju sa interesima, ciljevima i mogunostima njihovih
roditelja ili staratelja;
osigurava odgovarajue mesto u prostoriji za dete sa smetnjama u razvoju i stvara uslove da ga sva deca
uju i vide;
odrava mirnu i svrhovitu atmosferu u kojoj ni deca ni vaspitai nisu izloeni prevelikom stresu;
obezbeuje da deca sa smetnjama budu sastavni deo grupe;
30
31
Prirunik
SPECIJALNA KOLA KAO

SERVISNI CENTAR
Pratei potrebe dece sa smetnjama i tekoama u razvoju i osoba sa invaliditetom, reformske procese u Srbiji
i savremene tokove u svetu, kola za osnovno i srednje obrazovanje "Milan Petrovi" je redefinisala svoju
ulogu, izvrila strukturalne promene i prilagodila svoje aktivnosti i usluge potrebama korisnika. To je pre svega,
znailo irenje delokruga rada kole, ija uloga nije vie usmerena samo na obrazovanje i vaspitanje dece sa
smetnjama u razvoju, ve i na pruanje potrebne podrke deci i njihovim roditeljima, odraslim osobama sa
invaliditetom, vaspitaima, uiteljima, nastavnicima u redovnoj koli, ostalim strunjacima kojima su potrebna
dodatna znanja o nainima rada sa osobama kojima je potrebna specifina drutvena podrka.
Osnovna delatnost kole je i dalje obrazovanje uenika sa smetnjama u razvoju, ali uz veliku dozu fleksibilnosti
koja omoguava prelazak dece iz jednog programa u drugi, prelazak iz redovne u specijalnu kolu i obrnuto. U
svojoj organizacionoj strukturi, razvila je pored predkolskog, osnovnokolskog i srednjokolskog obrazovanja
i vaspitanja, programe dnevnog boravka i radnog centra, edukativni kamp enej i Servisni centar, sa ciljem
pravovremenog, efikasnog i diskretnog zadovoljavanja potreba dece sa smetnjama u razvoju i osoba sa
invaliditetom i njihovog kvalitetnijeg uea u svim aktivnostima u lokalnoj zajednici.
kola je resursni centar koji raspolae:
- velikim brojem strunjaka razliitih profila (uitelja, profesora, oligofrenologa, tiflologa,
somatopeda, logopeda, specijalnih pedagoga, psihologa, socijalnih radnika, lekara);
- specijalizovanom opremom i pomagalima;
- didaktikim materijalom i oiglednim nastavnim sredstvima;
- savremenom elektronskom opremom;
- bibliotekom sa velikim brojem strunih knjiga i asopisa.
Servisni centar za podrku deci sa smetnjama u razvoju i osobama sa invaliditetom u Novom Sadu, predstavlja
unapreeni sistem podrke i usluga usmerenih ka konkretnom korisniku, bez obzira na uzrast i vrstu potrebne
podrke, a optimalno je usklaen sa njegovim potebama. Broj korisnika usluga Servisnog centra nedvosmisleno
govori o opravdanosti njegovog postojanja.
Servisni centar objedinjava rad sledeih servisa:
Servis za procenu sposobnosti

Proces procene podrazumeva odreivanje individualnih mogunosti i potreba deteta, za razliku od
tradicionalnog ispitivanja koje svrstava dete u kategorije. Ispitivanje je usredsreeno na ono to dete ne
moe da uradi, a procena na njegove snage i mogunosti. Procena je neophodna kao putokaz roditeljima
i strunjacima koji vode brigu o detetu, za planiranje i izvoenje odgovarajuuh aktivnosti i vrednovanje
postignutih rezultata, za kreiranje individualnog obrazovnog plana. Procenom dolazimo do niza podataka iz
razliitih izvora i obuhvatamo elemente svih oblasti detetovog razvoja (meusobni odnos deteta i okoline,
motivaciju, nain reavanja problema, adaptaciju, reakcije na ljude i sredinu, socijalnu kompetenciju, motorni,
kognitivni, govorno-jeziki razvoj).
Procenu vri struni tim.
Servis za ranu intervenciju

Ovaj servis podrazumeva procenu i stimulaciju psihomotornog razvoja dece od 0 do 3 godine u kunim
uslovima kroz partnerski odnos sa roditeljima. Rad ovog servisa obuhvata:
- sagledavanje potreba i mogunosti dece;
- izradu stimulativnih programa razvoja;
- ranu stimulaciju psihomotornog razvoja dece;
- kontinuirano praenje napredovanja dece;
- instruktivni rad sa roditeljima dece;
- psihocijalnu podrku porodicama.
Servis za podrku deci u inkluzivnom vrtiu/koli

Strunjaci specijalne kole u ovom servisu pruaju podrku i deci i nastavnicima u "redovnim" vrtiima i
kolama, kroz razvijene raznovrsne alternativne oblike saradnje (individualni i grupni rad sa decom tokom
nastave ili van nastave; pomo nastavniku u procesu planiranja, realizacije i evaluacije nastavnog procesa;
saradnja i savetovanje roditelja, identifikovanjem potreba i utvrivanjem vrste potrebne podrke; stimulacija
razvoja; usmeravanje i praenje deteta kroz vaspitno obrazovni proces).
Ova vrsta usluge se prua predkolskim ustanovama, osnovnim i srednjim kolama, koje nemaju odgovarajue
strunjake.
Strunjaci ovog servisa pruaju informacije vaspitaima, uiteljima, nastavnicima i strunim saradnicima o
specifinim karakteristikama dece sa smetnjama u razvoju, pomau u izradi Individualnih obrazovnih planova,
pri izboru odgovarajuih metoda, oblika rada, vrste nastave, specifinih uila, udbenika, tehnikih pomagala.
Servis upuuje nastavnike i u specifinosti rada sa porodicom, povezuje roditelje i nastavno osoblje sa eksternim
relevantnim strunjacima i radi na edukaciji nastavnog osoblja u inkluzivnoj koli.
Razvijen je i sistem pratee pisane dokumentacije kojim se i formalno definiu vrste i oblici saradnje izmeu
"redovnih" vrtia i kola i specijalne kole (protokoli o saradnji, dozvola roditelja za rad defektologa sa
detetom, obrasci za IPP/IOP...).
Rad ovog servisa doprinosi da se vaspitai, uitelji i nastavnici oseaju sigurnije u radu sa svom decom, jer
im pomo i podrku u radu pruaju:
oligofrenolog strunjak koji se bavi decom sa smetnjama u mentalnom razvoju;
logoped strunjak koji se bavi decom sa smetnjama u govoru;
tiflolog strunjak koji radi sa decom sa oteenjem vida;
somatoped defektolog koji pomae deci sa telesnim (motorikim) smetnjama;
surdolog defektolog koji se bavi decom sa oteenjem sluha;
specijalni pedagog strunjak koji se bavi prevencijom i resocijalizacijom poremeaja
drutvenog ponaanja.
Servis za pruanje podrke roditeljima

Servis za pruanje podrke roditeljima podrazumeva obuku roditelja za rad sa detetom na ranom uzrastu,
pripremu deteta i roditelja za ukljuivanje u institucionalne oblike rada, kontinuiranu razmenu informacija
sa roditeljima o napretku i razvoju uenika, podrku roditeljima u cilju obezbeivanja pravne, tehnike,
zdravstvene i socijalne pomoi, povezivanje roditelja sa drugim roditeljima slinih iskustava, povezivanja
porodica sa humanitarnim udruenjima, podrku pri izboru programa u koji e se dete ukljuiti, pomo
porodici u svim situacijama koje donosi odrastanje deteta.

32
Individualni plan podrke
33
Prirunik
Servis za pruanje podrke pri zapoljavanju

Ovaj servis nudi usluge profesionalne orijentacije, obuku za konkretan rad na konkretnom radnom mestu,
podrku pri ukljuivanju u posao, podrku pri zasnivanju radnog odnosa, podrku prilikom osnivanja samostalnog
preduzetnitva, kune radinosti, informisanje o mogunostima prekvalifikacije i dokvalifikacije i organizovanje
istih, senzibilizaciju trita rada i ostvarivanje dijaloga sa socijalnim partnerima.
Servis za pruanje podrke samostalnom stanovanju

Servis za pruanje podrke samostalnom stanovanju podrazumeva pripremu korisnika za relativno samostalan
ivot u malim kunim zajednicama, pripremu njihovih prodica i plansku i sistematsku podrku u svakodnevnim
ivotnim aktivnostima.
Servis za trening ivotnih vetina

Servis za trening ivotnih vetina prua organizovane i struktuirane obuke sa ciljem rehabilitacije osoba kod
kojih je oteenje nastupilo u kasnijem ivotnom dobu (oteenje vida, sluha, telesna invalidnost) i obuku
osoba sa snienim intelektualnim sposbnostima za vetine koje im omoguavaju veu samostalnost.
Servis za informisanje
Ovaj servis prikuplja i po potrebi distribuira informacije o obrazovnoj ponudi srednjih kola, informie roditelje
o mogunostima ukljuivanja deteta u razliite programe koje nude vrtii i kole u lokalnoj zajednici, informie
socijalne partnere (trite rada, unija poslodavaca, udruenje privrednika, zanatlija) o obrazovnim profilima
u cilju dobijanja podrke pri zapoljavanju, informie nadlene slube u lokalnoj zajednici o pojedinanim
potrebama u svim sferama ivota (obrazovanje, zdravstvo, socijalna zatita, zapoljavanje) u cilju pruanja
adkvatne podrke.
Servis za edukaciju
Servis za edukaciju prua neformalno obrazovanje (obuke, teninge, seminare) zainteresovanim pojedincima
(studentima pedagogije, psihologije, defektologije) i grupama, udruenjima graana koje se bave problematikom
osoba sa invaliditetom, roditeljima, strunjacima koji u svakodnevnom radu dolaze u kontakt sa decom sa
smetnjama u razvoju i osobama sa invaliditetom. Servis posebnu panju poklanja informisanju, senzibilizaciji
i edukaciji lokalne sredine.
Servis za volontere
Servis za volontere okuplja i angauje ljude koji su zainteresovani da se volonterski angauju u koli i tako svojim
znanjem, veinama i iskustvom prue konkretnu podrku raznovrsnim programskim aktivnostima kole.
Servis za asistenciju i prevoz uenika

Ovaj servis formiran je prvenstveno za potrebe dece sa telesnim smetnjama, a njegove usluge usmerene su
na omoguavanje deci da redovno pohaaju nastavu u koli. Osoblje servisa svakodnevno dovozi u kolu i
po zavretku nastave odvozi kui, decu iz okolnih mesta.
Servisni centar OSO Milan Petrovi u Novom Sadu je model podrke deci sa smetnjama u razvoju i
njihovim roditeljima, vaspitaima, uiteljima i nastavnicima, ali i odraslim osobama sa invaliditetom, koji u
naim uslovima, veoma dobro funkcionie.
Servisni centar ima fleksibilnu strukturu, koja omoguava dalje razvijanje novih oblika podrke, u skladu sa
potrebama svojih korisnika i mogunostima koje prua lokalna zajednica.
34
35
Prirunik
POTEKOE U RAZVOJU INKLUZIVNOG

OBRAZOVANJA KOD NAS
Strepnja/pretpostavka
Odgovor
Nastavni plan i program mora da se menja.
I inae su mnogi prosvetni radnici nezadovoljni

nastavnim planom i programom i smatraju da
je preobiman i prezahtevan za veinu uenika.
Nastavni plan i program treba da postane fleksibilniji
i prilagoeniji uenicima razliitih sposobnosti, da
motivie za uenje i napredovanje sve dece, pa i
nadarene.
Specijalne kole e biti ukinute i strunjaci/

defektolozi koji su radili sa pojedinim grupama
dece u ovim kolama ostae bez posla.
Specijalne kole nee biti ukinute, ve transformisane

u centre za podrku deci sa smetnjama i osobama sa
invaliditetom. Iskustvo pokazuje da dobar strunjak
moe efikasno raditi ili u okviru redovne kole ili
kao lan mobilnog ili savetodavnog tima servisnog,
resursnog centra, koji sarauje sa prosvetnim
radnicima iz redovnih kola.
Nedostatak finansijskih sredstava onemoguava

inkluziju.
Finansijska sredstva su potrebna, ali mnogo moe

da se postigne razvojem pozitivnog kolskog etosa
i promenom stavova prosvetnih radnika, kao i
primenom diferenciranog pedagokog pristupa.
kole moraju da se opreme dodatnim koliinama

nastavnih sredstava i posebne opreme, a za to
nema uslova.
Materijalna ulaganja su neophodna, i svaka kola e

imati koristi od nabavke opreme i nastavnih sredstava.
Mnogo se moe postii preusmeravanjem sredstava
i njihovim racionalnijim korienjem. Treba imati
na umu i to da najbolja nastavna sredstva nastaju
kreativnou uitelja i dece. Korienje resursa kojima
raspolae kola i lokalna zajednica, ne kota nita.
Inkluzija je dogaaj, deava se ili e se desiti preko

noi.
To je nemogue jer se inkluzija sistematino planira

i primenjuje. Potrebno je da se vrsto usmerava,
prati i podstie. Dobar nacionalni sistem savetnika
i kolskih inspektora i jasan okvir za razvoj kole,
koji prua Indeks za inkluziju (CSIE) zajedno sa
Prirunikom za samovrednovanje i vrednovanje rada
kole (Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije,
2006) mogu biti od koristi.
Uitelji su nesigurni u pogledu svoje nove uloge

u inkluzivnom okruenju i oseaju pomanjkanje
neophodnih znanja i vetina potrebnih za rad sa
decom sa smetnjama u razvoju, i veruju da e biti
preputeni sami sebi.
Uitelji e svakako dobiti dodatna znanja i vetine

kroz raznovrsne treninge i seminare, bie u prilici da
steknu potrebnu sigurnost, osnaivanjem za timski
rad i timsko donoenje odluka.
Sledee su prepreke koje spreavaju ili usporavaju razvoj inkluzivnog obrazovanja kod nas:
Odlaganje usvajanja jasne nacionalne strategije obrazovanja koja bi bila zasnovana na
inkluzivnim principima.
Otpor prema promenama, posebno izraen u sredinama u kojima se inkluzivno obrazovanje
suprotstavlja duboko ukorenjenim principima, uverenjima i praksi.
Nedostatak sistematske podrke, rukovoenja i ohrabrenja kako bi se pilot inicijative u
oblasti inkluzivnog obrazovanja dalje razvijale i irile, to vodi gubitku motivacije i konfuziji
u ovoj oblasti.
Nedostatak transfera znanja i informacija dobijenih sprovoenjem razliitih istraivanja u
oblasti inkluzivnog obrazovanja.
Nepostojanje saradnje i dobre volje kod kljunih partnera u oblasti inkluzivnog obrazovanja:
uitelja i defektologa, pedagoga i psihologa, roditelja i dece.
Sve ovo, praeno nedovoljnom informisanou ire javnosti, ali i neusaglaenim stavovima strunjaka,
doprinosi razvoju negativnih stavova i strahova koji se kasnije teko mogu prevazii bez sveobuhvatne planske
i sitemske podrke.
Pokuali smo da odgovorimo na neke od uobiajenih strepnji i predubeenja:
Odgovor
Ukljuivanje u redovnu kolu dece koja su prethodno

bila izolovana ili uopte nisu ila u kolu (npr. deca
sa najteim smetnjama u razvoju ili deca romske
nacionalnosti) uticae na nivo postignua druge
dece.
Dosadanja iskustva iz zemalja u kojima se inkluzivno

obrazovanje razvija tokom dueg vremenskog perioda,
ali i iskustva vrtia i kola koje u naoj zemlji rade po
inkluzivnom modelu pokazuju da se ovo ne deava.
Nivo opteg postignua se ne menja. Inkluzivnost i
nivo postignua su kompatibilni.
Deca koja pripadaju marginalizovanim grupama

(npr. deca sa smetnjama i tekoama u razvoju)
koja pohaaju redovnu kolu nee napredovati
u razvoju.
Dosadanja iskustva u svim zemljama pokazuju

da najvei broj ove dece u redovnim kolama, uz
adekvatnu strunu pomo, napreduje kako u
obrazovanju, tako i u emocionalnom i socijalnom
razvoju. ak i deca kojoj je potrebna kontinuirana
specijalistika pomo imaju koristi od bilo kog vida
inkluzije.
36
37
Prirunik
Odgovor
Literatura:
Preveliki broj uenika u odeljenju oteava optimalno

izvoenje nastave, a oekivanje da e u odeljenje
doi i vei broj uenika sa smetnjama u razvoju,
dodatno demotivie uitelje.
Nacrt Strategije reforme obrazovanja dece sa

smetnjama u razvoju predvia manji broj uenika u
odeljenju u kome su i deca sa smetnjama.
1. Daniels E., Staford K., Integracija dece sa posebnim potrebama, Step by Step program,
Centar za interaktivnu pedagogiju, Beograd, 2001.
U mnogim kolama se rad uitelja vrednuje

prema prosenoj oceni odeljenja, iako ocene
nemaju stabilno znaenje (jo uvek su u velikoj
meri subjektivne), pa se uitelji plae da e dete
sa smetnjama u razvoju sniziti prosenu ocenu
odeljenja i time ih uiniti manje uspenim.
Uvoenjem standarda (kriterijuma) u oblast

ocenjivanja ovakva razmiljanja gube smisao.
Neodreen strah od loih zapisnika kolskih

nadzornika koji e insistirati da nastavni plan i
program bude realizovan bez obzira na razliite
sposobnosti i mogunosti uenika.
Uloge kolskih nadzornika su se promenile. Njihova

osnovna uloga je podrka i savetovanje, a ne nadzor,
kao nekada.
2. Doen Lj., Gai Bradi D., Vrti po meri deteta, Prirunik za primenu inkluzivnog modela
rada u predkolskim ustanovama, Save the Children UK, Beograd, 2005.
4. Hilton D., Savetovanje roditelja hronino obolele dece i dece ometene u razvoju, Institut
za mentalno zdravlje, Beograd, 1996.
Pravovremenim senzibilisanjem, informisanjem i kvalitetnom i svrsishodnom edukacijom uitelja i nastavnika

o vrednostima i dobitima inkluzivnog obrazovanja, ne samo da ovi strahovi i strepnje nestaju, ve motiviu
prosvetne radnike da inkluziju shvate kao profesionalni i lini izazov.
ta je jo potrebno uraditi?
- Potovanje preuzetih obaveza na nacionalnom nivou, koje proizilaze iz potpisanih i ratifikovanih meunarodnih
dokumenata, a koji se odnose na inkluzivno obrazovanje.
- Intenzivnije usklaivanje domaih zakonskih dokumenata sa meunarodnim standardima u ovoj oblasti.
- Usvajanje fleksibilne nacionalne strategije obrazovanja zasnovane na inkluzivnom modelu koju bi pratile i
promene nastavnog plana i programa, prilagoevanje udbenika i nastavnih sredstava.
- Redefinisanje uloge defektologa i njeno usklaivanje sa transformacijom specijalne kole i reformskim
procesima u celini.
- Razvijanje programa dodatne obuke vaspitaa/uitelja uz rad i bazino na fakultetima.
- Povezivanje i umreavanje svih vanih slubi koje se bave decom u oblasti zdravstva, obrazovanja i socijalne
zatite, na svim nivoima poev od nacionalnog do lokalnog.
- Racionalnije korienje svih resursa lokalne zajednice i/ili regiona kako bi se podralo ukljuivanje dece sa
smetnjama u razvoju i odraslih ometenih osoba u sve aspekte drutvenog ivota.
- irenje primera dobre prakse i definisanje standarda u ovoj oblasti.
- Senzibilizacija ire drutvene zajednice za prava i potrebe dece sa smetnjama u razvoju i osoba sa invaliditetom,
kako bi se olakao proces njihovog aktivnijeg ukljuivanja u sve aktivnosti lokalne zajednice.
38
3. olin T., Markovi S., Deca sa smetnjama u razvoju u Srbiji dokument za diskusiju i preporuke
za srednjoronu politiku i planiranje, Save the Children UK, Beograd, 2004.
5. Hrnjica S., Dete sa razvojnim smetnjama u osnovnoj koli, Uiteljski fakultet, Beograd,
1997.
6. Hrnjca S. i grupa autora, kola po meri deteta, prirunik za rad sa uenicima redovne
kole ometenim u razvoju, Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta, Save the Children
UK, Beograd, 2004.
7. Juri-imuni A., Djeca s tekoama u uenju i vladanju, Prirunik za nastavnike niih
razreda osnovne kole, kolska knjiga, Zagreb, 1981.
8. Vukajlovi B., Inkluzivno obrazovanje, Stavovi roditelja i nastavnika prema inkluzivnom
obrazovanju, Banja Luka 2004.
9. Poljak V., Didaktika, kolska knjiga, Zagreb, 1985.
39
Prirunik
Adrese na internetu:
European Agency for Development in Special Needs Education
http://www.european-agency.org/
International Save the children Alliance
http://savethechildren.net
Save the Children UK
http://www.savethechildren.org.uk
UNESCO
http://www.unesco.org/education
UNICEF
http://www.unicef.org.
kola za osnovno i srednje obrazovanje Milan Petrovi
www.smp.edu.yu
Udruga za promicanje inkluzije - Zagreb
www.inkluzija.hr
Centar za razvoj inkluzivnog drutva
www.crid.org.yu/Inkluzija.htm
Inicijativa za Inkluziju VelikiMali
www.velikimali.org/
Korisni linkovi:
www.inclusion.com
www.uni.edu/coe/inclusion/
www.education-world.com
www.circleofinclusion.org/
www.facingthefuture.org/
www.parentsforinclusion.org
www.inclusion-international.org/
www.kidstogether.org/
40
Ovaj prirunik je nastao kao deo aktivnosti

u okviru projekta Naa kola koji
realizuje Novosadski humanitarni centar
u partnerstvu sa OSO Milan Petrovi uz
finansijsku podrku Save the Children UK i
Irish Aid.
Prirunik
za rad sa decom
sa smetnjama
u razvoju
Mirjana Lazor
mr Slavica Markovi
Sneana Nikoli

Prirucnikzaradsadecom PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Prirucnikzaradsadecom PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Ovaj prirunik je nastao kao deo aktivnosti

u okviru projekta Naa kola koji

NSHC u inkluzivnom kontekstu

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Novosadski humanitarni centar

za rad sa decom sa smetnjama u razvoju

Milena uk, koordinatorka projekta Naa kola

INKLUZIVNO OBRAZOVANJE EVROPSKO I DOMAE ISKUSTVO

Praksa u zemljama Evropske unije:

za rad sa decom sa smetnjama u razvoju

Analize efekata pokazuju:

POSTOJEI SISTEM OBRAZOVANJA DECE

2. specijalno obrazovanje u posebnim odeljenjima redovne kole koja su sastavljena od

Zadaci resursnih centara:

za rad sa decom sa smetnjama u razvoju

Klasifikacija dece i mladih sa smetnjama u razvoju varira od zemlje do zemlje.

- zlostavljanu decu, decu ometenu ratom, izbeglu i raseljenu decu,

6. Spoljanji faktori u odnosu na dete koji ometaju njegov razvoj i funkcionisanje u

World Health Organization (1997) ICIDH 2 International Clasification of Impairments, Geneva

za rad sa decom sa smetnjama u razvoju

za rad sa decom sa smetnjama u razvoju

PREPREKE INKLUZIVNOM OBRAZOVANJU

KARAKTERISTIKE DECE SA SMETNJAMA

DECA SA OTEENJEM VIDA

za rad sa decom sa smetnjama u razvoju

- koristiti makete, modele, ili stvarne predmete o kojima se govori;

DECA SA OTEENJEM SLUHA

DECA SA TELESNIM SMETNJAMA

DECA SA TEKOAMA U GOVORU I JEZIKU

za rad sa decom sa smetnjama u razvoju

DECA SA TEKOAMA U ITANJU I PISANJU

DECA SA TEKOAMA U INTELEKTUALNOM FUNKCIONISANJU

DECA SA POREMEAJIMA U PONAANJU

DECA SA SMETNJAMA U SOCIJALNO-EMOCIONALNOM RAZVOJU

za rad sa decom sa smetnjama u razvoju

Deca sa hiperaktivnim ponaanjem

- blagovremeno smenjivanje razliitih aktivnosti;

za rad sa decom sa smetnjama u razvoju

za rad sa decom sa smetnjama u razvoju

U cilju kreiranja partnerskog odnosa vano je:

Oblici saradnje porodice i kole

za rad sa decom sa smetnjama u razvoju

NASTAVNI PLAN I PROGRAM

za rad sa decom sa smetnjama u razvoju

INDIVIDUALNI OBRAZOVNI PLAN

Struktura Individualnog obrazovnog plana

za rad sa decom sa smetnjama u razvoju

Dokumentovanje napretka i evaluacija efikasnosti programa

Mesto realizacije Individualnog obrazovnog plana

za rad sa decom sa smetnjama u razvoju

Zatiti dete od zastraivanja i zadirkivanja.

Okruenje i dnevni raspored (rutina)

Obezbedi poznato i sigurno okruenje.

za rad sa decom sa smetnjama u razvoju

Obezbedi mogunost ponavljanja i vebanja.

Prilagodi teinu zadatka.

Individualni dogovor/ugovor sa odeljenjem.

kreira atmosferu prihvatanja u kojoj sva deca nude i dobijaju pomo;

ta e ti se desiti, nastavi li tako...).

Domai i kolski zadaci

Individualizovani, odmereni, ne zahtevaju vie od 1 sata za rad.

Uitelj u inkluzivnoj grupi:

za rad sa decom sa smetnjama u razvoju