Centar za medije i komunikacije

Fakulteta za medije i komunikacije, Univerzitet Singidunum

Beograd 2012

Biblioteka Collectanea #1

&
/
i
j
i
d
e
M
Mo /
Priredili
Jovan eki
Jelisaveta Blagojevi

Biblioteka Collectanea
Mo/mediji/&
Priredili: Jovan eki i Jelisaveta Blagojevi

Redakcija: Obrad Savi, Nada Popovi Perii, Jovan eki,

Jelisaveta Blagojevi, Duan orevic Mileusni, Borut Vild
Izdavac:
Fakultet za medije i komunikacije, Centar za medije i komunikacije
Karaoreva 65, 11000 Beograd, Srbija, tel: +381(11)2626-474
email: info@fmk.edu.rs,
http://fmk.singidunum.ac.rs
Za izdavaca:
Nada Popovi Perii
Prevod:
Ranko Mastilovi, Tatjana Popovi, Branka Arsi, Vesna Bogojevi,
Dragan Prole, Ana Doen, ore oli, Predrag Brebanovi,
Vera Vukeli, Mirjana Pai-Jurini
Lektura:
Vesna Kalabic, Sandra are
Graficko oblikovanje:
Borut Vild
tampa: Akademija, Beograd 2011
Tira: 600
ISBN 978-86-87107-09-0

SADRAJ

Predgovor
Jovan eki i Jelisaveta Blagojevi:
U potrazi za novim povezivanjima__vii
I Kartografisanje
il Delez i Feliks Gatari: Rizom__3
Edvard V. Soda: Istorija: Geografija: Modernost__31
Dona Haravej: Deanimacija: mape i portreti ivota kao takvog__73
II Mo i/ili otpor
Mladen Dolar: Odakle dolazi mo?__107
Dudit Batler: Potinjavanje, otpor,
preoznaavanje Izmeu Frojda i Fukoa__129
Peter Sloterdijk: Tehnologija i svetski menadment__149
Dord Lakof: Uokvirivanje kako povratiti javni diskurs__167
Aleksander R. Galovej i Judin Taker:
Prolegomena: Umorni smo od drvea__193
III Ideologija, reprezentacija, komunikacija
Vilem Fluser: ta je komunikacija?__219
Vilem Fluser: O teoriji komunikacije__225
Riard Dajer: Uloga stereotipa__239
Stjuart Hol: Rasistike ideologije i mediji__249
Slavoj iek: Matriks, ili dve strane perverzije__265
Sejdi Plent: Na Matriksu: sajberfeministike simulacije__293
IV Novi mediji
Pol Virilio: Trei interval__313
Lev Manovi: ta su to novi mediji?__325
Geert Lovink: Je li internet zamjena za nebo?__363
Manuel de Landa: Virtuelno okruenje
i pojava sintetikog uma__379
Biografije autora__401

Predgovor

vii

Jovan eki i Jelisaveta Blagojevi

U potrazi za novim povezivanjima

vim zbornikom pokuaemo

da naznaimo neke take na karti teorijskog promiljanja savremenog
sveta, ije osnovne obrise danas ocrtavaju razliiti i stalno promenljivi
sklopovi masovnih i/ili novih medija i moi. eleli bismo da njime
ukaemo na mnotvo razliitih, neprebrojivih i ponekad nepojmljivih
pogleda na ono to danas podrazumevaju kritike studije tih hibridnih
sklopova medija i moi.
Kao i svaki pokuaj kritikog promiljanja sadanjice, onog ovde i
sada koje nam izmie, koje dolazi i odlazi, koje nas zaslepljuje, ni
sastavljanje ovog izbora tekstova, nezaobilaznog tiva za izuavanje
umreavanja moi i medija, nije prolo bez tekoa. Ve neko vreme
pokuavamo da se dogovorimo koji su to tekstovi. Nekoliko nerealizovanih izbora tekstova i neobjavljenih zbornika ostalo je iza nas. Ti
neuspeli i nerealizovani pokuaji ostaju upisani u ovaj izbor, kao beline, praznine, manjak, ali i kao svedoanstvo ili tragovi nemogunosti
da se na koherentan, pregledan i zaokruen nain predstave ove oblasti savremenog istraivanja i miljenja. Ipak, nali smo kompromisno
reenje: ovim zbornikom, prvim u nizu, otvaramo prostor za predstavljanje nekih od, za nas, kljunih aspekata u analizi savremenih fenomena i problematizovanje vladajuih paradigmi i obrazaca miljenja.
Tekstovi u Zborniku grupisani su u etiri poglavlja: Kartografisanje,
Mo i/ili otpor, Ideologija, reprezentacija, komunikacija i Novi mediji.
Naziv svakog od ovih poglavlja tek je jedna od moguih taaka za drugaija, nova uvezivanja, a ne nekakvo nezaobilazno mesto budue
kritike.
U svetu globalne nestabilnosti, unutar kojeg se nova umreavanja
moi uspostavljaju kao neprekidna igra kodiranja, natkodiranja i pre-

viii 

Mediji / Mo / &

kodiranja, to se, zahvaljujui digitalnim mreama zbiva gotovo u

realnom vremenu, pred kritiko miljenje postavljaju se ne samo novi
izazovi ve i spremnost za radikalno eksperimentisanje. Da bi se logika
ove nestabilnosti ocrtala, namee se potreba za novim i drugaijim
uvezivanjima razliitih interpretativnih maina (diskursa), ali i deifrovanje moguih tendencija u promeni reima rada drutvenih maina.
U ovakvoj konstelaciji teorija je sve vie prinuena da anticipira budua umreavanja moi i njima imanentno uspostavljanje dominantnog
principa realnosti savremenog medijskog univerzuma.
Prvo poglavlje pod naslovom Kartografije zapoinjemo Rizomom
ila Deleza (Guilles Deleuze) i Feliksa Gatarija (Flix Guattari), tekstom koji je ocrtao prve obrise mogueg pristupa tih drugaijih uvezivanja. Za razliku od lingvistikog stabla (kod omskog /Noam
Chomsky/), rizomski pristup pretpostavlja da se ma koja taka moe
povezati ma sa kojom drugom takom. Za ove autore ini se da u lingvistici neprekidno opstoji neko politiko nesvesno koje ostaje u
sferama diskursa, to podrazumeva posebne vrste sklopova (asamblaa) kao i posebne drutvene tipove moi, pa je utoliko kategorijalni
simbol S, pre svega oznaka moi, a tek onda sintaksika oznaka. Za
razliku od lingvistikog ili psihoanalitikog pristupa, Delez i Gatari
razvijaju rizomski pristup koji ne upuuje nuno na neku jeziku osobinu, ve se tu svi mogui semiotiki lanci vezuju uz veoma razliite
naine kodiranja, uz bioloke, politike, ekonomske lance, itd., uvodei u igru ne samo razliite sisteme znakova ve i statuse stanja stvari.
Kod rizoma postoje samo linije, kod njega nema ni taaka ni poloaja,
kao to je to sluaj sa strukturom, drvetom ili korenom. Rizom je
mnotvo koje se ne moe natkodirati za potrebe nekog Jedinstva, kod
njega nije mogue dodati jo jednu dimenziju posmatranog sistema.
Zbog toga je rizom pre svega karta, a ne kopija, te ga utoliko nije
mogue podvesti pod nekakav strukturalni ili generativni model. Drvo
je ono koje povezuje kopije i svrstava ih u hijerarhiju, tako da su kopije
samo listovi na drvetu. Zbog toga su drvo ili koren u osnovi jedne
tune slike miljenja koja podrava mnotvo, polazei od nekog vieg
jedinstva, centra ili segmenta. To je sluaj sa razgranatim, hijerarhijskim sistemima koji stvaraju privid mnotva, lano mnotvo, mada i
dalje sadre sredita moi oznaavanja i subjektivacije, centralne automate kao organizovana pamenja. To se dobro moe videti na proble-

Predgovor

ix

mima savremene informatike i elektronskih maina, koje zadravaju

model drveta kao najstariji nain miljenja, utoliko to prenose mo na
neku memoriju ili centralni organ. Nasuprot tome, rizomski pristup
pretpostavlja necentralizovane mree kod kojih je mogua komunikacija izmeu bilo koja dva suseda, nezavisno od bilo koje centralizovane
instance. Drvo je dominiralo zapadnim svetom i itavim zapadnim
miljenjem, od botanike do biologije, anatomije, kao i gnoseologije,
teologije, on
tologije i itave filozofije, tako da je u osnovi svega
temelj-koren, Grund, roots i foundations. Utoliko je transcendencija
bolest svojstvena Evropi.
Tekst Edvarda Sode (Edward W. Soja) Istorija: Geografija: Mo
dernost preuzeli smo iz knjige pod naslovom Postmoderne geografije.
Reafirmacija prostora u kritikoj socijalnoj teoriji. (Postmodern Geo
graphies: The Reassertion of Space in Critical Social Theory). Opsesija
istorijom koja je poela u XIX veku, o kojoj pie Fuko (Michel Foucault),
uinila je, smatra Soda, da je istoricizam gotovo u potpunosti uspevao
da potisne kritiki senzibilitet za prostornost drutvenog ivota,
praktinu teorijsku svest koja ivotni svet bia vidi kreativno lociran
ne samo u stvaranju istorije ve i u konstruisanju humanih geografija,
drutvenoj proizvodnji prostora i neumornom formiranju i reformiranju geografskih krajolika: drutveno bie aktivno pozicionirano u
prostoru i vremenu u jednoj eksplicitno istorijskoj i geografskoj kontekstualizaciji. Afirmacija postmoderne kritike humane geografije,
koja je polovinom XX veka bila skoro u potpunosti ograniena na
francusku marksistiku tradiciju, danas je gotovo nezaobilazno mesto
za razumevanje odnosa moi u savremenom drutvu, i to, ini se, pre
svega u segmentu koji problematizuje naine na koji mediji i (sajber)
prostor odreuju i transformiu kartografije drutvenog ivota na
poetku XXI veka.
U tekstu Deanimacija: mape i portreti ivota kao takvog, Dona
Haravej (Donna Haraway) analizira nauni diskurs tragom istorije
ideja, njihove sprege sa institucijama i tradicijama istraivakog rada.
Istovremeno, ukazuje na razliite naine na koje je intelektualna kultura uronjena u matrice tehnonaunih mapa u stalnom procesu proizvodnje i reprodukcije odreenih znanja u skladu sa specifinou
vremena i u skladu sa odreenom politikom, ekonomskom ili vlasnikom svrhom. Artikuliui koncept situiranog znanja, ona upuuje kritiku na raun naune objektivnosti koja, po njenom razumevanju,

x

Mediji / Mo / &

zavrava u fetiizmu inu balansiranja izmeu znanja i verovanja

i instrumentalizuje znanje radi vlastitog jaanja. U pokuaju da pronae izlaz iz ovakve situacije Dona Haravej se zalae ... za tehnonaunu korporealizaciju koja se moe iveti.
Na poetku poglavlja Mo i/ili otpor nalazi se tekst Mladena Dolara
(Mladen Dolar) Odakle dolazi mo. Dolar zapoinje sa dva kratka
citata, gotovo slogana: Fukoovim mo ne postoji i Lakanovim
(Jacques Lacan) Drugi nedostaje. Ovi citati Dolaru slue kao preica
koja vodi do samog jezgra ova dva velika teorijska poduhvata naeg
vremena. U oba sluaja imamo iskaze o ne-postojanju, mada oba entiteta za koje se tvrdi da ne postoje imaju veoma opipljive teorijske
uinke iz ega se namee pitanje da li ove dve tvrdnje o ne-postojanju
imaju drugaiju logiku. Objanjavajui svoj iskaz da mo ne postoji,
Fuko eksplicira da se tu misli na mo kao neto to bi bilo locirano u
nekoj datoj taki ili bi iz nje emaniralo, dakle to nije neto to bi bilo
situirano u posebnoj osobi, suverenu, u nekoj posebnoj grupi ljudi ili
drutvenoj klasi ili u nekoj privilegovanoj instituciji poput drave. Za
Fukoa mo pre svega znai odnose, jedan manje ili vie organizovan,
hijerarhizovan, koordiniran snop odnosa. Mo je ne-pojam, ono neimenljivo, zbog ega Fuko neprekidno umnoava atribute moi (proliferacija, umnoavanje, rasejavanje, proirivanje, pobuivanje, uveavanje, razluivanje, produkcija, fermentacija, heterogenost, neizbrojivost
atributi koji se esto upotrebljavaju u mnoini). Za Dolara se ove dve
razliite logike najbolje mogu sagledati u razliitom shvatanju Drugog.
Kod Lakana se Drugi pojavljuje u momentu u kojem smo suoeni sa
simbolikom strukturom, pa je utoliko Drugi uvek ve tu, impliciran
strukturom. Za Lakana je ovde re o jednom hipotetikom autoritetu
koji podrava strukturu i pretpostavlja adresata bilo kog govornog
ina, gde se struktura shvata kao uravnoteena matrica permutacija
koja neminovno otvara put vrhovnom oznaitelju, onoj strukturalnoj fikciji za koju se mo dri, a koja je po sebi prazna, ispranjena od
znaenja, ista pozitivacija praznine. Za Fukoa osnovna pretpostavka
psihoanalize, da postoji Drugi koji je uvek ve tu, ime je mogue
objasniti mehanizme moi, nije neophodna, naprotiv, ako postoji
nekakav uinak Drugog onda on ima biti objanjen kao uinak, tanije, kao neto to je proizvedeno razliitim strategijama odnosa moi
i njihovim dispozitivima. Drugi se tako strukturira kao jedan entitet

Predgovor 

xi

koji je nezavisan, nestabilan i uvek izveden dakle injenica da uvek

ve postoji mo, ne implicira da uvek ve postoji i Drugi, ve upravo obrnuto. Logika Lakanovog iskaza Drugi ne postoji je, prema
Dolarovom tvrenju, sasvim drugaija i mnogo paradoksalnija od logike Fukoovog iskaza Mo ne postoji, mada se moe initi da oba
ciljaju na isto. Analiza mora da pone od pretpostavke da bez Drugog
nema nikakvog uinka moi, kao to nema ni psihike ekonomije
koja bi ga omoguila. Za psihoanalizu je tako mogue misliti mo samo
u prostoru izmeu nune hipoteze u skladu s kojom Drugi uvek ve
postoji i koja otvara prostor odnosa moi, i uvida da Drugi nedostaje. Tekou Fukoove pozicije (moda i njenu neprihvatljivost) Dolar
vidi upravo u tom pokuaju da se zaobie i nadmudri ovaj paradoks.
Razmatrajui paradoksalnu prirodu procesa subjektivacije, koji
istovremeno upuuje i na postajanje subjektom i na potinjavanje,
Dudit Batler (Judith Butler) u tekstu Potinjavanje, otpor, preoznaavanje izmeu Frojda (Sigmund Freud) i Fukoa svoju analizu zapoinje promiljanjima o Fukoovoj tezi da diskurs formira telo i da je
dua tamnica tela. Dudit Batler smatra da subjektivacija ne moe biti
shvaena kao jednostrano primanje efekata lakanovskog simbolikog, ve da potinjavanje predstavlja stvaranje subjekta i to ne samo u
smislu delovanja na pojedinca ve takoe i u smislu aktiviranja subjekta. Oslanjajui se na ovaj Fukoov stav, Dudit Batler se pita da li jedno
ovakvo svoenje psihoanalitiki veoma razraene ideje psihe na ideju
utamniujue due eliminie mogunost pruanja otpora normalizaciji i formaciji subjekta otpora koji se upravo i javlja u nesamerljivosti
psihe i subjekta.Takoe, znaajno pitanje je i to da li emo i kako
razumeti takav otpor, kao i da li e jedno takvo razumevanje ukljuiti
i kritiko promiljanje psihoanalize? I konano, pitanje koje ini se
predstavlja sutinu ovih razmatranja jeste na koji nain nas naa
(mazohistika) privrenost potinjavanju i diskurzivnim povredama
koje ono proizvodi istovremeno i pokree i podstie, predstavljajui
tako nuan uslov mogunosti preoznaavanja, delovanja i otpora diskurzivnom polju koje nas proizvodi u subjekte.
Za Sloterdijka sva drutva poivaju na medijima koji garantuju
ustrojstvo njihovog unutranjeg sveta, zapravo njihovu semiosferinu
koherentnost. U tekstu Tehnologija i svetski menadment on preispituje ulogu masovnih medija u nastajanju svetskog drutva polazei
od kratke povesti medija u predmodernim drutvima. Zato je po

xii 

Mediji / Mo / &

Sloterdijku (Peter Sloterdijk) potrebno ocrtati onu liniju preko koje je

homo sapiens kao izvorno bie horde tokom svetskoistorijske metamorfoze moglo postati kosmopolitska problemska ivotinja. Moe se
rei da se osnovni princip informatike moi u doba pisma strukturirao tako da od ljudi naini instrumente volje glavnog grada ili kraljevske volje, i to preko velikih razdaljina. Iz psihopolitike perspektive
pismu pripada ovek koji je od mladosti nauio da praktikuje itanje
kao uvebavanje u jednom velikom svetu, strukturisanom dalekim i
apstraktnim imperativima. Pismo korespondira s jezikom carstva,
preko kojeg je mogua artikulacija imperijalnog ili boanskog glasa, iji
je odjek preko optikih kopija dopirao da najzabaenijih delova carstva. Ono to se danas dogaa jeste svetska sinhronizacija zahvaljujui
kojoj se ostvaruje prelaz od regionalnih imperija do svetskog drutva
posredstvom masovnih medija. Nastajanje tog svetskog drutva mogue je samo u medijumu masovnih medija. Ono to izraz svetsko drutvo implicira, pre svega je stvaranje zajednikog horizonta svetskog
vremena povezivanjem ekstremno razliitih regionalnih kultura, kako
bi se najrazliitija strujanja iz prolosti spojila u zajedniko kretanje ka
budunosti. Zato je moderna informaciona tehnologija sudbinski
medijum budue svetske politike, kao ona preko koje e biti kanalisana
budunost ljudskog roda. Globalna semiosfera treba da uspostavi za
dovoljavajuu homogenu sferu svetskih znakova, ali isto tako i permanentnu produkciju planetarnih aktuelnosti, zapravo dovoljno dobrih
vesti kako bi na taj nain bilo mogue uspostaviti onu mo koja menja
smisao i oblik sveta. Sve predstave o jednom centralnom smislu koji bi
bio iza ovakvih poiljki bivaju ponitene programskim pluralizmom
moderne medijske situacije. Tu globalnu semiosferu nije mogue
uspostaviti u monopolu smisla i monopolu slanja jer se moderni
masovni mediji moraju uspostaviti preko slobodnog ili poluslobodnog
trita informacija.
Shvatanja savremenog politikog diskursa Dord Lakof (George
Lakoff) razmatra pokazujui kako osnovni princip uokvirenja funkcionie unutar konzervativnih i progresivnih politikih gledita. Polazei
od toga da svaka re priziva neki okvir koji potie od slike ili drugih
vrsta znanja, Lakof, na nizu primera, pokazuje kako je svaka takva re
relativno definisana ovim okvirom. Ono to je moda paradoksalna
funkcija okvira jeste da svako njegovo negiranje vodi njegovom prizivanju. Otuda je i nastala studentska veba; ne razmiljajte o slonu to

Predgovor

xiii

god da radite, ne razmiljajte o slonu, koja je i posluila kao naslov

knjige iz koje je ovaj tekst preuzet. Tako je mogue formulisati i osnovni princip uokviravanja kada ste u sporu sa suprotnom stranom ne
koristite njen jezik, pre svega jer je taj jezik odreen okvirom koji
nee biti onakav kakav biste vi eleli. Sa uokvirenjem se dobija jezik
koji odgovara neijem pogledu na svet, ali ovde nije re samo o jeziku.
Kod uokvirenja primarne su ideje, dok jezik tek prenosi i evocira te
ideje. Kada neko smatra da mu nedostaju samo rei, zapravo je re o
tome da su ideje ono to mu zaista nedostaje, jer kada postoje okviri,
rei naviru same. Ljudi razmiljaju u okvirima, tako da osnovni konzervativni okvir strogog oca kao i osnovni progresivni okvir roditelja-staratelja nameu odreenu logiku. Lakof pokazuje na nizu primera
kako se istina mora uklopiti u ljudske okvire da bi bila prihvaena.
Ukoliko injenice ne odgovaraju okvirima u savremenom politikom
diskursu, okvir najee ostaje dok se injenice odbijaju.
A. R. Galovej i J. Taker (Alexander R. Galloway, Eugene Thacker) u
tekstu Prolegomena: Umorni smo od drvea smatraju da se kljuna
debata naeg vremena vodi oko odnosa moi izmeu suvereniteta i
umreenosti. Po njihovom sudu poslednjih decenija, s procesom globalizacije, dolo je do transformacije sistema kontrole od onih koji su
bili smeteni u malom broju stoera moi, ka onim sistemima kontrole koji su utkani u materijal distributivnih umreavanje. Sama forma
mree po sebi nije ni reakcionarna ni progresivna, te je utoliko danas
prilino nesmotreno tvrditi da su distributivne mree oslobaajue,
dok su centralizovane represivne. Samo umreavanje ne implicira
demokratiju ili jednakost. Naprotiv, samo postojanje mrea poziva nas
da mislimo na nain koji odgovara umreenosti. Savremena politika
dinamika se na presudan nain razlikuje od one u prethodnim decenijama. U poznoj moderni modus politikog konflikta karakterie simetrian rat gde se centri moi bore protiv drugih centara moi. U
posmodernom dobu, devedesetih godina dvadesetog veka, nastaju
asimetrini konflikti, gde se umreavanja bore protiv centara moi.
Danas, nakon postmoderne asimetrije, postoji strahovita nova simetrija u kojoj se mrea bori protiv mree. Povezivanje je danas oruje,
pretnja, a svako umreavanje je oruani sistem. Terorizam u sadanjoj
formi ne bi postojao bez povezivanja, zapravo bio bi drugaije nazvan
(revolt, pobuna, ubistvo, izdaja, atentat, sabotaa). U eri distributivnih
mrea terorizam je kao kod kue. Moe se rei da je tokom postmoder-

xiv 

Mediji / Mo / &

ne ere Zapad stvorio terorizam ili makar uslove za mogunost njegovog pojavljivanja. Odgovarajui na poetno pitanje o odnosu moi
izmeu suvereniteta i umreenosti, autori smatraju da mree i suverenitet nisu nekompatibilni. Naprotiv, umreavanje stvara uslove za
postojanje novog oblika suvereniteta. Mree vie nisu pretnja amerikoj moi, ve su mree medij kroz koji ona izvlai svoj suverenitet. U
tom smislu Amerika je samo savremena figura koja predstavlja suverenitet-u-umreenosti. Ukoliko je ponovo simetrina dananjica kad se
mrea bori protiv mree, onda budui politiki pokreti, da bi bili efikasni, moraju izumeti potpuno novu topologiju otpora koja je asimetrina u odnosu na umreavanja, kao to je umreavanje bilo asimetrino
u odnosu na centar moi. Jer, otpor je asimetrija.
Poglavlje Ideologija, reprezentacija, komunikacija zapoeli smo sa
dva teksta Vilema Flusera (Vilm Flusser) koja se bave odreenjem
pojma komunikacije. Prvi ta je komunikacija naglaava u kojoj
meri ljudi nisu svesni da je ljudska komunikacija artificijelan proces,
da ne razumeju jedni druge na prirodan nain, ve da se oslanjaju na
artistike tehnike, izume, orua i instrumente, zapravo, na simbole u
poretku kodova. ivei u kodifikovanom svetu, gde kodovi i simboli
koji ih ine, stvaraju artificijelnu teksturu, ljudi zaboravljaju na besmisleni kontekst u kojem su potpuno sami i nekomunikativni, zapravo na
svet u kojem su osueni na usamljeniki kraj i smrt: svet prirode.
Teorija komunikacije se upravo bavi ovom artificijelnom teksturom
koja ljudima omoguava da zaborave samou, pa u tom smislu spada u
humanistike nauke, one koje tumae fenomene, za razliku od prirodnih (tu Fluser ubraja informatiku teoriju) koje ih objanjavaju.
U drugom tekstu O teoriji komunikacije Fluser termin komunikacija razmatra u irem smislu ukazujui na dva tipa komunikacije:
prirodni koji je entropijski, jer sledi drugi zakon termodinamike i
kulturni koji, zahvaljujui negativno-entropijskom procesu, nadilazi
entropiju. On se usredsreuje na drugi. Ova negativno entropijska
tenja kulturne komunikacije zapravo je rezultat primene kodova koji
se mogu kvantifikovati. Tako za Flusera analiza koda moe da postane
mono oruje za kvantifikaciju intersubjektivnih fenomena, bez
obzira na to da li su u pitanju mentalni, kulturni ili neki drugi fenomeni i na taj nain otvori polje za kulturne nauke. Tako bi krajnji cilj
teorije komunikacije bio da objasni negativno-entropijski karakter

Predgovor

xv

kulturnih komunikacija, zapravo nain na koji se ovek suprotstavlja

prirodi.
U tekstu Uloga stereotipa, pozivajui se na Lipmanovo (Walter
Lippmann) odreenje stereotipa, Riard Dajer (Richard Dyer) polazi
od pretpostavke da iako u savremenoj upotrebi ovaj pojam ima pre
svega negativne konotacije (kao npr. kod izloenosti razliitih drutvenih grupa stereotipnom predstavljanju u masovnim medijima), on
takoe ima i znaajnu, nunu i kompleksnu funkciju u svakom drutvu
u smislu uspostavljanja poretka, stabilnosti i proizvodnje kategorija
miljenja. U osnovi ovih razmatranja, smatra Dajer nije re o poziciji
da su stereotipi kao aspekt ljudskog miljenja i prikazivanja pogreni,
ve da je to onaj ko ih kontrolie i definie, interesi kojima oni slue.
U tekstu Rasistike ideologije i mediji Stjuart Hol (Stuart Hall)
polazi od pretpostavke o neraskidivoj vezi izmeu medija i ideologije
budui da je glavno podruje na kojem mediji operiu proizvodnja i
transformacija ideologija. Hol izdvaja nekoliko znaajnih pretpostavki za razumevanje koncepta ideologije: prvo, ideologije funkcioniu
tako to proizvode kodirane, prepoznatljive, itljive nizove uvezanih
znaenja; drugo, iako ideoloke izjave dolaze od pojedinaca, one su
proizvod izraza koji nastaju unutar postojee ideologije koja im daje
smisao, tako da je upravo ideologija ta koja preko nesvesnih procesa
proizvodi razliite subjekte i drutvene svesti (a ne obrnuto) i, konano, ideologije funkcioniu tako da je cena identifikacije unutar ideologije ta da mi izgovarajui stavove za koje verujemo da su nai i autentini, zapravo uvek ve izgovaramo ideoloke stavove odobrene u
okviru postojee ideologije. Problematizujui ideoloke okvire za
medijsko konstruisanje rase, Stjuart Hol polazi od pretpostavke da
mediji za nas konstruiu definiciju toga ta je rasa. Pravei razliku
izmeu otvorenog rasizma i inferencijalnog/prikrivenog rasizma,
Hol u tekstu ukazuje na to do koje mere je ideologija koja proizvodi
diskurs rasizma, zapravo i sama rasistika.
Slavoj iek u tekstu Matriks, ili dve strane perverzije pokazuje
na koje je sve naine mogue itati film Matriks: Moji prijatelji lakanovci upozoravaju me na to da su autori svakako itali Lakana; pristalice frankfurtske kole u Matriksu vide utaknuto ovaplocenje sme
Kulturindustrie, otueno-postvarenu socijalnu Tvar (Kapital), kako
otvoreno odnosi premoc, kolonizujuci sav na unutranji ivot i
koristeci nas kao izvor energije; njuejderi tu vide podsticaj za spe-

xvi 

Mediji / Mo / &

kulaciju o tome kako je na svet puka optika varka, proizvedena globalnim Umom, ije je otelovljenje World Wide Web. Ovi nizovi seu
unatrag sve do Platonove Drave: zar Matriks doslovno ne ponavlja
Platonov pecinski poredak (obina ljudska bica kao zatoenici, vrsto
vezani za svoja sedita i prisiljeni da posmatraju igru senki za koju
pogreno smatraju da predstavlja stvarnost)? iek polazi od pretpostavke da je neophodno ostaviti nerazreenom dvosmislenost budueg
uticaja sajberspejsa na na ivot, jer on ne zavisi od tehnologije kao
takve, vec od naina njene socijalne primene. Ukljuenost u sajber
spejs moda ce intenzivirati nae telesno iskustvo (nova senzualnost,
novo telo sa vecim brojem organa, novi polovi...), ali ce, takoe, onome
koji upravlja postrojenjem koje pokrece sajberspejs pruiti priliku da,
doslovce, ukrade nae (virtualno) telo, da nas lii kontrole nad njim,
tako da se vie niko prema sopstvenom telu nece odnositi kao prema
svojoj svojini.Matrica (Lakanov Veliki Drugi) hrani se ljudskim uiva
njem ona zahteva neprekidan priliv uivanja. iek u ovom tekstu
polazi od pretpostavke povezanosti izmeu perverzije i sajberspejsa, i
tvrdi da je najispravniji uvid Matriksa u naporednosti dvaju aspekata
perverzije s jedne strane, redukcije stvarnosti na virtualno podruje
regulisano proizvoljnim pravilima koja mogu biti ukidana; s druge strane, skrivene istine te slobode, svoenja subjekta na u potpunosti
instrumentalizovanu pasivnost. U ovom tekstu Slavoj iek polazi od
toga da Matriks spada meu one filmove koji funkcioniu kao neka
vrsta Rorahovog testa, gde je mogue da svako usmerenje, svaki upis,
samo sebe prepozna u njemu. Dva pristupa se izdvajaju kao polazite:
onaj frankfurtske kole, koji Matricu istorizuje kao metaforu Kapitala
koji je kolonizovao kulturu i subjektivitet; i onaj lakanovski, gde je
mogue govoriti o postvarenju simbolikog poretka kao takvog.
Opozicija ova dva pristupa lana je upravo zbog toga to je virtuelni
karakter simbolikog poretka kao takvog zapravo pretpostavka
samog istoriciteta. Ocrtavajui itav niz nekonzistentnosti samog
filma, iek u adornovskom duhu konstatuje kako su one trenutak
istine samog filma ukazujui na antagonizme naeg poznokapitalistikog drutvenog iskustva, antagonizme koji zadiru i u osnovne ontoloke veze kao to je ona izmeu slobode i sistema. Naboj koji ovaj film
poseduje ne lei u njegovoj osnovnoj tezi (da je ono to mi doivljavamo kao stvarnost puka vetaka, virtualna stvarnost koju stvara
Matrica, megakompjuter direktno povezan sa umovima svih nas),

Predgovor

xvii

ve u sredinoj slici da se ivot miliona ljudi odrava samo zato da bi se

proizvela energija za napajanje Matrice. Ali ak i buenje pojedinaca iz
utonulosti u virtualnu stvarnost koju kontrolie Matrica, ne znai iskorak u prostor spoljanje stvarnosti, ve pre svega stravinu svest o ovom
zatoenitvu. Odgovor na pitanje zbog ega je Matrici neophodna
ljudska energija, mogue je nai u osnovnoj lakanovskoj tezi da samo
veliko Drugo ne predstavlja nekakvu anonimnu mainu, ve zahteva
neprekidan priliv uivanja. Zbog toga je prema ieku mogue naglavce okrenuti stanje stvari koje sam film prikazuje, jer ono to nam se
nudi kao scena uvida u nau istinsku situaciju zapravo je neto sasvim
suprotno najelementarnija fantazija koja odrava nae postojanje.
Koristei film Matriks, kao i iek, Sejdi Plent (Sadie Plant) u tekstu Na matriksu: sajberfeministike simulacije razmatra domete i
znaaj sajberfeministike teorije i prakse za razumevanje i kritiku sveta
u kojem ivimo. Sajberfeministiki virus prvi put se pojavio poetkom
devedesetih godina XX veka. Virtuelni svetovi su za ene otvorili nove
prostore i mogunosti u okviru postojee (patrijarhalne) kulture, ali,
to je jo znaajnije, oni su mogunost subverzije dominantnih drutvenih i kulturnih obrazaca i dovode u pitanje materijalnu realnost
dve hiljade godina duge patrijarhalne kontrole. ene ulaze u kola u
kojima su nekad bile razmenjivane, upadaju u kontrole obezbeenja i
otkrivaju vlastitu posthumanost. Sajberfeminizam je pobuna koja
nastaje kao rezultat veza izmeu ena, ena i kompjutera, kompjutera
i komunikacijskih veza, konekcija i konekcionistikih mrea.
Poglavlje Novi mediji zapoeli smo tekstom Pola Virilioa (Paul Virilio)
Trei interval u kojem se razmatra u kojoj meri dimenzija vremena,
tanije dimenzija sadanjosti postaje kritina usled teletehnologija realnog vremena. Ove nove tehnologije ubijaju sadanje vreme izolujui
ga od njegovog sada i ovde, koje tako nema vie nieg zajednikog sa
konkretnim prisustvom u svetu. Virilio predvia da e uskoro nove
tehnologije (radiotehnologije) naopake izokrenuti ne samo prirodu
ljudskog ivotnog okruenja, nae teritorijalno telo, ve i prirodu pojedinca i njegovo ivotinjsko telo. Tako dolazimo do kontrole nematerijalnog okruenja (sateliti, optiki kablovi) koje zavrava u telesnom termi
nalu oveka, tog interaktivnog bia koje je i odailja i prijemnik.
Urbanizacija realnog vremena nije nita drugo do urbanizacija sopstvenog tela koje se uklapa u razliite interfejse (tastatura, katodni ekran i

xviii 

Mediji / Mo / &

sl.). Zahvaljujui ovim protezama neka superopremljena i nehendikepirana osoba se transformie u motorizovano i uieno hendikepirano
lice. Transmisiona revolucija kao kontrola okruenja u realnom vremenu, zasnovana je na intervalu novog tipa, na intervalu svetlosne
vrste. Za Virilioa relativistika inovacija ovog treeg intervala je svojevrsno kulturno otkrie koje je prolo prilino nezapaeno. Pojava ovog
treeg intervala znak je iznenadnog kvalitativnog skoka, zapravo duboka mutacija izmeu oveka i njegovog okruenja koja e imati odluujuu ulogu u novoj hronopolitikoj regulaciji ljudskih drutava.
U tekstu ta su to novi mediji Lev Manovi (Lev Manovich),
razmatra razliku izmeu starih i novih medija nastojei da pokae
kakvi su efekti kompjuterizacije na kulturu u celini. On istie da je
suvino privilegovanje kompjutera kao maine za prikazivanje i distribuciju medija nad kompjuterom kao alatom za medijsku proizvodnju
ili kao medijskim ureajem za skladitenje. Sve ove upotrebe imaju isti
potencijal: da izmene postojee kulturne jezike, ali i da kulturu ostave
u onom stanju u kakvom je bila pre njihove pojave. Revoluciju novih
medija moemo razumeti kao prelaz celokupne kulture na kompjuterski posredovane oblike proizvodnje, distribucije i komunikacije. Za
ovu revoluciju se moe rei da je dublja nego sve prethodne, kao i da
tek poinjemo da primeujemo njena poetna dejstva. Novi mediji
nastaju ukrtanjem dve zasebne istorijske putanje: kompjutera i
medijske tehnologije iji poeci datiraju iz tridesetih godina devetnaestog veka, sa Bebidovom (Charles Babbage) analitikom mainom i
Dagerovom (Louis Daguerre) dagerotipijom. Ne elei da se fokusira
na uobiajene kategorije kao to su interaktivnost ili hipermediji,
Manovi potanko razmatra pet osnovnih principa novih medija:
numeriku reprezentaciju, modularnost, automatizaciju, varijabilnost
i kulturno transkodiranje. Ove principe ne treba shvatiti kao apsolutne
zakone, ve kao opte tendencije kulture koja prolazi kroz proces kompjuterizacije. Najzad, Manovi pokazuje da kao to logika starih medija odgovara logici industrijskog masovnog drutva, tako i logika novih
medija korespondira sa logikom postindustrijskog drutva koje pretpostavlja individualnost. Tako, kompjuterska kultura koja nastaje,
zamenjuje svaku konstantu proizalu iz fordistikog modela produkcije, sa bezbroj varijabli nastajue postfordistike produkcije.
Utopijska obeanja o sajberprostoru kao o nadidentitetskoj, transparentnoj, nadnacionalnoj, transrodnoj mrei u kojoj nastaje kiborg s

Predgovor

xix

njegovom sposobnou nadilaenja patrijarhalnih struktura, o kojima

Gert Lovink (Geert Lovink) pie u tekstu Je li internet zamjena za
nebo?, suoena su s dananjim, skoro apokaliptinim, iskustvom u
kojem zakon i red preuzimaju potpunu prevlast, a Internet postaje
sinonim za novu ekonomiju. Prijavljivanje na mrei uskoro e biti
onako fascinantno i smisleno kao podizanje telefonske slualice
Internet se pokazao nesposobnim stvoriti vlastitu svijest eli li internet osvijetliti tamu, a ne pogorati je, mora poeti krotiti vlastita utopijska obeanja. (Samo)obuzdavanje cyberspacea trebalo bi biti ukorijenjeno kao poziv na odgovornost, ne kao pasivno prenoenje ovlasti na
dravu ili trite.
Tekst Manuela de Lande (Manuel De Landa) Virtuelno okruenje
i pojava sintetikog uma analizira na koji je nain mogue prednosti
virtuelnog okruenja primeniti na razliite oblasti kao to su ekonomija ili lingvistika. Kao polazite uzima ogromni potencijal kompjutera u
stvaranju vetakih svetova, u kojima je mogue izvoditi najrazliitije
simulacije na osnovu kojih bi se potom mogle formulisati i ispitati
nove pretpostavke. Da bi se neka nauna disciplina koristila virtuelnim
okruenjima, nije dovoljno tek puko prebacivanje starih hipoteza u
matematiki oblik. esto je potrebno preraditi i same stare hipoteze.
To znai da mnogi klasini pojmovi moraju biti naputeni, dok pojedine klasine paradigme moraju biti naglavake izokrenute. Stare
koncepcije koje se zasnivaju na zatvorenosti, stabilnosti i linearnosti
nekog sistema bivaju zamenjene dinamikim ekvilibrijumima i nelinearnim sistemima koji su neprekidno izloeni protoku materije i energije iz spoljanje sredine. Moe se rei da se razvojem vetake inteligencije i virtuelnih okruenja, analitiki pristup odozgo-nadole, zamenjuje sintetikim pristupom odozdo-nagore to otvara prostor konekcionistikom pristupu. Ovakav pristup nudi novo razumevanje naina na koji ponaanje koje se pridrava pravila moe da se pojavi iz
sistema u kojem uopte nema eksplicitnih pravila ili simbola. Po De
Landinom sudu, kada lingvisti ponu da koriste virtuelna okruenja,
biemo svedoci pojave jedne iz temelja drugaije nauke o jeziku.
Zahvaljujui ovakvom pristupu biemo u mogunosti, ne samo da
shvatimo fluidnu i promenljivu prirodu realnih jezika ve isto tako i
one procese koji tee da zamrznu jezike, kao to je to sluaj s procesima standardizacije jezika, kroz koje su mnogi evropski jezici proli
poetkom XVII veka. Primena virtuelnih okruenja pokazuje u kojoj

xx 

Mediji / Mo / &

meri su humanistike nauke nasledile homogeni, zatvoreni prostor

klasine termodinamike i njenu koncepciju stabilnosti, kao i da mnoga
stara filozofska uenja, poput esencijalizma, redukcionizma i formalizma, moraju biti naputena.
Izazovi savremenog sveta, koji se, pre svega, uoavaju na vornim
mestima u kojima se uvezuju medijalizovane maine moi, pred nas
postavljaju zadatak kritikog promiljanja: ne samo postojeih paradigmi ve i rizike i napor potrage za drugaijim nainima miljenja koji
bi omoguili bolje razumevanje fenomena koji nas okruuju. U tom
smislu, na samom kraju ovog pregleda izabranih tekstova ini se da e
novo kritiko miljenje mnogo manje zavisiti od borbe za dominacijom pojedinih paradigmi na kulturnom tritu, a mnogo vie od njegove spremnosti da se neprekidno, drugaije povezuje i tako uspostavi
kao mogunost otpora novoj konstelaciji moi. Ovo drugaije uvezivanje mogli bismo shvatiti poput dojsovskog work in progress, logike
rojeva ili nomadskog kretanja, a ipak tek kao polazne naznake u traganju za jednom logikom mnotva i novom topologijom otpora. To je
ona logika koja e uspostaviti miljenje kao neprekidno eksperimentisanje nasuprot okamenjenim slikama miljenja, nelinearno nasuprot
linearnog, ono koje izmie logici moi, onom suverenitetu-u-umreenosti i njegovim simetrinim ekvivalentima.
Nadamo se da e na zbornik pomoi da se bolje razume genealogija odnosa medija i moi, medijskog strukturisanja moi, koja stoji u
osnovi dananjeg, potpuno medijatizovanog sveta. Uvereni smo da
odabrani tekstovi mogu da doprinesu oslobaanju onog zarobljenog
konceptualizovanog znanja koje je bilo zatrpano funkcionalnim i pragmatikim samorazumevanjem medijskog diskursa. U odnosu na
projekt upisivanje znanja u etablirani medijski diskurs, nastojali smo
da aktiviramo one lokalne diskurzivne formacije koje oslobaaju znanje to se iz njih, iznutra razvija.

I Kartografisanje___

il Delez i Feliks Gatari

Rizom1
Uvod

nti-Edipa smo napisali udvoje.

Kako smo obojica bili nekoliko nas u jednom, to je ve bilo pravo
mnotvo. Tu smo koristili sve to nas je pribliavalo, i ono to je najblie i ono to je najdalje. Podelili smo lukave pseudonime, da se ljudi ne
bi prepoznali. Zato smo zadrali svoja imena? Iz navike, samo iz navike. Da ni nas ne bi prepoznali. Da bismo uinili neprimetnim, ne sebe,
ve ono to nas podstie da delamo, oseamo ili mislimo. A i zato to
je prijatno govoriti kao sav ostali svet, i rei da se sunce raa iako svi
znaju da je to samo nain izraavanja. Ne da bismo doli do take u
kojoj se vie ne kae ja, ve do take u kojoj vie nema nikakvog
znaaja da li emo rei ili neemo rei ja. Mi vie nismo mi. Svako e
upoznati svoje. Pomagali su nam, upili nas, umnogostruili.
Vie ne govorimo mnogo o psihoanalizi, ali ipak jo o njoj govorimo, a i to je suvie. Vie nita ne ide tim putem. Bili smo prezasieni
njome, ali nismo mogli odmah da prekinemo. Psihoanalitiari, a naroito analizandi, i suvie su nam dosadni. Trebalo je omoguiti toj
materiji koja nas je koila da se nataloi ne gajei iluzije u pogledu
objektivnog znaaja takvog poduhvata, trebalo je dati joj vetaku brzinu koja bi je dovela do cepanja ili pucanja, u nau korist. Svreno je,
vie uopte neemo govoriti o psihoanalizi posle ove knjige. udno je
koliko prigovori koje nam upuuju imaju usporavajue dejstvo. Kada
pokuavate da isplivate, stavljaju vam ulad na noge: jeste li razmiljali o ovome, ta vam predstavlja ono? Jeste li sasvim dosledni? Zar ne
vidite protivurenost? Kakvo blaenstvo nikada ne odgovoriti! Postoji
samo jedna stvar koja je gora od prigovora i odbacivanja prigovora to
1

Izvor: Rhizome uvod u delo Gilles Deleuze et Felix Guattari Capitalisme et

schizophrnie 2: Mille plateaux, Minuit, Pars 1980.

4

Mediji / Mo / &

je razmiljanje, vraanje na... Na primer, u jednoj knjizi vraanje na

prethodnu knjigu: a ta je sa onim? Da li ste dobro razumeli Frojda? A
vaa poslednja knjiga, jeste li izmenili stav? Precizirati, kakav uas!
Knjiga nema ni objekta ni subjekta, ona je sainjena od raznovrsno
oblikovane grae, od datuma i veoma razliitih tempa. im se knjiga
pripie nekom subjektu, zanemari se to delovanje grae, i spoljanjost
njenih odnosa. Izmilja se Bog da bi se opravdala geoloka kretanja. U
knjizi, kao i u svemu drugom, postoje linije uzglobljavanja ili segmentacije, slojevi, teritorije; ali isto tako i nedoglednice, tenja ka naputanju teritorije i obeslojavanju. Uporedne brzine protoka po tim linijama
povlae pojave relativnog zastoja, viskoziteta, ili, naprotiv, ubrzanja ili
prekida (da, psihoanaliza je bila na teret, bilo je potrebno da ga se
oslobodimo). Sve to, merljive linije i brzine, predstavlja mainski sklop.
Knjiga je takav sklop, i kao takva ne moe se pripisivati. To je mnotvo
ali se jo ne zna ta mnotvo podrazumeva kada postane nepripisivo,
to jest kada se uzdigne na nivo supstantiva (imenice). Mainski sklop
je okrenut ka slojevima koji ga bez sumnje pretvaraju u neku vrstu
organizma ili u neki oznaavajui totalitet, ili pak u odreenje koje se
moe pripisati odreenom subjektu, ali isto tako i ka nekom telu bez
organa koje neprekidno rastae organizam, proputa i stavlja u opticaj
neoznaavajue estice, iste intenzitete, i sebi pripisuje subjekte kojima ostavlja samo ime kao trag intenziteta. Kakvo je to telo bez organa
u knjizi? Ima ih vie, u zavisnosti od prirode posmatranih linija, njihovog sadraja ili gustine, od mogunosti njihove konvergencije na
planu konzistencije na kome se vri njihov odbir. Tu, kao i svuda,
sutinu predstavljaju jedinice mere: kvantifikovati pismo. Nema razlike
izmeu onoga o emu knjiga govori i naina na koji je napisana.
Knjiga, dakle, nema ni objekta. Kao sklop, ona je samo povezana sa
drugim sklopovima, u odnosu sa drugim telima bez organa. Nikada
neemo postaviti pitanje ta je knjiga, oznaeno ili oznaitelj, neemo
pokuavati da u nekoj knjizi bilo ta shvatimo, pitaemo se pomou
ega ona funkcionie, u zavisnosti od ega proputa ili ne proputa
svoje intenzitete, u koja mnotva uvodi i kako preobraava svoje mnotvo, sa kojim telima bez organa usklauje svoje telo. Knjiga postoji
samo spoljanjou i spolja. Onda, poto je knjiga i sama mala maina,
u kakvom je isto tako merljivom odnosu ta knjievna maina sa ratnom mainom, ljubavnom mainom, revolucionarnom mainom, itd.
i sa apstraktnom mainom koja ih pokree? Zamerili su nam to se

il Delez i Feliks Gatari, Rizom 

suvie esto pozivamo na knjievnike. To je glupa primedba. Jer jedino

pitanje koje se postavlja kada piemo jeste za koja je to druga maina
na koju se knjievna maina moe, i mora, prikljuiti da bi radila: Klajst
(Heinrich Kleist) i bezumna ratna maina, Kafka (Franz Kafka) i neuvena birokratska maina... (ta ako ovek postaje ivotinja, ili biljka,
pomou knjievnosti, to svakako ne moe biti doslovno? Ne postaje li
se ivotinja pre svega preko glasa? Knjievnost je asambla, ona nema
nikakve veze sa ideologijom. Nema tu ideologije i nikada je nije ni bilo.
Ne govorimo ni o em drugom do o mnotvima, linijama, sklopovima i segmentima, nedoglednicama i intenzitetima, mainskim sklopovima i njihovim razliitim tipovima, o telima bez organa i njihovoj
grai, njihovom odabiranju, planu konzistencije, jedinicama mere u
svakom pojedinanom sluaju. Stratometri, deleometri, TbO2 jedinice
gustine, TbO jedinice konvergencije ne predstavljaju samo kvantifikaciju
pisma ve ga i odreuju kao neto to je uvek mera neeg drugog.
Pisanje nema nikakve veze sa znaenjem, ve sa premeravanjem, iscrtavanjem karata, ak i onih oblasti koje pripadaju budunosti.
Prvi tip knjige je knjiga-koren. Drvo je ve slika sveta, ili je koren
slika drveta-sveta. To je klasina knjiga, kao lepa organska unutranjost, oznaavajua i subjektivna (slojevi knjige). Knjiga podraava
svet, kao umetnost prirodu: postupcima koji su joj svojstveni, a oni
dovravaju ono to priroda ne moe ili vie ne moe da uini. Zakon
knjige je zakon odraza, Jedno koje postaje dva. Kako bi zakon knjige
mogao da postoji u prirodi, kada upravlja i samom podelom na svet i
knjigu, prirodu i umetnost? Jedno postaje dva: kad god naiemo na tu
formulu, bilo da je strateki iskazuje Mao, bilo da je shvaena na najdijalektikiji nain na svetu, nalazimo se pred najklasinijom i najdubljom milju, najstarijom, najovetalijom. Priroda tako ne postupa: u
njoj je ak i korenje uvek vretenasto, sa mnogobrojnim, bonim i
krunim ograncima, a nije dihotomno. Duh zaostaje za prirodom. ak
je i knjiga kao prirodna stvarnost vretenasta, sa osovinom, i, oko nje,
liem. Ali knjiga kao duhovna stvarnost, Drvo ili Koren kao slika,

TbO Telo bez organa jedan je od osnovnih pojmova filozofije ila Deleza,
koji je on uveo 1969. godine u svom radu Logique du sens (Logika smisla), ali ga
je ire razradio sa Feliksom Gatarijem u delu Kapitalizam i izofrenija hiljadu
platoa (Capitalisme et schizophrnie: Mille plateaux, 1980) i u Anti-Edipu (LAntiOedipe, 1972). Prim. red.

6

Mediji / Mo / &

uvek primenjuju zakon Jednog koje postaje dva, dva koje postaje etiri... Binarna logika je duhovna stvarnost drveta-korena. ak i jedna
tako napredna disciplina kao to je lingvistika zadrava kao osnovnu
sliku to drvo-koren, koje je vezuje za klasino miljenje (takvo je sintagmatsko stablo omskog, koje poinje u nekoj taki S, a zatim se razvija po dihotomiji). To znai da ovakvo miljenje nikada nije obuhvatilo
mnotvo: potrebna mu je pretpostavka o vrstoj osnovnoj jedinici da
bi dolo do dva duhovnom metodom. A to se tie objekta, prirodnom
metodom se svakako moe neposredno prei sa Jednog na tri, etiri ili
pet, ali uvek pod uslovom da raspolaemo vrstom osnovnom jedinicom, glavnim korenom koji nosi sekundarne korenove. Ni to nije
reenje. Samo su obostrano jednoznane relacije izmeu uzastopnih
krugova zamenile binarnu logiku dihotomije. Vretenast koren nita
vie ne obuhvata mnotvo od dihotomnog korena. Jedan deluje u
objektu dok drugi deluje u subjektu. Binarna logika i obostrano jednoznane relacije jo uvek vladaju u psihoanalizi (stablo ludila u frojdovskom tumaenju kod rebera /Daniel Paul Schreber/), lingvistici i
strukturalizmu, pa ak i u informatici.
Sistem korenia ili iliast koren druga je figura knjige, i moderna
se misao rado poziva na njih. Ovoga puta glavni koren je zakrljao ili
mu se kraj rastae; na njega se kalemi bilo koje neposredno mnotvo
sekundarnih korenova koji bujaju. Ovoga puta se prirodna stvarnost
pojavljuje u zakrljavanju glavnog korena, ali njegovo jedinstvo i dalje
opstaje kao prolost ili kao budunost, odnosno kao mogunost. I
moramo se zapitati da moda duhovna i reflektovana stvarnost ne
kompenzuje ono stanje stvari time to sa svoje strane postavlja zahtev
za nekim skrivenim, jo obuhvatnijim jedinstvom, ili za nekim irim
totalitetom. Na primer, Barouzov (William Seward Burroughs) metod
cut-up-a: postavljanje jednog teksta preko drugog, koje obuhvata mnogobrojne, ak i samonikle korenove (kao sadnica), podrazumeva dodavanje nove dimenzije dimenziji posmatranih tekstova. Upravo u toj
dodatnoj dimenziji sklapanja jedinstvo produava svoje duhovno dejstvo. U tom smislu se i delo koje je neosporno fragmentarno moe
predstaviti i kao totalno delo ili veliki opus. Veina modernih metoda
kojima se postie bujanje nizova ili uveavanje mnotva savreno su
valjani u jednom pravcu, na primer linearnom, dok se zbirno jedinstvo
vie potvruje u jednoj drugoj dimenziji, dimenziji kruga ili ciklusa.
Kad god je mnotvo uhvaeno u strukturu, njegov rast se kompenzuje

il Delez i Feliks Gatari, Rizom 

redukcijom zakona kombinatorike. Oni koji nasilno raskidaju jedinstvo ovde su doista anelotvorci, doctores angelici, prosto potvruju
jedno u pravom smislu aneosko jedinstvo. Dojsove (James Joyce)
rei, za koje je s pravom reeno da imaju mnotvo korenova, stvarno
raskidaju linearno jedinstvo rei, ili ak jezika, samo kada uspostave
ciklino jedinstvo reenica, teksta ili saznanja. Nieovi aforizmi raskidaju linearno jedinstvo saznanja samo kada upuuju na ciklino jedinstvo veitog vraanja, koje je u misli prisutno kao ne-znano. To znai
da iliast sistem u stvari ne raskida sa dualizmom, sa komplementarnou subjekta i objekta, prirodne i duhovne stvarnosti: jedinstvo je
neprekidno ometano i osujeivano u objektu, dok u subjektu odnosi
pobedu novi tip jedinstva. Svet je izgubio svoju osovinu, subjekt ak
vie i ne moe da postupa po dihotomiji ve pristupa jednom viem,
ambivalentnom naddeterminiuem jedinstvu, u dimenziji koja je
uvek dodata dimenziji njegovog objekta. Svet je postao haos, ali knjiga
ostaje slika sveta, haosmos-koreni, umesto kosmosa-korena. udna
je stvar knjiga, koja je utoliko celovitija ukoliko je fragmentiranija.
Knjiga kao slika sveta, kakva otuna misao. U stvari nije dovoljno rei
ivelo mnotvo, mada je teko ispustiti taj krik. Nikakva tipografska, leksika ili ak sintaksika vetina nee biti dovoljna da ga podstakne. Mnotvo treba stvarati, ne neprekidnim dodavanjem neke vie
dimenzije, ve naprotiv, sasvim prosto, uzdranou na nivou dimenzija kojima raspolaemo, uvek n-1 (samo na taj nain ini deo mnotva, bivajui uvek oduzimano). Izvui jedno iz mnotva koje treba
obrazovati, pisati po sistemu n-1.
Takav sistem bi se mogao nazvati rizomom. Rizom kao podzemni
izdanak sasvim je razliit od korenova i korenia. Glavice i krtole su
rizomi. Biljke sa korenom ili koreniem mogu biti rizomorfne u svakom drugom pogledu: postavlja se pitanje nije li i cela botanika, u
svojoj specifinosti, rizomorfna. Takve su ak i ivotinje, kada su u
oporu; pacovi su rizomi. I jazavci su rizomi, u svim svojim funkcijama, po nainu stanovanja, dolaenja do hrane, kretanja, uzmicanja i
beanja. Sam rizom ima veoma razliite oblike, od povrinske razgranatosti u svim pravcima, do srastanja u glavice i krtole. Kao kada se
pacovi zavuku jedan ispod drugog. U rizomu moe biti najbolje i najgore: krtola i zubaa, korov. ivotinja i biljka ujedno, zubaa je crabgrass. Jasno oseamo da nikoga neemo ubediti ako ne nabrojimo neka
obeleja rizoma.

8

Mediji / Mo / &

1 i 2 Naelo povezivanja i heterogenosti: ma koja taka nekog

rizoma moe se i mora, povezati sa ma kojom drugom takom. Sasvim
je drugaije kod drveta ili korena koji utvruju jednu taku, jedan
poredak. Lingvistiko stablo, kao kod omskog, isto tako zapoinje u
jednoj taki S i razvija se po dihotomiji. U rizomu pak svaka osobina
ne upuuje nuno na neku jeziku osobinu: tu se svi mogui semiotiki lanci vezuju za veoma razliite naine kodiranja, za bioloke, politike, ekonomske lance, itd., uvodei u igru ne samo razliite sisteme
znakova ve i statuse stanja stvari. Zapravo kolektivni sklopovi iskaziva
nja deluju neposredno u mainskim sklopovima, i ne moe se napraviti
radikalan rez izmeu sistema znakova i njihovih objekata. U lingvistici, ak i kada nastojimo da se drimo onoga to je eksplicitno i kada u
jeziku nita ne pretpostavljamo, ipak ostajemo u sferama diskursa koji
podrazumeva posebne vrste sklopova i posebne drutvene tipove
moi. Gramatinost kod omskog, kategorijalni simbol S koji preovlauje u svim reenicama, pre svega je oznaka moi pa tek onda sintaksika oznaka: gradie gramatiki pravilne reenice, podelie svaki
iskaz na nominalnu sintagmu i verbalnu sintagmu (prva dihotomija...).
Takvim lingvistikim modelima neemo zameriti to su suvie apstraktni, ve naprotiv to nisu dovoljno apstraktni, to ne doseu do
apstraktne maine koja povezuje jezik sa semantikim i pragmatikim
sadrajima iskaza, sa kolektivnim sklopovima iskazivanja, sa itavom
jednom mikropolitikom drutvenog polja. Rizom bi neprekidno prikljuivao semiotike lance, organizacije moi, pojave koje upuuju na
umetnosti, nauke, drutvene borbe. Semiotiki lanac je kao krtola koja
sakuplja veoma razliite inove, jezike, ali i perceptivne, mimike
gestualne, saznajne: nema jezika po sebi, ni univerzalnosti govora, ve
postoji mnotvo dijalekata, nareja, argona, strunih jezika. Nema
idealnog govornika-sluaoca, kao ni homogene jezike zajednice. Jezik
je, prema Vajnrajhovoj (Uriel Weinreich) formuli, u sutini heterogena realnost,3 Nema matinog jezika, ve dominantni jezik preuzima
vlast u nekom politikom mnotvu. Jezik se stabilizuje oko neke parohije, neke biskupije, neke prestonice. Stvara glavicu. Razvija se u obliku
podzemnih izdanaka i tokova, du renih dolina, ili eleznikih pruga,

Upor. Francoise Robert Aspects sociaux du changement dans une grammaire

generative, u Languages, No 32, dec. 1973, 90.

il Delez i Feliks Gatari, Rizom 

pomera se kao kapi ulja.4 U jeziku se uvek mogu vriti unutranja

strukturna razlaganja: to se u osnovi ne razlikuje od traganja za korenima. U stablu uvek ima neeg genealokog, to nije popularan metod.
Nasuprot tome, metodom rizomskog tipa moemo analizirati jezik
samo ako ga usmerimo ka drugim dimenzijama i drugim registrima.
Jezik se zatvara u sebe samo kada onemoa.
3 Naelo mnotva: samo kada se mnogostruko zaista posmatra
kao supstantiv, kao mnotvo, ono vie nema nikakve veze sa Jednim
kao subjektom ili kao objektom, kao prirodnom ili kao duhovnom
stvarnou, kao slikom i kao svetom. Mnotva su rizomatska, i nite
razgranata pseudomnotva. Nema jedinstva koje slui kao stoer u
objektu, ili se deli u subjektu. Nema jedinstva ak ni samo zato da bi
iezlo u objektu, i vratilo se u subjektu. Mnotvo nema ni subjekta
ni objekta, ve samo odrednice, veliine, dimenzije koje se ne mogu
uveati a da ono ne promeni prirodu (zakoni kombinatorike se dakle
mnoe srazmerno mnotvu). Konci marionete, koja je rizom ili mnotvo, ne upuuju na pretpostavku o jedinstvenoj volji umetnika ili lutkara ve na mnotvo nervnih vlakana koja sa svoje strane obrazuju
drugu marionetu sa drugim dimenzijama prikljuenim za prve:
Konce ili stabljike koje pokreu marionete nazvaemo potkom.
Moglo bi se primetiti da se njeno mnotvo nalazi u linosti glumca koji
ga projektuje u tekst. Moda, ali njegova nervna vlakna i sama obrazuju potku. I uranjaju kroz sivu masu, reetku, sve do neizdiferenciranog... Igra se pribliava pravoj tkakoj delatnosti, koju mitovi pripisuju
Parkama ili Nornama.5 Sklop je upravo taj rast dimenzija u mnotvu
koje nuno menja prirodu uporedo sa umnoavanjem svojih prikljuaka. U rizomu nema taaka ili poloaja, kao to ih nalazimo u strukturi,
drvetu, korenu. Postoje samo linije. Kada Glen Guld (Gould) ubrzava
izvoenje nekog komada, on ne postupa samo kao virtuoz, on pretvara
muzike take u linije, on omoguava bujanje celine. Jer broj vie nije
univerzalni pojam koji meri elemente prema njihovom mestu u bilo
kojoj dimenziji, da bi i sam postao mnotvo koje varira u zavisnosti od
posmatranih dimenzija (prvenstveno oblasti nad skupom brojeva koji
4
5

Upor. Bertil Malmberg, Les nouvelles tendences de la linguistique, tr. fr. P.U.F.
(primer kastiljanskog dijalekta), str. 97. i dalje.
Ernst Jnger: Annherungen. Drogen und Rausch. Stuttgart (Klett) 1970. [fr.
prev. Approaches drogues et ivresse, Table ronde, Paris 1973, 304, S 218.]

10 

Mediji / Mo / &

se vezuju za tu oblast). Nemamo jedinice mere, ve samo mnotva ili

raznovrsnost mera. Pojam jedinstva se javlja samo kada u nekom
mnotvu vlast preuzme oznaitelj, ili kad se odigra odgovarajui proces subjektivizacije: to je sluaj kada jedinica-stoer utemeljuje neki
skup obostrano jednoznanih relacija izmeu elemenata ili objektivnih taaka, ili kada se Jedan deli po zakonu binarne logike diferencijacije u subjektu. Jedinstvo uvek deluje u okrilju neke prazne dimenzije
koja je dodata dimenziji posmatranog sistema (natkodiranje). Ali se
rizom ili mnotvo ne moe natkodirati, on nikada ne raspolae dodatnom dimenzijom u odnosu na broj svojih linija, to jest u odnosu na
mnotvo brojeva vezanih za te linije. Sva mnotva su ravna ukoliko
ispunjavaju, zauzimaju sve svoje dimenzije: govoriemo, dakle o planu
konzistencije mnotva, iako ovaj plan ima dimenzije koje rastu srazmerno broju prikljuaka koji se za njega vezuju. Mnotva se odreuju
spolja: pomou apstraktne linije, nedoglednice ili linije naputanja
teritorije po kojoj menjaju prirodu prikljuujui se na druge linije. Plan
konzistencije (reetka) spoljanja je strana svih mnotava. Nedoglednica
oznaava u isto vreme stvarnost izvesnog broja konanih dimenzija
koju mnotvo zaista ispunjava; mogunost da se doda bilo koja druga
dimenzija, ako se mnotvo ne preobrazi po toj liniji, mogunost i nunost da se sva ta mnotva izravnaju na istom planu konzistencije ili
eksteriornosti, bez obzira na njihove dimenzije. Ideal knjige bio bi da
se svaka stvar stavi na taj plan eksteriornosti, na jednu jedinu stranicu,
na isto podruje: doivljena zbivanja, istorijske odrednice, misaoni
pojmovi, pojedinci, grupe i drutvene formacije. Klajst je izmislio
pismo ovoga tipa, isprekidano nizanje afekata, sa promenljivim brzinama, sa ubrzanjima i preobraajima, uvek u odnosu prema spoljanjosti.
Otvorene prstenove. Stoga se njegovi tekstovi u svakom pogledu
suprotstavljaju klasinoj ili romantiarskoj knjizi, koju predstavlja
unutranjost neke supstance ili nekog sadraja. Knjiga ratna maina
nasuprot knjizi dravnom aparatu. Ravna mnotva sa n dimenzija su
ne-oznaavajua i asubjektivna. Oznaena su neodreenim, ili pre
partitivnim oblicima (tu ima zubae, rizoma...).
Neemo uopte pitati ta mnotvo znai ni kome se pripisuje. Ali
kada je neko mnotvo, na primer FAIZAM uasno mnotvo ve
dato, odreeno svojim linijama ili dimenzijama tano postavljeno na
planu konzistencije upitaemo se prema kojoj dimenziji ono oznaava ovo, ili ono, prema kojoj liniji se pripisuje nekom pojedincu, grupi

il Delez i Feliks Gatari, Rizom 

11

ili drutvenoj formaciji. Jer postoji individualni faizam, grupni faizam kao drutvena formacija. A upravo te distinkcije nisu primarne,
ve sekundarne i izvedene u odnosu na neposredno prouavanje
mnotva.6 Kujmo, izravnavajmo, da bismo bili kovai nesvesnog.
4 Naelo neoznaavajueg prekida: nasuprot i suvie oznaavajuim presecima koji odvajaju strukture ili prolaze kroz neku od njih.
Rizom moe da se prekine, prelomi na bilo kom mestu, ali se nastavlja
po ovoj ili onoj svojoj liniji i po drugim linijama. Sa mravima se nikako
ne moe izai na kraj zato to oni obrazuju ivotinjski rizom iji se
najvei deo moe razoriti, ali e se on ipak obnoviti. Svaki rizom sadri linije segmentacije po kojima je stratifikovan, podeljen na teritorije,
organizovan, oznaen, pripisan itd.; ali i linije naputanja teritorije po
kojima neprekidno izmie. U rizomu nastaje prekid kad god se
segmentarne linije rasprsnu u nedoglednicu, ali nedoglednica predstavlja deo rizoma. Te linije uvek upuuju jedna na drugu. Zato nikada
ne moemo imati dualizam ili dihotomiju ak i u osnovnom obliku
dobrog i loeg. Nastane prekid, ocrta se nedoglednica, ali uvek postoji opasnost da se na njoj nau organizacije koje e izvriti novu stratifikaciju celine, formacije koje e povratiti mo oznaitelju, atributi
koji e vaspostaviti subjekt sve mogue, od edipovskih izvora do
6

Metod: neemo traiti neki zajedniki rod ije bi vrste bili faizmi, pa ak i
totalitarizmi. Neemo traiti ni vrstu koja bi odgovarala faizmima, ili nemakom faizmu, i koja bi se razlikovala od svih drugih. Ali, bilo na kom nivou optosti ili specifinosti da uzmemo ovaj pojam, posmatraemo ga kao mnotvo
koje je odreeno svojim dimenzijama (postoje razne vrste nemakih faizama
u istom razdoblju, sa desnim strujama, levim strujama, sa linijama mase,
nedoglednicama, gradskim veliinama i seoskim veliinama, itd.) an-Pjer Faj
(Jean-Pierre Faye) je to pokazao na nain koji nam izgleda konaan. Znaenje
koje je faizam imao u odreenom trenutku, kao i njegovo pripisivanje, zavise
od dimenzija koje odnose prevagu nad drugim dimenzijama, od linija koje se
razvijaju na raun drugih. Pitanja znaenja i pripisivanja uvek su sporedna u
odnosu na bilo koji pojam koji je prvo posmatran kao mnotvo; recimo reenica kakva je: Nikakav oblik nad-ja ne moe se preneti sa pojedinca na
odreeno drutvo. To je rav metod. Ne postoji oblik pojma iji bi se sadraj
pripisivao iskljuivo (ili prevashodno) bilo pojedincima bilo zajednicama. Ako
pojam doista oznaava mnotvo, on se pripisuje drutvima prema jednim linijama, grupama i porodicama prema drugim linijama, pojedincima prema
treim; i svaka stvar kojoj se on pripisuje i sama predstavlja mnotvo. Ako nije
tako, to je rav pojam (to se moglo naslutiti kada je u pitanju nad-ja, kao i
veina psihoanalitikih pojmova koji vre pogreno zdruivanje i pogreno razlikovanje).

12 

Mediji / Mo / &

faistikih ugruaka. Smatrali su nas faistima; ali mi nikada neemo

biti faisti u dovoljnoj meri, sve dok ne budemo svesni, bar mi, da
faizam nije samo faizam drugih. Grupe i pojedinci sadre mikrofaizme koji samo treba da se iskristaliu. Da, i zubaa je rizom. Dobro i
loe mogu biti samo proizvod aktivnog i privremenog, nikad neokonanog odabiranja.
Zar kretanja koje vode gubljenju teritorije i procesi vraanja teritorije nisu relativni, uvek u grananju, uhvaeni jedni u drugima?
Orhideja gubi teritoriju, obrazujui sliku, kopiju ose; ali osa ponovo
osvaja teritoriju na toj slici; ona ipak gubi teritoriju postajui i sama
deo reproduktivnog aparata orhideje; ali ona orhideji vraa teritoriju
prenosei njen polen. Osa i orhideja grade rizom svojom heterogenou. Moglo bi se rei da orhideja podrava osu iju sliku reprodukuje
na nain koji nosi znaenje (mimeza, mimikrija, mamac, itd.). Ali to je
tano samo na nivou slojeva paralelizam dva sloja koji su takvi da
vegetalna organizacija u jednom podraava animalnu organizaciju u
drugom. U isto vreme je u pitanju i neto sasvim drugo: vie nema
nikakvog podraavanja, ve je to hvatanje koda, viak vrednosti koda,
poveanje valence, pravo postojanje, postati orhidejina osa, postati
osina orhideja, poto svako od ovih postajanja obezbeuje naputanje
teritorije jednom od termina i novo osvajanje teritorije drugom, poto
se oba postanka ulanavaju i smenjuju pratei kruenje intenziteta
koje sve vie podstie naputanje teritorije. Ne postoji ni podraavanje
ni slinost, ve rasprskavanje dva heterogena niza u nedoglednicu
sastavljenu od zajednikog rizoma koji vie ne moe ni da se pripie ni
da se podvede pod neki oznaitelj. Remi oven (Rmy Chauvin) veoma
lepo kae: Aparalelna evolucija dva bia koja jedno s drugim nemaju
apsolutno nikakve veze.7 Uoptenije govorei, moe se dogoditi da
evolucije moraju da napuste stari model drveta i rodoslovlja. Pod odreenim uslovima, virus moe da se prikljui na semene elije i da pobegne, da pree u elije neke sasvim druge vrste, i pri tom ponese sa
sobom genetske informacije koje potiu od prvog domaina (to
pokazuju novija istraivanja Benvenista (Raoul E. Benveniste) i Todara
(George J. Todaro) na virusu tipa C, u njegovoj dvostrukoj povezanosti
sa ADN pavijana i ADN nekih vrsta domaih maaka). Sheme evoluci-

Rmy Chauvin, Entretiens sur la sexualit, Plon, Paris 1969, 205.

il Delez i Feliks Gatari, Rizom 

13

je vie se ne bi stvarale prema modelima grananja potomstva, idui od

manje diferenciranog ka vie diferenciranom, ve prema rizomu koji
neposredno deluje u heterogenom i koji skae sa jedne ve izdiferencirane linije na drugu.8 I tu dolazi do aparalelne evolucije pavijana i
make, pri emu jedno oigledno nije model drugog, ni drugo kopija
prvog (postati pavijan u obliku make ne znai da maka predstavlja
pavijana). Mi gradimo rizom sa naim virusima, ili pre, nai virusi nas
podstiu da gradimo rizom sa drugim ivotinjama. Kako kae akob
(Franois Jacob), prenoenje genetskog materijala putem virusa ili na
druge naine, spajanje elija poteklih sa razliitih vrsta, ima sline
rezultate kao ogavne ljubavi koje su voleli antika ili srednji vek.9
Poprene veze izmeu izdiferenciranih linija mrse genealoka stabla.
Treba traiti molekul, ili ak esticu manju od molekula sa kojom se
povezujemo. Vie se razvijamo i umiremo od polimorfnih i rizomatinih gripova nego od nasleenih bolesti ili bolesti koje imaju odreene
nasledne oblike. Rizom je antigenealogija.
Ista stvar sa knjigom i svetom: knjiga nije slika sveta, kao to neki
vrsto veruju. Ona gradi rizom sa svetom, dolazi do aparalelne evolucije knjige i sveta; knjiga obezbeuje svetu naputanje teritorije, ali
svet vraa teritoriju knjizi, koja i sama gubi teritoriju u svetu (ako je u
stanju i ako moe). Mimikrija je veoma rav pojam, jer zavisi od binarne logike, koja vai za pojave sasvim drugaije prirode. Krokodil ne
reprodukuje stablo drveta, kao to ni kameleon ne reprodukuje nita,
on boji svet vlastitom bojom, ruiasto sa ruiastim, to je njegovo

Za radove Benvenista i Todara videti Yves Christen, Le role des virus dans
lvolution, u La Recherche, No 54, mart 1975; Virusi mogu, posle integracije-ekstrakcije u eliji da, zbog greke prilikom ekstrahovanja, ponesu delove
DNA sa svoga domaina i da ih prenesu na nove elije: to je uostalom osnova
onoga to nazivamo genetskim inenjeringom. Iz toga proizlazi da se genetska informacija koja je svojstvena jednom organizmu moe preneti na neki
drugi organizam preko virusa. Ako se zainteresujemo za ekstremne situacije,
moemo ak da zamislimo da se ovo prenoenje informacija vri sa razvijenije
vrste na manje razvijenu, iz koje se moda ova prva razvila. Taj mehanizam
bi se, dakle, odvijao u suprotnom smeru od mehanizma klasine evolucije.
Ako bi takvo prenoenje informacija dobilo veliki znaaj, onda bismo u nekim
sluajevima ak morali da, sheme buna ili drveta koje danas slue za prikazivanje evolucije, zamenimo mreastim shemama (kod kojih bi ogranci bili
povezani i posle diferencijacije (str. 271).
Franois Jacob, La logique du vivant, Gallimard, Paris 1970, 312, 333.

14 

Mediji / Mo / &

postati-svet, nain da i sam postane neprimetan, neoznaavajui, da

sam sebe ukine, da stvori svoju sopstvenu nedoglednicu, da okona
svoju aparalelnu evoluciju. Mudrost biljaka: ak i kada imaju korenove, uvek postoji neka spoljanjost u kojoj grade rizom sa neim sa
vetrom, sa ivotinjom, sa ovekom (kao i neki vid u kome same ivotinje grade rizom, pa i ljudi, itd.). Pijanstvo kao pobedonosno bujanje
biljke u nama. Treba uvek slediti rizom kroz prekid, razvlaiti, produavati, nastavljati nedoglednicu, varirati je, sve dok se ne stvori najapstraktnija i najvijugavija linija sa n dimenzijama, sa isprekidanim
pravcima. Udruiti prilive naputenih teritorija. Slediti biljke: poeemo time to emo utvrditi granice prve linije prema krugovima konvergencije oko uzastopnih pojedinanosti; zatim emo videti da li se
unutar ove linije stvaraju novi krugovi konvergencije sa novim takama koje se nalaze van granica i u drugim pravcima. Pisati, obrazovati
rizom, iriti njegovu teritoriju naputanjem teritorije, razvlaiti nedoglednicu sve dok ne pokrije ceo plan konzistencije u apstraktnoj maini. Prvo idi do svoje prve biljke i tu paljivo posmatraj kako iz te take
izvire voda. Kia je verovatno daleko odnela seme. Sledi brazde koje je
voda izdubila, tako e znati pravac proticanja. Tada potrai biljku koja
je, u tom pravcu, najudaljenija od tvoje. Sve biljke koje rastu izmeu te
dve su tvoje. Kasnije, kada i one budu bacile seme, moi e da proiri
svoju teritoriju ako sledi vodeni tok koji polazi od svake od njih.10
Muzika neprekidno omoguava svojim nedoglednicama da prou kao
mnotvo koje se preobraava, ak i ako izvre vlastite kodove po
kojima je strukturirana ili pretvorena u stablo; zbog toga se muziki
oblik, sa svojim sinkopama i bujanjima, moe uporediti sa korovom i
predstavlja rizom.11
5 i 6 Naelo kartografije i preslikavanja: rizom ne potpada ni pod
kakav strukturalni ili generativni model. Tua mu je svaka ideja o
genetikoj osi kao dubinskoj strukturi. Genetika osa je neka vrsta
objektivne stoerne jedinice oko koje se organizuju uzastopni stadijumi; dubinska struktura je vie osnovni sled koji se moe razloiti na
10 Carlos Casaneda, Lherbe du diable et la petite fume (francuski prevod dela The
Teachings of Don Juan) Le Soleil noir, Paris 1972, 160.
11 Pierre Boulez, Par volont et par hasard, Seuil, Paris 1975, 14: Zasadite je na
zemlji crnici i ona odjednom pone da buja kao korov... I o muzikoj proli
feraciji, str. 89: muzika koja se talasa, u kojoj i sama partitura onemoguava
izvoaa da odri ritam s vremenom koje pulsira.

il Delez i Feliks Gatari, Rizom 

15

neposredne sastojke, dok jedinstvo proizvoda prelazi u drugu, transformacionu i subjektivnu dimenziju. Tako ne izlazimo iz okvira reprezentativnog modela drveta, ili korena vretenastog ili iliastog (na
primer drvo kod omskog, vezano je za osnovni sled i predstavlja
proces njegovog nastanka sledei binarnu logiku). Ovo je samo varijacija prastare misli. Za genetiku osu ili dubinsku strukturu kaemo da
su to pre svega naela kopije, koja se moe beskonano reprodukovati.
Sva logika drveta je logika kopije i reprodukcije. Kako u lingvistici, tako
i u psihoanalizi, njen predmet je nesvesno koje je i samo reprezentativno, iskristalisano u kodifikovane skupove, rasporeeno po genetikoj
osi ili podeljeno po sintagmatskoj strukturi. Ona ima za cilj opis stanja
stvari, uravnoteenje intersubjektivnih odnosa, ili ispitivanje nesvesnog koje je ve tu, uureno u tamnim kutovima pamenja i jezika.
Ona se sastoji u preslikavanju neega to je dobijeno gotovo, polazei
od strukture koja natkodira ili ose koja dri. Drvo povezuje kopije i
svrstava ih u hijerarhiju, kopije su kao listovi na drvetu.
Rizom je neto sasvim drugo, karta a ne kopija. Napraviti kartu, a
ne kopiju. Orhideja ne reprodukuje kopiju ose, ona sa osom pravi
kartu u okviru rizoma. Ako se karta suprotstavlja kopiji, to je zato to
je sva usmerena eksperimentisanju sa realnou. Karta ne reprodukuje
nesvesno koje je zatvoreno u sebe, ona ga gradi. Ona sudeluje u prikljuivanju polja, u oslobaanju tela bez organa, u njihovom maksimalnom otvaranju na planu konzistencije. Ona je i sama deo rizoma.
Karta je otvorena, moe se u svim svojim dimenzijama prikljuiti,
rasklopiti, prevrnuti, u stanju je da neprekidno trpi promene. Moe da
se pocepa, prevrne, prilagodi svim moguim sklopovima, moe da je
napravi pojedinac, grupa, drutvena formacija. Moemo da je nacrtamo na zidu, da je stvorimo kao umetniko delo, da je izvedemo kao
politiku akciju ili kao razmiljanje. Moda je jedno od najvanijih
obeleja rizoma to to uvek ima mnogobrojne ulaze; jazavac je u tom
smislu ivotinjski rizom, i ponekad podrazumeva jasno razlikovanje
nedoglednice kao hodnika kroz koji se prolazi, i magacinskih i stambenih slojeva (upor. bizamski pacov). Karta ima mnogobrojne ulaze,
nasuprot kopiji koja se uvek vraa na isto. Karta je stvar performanse, dok kopija uvek upuuje na navodnu kompetenciju. Nasuprot
psihoanalizi, psihoanalitikoj kompetenciji, koja stavlja svaku elju i
iskaz na genetiku osu ili u okvir natkodirajue strukture, i koja do
beskonanosti vadi jednoline kopije stadijuma na toj osi ili inilaca u

16 

Mediji / Mo / &

toj strukturi, shizo-analiza odbacuje svaku ideju o preslikanoj fatalnosti, bez obzira na to kako je nazivamo, boanskom, anagogijskom,
istorijskom, ekonomskom, strukturalnom, hereditarnom ili sintagmatskom. (Jasno se vidi da Melani Klajn /Melanie Klein/ uopte ne
razume problem kartografije jednog od svojih malih pacijenata, deaka Riarda, i zadovoljava se vaenjem gotovih kopija Edip, dobar i lo
tata, rava i dobra mama dok dete oajniki pokuava da sledi performansu koju psihoanaliza sasvim prenebregava.12) Pulzije i parcijalni
objekti nisu stadijumi na genetikoj osi, ni pozicije u dubinskoj strukturi, to su politika opredeljenja za probleme, ulazi i izlazi, orsokaci
koje dete doivljava politiki, to jest u punoj snazi svoje elje.
Da moda ipak ne vaspostavljamo obian dualizam kada suprotstavljamo karte kopijama, kao dobru i lou stranu? Zar karti nije svojstveno da moe da se preslika? Zar rizomu nije svojstveno da se ukrta
s korenjem, da se ponekad pomea sa njim? Zar karta ne sadri fenomene redundancije koji kao da su ve njene vlastite kopije? Zar mnotvo nema svoje slojeve u koje se ukorenjuju unifikacije i totalizacije,
omasovljavanja, mimetiki mehanizmi, oznaavajua ovladavanja,
subjektivna pripisivanja? Zar ak i nedoglednice nee, zahvaljujui
svojoj eventualnoj divergenciji, reprodukovati formacije koje je po
svojoj funkciji trebalo da rastoe ili izokrenu? Ali je tano i obrnuto, to
je pitanje metoda: uvek treba prenositi kopiju na kartu. A ta operacija
uopte nije simetrina u odnosu na prethodnu. Jer, strogo uzevi, nije
tano da kopija reprodukuje kartu. Ona je pre kao fotografija, kao rendgenski snimak koji bi poeo da bira ili izdvaja ono to treba da reprodukuje, vetakim sredstvima, pomou bojenja ili drugih postupaka
koje namee situacija. Podraavalac uvek stvara sopstveni model, i
privlai ga. Kopija je ve prevela kartu u sliku, preobrazila rizom u
korenove i korenie. Organizovala je, stabilizovala, neutralisala
mnotva prema sopstvenim osama znaenja i subjektivizacije. Ona je
stvorila, strukturalizovala rizom, a kopija reprodukuje samo samu sebe
kada misli da reprodukuje neto drugo. Zato je tako opasna. Ona uvodi
redundancije, i iri ih. Od karte ili rizoma kopija reprodukuje samo
orsokake, zakrenja, klice osovinskog korena ili strukturacione take.
12 Upor. Melanie Klein, Narrative of a Child Analysis [fr. prevod Melanie Klein,
Psychanalyse dun enfant, Tchou, Paris 1978] uloga vojnih karti u Riardovim
aktivnostima.

il Delez i Feliks Gatari, Rizom 

17

Pogledajte psihoanalizu i lingvistiku: prva je uvek pravila samo kopije

ili fotografije nesvesnog, druga kopije ili fotografije jezika, sa svim
izneveravanjima koja to pretpostavlja (nije udo to je psihoanaliza
vezala svoju sudbinu za sudbinu lingvistike). Vidite ta se dogaalo jo
sa malim Hansom, koji je bio predmet prave deje psihoanalize: neprekidno su lomili njegov rizom, brljali njegovu kartu, vraali je na mesto,
blokirali mu svaki izlaz, sve dok nije poeleo sopstvenu sramotu i krivicu, sve dok mu nisu usadili stid i oseanje krivice, fobiju (ograuju
mu rizom kue, zatim ulice, ukorenjuju ga u roditeljski krevet, privruju ilicama za vlastito telo, vezuju za profesora Frojda). Frojd izriito uzima u obzir kartografiju malog Hansa, ali uvek i samo zato da bi
je sveo na porodinu fotografiju. A pogledajte ta ini Melani Klajn sa
geopolitikim kartama malog Riarda: pravi fotografije, pravi kopije,
bilo da zauzmete pozu ili da pratite osu, genetiki stadijum ili strukturalni pravac, polomie va rizom. Pustie vas da ivite i govorite, pod
uslovom da vam zapue sve izlaze. Kada se rizom zapui, odrveni,
gotovo je, nikakva elja vie ne prolazi; jer elja se uvek kree i nastaje
putem rizoma. Kad god elja prati drvo, dolazi do unutranjih padova
zbog kojih se gasi i umire; ali rizom deluje na elju preko spoljanjih
stvaralakih podsticaja.
Zato je toliko vano da pokuamo drugu operaciju, koja je obrnuta
ali ne i simetrina. Da prikaimo kopije za kartu, poveemo korenje ili
drvee sa nekim rizomom. Prouiti nesvesno, u sluaju malog Hansa,
znailo bi pokazati kako on pokuava da obrazuje rizom, sa porodinom kuom, ali i sa nedoglednicom koja ide u kue, ulice, itd.; kako su
te linije preseene, dok se dete ukorenjuje u porodicu, slika pod ocem,
ostavlja otisak na majinom krevetu; zatim kako intervencija profesora Frojda obezbeuje prevlast oznaitelja kao subjektivacije afekata;
kako dete sada ne moe da pobegne samo u obliku postajanja-ivotinje, kojeg se plai kao sramnog i grenog (postati-konj za malog Hansa
pravo je politiko opredeljenje). Ali bi ipak trebalo ponovo pronalaziti
orsokake na karti, i tu ih otvarati ka moguim nedoglednicama. Isto
bi bilo i za kartu grupe: pokazati u kojoj taki rizoma nastaju fenomeni omasovljavanja, birokratije, liderstva, faizacije, itd., a koje linije
ipak opstaju, makar i podzemno, nastavljajui da i dalje potajno grade
rizom. Delinjijev (Fernand Deligny) metod: napraviti kartu gestova i
kretnji autistinog deteta, kombinovati vie karata za isto dete, za vie

18 

Mediji / Mo / &

dece...13 Ako je istina da karta ili rizom u biti imaju vie ulaza, smatraemo ak da u nju moemo ui putem kopija ili drveta-korena, imajui u vidu potrebne mere predostronosti (i tu emo se odrei manihejskog dualizma). Na primer, esto emo biti primorani da lutamo po
orsokacima, da prelazimo preko oznaavajuih moi i subjektivnih
elja, da se oslanjamo na edipovske, paranoine ili neke jo gore formacije, kao na ovrsle teritorijalnosti koje omoguavaju druge transformacione operacije. ak je mogue i da psihoanaliza poslui, naravno
sasvim nehotice, kao oslonac. U drugim pak sluajevima, osloniemo
se neposredno na nedoglednicu koja omoguava da se rasprsnu slojevi,
pokidaju korenovi i uspostave nove veze. Postoje, dakle, veoma razliiti sklopovi, karte-kopije, rizomi-koreni, sa promenljivim koeficijentima gubljenja teritorije. U rizomima postoje strukture drveta ili korena,
ali i obrnuto, neka grana drveta ili neki deo korena mogu poeti da
pupe kao rizom. Otkrie tu nije rezultat teorijskih analiza koje obuhvataju univerzalije, ve prakse koja gradi mnotva ili skupove intenziteta. U srcu drveta, u upljini korena ili u prevoju grane, moe da se
obrazuje novi rizom. Ili neki mikroskopski element drveta-korena,
neki koreni, poinje da stvara rizom. Raunovodstvo, birokratija,
primenjuju postupak preslikavanja: ali mogu i da ponu da pupe, da
razviju izdanke rizoma, kao u Kafkinom romanu. Neka intenzivna
osobina poinje da deluje za svoj raun, izdvaja se neko halucinantno
opaanje, neka sinestezija, neka perverzna mutacija, neka igra slika, i
hegemonija oznaitelja biva dovedena u pitanje. Kod deteta se oslobaa semiotika gestova, mimike, igre, itd. i odlepljuje se od kopije, to
jest od dominantne kompetencije uiteljevog jezika neki mikroskopski dogaaj remeti ravnoteu lokalne vlasti. Tako bi se generativna
stabla, sainjena prema sintagmatskom modelu omskog, mogla otvoriti u svim pravcima, i sama stvoriti rizom.14 Biti rizomorfan znai
proizvoditi izdanke i vlakna koji lie na korenje, ili, jo bolje, koji mu se
prikljuuju prodirui u deblo, da bi ga iskoristili u nove i neobine
svrhe. Dosta nam je drveta. Ne treba vie da verujemo u drvee, kore13 Cahiers de lImmuable I, Lgendes de Fernand Deligny (Recherches, No 9, april
1975).
14 Upor. Dieter Wunderlich, Pragmatique, situation dnonciation et Deixis,
u Languages, No 26, jun 1972, str. 50 i dalje (pokuaji Makolija /McCawley/,
Sadoka / Jerrold M. Sadock/ i Vunderliha /Dieter Wunderlich/ da u stabla
omskog unesu pragmatika svojstva).

il Delez i Feliks Gatari, Rizom 

19

nje ili korenie, suvie smo zbog njih pretrpeli. Na njima se zasniva
itava arborescentna kultura, od biologije do lingvistike. Naprotiv,
nita nije lepo, nita nije zaljubljeno, nita nije politino, osim podzemnih izdanaka i nadzemnih korenova korova i rizoma. Amsterdam,
grad koji uopte nije ukorenjen, grad-rizom sa svojim kanalima-izdancima, u kojima se korisno prikljuuje najveoj ludosti, u sklopu mehanizma trgovinskog rata.
Drvo ili koren doaravaju tunu sliku misli koja stalno podraava
mnotvo polazei od nekog vieg jedinstva, centra ili segmenta. Doista,
ako posmatramo skup grane-korenovi, stablo igra ulogu naspramnog
segmenta za jedan od podskupova posmatranih odozdo nagore: takav
segment e biti dipol-veze, za razliku od dipola-jedinica koje
obrazuju zraci kada izbijaju iz istog centra.15 Ali i same veze mogu da
bujaju kao u sistemu korenia, tako da nikada ne izlazimo van Jedan-Dva, i samo prividnih mnotava. Ni regeneracije, reprodukcije, vraanja, hidre i meduze ne pomau nam da se izvuemo iz tih okvira.
Razgranati sistemi su hijerarhijski sistemi koji sadre sredita moi
oznaavanja i subjektivacije, centralne automate kao organizovana
pamenja. Njima odgovaraju modeli u kojima jedan element prima
informacije samo od vie jedinice, a subjektivna elja od unapred utvrenih veza. To se dobro vidi na problemima savremene informatike i
elektronskih maina, koje zadravaju najstariji nain miljenja utoliko
to prenose mo na neku memoriju ili neki centralni organ. U izvrsnom lanku koji ukazuje na razgranatost komandovanja (centralizovani sistemi ili hijerarhijske strukture), Pjer Rozenstil (Pierre
Rosenstiehl) i an Petito (Jean Petitot) primeuju: Prihvatiti primat
hijerarhijskih struktura znai dati prvenstvo razgranatim strukturama. [...] Razgranata forma doputa topoloko objanjenje [...] U hijerarhijskom sistemu, pojedinac prihvata samo jednog aktivnog suseda,
svog hijerarhijski nadreenog. [...] Protoni kanali su unapred utvreni: grananje postoji pre pojedinca koji se u njega ukljuuje ne tano
odreenom mestu (mo znaenja i subjektivacija). Autori ukazuju

15 Upor. Julien Picotte, Le rseau arborescent, schme primordial de la pense, Hermann, 1936. Ova knjiga analizira i razvija razne sheme razgranatog oblika,
koji nije prikazan kao obian formalizam, ve kao stvarni temelj formalnog
miljenja. U knjizi je do krajnje konsekvence dovedena klasinu misao. U
njoj su sakupljeni svi vidovi u kojima se pojavljuje Jedan-Dva, teorija dipola.

20 

Mediji / Mo / &

ovim povodom da se, ak i kada verujemo da doseemo mnotvo,

moe dogoditi da to mnotvo bude lano to mi zovemo iliasti tip
zato to njegovo predstavljanje ili naizgled nehijerarhijsko iskazivanje u stvari doputa samo reenje koje e u potpunosti biti hijerarhijsko: to je sluaj sa uvenom teoremom o prijateljstvu, ako u jednom
drutvu bilo koja dva pojedinca imaju istog zajednikog prijatelja, onda
postoji pojedinac koji je prijatelj i svih drugih (Rozenstil i Petito
postavljaju pitanje: koji je to zajedniki prijatelj? univerzalni prijatelj
tog drutva parova, uitelj, ispovednik, lekar? ideje koje su neobino
udaljene od polaznih aksioma prijatelj ljudskog roda? ili pak filo-zof
kakav se pojavljuje u klasinoj misli, ak i ako je to izjalovljeno jedinstvo koje vredi samo po vlastitoj odsutnosti ili subjektivnosti, i koje
kae: ja ne znam nita, ja nisam nita?). U tom sluaju, autori
govore o diktatorskim teoremama. Takvo je upravo naelo stablakorena, ili ishod, reenje korenia, struktura Moi.16
Tim centralizovanim sistemima autori suprotstavljaju necentralizovane sisteme, mree gotovih automata, kod kojih se komunikacija
uspostavlja izmeu bilo koja dva suseda, kod kojih izdanci ili kanali ne
postoje unapred, kod kojih su svi pojedinci meusobno zamenljivi i
odreuju se samo stanjem u datom trenutku, tako da se lokalne operacije koordiniraju, a konani globalni rezultat sinhronizuje nezavisno
od neke centralne instance. Prenoenje intenzivnih stanja zamenjuje
topologiju, a krivulja koja predstavlja kruenje informacija u neku
ruku je suprotna hijerarhijskoj krivulji... Nema nikakvog razloga da
krivulja bude stablo (takvu krivulju smo nazvali kartom). Problem
ratne maine ili Firing Squada: da li je neophodan general da bi n pojedinaca u isto vreme otvorilo vatru? Reenje bez Generala naeno je za
necentralizovano mnotvo koje sadri konaan broj stanja i znakove za
odgovarajuu brzinu, sa stanovita ratnog rizoma ili logike gerile. ak
se dokazuje da takvo mnotvo, mainski sklop ili mainizovano drutvo, odbacuje kao asocijalnog uljeza svakog usredotoavajueg,
16 Pierre Rosenstiehl Jean Petitot, Automate asocial et systmes acentrs, u
Communications, No 22, 1974. Za teoremu o prijateljstvu, upor. H. S. Wilf, The
Friendschip Theorem in Combinational Mathematics, Welsh Academic Press; a
za teoremu istog tipa nazvanu teoremom o kolektivnoj neodlunosti, upor.
Kenneth J. Arrow, Social Choice and Individual Values (New York: Wiley, 1963)
[K. J. Arrow, Choix collectif et prfrences individuelles, fr. prevod CalmannLvy].

il Delez i Feliks Gatari, Rizom 

21

objedinjavajueg automata.17 Tada je n zaista uvek n-1. Rozenstil i

Petito insistiraju na tome da opozicija centar-necentralizovano manje
vredi po onome to oznaava, a vie po vrstama rauna koje primenjuje na stvari. Stablo moe da odgovara rizomu, ili obrnuto, da izraste u
rizom. I obino je tano da ista stvar doputa dva naina raunanja ili
dva tipa regulacije, ali pri tom u oba sluaja potpuno menja stanje.
Uzmimo, na primer, psihoanalizu: ne samo u teoriji, ve i u praksi
raunanja i leenja, ona podvodi nesvesno pod razgranate strukture,
hijerarhijske krivulje, rekapitulativna pamenja, centralne organe,
falus, stablo-falus. Tu psihoanaliza ne moe da menja metod: na diktatorskoj koncepciji nesvesnog ona zasniva sopstvenu diktatorsku
mo, vlast psihoanalitiara nad analizandima, i psihoanalitiarskih
drutava nad psihoanalitiarima. Tako je kod psihoanalize prostor za
manevrisanje veoma suen. Uvek postoji neki general, ef, kako u psihoanalizi tako i u njenom predmetu (general Frojd). Nasuprot tome,
posmatrajui nesvesno kao necentralizovani sistem, to jest kao mainsku mreu gotovih automata (rizom), shizoanaliza dosee do jednog
sasvim drugaijeg stanja nesvesnog. Iste primedbe vae i za lingvistiku;
Rozenstil i Petito s pravom razmatraju mogunost necentralizovane
organizacije drutva rei. Kada su u pitanju iskazi, kao i elje, nikada
nije re o tome da se nesvesno svede, da se protumai ili da mu se pripie mo znaenja po uzoru na drvo. Re je o tome da se proizvede
nesvesno, a s njim i novi iskazi, druge elje: rizom je sama ta proizvodnja nesvesnog.
Zanimljivo je kako je stablo dominiralo zapadnim svetom i itavom zapadnom milju, od botanike do biologije, anatomije, ali i gnoseologije, teologije, ontologije i itave filozofije...: koren-temelj, Grund,
racine, fondement. Zapad ima naroit odnos prema umama i krenju
17 Isto. Glavno obeleje necentralizovanog sistema jeste da su lokalne inicijative
koordinirane nezavisno od centralne instance, a raunanje se vri u itavoj
mrei (mnotvo). Zato je jedino mesto na kome se moe praviti kartoteka
linosti same linosti koje su jedine u stanju da daju svoj opis i da ga dre
u evidenciji; drutvo je jedina mogua kartoteka linosti. Drutvo koje je
prirodno necentralizovano odbacuje usredotoavajue automate kao asocijalnog uljeza (str. 62). O teoremi Firing Squad, str. 51-57. ak se dogaa da se
generali, u elji da prisvoje formalne gerilske tehnike, oslanjaju na mnotva
sinhronih modula, na bazi lakih brojnih ali nezavisnih elija, koje teorijski
sadre samo minimum centralne vlasti i hijerarhijskog releja: Guy Brossollet,
Essai sur la non-bataille, Berlin, 1975.

22 

Mediji / Mo / &

uma; zemljite oteto od uma zasejano je usevima dobijenim kultivacijom biljaka koje potiu od vrsta arborescentnog tipa; s druge strane,
stoarstvo, koje se razvilo na neobraenoj zemlji, vri odabir sojeva koji
obrazuju itavu jednu ivotinjsku razgranatost. Istok prua drugaiju
sliku: odnos sa umom i poljem; uzgajanje krtolastih biljaka pri kome
se vri rasparavanje istih jedinki, potiskivanje, stavljanje u drugi plan
stoarstva, svedenog na ograniene prostore, ili potisnutog u nomadske stepe. Na Zapadu, zemljoradnja, uzgajanje odabranih vrsta sa
mnogo promenljivih jedinki; na Istoku, hortikultura, uzgajanje malog
broja jedinki koje daju veliku gamu klonova. Zar na Istoku, naroito
u Okeaniji, ne postoji neki rizomski model koji se u svakom pogledu
suprotstavlja zapadnjako modelu drveta? Odrikur (Andr-Georges
Haudricourt) u tome ak vidi razlog za opoziciju izmeu morala ili
transcendentalnih filozofija, omiljenih na Zapadu, i onih omiljenih na
Istoku: Bog koji seje i anje, nasuprot Bogu koji sadi i upa (saenje
nasuprot setvi18 ). Transcendencija bolest svojstvena Evropi. I to nije
ista muzika, zemlja ne proizvodi istu muziku. I uopte nije ista seksualnost: biljke koje se seju, ak i kada su dvopolne, podreuju seksualnost modelu reprodukcije; nasuprot tome, rizom je oslobaanje seksualnosti ne samo u odnosu na reprodukciju, ve i u odnosu na genitalnost. Kod nas se drvo usadilo u telo, ovrsnulo i stratifikovalo ak i
polove.
Americi bi trebalo dati posebno mesto. Naravno, ona nije liena
dominacije drvea i traganja za korenima. To vidimo, ak i u knjievnosti, po traganju za nacionalnim identitetom, pa ak i za evropskim
poreklom ili rodoslovljem (Keruak /Jack Kerouac/ polazi u potragu za
svojim precima). Dakle, sve to se znaajno dogaalo ima oblik amerikog rizoma: bitnici, underground, podzemlje, bande i gangovi, uzastopni boni izdanci u neposrednoj vezi sa spoljanjim svetom. U tome je
razlika izmeu amerike i evropske knjige, ak i kada amerika poe u
18 Za zapadnjaku zemljoradnju i kulturu setvenog bilja te istonjaki uzgoj
krtolastih biljaka, kao i za opoziciju sejanje-saenje, za razlike u uzgoju stoke,
upor. Haudricourt, Domestication des animaux, culture des plantes et
traitement dautrui, (LHomme, 1962) i Lorigine des clones et des clans,
(LHomme, januar 1964). Kukuruz i pirina to ne opovrgavaju: to su itarice
koje su kasnije prihvaene od uzgajivaa krtolastih biljaka i sa kojima su
postupali na odgovarajui nain. Verovatno da se pirina pojavio kao korov u
lejama taroa.

il Delez i Feliks Gatari, Rizom 

23

potragu za drvetom. Razlika je u samoj koncepciji knjige. A u Americi

nisu isti pravci: na Istoku, razgranata traganja i povratak Starom svetu.
Dok je Zapad rizomski, sa svojim Indijancima bez rodoslovlja, sa svojom granicom koja uvek izmie, svojim pokretnim i pomeranim meama. itava jedna amerika karta Zapada, gde ak i drvee gradi
rizom. Amerika je izokrenula smer: stavila je svoj istok na zapad, kao
da je zemlja postala okrugla ba u Americi; njen Zapad je samo rub
Istoka.19 (Nije Indija prelaz izmeu Zapada i Istoka, kao to je to mislio
Odrikur, ve Amerika koja predstavlja stoer i mehanizam izvrtanja).
Amerika pevaica Pati Smith (Patti Smith) peva bibliju amerikog
zubara: nemojte traiti koren, pratite kanal...
Zar i tu ne postoje dve birokratije, ak tri (a moda i vie)? Zapadna
birokratija: agrarno, krtolasto poreklo, korenje i polja, drvee i njegova
uloga granice, veliko prebrojavanje Viljema Osvajaa, feudalizam, politika francuskih kraljeva, zasnivanje drave na vlasnitvu, trgovini
zemljom pomou rata, sporova i brakova. Da li je tako i na Istoku?
Naravno, vrlo se lako moe predstaviti Istok rizoma i imanencije; ali tu
drava ne postupa po shemi grananja koja odgovara unapred utvrenim, odrvenelim i ukorenjenim klasama; to je kanalna birokratija, kao
primer uvena hidraulina snaga slabog dejstva, kada drava stvara
kanaliue i kanalisane klase (upor. ono to Vitfogelovim20 (Karl Witt
19 Upor. Leslie Fiedler, The Return of the Vanishing American, Stein and Day,
New York 1968).[Francuski prevod Le retour du Peau-rouge, Seuil]. U ovoj
knjizi nalazimo veoma lepu analizu geografije, njene uloge u amerikoj mitologiji i knjievnosti, i izokretanja smerova. Na istoku traganje za isto
amerikim kodom, ali i za novim zajednikim kodom sa Evropom (Henri
Dejms /Henry James/, Eliot /Thomas Stearns Eliot /, Paund, /Ezra Pound/,
itd.); robovlasniko natkodiranje na jugu, sa sopstvenom propau i propau
plantaa u secesionistikom ratu (Fokner / William Faulkner /, Koldvel / Erskine Caldwell /...); kapitalistiko dekodiranje koje potie sa severa (Dos Pasos
/Dos Passos/, Drajzer / Theodore Dreiser /); ali i uloga Zapada, kao nedoglednice na kojoj se ukrtaju putovanje, halucinacija, ludilo, Indijanac, perceptivno i mentalno eksperimentisanje, pomeranje granica, rizom (Ken Kejsi /Ken
Kesey/ i njegova maina za maglu; bit generacija itd.). Svaki veliki ameriki
pisac pravi kartografiju, ak i svojim stilom; nasuprot onome to se dogaa
kod nas, on pravi kartu koja se direktno prikljuuje na stvarna drutvena kretanja koja proimaju Ameriku. Na primer, odreivanje geografskih pravaca u
celom Ficderaldovom (Scott Fitzgerald) delu.
20 Up. Karl Wittfogel, Oriental Despotism,Yale University Press, New Haven,
Conn. 1957. Prim. prev.

24 

Mediji / Mo / &

fogel) tezama nikada nije bilo opovrgnuto). Despot tu postupa kao

reka, a ne kao izvor koji bi opet bio taka, taka-drvo ili koren; on se
vie spaja s vodama nego to seda pod drvo; a Budino drvo postaje i
samo rizom; Maova reka i Lujevo drvo. Zar Amerika nije i tu imala
posredniku ulogu? Jer ona se u isto vreme slui istrebljenjima, unutranjim likvidacijama (ne samo Indijanaca, ve i farmera, itd.) i povremenim spoljanjim pritiscima useljenika. Priliv kapitala stvara ogroman kanal, kvantifikaciju moi, sa neposrednim kvantumima gde
svako na svoj nain koristi priliv novca (otuda mit-realnost o siromahu
koji postaje milijarder da bi zatim ponovo osiromaio): tako se u
Americi sve objedinjuje, drvo i kanal, koren i rizom. Nema univerzalnog kapitalizma po sebi, on je raskrsnica svih vrsta formacija, on je
uvek po prirodi neokapitalizam; on, za nevolju, izmilja svoje istonjako i svoje zapadnjako lice, i njima se slui.
Moda smo na loem putu, sa svim tim geografskim podelama.
orsokak utoliko bolje. Ako treba pokazati da i rizomi imaju svoj
sopstveni despotizam, svoju sopstvenu hijerarhiju, to je jo gore, vrlo
dobro, jer nema dualizma, nema ontolokog dualizma ovdanjeg i
tamonjeg, nema aksiolokog dualizma dobrog i ravog, nema amerike meavine ili sinteze. U rizomima postoje vorovi grananja, u korenju
rizomski izdanci. tavie, postoje despotske, imanentne i kanaliue
formacije, svojstvene rizomima. Postoje anarhine deformacije u transcendentnom sistemu drvea, nadzemni korenovi i podzemni izdanci.
Vano je da se drvo-koren i rizom-kanal ne suprotstavljaju kao dva
modela: jedno deluje kao transcendentni model i kao kopija, ak i ako
proizvodi vlastita iezavanja; drugo deluje kao imanentni proces koji
izvre model i skicira kartu, ak i ako uspostavlja vlastite hijerarhije,
ak i ako stvara despotski kanal. Nije u pitanju ovo ili ono mesto na
zemlji, niti odreeni trenutak u istoriji, a jo manje ova ili ona kategorija u duhu. U pitanju je model, koji neprekidno izranja i uranja, i proces koji se stalno produava, prekida i nastavlja. Ne drugaiji ili novi
dualizam, ve problem pisanja: neophodni su netani izrazi da bi se
neto tano oznailo. I nikako ne zato to je to nuno i to se ne moe
primeniti nijedan drugi postupak osim pribliavanja: netanost nikako
nije pribliavanje, to je, naprotiv, taan prikaz onoga to se zbiva.
Pozivamo se na jedan dualizam samo zato da bismo odbacili drugi.
Sluimo se dualizmom modela samo zato da bismo doprli do procesa
koji e odbaciti svaki model. italac je taj koji treba da ima cerebralne

il Delez i Feliks Gatari, Rizom 

25

korektore to razgrauju dualizme koji nismo hteli da gradimo, a kroz

koje prolazimo. Sam italac treba da doe do arobne formule koju svi
traimo: pluralizam = monizam, preko svih dualizama koji predstavljaju
neprijatelja, ali neprijatelja koji je neophodan, kao nametaj koji stalno
premetamo. Ukratko emo ponoviti glavna obeleja rizoma: za razliku
od drvea ili njegovog korenja, rizom povezuje ma koju taku sa ma
kojom drugom takom, a sve njegove osobine ne upuuju nuno na
druge osobine iste prirode, ve uvode u igru veoma razliite sisteme
znakova, pa ak i stanja ne-znaenja. Rizom se ne moe svesti ni na
Jedno ni na mnotvo. On nije Jedno koje postaje dva, pa ak ni Jedno
koje bi, odmah postalo tri, etiri ili pet, itd. On nije mnotvo koje proizlazi iz Jednog ili kojem bi se Jedno dodalo (n+1). On nije sastavljen od
jedinica, ve od dimenzija. On gradi linearna mnotva sa n dimenzijama, mnotva bez subjekta i bez objekta koja se mogu rasporediti na
planu konzistencije, i za koje je Jedan uvek umanjilac (n-1). Takvo
mnotvo ne menja svoje dimenzije a da ne promeni samu svoju prirodu
i ne preobrazi se. Nasuprot strukturi koja je odreena skupom taaka i
poloaja, binarnih odnosa izmeu tih taaka i obostrano jednoznanih
relacija izmeu tih poloaja, rizom je sainjen samo od linija: linija
segmentacije, stratifikacije, kao svojih dimenzija, ali isto tako i od
nedoglednica ili linija naputanja teorije kao maksimalne dimenzije po
kojoj se, ako je sledi, mnotvo preobraava menjajui prirodu. Takve
linije, ili crte, ne treba meati sa linijama razgranatog tipa koje su samo
veze izmeu taaka i poloaja. Nasuprot drvetu, rizom nije predmet
reprodukcije: ni spoljanje reprodukcije kao drvo-slika, ni unutranje
reprodukcije kao struktura-drvo. Rizom je antigenealogija. Rizom se
slui varijacijom, ekspanzijom, osvajanjem, hvatanjem, ubadanjem.
Nasuprot zapisu, crteu ili fotografiji, nasuprot kopijama, rizom se
prenosi na kartu koja mora da se napravi, izradi, koja moe da se rastavi, povee, izvrne, izmeni, koja ima brojne ulaze i izlaze, i koja ima
nedoglednice. Kopije treba preneti na karte, a ne obrnuto. Suprotno
centralizovanim (ak i policentrinim) sistemima sa hijerarhijskom
komunikacijom i unapred utvrenim vezama, rizom je acentrian,
nehijerarhijski i neoznaavajui sistem, bez Generala, bez organizatorskog pamenja ili centralnog automata, odreen jedino kruenjem
stanja. Kod rizoma je u pitanju odnos prema seksualnosti, ali i prema
ivotinjskom i biljnom, prema prirodnom i vetakom, odnos koji je
sasvim razliit od odnosa u grananju; dakle, sve vrste postojanja.

26 

Mediji / Mo / &

Svako mnotvo koje se moe prikljuiti drugim mnotvima preko

povrinskih podzemnih izdanaka tako da obrazuje i razvija rizom zovemo ravan. Ovu knjigu piemo kao rizom. Sastavili smo je od ravni. Dali
smo joj kruni oblik, ali to je bilo samo ale radi. Svako jutro bismo
ustajali i zapitali se kojim e ravnima pristupiti, ispisujui pet redova
ovde, deset redova tamo. Imali smo halucinantna iskustva, videli smo
kako linije, kao kolone malih mrava, naputaju jednu ravan da bi prele na drugu. Napravili smo krugove konvergencije. Svaka ravan moe
da se ita na bilo kom mestu i da se povee sa bilo kojom drugom ravni.
Za mnotvo je potreban metod koji e ga doista proizvesti, nikakva
leksika dovitljivost, nikakvo spajanje ili tvorenje rei, nikakva sintaksika smelost, ne mogu ga zameniti. To su u stvari, najee, samo
mimikrije koje treba da rasture ili rastoe jedinstvo koje se za knjigusliku odraava u nekoj drugoj dimenziji. Tehnonarcisizam. Tipografske,
leksike ili sintaksike tvorevine potrebne su samo ako vie ne pripadaju obliku izraavanja skrivenog jedinstva da bi i same postale jedna od
dimenzija posmatranog mnotva; poznata su nam samo retka dostignua ovoga tipa.21 Mi sami u tome nismo imali uspeha. Samo smo
upotrebljavali rei koje su za nas funkcionalne kao ravni. Rizomski =
shizo-analiza = stratoanaliza = pragmatika = mikropolitika. Ove rei su
pojmovi, ali su pojmovi linije, to jeste sistemi brojeva vezani uz ovu ili
onu dimenziju mnotva (slojevi, molekularni lanci, nedoglednice ili
linije prekida, krugovi konvergencije, itd.). Ni u kom sluaju ne pretendujemo na naunost. Naunost nas ne zanima, kao ni ideologija, zanimaju nas samo sklopovi. A postoje samo mainski sklopovi elje, kao i
kolektivni sklopovi iskazivanja. Ne postoji mo znaenja, i ne postoji
subjektivizacija: pisati n (svaki individualni iskaz ostaje zatoenik vladajuih znaenja, svaka oznaavajua elja upuuje na subjekte kojima
je ovladala). Sklop u svome mnotvu u isto vreme snano deluje na
semiotike, materijalne i drutvene prilive (nezavisno od njihovog
ponavljanja u teorijskom ili naunom korpusu). Vie nema trolane
podele na polje realnosti, svet, polje predstavljanja, knjigu, i polje
subjektivnosti, autora. Ali sklop povezuje neka mnotva posmatrana u
svakom od ovih redova, tako da jedna knjiga nema ni svoj nastavak u
21 Takva je knjiga Jolle de La Casinire (b. 1944) Absolument ncessaire, Minuit,
prava nomadska knjiga. U istom pravcu; upor. istraivanja u Research Center
Montfaucon.

il Delez i Feliks Gatari, Rizom 

27

narednoj knjizi, ni svoj objekt u svetu, ni svoj subjekt u jednom ili vie
autora. Ukratko, ini nam se da se pismo nikada nee dovoljno stvarati u ime neke spoljanjosti. Spoljanjost nema ni slike, ni znaenja, ni
subjektivnosti. Knjiga-sklop sa spoljanjim, nasuprot knjizi-slici sveta.
Knjiga-rizom, a ne vie dihotoman, vretenast ili iliast koren. Nikada
ne putati koren, niti ga saditi, iako je teko ne vratiti se tim zastarelim
postupcima: Stvari koje mi padaju na pamet ne prikazuju mi se svojim korenom, ve bilo kojom takom koja se nalazi negde na sredini.
Pokuajte dakle da ih uhvatite, pokuajte dakle da uhvatite vlat trave
koja poinje da raste tek na sredini stabljike, i da se na tome zadrite.22
Zato je to tako teko? To je ve pitanje perceptivne semiotike. Nije
lako opaati stvari iz sredine, umesto odozgo nadole, ili obrnuto, sleva
nadesno ili obrnuto: pokuajte i videete da se sve menja.
Istoriju piemo, i oduvek smo je pisali, sa stanovita sedelaca, i u
ime jednog jedinstvenog dravnog aparata koji je u najmanju ruku bio
mogu ak i kada je bila re o nomadima. Rizomatika = nomadologija.
I tu su, meutim, postignuti retki ali veliki uspesi, na primer u vezi sa
dejim krstakim ratovima: knjiga Marsela voba (Marcel Scwob) u
kojoj se prie reaju kao ravni sa promenljivim dimenzijama. Knjiga
Andejevskog (Jerzy Andrzejewski) Les portes du Paradis (Vrata raja),
koja se sastoji od jedne jedine neprekinute reenice, priliva dece, priliva cupkavog hoda, sa povlaenjima i ubrzanjima, semiotikog priliva
svih dejih ispovesti izreenih starom kalueru na elu povorke, priliva
elje i polnosti, poto je svako poao od ljubavi i bio manje-vie neposredno voen mranom, posthumnom i homoseksualnom eljom
grofa De Vandoma, sa krugovima konvergencije nije vano da li prilivi ine Jedno ili mnotvo, nije vie re o tome: postoji kolektivni
sklop iskazivanja, mainski sklop elje, jedno u drugom, prikljueno za
udesno spoljanjost koja u svakom sluaju ini mnotvo. A zatim, u
novije vreme, knjiga Armana Faraija (Armand Farrachi) o Dejem
krstakom ratu, Iaenje (La Dislocation), u kojoj se reenice razmiu i
rasipaju, ili se ukaju i istovremeno postoje, a slova, tipografski znaci,
poinju da poigravaju uporedo sa rasplamsavanjem krstakog rata.23
22 Kafka, Tagebcher [fr. prevod: Journal, Grasset, str. 4.]
23 Marcel Schwob, La croisade des enfants, 1896; Jerzy Andrzejewski, Bramy raju
[fr. prevod: Les portes du Paradis, 1959, Gallimard]; Armand Farrachi, La dislo
cation, Stock, Paris 1974. Povodom vobove knjige Pol Alfanderi (Paul Alphan-

28 

Mediji / Mo / &

To su modeli nomadskog i rizomskog pisma. Pismo sledi ratnu mainu

i nedoglednice, naputa slojeve, segmente, sedalatvo, dravni aparat.
Ali zato je jo potreban model? Zar knjiga nije i slika krstakih ratova? Zar tu ne postoji neko ouvano jedinstvo, kao to je osovinsko
jedinstvo u vobovom sluaju, kao to je izjalovljeno jedinstvo u
Faraijevom sluaju, kao to je jedinstvo umrlog Grofa u najlepem
primeru koji predstavljaju Vrata raja? Zar je potreban dublji nomadizam od nomadizma krstakih ratova, nomadizma pravih nomada, ili
nomadizma onih koji ak vie i ne mrdaju i koji vie nita ne podravaju? Oni samo uklapaju. Kako e knjiga nai zadovoljavajuu spoljanjost sa kojom e moi da se uklopi u heterogenom, a ne svet koji e
reprodukovati? Kao kulturna tvorevina, knjiga je nuno kopija: kopija
same sebe, kopija prethodne knjige istog pisca, kopija drugih knjiga ma
koliko se od njih razlikovala, beskonano preslikavanje pojmova i rei
u mestu, preslikavanje sadanjeg, prolog ili budueg sveta.24 Ali antikulturna knjiga jo uvek moe da bude proeta suvie tekom kulturom: ona e se, meutim, aktivno sluiti zaboravom, a ne pamenjem,
nerazvijenou a ne razvojem koji treba unapreivati, nomadizmom a
ne sedelatvom, kartom a ne kopijom. Rizomski = pop analiza, ak i ako
narod ima druga posla a ne da je ita, ak i ako su blokovi univerzitetske ili pseudonaune kulture suvie muni ili teki. Jer, znate, nauka bi
sasvim poludela kada bismo joj to dopustili; pogledajte matematiku, to
nije nauka, ve udesni nomadski argon. tavie, naroito u teorijskom domenu, bilo koja nepostojana i pragmatina konstrukcija vie
vredi od preslikavanja pojmova sa presecima i napredovanjima koji
nita ne menjaju. Neprimetan prekid pre nego oznaavajui presek.
Nikada istorija nije razumevala nomadizam, nikada knjiga nije razumevala spoljanjost. Pisati za one koji ne znaju da itaju: ljudi se smeju,
vi ste arogantna i zadrta akademska elita, zar ne vidite rei koje upotrebljavate, i to svoje intelektualno ucenjivanje?, mi ne odgovaramo,
mi nemamo istu koncepciju knjige, mi nikada nismo sami sebe citirali,

dry) je rekao da knjievnost, u nekim sluajevima, moe da obnovi istoriju i

nametne joj prave istraivake pravce (La chrtient et lide de croisade, t. II,
Albin Michel, str. 116).
24 Upor. Fukoovu alu: ta se dogaa kada (se) ljudi ne ponavljaju? Tada oni ponavljaju, ponavljaju sam govor, u: Nietzsche (Cahiers de Royaumont), Minuit,
str. 196.

il Delez i Feliks Gatari, Rizom 

29

mi nikada nismo pevali avangardistiku pesmu u stilu Silovitog Ahila25

ili Tel Quela. NE NOUS DERANGEZ PAS, ne meajte se s nama, peva
Edit Pjaf (Edith Piaf). Kakvo e to biti zadovoljstvo ako ljudi kau:
razoarani smo, oni su poludeli. A ako kau: oni se menjaju, utoliko
bolje. Mi smo negde drugde. ta su uinili nomadi? Izmislili su ratnu
mainu nasuprot dravnom aparatu, sasvim razliitu od dravnog aparata. Rizom ratne maine nasuprot drvetu-dravi. Grananje je upravo
dravna mo. Tokom duge istorije, drava je bila model knjige i misli:
logos, kralj filozof, transcendencija Ideje, interiornost pojma, duhovna
republika, sud razuma, slubenici misli, ovek zakonodavac i podanik.
Tenja drave da bude interiorizovana slika poretka sveta, i da ukorenjuje oveka. Ali odnos ratne maine sa spoljanjim nije neki drugi
model, nego sklop koji utie da i sama misao postane nomadska, da
knjiga postane deo svih pokretnih maina, izdanak rizoma (Klajst i
Kafka protiv Getea /Goethe/).
Veina knjiga koje navodimo jesu one koje volimo (ponekad iz
nekih potajnih ili izopaenih razloga). Malo je vano to su neke
veoma poznate, druge malo poznate, tree zaboravljene. eleli bismo
da navodimo samo s ljubavlju. Nemamo pretenzija da stvorimo Sumu
ili da vaspostavimo Pamenje, ve pre da zaboravimo i oduzmemo, da
tako izgradimo rizom, napravimo maine koje se pre svega mogu
rasklapati, da obrazujemo sredine koje doputaju da za trenutak ispliva
poneto: komadi koji se mogu rastvoriti u supi. Jo bolje funkcionalnu,
pragmatinu knjigu: uzmite to god hoete. Knjiga vie nije mikrokosmos, na klasian ili na evropski nain. Knjiga nije slika sveta, jo
manje je oznaitelj. To nije lepa organska celina, nije ni smisaona celina. Kada pitaju Miela Fukoa (Michel Foucault) ta je za njega knjiga,
on odgovara: to je kutija sa alatom. Prust, meutim, poznat kao autor
veoma bogatih znaenja, govorio je da njegova knjiga podsea na naoare: vidite da li vam pristaju, da li pomou njih opaate ono to inae
ne biste uoili; ako ne, ostavite moju knjigu, potraite druge koje bi
vam vie odgovarale. Naite delove knjiga, one koji vam slue i koji
vam odgovaraju. Mi vie ne itamo, ali i ne piemo kao nekada. Ne
postoji smrt knjige, postoji samo drugi nain itanja. U knjizi nema ta
da se razume, ali ima mnogo stvari koje nam mogu posluiti. Nema ta

25 Komedija Paula Nivoixa, Le bouillant Achille, 1949.

30 

Mediji / Mo / &

da se razume, ali ima mnogo stvari koje nam mogu posluiti. Nema ta
da se protumai, niti da se oznai, ali ima mnogo da se eksperimentie.
Knjiga mora da obrazuje mainu sa neim, mora da bude alatka na
neem spoljanjem. Nije u pitanju predstavljanje sveta, ni svet kao
oznaavajua struktura. Knjiga nije drvo-koren, ona je deo rizoma,
ravan rizoma za itaoca kome odgovara. Kombinacije, razmene, upotrebe nikada nisu unutranja stvar knjige, ve zavise od prikljuivanja
za odreenu spoljanjost. Da, uzmite to god hoete. Mi nemamo
pretenzija da stvaramo kolu; kole, sekte, kapele, crkve, prethodnice i
zatitnice, to je opet drvee koje, u svom smenom uzdizanju, kao i u
svom smenom padu, gnjei sve to je znaajno.
Pisati u n, n-1, pisati pomou parola: pravite rizom a ne koren,
nikada ne sadite. Ne sejte, zabadajte! Ne budite ni jedinstveni ni mnogostruki, budite mnotva! Crtajte liniju, a nikada taku! Brzina pretvara taku u liniju!26 Budite brzi, ak i u mestu! Linija sree, linija boka,
nedoglednica. Ne podstiite Generala u sebi! Pravite karte, a ne fotografije i crtee! Budite Panter Panta i neka su vae ljubavi kao osa i
orhideja, maka i pavijan.

26 Upor. Paul Virilio, Vhiculaire, u: Nomades et Vagabonds, Union Generale

dEditions, Paris 1975, 44: o pojavi linearnosti i poremeaju percepcije zbog
brzine.

Edvard V. Soda

31

Istorija: geografija: modernost1

a li je to poelo s Bergsonom
(Henri Bergson) ili jo pre? Prostor je posmatran kao neto mrtvo, fiksirano, nedijalektiko, nepokretno. Nasuprot njemu, vreme je obilje,
plodnost, ivot, dijalektika. (Fuko, 1980, 70)
Kao to je dobro poznato, veliki i opsesivni strah devetnaestog veka
bila je istorija i njene teme razvoja i stagnacije, krize i ciklusa, akumulacije prolosti, vika mrtvih i opasnosti hlaenja koja preti svetu. (...)
S druge strane, izgleda da je nae doba doba prostora. ivimo u veku
jednovremenog, naporednog, bliskog i dalekog, susednog i ratrkanog.
U razdoblju u kom se, po mom miljenju, svet stavlja na kunju, ne
toliko kao jedan velik ivot predodreen da se s vremenom razvija ve
kao mrea koja povezuje take i stvara sopstveni nered. Moglo bi se rei
da izvesni ideoloki sukobi koji lee u osnovi kontroverzi naeg doba
nastaju izmeu pobonih potomaka vremena i tvrdokornih stanovnika
prostora. (Fuko, 1986, 22)
Opsesija devetnaestog veka istorijom, kako ju je opisao Fuko, nije
umrla tokom fin de siclea, niti je u potpunosti zamenjena spacijalizacijom misli i iskustva. Jedna sutinski istorijska epistemologija i dalje
proima kritiku svest moderne socijalne teorije. Ona i dalje razume
svet prvenstveno preko dinamike koja proizlazi iz lociranosti drutvenog bia u interpretativnom kontekstu vremena: u onome to je Kant
(Immanuel Kant) nazvao nacheinander, a to je Marks (Karl Marx) tako
transfigurativno definisao kao kontingentno ogranieno stvaranje
1

Izvor: Edward W. Soja. Postmodern geographies. The Reassertion of Space in Cri

tical Social Theory, Verso, London New York 1989.

32 

Mediji / Mo / &

istorije. To istrajno epistemoloko prisustvo ouvalo je za istorijsku

imaginaciju privilegovano mesto u definisanju same prirode kritikog uvida i tumaenja.
Istoricizam teorijske svesti bio je toliko hegemonski nepomerljiv
da je uspevao da potisne odgovarajui kritiki senzibilitet za prostornost drutvenog ivota, praktinu teorijsku svest koja ivotni svet bia
vidi kreativno lociranim ne samo u stvaranju istorije ve i u konstruisanju humanih geografija, drutvenoj proizvodnji prostora i neumornom formiranju i reformiranju geografskih krajolika: drutveno bie
aktivno pozicionirano u prostoru i vremenu u jednoj eksplicitno istorijskoj i geografskoj kontekstualizaciji. Iako su se u nastojanju da uravnotee prioritet vremena nad prostorom Fukou pridruili i drugi autori, jo nije dolo do hegemonske promene koja bi omoguila da kritiko
oko ili kritiko ja prostor sagleda s istom izotrenou pogleda koja
dolazi s fokusom na dure. Kritika hermeneutika jo je obuhvaena
preovlaujue temporalnim narativom, istorijskom ali ne i uporednom
geografskom imaginacijom. Zbog toga je Fukoov prodorni pogled unazad na prethodnih sto godina primenljiv i danas. Prostor se i dalje
tretira kao fiksiran, mrtav, nedijalektiki; vreme kao obilje, ivot, dijalektika, kao plodan kontekst za kritiko socijalno teoretisanje.
No kako se pribliavamo kraju dvadesetog veka, Fukoova upozorenja o pojavljivanju epohe prostora dobijaju mnogo razumljiviji
oblik. Materijalni i intelektualni kontekst moderne kritike socijalne
teorije poeo je dramatino da se menja. Tokom osamdesetih, konvergentni pozivi za dalekosenu spacijalizaciju kritike imaginacije poinju da s dosad nepoznatom eksplicitnou osporavaju zastarele tradicije istoricizma koji ignorie prostor. Uobliava se jedna izrazito postmoderna i kritika humana geografija koja odvano reafirmie interpretativni znaaj prostora u istorijski privilegovanim zabranima savremene kritike misli. Geografija moda jo nije zamenila istoriju u sreditu savremene teorije i kritike, ali na teorijskom i politikom planu
vodi se jedna nova, iva polemika, polemika koja svedoi o bitno
razliitim putevima zajednikog sagledavanja vremena i prostora, o
meusobnoj igri istorije i geografije, vertikalnim i horizontalnim
dimenzijama bitka u svetu osloboenom od nametanja jedne inherentne kategorijalne privilegije.
ak i najboljim od pobonih potomaka vremena i dalje je sasvim
lako da na te tvrdoglave postmoderne upade osporavanja odgovore jo

Edvard V. Soda, Istorija: geografija: modernost 

33

uvek samouverenim odmahivanjem rukom ili prezrivim samozadovoljstvom onih koji su sve to ve jednom videli. Kao odgovor na to,
uporniji uljezi esto umeju da preteraju u svojim kritikama i da tvrdokornim prenaglaavanjem kritike povlaenosti savremenog shvatanja prostora, izolovanog od sve slabijeg zagrljaja vremena, stvore
neproduktivnu auru jedne antiistorije. No iz tih polemikih sudara
nastaje jo neto, jedna fleksibilnija i uravnoteenija kritika teorija
koja ponovo preplie stvaranje istorije sa drutvenom proizvodnjom
prostora, sa konstruisanjem i konfigurisanjem humanih geografija. Iz
tih kreativnih susretanja stvaraju se nove mogunosti, mogunosti
jednovremeno istorijskog i geografskog materijalizma, trostruke dijalektike prostora, vremena i drutvenog bia, jedne transformativne
reteoretizacije odnosa izmeu istorije, geografije i modernosti.
Jo nismo dovoljno sigurni u tu novu spacijalizaciju kritike teorije da bismo pruili neku sveobuhvatnu i pouzdanu epistemoloku
analizu; ulog je suvie velik za pokuaj prevremene totalizacije diskursa koji se jo uvek menja. Uprkos tome, razvoj onoga to ja nazivam
postmodernim geografijama toliko je uznapredovao da je znaajno
promenio i materijalni krajolik savremenog sveta i interpretativni
teren kritike teorije. Dakle, dolo je vreme bar za prvu rundu odgovorne evaluacije ta dva izmenjena konteksta istorije i geografije,
modernosti i postmodernosti jednog koji je konkretno utisnut u
empirijsko tkivo savremenog ivota (postmoderna geografija materijalnog sveta), i drugog koji uplie naine na koje praktino i politiki
razumevamo sadanjost, prolost i potencijalnu budunost (postmoderna geografija kritike drutvene svesti).
U ovom uvodnom poglavlju kretau se jednim rekonfigurativnim
putem kroz intelektualnu istoriju kritike socijalne teorije od poslednjeg fin de siclea do ovog sadanjeg, tragajui za skrivenim narativom
koji je podstakao savremenu reafirmaciju prostora. Nije mi namera da
izbriem istorijsku hermeneutiku, ve da kritikom spacijalizacijom
otvorim i rekomponujem teritoriju istorijske imaginacije. Kao to e se
pokazati u svim narednim poglavljima, ta reafirmacija prostora u kritikoj socijalnoj teoriji predstavlja pokuaj istovremenog dekonstruisanja i rekonstituisanja. Ona se ne moe obaviti prostim dodavanjem
prostornih akcenata na nasleene kritike perspektive, i samozadovoljnim posmatranjem sjaja njihove logike uverljivosti. Prvo moramo
da olabavimo omu jo uvek adiktivnog istoricizma. Taj narativni

34 

Mediji / Mo / &

zadatak upeatljivo opisuje Teri Iglton (Terry Eagleton) u knjizi Protiv

struje (Against the Grain 1986, 80):
Dekonstruisati, dakle, znai ponovno upisati i situirati znaenja, dogaaje i predmete u okviru irih pokreta i struktura; to, da tako kaemo, znai
preokrenuti impozantnu tapiseriju da bi se u svoj svojoj neurednoj zbrci
otkrile niti koje konstituiu ulepano lice koje ona pokazuje svetu.

Lociranje izvora postmodernih geografija

Prvi razgovetni glasovi postmoderne kritike humane geografije
pojavili su se krajem sedme decenije dvadesetog veka, ali, u tada preovlaujuoj temporalnoj buci jedva su se mogli uti. Taj spacijalizujui
projekat ostao je due od jedne decenije udnovato priguen samopouzdanom reafirmacijom primata istorije nad geografijom koja je obuhvatila i zapadni marksizam i liberalnu socijalnu nauku jednom praktino sanktifikovanom vizijom neprekidne akumulacije prolosti.
Jednu od najopsenijih i najuverljivijih slika te kontinuirane istorijske
kontekstualizacije stvorio je K. Rajt Mils (C. Wright Mills) u svom paradigmatskom portretu socioloke imaginacije (Mills, 1959). Milsov rad
prua korisno polazite za spacijalizaciju istorijskog narativa i reinterpretaciju usmerenja kritike socijalne teorije.
Uutkana prostornost istoricizma
Mils nam crta mapu socioloke imaginacije koja je vrsto ukorenjena u
istorijskoj racionalnosti onome to e Martin Dej (Martin Jay)
(1984) nazvati longitudinalnom totalizacijom mapu koja se
podjednako dobro moe primeniti na kritiku socijalnu nauku i kritike tradicije marksizma.
[Socioloka imaginacija] jeste kvalitet uma koji e [pojedincima] pomoi
da koriste informacije i razviju intelekt da bi lucidno sumirali ta se dogaa u svetu i ta se moda odvija u njima samima. (1959, 11)
Prvi plod takve imaginacije i prve lekcije socijalne nauke koja je otelotvoruje jeste ideja da pojedinac moe razumeti sopstveno iskustvo i
proceniti svoju sudbinu samo ako se locira unutar svog perioda, da moe

Edvard V. Soda, Istorija: geografija: modernost 

35

saznati sopstvene ivotne mogunosti samo ako postane svestan mogunosti svih pojedinaca koji su u njegovoj situaciji. (...) Postali smo svesni
injenice da svaki pojedinac, iz generacije u generaciju, ivi u nekom
drutvu; da ivi svoju biografiju, i da je proivljava unutar neke istorijske
sekvence. injenicom svog ivota on doprinosi, ma koliko to malo bilo,
oblikovanju tog drutva i toku istorije, kao to i njega oblikuje drutvo sa
svojim istorijskim usponima i padovima. (12)

On dalje kae:
Socioloka imaginacija osposobljava nas da shvatimo istoriju i biografiju,
i njihov odnos u okviru drutva. To je njen zadatak i njeno obeanje.
Priznavanje tog zadatka i obeanja obeleje je klasinog socijalnog analitiara. (...) Nijedno socijalno istraivanje koje se ne vraa na probleme biogra
fije, istorije i njihovog ukrtanja u drutvu, nije dovrilo svoje intelektualno
putovanje. (Ibid., kurziv moj)

Pozivam se na Milsov opis neega to je u sutini istorijska imaginacija da bih ilustrovao zavodljivu logiku istoricizma, razumsku
redukciju znaenja i akcije na temporalno konstituisanje i iskustvo
drutvenog bia. Ta povezanost izmeu istorijske imaginacije i istoricizma trai dalju elaboraciju. Kao prvo, tu je lake pitanje o tome zato
je socioloko zamenjeno istorijskim. Kao to sam Mils zapaa,
svaki obuar misli da je koa jedina stvar, i kao kolovan sociolog
Mils svoju kou naziva po sopstvenoj disciplinarnoj specijalizaciji i
socijalizaciji. Sam izbor imena specifikuje jedan mnogo optiji kvalitet uma za koji Mils tvrdi da treba da prome, zapravo otelotvori,
itavu socijalnu teoriju i analizu, jednu emancipatornu racionalnost
utemeljenu u preseku istorije, biografije i drutva.
Naravno, i te ivotne prie imaju svoju geografiju; one imaju
svoj milje, neposredno okruenje, provokativne lokacije koje utiu na
miljenje i delovanje. Istorijska imaginacija nikada nije potpuno liena
prostora, i kritiki socijalni istoriari napisali su, a i dalje piu neke od
najboljih geografija prolosti. Ali, u tim geografijama oni primarni
varijabilni sadratelji uvek su vreme i istorija. To e biti podjednako
jasno bez obzira na to da li kritiku orijentaciju nazovemo sociolokom, politikom ili antropolokom pa ak i fenomenolokom, egzistencijalistikom, hermeneutikom ili istorijsko-materijalistikom.

36 

Mediji / Mo / &

Pojedinani akcenti se mogu razlikovati, ali opta perspektiva im je

zajednika. Jedna unapred data geografija obezbeuje pozornicu, dok
voljno stvaranje istorije diktira akciju i definie sadraj naracije.
Treba naglasiti da je ta istorijska imaginacija bila posebno vana za
kritiku socijalnu teoriju u njenoj potrazi za praktinim razumevanjem sveta kao sredstvom za emancipaciju nasuprot odravanju statu
sa quo. Socijalne teorije koje samo racionalizuju postojee uslove i
time slue promovisanju repetitivnog ponaanja, stalnom reprodukovanju utvrenih socijalnih praksi, ne uklapaju se u definiciju kritike
teorije. One ne moraju biti manje tane u pogledu onoga to opisuju,
ali njihova racionalnost (ili, ako hoete, iracionalnost) pre e biti
mehanika, normativna, nauna ili instrumentalna, nego kritika.
Upravo je kritika i potencijalno emancipatorska vrednost istorijske
imaginacije, imaginacije ljudi koji istoriju stvaraju a ne uzimaju je
kao dato, razlog to je postala toliko privlana. Stalno potvrivanje da
se ljudskim delovanjem, ljudskom praksom, svet moe promeniti,
oduvek je bila centralna odlika kritike socijalne teorije, bez obzira na
njene posebne izvore i naglaske.
Razvoj kritike socijalne teorije vrti se oko tvrdnje o promenljivosti
istorije, naspram perspektiva i praksi koje mistifikuju promenljivost
sveta. Stoga se kritiki istorijski diskurs postavlja nasuprot apstraktnim i transistorijskim univerzalizacijama (ukljuujui ideje o generalnoj ljudskoj prirodi koje u isto vreme objanjavaju sve i nita); nasuprot naturalizmu, empiricizmu i pozitivizmu koji proklamuju fiziku
determinisanost istorije odvojenu od drutvenog porekla; nasuprot
religioznom i ideolokom fatalizmu koji projektuju duhovnu determinisanost i teleologiju (ak i kada se iznosi pod platom ljudske svesti);
nasuprot svim konceptualizacijama sveta koje zamrzavaju krhkost
vremena, mogunost prekidanja i ponovnog stvaranja istorije.
Kako atraktivni kritiki uvid istorijske imaginacije, tako i njena
stalna potreba da se svom silom brani od zbunjujuih mistifikacija,
doprineli su njenoj preteranoj afirmaciji u vidu istoricizma. Istoricizam
se konvencionalno definie na nekoliko razliitih naina. Rejmond
Vilijams (Raymond Williams), na primer, u svojim Kljunim reima
(1983), nudi tri savremena izbora koje opisuje kao: 1) neutralni
metod istraivanja koji koristi injenice prolosti da bi utvrdio presedane tekuih dogaaja; 2) promiljeni naglaavanje varijabilnih
istorijskih uslova i konteksta kao privilegovanog okvira za tumaenje

Edvard V. Soda, Istorija: geografija: modernost 

37

svih specifinih dogaaja; i 3) neprijateljski napad na sve interpretacije i predvianja koje se baziraju na idejama istorijske nunosti ili
optim zakonima istorijskog razvoja.
Tim opcijama elim da dodam jo jednu, i da definiem istoricizam
kao preterano razraenu istorijsku kontekstualizaciju drutvenog
ivota i drutvene istorije koja aktivno potiskuje i marginalizuje geografsku ili prostornu imaginaciju. Ova definicija ne porie izvanrednu
mo i vanost istoriografije kao naina emancipatorskog uvida, ali
poistoveuje istoricizam sa stvaranjem kritikog preutkivanja, s
implicitnim podreivanjem prostora vremenu, podreivanjem koje
skriva geografske interpretacije promenljivosti drutvenog sveta i
utie na sve nivoe teorijskog diskursa, od najapstraktnijih ontolokih
koncepata bivstvovanja, do najdetaljnijih objanjenja empirijskih
dogaaja.
Ta definicija se moe uiniti prilino udnom kada se stavi
naspram duge tradicije rasprava o istoricizmu koja cveta vekovima.2
No, upravo je nesposobnost te debate da prizna specifinu teorijsku
marginalizaciju prostora, koja prati ak i najneutralnije forme istoricizma poela da se otkriva krajem sedme decenije, u nesigurnim zaecima onoga to sam nazvao postmodernom kritikom humanom
geografijom. ak i tada, glavne struje kritike socijalne misli postale su
toliko prostorno limitirane da su i najsnanije reafirmacije prostora
naspram vremena, geografije naspram istorije, ostale bez ikakvog efekta. U to je vreme akademska disciplina moderne geografije ve bila
teorijski inertna, ne doprinosei skoro nita tim prvim pokuajima
reafirmacije. Kada su neki od najuticajnih drutvenih kritiara vremena preduzeli odvaan prostorni zaokret, ne samo to su nepreobraeni
to najee videli kao neto sasvim drugo ve su i ti koji su zaokret
2

Za izbor vrlo razliitih pristupa istoricizmu, videti Poper (Karl Popper) (1957),
Elijade (Mircea Eliade) (1959), Levit (Karl Lwith) (1949), Koen (Gerald Cohen)
(1978) i Rorti (Richard Rorty) (1980). Rorti, u Philosophy and the Mirror of Natu
re (9), iznosi zanimljivo zapaanje da je tradicionalna kartezijansko-kantovska
filozofija bila pokuaj bekstva od istorije... da bi se pronali neistorijski uslovi svakog mogueg istorijskog razvoja. Kljune linosti analitike filozofije
dvadesetog veka koju Vitgentajn (Ludwig Wittgenstein), Djui (John Dewey) i
Hajdeger (Martin Heidegger) potom se predstavljaju kao restauratori istoricizma. Rorti dodaje: Poruka ove knjige je takoe istoricistika (10). Humana
geografija, osim kao neki arhaini odsjaj, skoro potpuno iezava iz ovog modernog ogledala prirode.

38 

Mediji / Mo / &

preduzeli esto odluivali da svoju kritiku istoricizma prigue da bi

uopte bili shvaeni.
Jo uvek vladajuim istoricizmom iz prethodnih dvadeset godina
odjekivalo je samo nekoliko posebno snanih glasova ljudi koji e
postati pioniri razvoja postmoderne geografije. Najistrajniji, najuporniji i najdosledniji od tih spacijalizujuih glasova pripadao je francuskom marksistikom filozofu Anriju Lefevru (Henri Lefebvre). Njegova
kritika teoretizacija drutvene proizvodnje prostora utkae se u sva
naredna poglavlja. Ovde, meutim, nameravam da izvuem i predstavim spacijalizujue projekte dvojice drugih kritikih teoretiara,
Miela Fukoa i Dona Bergera (John Berger), ije su afirmativne postmoderne geografije njihovim mnogo uobiajenijim identifikovanjem
kao istoriara uglavnom potisnute iz vidokruga.
Ambivalentni prostori Miela Fukoa
Fukoovi doprinosi razvitku kritike humane geografije moraju se
otkrivati arheolokim iskopavanjem, zato to je on svoj anticipatorski
prostorni zaokret prikrio u briljantnim spiralama istorijske pronicljivosti. On bi se nesumnjivo suprotstavio nazivu postmodernog geografa, ali on je to bio, malgr lui, od Istorije ludila u doba klasicizma (1961),
do svojih poslednjih dela o istoriji seksualnosti Istorija seksualnosti I-III
(19781986). No njegova najeksplicitnija i najprodornija zapaanja o
relativnom znaaju prostora i vremena ne pojavljuju se u njegovim
glavnim objavljenim delima, ve skoro neprimetno u njegovim predavanjima i, posle nekoliko sugestivnih pitanja, u dva znaajna intervjua:
Pitanja o geografiji (Foucault, 1980), i Prostor, znanje i mo
(Rabinow, 1984; videti i Wright i Rabinow, 1982).
Epohalna zapaanja koja se nalaze na poetku ovog poglavlja, na
primer, prvi put su izneta 1967. u predavanju pod nazivom Des
Espaces Autres. Ona su skoro dvadeset godina ostala praktino nepoznata, sve do objavljivanja u francuskom asopisu ArchitectureMouvement-Continuit 1984, i u prevodu Deja Miskovjeca (Jay Misko
wiec) kao Of Other Spaces, u asopisu Diacritics (1986). U tim
belekama za predavanje Fuko je izloio svoju ideju heterotopija kao
karakteristinih prostora modernog sveta koji zamenjuju hijerarhijski
sistem mest srednjeg veka i sveobuhvatni prostor lokalizacije
koji je Galilej otvorio u jedan ranomoderni, beskrajni i beskrajno

Edvard V. Soda, Istorija: geografija: modernost 

39

otvoreni prostor. Udaljavajui se i od unutranjeg prostora

Balarove (Gaston Bachelard) briljantne poetike (1969), i od intencionalnih regionalnih opisa fenomenologa, Fuko je nau panju usredsredio na jo jedno prostiranje drutvenog ivota, na spoljanji prostor,
na stvarni ivotni (i drutveno proizvedeni) prostor mest i njihovih
meusobnih odnosa:
Prostor u kom ivimo, u koji izlazimo iz sebe, ba onaj u kom se dogaa
erozija naih ivota, naeg vremena, nae istorije, taj prostor koji nas
slama i troi i sam je raznorodan. Drugaije reeno, mi ne ivimo u nekoj
vrsti vakuuma u kom se mogu nalaziti osobe i stvari, ve u nekakvom
skupu odnosa koji odreuje poloaje koji se ne mogu izjednaiti niti na
ma koji nain hijerarhizovati. (1986, 23; prev. 279)

Ti heterogeni prostori poloaja i odnosa Fukoove heterotopije

konstituiu se u svim drutvima, ali poprimaju najrazliitije forme i s
vremenom se menjaju, onako kako se istorija odvija u svom koherentnom prostiranju. Fuko identifikuje mnogo takvih prostora: groblje
i crkvu, pozorite i vrt, muzej i biblioteku, vaariste i naselje za
odmor, kasarnu i zatvor, muslimanski hamam i skandinavsku saunu,
bordel i koloniju. Fuko kontrastira ta stvarna mesta sa sutinski
nestvarnim prostorima utopija koje predstavljaju drutvo dovedeno
do savrenstva, ili njegovo nalije:
Heterotopija ima mo da na jednom stvarnom mestu stavi u naporedan
odnos razliite prostore i lokacije koji su meusobno nespojivi. (...)
Heterotopije u odnosu na ostatak prostora imaju jednu funkciju koja se
ostvaruje izmeu dva suprotna pola. Na jednoj strani, one imaju zadatak
da stvore prostor privida koji otkriva kako je sav stvarni prostor, sve te
lokacije na koje je podeljen ivot, jo mnogo vei privid. Na drugoj strani,
one treba da stvore jo jedan stvarni prostor, onoliko savren, besprekoran i dobro ureen koliko je ovaj na u neredu, loe zamiljen i manjkav.
Ovo nije heterotopija privida, ve kompenzacije i pitam se nisu li neke
kolonije funkcionisale na slian nain. (1986, 5, 27; prev. 283, 285)

Fuko je u tim zapaanjima izloio mnoge opsesivne pravce kojima

e se kretati u svom radu, a indirektno je izneo i jedan snaan argument protiv istoricizma i protiv preovlaujueg tretiranja prostora u

40 

Mediji / Mo / &

humanistikim naukama. Fukoov heterogeni i relacioni prostor heterotopija nije ni vakuum koji treba ispuniti kognitivnom intuicijom,
niti skladite fizikih formi koje treba fenomenoloki opisati u svoj
njegovoj velianstvenoj raznolikosti. To je neki drugi prostor, koji e
Lefevr opisati kao lespace vcu, aktualno ivljeni i drutveno kreirani
prostor, istovremeno i konkretan i apstraktan, prostor drutvenih
praksi. To je prostor koji retko vidimo zato to je uinjen nejasnim
naim bifokalnim pogledom koji prostor tradicionalno vidi ili kao
mentalni konstrukt ili kao fiziku formu dvostruka iluzija o kojoj
detaljnije raspravljam u petom poglavlju.
Da bi ilustrovao svoje inovativno tumaenje prostora i vremena i
da bi razjasnio neke esto konfuzne polemike koje su tim povodom
voene, Fuko se okrenuo tadanjim raspravama o strukturalizmu, jednom od najvanijih puteva reafirmacije prostora u kritikoj socijalnoj
teoriji dvadesetog veka. Fuko je uporno tvrdio da on sam nije (samo?)
strukturalista, ali je u razvoju strukturalizma prepoznao jednu drukiju i prodorniju viziju istorije i geografije, jednu kritiku reorijentaciju
koja je prostor i vreme povezala na nov i inspirativan nain.
Strukturalizam ili bar ono to je sabrano pod tim poprilino neodreenim nazivom pokuaj je da se meu elementima koji su moda s vremenom bili razdvojeni uspostavi jedan skup odnosa koji ih postavlja u
naporedan poloaj, suprotstavlja ili povezuje kako bi se obrazovala neka
vrsta konfiguracije. U stvari, nije re toliko o poricanju vremena koliko o
odreenom odnosu prema onome to nazivamo vremenom i poznajemo
pod imenom istorije. (1986, 22; prev. 227)

Ta sinhronijska konfiguracija predstavlja spacijalizaciju istorije,

stvaranje istorije prepleteno s drutvenom proizvodnjom prostora,
strukturiranje istorijske geografije.3
Fuko je odbio da svoju ideju prostora projektuje kao antiistoriju,
ali njegova istorija je od samog poetka bila provokativno spacijalizo3

Navodno strukturalistiko poricanje istorije izazvalo je skoro ludaki napad na njegove glavne pristalice od onih koji su bili najrigidnije nadahnuti
emancipatorskim istoricizmom. Fuko, meutim, zapravo kae da strukturalizam nije antiistorija, ve pokuaj da se istorija sagleda na drukiji nacin, kao
prostorvremenska konfiguracija, jednovremeno i interaktivno sinhronijska i
dijahronijska (da upotrebimo konvencionalnu kategorijsku opoziciju).

Edvard V. Soda, Istorija: geografija: modernost 

41

vana. To nije bila tek promena metaforikih preferencija, kao to se

esto inilo kod Altisera (Louis Althusser) i drugih za koje je strukturalistika etiketa bila mnogo podnoljivija nego za Fukoa. Za njega je to
predstavljalo otvaranje istorije prema jednoj interpretativnoj geografiji. Da bi naglasio centralnu vanost prostora za kritiko oko, naroito
u savremenom trenutku, Fuko sasvim eksplicitno kae:
Bilo kako bilo, mislim da je dananja zebnja sutinski povezana sa prostorom, mnogo vie nego s vremenom: ovo drugo nam verovatno izgleda
samo kao jedan od mnogobrojnih moguih obrazaca raspodele elemenata
ratrkanih u prostoru. (Isto, 23; prev. 278)

Fuko vie nikada nee bili toliko eksplicitan. Njegovo stanovite je

bilo vie demonstrativno nego deklarativno, moda zbog toga to je
bio uveren da e bar Francuzi razumeti cilj i znaaj njegove izrazito
spacijalizovane istoriografije.
U jednom razgovoru voenom neposredno pre smrti (Rabinow,
1984), Fuko se priseao svojih istraivanja u Drugim prostorima i
gnevnih reakcija koje je taj tekst izazvao kod onih koje je svojevremeno
nazvao pobonim potomcima vremena. Na pitanje da li je prostor
vaan za analizu moi, odgovorio je:
Da. Prostor je sutinski vaan za svaki oblik drutvenog ivota; prostor je
sutinski vaan za svako ispoljavanje moi. Uzgred da kaem, seam se da
me je 1966. pozvala jedna grupa arhitekata da napiem studiju o prostoru,
o neemu to sam u to vreme zvao heterotopijama, tim jedinstvenim
prostorima koje moemo nai u nekim konkretnim drutvenim prostorima, ije su funkcije razliite, pa ak i suprotne drugim. Arhitekte su radile na tome, a na kraju tog istraivanja neko je uzeo re neki sartrovski
psiholog koji me je estoko napao i rekao da je prostor reakcionaran i
kapitalistiki, dok su istorija i trajanje revolucionarni. U to vreme, takav
apsurdni diskurs bio je sasvim uobiajen. Danas bi se na takvu izjavu svi
zacenili od smeha, ali ne i tada.

Ako usred dananjeg smeha jo ne toliko sveopteg i zacenjujueg

koliko je Fuko mislio da e biti bacimo pogled unazad, videemo da se
od prvog do poslednjeg teksta Fuko bavio istraivanjem onoga to je
nazvao sudbonosnim ukrtanjem vremena i prostora. Tek sada poi-

42 

Mediji / Mo / &

njemo da uviamo da je to radio nadahnut jednom tek nastajuom perspektivom postistoricistike i postmoderne kritike humane geografije.
Samo su malobrojni, meutim, uspeli da vide njegovu geografiju,
jer on nikada nije prestao da bude istoriar, nikada nije pogazio svoju
vernost vladajuem identitetu moderne kritike misli. Etiketa geografa
predstavljala je intelektualnu kletvu, poniavajuu vezu s jednom akademskom disciplinom toliko udaljenom od velikih zdanja moderne
socijalne teorije i filozofije da je izgledala kritiki potpuno beznaajna.
Iz Fukoa je trebalo izmamiti priznanje o formativnoj privrenosti geografskoj prostornoj perspektivi, potvrdu da je geografija oduvek bila u
sreditu njegovih interesovanja. To retrospektivno priznanje pojavilo
se u intervjuu sa urednicima francuskog asopisa radikalne geografije,
Herodote, a na engleskom je objavljeno pod naslovom Pitanja o geografiji u knjizi Power/Knowledge (Foucault, 1980). Fuko je u tom intervjuu proirio zapaanja koja je izneo 1967, ali tek poto je na to bio
primoran pitanjima.
U poetku tog razgovora Fuko je bio iznenaen i rasren pitanjima o tome zato je toliko dugo preutkivao znaaj geografije i prostora u svojim delima, uprkos obilnom korienju geografskih i prostornih metafora. Sagovornici su mu izneli sledeu sugestiju:
Ako je u podruju vaih istraivanja i iskopavanja geografija nevidljiva ili
neuhvatljiva, to je moda posledica smiljenog istorijskog ili arheolokog
pristupa koji privileguje faktor vremena. Tako u vaem delu nalazimo
strogo poklanjanje panje periodizaciji koje je u suprotnosti s neodreenou vaih prostornih demarkacija.

Fuko je odmah odgovorio zaobilaenjem i skretanjem, vraajui

odgovornost za geografiju svojim sagovornicima (ali seajui se kritiara koji su mu prebacivali metaforiku opsednutost prostorom).
No posle daljih pitanja, priznao je (ponovo?) da su generacije filozofa i
drutvenih kritiara obezvreivale prostor, ponovo potvrdio inherentnu prostornost moi/znanja, i zavrio s jednim volte face:
Uivao sam u ovoj raspravi s vama, jer sam u odnosu na poetak promenio miljenje. Moram da priznam da sam mislio da traite mesto za geografiju poput onih nastavnika koji se bune kad se predloi neka obrazovna
reforma jer se smanjuje broj asova fizike ili muzike. (...) Sada vidim da su

Edvard V. Soda, Istorija: geografija: modernost 

43

vaa pitanja o geografiji za mene presudna. Geografija je delovala kao

podrka, kao uslov mogunosti prelaska izmeu niza faktora koje sam
pokuao da poveem. Tamo gde se radilo o samoj geografiji, tu sam problem ili ostavio otvorenim, ili sam uspostavio niz proizvoljnih veza. (...)
Geografija doista mora biti u samom sreditu mojih interesovanja.
(Foucault, 1980, 77).

Ovde Fukoova argumentacija vri nov zaokret, od jednostavnog

posmatranja drugih prostora ka propitivanju porekla tog obezvreivanja prostora koje je preovladavalo generacijama. Upravo na tom
mestu on iznosi ranije navedeni komentar o postbergsonovskom tretiranju prostora kao pasivnog i beivotnog, a vremena kao obilja, plodnosti i dijalektike.
Tu su, dakle, istraivaki sastojci za jedan direktan napad na istoricizam kao izvor devalviranja prostora, ali Fuko je imao i drugo na
umu. U jednoj indikativnoj parentezi on zauzima integrativni, pre
nego dekonstruktivni stav, drei se i dalje svoje istorije, ali dodajui
joj jednu krucijalnu vezu koja e proeti itavo njegovo delo: vezu
izmeu prostora, znanja i moi.
Svima onima koji brkaju istoriju sa starim shemama evolucije, kontinuiteta ivota, organskog razvoja, napretka svesti ili projekta egzistencije,
korienje prostornih termina lii na neku antiistoriju. Ako bi neko poeo
da govori u terminima prostora, to je znailo da je neprijatelj vremena. To
je znailo, kao to kau glupaci, da taj porie istoriju, da je tehnokrata. Oni nisu razumevali da je utvrivanje oblika implantiranja, delimitiranja i demarkiranja predmeta, naina tabulacije, organizovanja domena,
znailo reljefno ocrtavanje procesa ne treba ni rei, istorijskih procesa
moi. Prostorna deskripcija diskurzivnih realnosti otvara put analizi
povezanih efekata moi. (Ibid.)

U tekstu Oko moi, objavljenom kao predgovor za Le Panoptique4

(1977) Deremija Bentama (Jeremy Bentham), i pretampanom u
Power/Knowledge (Foucault, 1980, prir. Gordon, 149), Fuko ponovo
iznosi svoj ekumenski projekat:
4

Re je o delu Jeremy Bentham, The Penitentiary Panopticon or Inspection House,

1787/1791. Prim. prev.

44 

Mediji / Mo / &

Ostaje da se napie itava istorija prostor koja bi u isto vreme bila istorija moi (oba termina su u mnoini) od velikih strategija geopolitike do
sitnih taktika prebivalita.

Na taj nain, jednim otrim lateralnim pogledom, Fuko odlae

direktnu kritiku istoricizma, istovremeno zadravajui svoj prostorni
projekat i uvajui svoje istorijsko stanovite. Od istoricizma e nas
sauvati istorija, njegov je optimistiki zakljuak (Rabinow, 1984,
250).
Na Fukoovu provokativnu spacijalizaciju moi vratiu se u kasnijim poglavljima. Za sada, koristim njegovo delo kao ilustraciju jedne
skoro nevidljive, ali ipak uticajne karijere u postmodernoj kritikoj
humanoj geografiji, karijere skrivene od otvorenog priznanja da je
geografska upornom hegemonijom istoricizma. Jo jedna slino prikrivena (istorijska) geografija moe se nai u delima Dona Bergera, jednog od najuticajnijih i najinspirativnijih umetnikih kritiara koji
danas piu na engleskom.
Prostor sagledan oima Dona Bergera
Poput Fukoa, i Berger se u skoro svim svojim tekstovima bavi ukrtanjem vremena i prostora. Meu njegovim najnovijim radovima jesu
drama pod nazivom A Question of Geography, i knjiga poezije i proze
koja o ljubavi govori vizuelnim jezikom, And our faces, my heart, as brief
as photos (Berger, 1984). Simbolizujui svoje istrajno uravnoteavanje
istorije i geografije, porekla i krajolika, perioda i regiona, Berger otvara
ovu neveliku knjigu reima, Prvi deo je o vremenu. Drugi deo je o
prostoru. Glavne teme idu tim redosledom: prvi deo naslovljen
Nekad, drugi deo Ovde: nijedan stvarno privilegovan, oba nuno
spojena. Ali, bar u jednom od svojih ranijih tekstova Berger pravi
eksplicitan izbor, i to je ono na ta elim da usmerim panju.
U tekstu koji je i danas moda najneposrednija deklaracija o kraju
istoricizma, ovaj prostoru najskloniji vizionar meu istoriarima
umetnosti smemo li da ga nazovemo geografom umetnosti? otvoreno se zalae za spacijalizaciju kritike misli. U sledeem odlomku iz
Izgleda stvari (1974, 40), Berger kondenzuje postmoderne geografije u
jednu prostorno politizovanu estetiku:

Edvard V. Soda, Istorija: geografija: modernost 

45

Mnogo se govori o krizi modernog romana. U sutini, to podrazumeva

fundamentalnu promenu naina pripovedanja. Vie nije mogue ispriati
celovitu priu koja se kroz vreme odvija sekvencijalno, zato to smo
postali potpuno svesni onoga to liniju pripovedanja stalno preseca late
ralno. Dakle, umesto shvatanja take kao beskonano malog dela prave
linije, sada je shvatamo kao beskonano mali deo beskonanog broja
linija, kao centar jedne zvezde linija. Takvo shvatanje je posledica toga to
neprekidno moramo da uzimamo u obzir jednovremenost i prostiranje
dogaaja i mogunosti.
Bezbroj je razloga to je to tako: koliina modernih sredstava komunikacija, veliina moderne moi, stepen line politike odgovornosti koja se
mora prihvatiti za dogaaje u celom svetu, injenica da je svet postao
nedeljiv, nejednakost ekonomskog razvoja u tom svetu, dubina eksploatacije. Sve to igra ulogu. Proricanje danas podrazumeva geografsku, a ne isto
rijsku projekciju; posledice od nas krije prostor, a ne vreme. Za proricanje je
danas neophodno poznavati mukarce [i ene] takve kakvi su u celom
svetu u svoj svojoj nejednakosti. Svaki savremeni narativ koji ignorie
ozbiljnost te dimenzije ostaje nepotpun i stie pojednostavljeni karakter
bajke (kurziv i zagrade moji).

Ovaj vispreni odlomak iskae iz jednog ogleda o modernom portretskom slikarstvu u kojem Berger pokuava da objasni zato se istorijski znaaj portreta, koji je u prolosti tako esto bio vizuelna personifikacija autoritativnog porekla i socijalne (klasne) pozicije, tako dramatino promenio u dvadesetom veku. Da bi to pokazao on se okree
analognoj promeni u modernom romanu, promeni u kontekstu znaenja i interpretacije koja zavisi od uticaja simultanosti naspram sekvencijalnosti, prostornosti naspram istorinosti, geografije naspram biografije. Na taj nain Berger uspostavlja jedan niz argumenata koji
definiu postmoderni zaokret od istorijskih determinacija i uverljivo
najavljuju potrebu za eksplicitno spacijalizovanim narativom.
Prvi od tih izriito postmodernih geografskih argumenata zasniva
se na priznanju dubokog i krizom izazvanog restrukturiranja savremenog ivota, iji su rezultat znaajne promene u izgledu stvari, a ako
mogu da nastavim s oslanjanjem na Bergerove privlane naslove, i u
naim nainima gledanja (Ways of Seeing, 1972). To restrukturiranje
za Bergera podrazumeva temeljno rekomponovanje naina pripovedanja koje proizlazi iz nove svesti da moramo uzeti u obzir jedno-

46 

Mediji / Mo / &

vremenost i prostiranje dogaaja i mogunosti da bismo razumeli

smisao onoga to vidimo. Vie ne moemo da zavisimo od prie koja se
odvija sekvencijalno, kao stalno akumulirajua istorija koja marira u
pravoj liniji od zapleta do razreenja, jer se previe toga dogaa suprotno matici vremena, previe toga neprekidno lateralno preseca priu.
Savremeni portret vie nam ne usmerava pogled na neku autoritativnu
liniju porekla, na evokacije naslea i tradicije i ni na ta drugo.
Jednovremenost intervenie i protee nau taku gledita u beskonanom broju pravaca koji subjekt povezuju s itavim svetom uporedivih
injenica, uslonjavaju vremenski tok znaenja i premouju fabulativno nizanje jedne proklete stvari za drugom. Novo, novatorsko,
danas mora da ukljui i eksplicitno geografsku, kao i istorijsku konfiguraciju i projekciju.
Da bi objasnio zato je to tako, Berger taj restrukturirani narativ
otroumno situira u jedan opi kontekst i svest o geografski neravnomernom razvoju, u konstelaciju linija i fotografiju povrina, povezujui svaku (i)storiju sa horizontalnou koja oblikuje panju i koja se u
svojoj moi, nedeljivosti, eksploataciji i nejednakosti protee u svim
pravcima. Naa neposredna svest o geografski neravnomernom razvoju i oivljeno oseanje o sopstvenoj politikoj odgovornosti za razvoj
kao proizvod koji smo kolektivno stvorili, spacijalizuje savremeni
momenat i otkriva uvide koje treba izvui iz jednog dubljeg razumevanja savremene krize i restrukturiranja u knjievnosti i nauci, u naem
svakodnevnom ivotu i u ivotima mukaraca i ena takvim kakvi su
u celom svetu u svoj svojoj nejednakosti. Jo jednom ponavljam
Bergerov provokativni zakljuak: Proricanje danas podrazumeva geografsku a ne istorijsku projekciju; posledice od nas krije prostor, a ne
vreme.
Za one koji gledaju samo kroz naoare vremena to je poraavajua
tvrdnja. Proistiui iz priznavanja dubokog restrukturiranja savremenog ivota i jasne svesti o geografski (a ne samo istorijski) neravnomernom razvoju, to je jedan izuzetan poziv za novu kritiku perspektivu,
za drukiji nain posmatranja sveta u kojem je humana geografija ne
samo vana ve obezbeuje najproduktivniju kritiku perspektivu.
Ali, pre nego to izvedemo i druge zakljuke, ne zaboravimo da
spacijalizacija kritike misli ne mora da projektuje neku simplifikovanu antiistoriju. Kao i kod Fukoa, reafirmacija prostora u kritikoj socijalnoj teoriji ne trai antagonistiko podreivanje vremena i istorije,

MladEdvard V. Soda, Istorija: geografija: modernost 

47

olaku supstituciju i zamenu. To je zapravo poziv za odgovarajuu

interpretativnu ravnoteu izmeu, prostora, vremena i drutvenog
bia, ili, sada to moemo eksplicitnije rei, za ravnoteu izmeu kreiranja humanih geografija, stvaranja istorije i konstituisanja drutva.
Stoga je tvrdnja da u savremenom kontekstu konsekvence od nas skriva prostor a ne vreme, istovremeno , implicitno priznanje da je istorija
do sada bila prihvatana kao privilegovani nain kritikog istraivanja i
diskursa, i argument da ta privilegovana pozicija, utoliko to je blokirala uvianje kritikog znaaja prostornosti drutvenog ivota, vie
nije primerena. To to se osporava jeste dominacija istoricizma u kritikoj misli, a ne vanost istorije. Skoro preokreui Milsovu socioloku imaginaciju naglavce, Berger zapaa da je svaki savremeni narativ
koji ignorie vanost prostorne dimenzije nepotpun i da stie pojednostavljeni karakter bajke. Tako nas Berger, pridruivi se Fukou, usmerava ka vanom i nunom restrukturiranju kritike socijalne misli, ka
rekomponovanju koje nas osposobljava da jasnije vidimo dugo skrivanu instrumentalnost humanih geografija, a posebno sveobuhvatnu,
sputavajuu spacijalizaciju drutvenog ivota povezanu s istorijskim
razvojem kapitalizma. Fukoa je njegov put prvenstveno vodio u mikroprostore moi, discipline i nadziranja, u tamnicu, azil, ljudsko telo.
Bergerov put i dalje otvara nove naine posmatranja umetnosti i estetike, portreta i pejzaa, slikara i seljaka, u prolosti (nekad) i sadanjosti
(ovde). Da bi se ta prostorna polja analize kristalizovala i proirila, i da
bi se postmoderna kritika humana geografija jo snanije i eksplicitnije primenila na instrumentalno prostiranje kapitalizma, u istorijski
narativ se mora ui na nekom drugom mestu i na drukiji nain.
Dekonstrukcija i rekonstituisanje modernosti
U knjizi Sve to je vrsto i ustaljeno pretvara se u dim: Iskustvo modernosti
(1982), Maral Berman (Marshall Berman) istrauje mnogostruke
rekonfiguracije drutvenog ivota koje karakteriu istorijsku geografiju kapitalizma tokom poslednjih etiri stotine godina. U sreditu njegovog interpretativnog vidokruga nalazi se jedna instruktivna periodizacija raznih koncepata modernosti, od formativnog sukoba esnaestog veka izmeu starih i modernih, do savremenih debata koje
najavljuju jo jednu konceptualnu i socijalnu rekonfiguraciju, jo jedno
promiljanje pitanja ta znai biti moderan. U tom ulanavanju

48 

Mediji / Mo / &

modernitet lei istorija istoricizma koja sada moe poeti da se pie iz

perspektive postmoderne geografije.
Berman uopteno definie modernost kao nain ivotnog iskustva, kao kolektivno iskustvo posebnog oseanja samoga sebe i drugih, iskustvo ivotnih mogunosti i opasnosti. U toj definiciji
posebno mesto se daje nainima na koje promiljamo i doivljavamo
vreme i prostor, istoriju i geografiju, nizanje i jednovremenost, dogaaj i mesto, neposredni period i okruenje u kojem ivimo. Modernost
se, dakle, sastoji i od konteksta i od skupa okolnosti. Ona se moe
razumeti kao specifinost ivljenja, bivanja u svetu, u posebnom vremenu i prostoru; kao ivotni, individualni i kolektivni, oseaj savremenosti. Kao takvo, iskustvo modernosti obuhvata iroku mreu oseanja
koja reflektuje specifina i promenljiva znaenja tri najosnovnije i
najformativnije dimenzije ljudske egzistencije: prostora, vremena i
bivstvovanja. Tu lei njena posebna upotrebljivost kao sredstva za
novo situiranje debata o istoriji i geografiji u kritikoj socijalnoj teoriji,
i za definisanje konteksta i uslova postmodernosti.
Kao to prostor, vreme i materija razgraniavaju i obuhvataju
sutinske odlike fizikog sveta, tako se i prostornost, temporalnost i
drutveno bie mogu videti kao apstraktne dimenzije koje zajedno
sainjavaju sva lica ljudske egzistencije. Konkretnije i specifinije reeno, svaka od tih apstraktnih egzistencijalnih dimenzija nastaje kao
drutveni konstrukt koji oblikuje empirijsku stvarnost i istovremeno
biva njome oblikovan. Tako prostorni poredak ljudske egzistencije
proistie iz (drutvene) proizvodnje prostora, konstrukcije humanih
geografija koje i reflektuju i konfiguriu bitak u svetu. Slino tome,
temporalni poredak se konkretizuje u stvaranju istorije, istovremeno
sputanom i sputavajuem u jednoj stalnoj dijalektici koja due od jednog veka predstavlja glavni ontoloki problem marksizma. Da bi se
upotpunila nuna egzistencijalna trijada, drutveni poredak bitka-usvetu moe se videti kao zavisan od konstitucije drutva, produkcije i
reprodukcije drutvenih odnosa, institucija i praksi. Kako se ta ontoloka povezanost prostora-vremena-bivstvovanja konceptualno specifikuje i kako dobija posebno znaenje u objanjavanju konkretnih
dogaaja i pojava, to je generativni izvor itave socijalne teorije, kritike ili ma koje druge. On nam obezbeuje jasan motiv kroz koji moemo da posmatramo meusobnu igru istorije, geografije i modernosti.

Edvard V. Soda, Istorija: geografija: modernost 

49

Sukcesija modernosti, modernizacije i modernizma

U iskustvu modernosti, ontoloko jezgro socijalne teorije postaje specifino i konkretno komponovano u stalno promenljivoj kulturi vremena i prostora, da pozajmimo umesnu formulaciju koju koristi
Stiven Kern (Stephen Kern) (1983) da opie duboku rekonfiguraciju
modernosti koja se dogodila tokom prethodnog fin de siclea.
Negde od 1880. pa do izbijanja Prvog svetskog rata, serija sveobuhvatnih
promena u tehnologiji i kulturi stvorila je izrazito nove naine promiljanja i doivljavanja vremena i prostora. Tehnoloke inovacije, ukljuujui
telefon, beini telegraf, rendgenske zrake, film, bicikl, automobil i avion,
stvorile su materijalni temelj za tu reorijentaciju; nezavisni kulturni dogaaji kao to su roman toka svesti, psihoanaliza, kubizam i teorija relativnosti, direktno su oblikovali svest. Ishod je bio transformacija svih dimenzija ivota i miljenja. (1983, 12)

Tokom tog produenog fin de siclea, od poraza Pariske komune pa

do dogaaja koji e dovesti do Oktobarske revolucije (da uzmemo
neto drugaije prekretnice), svet se dramatino promenio. Industrijski
kapitalizam je preiveo prognoziranu smrt preko radikalnog drutvenog i prostornog restrukturiranja koje je i intenziviralo (ili produbilo,
kao u rastu korporativnih monopola) i ekstenziviralo (ili proirilo, kao
u globalnoj ekspanziji imperijalizma) njegove konane produkcione
odnose i podelu rada. Uspon te nove politike ekonomije kapitalizma
pratila je promenjena kultura vremena i prostora, jedna restrukturirana istorijska geografija formirana od razbijenih ostataka starog poretka i ispunjena ambicioznim novim vizijama i projektima za budunost,
dok se sama priroda i iskustvo modernosti ta je znailo biti moderan znaajno rekonstituisala. Slino rekonstituisanje dogodilo se i u
vladajuim formama socijalne teorije, podjednako osetljivim na promenjenu prirodu kapitalistike modernosti. Ali pre nego to se okrenemo tom restrukturisanju socijalne teorije, treba jo neto da izvuemo iz Bermanove konceptualizacije modernosti i prepoznavanja
paralelizma izmeu prolog i sadanjeg fin de siclea.
Kao to su mnogi poeli da uviaju, oba fin de sicle perioda odjekuju slinim transformativnim, ali ne nuno i revolucionarnim, drutveno-prostornim procesima. Kao to se dogodilo pre otprilike jednog

50 

Mediji / Mo / &

veka, danas postoji jedna sloena i konfliktima ispunjena dijalektika

koja se razvija izmeu nune drutveno-ekonomske modernizacije
podstaknute sistemskim krizama koje pogaaju savremena kapitalistika drutva, i odgovarajueg kulturnog i politikog modernizma iji
je cilj da pronikne u smisao materijalnih promena koje se odvijaju u
svetu, te preuzme kontrolu nad njihovim buduim kretanjem.
Modernizacija i modernizam meusobno deluju u tim uslovima intenzivirane krize i restrukturiranja da stvore promenljivi i konfliktni socijalni kontekst u kojem sve izgleda kao da je ispunjeno sopstvenim
suprotnostima, u kojem sve ono za ta se mislilo da je vrsto i solidno
odlazi u dim, prema opisu koji Berman posuuje od Marksa i predstavlja kao sutinsku odliku ivotnog iskustva modernosti-u-tranziciji.
Modernizacija se moe direktno povezati s mnogim i razliitim
objektivnim procesima strukturalnog menjanja koji se vezuju uz
sposobnost kapitalizma da se razvija i opstaje, da uspeno reprodukuje
svoje temeljne drutvene odnose proizvodnje i specifine podele rada,
uprkos endogenim tendencijama ka onesposobljavajuoj krizi. Ta definiua povezanost modernizacije i opstanka kapitalizma je krucijalna,
jer analitiari modernosti suvie esto izvlae drutvenu promenu iz
njenog drutvenog izvora u nainu proizvodnje da bi istoriju inscenirali u idealizovanim evolucionim modelima. Iz te perspektive, promena se tek tako dogaa u vojnikom maru modernosti koja zamenjuje tradiciju, u mehanikoj teleologiji progresa. Modernizacija nije u
potpunosti proizvod neke determiniue unutranje logike kapitalizma, ali ona nije ni obeskorenjena i neizbena idealizacija istorije.
Kako je ja ovde posmatram, modernizacija je kontinuirani proces
drutvenog restrukturiranja koji se periodino ubrzava da proizvede
znaajnu rekompoziciju prostora-vremena-bivstvovanja u njihovim
konkretnim formama, promenu u prirodi i iskustvu modernosti koja
proizlazi prvenstveno iz istorijske i geografske dinamike naina proizvodnje. Tokom poslednja etiri stolea ta dinamika je bila dominantno
kapitalistika, kao to je u tom periodu bila i sama priroda i iskustvo
modernosti. Poput svih drutvenih procesa, modernizacija se neravnomerno razvijala u vremenu i prostoru i samim tim upisala sasvim razliite istorijske geografije u razliitim regionalnim drutvenim formacijama. Ali ponekad, u stalno akumulirajuoj prolosti, postajala je sistematski sinhrona, jednovremeno utiui na sva dominantno kapitalistika drutva. Ta sinhronizacija prekidala je istorijsku geografiju kapitaliz-

Edvard V. Soda, Istorija: geografija: modernost 

51

ma bar od ranog devetnaestog veka jednim sve prepoznatljivijim

makroritmom, u ravnomernim periodima drutvenih kriza i restrukturiranja, ije ukupne posledice tek sada poinjemo da razumemo.
Moda se najraniji od tih dugih perioda globalne krize i restrukturiranja protezao kroz ono to je Hobsbom (Eric Hobsbawm) nazvao
dobom revolucije i vrhunac dostigao u burnim godinama izmeu
1830. i 18481851. Naredne decenije su bile vreme eksplozivne kapitalistike ekspanzije u industrijskoj proizvodnji, urbanom razvoju i
meunarodnoj trgovini, procvata klasinog, kompetitivnog, preduzetnikog reima akumulacije kapitala i drutvene regulacije. No tokom
poslednje tri decenije devetnaestog veka, bum se za tada najrazvijenije
kapitalistike zemlje u velikoj meri pretvorio u propast kada je
Dugaka depresija, kako je bila nazvana, naglasila potrebu za jo jednim nunim restrukturiranjem i modernizacijom, novim fiksom za
kapitalizam, venog zavisnika od krize.
Ista toboganska sukcesija krizom izazvanog restrukturiranja koje
vodi u ekspanzivni bum, a zatim ponovo u krizu i restrukturiranje,
obeleila je prvu polovinu dvadesetog veka, s Velikom depresijom koja
je kao eho ponovila konfliktne, optesistemske padove prolosti i inicirala tranziciju iz jednog specifinog reima akumulacije u drugi. I,
kao to postaje sve oiglednije, druga polovina dvadesetog veka sledi
slinu optu putanju, s duim periodom ekspanzije posle Drugog svetskog rata i jo uvek tekuom, krizama ispunjenom erom pokuaja
modernizacije i restrukturiranja koja nas vodi ka sledeem fin de
sicleu. Ritam je postojan i moglo bi se rei da markira vreme kroz bar
etiri metamorfike modernizacije kapitalizma, od tridesetih godina
devetnaestog veka do danas.
Najrigoroznije i najsugestivnije analize tog krizom proetog
makroritma u istorijskoj geografiji kapitalizma izveo je Ernest Mandel
(Ernest Mandel) (1976, 1978, 1980). Mandel je posebno uverljiv u
povezivanju periodinosti intenzivne modernizacije i serija geografskih restrukturiranja na slian nain obeleenih pokuajima obnavljanja povoljnih uslova za profitabilnu kapitalistiku akumulaciju i kontrolu radne snage. Ta mandelovska periodizacija/regionalizacija procesa modernizacije igra vanu ulogu u razvoju i interpretaciji postmodernih geografija.
Berman takoe detaljno opisuje karakteristine odlike koje oblikuju te periodino intenzifikovane modernizacije. On nudi sledeu listu

52 

Mediji / Mo / &

materijalnih sila koje doprinose restrukturiranju iskustva modernosti

kao kolektivnog oseanja opasnosti i mogunosti savremenosti:
industrijalizacija proizvodnje koja nauno znanje transformie u tehnologiju, stvara nove ivotne sredine i razara stare, ubrzava celokupan
tempo ivota, generie nove forme korporativne moi i klasne borbe;
ogromni demografski poremeaji koji milione ljudi upaju iz njihovih
vekovnih prebivalita i bacaju preko pola sveta u nove ivote;
brz i esto kataklizmian urbani rast;
sistemi masovne komunikacije koji se dinamino razvijaju i obuhvataju
i povezuju najrazliitije ljude i drutva;
sve monije nacionalne drave birokratski strukturirane i birokratski
kontrolisane, koje neprekidno tee irenju svojih moi;
masovni drutveni pokreti ljudi i naroda koji osporavaju svoje politike
i ekonomske vlasti u tenji da steknu kontrolu nad svojim ivotom;
konano, nosei i usmeravajui sve te ljude i institucije, kapitalistiko
svetsko trite koje se stalno iri i drastino fluktuira. (Berman, 1986, 16)

Ovaj zastraujui katalog upeatljivo slika destruktivnu kreativnost tako usko povezanu i s modernizacijom i s opstankom kapitalizma tokom prethodna dva stolea. On se, s varijacijama, ponavlja i
danas.
Restrukturiranje i modernizacija prekidaju ne samo konkretnu
istoriju i geografiju kapitalistikog razvoja, ve obeleavaju i promenljivi kurs kritike drutvene teorije. Da bismo uspostavili tu vezu izmeu politike ekonomije empirijskog sveta i sveta teorije, vratiemo se
Bermanovoj konceptualizaciji modernizma. U najoptijem smislu,
modernizam je kulturni, ideoloki i refleksivni odgovor na modernizaciju, a ja bih dodao i odgovor formiranja teorija. On obuhvata jedan
heterogen niz subjektivnih vizija i stratekih akcionih programa u
umetnosti, knjievnosti, nauci, filozofiji i politikoj praksi koji se oslobaaju dezintegracijom nasleenog, etabliranog poretka i sveu o
projektovanim mogunostima i opasnostima restrukturiranog savremenog momenta ili spleta okolnosti. U sutini, modernizam je reaktivna formacija, kombinovani drutveni pokret mobilisan da se suoi
s izazovnim pitanjem o tome ta sad da se radi, poto se kontekst
savremenosti bitno promenio. On je, dakle, kulturalna, programatska
i kontekstualizovana svest modernosti.

Edvard V. Soda, Istorija: geografija: modernost 

53

Svaka era ubrzane modernizacije plodan je rasadnik snanih novih

modernizama koji niu u skoro svim podrujima diskursa i kreativnosti. Za ovaj narativ posebno su zanimljiva dva moderna pokreta koji
su se pojavili na prekretnici devetnaestog i dvadesetog veka i definisali odvojene i suprotstavljene oblasti kritike socijalne teorije, jedan
utemeljen u marksistikoj tradiciji, a drugi u vie naturalistikoj i
pozitivistikoj socijalnoj nauci. Poput drugih modernih pokreta fin de
siclea, oni su iznikli kao buntovniki kreativni avangardni pokreti koji
su sopstvene nasleene ortodoksije osporili novim oseanjem za ono
to treba da se radi. Tradicionalistima tog vremena, okovanim u stare
strukture i ogranienja modernosti, ti avangardni pokreti su izgledali
kao stanovnici nekog drugog sveta, neke alternativne modernosti,
nekog postmodernog identiteta u smislu da se on vie nije mogao
uklopiti u nasleene i etablirane tradicije.
Lenjinistiki marksizam je bio jedan od najuspenijih modernih
pokreta na prekretnici vekova, i predstavljao je okrepljujue i avangardno restrukturiranje istorijskog materijalizma/naunog socijalizam kako u teoriji tako i u praksi: modernizovani marksizam koji je
znaajno promenio svet. Zajedno s mnogim drugim uspenim
modernim pokretima, marksizam-lenjinizam je konsolidovao svoje
pobede u onom delu sveta koji je najvie i promenio. On je toliko
ojaao da je mogao da prebrodi veliku ekonomsku krizu sredine veka
i Drugi svetski rat, a u drugu polovinu dvadesetog veka je uao tako
snano uanen da se vie nije mogao opisati kao avangarda. Novo je
postalo staro, avangarda je postala stara garda: hegemonska, rigidna,
etablirana.
Taj istorijski proces okotavanja u centru marksizma dvadesetog
veka pocepao je pokret i geografski i u pogledu pristupa teoriji i praksi. Konzervativni i istrajno pragmatini Istoni mejnstrim prepustio je teorijsku kritiku onome sto e biti nazvano zapadnim marksizmom, dovoljno udaljenim od centralnih ortodoksija marksizma-lenjinizma da bi bio uoljiv, ali ipak previe bliskim da bi sam predstavljao
neki autonomni moderni pokret.5 Upravo iz te periferne struje
5

Precizno definisanje granica i topografije zapadnog marksizma jo je kontroverzno. Moja definicija se uglavnom poklapa s Andersonovom (Perry Anderson)
(1976) za period do ezdesetih godina dvadesetog veka, ali je blia onoj Martina
Deja (Martin Jay) (1984) za kasniji period, tj. obuhvata kontinentalne i anglo-

54 

Mediji / Mo / &

zapadnog marksizma najzad ce proistei reafirmacija prostora i kritika istoricizma.

Delom kao reakcija na restrukturiranje marksizma dolo je do
konsolidacije zapadnih, modernih, ili, s marksistikog stanovita, buroaskih socijalnih nauka, do jedne mnogo usitnjenije i fragmentizovanije podele rada od one koja je nastala iz modernizacije marksistike
tradicije. Uprkos tome, bilo je i nekih uoljivih slinosti. Obe struje su
nastale iz intelektualnih, politikih i institucionalnih borbi koje su se
razvile krajem devetnaestog veka kao suprotstavljene reinterpretacije
pitanja kako na najbolji nain teoretizovati i izazvati progresivne promene u modernom drutvenom poretku (ba kao sto su Marks i Kont
/Auguste Comte/ pokuali da urade u odgovoru na kraj jedne ranije
epohe revolucije, posle prve sistemske modernizacije kapitalizma).
Socijalne nauke su takoe razvile i jednu unutranju podelu izmeu
sve ortodoksnije i hegemonskije centralne tradicije, preteno zasnovane na instrumentalnom i sve naglaenije pozitivistikom prisvajanju
prirodnonaunih metoda u socijalnoj analizi i teoretizaciji, i skupa
kritikih varijanti koje su se uporno suprotstavljale disciplinarnom
okotavanju, fragmentizovanju i scijentizmu. Ta kritika socijalna
nauka delila je sa zapadnim marksizmom jo dve odlike: emancipatorski interes za mo ljudske svesti i drutvene volje da razbiju sva spoljanja ogranienja, i kritiko upisivanje te drutvene moi, i potencijalno
revolucionarnog subjektiviteta u stvaranju istorije, u istorijske naine objanjenja i tumaenja, konfrontacije i kritike.6
Tako je fin de sicle doneo jednu rekomponovanu kulturu vremena
i prostora, i rascepljenu kritiku socijalnu teoriju koja je, u obe najvanije varijante, bila proeta snanom istorijskom imaginacijom. No
nae akumulirane istorije teorijske svesti ne govore nam da su modernizmi koji su slavili tu istorijsku imaginaciju istovremeno izazvali u
kritikoj socijalnoj misli i diskursu sve jae potiskivanje i rasipanje

amerike naunike leviare, kao i nekoliko posebno uglednih samoproklamovanih nemarksista, ukljuujui i Miela Fukoa, emu je Anderson ini se nesklon.
Everet Hjuz (Everett Hughes) (1958) i dalje nudi jedan od najboljih opisa formiranja te socijalno-naune kontratradicije na prekretnici vekova. Kritika
socijalna nauka dvadesetog veka podraava kritike teorije zapadnog marksizma i u tome to je suvie bliska mejnstrimu da bi se mogla definisati kao
odvojen moderni pokret, ali i dovoljno razliita da bi uspostavila sopstvene
prepoznatljive granice, tradicije i topografiju.

Edvard V. Soda, Istorija: geografija: modernost 

55

geografske imaginacije, praktino ponitavanje prostora vremenom.

Sa svoje strane, preutni trijumf istoricizma snano je tokom poslednjih dvesta godina obeleio zapadnu intelektualnu istoriju.
Podreenost prostora u socijalnoj teoriji: 18801920
Tokom poslednjih decenija devetnaestog i prvih decenija dvadesetog
veka nastala je izrazito drukija kultura i svest o prostoru, vremenu i
modernosti. Iako moda stvarno ivotno iskustvo nije izazvalo takvu
logiku hijerarhizaciju, inilo se da istorijska imaginacija, na svim
nivoima filozofskog i teorijskog diskursa, od ontologije i epistemologije do objanjenja empirijskih dogaaja i tumaenja specifinih drutvenih praksi, odluno zatire osetljivost prema kritikom znaaju
humanih geografija. Na kraju ovog perioda, nadmo istoricizma teorijske svesti dosegla je takve proporcije da se generacijama zapadnih
marksista i kritikih socijalnih naunika i sama mogunost kritike
humane geografije inila neshvatljivom, ako ne i besmisleno anahronom.
Kao posledica tih dogaaja, disciplina Moderne geografije, koja se
takoe oblikovala krajem devetnaestog veka, bila je istisnuta s kompetitivnog poprita konstruisanja teorija. Ostalo je jo nekoliko usamljenih glasova, ali nekada mnogo znaajnija uloga geografske analize i
objanjenja bila je svedena na puko opisivanje dekora u kojem su pravi
drutveni akteri bili zaokupljeni stvaranjem istorije. Tako je socijalno
teoretizovanje palo pod vlast uskog i pojednostavljenog istorijskog
materijalizma, lienog svojih geografski osetljivijih varijanti (kakve su
utopijski i anarhistiki socijalizam Furijea (Charles Fourier), Prudona
(Pierre-Joseph Proudhon), Kropotkina ( ) i Bakunjina
( ), kao i pragmatini teritorijalizam socijaldemokratije); i grupe kompartmentalizovanih socijalnih nauka, od kojih je
svaka postajala sve vie pozitivistika, instrumentalna (u smislu sluenja unapreenju kapitalizma, a ne njegovom transformisanju) i, s retkim izuzecima, sve manje zainteresovana za formativnu prostornost
drutvenog ivota kao paradigmu kritike analize.
Bar u jednoj od disciplinarnih ortodoksija koje su se konsolidovale
u ovom periodu, neoklasinoj ekonomiji Marala (Alfred Marshall),
Pigua (Arthur C. Pigou) i drugih, podreenost prostora je bila tolika da
su njeni najuticajniji teoretiari ponosno stvorili viziju jedne depoliti-

56 

Mediji / Mo / &

zovane ekonomije koja je postojala kao da je vrsto postavljena na vrh

iode, u nekom fantastinom svetu praktino bez ikakvih prostornih
dimenzija. U neoklasinoj ekonomiji i drugim varijantama pozitivistike i funkcionalistike socijalne nauke (kao i u nekim verzijama
modernog marksizma) stvarna istorija je takoe bila zaustavljena, ali
logika vremena u apstraktnom vidu obraivana je preko ideja uzrono-posledinih procesa i sukcesivnih promena, u jednoj komparativnoj statici koja se ukorenila u prirodnonaunim modelima prethodeih uzroka i posledinih efekata i potrage za nepovezanim i nezavisnim
varijablama. To bismo mogli opisati kao mehanicistiki temporalizam
pre nego istoricizam teorijskog konstruisanja, ali je i on podjednako
teio ukidanju prostornosti.
Izvan tih disciplinarnih ortodoksija, u dve glavne struje kritike
socijalne teorije, uticaj istoricizma je usredsredio tumaenje na temporalnu dinamiku modernizacije i modernizma. U Marksovoj politikoj ekonomiji modernizacija je pre svega konceptualizovana u revolucionarnoj tranziciji iz feudalizma u kapitalizam, najepohalnijem od
svih drutvenih restrukturiranja u istoriji i momentu koji je definisao
spoj modernosti sa specifinim nainom proizvodnje. Svoje kritiko
razumevanje kapitalizma Marks je izvukao iz te tranzicije i iz dubokog
restrukturiranja koje se dogodilo u epohi revolucija. Ali, u periodu fin
de siclea odvijala se jo jedna problematina tranzicija koja je, da bi
bila teorijski i poltiki shvaena, traila neto vie od Marksovog
Kapitala. U tumaenju tog procesa modernizacije, njegovih opasnosti
ali i njegovih novih mogunosti, odgovarajui na sve vei uspon monopolskog kapitala, korporativne moi i imperijalistike drave, dominantna je postala lenjinistika avangarda.
U tekstovima Lenjina, Roze Luksemburg (Rosa Luxemburg),
Buharina ( ), Trockog ( ) i
Bauera (Otto Bauer), kljunih predvodnika rane modernizacije marksizma u dvadesetom veku, postojala je snana osetljivost za geografska pitanja. Iako se nisu u svemu slagali, njihovi radovi u celini obezbedili su snaan temelj za marksistiku teoriju geografski (kao i istorijski) neravnomernog razvoja, teoriju koja se oslanjala, i opsegom i
dubinom proirila onaj geografski najinstruktivniji Marksov koncept,
koncept sinkretikog i sinhronog antagonizma izmeu grada i sela,
aglomerativnog centra i disperzivne periferije. Pa ipak, marksizam fin
de siclea ostao je vrsto okovan istoricizmom. Pokretaki motor

Edvard V. Soda, Istorija: geografija: modernost 

57

neravnomernog razvoja bio je u sutini istorijski: stvaranje istorije

oslobodilakom borbom drutvenih klasa. Geografija tog procesa,
kada je uopte konstatovana, shvatana je ili kao spoljanje ogranienje,
ili kao skoro sluajan ishod. Istorija je bila prevashodni varijabilni sadratelj; geografija, kako je to Marks ranije kazao, tek neto vie od
nepotrebne komplikacije. Kao i sam kapitalizam, ini se da je
modernu kritiku kapitalizma pokretalo ponitavanje prostora vremenom. Te rane teorije imperijalizma kasnije e uskrsnuti da bi pomogle
u reafirmisanju prostora u marksistikoj socijalnoj teoriji, vie kao in
oajanja nego nadahnua, ukljuivanjem jedne od malobrojnih oblasti
moderne marksistike misli u kojoj se inilo da geografija neto znai.
Modernizacija se u kritikim socijalnim naukama konceptualizovala oko jednog bar prividno slinog istorijskog ritma i racionalizacije,
s poetkom u izvorima kapitalizma, preko industrijske revolucije do
jo jedne problematine tranzicije na kraju devetnaestog veka.
Rekomponujui neke od istih izvora koji su nadahnuli Zapadni marksizam, od Kanta i Hegela (Georg Friedrich Hegel) do samog Marksa,
kritika socijalna nauka je tu potonju tranziciju karakteristino definisala kao presudni i kategoriki prelaz s tradicije na modernost, s
Gemeinschaft na Gesellschaft, s mehanike na organsku solidarnost. Za
najvanije teoretiare, Modernost (sa velikim M) zaista je dola, konano i zauvek. Ona je, iznad svega, zahtevala da se razume kao dominantna teorijska i politika referentna taka, i kod kue i van nje.
Ono to su marksisti videli kao uspon imperijalizma preko internacionalizacije finansijskog kapitala, kritiki socijalni naunici poeli su
da tumae kao zakasnelu difuziju razvoja (kao kapitalistike modernosti) u nerazvijene, tradicionalne, jo nepotpuno modernizovane delove
sveta. I ovde je primarna bila evrocentrina vizija koja je modernizaciju
svugde spajala s istorijskom dinamikom evropskog industrijskog kapitalizma, s onim sto je Fuko nazvao hlaenjem koje preti svetu. Ali,
dok je marksistika teoretizacija istorije zadrala jedinstven kritiki
fokus, socijalna nauka je svoj kritiki istoricizam predstavila u vie razliitih verzija: metodolokom individualizmu Maksa Vebera (Max
Weber), sociologiji kolektivne svesti Emila Dirkema (mile Durkheim),
neokantovskom skepticizmu Georga Zimela (Georg Simmel), intencionalnoj fenomenologiji Edmunda Huserla (Edmund Husserl). U svim
tim pristupima izvesna panja je poklonjena humanoj geografiji i geografski neravnomernom razvoju drutva, ali je ta geografija modernosti

58 

Mediji / Mo / &

ostala sutinski sporedna, puki refleks drutvene modernizacije.

Dok su se dve struje kritike socijalne teorije nadmetale oko adekvatne interpretacije istorije, osnovni moderni pokreti marksizmalenjinizma i pozitivistikog socijalnog scijentizma angaovali su se,
mnogo pragmatinije, na njenom menjanju. I jedan i drugi su se objedinili oko razliitih odgovora na fin de sicle restrukturisanje kapitalizma, stvarajui hegemonske programe drutvenog progresa koji e
oblikovati politiku kulturu sveta tokom itavog dvadesetog veka.
Moderni marksistiki pokret za svoju bazu je uzeo revolucionarnu
socijalistiku strategiju avangardne akcije i kontrolisane teritorijalnosti klasne borbe, strategiju koja e, u pravom trenutku, biti uspeno
osnaena dogaajima u Rusiji. Isto toliko instrumentalna i oportunistika socijalna nauka posvetila se mogunostima nauno planirane
reforme prvenstveno pod egidom liberalne kapitalistike drave, vidljive poluge socijalnog usmeravanja koja e, takoe, skoro odmah biti
osnaena uspenim reformama liberalizma u progresivnoj eri i,
neto dvosmislenije, u liberalnom socijalizmu povezanom s usponom
evropskih socijaldemokratija. Oba ta savremena moderna pokreta bie
potresani krizom i sumnjama u okviru svojih odvojenih sfera uticaja
tokom Velike depresije i Drugog svetskog rata, ali e u estu deceniju
ui obnovljeni, restrukturirani i jo skloniji antagonizmu i hegemoniji.
Kljuni argument koji elim da utvrdim u ovom nesumnjivo uoptenom i sveobuhvatnom opisu modernizacije i modernizma jeste
sledei: ne samo da je prostor u kritikoj socijalnoj teoriji bio podreen, ve je i instrumentalnost prostora sve vie nestajala iz vidokruga
politikog i praktinog diskursa. Tokom produenog fin de siclea,
politika i ideologija ugraene u drutvenu konstrukciju humanih geografija i presudno vana uloga koju je manipulisanje tim geografijama
igralo u restrukturisanju kapitalizma krajem devetnaestog veka i njegovoj ekspanziji poetkom dvadesetog veka, postale su ili nevidljive ili
potpuno mistifikovane, na levici, desnici i u centru.
Skriven unutar modernosti koja se uobliavala nalazio se jedan
snaan prostorni fiks. Na svim nivoima ivota, od globalnog do
lokalnog, prostorna organizacija drutva prolazila je kroz restrukturiranje da bi zadovoljila urgentne zahteve kapitalizma u krizi da otvori nove mogunosti stvaranja superprofita, da pronae nove naine
odravanja drutvene kontrole, da stimulie rast proizvodnje i potronje. To nije bio neki iznenadni dogaaj, i ne treba ga videti kao zavere-

Edvard V. Soda, Istorija: geografija: modernost 

59

niki, do kraja uspean ili potpuno neopaen od onih koji su ga iskusili. Mnogi avangardni pokreti fin de siclea u poeziji i slikarstvu, u
pisanju romana i knjievnoj kritici, u arhitekturi i onome to je tada
predstavljalo progresivno urbano i regionalno planiranje otroumno
su naslutili instrumentalnost prostora i disciplinujue efekte promenjene geografije kapitalizma. Ali, u okviru konsolidujuih i kodifikujuih oblasti socijalne nauke i naunog socijalizma, tvrdokorni istoricizam i dalje je potiskivao tu skrivenu spacijalizaciju, ostavivi je skoro
potpuno van vidokruga kritikog istraivanja za sledeih pedeset
godina.
Zato se to dogodilo nije lako odgovoriti. Kako se dogodilo, to se
tek sada otkriva i detaljnije istrauje. Deo prie o potiskivanju prostora
u socijalnoj teoriji ranog dvadesetog veka verovatno je povezan s
eksplicitnim teorijskim odbacivanjem ambijentalne kauzalnosti i svih
fizikih ili spoljanjih objanjenja drutvenih procesa i formiranja ljudske svesti. Drutvo i istorija su bili odvojeni od prirode i naivno odreenih ambijenata da bi im bila dodeljena, moglo bi se rei, relativna
nezavisnost drutvenog od prostornog. Spreena da proizvodnju prostora vidi kao drutveni proces zasnovan na istoj problematici kao i
stvaranje istorije, kritika socijalna teorija je bila sklona projektovanju
humane geografije na fiziku pozadinu drutva, i time omoguila da se
njeni snani strukturni efekti izbace zajedno s prljavom vodom odbaenog ambijentalnog determinizma.
Drugi deo te prie povezan je s modernistikim politikim strategijama tog vremena. Tu je geografija dobila jo jedno redukcionistiko
tumaenje i bila odbaena, ne kao spoljanji ambijent ve kao kognitivna intuicija. Oni, na primer, koji su teili propasti kapitalizma obino su u prostornoj svesti i identitetu u lokalizmu, regionalizmu ili
nacionalizmu videli opasnu konicu usponu ujedinjenog svetskog
proletarijata, lanu svest inherentno neprijateljsku prema revolucionarnoj subjektivnosti i objektivnom istorijskom projektu radnike
klase. Samo je jedna forma teritorijalne svesti bila prihvatljiva vernost socijalistikoj dravi im ona nastane, ali ak se i to smatralo
samo privremenom stratekom pogodnou. Oni koji su traili reformska reenja za probleme kapitalizma takoe su bili uznemireni lokalizmima i regionalizmima koji bi svojim nestrpljenjem mogli da ugroze
oekivanu irokogrudu mo kapitalistike drave i instrumentalne
socijalne nauke. A tu je bila i dodatna pretnja teritorijalnih nacionali-

60 

Mediji / Mo / &

zama koji su slamali okove imperije i prekidali dotok profita presudnog za metropolitanske reforme. I ovde je negovana i oekivana
samo jedna forma teritorijalne lojalnosti (nacionalnoj dravi), ali nacionalni patriotizam i graanski status obino su se iskazivali u kulturnom, a ne geografskom identitetu i ideologiji, to je jo jedan primer
inherentno prostornog definisanog kao neto drugo. Da je i sama
drava bila drutveno proizveden prostor aktivno angaovan u reprodukovanju specifine drutvene spacijalizacije, to se retko uvialo, i
ostalo je upadljivo odsutno u kritikim socijalistikim i kapitalistikim
teorijama drave i politike.
Involucija moderne geografije
S dolaskom tree decenije dvadesetog veka, odvojenost moderne geografije i geografa od proizvodnje socijalne teorije bila je skoro potpuna.
Tokom veeg dela sledeih pedeset godina, geografsko miljenje se
uaurilo u sebe i izbrisalo ak i seanje na ranije dodire s glavnim tokovima socijalnog teoretizovanja. Iz te daleke prolosti stvarno iv ostao
je samo duh Imanuela Kanta, a njegova povlaena utvara je iskoriena da geografiju kao akademsku disciplinu odvede u jo dublju izolaciju. Uostalom, ko bi bolje uvio modernu geografiju u toplu auru
intelektualnog legitimiteta od najveceg filosofa proteklih vekova koji
je tvrdio da je i geograf?7
Geografija se u okviru moderne akademske podele rada smestila u
poziciju koja ju je odvajala (i racionalizovala njenu odvojenost) od specijalistikih i temeljnih disciplina prirodnih i humanistikih nauka (iz
kojih, kako se smatralo, nastaje teorija), ali i od istorije, svog navodno
ravnopravnog partnera u popunjavanju, kako je to Kant rekao, itavog opsega nae percepcije. Geografija i istorija bile su nain miljenja, subjektivne sheme koje su koordinisale i integrisale sve ulne
fenomene. Ali, s dolaskom tree decenije, stavljanje fenomena u tem7

Kant se izdravao dranjem predavanja iz geografije na univerzitetu u Kenigsbergu skoro etrdeset godina. Svoj kurs je odrao etrdeset osam puta, a
najee je predavao samo logiku i metafiziku. Kant je geografiju uglavnom
fiziku geografiju smatrao propedevtikom saznanja sveta (v. May, 1970,
5). Mej svoj zanimljiv prikaz poinje jo jednom Kantovom tvrdnjom: Obnova geografske nauke stvorie jedinstvo znanja bez kojeg celokupna uenost
ostaje samo zbir fragmenata.

Edvard V. Soda, Istorija: geografija: modernost 

61

poralni niz (Kantovo nacheinander) postalo je za socijalne teoretiare

svih boja mnogo znaajnije i informativnije od njihovog naporednog
postavljanja u prostor (Kantovo nebeneinander). Istorija i istoriari preuzeli su krucijalnu interpretativnu ulogu u modernoj socijalnoj teoriji:
integrativnu i interdisciplinarnu odgovornost za prouavanje razvoja i
promena, modernosti i modernizacije, iskazanu u biografiji pojedinaca, objanjenju posebnih (istorijskih) dogaaja, ili burnim transformacijama drutvenih sistema. Istoriar kao drutveni kritiar i posmatra
i istorija kao privilegovana interpretativna perspektiva postali su bliski
i prihvaeni i u akademskim i u popularnim krugovima. Kao kontrast
tome, geografiji i geografima preostali su samo detaljni opisi posledica,
ono to su hroniari te discipline nazvali prostornom diferencijacijom fenomena (Hartshorn /Charles Hartshorne/ 1939, 1959).
Sredinom veka, izuzetno teorijsko pasiviziranje humane geografije
znailo je pad u disciplinarnu involuciju. Malobrojni geografi su tu i
tamo davali svoj individualni doprinos teorijskim debatama voenim
u drutvenim naukama i naunom socijalizmu, uglavnom se oslanjajui na trajni znaaj fizike geografije i povremena pozivanja istoriara
na ograniena ambijentalna objanjenja istorijskih dogaaja. Ali, disciplina se kao celina okrenula u sebe, uzdravajui se od velikih teorijskih debata kao da je oko nje podignut neki visoki zid.
Sa svojim kantovskim cogitom mumificiranim u neokantovskom
istoricizmu, moderna geografija se svela na puku akumulaciju, klasifikaciju i teorijski neangaovanu reprezentaciju faktografskog materijala u opisivanju teritorijalne diferencijacije Zemljine povrine na
prouavanje posledica, konanih proizvoda dinaminih procesa koje
su drugi mnogo bolje razumeli. Tako je i geografija tretirala prostor
kao podruje mrtvog, fiksiranog, nedijalektikog, nepokretnog kao
svet pasivnosti i premeravanja, a ne akcije i znaenja. Precizni paketi
takvih geografskih podataka i dalje su bili od koristi dravi, i na zapadu
i na istoku, za vojnu pijunau, ekonomsko planiranje i imperijalnu
administraciju. Te tri arene, pijunae, planiranja i administracije,
definisale su primenjenu geografiju skoro po automatizmu i zacementirale poseban odnos sa dravom koji je verovatno nastao jo u
periodu imperijalistikih istraivanja. Veina najuglednijih geografa iz
sredine veka u Sjedinjenim Amerikim Dravama bila je na ovaj ili onaj
nain povezana sa obavetajnim aktivnostima, posebno preko pretee
CIA Office of Strategic Services, a u Stejt departmentu i dalje posto-

62 

Mediji / Mo / &

ji kancelarija Geografa, kao priznanje za predanu i discplinovanu

slubu. Radikalni francuski geograf Iv Lakost (Yves Lacoste), jedan od
onih koji je intervjuisao Miela Fukoa o geografiji, svoju knjigu o toj
temi je bez ikakvog preterivanja naslovio kao La Gographie: a sert,
dabord, faire la guerre (Lacoste, 1976).
S obzirom na takvu povezanost s dravom, ne iznenauje to je
subdisciplina politike geografije generisala najaktivnije pokuaje teoretizacije. Ideja ser Holforda Makindera (Halford Mackinder) o evroazijskom centralnom podruju kao geografskom stoeru istorije
(1904), i njegovo aktivno uee u novom crtanju evropske mape posle
Prvog svetskog rata (v. Mackinder, 1919), uspostavili su i legitimisali
geopolitiku kao primarni praktini i teorijski fokus humane geografije.
To usmerenje e potrajati tokom meuratnih godina, bar dok aberantna epizoda nemake geopolitike ne primora nefaistike geografe da
dvaput razmisle pre nego to previe zau u oblasti izgradnje politike
teorije. Ponovo opeenih prstiju, humana geografija se povukla u mirnije vode pukog opisivanja, dok je politika geografija postala ono to
su neki nazvali mrtvajom discipline.
Vraeno u svoju neokantovsku auru, objanjenje humanih geografija je poprimilo nekoliko razliitih formi. Jedna je naglaavala
staru ambijentalnu tradiciju ovek/zemlja i u vidljivom pejzau
traila veze izmeu fizike i humane geografije, bilo preko uticaja
okoline na ponaanje i kulturu, bilo preko uloge oveka u menjanju
lica zemlje (Thomas, 1956). Druga se koncentrisala na lokacione
sheme fenomena, tematski organizovane prema ve utvrenoj klasifikaciji moderne socijalne nauke. Time su definisane specijalizovane
oblasti ekonomske, politike, socijalne, kulturne, i mnogo kasnije,
bihevioralne ili psiholoke geografije, ali, mogli bismo dodati, ne i
geografije zasnovane na politikoj ekonomiji. Trei pristup se usmerio
na sintetizovanje svega vidljivog kroz optu i tipino enciklopedijsku
regionalizaciju fenomena, pristup koji je veina geografa tog perioda
smatrala pravom sutinom discipline. Najzad, istorijska geografija je
slobodno krstarila kroz sva tri pomenuta pristupa trasirajui humane
geografije prolosti kao temporalno nizanje prostornih diferencijacija,
uivajui u intelektualnoj legitimaciji i moi istorijske imaginacije.
Karakteristino za svaku od tih formi geografske analize, od najobinije empirijske do najotroumnije istorijske, bilo je objanjenje geografije geografijom, geografska analiza okrenuta u sebe, opis poveza-

Edvard V. Soda, Istorija: geografija: modernost 

63

nih efekata izvedenih iz procesa ija je dublja teoretizacija ostavljena

drugima.
Kako se ta involucija odvijala, tako su glavne struje zapadnog marksizma i kritike socijalne nauke gubile dodir s geografskom imaginacijom. Bilo je nekoliko malih depova provokativne geografske analize
i teorije koji su opstali kroz taj period preputanja prostora: u evolucionistikoj urbanoj ekologiji ikake kole; doktrinama urbanog i regionalnog planiranja koje su se konsolidovale u meuratnim godinama (v.
Friedmann i Weaver, 1979); regionalnoj istoriografiji i panji prema
ekolokim detaljima francuske kole Anala koja je nastavila tradicije
Vidala de la Blaa (Vidal de la Blache); meu izvesnim amerikim i britanskim istoriarima koji su i dalje bili inspirisani Frederikom
Deksonom Tarnerom (Frederic Jackson Turner) i drugim teoretiarima granice, ili Marksovim teorijama imperijalizma; u radovima
Antonija Gramija (Antonio Gramsci) o regionalnom pitanju, lokalnim
drutvenim pokretima i kapitalistikoj dravi. U najveem delu, meutim, ono to je odravano u ivotu u tim preostalim depovima bila je
geografska imaginacija u povlaenju produenog fin de siclea. Relativno
malo novog dodato je posle ranih tridesetih, a ak i sauvani ostaci
prolosti bili su ukalupljeni u nadirui i sputavajui istoricizam koji je
svoju geografiju gurnuo u pozadinu kritikog socijalnog diskursa.
Bilo kako bilo, skoro svi ti preostali depovi i njihov uticaj i znaaj
nestae tokom Velike depresije i ratnih godina, tako da su nailaskom
ezdesetih godina dvadesetog veka njihovi specifino geografski uvidi
postali jedva vidljivi. U tom trenutku, s posleratnom obnovom i ekonomskom ekspanzijom u punom jeku irom razvijenog kapitalistikog
i socijalistikog sveta, despacijalizacija socijalne teorije ini se da je bila
na vrhuncu. Geografska imaginacija bila je kritiki uutkana. Disciplina
moderne geografije bila je teorijski uspavana.
Razotkrivanje prostornog zaokreta zapadnog marksizma
Do sada je vrlo malo pisano o despacijalizaciji socijalne teorije do
sedme decenije dvadesetog veka. Zvukove tiine je teko registrovati.
radovi Perija Andersona (Perry Anderson) (1976, 1980, 1983) pruaju,
meutim, izvrstan kritiki pregled zapadnog marksizma, pregled koji
skoro nesvesno belei gubitak prostorne svesti mejnstrim marksizma
posle Ruske revolucije, i istovremeno utire put, opet ne nuno s tom

64 

Mediji / Mo / &

namerom, za razumevanje kako je i zato relevantna prostornost drutvenog ivota ponovo poela da se otkriva krajem sedme decenije. Kao
zakljuak ovog poglavlja i uvod u sledee upotrebiu Andersonov rad
da bih locirao izvor onoga to e na kraju postati iv i produktivan
susret zapadnog marksizma i moderne geografije.
Anderson kae da se izmeu 1918. i 1968. kristalizovala nova
postklasina marksistika teorija koja je preusmerila istorijskomaterijalistiko tumaenje onoga to sam ja nazvao modernou,
modernizacijom i modernizmom. Ta reteoretizacija je bila geografski
neravnomerno razvijena, i nala je najplodnije tle u Francuskoj, Italiji
i Nemakoj, u drutvima u kojima je radniki pokret bio dovoljno jak
da uputi istinsku pretnju kapitalu (1983, 15). U Velikoj Britaniji i
Sjedinjenim Amerikim Dravama takav revolucionarni izazov nije
bio vidljiv, dok je na Istoku rigidni staljinistiki ekonomizam ostavljao
malo mesta za preusmeravanje i reinterpretaciju. Za Andersona, oevi
osnivai te kontrastruje bili su Luka (Gyrgy Lukcs), Kor (Karl
Korsch) i Grami, a na njihovom tragu su usledile modernije figure
Sartra (Jean-Paul Sartre) i Altisera (Louis Althusser) u Francuskoj,
Adorna (Theodor Adorno), Benjamina (Walter Benjamin), Markuzea
(Herbert Marcuse) i drugih linosti povezanih sa frankfurtskom kolom u Nemakoj, i Dela Volpea (Galvano Della Volpe) i Koletija (Lucio
Colletti) u Italiji. (Taj latinizovani i frankfurtizovani pokret izmenio je
institucionalni i intelektualni teren marksistike teorije, ukorenjujui
ga vre nego ikad ranije u univerzitetskim odeljenjima i istraivakim centrima, kao i u obnovljenom interesu za filozofski diskurs,
pitanja metode, kritiku buroaske kulture i takve teme kakve su umetnost, estetika i ideologija (koje su bile smetene u klasino zanemarene oblasti kapitalistike nadgradnje). Tradicionalnijim infrastrukturnim temama, povezanim s unutranjim mehanizmima radnog procesa, borbama na radnom mestu oko drutvenih odnosa proizvodnje i
zakonima kretanja kapitalistikog razvoja, poklanjana je relativno
manja panja. Isto je vailo i za konvencionalnije politike (i, dodao
bih, geografske) teme, kao to su organizacija svetske ekonomije,
struktura kapitalistike drave, i smisao i funkcija nacionalnog identiteta, iako su u odnosu na njih ak i klasini teoretiari esto bili ravnoduni.
Po Andersonovom miljenju, marksizam se, preokreui put koji je
preao Marks, kretao unazad, od ekonomije preko politike do fokusi-

Edvard V. Soda, Istorija: geografija: modernost 

65

ranja na filozofiju. Filozofsko razumevanje sveta dobilo je prednost

nad njegovim menjanjem. Ali, tokom sedamdesetih godina dvadesetog
veka, ta velika tradicija zapadnog marksizma potroila se i bila je
zamenjena drukijim tipom marksistike kulture, prvenstveno okrenute ba onim pitanjima ekonomskog, drutvenog ili politikog poretka kojih nije bilo u njenim prethodnicima (1983, 20). Taj restrukturirani zapadni marksizam promenio je i geografsku lokaciju, premestivi se iz germanske i latinske Evrope u englesko govorno podruje.
Kao posledica toga, tradicionalno najzaostalije zone kapitalistikog
sveta, u smislu marksistike kulture, iznenada su u mnogo emu
postale najnaprednije (Ibid., 24).
Andersonova knjiga Tragovima istorijskog materijalizma (In the
Tracks of Historical Materialism, 1983) predstavlja razmiljanje o njegovim ranijim delima, njegovim uspenim i ne toliko uspenim projekcijama sudbine tog restrukturiranog marksizma, njegovog novog interesovanja za konkretno i njegove recentrirane geografije.8 Posle uvodnog, linog rezimea o Predvianju i ishodu, Anderson se vraa i ire
obrazlae prvenstveno francuske debate o Strukturi i subjektu koje
su, kako tvrdi, dovele do tekue krize latinskog marksizma, a zatim
daje pregled nemakog marksizma (fokusiran prvenstveno na
Habermasa /Jrgen Habermas/) da bi razjasnio jo komplikovanije
debate o promenjenim odnosima izmeu Prirode i istorije. No skrivena u tim poglavljima nalazi se jedna pobona pria kojoj se Anderson
postepeno pribliava ali je ne zapaa, jedan novi postmoderni diskurs
koji ne tei odbacivanju marksizma kao kritike teorije, ve njegovom
otvaranju ka nunoj i odavno potrebnoj spacijalizaciji, ka materijalistikoj interpretaciji prostora koja bi odgovarala njegovom autoritativnom istorijskom materijalizmu.
Ta inicijalna afirmacija postmoderne kritike humane geografije
bila je skoro potpuno ograniena na francusku marksistiku tradiciju
koja je za prostornu imaginaciju uvek bila otvorenija od svojih anglo8

Geografski nije nevano to je In the Tracks izdanje Wellek Library Lectures,

dakle predavanj koja je Anderson odrao 1982. na Kalifornijskom univerzitetu u Irvajnu. Takoe vredi zabeleiti da su ta predavanja, uprkos naglaenom
istoricizmu, bila ispunjena sjajnim prostornim metaforama. Svoj rad Anderson opisuje kao katastarski pregled promenljivog terena, kao istraivanje
uobliavanja novog intelektualnog krajolika, kao izmenjenu mapu marksizma.

66 

Mediji / Mo / &

amerikih i nemakih parnjaka. Sartrova potraga za metodom u

njegovom sve naglaenije marksistikom egzistencijalizmu i Altiserovo
antiistoricistiko novo itanje Marksa predstavljali su primarne pretekst(ov)e za tu galsku spacijalizaciju. Sartrova marksifikovana fenomenoloka ontologija predstavljala je hermeneutiku koja se usredsredila na subjektivitet, intencionalnost i svest informisanih aktera
angaovanih ne samo na stvaranju istorije, ve i na oblikovanju politike kulture svakodnevnog ivota u modernom kapitalistikom drutvu.
Nasuprot tome, Altiserov strukturalizam je naglaavao objektivne
uslove i drutvene snage koje oblikuju utemeljujuu logiku kapitalistikog razvoja i modernizacije. I Sartr (Jean-Paul Sartre) i Altiser su
doprineli usmeravanju posleratnog francuskog marksizma u dva
neslona toka, razdvojena suprotnim shvatanjima odnosa struktura-subjekt, ali su obojica bili specifino prijemivi za mogunost spacijalizacije.
Kriza francuskog marksizma koju Anderson sa aljenjem opisuje
kao pokolj predaka, bila je kriza izazvana gubitkom iluzija i razbila je francuski marksizam na mnotvo fragmenata, briui ortodoksije neposredne i dalje prolosti.9 Suoen s tom heterogenou bez presedana, u kojoj su fragmenti leteli na sve strane (ukljuujui i konfliktno naputanje marksizma u celosti), Anderson ali zbog simptomatinog gubitka vere. Sartr e se u svojim poslednjim godinama okrenuti
radikalnom neoanarhizmu, a Altiser i Nikos Pulancas (Nicos
Poulantzas) oajnikim lamentacijama o odsustvu teorije politike i
drave u istorijskom materijalizmu. Oparavajui (i takoe neoanarhistini) Fuko s Deridom (Jacques Derrida) i mnogim drugima po
Andersonovom miljenju jo vie e razblaiti i degradirati marksizam,
promoviui zaraznu randomizaciju istorije i slavei trijumfalni
uspon poststrukturalistike (i, implicitno, postmarksistike) episteme.
S velianstvenom ironijom, meutim, Anderson nalazi jedan znaajan
izuzetak iz tog strmoglavog pada francuskog marksizma:
Nijedna intelektualna promena nikada nije univerzalna. Bar jedan izuzetak, izvanrednog ugleda, izdvaja se iz sveopteg menjanja pozicija tih
9 Videti Lefevrovu (Henri Lefebvre) raspravu o Le Marxisme clat u Une
pense devennue mondefaut-il abandoner Marx? (Lefebvre, 1980), naroito str.
16-19.

Edvard V. Soda, Istorija: geografija: modernost 

67

godina. Anri Lefevr, najstariji ivi predstavnik zapadne marksistike tradicije o kojoj sam govorio, u svojoj osmoj deceniji nije se ni povio ni pokolebao, mirno nastavljajui da stvara originalna dela na teme koje je levica
uglavnom ignorisala. No cena takve postojanosti bila je relativna izolovanost. (1983, 20)

Lefevr kao da je izvuen iz eira. U svojim ranijim tekstovima

Anderson mu poklanja vrlo malo panje, i jedva ga pominje u raspravi
o savremenom opadanju francuskog marksizma. ta je to u Lefevrovim
delima bilo od tolikog ugleda, izuzetno istrajno i nepokolebljivo originalno? Mislim da je ta moda najmanje poznata i najneshvaenija od
velikih linosti marksizma dvadesetog veka, pre svega i pre svih bila
olienje postmoderne kritike humane geografije, primarni izvor
napada na istoricizam i reafirmacije prostora u kritikoj socijalnoj
teoriji. Njegova istrajnost utrla je put mnotvu drugih pokuaja spacijalizacije, od Sartra, Altisera i Fukoa, do Nikosa Pulancasa (1978),
Gidensa (1979, 1981, 1984), Harvija (David Harvey) (1973, 1985a,
1985b), i Dejmsona (1984). On je i danas originalan i izuzetan istorijski i geografski materijalista.
Anderson ne uvia tu kreativnu rekompoziciju zapadnog marksizma koja se odvijala u velikoj francuskoj dekonstrukciji posle eksplozije
u Nanteru 1968. Njegovo tumaenje kljunih figura kakve su Sartr,
Altiser i Fuko, olako, kao povlaenje iz politike, odbacuje njihove kreativne, iako ne sasvim uspene, ontoloke bitke sa prostornou egzistencijalnog bivstva, modernosti i vlasti, i uopte ne vidi anglofonsku
marksistiku geografiju koju su podstakli Lefevr i drugi francuski
marksisti. Uprkos paljivoj analizi frankofonih marksistikih tradicija,
Anderson je ini se i dalje u stupici istorijski orijentisane marksistike
kulture anglofonog sveta u kojoj je, po njegovoj tvrdnji, teorija
danas istorija, sa ozbiljnou i strogou kakvu nikad ranije nije posedovala; kao to je i istorija podjednako teorija, u svoj svojoj nunosti,
na nain koji je ranije tipino izbegavala. Da je uz istoriju dodao i
geografija, bio bi apsolutno u pravu.
Preveo Ranko Mastilovi

68 

Mediji / Mo / &

Bibliografija
Anderson, J. (1980) Towards a Materialist Conception of Geography,
Geoforum II, 171-78. Anderson, P. (1983) In the Tracks of Historical
Materialism, London: Verso.
Anderson, P. (1980) Arguments Within English Marxism, London: Verso.
Anderson, P. (1976) Considerations on Western Marxism, London: Verso. (Peri
Anderson, Razmatranja o zapadnom marksizmu, preveo Ivica Strnevi,
BIGZ, Beograd 1985.)
Bachelard, G. (1969) The Poetics of Space, Boston: Beacon; prevod: M. Jolas:
[izvornik: La Poetique de /espace, Paris: PUF, 1957.] (Gaston Balar, Poetika
prostora, prevela Frida Filipovi, Beograd: Kultura, 1969.)
Berger, J. (1984) And our faces, my heart, brief as photos, New York, Pantheon
Books.
Berger, J. (1980) About Looking, London: Writers and Readers Publishing
Cooperative; New York: Pantheon Books.
Berger, J. ( 1974 ) The Look of Things, New York: The Viking Press.
Berger, J. (1972) Ways of Seeing, London and Harmondsworth: British
Broadcasting Corporation and Penguin Books.
Berman, M. (1982) All That Is Solid Melts Into Air: The Experience of Modernity,
New York: Simon and Schuster; i 1983, London, Verso. (Prevedeni fragmenti: Petrograd; modernizam nerazvijenosti, prevela Vera Vukeli,
Marksizam u svetu, 13/1986, 10-11, 230-342; Sve to je vrsto i ustaljeno
pretvara se u dim: Marx, modernizam i modernizacija, prevela Mirjana
Pavlovi, Marksizam u svetu, 13/1986, 4-5, 73-113.)
Cohen, G.A. (1978) Karl Marxs Theory of History: A Defense, Princeton
University Press, Princeton.
Eagleton, T. (1986) Against the Grain: Essays 1975-1985, London: Verso.
Eliade, M. (1959) Cosmos and History, New York: Harper.
Foucault, M. (1986) Of Other Spaces, Diacritics 16, 22-27 prev. Jay
Miskowiec [prevod teksta Des Espace Autres .... prvi put objavljenog
oktobra 1984 u Architecture /Mouvement /Continuit Paris]. (Michel
Foucault, Mesta, prevela Jasmina Milievi, Beograd, Delo, maj-jul
1990, 277-286.)
Foucault, M. (1980) Questions on Geography, u: C. Gordon (prir.), Power/
Knowledge: Selected Interviews and Other Writings 1972-1977, 63-77.
Foucault, M. (1978) The History of Sexuality Volume 1: An Introduction, (Histoire
de la sexualit. 1, La volont de savoir) prev. R. Hurley, New York; Pantheon.
(Miel Fuko, Istorija seksualnosti. 1: Volja za znanjem, prevela Jelena Staki,
Beograd: Prosveta, 1982.)
Foucault, M. (1977) The Eye of Power, [Loeil de pouvoir, uvod u: J.
Bentham, Le Panoptique, Paris: Belfond; reprint u Gordon (prir.) Power/
Knowledge].

Edvard V. Soda, Istorija: geografija: modernost 

69

Foucault, M. (1961) Histoire de la folie lge classique, Paris: Gallimard, [prev.

R. Howard: Madness and Civilization, London: Tavistock] (Miel Fuko,
Istorija ludila u doba klasicizma, prev. Jelena Staki, Nolit, Beograd 1980.)
Friedmann, J., and Weaver, C. (1979) Territory and Function, Berkeley Los
Angeles: University of California; London; Edward Arnold.
Giddens, A. (1984) The Constitution of Society: Outline of the Theory of
Structuration, Cambridge: Polity Press; and Berkeley and Los Angeles:
University of California Press.
Giddens, A. (1981) A Contemporary Critique of Historical Materialism, London
and Basingstoke: Macmillan; and Berkeley and Los Angeles: University of
California Press.
Giddens, A. (1979) Central Problems in Social Theory, London and Basingstoke:
Macmillan; and Berkeley and Los Angeles: University of California Press.
Giddens, A. (1976) New Rules of Sociological Method, New York: Basic Books.
Harvey, D. (1987) Flexible Accumulation Through Urbanisation: Reflections
on Post-modernism, in the American city, Antipode 19, 260-86.
Harvey, D. (1985a) The Urbanization of Capital, Baltimore: Johns Hopkins
University Press; and Oxford: Basil Blackwell.
Harvey, D. (1985b) Consciousness and the Urban Experience, Baltimore: Johns
Hopkins University Press; and Oxford: Basil Blackwell.
Harvey, D. (1985c) The Geopolitics of Capitalism, u Gregory and Urry (prir.)
Social Relations and Spatial Structures, 126-63.
Harvey, D. (1984) On the History and Present Condition of Geography: an
Historical Materialist Manifesto , Professional Geographer 36, 1-11.
Harvey, D. (1982) The Limits to Capital, Oxford: Basil Blackwell; and Chicago:
University of Chicago Press.
Harvey, D. (1981) The Spatial Fix: Hegel, von Thunen and Marx, Antipode
13, 1-12.
Harvey, D. (1978) The Urban Process under Capitalism, International
Journal of Urban and Regional Research 2, 101-31.
Harvey, D. (1977) Labor, Capital and Class Struggle Around the Built
Environment in Advanced Capitalist Societies, Politics and Society 6,
265-95.
Harvey, D. (1975) The Geography of Capitalist Accumulation: A Recon
struction of Marxian Theory, Antipode 7, 9-21.
Harvey, D. (1973) Social Justice and the City, Baltimore: Johns Hopkins
University Press; and London: Edward Arnold.
Harvey, D. (1969) Explanation in Geography, New York: St Martins; and
London: Edward Arnold.
Harvey, D. et al. (1987) Reconsidering Social Theory: a Debate, Environment
and Planning D: Society and Space 5, 367-434.
Hobsbawm, E.J. (1987) The Age of Empire 1875-1914, New York: Pantheon.

70 

Mediji / Mo / &

Hobsbawm, E.J. (1975) The Age of Capital 1848-1875, New York: Charles
Scribners Sons.
Hobsbawm, E.J. ( 1962) The Age of Revolution 1789-1848, New York: New
American Library. (Eric J. Hobsbawm, Doba revolucije, prevela Sanja
Lovreni, Zagreb: kolska knjiga - Stvarnost, 1987.)
Hughes, H.S. (1958) Consciousness and Society: The Reconstruction of European
Social Thought 1890-1930, New York: Knopf.
Jameson, F. (1984) Sartre: The Origins of a Style, New York: Columbia
University Press.
Kern, S. ( 1983) The Culture of Time and Space 1880-1918, Cambridge: Harvard
University Press.
Lacoste, Y, (1976) La Geographie, a sert, dabord, faire la guerre, Paris:
Maspero.
Lefebvre, H. (1980) Une pense devenue monde: faut-il abandonner Marx?, Paris:
Fayard.
Lefebvre, H. (1976-78) De letat, 4 vols, Paris: Union Gnrale dditions.
Lefebvre, H. (1976a) The Survival of Capitalism, London: Allison and Busby.
Lefebvre, H. (1976b) Reflections on the Politics of Space, translated by M.
Enders, Antipode 8, 30-37.
Lefebvre, H. (1975) Le Temps des meprises, Paris: Stock.
Lefebvre, H. (1974) La Production de lespace; Paris: Anthropos.
Lefebvre, H. (1973) La Survie du capitalisme, Paris: Anthropos.
Lefebvre, H. (1972) La Pense marxiste et la ville, Paris: Casterman.
Lefebvre, H. (1971) Au-del du structuralisme, Paris: Editions Anthropos.
Lefebvre, H. (1970a) La Rvolution urbaine, Paris: Gallimard. (Anri Lefevr,
Urbana revolucija, prevela Mirjana Vukmirovi-Mihailovi, Beograd:
Nolit, 1974.)
Lefebvre, H. (1970b) Manifeste differentialiste, Paris: Gallimard.
Lefebvre, H. (1968a) La Vie quotidienne dons le monde moderne, Paris:
Gallimard.
Lefebvre, H. (1968b) Le Droit la ville, Paris: Anthropos.
Lefebvre, H. (1961) Fondements dune sociologie de quotidiennet, Paris: L
Arche.
Lefebvre, H. (1946b, reissued 1958) Critique de la vie quotidienne, Paris: L
Arche.
Lefebvre, H. (1946) L Existentialisme, Paris: ditions du Sagittaire.
Lefebvre, H., and Guterman, N. (1936) La Conscience mystifie, Paris: Gallimard.
Lwith, K. (1949) Meaning in History, Chicago: University of Chicago Press.
Mackinder, H. (1919) Democratic Ideals and Reality: A Study in the Politics of
Reconstruction, London: Constable.
Mackinder, H. (1904) The Geographical Pivot of History, Geographical
Journal 23, 421-37.

Edvard V. Soda, Istorija: geografija: modernost 

71

Mandel, E. (1980) Long Waves in Capitalist Development: The Marxist

Interpretation, Cambridge: Cambridge University Press.
Mandel, E. (1978) The Second Slump, London: Verso.
Mandel, E. ( 1976) Capitalism and Regional Disparities, Southwest Economy
and Society 1, 41-47.
Mandel, E. (1975) Late Capitalism, London: Verso. .
Mandel, E. (1968) Marxist Economic Theory, New York: Monthly Review.
Mandel, E. ( 1963) The Dialectic of Class and Region in Belgium, New Left
Review 20, 5-31.
Massey, D. (1984) Spatial Divisions of Labour: Social Structures and the
Geography of Production, London and Basingstoke: Macmillan.
May, J.A. (1970) Kants Concept of Geography and its Relation to Recent
Geographical Thought, Toronto: University of Toronto Press, Department
of Geography Research Publications.
Mills, C. W. (1959) The Sociological Imagination, New York: Oxford University
Press. (Rajt Mils, Socioloka imaginacija, preveo dr Ratoljub D. Dodi,
Beograd: Savremena kola, 1964.)
Miskowiec, Jay (1984) Marxism and Totality: The Adventures of a Concept from
Lukacs to Habermas, Berkeley and Los Angeles: University of California
Press.
Popper, K. (1957) The Poverty of Historicism, London and Boston: Routledge
and Kegan Paul. (Karl Poper, Beda istoricizma, prevela Ljubica Strnevi,
u: Vladimir Gligorov, prir., Kritika kolektivizma. Liberalna misao o socijaliz
mu, Beograd: Filip Vinji, 1988.)
Poulantzas, N. (1978) State, Power, Socialism, London: Verso. (Nicos Poulantzas,
Drava, vlast, socijalizam, prevela Dubravka Celebrini, Zagreb: Globus,
1981.)
Rabinow, P. (ed.) (1984) The Foucault Reader, New York: Pantheon Books.
Rabinow, P. (1984) Space, Knowledge, and Power, u P. Rabinow (prir.), The
Foucault Reader, 239-56.
Rorty, R. (1980) Philosophy and the Mirror of Nature, Oxford: Basil Blackwell.
(Richard Rorty, Filozofija i ogledalo prirode, preveli Zoran Muti, Amela
Simi i Neboja Kujundi, Veselin Maslea, Sarajevo 1990.)
Thomas, W. (prir.) (1956) Mans Role in Changing the Face of the Earth, Chicago:
Univeristy of Chicago Press.
Williams, R. (1983) Keywords: A Vocabulary of Culture and Society, London:
Fontana.
Wright, G., and Rabinow, P. (1982) Spatialization of Power: A Discussion of
the Work of Michel Foucault; Interview: Space, Knowledge and
Power, Skyline, 14-20.

Dona Haravej

73

Deanimacija: mape i portreti ivota kao takvog1

Uzmite ivot u svoje ruke! SimLife, genetika igraonica vam doputa
da iz osnova izgradite ekosisteme i date ivot stvorenjima iz svoje
mate... Na vama je da spasite vrste sa liste ugroenih! Dajte ivot
razliitim vrstama u Biolokoj laboratoriji i prilagodite njihov izgled
uz pomo programa za ureivanje ikonica.
(oglas u Sajens njuz 142, 20, [14. novembar 1992]: 322)
Kreaciona nauka

rirunik za korienje Maksisove

kompjuterske igrice SimLife poinje reima predsedavajueg Vrhovnog
suda, Olivera Vendela Holmsa (Oliver Wendell Holmes): itav ivot
je eksperiment.2 Osnovna pravna pouka je ujedno i osnova ovog
poglavlja o karikaturalnom portretisanju i kartografiji ivota kao
takvog. Usmeravam se na oglaavaku, aljivu i igraku dimenziju
genetikog portretisanja i mapiranja. Glavni koreni tih savremenih
praksi su u geometrijskim matricama spacijalizacije i individuacije
konstruisanim na poetku modernog doba u Evropi. Matrice su se
pojavile iz instrumentalnih, epistemolokih i estetskih izuma perspektivizma i postale naglaene u narativnom vremenu koje se naziva renesansa. Perspektivizam zamilja svet kao svevidee oko individue. U
prvi plan stavlja optiku kao nauku i sposobnost individue da ono to
1 Posebno zahvaljujem Sari Frenklin (Sarah Franklin), Helen Votson-Viren
(Hellen Watson-Verran), Kerolin Dons (Caroline Jones) i Brunu Laturu
(Bruno Latour). Integralna verzija teksta pojavljuje se u mojoj knjizi Modest
_Witnes@Second_Millenium. Female-Man_Meets_OncoMouse , New York,
Routledge, 1996. [Tekst Donna Haraway, Deanimations: Maps and Portraits
of Life Itself preuzet iz Hibridity and its Discontents Politics, Science, Culture,
ur. Avtar Brah i Annie E. Coombes, Routledge, London 2000.]
2 Michael Bremer, SimLife User Manual, Orinda, Cal., Maxis, Bremer 1992, 9.

74 

Mediji / Mo / &

vidi reprezentuje u odreenom smislu istinito u poreenju sa

nametnutim istinama mitologije ili religije.3 Perspektivizam ukljuuje tipove tropa koje teko priznaju oni koji ih primenjuju. Htela bih da
iskopam glavne korene spacijalizacije i individuacije da bih videla kako
karbon-silicijumsko meso tehnonaunih tela na kraju drugog hrianskog milenijuma dobija svoje semiotike nutritivne tragove.
U Maksisovim igricama, kao i u ivotu kao takvom, pravljenje
mapa jeste pravljenje sveta. U otpornoj kartezijanskoj mrei konvencije sajberspacijalnosti, korisnici se u igricama podstiu da sebe vide kao
naunike u okviru narativa o istraivanju, stvaranju, otkrivanju, imaginaciji i intervenciji. Uenje praksi beleenja podataka, eksperimentalnih protokola i osmiljavanja sveta, neopaeno je postalo deo normalizacije subjekta u tehnonauci. Kartografske prakse nas ue da stvaramo projekcije koje osmiljavaju svetove na odreeni nain i u razliite
svrhe.
Maksisove igrice pozivaju na itanje to se izjednaava sa hrianskim tumaenjem kreacionistikih diskursa u Postanju. SimEarth
Biblija je naziv prirunika o strategiji igrice. U biblijskom uvodu itaocu se kae da je SimEarth laboratorija na disku za radoznale ljude koji
hoe da eksperimentiu.4 Autor je iskreni hrianin u svojim teistikim verovanjima o evoluciji, ali sama igrica i prirunik o strategiji
duboko su upleteni u mreu judeohrianskog mimezisa odnosno,
hriansku istoriju spasenja ak i u potpuno sekularnim interpretacijama. To je sluaj i sa perspektivizmom koji je bio kritian prema
zapadnoj i renesansnoj ranomodernoj umetnosti i pravljenju mapa,
to je omoguila judeohrianska taka gledanja. ta je ta taka gledanja bila pre nego to je implozija biologije i informatike, nakon
saterivanja u narativno i materijalno prostorvreme, postala taka
gledanja. Taka gledanja je sajberprostorna verzija sekularizovane
optike prakse kreacione nauke.
U uvaenoj kreacionoj nauci nije re o suprotstavljanju biolokoj
evoluciji ili zastupanju specifino boanske kreacije. Kreaciona nauka
u Maksisovim igricama, kao i u velikom delu savremene tehnonauke,
ukljuujui molekularnu biologiju, genetski inenjering i biotehnolo3
4

David Harvey, The Condition of Postmodernity, Basil Blackwell, Oxford 1989,

245.
Johnny L. Wilson, The SimEarth Bible, McGraw Hill, Berkeley 1989, xviii.

Dona Haravej, Deanimacija: mape i portreti ivota kao takvog

75

giju, na presudan nain predstavlja ono najnovije u vodeoj nauci.

Sekularni kreacionizam prisutan je u narativima, tehnologijama, epistemologijama, kontroverzama, subjekatskim pozicijama i strepnjama.
Dajte ivot razliitim vrstama u Biolokoj laboratoriji i prilagodite
njihov izgled uz pomo programa za ureivanje ikonica, nagovara
SimLife oglas. To je jedna vrsta igrice bojenja i oslikavanja koja ispunjava galerije portreta u sajberrodoslovima ivota kao takvog. U skladu s
tim duhom, narativni softver svog teksta nazvala sam Sim renesansa. Mene zanimaju zvanine verzije naunog kreacionizma u ivim
svetovima posle implozije biologije i informatike.
U istraivanju ovih perspektivnih tehnologija moja taka gledanja
je taka glavnog aktera i taka porekla u drami ivota kao takvog gen.
Ta iskoenost zadaje mi zanimljivu glavobolju za koju krivim bogoliku
perspektivu bilo kog samosvrhovitog entiteta. Gen je tema portreta i
mapa ivota kao takvog u konanoj narativnoj tehnologiji koja odgovara kraju drugog milenijuma. Sociobiolog Riard Dokins (Richard
Dawkins), koji je bio inspiracija kreatorima Maksisovih igrica, objasnio
je da je telo samo nain na koji gen sam sebe kopira da bi, u odreenom
smislu, posmatrao sliku samog sebe. Evolucija je spoljanja i vidljiva
manifestacija diferencijalnog preivljavanja alternativnih replikatora.
Geni su replikatori; organizmi i grupe organizama... vozila su u kojima
replikatori putuju.5 Puko ivo meso je derivativ; gen je alfa i omega
sekularnog spasenja drame ivota kao takvog. Suoenu s ovim jedva
sekularnim hrianskim platonizmom, obuzima me radoznalost u vezi
s podrujima gde ivi subjekt postaje ne-mrtva stvar.
ivot kao takav
Sledei pravila igre, mutiram termin Sare Frenklin (Sarah Franklin)
ivot kao takav.6 Instrumentalizacija ivota odvija se kroz kulturne
5

Richard Dawkins, The Extended Phenotype, Oxford University Press, London

1982, str. 82. O genu kao sakralizovanom objektu u amerikoj kulturi, videti
u Dorothy Nelkin i M. Susan Lindee, The DNA Mistique, New York, Freeman,
1995, str. 38-57.
Sarah Franklin, The Life Itself, 9. jun 1993, Center for Cultural Values, Lancaster University. Videti takoe, Sarah Franklin Life, u Encyclopedia of Bio
technics, New York, Macmillan, u najavi, i Romancing the Helix, u Romance
Revisited, prir. L. Pearce i J. Stacey, Falmer Press, London 1995, 63-67.

76 

Mediji / Mo / &

prakse drutveno-politike, epistemoloke i tehnike. Pod uticajem

Fukoa i njegovog pisanja o biomoi i istoriji koncepta ivota kao
takvog, Sara Frenklin analizira kako priroda postaje biologija koja
postaje genetika, a celina biva instrumentalizovana u pojedinanim
formama.7 ivot, materijalizovan u informaciji i oznaen genom,
istiskuje prirodu superiorno otelovljenu i oznaenu staromodnim
organizmima. S take gledanja gena, samoumnoavajueg samopokretaa, celina nije skup delova (nego) delovi stoje za celinu.8 Pre je re
o tome da geni stvarno uopte nisu delovi organskih i sintetikih baza
podataka koje su telo ivota kao takvog. Postoji druga vrsta stvari, stvari-po-sebi, gde se ne moe potvrditi nijedan trop. Genom, totalitet
gena u jednom organizmu, nije celina u tradicionalnom prirodnom
smislu, ve skupina entiteta koji su samosvrhoviti i koji su samoreferencijalni. U skladu s ovim stanovitem, geni su stvari-po-sebi izvan
ivih ekonomija upotrebe tropa. Biti izvan ekonomije upotrebe tropa,
znai biti izvan konanosti, smrtnosti i razlike, biti u podruju istog
bia, biti Jedno, gde je re ona sama.
U igri ivota kao takvog na vama je da vlastitu vrstu spasete sa
liste ugroenih vrsta!. Ali fetiizam nikada nije bio zabavniji nego sad
kad je prisutna proliferacija ne-mrtvih supstituta i surogata. No fetiizam nema samo jednu boju. Priroda, koja je poznata i ponovo napravljena kao ivot kroz kulturne prakse shvaene kao tehnike unutar
specifinih vlasnikih kruenja, od kljunog je znaaja za isprepletani
argument koji zastupamo Sara Frenklin i ja. Nadam se da bi Marks
priznao svoje nezakonite kerke koje u tekuoj komediji epistemofilije
samo podraavaju svog navodnog oca u uterivanju ne-mrtvih stvari u
njihovu ivu matricu. Marks nas je, svakako, poduio o fetiizmu robe.
Fetiizam robe je specifina vrsta materijalizacije istorijskih ljudskih
interakcija, kako meusobnih tako i onih sa nemirnim mnotvom neljudskog, to se u zapadnim konvencijama naziva priroda. U kruenju
roba unutar kapitalizma te interakcije se pojavljuju u formi stvari, a
pogreno se tumae kao stvari. Geni kao robne marke ne samo da isti7

Michel Foucault, The Order of Things (prev. dela: Les mots et les choses), New
York, Pantheon, 1971; i Michel Foucault, Histoire de la sexualit. 1, La volont
de savoir. Barbara Duden, Disembodying Women, Cambridge. Mass, Harvard
University Press, 1993.
Sarah Franklin, Romancing the Helix, u Romance Revisited, prir. L. Pearce i
J. Stacey, London, Falmer Press, 1995, 67.

Dona Haravej, Deanimacija: mape i portreti ivota kao takvog

77

skuju organizme nego i ljude i razliite vrste ne-ljudskog, kao pokretai ivosti (liveliness). Moete pitati bilo kog pobornika biodiverziteta da
li su geni u dananje vreme izvor vrednosti i struktura fetiizma
robe e se odmah razjasniti.
Fetiizam mape
Mene, meutim, zanima drugi, prikriveni aspekt materijalizacije koji
preobraava materijalnu, kontingentnu, ljudsku i ne-ljudsku ivost u
mape ivota kao takvog, a onda mapu i njene materijalizovane entitete
pogreno shvata kao umiljen, nedoslovan svet. Zanimaju me one
vrste fetiizma koje se vezuju uz rei bez tropa, doslovne svetove, gene
kao samosvrhovite entitete. Geografske mape su otelovljenje mnogih
vidova istorijskih praksi izmeu specifinih ljudskih i ne-ljudskih bia.
Te prakse konstituiu prostorvremenske svetove; to e rei, mape su, s
jedne strane, instrumenti, a s druge, oznaitelji prostornosti.
Geografske mape mogu, ali ne moraju biti fetii u tom smislu da
se pojavljuju kao netropine, nemetaforine reprezentacije prethodno
postojeih stvarnih svojstava sveta koja strpljivo ekaju da otpone
zaplet. Pre e biti da su mape modeli sveta oblikovani kroz specifine
prakse intervenisanja i naina ivota i za njih.
Na grkom jeziku, tropos je obrt ili odstupanje; trop oznaava
nedoslovno svojstvo bia ili jezika. Fetii kao supstituti, odnosno,
tropi odreene vrste proizvode karakteristine greke; tropi zaklanjaju kako svoju vlastitu konstitutivnu tropinu prirodu tako i tropinu prirodu svetova. Fetii ine doslovnim i na taj nain indukuju elementarni materijal i kognitivnu greku. Fetii ine da stvari izgledaju
jasno i kontrolisano. Kada su nauka i tehnika u pitanju, ini se da je re
o tanosti, nepristrasnosti, veri, vremenu i novcu da se posao nastavi,
a ne o materijalno-semiotikoj upotrebi tropa i, u tom smislu, izgradnji odreene vrste svetova radije nego neke druge. ini se da su fetiizovane mape u vezi sa stvarima-u-sebi; nefetiizovane mape pokazuju
kartografije borbe,9 ili, jo ire, kartografije ne-nevinih praksi, gde ne
mora uvek sve da bude borba.
9 Chandra Talpade Mohanty, Chartographies of Struggle, u Third World
Women and the Politics of Feminism, prir. C. Mohanty, A. Russo L. Torres,
University Press, Bloomington Indiana 1991.

78 

Mediji / Mo / &

Istorija kartografije moe liiti na istoriju nauke i tehnike bez

upotrebe figura, ali ne na istoriju upotrebe tropa u smislu svetova
koji skreu i mutiraju kroz materijalne kulturne prakse gde nisu svi
akteri ljudska bia. Moe izgledati da je tanost pitanje tehnike i da
nema nikakve veze sa inherentno ne-doslovnim tropima. ini se da
je takav stvarni svet koji prethodi praksama i diskursima samo
spremite ivahnih aktivnosti ljudskog i ne-ljudskog. Spacijalizacija
koja se nikada ne zavrava, procec u kojem se nazire mo, a pokreu
ga areno ukraena bia, moe se fetiizovati kao niz mapa ije mree
na netropian nain pozicioniraju prirodno ograniena tela (zemlje,
ljude, resurse i gene) u okvire apsolutnih dimenzija vremena i
prostora. Mape su fetii dokle god omoguuju specifinu vrstu greke
koja proces preokree u netropine, stvarne, doslovne stvari u kontejnerima.
Ljudi koji rade s mapama kao sa fetiima ne shvataju da trope upotrebljavaju na specifian nain. Greka ima mone uinke na formiranje subjekata i objekata. Ti ljudi bi mogli dobro da znaju da je pravljenje mapa od sutinske vanosti za ograniene entitete (zemlju,
minerale, stanovnitvo itd.) i ponovo ih oboje radi daljeg istraivanja,
specifikacije, prodaje, ugovaranja, zatite ili upravljanja. Ove prakse se
mogu shvatiti kao potencijalno kontroverzne i pune elja i ciljeva, ali
same mape izgledaju kao pouzdan temelj, osloboen upotrebe tropa,
zagarantovan istotom brojeva i kvantifikatora, izvan enje i zamuckivanja. Moglo bi se shvatiti da se pitanja vrednosti, odnosno tropa,
odnose na odluku da se naui kako napraviti odreenu vrstu mapa i
uticati na cilj za koji se karte prave. Ali smo pravljenje mapa i sme
mape, nastanie semiotiko polje kao poletni fiziari kulturu bez
kulture,10 svet ne-tropinog, prostor jasnosti i nezagaene referencijalnosti, kraljevstvo racionalnosti. Ta vrsta jasnosti i referencijalnosti
je boji trik. U okviru bojeg trika, mape mogu biti samo bolje ili loije,
tane ili netane; ali one same ne mogu biti instrumenti za upotrebu
tropa ili njihovo taloenje. S take gledanja fetiista, mape i nauni
predmeti uopte isto su tehniki i reprezentativni, ukorenjeni u
procesima otkrivanja i netropinog imenovanja, potencijalno osloboeni pristrasnosti. Oni bi kazali: Naune mape ne mogu biti fetii;
10 Sharon Traweek, Beamtimes and Lifetimes, Harvard University Press, Cambridge, Mass. 1988, 62.

Dona Haravej, Deanimacija: mape i portreti ivota kao takvog

79

fetii su za primitivce i perverznjake. Ljudi nauke posveeni su jasnosti; oni nisu fetiisti zaglibljeni u greci. Moja mapa gena je ne-tropina
reprezentacija stvarnosti, odnosno, samih gena. To je struktura poricanja u tehnonaunom fetiizmu.11
Na taj nain funkcionie greka. Fetiisti verovatno na najgori
nain poriui poricanje, uvek iznova izbegavajui tropinost i
nesvesno tkivo celokupnog znanja, na pogrenom mestu prepoznaju
greku. Nauni fetiisti, kao to je poznato, greku smetaju u
nesvodivo tropina podruja kulture, gde ive primitivci, perverznjaci i drugi nestruni ljudi, umesto u konstitutivnu nesposobnost
fetiista da prepoznaju trop koji porie svoj vlastiti status kao figuru.
Po mom miljenju, kontingentnost, konanost i razlika ali ne i greka karakteristini su za nepopravljivo tropinu, sekularnu ivost.
Greka i poricanje sadrani su u uvaenoj doslovnosti. Greka je deo
doslovnosti ivota kao takvog pre nego neodbranjivog krivudanja
ivosti i svetovnih tela-u-nastajanju. ivot kao takav je psihiki, kognitivni i materijalni teren fetiizma. Nasuprot tome, ivost je otvorena za
mogunost situiranih znanja, ukljuujui nauno-tehnika znanja.
Korporealizacija i genetski fatiizam
Mapiranje gena je posebna vrsta spacijalizacije tela, moda je bolje
nazvati je korporealizacija. Ako je fetiizam robe jedna vrsta pogrenog samoidentiteta, endemska pojava u akumulaciji kapitala, a liberalizacija kategorija jedan vid samo-nevidljivog kruenja skleroze u vanim oblastima naune epistemologije, koji vid fetiizma je osoben za
istoriju korporealizacije u materijalnim i mitskim vremenima ivota
kao takvog? Cilj ovog pitanja jeste da ieprka kako relacije i prakse
11 V. Helen Watson-Verran, Re-negotiating Whats Natural, Society for Social
Studies of Science, New Orleans, 1215. oktobar 1994 u vezi s analizom na
koji nain i prihvaeni i odbaeni tropi funkcioniu u okviru sistema znanja
koje su razvili Evropljani i Aboridini u Australiji u sporovima oko svojine nad
zemljom. Komunikacija u praktinim okolnostima u kojima se nazire mo
ini kodifikaciju, situiranje i mobilizaciju kategorija eksplicitnim za sve strane,
menjajui sve i svakog u tom procesu, ukljuujui same kategorije. Ta vrsta
artikulacije podrazumeva fetiizam nita nee biti samoidentino. Mape i
injenice se ispostavljaju tropinim do sri i zbog toga delom saznajnih praksi.
Ova analiza vana je za razumevanje proizvodnje znanja uopte, ukljuujui
prirodne nauke.

80 

Mediji / Mo / &

bivaju pogreno shvaene kao netropine stvari-po-sebi na naine

koji neto znae za ivost ljudskog i ne-ljudskog.
Da bismo razvrstali analogije i disanalogije, vratimo se nakratko
fetiizmu robe. Maarski marksistiki filozof er Luka je ovu vrstu
materijalizacije definisao na sledei nain: U njenoj je osnovi da
odnos izmeu ljudi poprima karakter stvari i na taj nain postie fantomsku objektivnost, autonomiju koja izgleda tako strogo racionalno
i sveobuhvatno da brie svaki trag svoje fundamentalne prirode: odnos
izmeu ljudi.12 Marks je definisao fetiizam robe kao objektivnu
pojavu drutvenih karakteristika rada.13 Korporealizacija se, meutim, ne moe svesti na kapitalizaciju ili komodifikaciju.
Korporealizaciju odreujem kao ukrtanje ljudskog i ne-ljudskog u
raspodeljenom, heterogenom radnom procesu tehnonauke. Ne-ljudsko
je kako ono to su napravila ljudska bia, odnosno maine i druga
orua, tako i ono to se dogodilo nezavisno od ljudske manufakture.
Proces rada rezultirao je specifinim materijalno-semiotikim telima
ili prirodnotehnikim predmetima znanja i praksi poput elija,
molekula, gena, organizama, virusa i ekosistema. Proces rada od ljudskih bia pravi osobenu vrstu subjekata koji se nazivaju naunici. Tela
su stvarna i nita u vezi sa korporealizacijom nije samo fikcija. Ali
korporealizacija je tropina i istorijski specifina u svakom sloju svog
tkiva.
elijski organizmi i geni nisu otkriveni u vulgarno realistikom
smislu; ali nisu ni izmiljeni. Tehnonauna tela poput biomedicinskih
organizama jesu vorita koja se zamrzavaju pred interakcijama kada
svi akteri nisu ljudska bia, nisu samoidentini, nisu mi. Svet se
oblikuje na specifian nain i ne moe se oblikovati na bilo koji nain;
korporealizacija je kontingentna, fizika, tropina, istorijska i interaktivna. Korporealizacija ukljuuje institucije, narative, zakonodavne
strukture, ljudski rad izdiferenciran kroz mo i mnoge druge stvari.
Procesi unutar tela su, kao kaskade akcija koje konstituiu organizam ili konstituiu igru gena i drugih entiteta koji ine eliju interak-

12 George Lukcs, History and Class Consciousness, (originalni naslov: Geschich

te und Klassenbewutsein, prev. Rodney Livingstone), Cambridge, Mass MIT
Press, 1971, str. 83.
13 Karl Marx, Captial (Das Kapital), tom I, prev. Ben Fowkes, Randome House,
New York 1976, 176.

Dona Haravej, Deanimacija: mape i portreti ivota kao takvog

81

cije, a ne zamrznute stvari. Svet poput gena specifikuje mnogolike

nizove interakcija izmeu ljudskog i ne-ljudskog u istorijski kontingentnom, praktinom radu koji proizvodi znanja. Gen nije stvar, jo
manje glavni molekul ili samosadrani kod; naprotiv, gen oznaava vorite istrajnog delovanja gde se susree mnogo uesnika, ljudskih i ne-ljudskih.
Fetiizam robe je definisan tako da su samo ljudska bia stvarni
akteri ije je drutveno odnoenje prikriveno u formi materijalizovane
robe. Kad je re o korporealnom fetiizmu, meutim, ili specifinije,
genskom fetiizmu, u pitanju je pogreno shvatanje heterogenog odnoenja kao uvrene, naizgled objektivne stvari. Stoga su objektivnost, kako je definie Sandra Harding14 (Sandra Harding), i situirano
znanje, kako ga definiem ja, izgubljeni u pseudoobjektivnosti genskog
fetiizma ili u bilo kojoj vrsti korporealnog fetiizma koji porie aktivnost i rad neophodan da bi se tehnonauna materijalno-semiotika
tela odrala u svetu. Gen kao feti jeste fantomski objekt poput robe i
za razliku od nje. Genski fetiizam ukljuuje zaboravljanje da su tela
vorita u interakciji mrea, zaboravljanje tropinog svojstva svih
naunih znanja. Moje tvrenje o situiranom znanju i genskom fetiizmu i smo moe postati uvreno i dogmatsko, moe naizgled opstajati po sebi i za sebe, izvan artikulacija koje ga ine smislenim. Drugim
reima, kada se izostavi ono to odstupa i zapinje, filozofski proces je
isto toliko fetiistiki koliko i redukcionistiki. I naunici, kao i oni koji
to nisu, mogu biti genski fetiisti; a amerika kultura unutar i izvan
laboratorija puna je znakova fetiizma, ali i otpora tom fetiizmu.
Uz malu pomo Marksa (Karl Marx), Frojda i Vajtheda (Alfred
North Whitehead), dopustite da sa prethodnih stranica brzo preem
na ono to je do sada ostalo nerazreeno; naime, na preplitanje tri niti
ekonomske, psihoanalitike i filozofske u genskom fetiizmu koji
korporealizuje ivot kao takav preko simptomatskih praksi u molekularnoj genetici i biotehnologiji, na primer, u Projektu ljudskog genoma (medicini), biodiverzitetskoj perspektivi gena (ekologija i industrija), transgenici (poljoprivreda i farmacija). Ne mislim da naunici ili
neki drugi ljudi u ovim oblastima nuno praktikuju genski fetiizam.
Nema potrebe da korporealizacija bude fetiizovana, nema potrebe da
14 Sandra Harding, Whose Science? Whose Knoweledge, Cornell University Press,
Ithaca 1991.

82 

Mediji / Mo / &

nastani kulturu bez kulture niti prirodu bez prirode. U rasprostranjenim epistemolokim, kulturnim, psiholokim i ekonomsko-politikim
uslovima, meutim, fetiizam je uobiajeni sindrom u tehnonaunim
praksama.
Potrebno je malo mate da bi se ulo u trag fetiizmu robe u transnacionalnom cirkulisanju trita gde su geni, te zlatne makromolekularne stvari-po-sebi od 24 karata, izgleda same sebi izvor vrednosti.
Ova vrsta genskog fetiizma poiva na poricanju svih prirodnodrutvenih artikulacija i posrednikih odnosa izmeu istraivaa, farmera,
radnika u fabrici, pacijenata, onih koji odluuju u politici, molekula,
modela organizama, maina, uma, semena, finansijskih instrumenata, kompjutera i mnogo ega drugog to od gena stvara materijalnosemiotiko bie. Nema nieg izuzetnog u genetskom fetiizmu robe
gde usmerenost na podruje razmene prikriva podruje proizvodnje.
Jedini amandman koji stavljam Marksu jeste da se isto tako seti i neljudskih aktera.15 Gen je objektiviziran u svim svojim prirodnodrutvenim (jedna re) artikulacijama i preko njih; i nema nieg loeg u tome.
Takva objektivacija je graa stvarnih svetova. Gen je, meutim, fetiizovan onda kada izgleda da je sam sebi izvor vrednosti; a ta vrsta fetiobjekata jeste graa kompleksnih greaka, poricanja i odricanja.16
15 Videti Michael Flower i Deborah Heath, Anatomo-Politics: Maping the
Human Genom Project, Culture, Medicine, Psychiatry 17, 1993, 1741 za
semiotiko-materijalne pregovore koji uvruju konsenzus DNK sekvenciranja kojim je otpoeo ljudski genom.
16 Re feti ukorenjena je u i Marksu i Frojdu zajednikoj greci i poricanju
kolonijalnog i rasnog tipa, gde su Zapadnjaci pretpostavili da su prvobitni
ljudi pogreno shvatili objekte kao realno otelovljenje ili prebivalie duha i
moi. Fetiizam je bio, tvrdili su ti racionalni posmatrai, jedna vrsta izmetene
konkretnosti i zavisio je od slabe moi prvobitnih ljudi da apstraktno misle i
njihovih prvobitnih formi religijskih ubeenja. Primitivni fetii odnosili su
se na magijsko miljenje; odnosno, ticali su se potentnosti elja, gde je elja
pogreno shvaena kao prisustvo sopstvenog referenta. Antropolozi su odbacili
ovu doktrinu fetiizma, ali su racionalizacije, davanje konotacija nerazvijenom,
iracionalnom i patolokom, jo prisutne u mnogim oblastima. Ironija doktrine
primitivnih fetia u tome je to, ako se prati Vajthedovo objanjenje zablude o pogreno lociranoj konkretnosti to dolazi iz verovanja u jednostavnu
lokaciju, u pred-postojee objekte van odnosa i bez posmatraa, i metafiziku
supstancije sa primarnim i sekundarnim svojstvima, onda su deca naune
revolucije prvi, a moda i jedini ozbiljni fetiisti sveta, ije su najudnovatije
apstrakcije shvaene kao sama realnost. Videti Whitehead, Science and the
Modern World, Mentor, New York 1948, prvi put obj. 1925, 4156.

Dona Haravej, Deanimacija: mape i portreti ivota kao takvog 

83

Najsnaniji argument koji treba da pruim jeste da u genskom

fetiizmu postoji psihoanalitiko svojstvo, bar u kulturolokom, ako ne
u linom psihodinamikom smislu; ali na to me primorava dokaz.
Prema Frojdu, feti je objekat ili deo tela upotrebljen da bi se postiglo
libidinalno zadovoljstvo. U klasinoj psihoanalitikoj prii o strahu od
kastracije u razvoju mukog subjekta, fetiizam se tie specifine vrste
balansiranja izmeu znanja i verovanja. Fetiista-u-nastajanju koji, da
bi zaplet funkcionisao, mora biti deak, u kljunom momentu spazi da
majka nema penis, ali ne moe da se suoi s tom injenicom zbog uasnog nadolazeeg straha pred mogunou da i sam bude kastriran.
Deak ima tri mogunosti da postane homoseksualac i da nema
nikakve veze sa zastraujuim kastriranim biem koje se naziva ena,
da prevazie celu stvar na preporueni edipovski nain, ili da obezbedi
upotrebljivu zamenu za penis (feti) koja zauzima to mesto kao objekt
libidinalne elje. Fetiisti i znaju i ne znaju da feti nije ono to bi
morao biti da bi se suzbila anksioznost zbog svekastrirajueg subjekta.
Prema Frojdu, zamena za penis je objektivacija svojstvena procesu
poricanja majine (stvarne) kastracije. Feti je odbrambena strategija.
Recimo to jednostavno: feti je supstitut za falus ene (majke) u ta je
deak nekada verovao i to ne eli da napusti znamo i zato.17 Ili,
kao to kae Lora Malvi (Laura Mulvey): Fetiizam, opte uzevi,
podrazumeva pripisivanje samodovoljnosti i autonomnih moi objektu koji je oigledno dobijen od mukarca[...] Feti je, meutim, ophrvan krhkou mehanizama koji ga odravaju [...] Znanje nezamenljivo
lebdi na krilima svesti.18 Fetiista nije psihotian; on zna da je njegov
surogat upravo to. On se ipak jednako investira u svoj moni objekat.
Fetiista, svestan da ima supstitut, jo veruje u svoju potentnost i
doivljava je; on je zarobljen realnim uinkom koji proizvodi slika koja
i sama podraava njegov strah i elju.
Budui da se tehnonauka, osim ostalog, tie pria, Frojdovo objanjenje fetiizma osvetljava jedan aspekt fiksacija i odricanja neophodnih za verovanje u ivot kao takav. ivot kao takav zavisi od uklanja-

17 Sigmund Freud, Fetishism u Sexuality and Psychology of Love, prir. P. Reff,

New York, Collier, 1963, 205, (Prvi put obj. 1927: Fetischismus, u: Freud,
Sigmund, Studienausgabe Band III.)
18 Laura Mulvey, Some Thoughts on Theories of Fetishism in the Context of
Contemporary Culture, October 65 (leto, 1993): 3-20, str. 7.

84 

Mediji / Mo / &

nja proizvodnih aparata i artikuliuih odnosa koji nadoknauju sve

objekte panje, ukljuujui gene; on se oslanja i na poricanje strahova
i elja u tehnonauci. ini se da je poricanje i uskraivanje teko izbei
u formiranju subjekata uspenih molekularnih genetiara kada se realnost mora sagledati kao ono to potkrepljuje specifine prakse intervenisanja ugraenih u nauna znanja.
udan in balansiranja verovanja i znanja, to je dijagnoza fetiizma, zajedno sa kaskadama mimetikog kopiranja praksi koje prate
fascinaciju slikama, oigledan je u biotehnolokim artefaktima ukljuujui prirunike, reklame, editorijale, istraivake izvetaje, nazive
konferencija i drugo. Verovanje u samodovoljnost gena kao glavnih
molekula, ili kao materijalne osnove ivota kao takvog, ili koda svih
kodova, ne samo da opstaje, nego i preovlauje u libidinalnom, instrumentalno-eksperimentalnom, eksplanatornom, knjievnom, ekonomskom i politikom ponaanju u smislu saznanja da geni nikada nisu
sami, da su uvek deo interfakcijskog19 sistema. Taj sistem obuhvata, kao
svoj minimum, proteinsku arhitekturu i enzime elija kao jedinice
strukture i funkcije, a, takoe, i celokupan aparat proizvodnog znanja
koji konkretizuje (objektivizira) interakcije i istorijski specifine forme
gena i genoma. Ne postoji neto poput neartikulisane informacije
u organizmima, kompjuterima, telefonskim linijama, jednainama,
ili bilo gde drugde. Kao to kae biolog Riard Levontin (Richard
Lewontin): Prvo, DNK nije samoreproduktivna, drugo, ona nita ne
pravi, i tree, ona ne determinie organizme.20 To znanje, sasvim pravoverno u biologiji, injenica je koja diskurs o sebinom genu i
glavnom molekulu ini simptomatinim za neto to je pogreno na
nivou onoga to bi se moglo nazvati nesvesnim.
No, ako se ve pozivam na Frojdovu priu, potreban mi je in
balansiranja izmeu znanja i verovanja, in koji ukljuuje pretnju
potentnosti i celovitosti u kljunim momentima formiranja subjekta.
Da li genski fetiizam moe biti tako konstruisan da ukljui tu vrstu
dinamike? Ostavljajui po strani individualnu psihoseksualnu dinamiku, usredsreujui se na drutvenoistorijski predmet genetskog znanja, mislim da takvo jedno objanjenje ima smisla, bar kao analogija.
19 interfactional, engl., sloenica koja oznaava interfejs u interakciji. Prim prev.
20 Richard Lewontin The Dream of the Human Genom, New York Review of
Books, 28. maj 1992: 3-40, str. 33.

Dona Haravej, Deanimacija: mape i portreti ivota kao takvog

85

Najpre, meutim, moram da preformuliem Frojdovo objanjenje da

bih tvrdila da je ono to je on mislio bilo tano samo za posedovanje
falusa, tog oznaitelja kreativne celovitosti i moi. Frojd je mislio da
ga ene zaista nemaju; to je bila jednostavna injenica s kojom fetiista
nije mogao da se suoi. Oslanjam se na feminizam da bih insistirala na
snanijem objektivnom tvrenju, naime, da su ene celovite, potentne
i nekastrirane. Celovitost ovde oznaava unutranju artikulisanost,
nesvodivost na stvar-po-sebi u svetom, sekularnom ili psihoanalitikom smislu. Frojd nije bio u pravu, ak i kada je na ispravan nain
tumaio mnoge simbolike strukture u uslovima u kojima dominiraju
mukarci. Frojd i jo nekolicina valjanih mukaraca (i ena) su, naposletku, pobrkali penis i falus.
Moja ispravka je neophodna da bi se napravila analogija sa genskim fetiizmom. Organizmi su celoviti u specifinom nemistinom
smislu; to e rei, naime, organizmi su vorita u mreama dinamikih
artikulacija. Ni organizmi ni ono to ih ini nisu stvari-po-sebi. Sveti ili
sekularni, svi samosvrhoviti entiteti su odbrane, alibi, izgovori, supstituti izmiu kompleksnosti materijalno-semiotikih objektivacija i
aparata telesne proizvodnje. U mojoj prii, genski fetiista zna da je
DNK, ili ivot kao takav, surogat, ili, u najboljem sluaju, uproavanje
koje se odmah degenerie u lanog idola. Supstitut, ivot kao takav,
jeste odbrana za fetiistu koji je duboko investiran u obrt u odnosu na
znanje o aktuelnoj kompleksnosti i uklopljenosti svih objekata, ukljuujui gene. Fetiista, na kraju, veruje u kd svih kodova, u knjigu
ivota, pa ak i u potragu za gralom. Samo donekle u ali, vidim molekularnog biologa fetiistu oaranog supstitutom za falus, pukim penisom nazvanim gen koji brani kukavikog subjekta od suvie zastraujueg prizora upornih materijalno-semiotikih artikulacija bioloke
realnosti, da ne pominjemo prizor ireg horizonta koji vodi u ono
realno u tehnonauci. Moda je priznanje da prvo, DNK nije samoreproduktivna, drugo, ona nita ne pravi i tree, ona ne determinie
organizme, suvie pretee za sva investiranja, libidinalna i druga, to
to je danas u igri u materijalno-semiotikim svetovima molekularne
genetike. Fetiista, dakle, vidi gen po sebi u gelovima, razmazima i
kompjuterskim ispisima u laboratoriji i zaboravlja prirodno-tehnike procese koji proizvode gen i genom kao predmet opteg slaganja u
stvarnom svetu. in balansiranja izmeu znanja i verovanja fetiiste
jo uvek se odigrava u teatru tehnonauke.

86 

Mediji / Mo / &

Trea nit u mojoj spirali genskog fetiizma proistekla je iz onoga

to je Vajthed nazvao zabludom o pogreno lociranoj konkretnosti.21
Vajthed prevazilazi preispitivanje jo uvek zapanjujueg ulanavanja
teorijskog, metematikog i eksperimentalnog razvoja, to je obeleilo
sedamnaesti vek u Evropi kao vek genija, i u prvi plan iznosi vanost
istorije zapadnih prirodnih nauka u dva naela: 1) jednostavna lokacija u prostoru/vremenu, i 2) svojstva supstancija, naroito primarna
svojstva odreena njihovim podvrgavanjem numerikim, kvantitativnim analizama. To su bila fundamentalna uverenja sedamnaestog veka
i kasnijih zapadnih praksi spacijalizacije, ukljuujui kartografiju, a
uloga ovih naela u istoriji filozofskih i naunih mehanizama nije
nikakva novost. Vajthed je pisao 1925. godine, kada su mehanizam,
dualnost estice-talasi, princip kontinuiteta i jednostavne lokacije, bili
u plodonosnom propadanju u fizici ve decenijama. To datira od sredine devetnaestog veka, od konvencionalnih Maksvelovih (James
Maxwell) jednaina koje su bile u osnovi teorije elektromagnetnih
polja i nastavlja se razvojem kvantne fizike tokom dvadesetih i tridesetih godina XX veka, a povezano je kako sa radom Nilsa Bora (Niels
Bohr) na mehanici talasa, tako i sa radom Alberta Ajntajna (Albert
Einstein) na svetlosnom kvantumu, osim ostalih kljunih transformacija fizike teorije.
Vajthed nije sporio upotrebljivost pojma jednostavne lokacije, kao
ni panju usmerenu na primarna svojstva jednostavnih supstancija
osim ukoliko ove apstraktne logike konstrukcije nisu pogreno shvaene kao konkretne. Iako moe zvuati tajanstveno u Vajthedovoj
terminologiji, pojam konkretno za njega ima precizno znaenje, a
odnosi se na pristup aktuelnim entitetima kao srastanju prehenzija
(prehensions). Istiui procesnu prirodu realnosti on je aktuelne entitete nazivao aktuelnim prilikama (occasions). Objektiviziranje se tie
naina na koji se potencijalnost jednog aktuelnog identiteta realizuje
u drugom aktuelnom entitetu.22 Prehenzije mogu biti fizike ili konceptualne, ali takve artikulacije, ili pak to to dopiru jedne do drugih,
u tkivu sveta konstituiu najosnovnije procese po Vajthedu. Oslanjam
se na Vajthedovu analizu da bih rasvetlila naine na koje genski fetiisti
21 A. N. Whitehead, Science and the Modern World, Mentor, New York 1948, prvi
put obj. 1925, 52.
22 A. N. Whitehead, Process and Reality, New York, Free Press [1929], 1969, 28.

Dona Haravej, Deanimacija: mape i portreti ivota kao takvog

87

pogreno shvataju apstrakciju gena kao konkretne entitete i prilike

koje ispunjavaju bioloki svet.
Prema tome, genski fetiizam se sastoji od ekonomsko-politikog
poricanja koje smatra da je roba izvor vlastite vrednosti, pri emu se
prikrivaju drutveno-tehniki odnosi izmeu ljudskog i ne-ljudskog
koji generiu kako objekte tako i vrednosti; uskraivanja, na koje upuuje psihoanalitika teorija, to glavni molekul zamenjuju mnogo adekvatnijom reprezentacijom jedinica ili osa bioloke strukture, funkcije,
razvoja, evolucije i reprodukcije; i filozofsko-kognitivne greke koja
pogreno shvata potentne apstrakcije kao konkretne entitete, pri emu
su oni sami dogaaji u procesu. Fetiisti su se viestruko uloili u sve
ove supstitucije. Ironija je da genski fetiizam podrazumeva tako razraene surogate, odstupanja i supstitute, kada bi gen, kao garant ivota
kao takvog, trebalo da oznaava autotelinu stvar po sebi, kd svih
kodova. Izbegavanje da se prizna neumoljiva tropina priroda ivljenja
i oznaavanja nikada nije podrazumevala tako udesan prizor kao kada
gen okuplja ljude u materijalizovanom snu ivota kao takvog.
Unutar i izvan laboratorija, genetski fetiizam se osporava, umnoava, ironizuje, poputa mu se, biva prekidan, konsoliduje se i ispituje.
Genski fetitisti zaboravljaju da su gen i mape gena naini ograniavanja delova tela korporealizacije na specifine naine koji,
izmeu ostalog, esto upisuju fetiizam robe u program biologije.
Htela bih da osetim prizvuk zabrinjavajueg humora u itavom nizu
naunih karikatura i oglasa u vezi s genom, da bih videla na koji nain
funkcionie praksa prianja viceva tamo gde preovlauje genski fetiizam. Sada prelazimo sa Maksisovog SimLifea na mape i portrete
samog genoma.
Genom
Moje itanje karikaturalnog portretisanja i kartografije prie o ivotu
po sebi poinje nakon implozije informatike i biologije, naroito u
genetici, posle sedamdesetih godina XX veka. Iako termin genom jo
nije prisutan u Vebsterovom proirenom reniku iz 1993. godine
(Websters unabridged Dictionary), on progresivno oznaava istorijski
nov entitet ostvaren preko produktivne krize identiteta prirode i kulture. Kulturna proizvodnja genoma proizvodi krizu kategorija, generiku pitalicu u kojoj naglo irenje protivrenosti i himera oivljava

88 

Mediji / Mo / &

delovanje u nauci, zabavi, privatnom ivotu, modi, religiji i biznisu.

Zagaenje funkcionie u oba smera: kulturu su pojeli mievi kao to je
prirodu nagrizlo ukrtanje i uklapanje, montaa i inenjering, programiranje i debagovanje genoma.
Tokom seminara u Centru za humanistika istraivanja Kalifor
nijskog univerziteta (University of California Humanities Research
Center) znaajan deo vremena posveen je Projektu ljudskog genoma.
Jedan od filozofa na seminaru ukazao je na mona dvostruka znaenja
shvativi da su strunjaci iz oblasti nauke seminaru dali naziv Kulturna
proizvodnja genoma i na taj nain zapravo uputili na muziku, umetniku, obrazovnu itd. kulturnu proizvodnju, koja se pojavljuje iz
popularizacije nauke. Profesionalci iz oblasti nauke mislili su da je pre
re o tome da je genom radikalno kulturno proizveden, ali da zbog
toga nije nita manje prirodan. Gen je rezultat procesa izgradnje na
svim nivoima svog stvarnog bia, on je konstitutivno artefakt.
Tehnonauka je kulturna praksa mogao bi biti slogan mieva, naunika i naunih analitiara.
Pratei koliko je propusna granica koja funkcionie izmeu nauke
i komedije u odnosu na genom uz rizik da pruim utehu onima koji
jo misle da kulturna proizvodnja genoma znai njegovu popularizaciju ja svoju priu gradim doslovno itajui karikature. Strukturu mog
teksta ini porodica slika, crtani oglasi za laboratorijsku opremu koje
je nacrtao Voli Nibart (Wally Neibart) i objavio u asopisu Sajens poetkom devedesetih godina XX veka. Prisetila sam se opaske Dejvida Har
vija (David Harvey) da je reklama zvanina umetnost kapitalizma.23
Reklamiranje takoe zahvata paradigmatina svojstva demokratije u
narativima ivota kao takvog. Konano, reklamiranje i stvaranje vrednosti bliski su blizanci u novom svetskom poretku (s.p.o.), stripovi se
eksplicitno poigravaju sa stvaranjem, umetnou, finansijama i demokratijom.
Nibartove karikature upuuju na to ko smo mi, ponovo konstituisani kao subjekti u praksama Projekta ljudskog genoma, koji smo
pozvani da budemo u ovom hiperhumanistikom diskursu: ovek.
To je ovek sa svojstvima u istorijski specifinom smislu koji odgovara
novom svetskom poretku, Inc. Sledei etiki i metodoloki princip u

23 David Harvey, Condition of Postmodernity, Basil Blackwell, Oxford 1989, 63.

Dona Haravej, Deanimacija: mape i portreti ivota kao takvog 

89

prouavanju nauke koji sam usvojila jo pre mnogo godina, kritiki u

analizirati ili dekonstruisati samo ono to zaista volim i samo ono u
ta sam u najveoj meri ukljuena. Ova posveenost je deo projekta
iskopavanja neeg poput tehnonaunog nesvesnog, proces formiranja
tehnonaunog subjekta i reprodukovanje ovih subjekatskih struktura
zadovoljstva i straha. Oni koji se prepoznaju u ovim mreama ljubavi,
ukljuenosti i iskopavanja, jesmo mi koji surfujemo Mreom (Net) u
svetoj/sekularnoj ispitivakoj retorici tehnonauke.
Interpelirana njegovim priama, zaljubljena sam u Nibartovu
vetinu crtanja karikatura. Njegove karikature su koliko ispitivanje
genskog fetiizma, toliko i prodajne dosetke. Njegove karikature zavise
od znalake upotrebe vizuelnih i verbalnih tropa. Na njegovoj udesnoj karikaturi, oglasu za sistem elektroforeze, ovek srednjih godina,
belac, u kunim papuama, odeven u laboratorijski mantil, ljuljuka
mladune majmuna u pelenama.24 Obraajui se publici izvan okvira
oglasa, naunik dri gel za fino izdvajanje proteinskih fragmenata
dobijenih prolaskom molekula razliitih veliina kroz elektrino polje.
Gel je deo blisko povezane porodice mikromolekularnih inskripcija
ukljuujui gelove za izdvajanje polinukleotida DNK ije su slike
poznate ikone genomskog projekta. Prema mom tumaenju ove reklame, gel za fragmentisanje proteina metonimijski zamenjuje totalitet
artefakata i praksi u molekularnoj biologiji i molekularnoj genetici. Ti
artefakti i prakse su komponente aparata telesne proizvodnje u materijalizujuem narativu biotehnologije. Moj metonimijski supstitut je
zajemen dominantnom molekularnom genetikom priom koja jo
uvek, na preovlaujui nain, vodi jednosmerno od DNK (gena), preko
RNK, do proteina (konanog proizvoda). alei se neprestano na vlastiti raun, onom vrstom ala koje afirmiu ono emu se smeju, molekularni biolozi su ovoj prii dali etiketu kljune dogme molekularne
genetike. Kljuna dogma je tokom godina dopunjavana da bi obuhvatila i obrnuto delovanje kada informacije teku od RNK ka DNK.
Obrnuta transkriptaza je bio prvi enzim identifikovan u prouavanju ovog toka unazad. RNK virusi se stalno upliu u takve obmane.
HIV je jedan takav virus, a prvi (kratkoroni) efikasni lekovi korieni
u leenju ljudi sa sidom prisutni su u obrnutoj transkriptazi virusa koji

24 Science (1. februar 1991) poslednja strana asopisa.

90 

Mediji / Mo / &

oitava informacije u viralnom genetikom materijalu, sainjenom od

RNK, u elijama domaina DNK. ak i kada samo ime enzima obeleava druge mogunosti, ono istie normalnu orijentaciju prema kontroli i strukturnoj determinisanosti u viim oblicima ivota. ak i u
obrnutoj formi, geni smo mi (Genes R Us). To je kljuna dogma u
prii o ivotu kao takvom.
Dok nam se naunik obraa uvlaei nas u priu, na Nibartovoj
karikaturi vidimo da se flaica za mladune majmuna zagreva na aparatu za elektroforezu. Na monitoru koji pokazuje temperaturu sistema
oitava se umirujuih 37 stepeni Celzijusove skale, a na satu je 12.05.
Vreme je pet minuta posle ponoi, vreme udnih nonih raanja,
vreme kada ne-mrtvi lutaju i vreme prvih minuta posle nuklearnog
holokausta. Setite se sata koji su u reviji Bulletin of Atomic Scientists
koristili da bi zadrali vreme u Hladnom ratu, godinama je izgledalo da
kazaljke nezaustavljivo napreduju prema ponoi. Kao to je Keler
(Keller) uverljivo tvrdio, bomba i gen su koreografisani u drugoj polovini dvadesetoga veka u plesu u kojem se prepliu fizika i biologija u
potrazi za tajnama ivota i smrti.25
U oglasu za sistem elektroforeze, Nibartova slika upuuje na umirujuu porodinu dramu, a ne na tehnoratnu apokalispu sekularnog
hrianskog monoteizma, niti pak na Frankentajnovu priu o neprirodnom monstrumu koji se otrgao. Ali ja nisam umirena: svi konvencionalni retoriki detalji maskulinistike, humanistike prie o ovekovom (mukarevom) autonomnom samoraanju strukturiu narativ
ove reklame. Vreme, mladune ukrtenih vrsta, naunik otac, njegovo
starosno doba, rasa, odsustvo ena, prisvajanje materinske funkcije
preko opreme i samog naunika: sve to se ukrta da bi se uputilo na
konvencionalnu priu o drugom roenju koje proizvodi oveka. Ovde
nije sluaj Tri mukarca i beba nego Naunik, maina i majmun.
Tehnonauna porodica je kiborka nuklearna jedinica. Kada je video
reklamu, Skot Gilbert (Scott Gilbert) je, kao biolog i roditelj, insistirao da ono to nedostaje ovoj laboratorijskoj sceni jesu postdoktorandi
i diplomirani studenti sa svojim bebama, jer oni bi zaista mogli biti tu
posle ponoi. Kako majmun tako i molekularni ispis zamenjuje odsutni ljudski proizvod proistekao iz reproduktivnih praksi u laboratorija25 Evelyn Fox Keller, Secrets of Life, Secrets of Death, Routledge, New York 1992,
3955.

Dona Haravej, Deanimacija: mape i portreti ivota kao takvog 

91

ma molekularne biologije. Krznasto mladune primata i svetlucavi gel

su tropi koji funkcioniu kao supstitucija dela-za-celinu ili kao surogat. Dete proizvedeno ovim laboratorijskim aparatom telesne proizvodnje, ovom tehnologijom proizvodnje znanja, ovom praksom
pisanja radi materijalizovanja teksta ivota u plodnoj protvrenosti
jeste majmun, proteinski gel (metonimija mukarca), i oni koji su
interpelirani u drami, to jest, mi, konstituenti tehnologije genetikog
ispisa Korporacije E-C Aparatus.
Prirodno, ja upisujem znaenja; zbijam alu; upuujem na paranoinu praksu itanja. Pogreno shvatam duhovitu karikaturu, onu koju
najvie volim, kao ozbiljan posao prave nauke, to sasvim sigurno
nema nikakve veze s ovim opteprihvaenim pogrenim shvatanjima.
Ali ale su moj nain rada, moje poigravanje na rubu uvaene i umirujue tehnonauke i naunih prouavanja. Taj nervozni simptomatini
aljivi metod ima nameru da itaoca i argumente dovede do ivice. La
je na obe strane: s jedne strane, zvanini diskursi tehnonauke i njeni
branioci; s druge, prie o zaveri koje su smislili oni s etiketom autsajdera u odnosu na racionalnost nauke i njene divne projekte, magine
poruke i vrlo konvencionalne prie.
Mene neprekidno zanimaju slike, prie, svetovi, akteri, stanovnici
i putanje koje oni ine moguim. U biotehnolokom diskursu Projekta
ljudskog genoma ljudsko je proizvedeno u istorijskoj formi koja omoguuje i ograniava neke vidove ivota vie nego neke druge. Tehnoloki
proizvodi nekoliko genomskih projekata jesu kulturni akteri u svakom
smislu.
Portret
Druga karikatura Volija Nibarta u oglasu u asopisu Sajens na divan
nain doslovno donosi jedan od aspekata ove poente. Evocirajui
svet (visoke) umetnosti, ova reklama se dvosmisleno ali na raun
nauke kao (visoke) kulturne proizvodnje. To ne bi trebalo da sprei
analitiara da sprovede drugaiju, kvazietnografsku vrstu kulturne
analize. Ja mislim da Nibert suptilno poziva na kritiko itanje; on se
smeje genskom fetiizmu, i u isto vreme ga koristi. Isti taj na proelav,
sredovean, beli, mukarac naunik ovoga puta odeven u dvoredni
teget sako, koulju na prugice, sportske pantalone hvali se svojim
najnovijim postignuima jednom ushienom, mlaem, belom mukar-

92 

Mediji / Mo / &

cu, odevenom u poslovno odelo i sa mnogo kose na glavi. S obzirom na

to da su biolozi, odeveni su tako da to vie lie na mone biznismene
i, premda su jo novi u korporativnom svetu, ini se da im to polazi za
rukom. Dva gospodina koja izgledaju uticajno razgovaraju ispred tri
slike u umetnikom muzeju. (Mi pretpostavljamo da su u umetnikom
muzeju osim ako Mona Liza nije premetena, to bi bio rezultat nagomilanog bogatstva zaista Velikih Mukaraca u biologiji i informatici.
Naposletku, 1994. godine, Vilijam H. Gejts (William H. Gates) predsedavajui i osniva Majkrosofta kupio je belenicu Leonarda da Vinija
Codex Hammer za rekordnih 30,8 miliona dolara na aukciji rukopisa).26
Nibartova tri paradigmatina portreta razmetljivih mukaraca
nisu portreti mukih ljudskih bia, niti treba to da budu.
Samoreprodukujue podraavanje u projekcijama na platno funkcionie preko spektakularizovane razlike. Jedna od slika na Nibartovoj
reklami je Da Vinijeva Mona Liza, druga je Pikasova (Pablo Picasso)
ena sa hlebovima (1906); trea je, u pozlaenom ramu kao i druge dve,
velianstveni sekvencirani DNK autoradiograf u gelu. Italijanska renesansa i moderno slikarstvo su znaci kulture zapadnog humanizma koji
je, u srodstvu sa naunom revolucijom, u narativnim temeljima
moderne i njenog smisla za racionalnost, progres i lepotu da ne
pominjemo njeno klasno mesto u uzdizanju buroazije ija se sudbina
sve vie povezivala sa naukom i tehnologijom. Poput humanistikih
slika, sekvencirani autoradiograf je autoportret oveka u osobenoj
istorijskoj formi. Poput humanistikih slika, DNK gel je u vezi s instrumentacijom, okvirom, uglom vienja, svetlom, bojom, novim vidovima autorstva i novim formama pokroviteljstva. uvani u bankama
gena i katalogizovanim bazama podataka, genetski portreti su sakupljeni u institucijama poput umetnikih muzeja kako u smislu oznaavanja tako i smislu uticaja na specifine forme nacionalnih, epistemolokih, estetskih, moralnih i finansijskih moi i prestia. Plodne protivrenosti biotehnolokih, genetikih, finansijskih, elektrinih i karijernih moi na eksplicitan su nain meta ale u reklami: Postigao sam
sekvenciranje zahvaljujui EC650 generatoru. Korporacija E-C
Aparatus predstavlja umetnost u snabdevanju energijom u ovom
sluaju to je naprava za neprekidno napajanje.
26 Carol Vogel, Leonardos Notebook Sells for $ 30.8 Million, New York Times,
12. novembar 1994: A1, A11.

Dona Haravej, Deanimacija: mape i portreti ivota kao takvog

93

Jedinstvena preciznost i lepota originalne umetnosti postaje

reproduktivno, svakodnevno iskustvo zahvaljujui moi tehnonauke u
vlasnikim mreama. Modernistiku opoziciju izmeu kopije i originala u velikoj meri prisutnu na tritu umetninama izbrisale su
transnacionalne postmoderne moi genetske identifikacije i reprodukcije kako na telima tako i u laboratorijama. Biotehnoloko podraavanje menja modernistiko uzbuenje zbog autentinosti. Klasino
sekvencirani autoradiografi su svakodnevni posao E-C aparata za
elektroforezu. U tekstu reklame obeava se neogranien izbor, klasina originalnost, osamnaest jedinstvenih modela i zamenljivost, ali ne
vie na oksimoronski nain. Na svakom stupnju proizvodnje genoma,
u evolutivnom i laboratorijskom vremenu, upravljanje bazom podataka i redukovanje greke prilikom reprodukovanja zauzima mesto uz
buenja zbog originalnosti.
Ipak, umirena suprotstavljenost izmeu kopije i originala ni za
trenutak ne podriva vlasnike i autorske odnose prema eljenom portretu u svim njegovim beskrajnim verzijama iako su subjekti autorskog
diskursa mutirali, ili se bar umnoili. Ba kao to sam ja paljiva prema
Nibartovim zaslugama kada traim autorska prava, E-C je paljiv u
potvrivanju autorskih i vlasnikih odnosa divnog, uramljenog,
sekvenciranog DNK autoradiografa koji je reprodukovan u reklami
ljubaznou Amerike biohemijske korporacije koja koristi
Sequenase i E-C snabdevanje strujom (U. S. Biochemical Corporation
using Sequenase i E-C Power Supply).27 E-C je koristio molekularni
portret oveka uz dozvolu, ba kao to sam i ja to morala, u sve rairenijim praksama vlasnitva u tehnonauci gde intelektualna i telesna
svojina postaju sinonimi. Veliki umetnik tehnohumanistikog portreta jeste konzorcijum ljudskih i ne-ljudskih aktera: komercijalno
dostupan enzim, biotehnika korporacija i ureaj za snabdevanje elektrinom energijom. Poput umetnikog portretisanja, nauni portret
oveka kao gela i baze podataka oznaava genija, originalnost, identitet, sopstvo, razliku, jedinstvo i biografiju. U upadljivo prikupljivoj
formi, gel iscrpno i precizno izlae razliku i identitet. Ljudska bia su
27 Sequenase, DNK polimeri koji se koriste u analizi sekvenci, reklamiran je
u nekoliko verzija, na primer, Sequenase Version 1.0 ili 2.0, poput softvera,
kao Microsoft Word 5.0 jo jedan oznaitelj veze izmeu informatike i genomike.

94 

Mediji / Mo / &

prikupljena u svoje paradigmatine portrete. Otuda ne udi to je

nagrada estetsko zadovoljstvo. Autoradiograf otkriva tajne ljudske
prirode. Intenzivno narativno i vizuelno zadovoljstvo je u biti ovog
tehnonaunog aparata, kao i svih drugih aparata koji nita manje ne
pokuavaju da nas uvere da se o njihovoj proizvodnji zvanino ili
nauno moe raspravljati u smislu epistemoloke ili tehnoloke
injeninosti i netropine realnosti. Geni jesu mi, reeno nam je preko
bezbrojnih kulturnih medija, od DNK tretirane reagensima poput
Sequenase i uronjene u gel, do vlasnikih propisa kako u izdavatvu
tako i u biotehnologiji. Narativno i vizuelno zadovoljstvo moe se
potvrditi samo u simptomatinim praksama ala i dvosmislenosti.
Eksplicitno znanje, izloeno kao visoka nauka, mora da izgleda
kao da je osloboeno pria i figura. Upravo takvo tehnonauno portretisanje jami ovekovo ponovno roenje u svetlim i prozranim
podrujima uma. To je struktura zadovoljstva u genskom fetiizmu.
Strogo povezivanje biotehnologije s renesansom, a posebno sa
Leonardom da Vinijem, iziskuje dalju razradu. Komentariui potentnost spoja tehnike, naina vienja i pokroviteljstva, odvani kapitalista iz firme Kleiner Perkins Caufield & Byers sumira celu stvar kada primeuje da je biotehnologija za ljudsku biologiju ono to je italijanska
renesansa za umetnost.28 Naroito se prisvaja Leonardo zbog pria o
poreklu, vienju i njegovim oruima, naunom humanizmu, tehnikom progresu i univerzalnom irenju. Mene posebno zanima tehnonauna zaokupljenost Leonardom i njegovim bratstvom u omalovaenom kontekstu poslovnog samopredstavljanja, oglaavanja unutar
naune zajednice, ilustrovanja vesti iz nauke, crtea u konferencijskim
brourama, popularizacije nauke, umetnikih naslovnih strana asopisa i karikatura.
Razmotrimo Diponov [DuPont Qualicon, Inc. prim. prev] izvrsni
oglas koji poinje ovako: Nasmeite se! Renesansa ne-radioaktivna operema za obeleavanje DNK prua vam rezultate koji se mogu
reprodukovati, bez oteenja okoline.29 Tekst se pojavljuje ispod
28 Joan OC. Hamilton, Biotech: An Industry Crowded with Players Faces an
Ugly Reckoning, Business Week, (26. septembar 1994): 8491, str. 85.
29 Science 18, 1(1995): 77. Ne-radioaktivno sredstvo za DNK detekciju iz Beringer
Manhajma naziva se Genius System sa sloganom ostaviti ogranienja iza
sebe. Oglas u Biotechnique 17, 3 (1994): 511 povezuje Genius sistem protokole sa lepljivim jastuiima kao kod abe gatalinke, to doputa izvoenje

Dona Haravej, Deanimacija: mape i portreti ivota kao takvog 

95

reprodukcije u boji Vorholovog (Andy Warhol) dinovskog printa

(2,80 m x 2,40 m; sintetika uljana boja i sitotampa sa mastilom na
platnu), na kojem je klonirana Mona Liza. Popunjena reetka od
pet Mona Liza vodoravno i est uspravno, Vorholova umnoena verzija je naslovljena Bolje je trideset nego jedna. U Vorholovoj i
Diponovoj verziji, paradigmatina dama koja se zagonetno osmehuje umnoena je u potencijalno beskrajnoj matrici klonova. Bez pripisivanja zasluga u Diponu reprodukuju Vorhola koji reprodukuje Da
Vinija koji reprodukuje smu damu. A renesansa dobija najbolju
poziciju kao pravi umetnik zbog toga to omoguuje reproduktivnost. Ali kako bi ba Vorhol, od svih umetnika, mogao prigovoriti da
je njegov rad anonimno prisvojen za reklamiranje robe kao osramoene visoke umetnosti i kao poduhvat visoke nauke? U Diponovoj
reklami, jedini znak intelektualne svojine je komina parodija na
vlastiti raun Renesansa. Sm mitski hronotrop nosi zatitni
znak () transnacionalne biotehnoloke korporacije. Povratno,
brend oznaava alate za detekciju i etiketiranje, za kd svih kodova,
za ivot kao takav.
U drutvu gena
Drutvo u kojem se kree gen je, definitivno, visoko. Fetii dolaze u
uklopljenim nizovima. Glavni molekul centralne dogme i njena jeres
gen udruuje se sa drugim monim objektima proizvodnje znanja
u tehnonauci: neurovizualizacijom, vetakom inteligencijom, vetakim ivotom, glamuroznom zabavom, visokom tehnologijom, visokim
oekivanjima. Desetodelna serija Nauka u devedesetim, koja je izlazila od 5. januara do 8. maja 1990. godine, prua iri uvid o tome ta
novinari i urednici asopisa Sajens smatraju smelim i naprednim u
tehnonauci. Uzbuenje je dolo iz haj-tek/visoke nauke, ukljuujuu
neuronauku, kompjuterske i informatike nauke i molekularnu genetiku. Dosadne i obeshrabrujue primedbe dole su iz (veoma kratkog)
razmatranja tekue rasne i polne neravnotee u vezi s tim ko se bavi
tehnonaukom i u vezi s nevoljama koje se pojavljuju kada se politika
umea u karijere naunika.
najosetljivijih manevara u lovu na insekte. Kompanija nudi prirodan dizajn, delikatnost, transcendenciju i genija. Ko bi poelo vie od toga?

96 

Mediji / Mo / &

Glavni deoniar moi u zajednici novog sveta gena jeste nervni

sistem. ak i UNESCO Currier donosi vesti koje povezuju duh i poreklo, neurone i gene, na vodeoj poziciji ivota kao takvog: Niko ne
moe porei da unutar visokoorganizovanog okvira ljudskog bia dva
glavna elementa objanjavaju veinu naih karakteristika nai geni
i nai neuroni. tavie, priroda dijaloga izmeu naih gena i naih neurona kljuni je problem biologije.30
Svake jeseni od 1990. godine, asopis Amerike asocijacije za
napredak nauke (American Association for the Advancement of
Science) Sajens, objavljuje specijalno izdanje gde svojim itaocima
donosi najnovije informacije o napretku u mapiranju genoma, a naroito u Projektu ljudskog genoma. U sadraju prvog specijalnog izdanja,
naglasak je na bliskoj vezi genetskog i nervnog sistema u diskursu
milenijumske nauke.31 Citirajui nedavni primer manije ubistava,
urednik asopisa Sajens, Danijel Koland Mlai (Daniel Koshland Jr), u
uvodniku tog izdanja iznosi uverenje da nada za mentalne bolesnike
i za drutvo lei u neuronauci i genetici. Veza sa informatikom,
neophodna za dijagrame ivota kao takvog, jeste oigledna:
Iracionalna posledica oteenog mozga ista je kao kod slabo prespojenih ica kompjutera, kada nedostatak nije prouzrokovan informacijama koje su ule u kompjuter nego loim procesuiranjem informacija
koje ulaze u crnu kutiju.32 Kao dodatak tekstovima o projektu ljudskog genoma i mapi ubaenoj u asopis, izdanje sadri i novosti iz
oblasti istraivanja pod naslovom Visoka kultura neuronauke i osam
izvetaja o neurobiologiji koji seu od molekularne manipulacije jonskih putanja do prouavanja ponaanja primata i psiholokih procena
ljudskih razdvojenih blizanaca.
Smetena u vano podruje gde se molekularna genetika i neurobiologija ideoloki ukrtaju, ova poslednja studija razdvojenih blizanaca kao prvog autora navodi Tomasa Buara (Thomas Bouchard), biveg
studenta Artura Densena (Arthur Jensen). Densen je promovisao
ideju povezanosti genetikog naslea, koeficijenta inteligencije i rase u
svom uvenom tekstu u asopisu Educational Review, iz 1969. godine.
30 Franois Gros, The Changing Face of Life Sciences, UNESCO Curier, (1988): 7.
31 Science 250, (12. oktobar 1990).
32 Daniel Koshland Jr, The Rational Aproach to the Irrational, Science 250 (12.
oktobar 1990), 189

Dona Haravej, Deanimacija: mape i portreti ivota kao takvog 

97

Specijalno izdanje asopisa Sajens o mapama gena bilo je prvi veliki

profesionalni asopis koji je objavio Buarov kontroverzni rad u kojem
se veina aspekata linosti i ponaanja pripisuje genima. Mnogi
Buarovi tekstovi odbaeni su u kritikama njegovih kolega, ali je njegova poruka uspeno doprla do popularnih medija. Posle objavljivanja
u asopisu Sajens, Buarove ideje su stekle autoritet i uvaavanje u
javnim raspravama o genetici i ljudskom ponaanju.33
Kartografija, visoka nauka istraivake ere, na tropian nain ureuje prvo izdanje asopisa Sajens o mapama gena, od dizajna naslovne
strane do sadraja proze. Pod zajednikim naslovom Ljudska mapa,
naslovna strana je kola ikona karakteristinih za mape ukljuujui
renesansni Vezalijusov rad (Andreas Vesalius) na kojem je anatomsko
seciranje, mendelovska genetski-ukrtena mapa utisnuta preko profila
velikog naunika, radioaktivno obeleena oblast metafaze hromozoma, spoj mape i dela sekvenciranih podataka dobijen kartografskim
konvencijama koje su se pojavile u projektima genoma, ispis dijagrama
na obodu tela mia i kompjuterski generisana mapa obojenih elija
neidentifikovane apstraktne teritorije. Dizajn naslovne strane se u
asopisu objanjava: Ba kao to su stari moreplovci u istraivanju
nepoznatih prostora zavisili od mapa i karti, dananji istraivai prave
mape i karte da bi istraili nove granice nauke.34
Upuivanje na renesansne kartografe, uobiajeno retoriko sredstvo u diskursu genoma, nije uzaludno. Genomika globalizuje na
specifian nain. Bie vrste je materijalno i semiotiki proizvedeno
preko praksi mapiranja gena, ba kao to su odreene vrste prostora i
ljudskosti bile plod ranijih materijalno-semiotikih sadraja. Trgovina
telima i znaenjima jednako je u igri. Pravoverne prie o renesansi i
rano-modernoj Evropi korisne su za moj narativ o mapiranju gena kao
proces spacijalizacije tela slino ograniavanju teritorije zemlje kroz
institucije neotuive imovine i ograniavanje autorstva kroz institucije za zatitu autorskih prava. Harvi (Harvey) istie da su donoenjem
Ptolemejevih mapa iz Aleksandrije u Firencu 1400. godine i njihovim
33 Nelkin Lindee, DNA Mistique, str. 81-2. Tomas J. Bouchard Jr, D.T. Lykken,
M. McGue, N.L. Segal i A. Tellegen, Sources of Human psychological Differences: The Minnesota Studies of Twins Reared Apart, Science 250 (12. oktobar 1990): 223-228. Arthur Jensen, How Much can We Boos IQ and Scholastic Achievement?, Harvard Educational Review 39 (zima, 1969): 1123.
34 Science 250 (12 oktobar 1990).

98 

Mediji / Mo / &

umnoavanjem, Evropljani dobili kljuno orue za sagledavanje globalnog jedinstva sveta.35 Ptolemejeve karte i posledice koje su usledile,
bile su vazdune pumpe naune geografije, utkane u materijalne,
knjievne i drutvene tehnologije koje ine globalno pokretaem
evropske realnosti. Matematiki principi mogu se primeniti, kao u
optici, na celokupan problem predstavljanja Zemljine kugle na ravnoj
povrini. Rezultat je da izgleda kao da se prostor, iako beskonaan,
moe osvojiti i zadrati s ciljem ljudske okupacije i delovanja.36
Razrada tehnika perspektive u firentinskoj umetnosti sredinom petnaestog veka bila je isprepletana sa konstruisanjem individualizma i
perspektivizma, to je kljuno za moderne prostore i sopstva.
Flamanski kartograf iz esnaestog veka Gerard Merkator (Gerardus
Merkator), po kojem je biotehnoloka korporacija dobila ime, osmislio
je projekcije zemaljske kugle opremljene za plovidbu morima u periodu intenzivnog istraivanja sveta koje su preduzimali Evropljani. Sve
ove prakse su uspostavile znaajnu preradu koncepcija prostora, vremena i linosti. Sve one su u porodinom stablu mapiranja gena, to
je rasprostranjena, pozicionirana praksa koja omoguuje odreenu
vrstu monog globalnog jedinstva. Nije udo to Merkatorove mree i
projekcije ocrtavaju nauno nesvesno biotehnolokih istraivanja i
oglaivaa.
Bruno Latur (Bruno Latour) rasvetljava mobilizaciju svetova kroz
prakse mapiranja37. Kartografija je moda glavno orue metafora tehnonauke. Mapiranje Terra Incognita (Humani Corporis), novinska
pria naspram ne toliko tehnike naslovne strane prvog specijalnog
izdanja asopisa Sajens o genomskom projektu sadri sve oekivane
aluzije na Vezalijusovu renesansnu anatomiju.38 Ta vrsta dvosmislene
slikovitosti Novog sveta, poput rasprostranjene propagande o kibernetici u Sjedinjenim Amerikim Dravama tokom pedesetih i ezdesetih
godina ukazuje na rasprostranjenu taku prolaska gde se mnogi
popularni i tehniki projekti labavo povezuju s visokim sjajem mole35 David Harvey, Condition of Postmodernity, Basil Blackwell, Oxford 1989, 244
252.
36 Ibid., str. 246.
37 Bruno Latour, Science in Action, Harvard University Press, Cambridge, Mass.
1987, 215257.
38 Barbara Culliton, Mapping Terra Incognita (Humani Corporis), Science 250
(12. oktobar 1990): 210212.

Dona Haravej, Deanimacija: mape i portreti ivota kao takvog 

99

kularne biologije i biotehnologije.39 Drugi tekst o genskom mapiranju

u specijalnom izdanju asopisa Mapiranje ljudskog genoma: trenutno stanje iscrtava drugaiju vrstu ukrtanja, onu koju je Latur nazvao
obavezna taka prolaska.40 To je vorite plod mobilizacije resursa i
krivotvorenja saveza izmeu maina, ljudi i drugih entiteta koji prisiljavaju druge da prou ovde i nigde drugde. Sociotehnika dostignua
molekularne biologije jesu vorite kroz koje mnogi moraju da prou:
paleoantropolozi koji hoe da razree evolutivne argumente, doktori
koji hoe da dijagnostikuju i lee bolesti, razvojni biolozi u potrazi za
reenjem svojih problema, ideolozi koji zagovaraju legitimnost ili
jedinstvenu osudu tehnonauke. Molekularna biologija ne samo da
tvrdi da je sposobna da dekodira glavni molekul ona instalira radionice za najvei deo sporednog saobraaja kroz prirodu.
Mapom ljudskog genoma priloenom u specijalnom izdanju asopisa Sajens iz 1990. godine uvodi se praksa da se svakom pretplatniku
AAAS-e (American Assosiation for the Advancement of Science) jednom godinje d kopija najnovije karte koja je u tom trenutku dostupna. Ova praksa je odgovor na praksu Nacionalne geografije (National
Geographic) koja je svojim pretplatnicima predstavila Robinzonovu
projekciju mape sveta u januarskom broju iz 1988. godine, gde je na
naslovnoj strani bio holografski portret ugroene planete Zemlje na
kraju decenije u kojoj se spasava svetski dom oveka. (Poleinu asopisa krasi holografska reklama za Mekdonalds, uz odgovarajui tekst
osnivaa transnacionalnog lanca brze hrane). I ba kao to su svi pretplatnici Nacionalne geografije automatski lanovi naunog drutva, a
time i pokrovitelji istraivanja, svi pretplatnici asopisa Sajens su lanovi AAAS-e i imaju simboliki udeo u njenim ideolokim i materijalnim privilegijama. Kao pretplatnici, mi smo sastavni deo tehnonauke, prakse mapiranja najvieg reda. Sajens sa vie od 150.000 pretplatnika dostie broj koji je tri puta vei od pretplatnika asopisa Nejer,
svog britanskog blizanca i najblieg takmaca svetske klase. Nacionalna
geografija dostie milione primeraka.
39 Geoff Bowker, How to be Universal: Some Cybernetic Strategies, Social
Studies of Science 23 (1993): 107127.
40 Bruno Latour, Science in Action, Harvard University Press, Cambridge Mass.,
1987, 245. J. C. Stephens, M. L. Cavanaugh, M. I. Gradie, M. L. Mador, i K. K.
Kidd, Mapping the Human Genom: Current Status, Science 250 (12. oktobar
1990): 237244.

100 

Mediji / Mo / &

Sredinom devedesetih godina, oglasom za enzimske DNK rezae

(cutters), Biolabs iz Nove Engleske obraa se implodiranim globalnim
telima koja su materijalizovana kako u Nacionalnoj geografiji tako i u
Projektu ljudskog genoma. Oksimoron Globalni Domorodac otelovljuje, doslovno, Globalni Gen. Razlika je mapirana i ograniena; umetnost, nauka i biznis pridruuju se plesu. Na levoj strani, na crnoj pozadini, telo lepe mlade ene sa generiki (i oksimoronski) domorodakim crtama lica izvijeno je unapred. Njeno telo je mapiran Zemljin
globus, oblikovan u skladu s njenim draesnim enskim konturama;
ona je njegova dua. Budui da je odvojena od Zemlje, ona se kroz nju
kree i kao njen duh i kao njeno telo. Ruku uzdignutih kao da plee,
domorotkinja je odevena u tkivo mapirane planete u polukrunom
talasu koji prati njenu figuru. Obeleena svojim geometrijskim koordinatama, mapa prikazuje istureni deo zapadne Afrike i Atlantski okean.
Mora su istakana velikim prekookeanskim izrezbarenim brodovima
iz doba evropskih istraivanja, obeleenim fantastinim latinskim
imenima kao darom kulture moreplovaca. Mapa-ena je oivljena
Merkatorova projekcija.
Ukratko, biotehnologija u celini, a posebno Projekat ljudskog
genoma (Human genome project) ciljaju visoko. Nije ni udo to oni
koji ga brane, nazivaju Projekat ljudskog genoma ekvivalentom slanju
oveka na Mesec. Gde bi drugde mogao da ode uz sve to guranje?
Projekat ljudskog genoma je diskurzivno proizveden kao mali korak
za... Uz takvo poreklo, tu novu granicu, ovekovi otisci stopala su
radioaktivni tragovi u gelu; u osvit hominizacije, otisci su napravljeni
u vulkanskoj praini u Leatoli u Etiopiji; u osvit svemirskog doba, beli
ovek, delujui kao surogat oveanstva proetao je po Meseevoj praini. U svim tim tehnonaunim putopisnim narativima re je o slobodi, slobodnom svetu, demokratiji i neizbeno, slobodnom tritu.
Reprezentacija, povratnost, karikatura
Pod oznaiteljima slobode i demokratije, Nibartova trea karikatura
(koja nije ovde prikazana) dovrava karikaturalni esejistiki katalog
moguih ala pametnog umetnika. Dva starija naunika belca, u
poslovnim odelima, od kojih je jedan isti onaj uspean tip koji je postigao tehno-humanistiki portret oveka u formi gela za sekvenciranje
DNK, stoje ruku uzdignutih iznad glave u znak pobede na pozornici

Dona Haravej, Deanimacija: mape i portreti ivota kao takvog 

101

iznad gomile koja navija na politikom skupu. Figure iz gomile mau

crvenim, belim i plavim zastavama na kojima su ispisana imena glasaa: DNK, protein, AGTC, RNK, PCR, i svih drugih molekularnih aktera u genomskoj drami. Sa 90 odsto dobijenih glasova, to je velika
veina za snabdevanje energijom E-C Aparatus korporacije. Od konkretizovanih entiteta biotehnoloke laboratorije ala pravi glasae u
demokratiji nauke. Molekuli i procesi likovi naunika u produktivnoj
drami laboratorije akteri su iz sve snage. Sedimentirani junaci tehnonaune virtuoznosti autorizuju svoje trbuhozborce pod parolom
slobode i mogunosti izbora. To je materijalna konstrukcija subjekta,
ali ne i edipovska.
Na aljiv nain ironizovana u Nibartovoj karikaturi, ova scena je i
genski fetiizam u najdoslovnijem smislu. Literarno, drutveno i materijalno tehnoloko pokrie za objekte koji govore, upravo kao to su
pokazali epin (Shapin) i efer (Shaffer) u prii o vazdunoj pumpi
Roberta Bojla (Rober Boyle).41 U kulturi bez kulture, u sprezi sa prirodom bez prirode, objekti govore direktnou koja jenjava.
Nije novo da se naune prie povezuju sa demokratijom kao to
nisu nova ni povezivanja nauke, genija i umetnosti, ili povezivanja
udnih nonih roenja sa mukim naunim kreacijama. Ali je zapanjujua meusobna isprepletanost porodice narativa u savremenoj amerikoj tehnonauoj drami. Nibartova karikatura mora da se tumai u
kontekstu naslovne strane asopisa Sajens iz 1985. godine, Amerika
revolucija. Na naslovnoj strani su ip i gen koji kao i uvek figuriu u
dvostrukoj spirali, a u pozadini crvena, bela i plava boja koje oznaavaju Novi svetski poredak Inc., prirode koja je pripravna42 (enterprised
up), gde slobodno trite i sloboda implodiraju. To izopaeno polje je
tamo gde je ivot kao takav, uvek eksperiment, da parafraziramo
vrhovni sud. To je stalna izjava i u marketingu.
ta rade oglasi u tehnonauci? Da li su oglasi u asopisu Sajens
vani, i ako jesu, na koji nain? Mogu li da uinim da itanje ovog
materijala bude makar blago ironino umesto da velia genski fetiizam i bude instrumentalizovano u cilju njegovog jaanja? Da li je anksiozni neurotini humor dovoljan da natera trop u otvorenu i razdiru41 Steven Shapin i Simon Shaffer, Leviathan and the Air-Pump: Hobes, Boyle and
the Experimental Life, Princeton, Princeton University Press, 1985.
42 Marilyn Strathern, Reproducing the Future, Routledge, New York 1992, 39.

102 

Mediji / Mo / &

u doslovnost? Ko se osim mene nekontrolisano smeje ili plae nad

ovim oglasima? Ne znam dovoljno o tome kako dizajneri oglasa u
tehnonauci rade, na koji nain se stavovi grafikih umetnika podudaraju ili ne podudaraju sa diskursima naunika ili korporativnih
menadera, niti kako itaoci prisvajaju i prerauju tekst i sliku oglasa.
Ali znam da su oglasi vie od lepog dizajna i korisnih informacija. Oni
su deo vizuelne kulture koja gen-feti i epistemologiju genskog fetiiste ini toliko produktivnim.
Iako neki od oglasa sadre znaajan broj tehnikih informacija,
mislim da se ne moe mnogo uraditi ako se ovi oglasi naelno posmatraju kao prodajne strategije. Kompanije koje snabdevaju bioloke i
inenjerske laboratorije kljunom opremom i proizvodima imaju
mnogo efikasnije mehanizme za informisanje i servisiranje klijenata.
Prepoznavanje imena kompanije i proizvoda sve je vee, tako da se ne
bih zalagala protiv skromnih funkcionalistikih ekonomskih tumaenja takvih oglasa. Primorani da naue vie o potencijalno monim
alatima, itaoci dobijaju besplatne telefonske brojeve i kartice za naruivanje kataloga.
to je jo znaajnije, itaoci ovih oglasa oseaju zadovoljstvo u
narativima i ilustracijama ovih oglasa, u prepoznavanju pria i slika iji
su deo. Oglaavanje nije samo zvanina umetnost kapitalizma; ono je,
takoe, glavni uitelj istorije i teologije u postmodernizmu. Rasprave o
istorijskim i knjievnim kanonima trebalo bi da se vode u studijima
grafikih umetnika u korporacijama, a isto tako i u uionicama. Oglasi
se oslanjaju i doprinose narativnim i vizuelnim svetovima koji aktiviraju nesvesne mehanizme koji otvaraju mogunost za alu. ala je znak
uspene interpelacije, shvatanja da smo konstituisani kao subjekti
znanja i moi u tim oblastima drutvenotehnikog prostora. Ko god da
je unutar te ale, nalazi se unutar materijalizovanih narativnih polja
tehnonauke gde, po reima spomenutog Diponovog oglasa, nastaju
bolje stvari za bolji ivot. Ti oglasi funkcioniu preko interpelacije,
pozivanja publike u priu, a ne preko instrumentalizovanog oblikovanja racionalnog trita ili laboratorijskog ponaanja. Takva interpelacija preduslov je svake racionalnosti u epistemologiji ili u drugim slinim dvostrukim slobodnim tritima. U Knjizi ivota kao takvog fetiizam je u svim svojim nijansama do kraja komian.
Konano, Nibartove karikature oslanjaju se na komino u sasvim
drugaijem smislu od onog smenog. U knjievnoj analizi kominog

Dona Haravej, Deanimacija: mape i portreti ivota kao takvog 

103

u drami, komino znai pomireno, u harmoniji, sigurno, s poverenjem u ponovno uspostavljanje normalnosti i neprotivrenosti.
ekspirove (Shakespeare) komedije nisu smene; pre je re o tome da
se zavravaju obnavljanjem normalnosti i harmoninosti, esto u ceremonijama braka gde se suprotnosti izmire. Komino ne priznaje protivrenosti koje se ne mogu reiti, bilo kakvu tragediju ili katastrofu
koje se ne mogu zaleiti. Komino u tehnonauci umirujue je upravo
na taj nain.43 Za one koji bi da nas umire, komino je pravi pristup na
kraju hrianskog milenijuma.
Napeto i nervozno, moram da zavrim aljivo se ponavljajui u
kominoj povratnosti koja obnavlja nekoliko normalnosti. U karikaturi Sidnija Herisa (Sidney Harris) u asopisu Sajens, mukarac, belac,
istraiva u laboratorijskom mantilu ita naunici, belkinji, slino
odevenoj, okruenoj eksperimentalnim ivotinjama i opremom: Evo,
ovde u Postanju: Uze jedno Adamovo rebro i od njega naini enu.
Kloniranje, nikad nisam za to uo,44 ene kultivisane iz osteoblasta
Mukarca: to Postanje kompulzivno replikuje istoriju spasenja,
ponavljajui saecula saeculorum nekoliko rei o reprodukciji potvrenog lidera u ovom polju.45
Ilustrujui imploziju informatike i biologije, ovaj iskrivljen biblijski
citat dolazi iz oglasa Logic General Corporation iz 1989. godine za
sistem kopiranja softvera. U prvom planu, ispod logoa Sunce-Zemlja
Logic General Corporationa, bioloki beli zec dri ape na kompjuterskoj tastaturi. Dugouhi glodar je kulturni znak plodnosti, a razmnoavati se poput zeeva opteprihvaena je jezika figura. No zec Logic
Generala, brend tehnonaunog Uskrnjeg Zeke, podsea na test za
trudnou glodara, uven u istoriji reproduktivne medicine. Gledajui
u video emitovan na ekranu, organski zec se suoava sa svojom kompjuterski proizvedenom slikom i gleda svoj sajber-pogled zajedno s
itaocima oglasa. U svom prirodnom elektronskom stanitu virtuelni
zec je u infrastrukturi koja insistira na svetu kao igri to se igra na
neemu poput ahovske table, ili kartezijanske reetke napravljene od

43 Videti, Sharon Helsel, The Comic Reason of Herman Kahn (Ph. D. Dissertation, History of Consciousness Board), University of California and Santa
Cruz, 1993.
44 Science 251 (1. mart 1991), 1050.
45 Science (1. maj 1983): oglas za Logic General Corporation.

104 

Mediji / Mo / &

kvadratnih polja flopi diskova. Diskovi konstituiu jednu vrstu

Merkatorove projekcije na kraju drugog hrianskog milenijuma.
Zeka iz replikacijskog testa je igra u SimLifeu. Prisetimo se verzije
oglasa za igricu koji nalae plodnost i umnoavanje: Dajte ivot razliitim vrstama u Biolokoj laboratoriji i prilagodite njihov izgled uz
pomo programa za ureivanje ikonica.
I zeevi za test na trudnou i zeevi iz replikacijskog testa u oglasu
Logic Generala su kiborzi jedinjenja organskog, tehnikog, mitskog,
tekstualnog, ekonomskog i politikog. Oni nas pozivaju, interpeliraju
u svet u kojem se ponovo konstituiemo kao tehnonauni subjekti.
Ubaeni smo u matrice tehnonaunih mapa i moemo ali i ne moramo
tamo da se uobliimo. Ipak, s obzirom na to da smo doslovno u materijalno-semiotikim praksama koje odgovaraju tehniko-mitskim teritorijama laboratorije, imamo malo izbora. Mi prebivamo u tim narativima kao i oni u nama. Figure i prie ovih mesta doslovno nas progone.
Reproduktivni ulozi u tekstu Logic General a u tropinom, materijalizujuem delovanju laboratorije jesu budue forme ivota i naini
ivota kako za ono ljudsko tako i za ne-ljudsko. Mapa genoma tie se
kartografija borbe protiv genskog fetiizma, a za tehnonaunu korporealizaciju koja se moe iveti.
Sa engleskog prevela Tatjana Popovi

II Mo i/ili otpor___

Mladen Dolar

107

Odakle dolazi mo?1

va kratka citata navodim vie

kao izreke ili ak, kao poslovice; jedan je Fukoov, drugi je Lakanov. Prvi
je direktna i gruba izjava koju je Fuko dao u jednom od svojih brojnih
intervjua da: mo ne postoji. (le pouvoir, a nexiste pas) Ovaj
iskaz je toliko grub da je engleski prevodilac (u Power/Knowledge) smatrao da mora da objasni: mo u supstantivnom smislu, le pouvoir ne
postoji.2 Drugi citat, Lakanov, prosto tvrdi: Drugi nedostaje.
(LAutre manque.) U ovako minimalnoj formi ovaj citat se moe nai u
jednoj od Lakanovih poslednjih izjava, ali postoje i brojne varijacije iste
teze u itavom njegovom delu (najee kao manjak Drugog).3
Moe se uiniti da je ovakvo polazite neopravdano, ali nam ono
moe posluiti kao preica koja vodi do samog jezgra ova dva velika
teorijska poduhvata naeg vremena. Ono to je, na prvi pogled, zajedniko obema ovim reenicama jeste direktan i izravan iskaz o nepostojanju, ali o jednom ne-postojanju koje uzrokuje ogromne probleme, jer oba entiteta za koja se tvrdi da ne postoje imaju veoma opipljive uinke; njihovo ne-postojanje nije neto to ih prosto ini ne-enti1
2

Tekst Mladena Dolara, Where does power come from? izvorno je objavljen
1999. godine u asopisu za teoriju/kulturu/politiku New Formations, 35, 79-92.
Michel Foucault, Power/Knowledge, Colin Gordon (prir.), Colin Gordon, Leo
Marshall, John Merpham, Kate Soper (prev. teksta Le sujet et le pouvoir).
The Harvester Press, Brighton 1980, 198. [na srpskom dostupno izdanje
Miel Fuko: Mo/Znanje: odabrani spisi i razgovori 19721977. Prevod: Olja
Petroni, Mediterran Publishing 2010.]
Seminar od 15. januara, 1980 (ponovljeno u jednom zanimljivom pismu za Le
monde neposredno posle toga): LAutre manque: Ca me fait drole a moi aussi.
Je tien le coup pourtant, ce qui vous epate, mais je ne le fais pas pour cela. (Drugi
nedostaje. Ni sam nisam naroito srean zbog toga. Pa ipak, ja to podnosim,
to vas fascinira, ali ja to ne radim zbog tog razloga.) Lacan, 1980, 12.

108 

Mediji / Mo / &

tetima. tavie, mo kod Fukoa, i Drugi kod Lakana izloeni su veoma

detaljnom teorijskom preispitivanju i potinjeni su najpreciznijim
pojmovnim razradama: oni se nalaze u samom jezgru njihovih dela, i
u njima se uporno pojavljuju kao opsesivne niti koje ak imaju ulogu
lozinki poslovino upotrebljivih za neposrednu identifikaciju tih dela
u magliastim predelima Zeitgeista. Ali, koja se vrsta teorije moe proizvesti na osnovu ne-postojeeg entiteta i zato bi se neko uopte
uputao u jedan tako paradoksalan poduhvat? Koje posledice teorijske i praktine proizlaze iz ovog ne-postojanja? Osim toga, moglo bi
se formulisati i sledee pitanje to je moda najvanije za cilj koji smo
ovde pred sebe postavili da li tvrdnja koja tvrdi ne-postojanje ima
isto znaenje u oba sluaja, ili pak ove dve tvrdnje imaju drugaiju
logiku? Pokuau da pokaem da se radi o ovoj drugoj mogunosti.
Krenimo od Fukoa. itavo Fukoovo delo u izvesnom smislu vrti se
oko ove paradoksalne take, oko izvesne vrste ne-egzistencije onoga
to je, u krajnjem, temeljni predmet njegove analize. Dakle, u kom
smislu mo ne postoji? Da li je supstantivni smisao dovoljno odreenje? Ovde bi trebalo da uzmemo u obzir srazmere originalnosti i novinu Fukoove pozicije koja ga, ini se, odvaja od veeg dela strukturalistike generacije kao i od kvazitotaliteta tradicionalnih politikih
teorija.
U spomenutom intervjuu Fuko je odmah izloio i izvesna upozorenja, od ijih se ponavljanja u itavom svom delu nikada nije umorio:
Ono to hou da kaem je sledee. ini mi se da je ideja da postoji neto
nalik na mo, a to bi ili bilo locirano u izvesnoj datoj taki ili bi iz nje
emaniralo, zasnovana na jednoj pogreno sprovedenoj analizi, analizi koja
u svakom sluaju ne uspeva da objasni znaajan broj pojava. U stvarnosti,
mo znai odnose, jedan manje ili vie organizovan, hijerarhizovan, koordiniran snop odnosa.4

Ovo je samo jedan primer uzet iz itavog niza slinih izjava koje je
davao Fuko, posebno kada je bio izloen pritisku intervjua.
Veoma je teko pristupiti ovom paradoksalnom entitetu koji je
imenovan kao mo, pogotovo ukoliko ne elimo da se ogreimo o

Foucault, 1980, op. cit., str. 198.

Mladen Dolar, Odakle dolazi mo? 

109

njegovu osobitu prirodu a i sam Fuko je tek vrlo postepeno postajao

svestan razmera ovog izazova. Ovaj poduhvat je, verovatno, mnogo
vei od poduhvata koji bi pokuao da pristupi drugim dvama fukoovskim entitetima: znanju i subjektu. Na kraju ivota Fuko je prilino
grubo rezimirao svoj poduhvat svodei ga na veliku trijadu znanje-mo-subjekt.5 ini se da je mo jedan entitet koji prati druga dva i
koji odreuje njihovo razgranienje. Na ovaj poduhvat se pre svega
moe ukazati kao na neprekidan niz negacija: veliki deo vremena Fuko
je utroio na to da objasni ta mo nije. Neophodan prvi korak objanjenja moi jeste, da tako kaemo, negativna teorija moi, koja bi
jasno odvojila jednu moguu novu teoriju od svih delotvornih prethodnih pokuaja. Ako nameravamo da zakoraimo u nepoznatom
pravcu, pre svega moramo da se ogradimo od onoga to je poznato.
Dakle, da ponemo, mo nije neko mesto, nekakva odredljiva lokacija, neki prostor unutar drutvenog, koji bi se mogao ograniiti na
jednu posebnu taku ili poprite. To je bila klasina i najea iluzija
politike teorije koja je mo sagledavala kao neto to je situirano u
posebnoj osobi, suverenu, u nekoj posebnoj grupi ljudi ili drutvenoj
klasi, ili u nekoj privilegovanoj instituciji kakva je na primer drava. U
tom sluaju, moglo se pretpostaviti da mo emanira iz ove take i da se
kree nadole, manifestujui na taj nain jednu strogo piramidalnu
strukturu; s druge strane, prirodna protivstrategija u odnosu na ovako
shvaenu mo, bila bi u pokuaju da se ugrabi ovo posebno mesto na
vrhu kako bi se, zauzvrat, na samo to mesto primenila mo, ili kako bi
se uinio pokuaj da se ono konano eliminie (odrubljivanje kraljeve
glave, odustajanje od drave zajedno sa klasnom dominacijom, itd.). U
skladu sa ovim prividno samooiglednim stanovitem, mo je neto
to neko prosto moe da poseduje i da upranjava iz ove privilegovane
take.
tavie, i na jednom moda ak mnogo rudimentarnijem nivou,
mo se ne moe svesti ni na nasilje ni na zakon. Ova dva entiteta su
protivstavljena naelo zakona je, navodno, obustava naela nasilja;
ali su istovremeno i implicirana jedno u drugom jer zakon nalazi
podrku u nasilju dodeljujui izvesnim institucijama monopol nad
5 Upor. Foucault, Beyond Structuralism and Hermeneutics, Hubert L. Dreyfus
Paul Rabinow (prir.) The Harvester Press, Brighton 1982, 208. To su takoe, i
tri koraka koja Delez shematski sledi u svojoj izuzetnoj knjizi o Fukou.

110 

Mediji / Mo / &

nasiljem. Ako mo predstavlja problem, onda je to zato to ona ne

moe direktno biti svedena na nasilje, fiziku silu ili prostu represiju.
Mo se primenjuje samo nad slobodnim subjektima i samo ukoliko
su oni slobodni... ropstvo nije odnos moi, ne radi se o odnosu moi
kad je ovek okovan u lance. (U tom sluaju se radi o fizikom odnosu
ograniavanja.)6 Mo se, takoe, ne moe svesti ni na zakon kao utemeljujuu re drutva, njegov temeljni ugovor koji povezuje i legitimie drutvenu distribuciju moi, kao to se, takoe, ne moe svesti ni
na posebne oblike legaliteta koji proizvode specifine procedure konsenzusa i participacije. Legalni ili pravni deo prie mogao bi biti veoma
vaan, ali to uopte nije itava pria. tavie, mo se ne moe svesti ak
ni na neto mnogo temeljnije, na neto to bi se nalazilo iza nje a to
bi mo, navodno, mogla da maskira, naime na ekonomsku sferu, proizvodne snage i odnose proizvodnje. Mo nije nekakav epifenomen ili
nadstruktura ija se osnova nalazi na nekom drugom mestu. Ne postoji nikakva skrivena dubina moi, mo je sva na povrini, a ono to je na
povrini jeste sve to uopte od moi i postoji. U tom smislu, mo se,
takoe, ne moe svesti ni na nekakvo izvorite, bilo transcendentno,
bilo prirodno iz kojeg bi se ona izvodila i koje bi joj osiguravalo autoritet. Ne postoji nita iza moi, a mo je uvek ve tu, podrana samom
sobom.
Ovim argumentom iznesenim ovde samo ukratko i pojednostavljeno Fuko je postepeno odbacio sve klasine i uobiajene pristupe
moi, kao i itav niz standardnih politikih teorija. Ove teorije, naravno, nisu sasvim pogrene; radi se samo o tome da one ne uspevaju da
objasne itav niz razliitih uinaka i mehanizama moi i, tavie, radi
se o tome da kljuni pojmovi ovih teorija (suverenitet, legitimnost,
drava) nisu nikakvi temelji, kao to se za njih u ovim teorijama tvrdi
6

Foucault, 1982, op. cit., str. 221. Upor. ovek koji je vezan i isprebijan, potinjen
je sili koja je nad njim primenjena. Ne moi. Ali, ukoliko bi se mogao prinuditi da govori, kada bi njegova krajnja odluka bila da uti, pretpostavljajui
smrt, onda je on nagnan da se ponaa na odreen nain. Njegova sloboda je
potinjena moi. On je bio podreen njenoj vladavini. Ukoliko individua moe
da ostane slobodna, ma koliko mala ta sloboda mogla biti, onda je mo moe
potiniti. Nema moi bez potencijalnog odbijanja revolta. Michel Foucault,
Politics, Philosophy, Culture, Lawrence D. Kritzman (prir.), Routledge, New
York, London 1988, 8384. Ukoliko je ikada postojao neki antihegelovac onda
je to bio Fuko, i zato je neobino kako on ovde reprodukuje krajnje hegelovsku
scenu gospodara i roba kao minimalni obrazac za svaki odnos moi.

Mladen Dolar, Odakle dolazi mo? 

111

da jesu, nego su, naprotiv, ukljueni, kao veoma vani delovi i regioni,
u strategije moi koja, meutim, ne proizlazi iz njih, nego ih obuhvata,
zahvata i inkorporira.7 Moglo bi se rei da ovi entiteti egzistiraju, dok,
kako smo videli, mo nema egzistenciju; ona proima ove entitete i
neprekidno ih izmeta.
Ali, ovi odbaeni entiteti monarh, suverenitet, drava, zakon
imaju neto to im je zajedniko: svi zajedno, oni od drutvenog obrazuju jedan totalitet, oni od drutvenog ine celinu. Uzimajui ove
entitete za polazite, mogli bismo da razgraniimo polje drutvenog i
da ga shvatimo kao totalitet, kao to bismo, takoe, mogli da raskrijemo strukturu moi koja mu lei u osnovi. Za Fukoa, meutim, i to je
prva vana posledica, mo ne obrazuje nekakav totalitet, ona ne totalizuje drutveno; radije, ona od drutvenog ini neto ne-celo, ne-sve,
neto to ne moe biti razgranieno. Ukoliko su ovi entiteti obrazovali jedan totalitet, onda se to uvek dogaalo u skladu sa izvesnom logikom iskljuivanja ili spoljanje podele iskljuujemo monarha iz polja
drutvenog kao transcendirajuu taku; iskljuujemo zakon kao simboliki temelj i autoritet protivstavljen drutvenoj teksturi koju utemeljuje; delimo drutveno na suprotstavljene sfere, to jest, na dravu i
graansko drutvo, pri emu je drava upravo delatnost totalizovanja
drutvenog, itd.8
S jedne strane, Fukoov korak je zasnovan na logici ukljuivanja: ne
postoji spoljanja mo i ukoliko mo deluje na osnovu neprekidnih
podela, onda su joj ove podele unutranje ili, jo preciznije, podela na
unutra i spolja time je uinjena povrnom i neprimenljivom. Mo,
dakle, nema nikakvu unutranjost i stoga se, po svojoj prirodi, ne
moe totalizovati. Mo, takoe, nema ni neku sutinu ili neku unu7

Upor. Ne elim da kaem da Drava nije vana; ono to elim da kaem jeste
da se odnosi moi i, otuda, analiza odnosa moi, nuno rasprostiru preko
granica Drave. U dva smisla: pre svega, zato to Drava, sa svom svemoi
svojih aparata, nije u stanju da zauzme itavo polje zbiljskih odnosa moi, i,
dalje, zato to Drava moe da operie samo na osnovu drugih, ve postojeih
odnosa moi. Drava je nadstrukturna u odnosima prema itavom nizu mrea
moi koje su investirane u telo, seksualnost, porodicu, srodstvo, znanje,
tehnologiju, itd. Foucault, 1980, op. cit. str. 122.
8 Upor. Ono to nam je, meutim, potrebno jeste jedna politika filozofija
koja ne nastaje oko problema suvereniteta, i, otuda, ne oko problema zakona
i zabrane. Potrebno je da Kralju odrubimo glavu: politika teorija to tek treba
da uradi. Foucault, 1980, op. cit., str. 121.

112 

Mediji / Mo / &

tranjost i zato pitanje ta mora da bude zamenjeno pitanjem

kako ne ta je mo? nego kako mo radi? Mo nije ni supstancija ni subjekt u hegelovskom smislu, ni delatnost ni mesto i, u krajnjoj
instanci, ona takoe uopte nije ni pojam ukoliko pojam pretpostavlja
jedan ureen totalitet. Kao ono to se ne moe totalizovati, mo se,
takoe, ne moe ni konceptualizovati u bilo kom tradicionalnom smislu ove rei. Mogli bismo rei da Fuko nema nikakav pojam moi, ili da
mo zadobija paradoksalan status ne-pojma (i moda bi trebalo da
dodam da ovo ne iznosim u smislu kritike). Ova situacija proizvodi
odreene uzgredne efekte: Fuko neprekidno mora da umnoava atribute moi (proliferacija, umnoavanje, rasejavanje, proirivanje, pobuivanje, uveavanje, razluivanje, produkcija, fermentacija, heterogenost, neizbrojivost atributi koji se esto upotrebljavaju u mnoini).
Ali, to je samo jedna spoljanja oznaka i posledica radikalnog stava u
skladu s kojim je mo ne-pojam. Mo ima mnogo imena zato to je,
strogo govorei, neimenljiva.
Naravno, mo moe da ima totalizujue uinke, ali ove uinke
treba shvatiti kao divergentne procese totalizacije protivstavljene totalitetu, tj. kao procese koji ne mogu da dosegnu svoj kraj ili da se stabilizuju, kao procese koji neprekidno pomeraju granice, kao procese
uvek parcijalne, nestabilne i stalno neodreene. (Kao to je to rekao
Delez: Jedno, Totalitet, Istina, objekt, subjekt, nisu univerzalije, nego
su singularni procesi unifikacije, totalizacije, verifikacije, objektivacije,
subjektivacije, procesi koji su imanentni odreenim dispozitivima.9)
Druga posledica stava da je mo ista spoljanjost moe se sagledati u tome to Fuko odbacuje jo jedan nain miljenja koji je bio uobiajen u mnogim pristupima moi, pristupima koji mo sagledavaju u
terminima ideologije i svesti. Problemi koji se odnose na svest kao
ono to omoguava odnose moi, na njoj inherentne obmane, na
njeno sutinsko zaslepljenje, na lanu svest koja individue hvata u
zamku i preobre ih u subjekte, na ispreplitanje priznavanja i pogrenog saznavanja svi ovi problemi uopte se ne postavljaju za Fukoa,
utoliko to bi oni za sobom povlaili u najirem smislu rei postojanje jednog prostora unutranjosti i mehanizma represije, dakle, entiteta kojih Fuko pokuava da se oslobodi. Naravno, ovde se stalno
9

Gilles Deleuze, Quest-ce quun dispositif ? , u Michel Foucault philosophe,

Seuil, Paris 1989, 188.

Mladen Dolar, Odakle dolazi mo? 

113

pojavljuje problem: kako prevesti jedan program disciplinovanja u

ponaanje subjekta, ali ovaj problem se mora reiti bez upuivanja na
ideoloke predstave i na tradicionalne teme svesti, njene unutranjosti
i njenog samozahvatanja. Zbog tog je razloga problem subjekta, onako
kako se pojavljuje u Fukoovim kasnim delima, postavljen u sasvim
drugaijim terminima: terminima praksi samoodnoenja, praktike
samoprodukcije sopstva, a ne u terminima univerzalnosti subjektivititeta ili njegove samorefleksije. Staranje o sebi, koje se pojavljuje u
naslovu Fukoove poslednje knjige, nije neka vrsta svesti nego je neka
vrsta prakse. I, to je najvanije, ono nije neto spoljanje u odnosu na
mo, neto to odnosima moi suprotstavlja izvesno podruje unutranjosti ili psihikog, nego je, radije, odnos same moi prema sebi, ono je
mo koja se, da tako kaemo, uvlai u sebe, jedna unutranja petlja
moi (kao to je to vizuelno pokazano u unekoliko misterioznom
Fukoovom crteu reprodukovanom u Delezovoj knjizi.)10 Ovu unutranju petlju treba shvatiti kao neto to se nalazi upravo na suprotnom kraju od samorefleksivnog obrta klasine samosvesti, kao jednu
samoreferencijalnost ispranjenu od samorefleksivnosti i otuda od
bilo kog pojma priznavanja ili zrcaljenja. (Proizvedena na jedan sasvim
drugaiji nain, ona se pribliava Delezovom pojmu le pli nabor.)
Zbog tog razloga, fukoovski subjekt veoma razliit od subjekta
kako ga shvata psihoanaliza nije izveden iz odnosa prema Drugom,
ni u njegovoj formi imaginarnog, jer on se ne pojavljuje u dijalektici
prepoznavanja / pogrenog saznavanja, ni u njegovoj formi simbolikog, jer on ni na koji nain nije svodiv na funkciju manjka. Zbog tog
razloga, takoe, Fuko izbegava pojam elje i pokuava da ga zameni
analizom zasnovanom na telima i zadovoljstvima.11 Za Fukoa elja
upuuje na negativnu ontologiju manjka i Jednog za kojeg se pretpostavlja da je zapreen Drugim, objekta koji bi mogao da ispuni
manjak. Zadovoljstvo umesto elje, telo umesto kastracije, pozitivitet
dogaaja umesto manjka, mnotvenost odnosa moi umesto Drugog.12
10 Gilles Deleuze, Foucault, Minuit, Paris, 1986, 209.
11 Michel Foucault, La volont de savoir, Gallimard, Paris 1976, 209.
12 Ovim se pokazuje do kojih je razmera Fukoov pokuaj da misli mo protivstavljen Altiserovoj analizi odnosa moi (koja je imala svoj period slave i koja je od
tada pala u tuan zaborav). Uprkos njihovom zajednikom insistiranju na materijalnim praksama i ritualima kao popritu moi, distanca prema Altiseru
je oigledna. Prvo, itav problem ideologije i postajanja subjektom na osno

114 

Mediji / Mo / &

Ako je priroda moi takva, onda odavde treba izvui jednu vanu istorijsku pouku. Naime, ako ovakva priroda moi nije bila prepoznata,
onda to nije bilo prosto usled nekakvog nedostatka uvida. Radije, njeni
mehanizmi, iako jedinstveni, u potpunosti su razvijeni tek u odreenom istorijskom sklopu. Sa pojavom disciplinskog drutva (koja se,
grubo reeno, poklapa s pojavom modernog doba), sama mo je pretrpela kljunu istorijsku promenu. Postoji jedan sutinski diskontinuitet, rez koji je oblikovao sudbinu moi i koji je ustanovio nae doba. To
je ono na ta Fuko pokuava da ukae na svim nivoima svog dela:
iskljuivanje ludih sa le grand renfermement nasuprot njihovom oslobaanju uokvirenom novim tehnikama disciplinovanja; prizor javnog
kanjavanja nasuprot zatvaranju; mo koja sebe pokazuje nasuprot
moi koja kontrolie; dispozitivi saveznitva nasuprot dispozitivima
seksualnosti: mo koja oduzima dobra, ili, u krajnjem, ivot nasuprot moi koja proizvodi i proiruje biomo koja podupire ivot. U
svakoj od ovih instanci postoji jedan pomak od negativnog funkcionisanja norme ka njenoj pozitivnoj i imanentnoj primeni, od norme kao
restrikcije ka normi kao progresivnoj inkorporaciji i neprestanoj proliferaciji, od iskljuenja ka ukljuenju. Norma se sada shvata kao imanentna polju svoje primene i kao konstitutivna za to polje; njena
pretpostavljena restriktivnost konstituie ono to ona treba da potisne. Ona ne negira ili ne potiskuje iz nekakve spoljanje pozicije, nego
je ona trenutak svog vlastitog unutranjeg uslova mogunosti; ona
ne ograniava neto to je ve postojalo, nego ga proizvodi.13

vu mehanizma interpelacije, za Fukoa je pogrean, utoliko to on implicira

sumnjive pojmovne parove, kakvi su ideologija/nauka, priznavanje / pogreno
saznavanje, itd. Drugo, shvatiti dravne aparate kao mesto moi i kao njenu
materijalnu egzistenciju, znai pretpostaviti dravu kao odluujui okvir moi,
to znai misliti mo kao funkciju drave. Tree, dodatna podela na ideologiju i
represiju (ideologija nasuprot represivnih dravnih aparata), zamrauje problem, utoliko to ponavlja neke klasine pojmovne podele (konsenzus nasuprot
ogranienju). etvrto a to vai za itav marksizam shvatiti klasnu borbu
kao temeljni antagonizam znai pogreno proitati mnotvenu, heterogenu i
sveprisutnu prirodu agonizma, (Foucault, op. cit., 1982, 222), koja se ne moe
svesti na jedan veliki, opti rascep ili na sredinju protivrenost na kojoj bi se
temeljili odnosi moi. Naravno, slika je mnogo sloenija, i altiserovska pozicija
se u mnogo kom pogledu moe uverljivo braniti.
13 Upor. Pierre Macherey, Pour une histoire naturelle des normes? , u G. Deleuze, 1989, op. cit., za izuzetnu analizu ovog pomaka.

Mladen Dolar, Odakle dolazi mo? 

115

itav problem vlasti, to je predmet Fukoove skrupulozne

refleksije u njegovom kasnom periodu, cilja upravo na ovu taku razdvajanja suvereniteta i legaliteta s jedne strane, od sveproimajuih
mehanizama moi, s druge strane. Radi se o moi koja cilja na izlaganje stvari, radi se o mnogooblinim taktikama koje imaju svoju vlastitu svrhovitost s one strane problema zakona i suvereniteta nove
tehnike upravljanja, proirivanja i kontrolisanja populacija, statistiki
metodi, proraunavanje rizika.14 Pojava dravnog razloga/uma, la
raison dEtat i njegove zanimljive nove logike, zajedno s pojavom jednog novog entiteta, policije (u smislu koji je ta re imala u sedamnaestom veku), moda su dva najznaajnija signala modaliteta moi koja
se u velikoj meri udaljila od zaokupljenosti problemom suvereniteta i
zakona i zakoraila u ranije nepoznatu oblast. U tom smislu, paradoksalna ne-totalizujua priroda moi u potpunosti se razvija tek sa pojavom disciplinskog drutva (iako razliiti prelomi koje Fuko analizira
nisu prosto homologoni i ne mogu se svesti na jednostavnu zajedniku oznaku oni su bili izvedeni na mnogo heterogenih naina).
Politika teorija se uglavnom zaustavila na pojmovima suvereniteta,
legaliteta i drave, bivajui tako nesposobna da razume novost disciplinskih mehanizama ili da objasni najvanije naine na koje se primenjuje moderna mo. Kako je to Fuko rekao: Ono to je za na modernitet zaista vano... moda i nije toliko statinost drutva koliko
pojava vlasti u dravi.15 U tome treba videti veliki Fukoov napor da
izume mo kao jedan novi fenomen i da njegovu specifinost misli s
one strane njegovih starih modela kao jedan objekt koji ranije nije
bio miljen.
Ukoliko postoji negativan vid Fukoove teorije moi, ustanovljavanje
onoga to mo nije, onda ovaj vid treba shvatiti kao preliminarni korak
ka utemeljenju moi u njenom pozitivitetu. tavie, itava poenta
odbacivanja tradicionalnih pristupa bila je upravo u pokuaju da se
mo misli u njenom istom pozitivitetu, budui da postaviti mo u
terminima suvereniteta ili zakona takoe znai upisati u mo jedan
sutinski negativitet, shvatiti je u osnovi kao mo koja kae Ne, kao
14 Upor. Foucault, Governmentality [Gouvernementalit], u Burchell et al.
(prir.) 1991, str. 9495.
15 Ibid., str. 103.

116 

Mediji / Mo / &

delovanje represije. Poenta Fukoove uvene kritike represivne hipoteze bila je u pokuaju preokretanja perspektive i u sagledavanju moi
kao produkcije, proliferacije, podsticanja, proirivanja, uveavanja, a
ne negacije, iskljuenja, zabrane ili ogranienja. U tom smislu, negativna strana Fukoove teorije ciljala je upravo na odbacivanje negativiteta
koji su tradicionalne teorije uvele kao neto to je za mo odreujue.
Prava tekoa pojavljuje se s pokuajem miljenja moi kao neeg pozitivnog. To je ulog Fukoovog insistiranja na dogaajima kao protivstavljenim strukturi. Za njega, kljuni problem nije u traganju za nekom
strukturom skrivenom iza povrinskih dogaaja, koja dogaaje regulie svojom tajnom rukom, preruena u nekom dubljem omotau ili
pripisana nesvesnom. Nita nije skriveno i nema niega iza zavese.16 U
tom smislu Fuko je na suprotnom kraju spektra od nekoga nalik, na
primer, Levi Strosu (Claude Lvi-Strauss), i iz tog razloga je Fuko, u vie
navrata, odluno obznanio da je antistrukturalista.17 Misliti dogaaj
znai misliti heterogenost u njenoj spoljanjosti i singularitetu, koji se
ne moe svesti na neko skriveno naelo strukture kao to to, takoe,
znai misliti njegove diferencijalne suprotnosti. Naravno, ovde se radi
o dogaajima iz nizova, ponavljanja, susreta, pravilnosti rasejavanja,
veza koje oni uspostavljaju, ali su ove veze u potpunosti drugaije prirode od simbolikih zakona i strukturalistikih struktura. Zadatak
analize nije u tome da svede dogaaje na neku skrivenu matricu inteligibilnosti ili da ih prezentuje kao instance nekih univerzalnih zakona, nego, radije, da osvetli teinu kauzaliteta i da potvrdi njihovu
kontingentnost.18 Dogaaj, kao ono to je neskriveno na samoj povrini, ipak je ono to je najmanje samooigledno, i u tom smislu Fuko
razvija itavu jednu novu strategiju kako bi mislio dogaaj. Mnogo je
tee drati se povrine nego kopati u dubinu.
16 Zanimljivo je da i Delez (1986) i Macherey (1989, str. 218) koriste ovo poznato
hegelovsko naelo kako bi rezimirali Fukoovu poziciju, a neki grubi ekviva
lenti mogli bi se pronai i kod samog Fukoa. Hegelova vlastita egzemplarna
formulacija u svojoj emfatikoj formi nalazi se na kraju poglavlja o razumu u
Fenomenologiji duha.
17 Mogli bismo se sloiti da je strukturalizam bio najsistematiniji pokuaj da
se pojam dogaaja progna ne samo iz etnologije nego i iz itavog niza drugih
nauka, i, u ekstremnom sluaju, iz istorije. U tom smislu, ne vidim ko bi vie
od mene mogao da bude antistrukturalista. M. Foucault, 1989, op. cit., str.
114.
18 Foucault, 1991, op. cit., str. 77.

Mladen Dolar, Odakle dolazi mo? 

117

Fuko esto insistira na tome da mo nije neki entitet nego odnos

ili, radije, skup odnosa, delovanja koja deluju na delovanja, a odavde
bi se moglo zakljuiti da su elementi moi isto relacioni bez ikakvog
inherentnog identiteta, upravo onako kako su elementi strukture isto
diferencijalni i nastaju samo u skupovima struktura. Ali, razlika izmeu njih je sutinska: model moi je rat a ne jezik, njen renik je renik
borbi, strategija i taktika, i ukoliko odnosi moi ne mogu nikada biti
stabilizovani u nekoj diferencijalnoj logici, onda je to usled njihove
inherentno antagonistike prirode (agonizam je odnos koji je istovremeno i reciprono podsticanje i borba; on je manje direktna konfrontacija koja paralie obe strane, a vie neprekidna provokacija).19
Agonistika borba ne moe se umiriti u vedrini, ili transparentnosti, ili
estetskom pozivu strukture koja, u najboljem sluaju, moe biti samo
pozornica nekog tekueg sukoba.
Shvaen iz jedne ire perspektive, dogaaj nije bio samo kljuni
Fukoov pojam, nego je, takoe, imao kljuno mesto u itavom nizu
poduhvata koji su oznaili izvestan preokret u razvoju strukturalizma
a u moda najznaajnijem smislu, razradili su ga il Delez i kasnije
Alen Badju (Alain Badiou). Ukratko i shematski reeno, prva epoha
strukturalizma bila je zaokupljena podrujem simbolikog i njegovim
novootkrivenim i dalekosenim svojstvima koja su odredila sam pojam
strukture, i koja su dugo predstavljala temeljnu oznaku strukturalistike revolucije. U izvesnoj taki, meutim, grubo reeno krajem
ezdesetih godina, rani semioloki interes otvorio je put izvesnoj
implikaciji koju je poetni entuzijazam prevideo, naime, uvidu da
razrada simbolikog iza sebe nuno ostavlja jedan ostatak, ono to se
ne moe simbolizovati (otpor simbolizaciji moe se shvatiti kao sama
kima dogaaja). Utoliko je fascinacija znakom, oznaiteljem, njegovom logikom i njegovim paradoksalnim statusom, iznenada bila zasenjena jednom drugom brigom, naime pitanjem o mogunosti novog
izumevanja realnog. Lakanovski pojam realnog, usredsreen na objekt
a, bio je, moda, prva naznaka ovog preokreta; on je preoblikovao itav
ovaj teorijski nacrt i odredio njegov kasniji period.20 Pojam dogaaja
19 Foucault, 1982, op. cit., str. 222
20 Blizanaki pojmovi matheme i language, na primer, mogu se shvatiti kao retroaktivni uinak ove dimenzije realnog na pojam simbolikog, kao ponovno
promiljanje simbolikog iz perspektive realnog, da tako kaemo.

118 

Mediji / Mo / &

(koji je krajem ezdesetih godina briljantno promovisao Delez) bio je

samo drugi nain da se uradi ista stvar; on je proizaao iz slinih strukturalistikih pretpostavki i bio je odgovor na isti problem, iako su se
njegove posledice kretale u drugom smeru.21
Lakanovskim terminima reeno, Fukoov poduhvat, shvaen u
svom jezgru, mogao bi se proitati kao pokuaj da se pokae kako mo
ne moe biti zasnovana ni na simbolikom (zakonu, imenu oca, vrhovnom oznaitelju), ni na imaginarnom (modusima svesti, konstituciji
ega, spekularnosti, priznavanju/pogrenom saznavanju). Njegov projekat mogao bi se opisati kao jedan pokuaj da se realno misli bez simbolikog i imaginarnog, kao napor da se logika realnog proizvede bez
upuivanja na simboliko i imaginarno, tavie, kao pokuaj da se, u
krajnjoj instanci, pokae da su druga dva momenta povrna i da nuno
vode u obmanu i orsokak. S druge strane, za Lakana kljuni problem
nije bio u tome da se odbaci bilo simboliko bilo imaginarno (otuda
njegovo insistiranje na velikoj trijadi: realno, simboliko, imaginarno),
nego da se misli nain na koji su oni nuno povezani iako su potpuno
heterogeni i ak se uzajamno iskljuuju; on je pokuavao da prati potpuno drugaije vrste logika, da misli nain na koji se one uvezuju u vor
koji definie ljudsko iskustvo i koji podupire sam temelj odnosa moi
(otuda njegova zanimljiva zaokupljenost boromejskim vorom).
Usvajanje logike dogaaja navelo je Fukoa da u izvesnom trenutku napusti neke od svojih ranijih pojmova, pre svega pojam episteme i
u izvesnoj meri pojam diskursa, i da usvoji novi pojam dispozitiva.
Dispozitivi vie nisu diskurzivne formacije nego, radije, snopovi dogaaja koji nediskriminativno meaju one dogaaje koji pripadaju iskazivanju (briljantno analiziranom u Arheologiji znanja /Archeologie du
savoir/, 1969) sa dogaajima koji pripadaju podruju tela i vidljivog.
Linije znanja, moi i subjektivnosti obrazuju promenljive nizove ali,
iako obrazuju zanimljive dijagrame one ipak nikad ne mogu biti
upisane u stabilnost nekog sistema kao to ne mogu biti umirene ni u
matrici inteligibilnosti. One predstavljaju izvesne pravilnosti, ali ne
streme nikakvim univerzalijama. Njihova kontingentna i sluajna priroda nesvodljiva je, ne postoji nikakav Drugi koji ih regulie.
21 Ovde ignoriem mogue i sloene veze sa Hajdegerovim pojmom Ereignis, koji
je bio razvijen du sasvim drugaijih putanja. Ova veza ima veliku teinu u
Deridinom radu, koji bi se mogao shvatiti kao drugi odgovor na isti problem.

Mladen Dolar, Odakle dolazi mo? 

119

Dobro je poznato da je Fukoova osuda psihoanalize s vremenom

postajala sve otrija. itav projekat istorije seksualnosti, u njegovom
kasnijem periodu, mogao bi se shvatiti kao pokuaj koji je stremio
genealogiji psihoanalize, jednom alternativnom objanjenju njenog
predmeta, naporu da se odrede odnosi moi na kojima je ona zasnovana i koje ponavlja, bez ikakvog znanja da to ini. Za Fukoa, psihoanaliza u krajnjoj instanci prisvaja i potvruje, u svom jezgru, kako
kliniki pogled, sa njegovom dobro poznatom genealogijom, tako i
mehanizme ispovesti, duboko ukorenjene u itavoj istoriji hrianstva
ona predstavlja najprefinjeniju i najpodmukliju transformaciju oba
ova momenta. Naposletku, psihoanaliza je slepa za istorijsku i noviju
prirodu seksualnosti, koja nije neto to treba iskopati i osloboditi
nego, radije, neto to se konstituie kao dispozitiv moi u temeljnom
sauesnitvu s mehanizmima disciplinovanja. Analitiar bi, u krajnjem, mogao biti shvaen kao otelotvorenje Drugog, kao nosilac
pogleda i delatnost kojoj se ispoveda istina o sebi u obliku koji je
proien od mnogo oiglednijih i okrutnijih svojstava ranijih figura
ispovedanja.
Fuko je takoe iao nasuprot toka svog vremena i delatno se
suprotstavio itavoj strukturalistikoj generaciji u tom smislu to je
postepeno i sistematski izbegavao i odbacivao pojam nesvesnog, budui da je za njega taj pojam neizbrisivo povezan sa skrivenim istinama o
seksualnosti i otuda sa itavom jednom politikom istine, proizvodnjom istine, reimom istine iji se tragovi mogu pratiti sve do hrianstva i jo dalje, do antike. Ukoliko pokuamo da ukaemo na sutinsku
razliku izmeu Fukoovog objanjenja moi i njemu suprotstavljenog
psihoanalitikog objanjenja moi onda bi se ta razlika mogla izraziti
na sledei nain: za lakanovsko itanje psihoanalize osnovna pretpostavka je da postoji Drugi koji je uvek ve tu, i upravo je to ono ime
se mogu objasniti mehanizmi moi, dok za Fukoa nikakva takva pretpostavka nije neophodna: upravo obrnuto, ukoliko postoji nekakav
uinak Drugog onda on mora biti objanjen kao uinak, tj. kao neto
to je proizvedeno mnotvenim strategijama odnosa moi i njihovim
dispozitivima, kao jedan entitet koji je neizvestan, nestabilan i uvek
izveden. To da uvek ve postoji mo, ne znai da uvek ve postoji
Drugi, nego upravo obrnuto. Ukoliko je dogaaj ista spoljanjost,
onda ne postoji nikakav Drugi Drugi pretpostavlja neto ega je on
Drugi, Isto jedne unutranjosti i jednog identiteta. Pa ipak, ukoliko

120 

Mediji / Mo / &

je za psihoanalizu Drugi uvek ve tu kako onda treba da razumemo

na inicijalni diktum da Drugi nedostaje?
Za Lakana, Drugi se pojavljuje u momentu u kojem smo suoeni sa
simbolikom strukturom. Ukoliko je Drugi uvek ve tu, impliciran
strukturom u ovoj taki mogli bismo ak u izvesnom smislu da govorimo o realizmu nasuprot Fukoovom nominalizmu onda se svaki
pojam subjektivnosti javlja u jednom dijalektikom koraku kojim se on
pretpostavlja upravo time to se upisuje u njegov poredak. Radi se o
jednom hipotetikom autoritetu koji podrava strukturu i pretpostavljenog adresata bilo kog govornog ina, s one strane interlokucije ili
intersubjektivnosti, trei u svakom dijalogu. Ova elementarna pretpostavka prisutna je u celokupnom Lakanovom delu, i zadobijala je razliite nijanse znaenja u razliitim periodima, postajui sve sofisticiranija. Ispostavilo se, na primer, da svaki pojam strukture, daleko od toga
da je prosto diferencijalan, jeste jedna uravnoteena matrica permutacija (kao kod Levi-Strosa), koja nuno otvara put vrhovnom oznaitelju, jednoj strukturalnoj funkciji za koju se mo dri, ali koja je po sebi
prazna, ispranjena od znaenja, jedna ista pozitivizacija praznine.
Teorija etiri diskursa, Lakanova najrazraenija analiza moi, polazi
upravo odatle.
Za Fukoa, objanjenje moi postulira da je Drugi od poetka nuno
kruan, da pretpostavlja ono to treba da objasni. Otuda bi se on
mogao shvatiti kao pad u one tradicionalne naine politikog miljenja, zasnovane na suverenitetu i zakonu jer Drugi je, u krajnjem,
Drugi simbolikog zakona; Otac, ak i ako funkcionie kao puko ime,
nuno se pojavljuje kao onaj koji regulie mo, a mo je jo uvek usreditena na Gospodaru, ak i ako je on prazno strukturalno mesto
vrhovnog oznaitelja. Nova teorija je moda sloenija, ali ona je
samo novi oblik starih teorija i ne moe da objasni novootkrivenu
mnotvenost odnosa i strategija moi kao i heterogenost dispozitiva.
Dobro poznat fukoovski nominalistiki stav emfatiki zapreava svaku
pretpostavku o postojanju Drugog kao polazita ili kao naina objanjenja.
Jedna linija mogueg kritikog pristupa Fukou trebalo bi da razmotri da li, u izvesnim takama, Fuko ipak ne iznosi pretpostavke koje
ne mogu biti sasvim pokrivene njegovim metodolokim deklaracijama. Nije li on prisiljen da na jedan prikriven nain uvede Drugog ne
samo kao jedan uinak proizveden mehanizmom nego i kao neto to

Mladen Dolar, Odakle dolazi mo? 

121

samo proizvodi uinke? I, tavie, zar on ne iznosi neke pretpostavke o

strukturi subjektivnosti koje su sasvim razliite od njegovog proklamovanog shvatanja subjekta kao prakse sopstva?
Postoji jedan paradoks koji bi mogao da zbuni itaoca Nadziranja i
kanjavanja: jedna osobita nesrazmera izmeu metodolokih proklamacija i njihovog rezultata. Sasvim je tano da moe postojati rasejana
mnotvenost mikroodnosa, ali, ipak, dijagram bentamovskog pantoptikuma, koji predstavlja samo jezgro Fukoovog argumenta, uspeva da
ih tako delotvorno ujedini u jedan zajedniki obrazac da se ovaj veoma
jednostavno moe prevesti u itav niz razliitih domena. Iznenaujue
je da zatvor nalikuje fabrikama, kolama, kasarnama, bolnicama koje
sve nalikuju zatvorima.22 Ukoliko Fuko postavlja retoriko pitanje
kojim se zapravo zavrava poglavlje o panoptikumu, onda bismo
moda mogli da se osmelimo na sledei odgovor: da, to je uistinu iznenaujue, ak je i zadivljivujue da mnotvenost rasejanih i heterogenih mikroodnosa konvergira u jednu sliku moi koja je u potpunosti
proeta figurom Drugog. Mogli bismo da postavimo jedno naivno
pitanje: zar se Fukoova strategija rasejanih mikroodnosa naposletku
ne stapa u jedno prisustvo Drugog mnogo vee od svakog o kojem bi
psihoanaliza uopte sanjala? U jedan obrazac moi u kojem bi
Gospodar (kralj, otac) mogao, dodue, da bude odsutan, zamenjen
arhitekturom i geometrijom, sveden na istu funkciju i fikciju, pa ipak,
na takav nain da njegovo prazno mesto ini njegovo prisustvo utoliko
vie proimajuim i istrajnijim. Kontingentni dogaaji pojavljuju se
kao dogaaji kojima nevidljiva ruka Drugog vlada vie nego to je to
ikada bio sluaj u psihoanalizi. Da li uopte postoji nedostatak, ili bar
naprslina u ovom ogromnom Drugom? Nije li sveprisutna sluajnost
naposletku proizvela figuru neizbene nunosti? Izvestan broj kritiara i komentatora ukazao je na to da je slika moi koju je ponudio Fuko
toliko sveproimajua i preplavljujua, da jedva doputa nekakav otpor
ili ak nekakvo marginalno skretanje s puta. Moda i nije toliko iznenaujue to je Fuko imao velikih tekoa da objasni koje bi protivstrategije otpora mogle da slede iz njegovog dela a uvoenje pojma subjekta moglo bi se shvatiti i kao njegov pokuaj da rei ovaj problem:
22 M. Foucault, Surveiller et punir, Gallimard, Paris, 1975, str. 229. (na srpskom
dostupno: Nadzirati i kanjavati nastanak zatvora, prevod Ana Jovanovi:
Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci Novi Sad, 1997)

122 

Mediji / Mo / &

subjekt, koji nastaje na osnovu potinjavanja, ali je ipak nesvodiv na

njega, predstavlja unutranju petlju moi koja deluje protiv moi.
Postoji i jedan drugi aspekt koji Fukoa nesmotreno pribliava psihoanalizi, uprkos nepremostivom rascepu koji postoji izmeu njih.
Status panoptikuma je status jedne fikcije pre svega u tom smislu da
je fikcija ono to obrazuje njegov rad: Stvarno potinjavanje nastaje
mehaniki iz fiktivnih odnosa. Ili, neto dalje: ... ono daje duhu mo
nad duhom, bez ikakvih fizikih ogranienja.23 A zatim, takoe, i u
tom smislu da ova fikcija zapravo uopte ne opisuje stvaran ivot u
zatvorima u devetnaestom veku iako je, svejedno, neophodna za njihov opis.24 Ona nije nekakav idealan tip protivstavljen stvarnosti,
razlika o kojoj se ovde radi nije razlika izmeu istote ideala i neureene neistote realnosti.25 Kao to se, takoe, ne radi ni o razlici
izmeu obmane i stvarnosti; radije, u pitanju je razlika koja je deo
fikcije neophodne za objanjenje same stvarnosti ili, drugaije, za ustanovljavanje izvesne stvarnosti. ... Ovi programi u realno uvode itav
niz uinaka... oni se kristalizuju u institucije, oni uobliavaju individualno ponaanje, oni deluju kao reetke za percepciju i procenu
stvari.26 U tom smislu, program ne opisuje ono to se zaista dogaa
nego, obrnuto, ono to ini da se on dogaa. U pitanju je jedan paradoksalan entitet koji povezuje apsolutno heterogene termine, neto
natulno, un-non-lieu, jednu fikciju koja proizvodi realne uinke i
funkcionie kao istorijsko a priori, kao reetka percepcije. Moemo
li uopte ponuditi bolju definiciju fantazma? Ovaj mehanizam se ne
moe shvatiti bez sutinskog aspekta fantazma koji refraktuje sve
mikroodnose, istovremeno ih ujedinjavajui i kako bi neko pao kao
rtva ove fikcije ako nije podran ekonomijom uitka? I ukoliko se
subjekti potinjavaju samopotinjavanju, ukoliko oni moraju da okuju
sebe, ukoliko se oni pojavljuju kao subjekti samo ukoliko su potinjeni
i privreni moi, onda oni moraju da budu shvaeni kao rascepljeni
23 Ibid., str. 204, 208.
24 Da sam hteo da opiem stvarni ivot u zatvorima, ja, u stvari, ne bih otiao
do Bentama. Ali, injenica da ovaj stvarni ivot nije isto to i teorijske sheme,
ne znai da su ove sheme, otuda, utopijske, imaginarne, itd. To moemo da
mislimo samo ukoliko imamo krajnje siromaan pojam stvarnosti. Foucault,
1991, op. cit., str. 81.
25 M. Foucault, 1991, op. cit., str. 80.
26 Ibid., str. 81.

Mladen Dolar, Odakle dolazi mo? 

123

subjekti, oni moraju da budu obdareni jednom psihikom ekonomijom koju Fuko nikada uistinu ne preispituje. Koju vrstu psihe
moraju da imaju subjekti da bi fikcija proizvela stvarne uinke? ta
ih nagoni da se uopte izloe fikcijama?
Mehanizam ispovesti, predmet Fukoovih kasnijih razmatranja,
takoe se oslanja na sluajnost Drugog. Jer, ispovest predstavlja problem i to ne kao neto to mora da bude iznueno muenjem, nego,
upravo obrnuto, kao kazivanje istine o sebi koje se pojavljuje kao oslobaanje, kao iskuenje kojem je teko odoleti. Uhvaeni smo u zamku
oslobaajue moi istine. Istina pretpostavlja Drugog kao istinskog
adresata govora, Drugog kojeg ne smemo i ne moemo da obmanemo,
Drugog u odnosu na kojeg moramo da se odmerimo i u odnosu prema
kojem smo uvek u manjku. To je prost i delotvoran mehanizam koji
potvruje Drugog kao neophodnu funkciju jedne veoma jednostavne
situacije, mehanizam koji se moe upotrebiti u itavom nizu razliitih
dispozitiva od srednjovekovnih manastirskih tehnika do modernih
zaokupljenosti scientia sexualisom (ovaj paradoksalan uitak u istini
uitka, kako je to Fuko rekao,27) medicine, psihologije i, naposletku i
iznad svega, psihoanalize. Nije li analitiar vrhovno otelotvorenje tog
delatnika kojem moramo da se ispovedimo i koji, otuda, potvruje
odnos moi? Nije li nesvesno paradigma jedne, u krajnjoj instanci,
uvek seksualne istine koju moramo da iskopamo kako bismo se oslobodili i, na taj nain, u pravom smislu, porobili?
Ako pokuavamo da odbranimo psihoanalizu od ove uverljive
optube, treba li, onda, da je osudimo kao krivu ili treba da je proglasimo nevinom? Naravno, istina je da je psihoanaliza zasnovana na
jednom dispozitivu koji uvezuje Drugog, ispovest, seksualnost,
istinu i nesvesno, pa ipak, to je samo jedna strana stvari. Jer, ukoliko se
ova veza i njena delotvornost shvate kao poetna pretpostavka psihoanalize, onda je ta pretpostavka pretpostavljena upravo da bi mogla da
bude podrivena. U onoj meri u kojoj ova veza podupire samu prirodu
simbolikog, Fuko je imao i velikih tekoa da je razgranii i pripie
odreenom istorijskom sklopu. On je isprva pokuao da uputi na novije pojave buroaske seksualnosti, ali uzimajui je kao radnu hipotezu prvog dela svoje istorije seksualnosti, on je, ubrzo, bio prisiljen

27 M. Foucault, 1976, op. cit., str. 95.

124 

Mediji / Mo / &

da ide jo dalje u prolost, prvo do hrianstva, a zatim do antike, ali je

poreklo ovog vora koji obrazuju seks, govor i istina ostao skriven.
Moramo zapoeti time to emo psihoanalizu proglasiti krivom:
uistinu, psihoanaliza se koristi ovim mehanizmima kao svojim pokretakim polugama; a u njenoj teoriji ovaj mehanizam je dobio precizno
ime: transfer. To je jedan mehanizam, jedan sklop, koji je, takoe,
neophodna pretpostavka svakog odnosa dominacije i koji, u skladu
sa Frojdovim uvenim naelom, zapravo povezuje psihoanalizu sa
druge dve nemogue profesije, vladavinom i obrazovanjem (teko da se
moemo odupreti iskuenju da ih prevedemo u fukoovske termine
moi i znanja). Dakle, psihoanaliza pretpostavlja skrivene pretpostavke koje deluju kako u dominaciji tako i u obrazovanju; da to kaemo frojdovskim reima, ona se ne udaljava od pogrenih pretpostavki tradicionalnih teorija kao to ih, takoe, i ne odbacuje kao beskorisne. Ali, proces analize je upravo proces bolnog podrivanja ovih
pretpostavki i moe se iskoreniti samo kada su ove veze podrivene.
Ispostavlja se, tako, da je analiza transfera sredinji momenat psihoanalize. tavie, moe se rei da se on poklapa sa analizom tout court.
Mo poinje da bude problem od trenutka od kojeg veza potinjavanja nastavlja na postoji, iako su veze fizikih ogranienja preseene.
Do te take oba objanjenja moi se slau. Transfer se moe razumeti
kao psihoanalitiko ime za ovu vezu, koja je uvek utemeljena na jednoj
pretpostavci, na jednoj nezajemenoj pretpostavci Lakan, dakle,
govori o subjektu za kojeg se pretpostavlja da zna kao o voritu
transfera, a ovoj pretpostavci nuno je pridodata jo jedna druga pretpostavka, koju emo nazvati pretpostavkom o subjektu za koji se
pretpostavlja da uiva (otuda Lakanova analiza agalme na seminaru
posveenom transferu, kao jednog udesnog objekta koji je navodno
posedovao Sokrat). Jer, u skladu sa ovom pretpostavkom, postoji uitak koji treba zadobiti i postoji uitak koji treba izgubiti (a ova dva
uitka na udan nain mogu biti jedna i ista stvar), i upravo je to ono
to se nalazi u samom korenu subjektove upletenosti u zamku. Drugi
uopte moe da se pojavi jedino na temelju ove pretpostavke, pretpostavke da on stvara smisao, ili, da postoji neki smisao koji treba
stvoriti, da postoji znanje, da postoji uitak ije kljueve dri Drugi. To
je ono to ini jezgro kako moi tako i znanja.
Ali, ovde postoji jo jedan obrat: subjekt nije prosto potinjen
ovom privienju ili ovoj obmani, on nije prosto zavisan od svemonog

Mladen Dolar, Odakle dolazi mo? 

125

Drugog, ak i ako je on njegova vlastita tvorevina, nego se subjekt

pojavljuje upravo u taki u kojoj se pojavljuje manjak u ovom svemonom Drugom u taki u kojoj ne stvara smisao, gde znanje i uitak
promauju. Promaaj Drugog postoji od trenutka od kojeg postoji
Drugi (otuda blizanaki mehanizmi otuenja i odvajanja). Mogli bismo
rei, ukratko i unekoliko zagonetno, da je fantazam kao temeljna
obmana koja uokviruje stvarnost odgovor na ovaj manjak u
Drugom i da je koekstenzivan sa pojavom subjekta (to je Lakan detaljno razmatrao u svom grafemu elje).28 On je pokuaj da se podri
Drugi, dok je psihoanaliza upravo pokuaj da se on podrije, da se on
raini i da se dekonstruie podrka koja mu se daje (proboj kroz
temeljni fantazam jedna je od Lakanovih definicija analize). Jednom
kada je podrka koju mu daje fantazam (a koja je, da tako kaemo,
temeljna) podrivena, mi smo zaista suoeni sa rasejanim, divergentnim, mnotvenim i heterogenim dogaajima to je taka od koje
Fuko eli da krene, a koja se u psihoanalizi pojavljuje kao rezultat jedne
dugake putanje. To je putanja koja se ne moe preskoiti i prosto
zadrati kao rezultat, jer ona ne dri samo kljueve nunosti i sluajnosti moi, nego, takoe, i klju otpora moi. tavie, ukoliko dogaaje treba shvatiti u skladu sa fukoovskom verzijom realnog (kao onoga
to je protivstavljeno simbolikom i imaginarnom), onda se ovde
pomalja distanca koja Fukoa odvaja od Lakana. Jer, fantazam nije tek
prosto nekakva iluzija iluzija sredita i smisla koja prekriva sredinju
prazninu, nego on, takoe, sadrava i konfrontaciju sa realnim, jedno
traumatsko jezgro uitka, jedno nemogue izmirenje s njim. Otuda, za
Lakana, realno moe biti izjednaeno samo sa nemoguim, sa istim
negativitetom, dok se za Fukoa ono pojavljuje kao ist pozitivitet. U
jednom sluaju ono je shvaeno kao ono to uopte ne moe da se
pojavi, dok u drugom sluaju ono proima itavo polje dogaaja.
Neobino je da u svojim kasnijim napadima na psihoanalizu Fuko
nikada ne spominje problem transfera, iako je u svojim ranijim danima
bio veoma svestan ovog problema. Otuda je prilino neobino proita28 Ove uvide pokuao sam sistematinije i detaljnije da razvijem u Cogito as
the subject of the Unconscious, u Slavoj iek, (prir.), Cogito and the unconscious (Sic vol. 2), Duke University press, 1998; i u The Subject supposed to
Enjoy, uvod za Alain Grosrichard, The sultans Court Structure du Serail: La
Fiction du Despotisme Asiatique dans lOccident Classique, Verso, 1998. (na
srpskom: Alen Groriar, Struktura Saraja; Vuk Karadi, Beograd, 1988.)

126 

Mediji / Mo / &

ti, imajui u vidu retrospektivno znanje, sledee redove napisane 1966.

godine u zakljuku Rei i stvari:
Ni hipnoza ni otuenje pacijenta u fantazmatskoj linosti lekara nisu ono
to je konstitutivno za psihoanalizu; ali... ona se, ipak moe primeniti
samo kao hladno nasilje jedno jedinstvenog odnosa i transfera na koji
poziva... Ali psihoanaliza koristi ovaj jedinstven odnos transfera kako bi
otkrila, na ekstremnim granicama predstave, elju, zakon, smrt koji, na
krajnjim granicama analitikog jezika i prakse, oznaavaju posebne figure
konanosti.29

U tom trenutku, dakle, transfer je bio shvaen kao sutinsko otvaranje za ono to je s one strane predstave (gde elja i zakon jo figuriraju kao oznake kontingencije i heterogenosti), a ne kao zatvaranje u
obmanljivo podruje jedne prefinjene dominacije, prikriveno utamnienje u obmanljiv reim istine.
Upravo se ovde mora postaviti kljuna teorijska alternativa ili
odbaciti figuru Drugog i zajedno s njom figure elje i zakona, kao krajnje i najprefinjenije naine da se prikrije dominacija, kao odbrana od
paradoksalne prirode dogaaja; ili ih potvrditi ali pokazati kako je
poruka koju oni sadre sasvim suprotna onome to se tradicionalno
pretpostavljalo. Istina je da je transfer zasnovan na pretpostavci govorenja istine o seksualnosti, ali nesvesno je upravo iskustvo o tome da
nikakva takva istina ne postoji, da je istina koja se pojavljuje u simptomima, u parapraksima, na marginama, uvek fragmentirana i manjkava, da ona promauje, da je progonjena manjkom i da ukoliko se pojavljuje samo u bezuspenim pokuajima onda je to zato to ona sama nije
cela i to je manjkava, zato to je istina uvek samo upola reena (midire kae Lakan). Istina je da je psihoanaliza postavljena pod znak
Drugog, ali to je samo zato da bi otkrila kako Drugi ne postoji, da sam
Drugi nedostaje.
Mo ne postoji, kae Fuko, to se, za nae svrhe, moe prevesti
i kao ne postoji Drugi na kojem je zasnovana mo; posledica ovog
stava je da je mo uvek kontingentna, rasejana, podreena nesigurnim
uincima posebnih borbi i sukoba, privremenih ishoda jednog nesvo-

29 M. Foucault, Les mots et les choses, Gallimard, Paris, 1966, 388, 389.

Mladen Dolar, Odakle dolazi mo? 

127

divog antagonizma. Adekvatan pristup koji bi odavde mogao da

sledi otuda bi mogao biti zasnovan samo na strogom nominalizmu.
Drugi ne postoji, kae Lakan i ini se da cilja na isto. Pa ipak, logika
ovog iskaza je sasvim drugaija i mnogo paradoksalnija: bez Drugog
nema nikakvog uinka moi kao to nema ni psihike ekonomije
koja bi ga omoguila. Analiza ne moe da pone bez ove pretpostavke,
iako cilja upravo na njeno podrivanje. Mo deluje samo ukoliko i sve
dok pretpostavljamo Drugog tako da se ona pojavljuje istovremeno i
kao sluajna i kao nuna. Iz tog razloga nikada nismo u mogunosti da
kaemo kako bi bilo dovoljno osloboditi se Drugog kao nekog obmanljivog entiteta i otpoeti sa znanjem da Drugi ionako ne postoji, nismo
u situaciji da ga ekonomizujemo, da ga svedemo na jedan uinak razliitih mikroodnosa. Mo moemo da mislimo samo u prostoru izmeu
nune hipoteze u skladu s kojom Drugi uvek ve postoji i koja otvara prostor odnosa moi, i uvida da Drugi nedostaje. Uvid u njegovo
nepostojanje ne moe biti preica koja bi zaobila njegovu egzistenciju, njegovo uvek ve postojanje, a tekoa Fukoove pozicije
u krajnjem, moda i njena neprihvatljivost proizlazi iz pokuaja da
se zaobie i nadmudri ovaj paradoks.
S engleskog prevela Branka Arsi

Dudit Batler

129

Potinjavanje, otpor, preoznaavanje1

Izmeu Frojda i Fukoa
Moj problem je, u stvari, definicija implicitnog sistema iji smo mi
zatvorenici; elim da razumem sistem ogranienja i iskljuivanja
koji upranjavamo a da to i ne znamo; elim da kulturno nesvesno
uinim oiglednim.
Fuko, Rituali iskljuivanja

azmotrimo u delu Nadzirati i ka

njavati paradoksalni karakter onoga to Fuko opisuje kao subjektivaciju zatvorenika. Pojam subjektivacija nosi u sebi paradoks: assujeti
ssement oznaava i postajanje subjektom, i proces potinjavanja
(subjekcije) figura autonomije moe da se nastani jedino postajanjem
potinjenim moi, a to je potinjavanje koje ukazuje na radikalnu zavisnost. Za Fukoa se ovaj proces subjektivacije odvija preko tela. U knjizi
Nadzirati i kanjavati zatvorenikovo telo pojavljuje se ne samo kao
znak krivice i prekoraenja, kao otelovljenje zabrane, kao sankcionisanje kojem pribegavaju rituali normalizacije, nego ono, takoe, biva
uokvireno i formirano preko diskurzivne matrice pravnog subjekta.
Iskaz da diskurs formira telo nije tako jednostavan, i zato isprva
moramo istai da takvo formiranje nije isto to i uzrokovanje ili
determinisanje, a jo je manje ideja da su tela nekako sainjena
samo i jedino od diskursa.2
Fuko smatra da zatvorenik nije uspostavljen spoljanjim odnosom
prema moi, budui da bi tada neka institucija za metu svog potinja1
2

Tekst preuzet iz Judith Butler, The Psychic Life of Power, Stanford, Stanford
University Press, 1997, 83105.
Rasprava koja sledi razrauje i oslanja se na prvo poglavlje moje knjige Bodies
That Matter: On Discoursive Limits of Sex, New York, Routledge, 1993, 33-36.

130 

Mediji / Mo / &

vanja uzela nekog ve prethodno datog pojedinca. Upravo obrnuto,

pojedinac je formiran, to jest formulisan svojim diskurzivno konstituisanim identitetom zatvorenika. Potinjavanje (subjekcija) doslovno je
stvaranje subjekta, princip regulacije u skladu s kojim je subjekt formulisan ili proizveden. Takvo je potinjavanje jedna vrsta moi, koja kao
oblik dominacije ne samo to jednostrano deluje na pojedinca nego,
takoe, aktivira ili formira subjekt. Na taj nain, potinjavanje (subjekcija) nije ni prosta dominacija subjekta, niti proizvoenje subjekta; ona
oznaava odreenu vrstu restrikcije u samoj proizvodnji, restrikcije bez
koje nema proizvodnje subjekta, restrikcije pomou koje dolazi do te
proizvodnje. Iako Fuko povremeno pokuava da pokae kako istorijski
pravna mo mo koja deluje na unapred date subjekte, koja ih podreuje prethodi proizvodnoj moi, prethodi sposobnosti moi da formi
ra subjekte, u sluaju zatvorenika je jasno da proizvedeni subjekt i
subjekt koji je podreen padaju istovremeno, i da je prinudna proizvodnja njegova vlastita forma regulacije.
Fuko se suprotstavlja onima unutar liberalne tradicije koji bi da
zatvorenika oslobode zatvorskih opresivnih ogranienja; jer, Fuko
smatra, potinjavanje oznaeno spoljanjom institucijom zatvora ne
moe da deluje nezavisno od nasrtaja na zatvorenikovo telo i upravljanja tim telom: to je ono to on opisuje kao potpunu opsadu tela, invaziju na telo, koja se sprovodi oznaiteljskim praksama samog zatvora
to jest, inspekcijom, ispovedanjem, regulisanjem i normalizacijom
telesnih pokreta i gestova, disciplinskim reimima tela, to je nagnalo
neke feministkinje da se okrenu Fukou u svom pokuaju razmatranja
disciplinske proizvodnje roda.3 Zatvor, dakle, deluje na zatvorenikovo
telo, primoravajui ga da se priblii idealu, normi ponaanja, modelu
poslunosti. Na taj nain se zatvorenikova individualnost ini koherentnom, totalizovanom, pretvorenom u diskurzivnu i pojmovnu
svojinu zatvora; to je, kako Fuko insistira, nain na koji zatvorenik
postaje princip sopstvenog potinjavanja.4 Ovaj normativni ideal koji
je, da tako kaemo, uliven u zatvorenika, jeste jedna vrsta psihikog
identiteta ili onoga to e Fuko nazvati duom. I budui da dua ima
3
4

Videti Sandra Bartky, Feminity and Domination, New York, Routledge, 1990.
Michael Foucault, Discipline and Punish: The Birth of the Prison, New York,
Random House, 1979, str. 203. (Michael Foucault, Surveiller et punir: Naissance
da la prison, Paris, Gallimard, 1975, 202.)

Dudit Batler, Potinjavanje, otpor, preoznaavanje 

131

efekat utamnienja, Fuko tvrdi da zatvorenik nije potinjen tek prostim zatvaranjem u prostor zatvora nego na jedan mnogo temeljniji
nain. U stvari, u navodu koji sledi, dua je i sama jedna vrsta prostornog zarobljenitva, jedna vrsta zatvora koji se uspostavlja kao spoljni
oblik ili regulatorni princip zatvorenikovog tela. To postaje jasno vidljivo u Fukoovoj tezi da je ovek o kome nam govore i koji treba da
postane slobodan ve, po sebi, efekat potinjenosti [assujetissement] iji
koreni seu mnogo dublje u prolost ... dua je tamnica tela.
Iako Fuko ovde posebno razmatra subjektivaciju zatvorenika, on
kao da u isti mah uspostavlja zatvor kao metaforu da bi mogao da
iznese teoriju o subjektivaciji tela. Kako razumeti utamnienje i invaziju kao privilegovane figure kojima Fuko artikulie proces subjektivacije, diskurzivnu proizvodnju identiteta? Ukoliko diskurs proizvodi
identitet uspostavljajui i primenjujui regulativni princip koji vri
temeljnu invaziju, totalizuje i ini koherentnom jednu individuu, onda
se ini da se svaki identitet, ukoliko je totalizujui, ponaa kao ona
dua koja utamniuje telo. U kom smislu je dua mnogo dublja od
samog zatvorenika? Da li to znai da dua prethodi telu koje je oivljava? Kako da razumemo tu tvrdnju u kontekstu Fukoove teorije moi?
Radije nego da na ovo pitanje odgovorimo direktno, mogli bismo,
u svrhu razjanjenja, duu, koju Fuko artikulie kao mesto utamnienja, suprotstaviti psihi u psihoanalitikom smislu.5 U psihi, ideal
subjekta odgovara ego-idealu koji superego konsultuje kako bi, da
tako kaemo, odmerio ego. Lakan opisuje ovaj ideal kao pozicioniranje subjekta unutar simbolikog; to je norma koja uspostavlja
subjekta unutar jezika i, na taj nain, unutar raspoloivih shema razumljivosti kulture. Proizvodnja ovog ivog i razumnog bia, ovog
subjekta, uvek kota mnogo, a sve to prua otpor normativnom
zahtevu kojim se subjekti ustanovljavaju ostaje nesvesno. Otuda se
psiha, koja ukljuuje i nesvesno, veoma razlikuje od subjekta: psiha je
upravo ono to prevazilazi uinke utamnienja proizvedene diskurzivnim zahtevom da se uspostavi jedan koherentan identitet, da se
postane koherentan subjekt. Psiha prua otpor regulisanju koje Fuko
pripisuje diskursima normalizacije. Za takve diskurse kaemo da utamniuju telo u duu, da mogu da oive ili obuhvate telo samo unutar
5

Vano je razgraniiti ideju psihe koja ukljuuje ideju nesvesnog od ideje subjekta ija je formacija uslovljena iskljuivanjem nesvesnog.

132 

Mediji / Mo / &

tog idealnog okvira, i da u tom smislu svode ideju psihe na puke operacije uokvirujueg i normalizujueg ideala koji deluje spolja.6 ini se
da ovaj fukoovski gest tretira psihu kao neto to je jednostrano primilo efekat lakanovskog simbolikog. Transpozicijom due u jedan
spoljni, utamniujui okvir tela, naputa se unutranjost tela, i ta
unutranjost postaje povrina prijemiva za jednostrane efekte disciplinujue moi.
Kreem se ka psihoanalitikoj kritici Fukoa, jer smatram da se
subjektivacija, a naroito postajanje naelom sopstvenog potinjavanja, ne moe objasniti ukoliko se ne uzme u obzir psihoanalitiko
objanjenje formativnih ili generativnih efekata ogranienja ili zabrane. tavie, ukoliko se formacija subjekta uopte i moe promiljati,
ona ne moe biti u potpunosti razmotrena bez pribegavanja jednoj
paradoksalno podsticajnoj grupi osnovnih ogranienja. Ali, u ovoj psihoanalitikoj kritici koju pokuavam da razradim, bie kritikovane i
neke romantine ideje o nesvesnom, shvaenom kao mestu nunog
otpora, pa e, otuda, jedna takva kritika ukljuiti i ponovno pojavljivanje fukoovske perspektive unutar psihoanalize. Pitanje potisnute psihoanalize kod Fukoa pitanje koje je sam Fuko postavio pominjui
kulturno nesvesno citirano u epigrafu ovog poglavlja moemo
preciznije postaviti kao problem lociranja ili opravdanja otpora. Na
koji nain se dogaa otpor disciplinskoj formaciji subjekta, ili na koji
nain se otpor dogaa unutar disciplinske formacije subjekta? Da li
svoenje psihoanalitiki veoma razraene ideje psihe na ideju utamniujue due eliminie mogunost pruanja otpora normalizaciji i formaciji subjekta, otpora koji se upravo i javlja u nesamerljivosti psihe i
subjekta? Kako emo razumeti takav otpor, i da li e takvo razumevanje usput ukljuiti i jedno kritiko promiljanje psihoanalize?

O iroj i bogatoj raspravi o tome kako norme potinjavaju, a naroito kako

da razumemo norme kao tranzitivne delatnosti, videti Pierre Macherey, Towards a Natural History of Norms, u Michael Foucault/Philosopher, prev. i
prir. Timothy J. Armstrong, New York, Routledge, 1992, str. 179191. Raspravu o Fukoovom indirektnom pisanju o Lakanu videti u istoj knjizi: JacquesAlain Miller, Michael Foucault and Psychoanalysis, str. 58-63. O proble
mu dinamikih odnosa izmeu etikih zahteva i subjektivnosti na koje se ti
zahtevi odnose videti vrlo korisnu komparativnu raspravu o Fukou i Lakanu
u: Rajchman, John, Truth and Eros: Foucault, Lacan, and the Question of Ethics,
New York, Routledge, 1991.

Dudit Batler, Potinjavanje, otpor, preoznaavanje 

133

U nastavku u postaviti dve razliite vrste pitanja, jedno o Fukou,

i drugo o psihoanalizi (primenjujui termin psihoanaliza na razliite
naine na Frojda i Lakana).7 Prvo, ukoliko Fuko razume psihu kao
neto to proizvodi efekat utamnienja u slubi normalizacije, kako se
onda objanjava psihiki otpor normalizaciji? Drugo, kada neki zastupnici psihoanalize insistiraju na tome da je otpor normalizaciji zapravo funkcija nesvesnog, da li je onda ovo jemstvo psihikog otpora samo
varka? Preciznije: da li je otpor, na kojem psihoanaliza toliko insistira,
drutveno i diskurzivno proizveden, ili je on neka vrsta otpora drutvenoj i diskurzivnoj proizvodnji kao takvoj, neka vrsta njihovog podrivanja? Razmotrimo tvrdnju da nesvesno uvek i jedino prua otpor normalizaciji, da se svaki ritual prihvatanja zabrana koje namee kultura
dogaa samo ukoliko se plati velika cena, ime se proizvodi izvestan
neprilagoen i nesocijalizovan ostatak koji osporava pojavu subjekta
to potuje zakon. Taj psihiki ostatak oznaava ogranienja normalizacije. Ova pozicija ne podrazumeva da takav moe da navede samu
mo na to da preradi ili ponovo artikulie uslove diskurzivnog zahteva
i disciplinske zabrane pomou kojih dolazi do normalizacije. Spreiti
zabranu da proizvede posluno telo nije isto to i demontirati zabranu
ili promeniti uslove konstituisanja subjekta. Ukoliko je nesvesno ili,
uoptenije, psiha definisano kao otpor, kako onda shvatiti nesvesnu
privrenost potinjenosti koja sugerie da smo nesvesno nije nita
vie osloboeno od upliva normalizujueg diskursa nego to je to
subjekt? Ukoliko nesvesno uspe da izmakne nekoj datoj normativnoj
zabrani, za koju drugu zabranu se ono tada vezuje? Zato mislimo da
je nesvesno u manjoj meri strukturisano relacijama moi koje proimaju kulturne oznaitelje, nego to je to jezik subjekta? Ukoliko vezanost za potinjenost nalazimo i na nivou nesvesnog, koja e se onda
vrsta otpora odatle obruiti?
ak i ako dopustimo da nesvestan otpor normalizujuoj zabrani
garantuje da ta zabrana nee uspeti da konstituie svoj subjekt u potpunosti, da li onda takav otpor moe da uini da se promene ili proire
zabrane ili interpelacije koje vladaju procesom formiranja subjekta?
Kako da shvatimo otpor koji ume jedino da podriva, ali koji kao da
nema snage da ponovo artikulie uslove, simbolike uslove da se
7

Ovim ne elim da kaem da psihoanalizu predstavljaju samo ove dve figure,

mada e u ovoj analizi biti tako.

134 

Mediji / Mo / &

posluim lakanovskom terminologijom koji konstituiu subjekte,

pomou kojih se potinjavanje ugrauje u samu formaciju subjekta?
Takav otpor, dodue, proizvodi nepotpunost bilo kog napora da se
disciplinskim merama proizvede jedan subjekt, ali on ne moe da artikulie dominantne uslove proizvodne moi.
Pre nego to nastavimo sa ovim ispitivanjem psihoanalize, vratimo
se za trenutak problemu tela kod Fukoa. Kako su i zato tela, proizvedena disciplinskim reimima, liena otpora? ta je, zapravo, ta ideja
disciplinske proizvodnje, i da li je ona zaista tako efikasna kako Fuko,
po svemu sudei, veruje? U poslednjem poglavlju prve knjige Istorije
seksualnosti Fuko zahteva jednu istoriju tel, koja bi ispitala nain
na koji se investira ono najmaterijalnije i najvitalnije u njima.8 U ovoj
formulaciji on sugerie da mo ne deluje samo na telo, nego i u telu, da
mo ne samo to proizvodi granice subjekta nego, istovremeno, proima i unutranjost tog subjekta. U skladu sa ovom poslednjom formulacijom, ini se da telo poseduje neku unutranjost koja postoji pre
invazije moi. Ali imajui u vidu radikalnu spoljanjost due, kako
emo razumeti unutranjost kod Fukoa?9 Ta unutranjost nije dua,
a nije ni psiha; ta je onda? Je li to prostor iste prijemivosti, prostor
koji je, da tako kaemo, spreman da se povinuje zahtevima socijalizacije? Ili je to unutranjost koju prosto moemo nazvati telom? Jesmo li
time doli do paradoksalne take u kojoj Fuko eli da tvrdi da je dua
spoljanja forma, a telo unutranji prostor?
Iako Fuko povremeno pokuava da ospori postojanje tela koje nije
proizvedeno odnosima moi, njegova objanjenja ponekad zahtevaju
da telo potvrdi jednu materijalnost ontoloki drugaiju od odnosa
moi koji to telo poimaju kao poprite investicije.10 Na prvi pogled,
pojam poprite pojavljuje se u ovoj frazi bez ikakvog ovlaenja, jer
Michael Foucault, The History of Sexuality, Volume 1: An Introduction, prev.
Robert Hurley, New York, Random House, 1978, str. 152; (Foucault, Histoire de
la sexualit, 1: la volont de savoir, Paris, Gallimard, 1978, 200)
9 Ovo pitanje postavio je na drugaiji nain arls Tejlor (Charles Taylor) pitajui
da li se kod Fukoa moe nai avgustinovska unutranjost; v. njegov tekst
Foucault on Freedom and Truth, u David Couyens Hoy (prir.), Foucault:
A Critical Reader, New York, Blackwell, 1986, str. 99. To pitanje je na interesantan nain postavio i Vilijam Konoli (William Connolly) u svojoj knjizi The
Augustian Imperative, Newbury Park, Calif., Sage Press, 1993.
10 V. moj tekst Foucault and the Paradox of Bodily Inscriptions, u Journal of
Philosophy 86, no. 11, novembar, 1989, 257-279.

Dudit Batler, Potinjavanje, otpor, preoznaavanje 

135

koji je, zapravo, odnos izmeu tela kao poprita i investicija koje to
poprite prima ili nosi? Da li termin poprite stabilizuje telo u odnosu na ove investicije, odvraajui od pitanja o tome kako investicije
uspostavljaju, spajaju i remete ono to je u navedenoj frazi zdravo za
gotovo shvaeno kao poprite tela (tj. da li termin poprite reflektuje projekat koji Lakanova ogledalna faza reflektuje)? ta konstituite investiciju i kakva je njena konstitutivna mo? Ima li ona vizualizujuu funkciju, i da li proizvodnju telesnog ega kod Frojda moemo
razumeti kao projektovani ili oprostoreni modalitet jedne takve
investicije?11 U kojoj je meri, zapravo, poprite tela stabilizovano izvesnom projektivnom nestabilnou, nestabilnou koju Fuko ne moe
da objasni u potpunosti i koja bi ga moda uvela u problematiku ega
kao imaginarne funkcije?
Delo Nadzirati i kanjavati nudi jednu drugaiju konfiguraciju
odnosa izmeu materijalnosti i investicije. Ovde se dua shvata kao
instrument moi pomou kojeg telo biva kultivisano i formirano. U
nekom smislu, ona se ponaa kao jedan kalup koji ispunjava mo i koji
proizvodi i aktualizuje telo. Fukoovo upuivanje na duu moemo
razumeti kao implicitnu preradu aristotelovske formulacije prema
kojoj je dua shvaena kao forma i naelo materije tela.12 U knjizi
Nadzirati i kanjavati Fuko tvrdi da dua postaje normativni i normalizujui ideal u odnosu na koji se telo trenira, uobliava, kultivie i
investira; telo se materijalizuje u skladu sa jednim specifino istorijskim imaginarnim idealom (idal speculatif).
Ovo potinjavanje ili assujetissement nije samo podreivanje nego
je i osiguravanje i potvrivanje subjekta, postavljanje subjekta na njegovo mesto, subjektivacija. Dua postavlja [zatvorenika] u postojanje; to nije sasvim razliito od Aristotelovog shvatanja po kojem
dua, kao instrument moi, oblikuje i uokviruje telo, obeleava ga i tim
obeleavanjem ga postavlja u bie. U ovoj formulaciji telo ne postoji
izvan moi, jer se materijalnost tela to jest, materijalnost sama pro11 V. rasprave o telesnom egu kod Frojda, u The Ego and the Id, [Das Ich und
das Es] The Standard Edition of the Complete Psychological Works of Sigmund
Freud I, prir. i prev. James Strachey, vol. 24, London, Hogarth, 1953-74), 19: 26,
kao i u Margaret Whitford, Luce Irigaray: Philosophy in the Feminine, London,
Routledge, 1991, str. 53-74.
12 Za potpunije objanjenje Fukoove razrade Aristotelovog stanovita, videti
Bodies that Matter u mojoj knjizi Bodies That Matter, str. 32-36.

136 

Mediji / Mo / &

izvodi preko investicije moi i u direktnom odnosu prema njoj.

Materijalnost zatvora, pie Fuko, uspostavljena je u onoj meri (dans la
msure ou) u kojoj je ona vektor i instrument moi.13 Zatvor je, otuda,
materijalizovan u meri u kojoj je u njega investirana mo. Da budem
gramatiki precizna, ne postoji zatvor koji prethodi svojoj materijalizaciji; njegova materijalizacija odvija se istovremeno sa investiranjem
odnosa moi u njega; a materijalnost je uinak i merilo ove investicije.
Zatvor nastaje samo unutar polja odnosa moi ili, jo odreenije, samo
u onoj meri u kojoj je proet takvim odnosima i u kojoj upravo ta proetost obrazuje smo njegovo bie. Ovde telo kako zatvorenika tako
i zatvora nije nekakva nezavisna materijalnost, statina povrina ili
poprite koje e predstojea investicija jednostavno obeleiti, oznaiti
ili preplaviti; telo je ono za ta njegova vlastita materijalizacija i ono
ime je investirano postoje istovremeno.
Iako se u knjizi Nadzirati i kanjavati tvrdi da dua uokviruje telo,
Fuko ipak sugerie da se proizvodnja subjekta u izvesnoj meri dogaa i preko potinjavanja ili, ak, destrukcije tela. U tekstu Nie,
genealogija, istorija Fuko primeuje da subjekt, kao otueno jedinstvo, moe da se pojavi jedino u procesu destrukcije tela: telo je
ispisana povrina dogaaja (obeleena jezikom i rastvorena idejama),
mesto otuenog sopstva (koje usvaja iluziju svog supstancijalnog
jedinstva), i jedna zapremina u stalnoj dezintegraciji.14 Subjekt se
javlja na raun tela; mogunost njegove pojave uslovljena je nestajanjem tela. I ne samo to subjekt delotvorno zauzima mesto tela nego
deluje kao dua koja uokviruje i uobliava zarobljeno telo. Ovde
uokvirujua i uobliavajua funkcija te spoljne due radi protiv tela;
to se, zapravo, moe razumeti kao sublimacija tela koja je posledica
razmetanja i supstitucije.
Na ovaj nain razmatrajui Fukoovo shvatanje tela, jasno zalazim
u prostor psihoanalitikog renika sublimacije. I dok sam tu, postaviu
13 Sutina nije bila u zatvorskom okruenju, previe tronom ili previe aseptinom, previe primitivnom ili previe savrenom, nego u materijalnoj prirodi
zatvora kao instrumenta i vektora moi. Surveiller et punir, str. 35. (Nadzirati
i kanjavati, Prosveta, Beograd 1997, 36)

13. V. Foucault, Nietzsche, Genealogy, History, u The Foucault Reader, prir.
Paul Rabinow, New York, Pantheon, 1984.
14 V. Foucault, Nietzsche, Genealogy, History, u The Foucault Reader, prir. Paul
Rabinow, New York, Pantheon, 1984.

Dudit Batler, Potinjavanje, otpor, preoznaavanje 

137

pitanje kojim u se vratiti pitanjima potinjavanja i otpora. Ukoliko je

telo podreeno i unekoliko uniteno pojavom otuenog sopstva, i
ukoliko se ta pojava moe razumeti kao sublimacija, a sopstvo kao
avetinjska forma tela, postoji li onda neki deo tela koji ne ostaje ouvan sublimacijom, neki deo tela koji ostaje nesublimiran?
Sugerisala bih da za jednog takvog subjekta ovaj telesni ostatak
opstaje u modalitetu onog ve, ako ne i uvek, unitenog, u nekoj vrsti
konstitutivnog gubitka. Telo nije poprite na kojem se odvija konstrukcija; telo je proces destrukcije tokom kog se subjekt formira.
Formacija ovog subjekta u isto je vreme uokvirenje, potinjavanje i
regulacija tela, kao i nain na koji se ta destrukcija ouvava (kao neto
prihvaeno i balzamovano) u normalizaciji.
Ako, dakle, telo razumemo kao telo koje ne samo da konstituie
subjekt u njegovom otuenom i sublimiranom stanju, nego i kao telo
koje prevazilazi i prua otpor bilo kakvom pokuaju sublimacije, kako
emo onda razumeti ovo telo koje, da tako kaemo, biva negirano i
potisnuto da bi subjekt mogao da ivi? Oekivali bismo da e se telo
vratiti u liku divljine koja se ne moe normalizovati; naravno, kod
Fukoa postoje i momenti u kojima se neto slino deava. Ali mnogo
ee, mogunost podrivanja ili otpora, javlja se kod Fukoa: (a) u toku
subjektivacije koja prevazilazi normalizujue ciljeve kojima je i pokrenuta, kao, na primer, u obrnutom diskursu, ili (b) posredstvom
konvergencije sa drugim diskurzivnim reimima, gde nenamerno proizvedena diskurzivna sloenost podriva teleoloke ciljeve normalizacije.15 Otpor se, tako, javlja kao efekat moi, kao deo moi, kao njeno
samopodrivanje.
U teoretizaciji otpora javlja se jedan problem koji se tie psihoanalize i, na preutan nain, granica subjektivacije. Za Fukoa, subjekt proizveden potinjavanjem, ni u jednom jedinom trenutku nije proizveden
u svojoj ukupnosti. Obrnuto, ovde se radi o procesu bivanja proizvedenim, o procesu koji se proizvodi ponavljajui samog sebe (a to nije isto
to i stalno i uvek biti proizveden iznova). I upravo ova mogunost
ponavljanja ne dozvoljava da se otueno jedinstvo subjekt konsoliduje; obrnuto, ona umnoava uinke koji podrivaju snagu normalizaci15 Videti Zakia Pathak, i Rajeswari Sunder Rajan, Shahbano, u (prir.) Butler
Judith Joan Scott, Feminists Theorize the Political, New York, Routledge, 1992,
257279.

138 

Mediji / Mo / &

je. Termin koji ne samo da imenuje nego i formira i uokviruje subjekt

sledei Fukoa, recimo da je ovde u pitanju homoseksualnost pokree jedan obrnuti diskurs i usmerava ga protiv onog reima normalizacije koji ga je pokrenuo. Naravno, ovde nije u pitanju puka suprotnost,
utoliko to e ta ista homoseksualnost biti najpre stavljena u slubu
normalizovanja heteroseksualnosti, a onda i u slubu vlastite depatologizacije. U drugom znaenju ovaj termin nosi rizik prvog, ali bilo bi
pogreno misliti da prostim izgovaranjem ovog termina transcendiramo heteroseksualnu normalizaciju ili da postajemo njen instrument.
Rizik ponovne normalizacije je uvek tu: zamislimo osobu koja u
prkosnom mimo-svega stavu obznani svoju homoseksualnost, a
dobije odgovor: Aha, ti si dakle to, i jedino to. Kako god da odgovorite, bie protumaeno kao oigledna ili prikrivena manifestacija vae
sutinske homoseksualnosti. (S druge strane, ne treba potceniti ni to
koliko je iscrpljujue kada se od vas oekuje da uvek javno budete
homoseksualac, bez obzira na to da li to oekivanje dolazi od gej i lezbijskih saveznika, ili od njihovih neprijatelja.) Ovde Fuko citira i obrauje mogunost preoznaavanja, to znai mobilisanja u politike
svrhe, onoga to Nie u Genealogiji morala naziva znakovni lanac. Tu
Nie tvrdi da su upotrebe, prvobitno dodeljene jednom znaku, zapravo
svetovima udaljene od upotreba kojima je taj znak kasnije stavljen
na raspolaganje. Vremenski jaz izmeu tih upotreba proizvodi mogunost preokreta oznaavanja, ali istovremeno otvara put ka utemeljenju
oznaiteljskih mogunosti koje prevazilaze one za koje je termin bio
prethodno vezan.
Fukoovski subjekt, dakle, nikada nije u potpunosti konstituisan u
procesu potinjavanja; on se u potinjavanju konstituie na ponavljajui nain, i upravo iz tog ponavljanja koje se ponavlja nasuprot poreklu samog subjekta, potinjavanje nehotice crpi svoju podsticajnu
mo. Ipak, iz psihoanalitike perspektive upitaemo se da li ova
mogunost otpora konstitutivnoj ili subjektivirajuoj moi moe biti
izvedena iz neega to je u diskursu, ili to je deo diskursa. Kako
razumeti nain na koji diskursi ne samo da konstituiu podruja izgovorljivog nego su i sami vezani proizvodnjom konstitutivne spoljanjosti: onoga to je nemogue izgovoriti, to je nemogue oznaiti?
Iz lakanovske perspektive postavlja se pitanje da li su svi efekti
psihe iscrpljeni onim to moe biti oznaeno, ili, moda, preko ovog
oznaiteljskog tela i nasuprot njemu, postoji neko podruje psihe koje

Dudit Batler, Potinjavanje, otpor, preoznaavanje 

139

osporava itljivost. Ako, kako tvrde psihoanalitiari, subjekt nije isto

to i psiha iz koje subjekt nastaje, i ako, prema Fukou, subjekt nije isto
to i telo iz kojeg subjekt nastaje, onda je mogue da kod Fukoa telo
zamenjuje psihu kao neto to prevazilazi i zbunjuje zabrane koje
namee normalizacija. Da li je ovde u pitanju telo koje bi bilo prosto i
jednostavno telo, ili je moda to telo odreena operacija psihe, operacija koja je sasvim drugaija, ako ne i direktno suprotna postupku
due shvaene kao sile koja proizvodi efekat utamnienja? Moda je
Fuko sam dao telu psihiko znaenje koje ne uspeva da razradi u okviru termina koje koristi. Na koji nain se i kod Fukoa i u psihoanalitikoj teoriji obustavlja proces subjektivacije, disciplinske proizvodnje
subjekta? Kada dolazi do tog prekida, i koje su njegove posledice?
Razmotrimo altiserovsku ideju interpelacije, u skladu s kojom se
subjekt konstituie dozivanjem, obraanjem, imenovanjem.16 Izgleda
da je Altiser umnogome verovao da ovaj drutveni zahtev moemo
ga nazvati i simbolikim zahtevom zaista proizvodi one vrste subjekta koje imenuje. On navodi primer policajca koji na ulici uzvikne: Ej,
ti tamo!, i zakljuuje da takav uzvik u znaajnoj meri konstituie
osobu kojoj se obraa i koju markira. U sceni se jasno istie disciplinska dimenzija; policajev uzvik je njegov pokuaj da vas vrati u red.
Ipak, moemo to razumeti i na lakanovski nain, kao uzvik simbolike
konstitucije. Kako Altiser sam tvrdi, ovaj performativni in imenovanja
moe jedino da pokua da uspostavi egzistenciju svog adresata: uvek
postoji rizik pogrenog prepoznavanja. Ako se ovaj pokuaj proizvodnje
subjekta pogreno prepozna, onda i smo proizvoenje ne uspeva.
Dozvana osoba moda nee uti, moda e pogreno razumeti poziv,
okrenuti se na drugu stranu, odgovoriti na neko drugo ime, moda e
insistirati da joj se ne obraamo na taj nain. U stvari, Altiser je podruje imaginarnog oznaio upravo kao podruje koje omoguava
pogreno prepoznavanje. Neko je uzviknuo neije ime, siguran sam da
je to moje ime, ali nije. Neko je uzviknuo neije ime, siguran sam da je
neko uzviknuo neije ime, u stvari moje ime, ali to je samo neiji
nerazgovetni govor, ili jo gore, to samo neko kalje, ili jo gore, to je
samo brujanje neke naprave koje u jednom trenutku podsea na ljud16 Louis Althusser, Ideology and Ideological State Apparatuses (Notes Towards
an Investigation), u Lenin and Philosophy and Other Essays, prev. Ben Brewster, New York, Monthly Review Press, 1971, str. 170-177.

140 

Mediji / Mo / &

ski glas. Ili, siguran sam da niko nije primetio moju transgresiju, i da
zapravo moje ime nije dozvano, da je to samo kaalj nekog prolaznika,
ili zvuk nekog grejnog tela ali to jeste moje ime, a ja sebe ne prepoznajem u subjektu kojeg to ime, u ovom trenutku, uspostavlja.17
Obratimo panju na silu ove dinamike interpelacije i pogrenog
prepoznavanja u sluaju kada ime nije vlastito ime, ve drutvena kategorija18, dakle oznaitelj koji se moe protumaiti na vie razliitih i
suprotnih naina. Biti dozvan kao ena, Jevrejin, peder, crnac
ili ikano moe se uti i protumaiti i kao afirmacija i kao uvreda, u
zavisnosti od konteksta (gde je kontekst delatna istorinost i prostornost znaka). Kada nas neko dozove takvim imenom, esto postoji
izvesna suzdranost u pogledu toga da li i kako da odgovorimo, jer
pitanje je da li je ova privremena totalizacija, izvedena dozivanjem tog
imena, politiki podsticajna ili paraliua, da li je sila, tanije nasilje
koje vri ova totalizujua redukcija identiteta (sprovedena upravo tim
dozivanjem) politiki produktivna ili regresivna, odnosno nije li, ak i
ukoliko jeste paraliua i regresivna, ipak na neki nain podsticajna.
Altiser se koristi Lakanovim tezama, usredsreujui se na funkciju
imaginarnog kao stalnu mogunost pogrenog prepoznavanja, to jest na
nesamerljivost izmeu simbolikog zahteva (interpeliranog imena) i
nestabilnosti i nepredvidivosti njegovog prisvajanja. Ako interpelirano
ime pokuava da doe do identiteta na koji upuuje, onda ono zapoinje svoje kretanje kao performativni proces koji u svakom sluaju
uklizava u imaginarno, jer imaginarno je, sasvim izvesno, obuzeto
zakonom, strukturisano zakonom, ali ne potuje zakon neposredno.
Za Lakana, dakle, imaginarno oznaava nemogunost diskurzivne to
jest, simbolike konstitucije identiteta. Identitet nikada ne moe biti
u potpunosti totalizovan simbolikim, jer e se ono to simboliko ne
uspe da dovede u red pojaviti unutar imaginarnog kao nered, kao
mesto osporavanja identiteta.
Stoga, u lakanovskom stilu, aklin Rouz formulie nesvesno kao
ono to spreava bilo kakav pokuaj simbolikog da koherentno i u

17 Videti odlinu knjigu koja za feminizam prisvaja ovu altiserovsku problematiku: Denise Riley, Am I That Name?: Feminism and the Category of Women
in History, Minneapolis, University of Minnesota Press, 1988.
18 Slavoj iek o socijalnoj interpelaciji vlastitog imena, videti u The Sublime Ob
ject of Ideology, London, Verso, 1989, 87-102.

Dudit Batler, Potinjavanje, otpor, preoznaavanje 

141

potpunosti konstituie polni identitet [sexed identity], dakle, jedno

nesvesno nagoveteno omakama i propustima koje karakteriu
mehanizme imaginarnog u jeziku. Citirau pasus koji moe biti od
koristi svima onima koji u psihoanalizi pokuavaju da pronau princip
otpora datim normama drutvene stvarnosti:
Nesvesno stalno otkriva neuspeh identiteta. I budui da nema kontinuiteta psihikog ivota, to onda nema ni stabilnosti polnog identiteta,
nema nikakve pozicije koju bi ene (ili mukarci) mogli jednostavno da
dosegnu. A ni psihoanaliza taj neuspeh ne vidi kao neki poseban sluaj
neuspeha ili kao individualnu devijaciju norme. Neuspeh nije neki
momenat za aljenje u procesu adaptacije ili razvoja u normalnost [...]
neuspeh je neto to se beskrajno ponavlja i, iz trenutka u trenutak,
oslobaa preko nae individualne istorije. On se javlja ne samo kao simptom, ve i u snovima, u jezikim omakama i formama seksualnog zadovoljstva koje su odbaene na margine norme [...] otpor identitetu stoji u
srcu psihikog ivota.19

U delu Nadzirati i kanjavati Fuko pretpostavlja efikasnost simbolikog zahteva, njegovu performativnu sposobnost da konstituie
subjekt koji imenuje. U prvoj knjizi Istorije seksualnosti, meutim,
moe se nai istovremeno i odbacivanje ideje o postojanju jednog
jedinog mesta Otpora koje bi u svoj opseg verovatno trebalo da
ukljui psihu, imaginarno ili nesvesno i potvrivanje postojanja
razliitih mogunosti otpora koje proizvodi sama mo. Za Fukoa otpor
ne moe biti izvan zakona u nekom drugom registru (imaginarnom) ili
u onom koji izbegava konstitutivnu mo zakona.
... ne postoji neto poput jedinstvenog mesta velikog Odbijanja, ne postoji nikakva dua revolta, izvor svih pobuna, ili isti zakon revolucionarnog.
Umesto toga, postoji mnotvo otpora, i svaki od njih je poseban sluaj:
otpori koji su mogui, nuni, neverovatni; drugi, koji su spontani, divlji,
usamljeni, usaglaeni, osioni ili nasilni; i onda opet neki sasvim drugi koji
su prebrzo spremni na kompromis, interesni ili rtveni; po definiciji svi
oni mogu da postoje samo u stratekom polju odnosa moi. Ali to ne

19 Jacquelin Rose, Sexuality in the Field of Vision, London, Verso, 1987, str. 90-91.

142 

Mediji / Mo / &

znai da su oni samo reakcija ili odraz, da u odnosu na osnovnu dominaciju oblikuju donju povrinu koja je u osnovi uvek pasivna, osuena na
veiti poraz.20

Ova karikatura moi, iako oigledno pisana sa Markuzeom na

umu, priziva efekat lakanovskog zakona, efekat koji na nivou psihe
proizvodi vlastiti neuspeh, ali koji tim psihikim otporom nikada ne
moe biti izmeten ili preformulisan. Imaginarno spreava efikasnost
simbolikog zakona, ali se ne moe okrenuti zakonu zahtevajui ili
ostvarujui njegovu preformulaciju. U tom smislu, psihiki otpor spreava efekte zakona, ali ne moe preusmeriti ni zakon ni njegove uinke. Otpor je, dakle, smeten u podruje koje je virtualno nemono da
zameni zakon kojem se suprotstavlja. Stoga psihiki otpor nastavlja
zakon u njegovom preanjem, simbolikom obliku, doprinosei na taj
nain njegovoj nepromenljivosti. Iz ove perspektive, otpor kao da je
osuen na veiti poraz.
Za razliku od ovog stanovita, Fuko formulie otpor kao uinak
iste one moi kojoj se suprotstavlja. Insistiranje na ovoj dvojnoj
mogunosti da se bude konstituisan zakonom i da se bude uinak
otpora zakonu predstavlja odstupanje od lakanovskog okvira, jer
tamo gde Lakan ograniava ideju drutvene moi na simboliko podruje i alje otpor imaginarnome, tu Fuko odreuje simboliko kao
odnose moi i razumeva otpor kao uinak moi. Fukoovom koncepcijom nastaje prelaz sa diskursa zakona, koji se shvata kao pravni diskurs
(i podrazumeva subjekt podreen moi) na diskurs moi, koji je polje
proizvodnih, regulativnih i osporavajuih odnosa. Za Fukoa simboliko proizvodi mogunost vlastite subverzije, a takve subverzije su
nepredvidivi uinci simbolikih interpelacija.
Ideja simbolikog ne odnosi se na mnotvenost vektora moi na
kojima Fuko insistira, zato to, u skladu s njegovim shvatanjem, mo
nije samo stalno ponavljanje razrade normi ili interpelirajuih zahteva
nego je, takoe, i formativna ili produktivna, savitljiva, mnotvena,
umnoavajua i konfliktna. tavie, u svojim preoznaavanjima sam
zakon je pretvoren u ono to se suprotstavlja svojoj prvobitnoj funkciji
20 Michael Foucault, The History of Sexuality, Volume 1: An Introduction, [Histoire
de la sexualit. 1, La volont de savoir] prev. Robert Hurley, New York, Random
House, 1978, 9596.

Dudit Batler, Potinjavanje, otpor, preoznaavanje 

143

i to je prevazilazi. U tom smislu, disciplinski diskurs kod Fukoa ne

konstituie subjekt jednostrano, to jest ako ga i konstituie jednostrano, on istovremeno konstituie i uslove dekonstituisanja subjekta. Ono
to se oivljava performativnim efektima interpelirajueg zahteva vie
je nego subjekt, utoliko to stvoreni subjekt nije fiksiran za jedno
mesto: obrnuto, on postaje prilika za dalje stvaranje. Zapravo, ja bih
dodala, subjekt ostaje subjekt samo time to sebe ponavlja ili reartikulie kao subjekta, a ta zavisnost subjekta od ponavljanja koje treba da
uspostavi koherenciju moe konstituisati nekoherentnost tog subjekta,
njegovu nedovrenu narav. Ovo ponavljanje, to jest ponovljivost, postaje, tako, jedno ne-mesto subverzije, mogunost ponovnog otelovljenja
norme subjektivacije koja moe preusmeriti svoju normativnost.
Razmotrumo mogue inverzije jedne i iste rei ene; tako da se
ta re moe upotrebiti kao ene i kao ene, to zavisi od inscenacije i od toga kome se obraa izvedba; ili inverzije rei peder i peder,
koje zavise od toga da li se upotrebljavaju u patologizUjuem ili osporavajuem modalitetu. Oba ova primera ne odnose se na nekakvu
moguu opoziciju izmeu reakcionarne i progresivne upotrebe, nego,
radije, na progresivnu upotrebu koja zahteva i ponavlja reakcionarnu
kako bi sprovela subverzivnu reteritorijalizaciju. Za Fukoa, dakle, disciplinski aparat proizvodi subjekte, ali kao posledicu te proizvodnje on
u diskurs uvodi uslove za subverziju samog aparata. Drugim reima,
zakon se okree protiv sebe i poraa svoje razliite verzije koje protivree njegovim svrhama oivljavanja, ali ih i umnoavaju. Strateko
pitanje za Fukoa je, dakle: kako da rukujemo odnosima moi koji rukuju nama, i u kom pravcu?
U svojim kasnijim intervjuima Fuko tvrdi da se unutar savremenih
politikih sklopova identiteti formiraju u odnosu na odreene zahteve
liberalne drave, zahteve koji podrazumevaju da potraivanje prava
moe biti ostvareno samo na osnovu pojedinanog i povreenog identiteta. to su identiteti specifiniji, to je identitet sve vie totalizovan
upravo tom specifinou. Zapravo, ovaj savremeni fenomen moemo
razumeti kao pokret kojim pravni aparat proizvodi polje moguih politikih subjekata. I budui da za Fukoa disciplinski aparat operie putem
totalizujue proizvodnje pojedinaca, i budui da ova totalizacija pojedinca proiruje jurisdikciju drave (transformiui pojedince u podanike
drave), Fuko e se zaloiti za ponovno stvaranje subjektiviteta izvan
okova pravnog zakona. U tom smislu, ono to nazivamo politikom iden-

144 

Mediji / Mo / &

titeta uvek proizvodi drava koja moe dodeliti priznanje i prava jedino
subjektima totalizovanim posebnou koja konstituie njihov status kao
status onih koji se stalno ale. Zalaui se za, da tako kaemo, osporavanje ovakvog sistema, Fuko se ne zalae za oslobaanje skrivenog ili
uguenog subjektiviteta, ve za radikalno stvaranje subjektivnosti obrazovane unutar i nasuprot istorijske hegemonije pravnog subjekta:
Moda danas vie nije cilj da otkrijemo ta smo, nego da odbacimo ono
to jesmo. Moramo zamisliti i izgraditi ono to bismo mogli biti kako
bismo se oslobodili ove politike dvostruke veze koja je istovremeno i
individualizacija i totalizacija modernih struktura moi [...] Zakljuak bi
bio da dananji politiki, etiki, socijalni, filozofski problem nije pokuaj
da se oslobodimo kako drave tako i dravnih institucija, nego da se oslobodimo drave i onog tipa individualizacije koji je vezan za dravu.
Moramo promovisati nove forme subjektiviteta tako to emo odbaciti
onu vrstu individualnosti koja nam je vekovima nametana.21

Iz dosadanje analize pojavljuju se dve grupe pitanja. Prvo, kako

Fuko moe formulisati otpor u odnosu na disciplinsku mo seksualnosti u Istoriji seksualnosti, kada u knjizi Nadzirati i kanjavati upravo
disciplinska mo odreuje posluna tela nesposobna za otpor? Da li
neto u tom odnosu seksualnosti prema moi uslovljava mogunost
otpora u prvom tekstu, istovremeno uslovljavajui primeeno odsustvo razmatranja seksualnosti iz rasprave o moi i telima, u drugom
tekstu? Primetimo da je u Istoriji seksualnosti represivna funkcija zakona podrivena upravo zato to je i sama postala objekt erotske investicije i uzbuenja. Disciplinski aparat ne uspeva da ugui seksualnost
upravo zato to i sam postaje erotizovan; time on postaje prilika za
podsticanje seksualnosti i podrivanje vlastitih represivnih ciljeva.
Drugo, imajui u vidu ovu prenosivu imovinu seksualne investicije, mogli bismo da postavimo i sledee pitanje: ime je uslovljena
mogunost koju Fuko priziva, mogunost odbacivanja onog tipa individualnosti koji je u uzajamnom odnosu sa disciplinskim aparatom
21 Michael Foucault, The Subject and Power, (prev. teksta Le sujet et le pouvoir). u Michael Foucault, Beyond Structuralism and Hermeneutics, Hubert L.
Dreyfus Paul Rabinow (prir.) The Harvester Press, Brighton Chicago, University of Chicago Press, 1982, str. 212.

Dudit Batler, Potinjavanje, otpor, preoznaavanje 

145

moderne drave? I kako objanjavamo privrenost upravo toj vrsti

individualnosti koja je vezana za dravu i koja podrava pravni zakon?
Do kog stepena disciplinski aparat koji namerava da proizvede i totalizuje identitet postaje posluni objekt strastvene privrenosti? Ne
moemo jednostavno odbaciti identitete koji smo postali, i Fukoov
poziv da te identitete odbacimo sigurno e naii na otpor. Ukoliko
bar teorijski odbacimo izvor otpora u podruju psihikog, za koje se
pretpostavlja da prethodi drutvenom ili da ga prevazilazi,22 to moramo uiniti, moemo li reformulisati psihiki otpor u smislu drutvenog
a da ta reformulacija ne postane pripitomljavanje ili normalizacija?
(Mora li se drutveno uvek izjednaiti sa datou i sa normalizujuim?)
I, naroito, kako da razumemo ne samo disciplinsku proizvodnju
subjekta ve i disciplinsko uzgajanje privrenosti potinjavanju?
Ovakva postavka problema moe imati za uinak postavljanje pitanje mazohizma zapravo, pitanje o prisustvu mazohizma u formiranju
subjekta ali ona ipak ne odgovara na pitanje o statusu privrenosti
ili investicije. Ovde se javlja jedan gramatiki problem na osnovu
kojeg se ini da privrenost prethodi subjektu za koji kaemo da tu
privrenost poseduje. A ipak, od sutinske je vanosti da se uobiajeni gramatiki zahtevi suspenduju i da se razmotri inverzija uslova na
osnovu kojih odreene privrenosti prethode formiranju subjekta i
uslovljavaju je (vizualizacija libida u fazi ogledala, odravanje te projektovane slike u dugom vremenskom periodu kao diskurzivne funkcije
imena). Je li to onda nekakva ontologija libida ili investicija koja u
izvesnom smislu prethodi subjektu i koja je, stoga, od njega odvojiva,
ili je pak svaka takva investicija od poetka povezana sa refleksivnou
stabilizovanom (unutar imaginarnog) kao ego? Ako se ego sastoji od
identifikacija, i ako je identifikacija odlunost elje, onda je ego ostatak elje, efekat inkorporacija koje, kako Frojd tvrdi u tekstu Ego i id,
ocrtavaju genealogiju privrenosti i gubitka.
U skladu sa Frojdovim shvatanjem, formiranje savesti uspostavlja
privrenost zabrani koja zasniva subjekt u njegovoj refleksivnosti. Pod
pritiskom etikog zakona subjekt se pojavljuje kao subjekt koji ima
sposobnost refleksivnosti, to jest kao subjekt koji sebe shvata kao
22 O psihoanalitikom upozorenju protiv kolapsa psihikog i drutvenog, vi
deti predgovor knjizi Formations of Fantasy, prir. Victor Burgin, James Doland
i Cora Caplan, London, Methuen, 1986.

146 

Mediji / Mo / &

objekt, koji sebe dakle pogreno shvata, jer se, upravo delovanjem te
zasnivajue zabrane on nalazi na beskrajnoj udaljenosti od svog porekla. Subjekt se pojavljuje jedino pod uslovom odvojenosti osnaene
zabranom, kao subjekt formiran privrenou zabrani (kao onaj koji se
pokorava zabrani, ali je i erotizuje). A zabrana je utoliko privlanija
ukoliko je vie uvuena u narcisistiko kruenje koje spreava rastakanje subjekta u psihozi.23
Prema Fukou, reim moi formira subjekt i u njega investira seksualnost. Ipak, ukoliko sam proces formiranja subjekta zahteva prisvajanje seksualnosti, zasnivajuu zabranu koja zabranjuje odreenu
elju, ali i sama postaje sredite elje, onda je subjekt formiran zabranom seksualnosti, zabranom koja u isto vreme formira ovu seksualnost kao i subjekta za kog kaemo da tu seksualnost nosi. Ovakav
stav osporava fukoovsku ideju da se u psihoanalizi spoljanjost zakona
pretpostavlja elji, jer ona tvrdi da nema elje bez zakona koji formira
i odrava upravo onu elju koju zabranjuje. Zapravo, zabrana postaje
jedna udna forma ouvanja, nain erotizovanja zakona koji hoe da
zabrani erotizam, a koji funkcionie jedino prisiljavanjem na erotizaciju. U tom smislu, polni identitet je jedna produktivna protivrenost
u pojmu, jer se identitet formira zabranom nekih dimenzija upravo te
23 U gore navedenom, termini privrenost i investicija mogu se razumeti
kao namerni u fenomenolokom smislu, to jest kao libidinalni pokreti ili putanje koje uvek uzimaju objekt. Ne postoji slobodno plutajua vezanost koja
potom uzima objekt; pre e biti da je privrenost uvek vezanost za objekt, gde
ono prema emu postoji privrenost zamenjuje samu privrenost. Prenosivost privrenosti pretpostavlja da se objekt uz koji je privrenost vezana moe
promeniti, ali da e privrenost istrajati i da e uvek uzimati neki objekt, i
da je ovo spajanje (privezano uvek uz neko odbijanje) konstitutivna delatnost
privrenosti. Ova ideja privrenosti bliska je nekim pokuajima da se objasne
nagoni u neobiolokom smislu (te pokuaje treba odvojiti od onih koji biologiju shvataju ozbiljno). Pribeite moemo potraiti u Delezovom itanju
nagona u knjizi Prsentation de Sacher-Masoch, Minuit, Paris 1967, u kojoj se
sugerie da nagone moemo razumeti kao pulsiranje pozicioniranja ili procene. Takoe, videti Laplanove skoranje rasprave u kojima nagon postaje
neodvojiv od svoje kulturne artikulacije:

smatramo da je to neophodno da bi se shvatila dvojna ekspozitorna faza: s
jedne strane, preliminarna faza organizma koja je osuena na homeostazu i
samoodranje, i s druge, faza kulturnog sveta odraslih u koji je dete neposredno i u potpunosti uronjeno Jean Laplanche: Seduction, Translation, Drives,
prir. John Fletcher i Martin Stanton, London, Institute of Contemporary Arts,
1992, 187.

Dudit Batler, Potinjavanje, otpor, preoznaavanje 

147

seksualnosti koju identitet nosi, a seksualnost kada je vezana uz

identitet uvek na neki nain samu sebe potkopava.
To nije nuno statina protivrenost, jer oznaitelji identiteta nisu
strukturalno unapred odreeni. Ako je Fuko mogao da tvrdi da znak
moe biti oduzet, upotrebljen u svrhe suprotne onima zbog kojih je
stvoren, onda je on, takoe, razumeo da ak i najkodljiviji termini
mogu biti prisvojeni, da i interpelacije koje najvie povreuju takoe
mogu biti mesto radikalnih ponovnih zaposedanja i preoznaavanja.
Ali ta nam dozvoljava da zaposednemo diskurzivno poprite povrede?
Kako smo pokrenuti i podstaknuti tim diskurzivnim popritem i
povredom koju ono nanosi, na takav nain da naa vlastita privrenost
tom popritu postaje uslov mogunosti naeg preoznaavanja tog diskurzivnog poprita? Nazvana imenom koje povreuje ja postajem
drutveno bie, i budui da sam nekim neizbenim privrenostima
vezana za svoje postojanje, budui da neki narcisizam preuzima svaki
termin koji se odnosi na postojanje, navedena sam da usvojim i termine koji me povreuju zato to me oni drutveno konstituiu.
Samokolonizujua putanja odreenih oblika politike identiteta simptomatina je za ovo paradoksalno prisvajanje termina koji povreuje. I
ne samo to nego jo paradoksalnije: jedino zaposedanjem tog termina
koji povreuje i ukoliko me je on zaposeo ja mogu da mu pruim
otpor i da mu se suprotstavim, ponovo odreujui mo koja me konstituie kao mo kojoj se suprotstavljam. Na taj nain, izvesno mesto
za psihoanalizu obezbeeno je injenicom da e svaki pokret protiv
potinjavanja imati u potinjavanju svoj resurs, i da e privrenost
interpelaciji koja potvruje, postati, posredovanjem jednog nuno otuenog narcisizma, uslov mogunosti preoznaavanja te interpelacije.
To nee biti nesvesna spoljanjost moi, nego radije neto kao nesvesno same moi, u njenoj traumatinoj i produktivnoj ponovljivosti.
Ukoliko, dakle, smatramo da odreene vrste interpelacija daju
identitet, onda e te interpelacije koje povreuju konstituisati identitet kroz povredu. Ovim se ne podrazumeva da e takav identitet uvek
i zauvek sve dok je identitet ostati ukorenjen u svojoj povredi, ali
se podrazumeva da e mogunosti preoznaavanja preraditi i uznemiriti strastvene privrenosti potinjavanju bez kojih formacija subjekta
kao i njegova re-formacija ne mogu uspeti.
S engleskog prevela Vesna Bogojevi

Peter Sloterdijk

149

Tehnologija i svetski menadment

Ka ulozi informativnih medija u sinhronom
svetskom drutvu1
1. Glas i pismo o predmodernim drutvima u ogledalu
njihovih vodeih medija

vih dana u svim medijima, na

prvom mestu konzervativnim, moemo uti i proitati da je u delu
oveanstva koje obuhvata takozvani Prvi svet2 nastupilo postutopijsko doba. Morali bismo se, tako se kae, ubudue prilagoditi na egzistiranje u nadasve raaranom riskantnom svetu, bez velikih pokretakih vizija. Morali bismo se navii na misli da nadalje minimum ima da
vai kao optimum, da puko preivljavanje ima da vai kao dobar ivot.
Ako je tako, imali bismo razloga da priznamo da smo postali svedoci epohalnog preokreta u motivacionom domainstvu oveanstva
Prvog sveta, svedoci toga da je psihopolitiki reim nade, koji je svoj
peat otisnuo bar u poslednje dve hiljade godina, odvojen od doba
briga i gubitka iluzija.
Time bismo ujedno bili i rtve i akteri svetskopovesne revizije koja
nas prisiljava da nae odnose prema svetu u celini, od eu-angelikog principa preokrenemo u dis-angeliki princip pri emu se pod eu--angelikim, prema grkom korenu rei, podrazumeva stanovite da je mogue
reformisati svet, i smisao sveta, pod utiskom dobrih i boljih vesti, dok
dis-angeliki znai povinjavanje roda koji komunicira zakonu loih vesti.
Onaj ko danas, iz perspektive eksperta za masovne komunikacije u
globalnom svetu, promilja temeljno ustrojstvo svog tematskog pod1
2

Izvor: Peter Sloterdijk Technologie und Weltmanagement. Zur Rolle der Informationsmedien in der Synchronweltgesellschaft. Medien - Zeit. Drei geg
enwartsdiagnostische Versuche. Stuttgart: Suhrkamp 1994, S. 67-92,
Aluzija na izraz Trei svet. Prim. prev.

150 

Mediji / Mo / &

ruja, morao bi priznati da mnogo toga govori u prilog tog revizionistikog, mranog pogleda na stvari. Princip realnosti savremenog
informativnog sveta stoji, u stvari, pod primatom vesti koja izaziva
zabrinutost.
Sinteza oveanstva vie se ne moe koncipirati tako da se ono
predstavi i kao adresat i kao konzument eu-angelikog informativnog
procesa. Ono to oveanstvo toto genere danas zaista dri na okupu
jeste ekumenizam zajednike ugroenosti. Na mesto optimistikih
univerzalizama, takoe se vidi, stupila su tumaenja conditio oveanstva koja doputaju da se rod okupi samo jo u prisilnoj zajednici oskudice i rizika unitenja.
Sve to je jedna informativno-teorijska formulacija krize prosvetiteljstva o kojoj se mnogo raspravljalo. Sa informativnog aspekta prosvetiteljstvo je bilo pisanje hrianskog eu-angelizma ovosvetskim,
svetovnim sredstvima, a njegova neodoljivost, najpre vredna spomena,
temeljila se u poetnim uspesima ideje da bi proimanje drutava sa
egzoterinim, oslobaajuim i osnaujuim istinama moralo voditi ka
globalnom svetskom prosvetljenju.
Od osamnaestog veka u Evropi i Severnoj Americi u vazduhu je
visila koncepcija delotvorne informativne spirale sree, rairene meu
itavim ljudskim rodom, a ako smo danas pritisnuti evidencijom da je
ono to je za Evropljane zapoelo kao dobitnika igra moglo zabasati u
gubitniko poslanje za rod u celini, onda bismo to trebali pojmiti kao
podsticaj za promiljanje o ostvarivanju modernog informativnog bia
u politikama-sree i ekonomijama-sree roda na jednoj temeljnoj pojmovnoj ravni.
Ta ukazivanja bih eleo da primenim na aktuelnu krizu zapadnog
eu-angelizma, tj., na relativno zakazivanje nae svetske politike dobrih
vesti i to kao pozadinu za jedno antropoloko promiljanje koje nae
aktuelne nelagode ocrtava na iroko postavljenom istorijskom reljefu.
Uz pomo pet antropolokih stavova ukratko elim da naznaim kako
je izvorno bie horde homo sapiens tokom svetsko-povesne metamorfoze moglo postati kosmopolitska problemska ivotinja, koja se
sada, pri pogledu u ogledalo i pri oslukivanju svog informativnog etra,
mora priznati kao takva.
Prvi i dalekoseni stav o oveku kao vunderkindu evolucije glasi:
ljudi su audio-vizuelne ivotinje. Biolozi su ukazali da se devedeset i
devet procenata ivotinja u svom okolnom svetu orijentie posred-

Peter Sloterdijk, Tehnologija i svetski menadment 

151

stvom umova i da su one razvile ingeniozne tehnike tumaenja sveta

hemijskim kanalom, dok ljude zajedno sa jednom malom grupom
ekscentrinih3 ivotinjskih vrsta, poput kitova i ptica valja ceniti
samo kao genije audiovizuelnosti.
Ipak, i vienje i sluanje jesu premise ontolokog otvaranja oiju
koje na neobini rod iz bivstvovanja u okolnom svetu unapreuje u
tu-bivstvovanje u svetu. Poto su oi i ui organi distance, oni su
smim sobom, kao nijedno drugo ulo, prikladni da od posednika tih
riskantnih organa naine svetska bia to znai iva bia koja razvijaju odnos prema otvorenom, prema nepoznatom, prema novom.
Moglo bi se upravo rei da rod homo sapiensa samo snagom svoje
neuvene investicije u audiovizuelnost priprema sebe na osvajanje
vremenske dimenzije. Poto smo mi sluajue-gledajue ivotinje, tanije one koje su osuene na vie-sluanja i vie-gledanja, ve od relativno ranog stepena hominizacije postali smo ivotinje budunosti, ili
da kaemo sa Ernstom Blohom (Ernst Bloch), bia ije autentino
mesto u bivstvovanju jeste jo-ne.
Sa ovim se neposredno moe povezati drugi stav: ovek je ivotinja
koja dolazi iznutra, moglo bi se rei da je on bie koje se raa, izlazi
napolje, dolazi na svet. Ve u modusu njegovog biolokog nastajanja,
za oveka vai jedna vrsta velike ekstravertnosti, koja ga od bia majine utrobe prevodi u bie spoljanjeg sveta. Ljudski ivot nije zamisliv
bez velike elementarne promene iz vlanog u suvo, bez prelaza iz unutranjeg mora na vrstu eksternu zemlju.
U svakom pojedinanom ivotu ponavlja se evolutivna avantura
hodanja-po-zemlji i uspravljanja ka nainu bivstvovanja koji je dvonoan, slobodnih ruku, koji daleko vidi i daleko uje. Dodue, poenta tog
prelaza lei u tome da ovek, kao roeno bie horde, i u svojoj izvanmaterinoj egzistenciji, takoe ostaje u jednom specifinom smislu
unutarsvetsko bie, naime, hordino unutar-svetsko bie koje je, u
vitalnom kontinuumu svog malog drutva, i najpre samo u njemu,
sposobno da se fiziki i psihiki odrava u ivotu.
3

Izraz ekscentrian Sloterdijk ne upotrebljava u kolokvijalnom smislu, ve u

smislu filozofske antropologije koja, poevi od Helmuta Plesnera, pravi razliku izmeu bia koja su vrsto vezana za svoj okolni svet, centrirana u njemu, i
bia koja ive na distanci od neposredne okoline, izvan centriranosti u odnosu
na okolni svet, te su u tom smislu eks-centrina, otvorena prema svetu kao
celini. Prim. prev.

152 

Mediji / Mo / &

Horde, u kojima se izvorno odvija geneza oveka i ponavljanje

oveka, prema svom kvalitetu jesu socijalni rasplodni pupoljak u
kojem, u toku veoma duge evolucije, najriskantnija ivotinja stvara
smu sebe. U unutranjosti tog rasplodnog pupoljka stekao je homo
sapiens svoje upadljive crte. Ovde, i samo ovde, moglo se dogoditi da
ovekova glava postane tako zapaeno velika, koa tako zapaeno
tanka, ene zapaeno lepe, noge zapaeno duge, glas zapaeno sposoban za artikulaciju, seksualnost zapaeno hronina, deca zapaeno
infantilna i uobliljiva, a vlastiti mrtvi zapaeno nezaboravni.
ivotinja koja dolazi iznutra, kao bie horde, do daljnjeg uvek ostaje okarakterisana nunou pripadanja proirenom socijalnom unutranjem prostoru, a naroito upravo posredstvom audiovizuelne
spone koja pripadnicima horde dozvoljava da lebde u kontinuumu
permanentnog uzajamnog sebe-sluanja i sebe-gledanja. Ljudski sluh
je organ uzajamnog pripadanja on je a priori usmeren na to da bude
otvoren za svet umova koji potiu od njegove vlastite grupe. Tu svako
bie prima jedno specifino podeavanje svojstava, relativno otro i
selektivno usaglaavanje sa zvunom sferom vlastite grupe a kidanje
akustine pupane vrpce, pomou koje svaki pojedinac ostaje povezan
sa svojim bliskim okolnim svetom, bila bi sa njegove strane doivljena
kao egzistencijalna katastrofa, kao akustina propast sveta.
U malom svetu starog oveanstva horde vai zakon fizikog prisustva osoba koje komuniciraju. Onaj ko nije prisutan, ne moe se
uiniti efektivno zapaenim. Format unutranjeg sveta horde definisan je posredstvom domaaja glasa. U tom smislu ljudski glasovi bi se
mogli oznaiti kao prvi masovni mediji uz ogranienje da medijum
glas moe biti uspean samo za prisutne i da akustini krug glasova
definie sveukupne granice izvorne sonosferine koherentnosti ljudskih grupa.
Ne bismo smeli zaboraviti da naglasimo da ljudi upravo na temelju
svoje neopozive upuenosti na uklapanje u sonosferino zajedniko
bie nikada ne bi smeli biti miljeni kao odvojeni, odreeni, tj., bez
sluha, ili kao individue koje sluaju samo sebe sme. Od svog prvog
dana, oveanstvo opstaje pod zakonom akustinog komunizma koji
se sprovodio u delo kao za oveka oblikujua mo zajednikog bivstvovanja u vaenju glasovno-jezikog kontinuuma grupe. Iz socijalno-filozofske perspektive to vodi ka tezi da je grupa koja stvara oveka neprestano za jedan stepen stvarnija od svakog njenog pojedinanog pri-

Peter Sloterdijk, Tehnologija i svetski menadment 

153

padnika i da homo sapiens moe biti uspostavljen i pojmljen samo kao

socio-holistiko bie moglo bi se takoe rei, u medijumu jedne
sonosfere.
Kao to je Platon u dijalogu Drava prigodno definisao polis kao
uvelianog oveka, tako bi se s veim pravom moglo rei da sonosfera
ivotinje koja govori jeste autentini, odnosno sutinski ovek. Sa jednim makluanovskim akcentom, to znai: medijum jeste drutvo,
zajednica glasova u izvornoj sonosferi jeste sma poruka (message).
Posredstvom sonosfere, staro drutvo se osvedoilo u svoje vlastito
poslanje: ono je to drutvo i nee prestati da bude to drutvo dokle god
se sa sobom moe usaglasiti.
Trei antropoloki stav koji treba da nas dovede u priliku da bolje
pojmimo turbulencije savremenih komunikacijskih odnosa uglavnom
glasi ovako: ovek je jedna telepatska ivotinja. To sada ne treba shvatiti u smislu vulgarnog iracionalizma kojem nita nije drae od spekulisanja o takozvanim paranormalnim sposobnostima kod medijalno
obdarenih individua. Naprotiv, radi se o tome da se telepatija shvati
doslovno i naelno i da se, uz pomo njene racionalne definicije, kao
medijalna bia definiu upravo normalni ljudi u razvijenim kulturama.
Telepatija ne znai nita drugo nego moi biti privuen u sapatnju
putem onog odsutnog. To zapravo nije paranormalan efekat, koji bi
mogao biti pripisan metafiziki privilegovanim individuama, ve je
odreujue obeleje ljudske inteligencije uopte. Ono se temelji u dvostrukoj prirodi intelekta, s jedne strane, u potrebi da se moe odgovoriti na pritisak prisutnih podataka i signala sa trenutnim, prezentskim
reakcijama, a sa druge strane, u potrebi da posredstvom seanja i anticipacije bude u stanju da se povee sa onim ne-prisutnim kao izvorom
informacije i orijentacije. U osnovna iskustva prirodne telepatije spada
da ljudske individue u uima nose glasove odsutnih, po mogunosti
mrtvih predaka i uitelja, a ti glasovi se, pri akutnim problemima, javljaju iz cerebralnog fonogramskog zvunika i upliu se kao savetnici ili
psihagozi u tekui proces odluivanja.
Ljudska inteligencija se definie posredstvom svoje dostupnosti iz
daljine, koja se najpre i najee prikazuje kao daljina u vremenu, tj.
kao prolost, da bi se docnije pojavila kao daljina u prostoru. Ozbiljan
sluaj prostorne telepatije javlja se sa pronalaskom pisma i imperijalne
komunikacije. Rei monika sada mogu biti poslate primaocima iz
udaljenih centara preko dugih glasnikih puteva, da bi pod hipote-

154 

Mediji / Mo / &

zom konstantnosti vesti tokom transporta na datom mestu bile

dekodirane kao prisutni znak odsutne moi.
Pismo je medijum politike telepatije koji se prisvaja u svrhu irenja istina u velikom svetu. Faktor patosa (pathos)4 u pojmu telepatije
mora biti toliko naglaen zbog toga to politika u imperijama eo ipso
mora biti tele-politika i zato to delanje-na-daljinu treba na efektivan
nain prevesti u patnju-na-daljinu.
Temeljni princip informatike moi u doba pisma jeste da se od ljudi naine
instrumenti volje glavnog grada ili kraljevske volje, i to preko velikih razdaljina. U
tom dobu telepatija se morala razviti i kao psihika dispozicija spremnosti na sluanje dalekih glasova u njihovoj pisanoj reprezentaciji. Iz psihopolitike perspektive posmatrano, pismu pripada ovek vaspitan za briljivu, intimnu poslunost
tekstu, ovek koji je od mladosti nauio da praktikuje itanje kao uvebavanje u
jednom velikom svetu, strukturisanom dalekim i apstraktnim imperativima.
Homo legens ili homo lector jeste vodea figura onog psihoistorijskog reima u kojem napisana re obavetava o prostorvremenskoj i
logikoj dubinskoj strukturi sveta. I institucija filozofije, koja pripada
visokoj kulturi, moe se ustanoviti tek u doba pisma, kada je, iz
mnogobrojnih motiva, postalo plauzibilno da se sutina miljenja i
znanja vie ne tumai kao poslunost interiorizovanih glasova mudraca i predaka, ve kao unutranja lektira jednog dubinskog pisma, ili
jednog teksta sveta u kojem je kodirana celokupna istina o svemu, to
jeste sluaj.5
Budui da se pismo u svom vlastitom dobu moe primarno tumaiti kao optiki dodatak fonolokom supstratu, prema svojoj sutini ono
ostaje fonocentrino itanje nije bilo nita vie nego sluanje logikog apata s kojim je daleka istina bivala razabrana u unutranjem uhu
itaoca. Utoliko masovno-medijski poredak pisma oznaava i nain na
koji drutva, postavi velika, na indirektnim putevima organizuju svoju
sonosferinu koherentnost.
Oni obaveteni, koji razumeju, u pismima sluaju nemi apat logosa, odnosno svetskog duha. Pismo ipak ne bi trebalo biti shvaeno
samo kao dalji nastavak prezentskih glasova u optikom medijumu
4
5

Ovde Sloterdijk misli na starogrki pojam pathos strast, stradanje, ali ne u

savremenom smislu aktivnog nagnua, nego emocije koju trpimo.
Ovde parafraziran prvi stav Vitgentajnovog spisa Tractatus logico-philosophi
cus: Svet je sve to je sluaj. Prim. prev.

Peter Sloterdijk, Tehnologija i svetski menadment 

155

ve, tavie, kao sintetiki princip velikog sveta u kojem ljudi nisu
raunati prema desetinama i stotinama, ve prema stotinama hiljada i
milionima. Pismu je dakle primeren jezik carstva koji u skladu sa
izjednaavanjem carstva i sveta ujedno oblai status svetskog jezika.
Na kompleks svetskog jezika odnosi se i izvorna ideja prevoenja u
druge jezike onih istina koje nadilaze narode. U medijumu pisma artikulie se ideja da postoji imperijalan ili boanski glas, iji bi odjek, na
zaobilaznom putu preko optikih kopija, mogao istovremeno dospeti
do svih razboritih lanova nekog drutva. Telepatizam pisma, kao uinak duha moi na daljinu, temeljno se ograniava na socijalne sisteme
u kojima je upotreba pisma bila u velikom formatu. Ono zasniva razumevajue sklopove upravo tamo gde je sklop morao postati umee
usled veliine onoga to se integrisalo u carstvo.
Uostalom, sasvim je jasno zato su religije pisma naeg kulturnog
kruga bile u prilici da tako lako slede staze imperijalne moi, ako se
nisu, kao u sluaju islama, bez okolianja poklapale sa smim utiranjem staze. Ako je carstvo pisane rei moi identino sa sferom politike telepatije, trpljenja zbog moi koja deluje na daleko, onda su se
pisane religijske vesti sa povienom plauzibilnou rairile tamo gde su
sveti spisi sa transcendentnim autoritetom stavljali u izgled i osloboenje od telepatske zemaljske zaposednutosti: religijsko pismo u stopu
prati politiko pismo i prepisuje njegove obaveze u vestima spasenja.
Kao pisma iz Apsoluta upuena bednima Rimskog carstva, jevanelja su varijacije temeljnog teksta: U ovom svetu strepite, ali sam ja
prevladao svet. U modernom prenoenju ovo daje sledeu poruku:
ovaj svet bi mogao biti sistem telepatskih opsesija, ali postoji jedna
transcendentna protivtelepatija koja ostaje zamiljena nad pustoeim
uincima politike vladavine na daljinu. U tom uzajamnom delovanju
pisma kao politike rei moi s jedne strane, i religijskog pisma osloboenja, sa druge, zapadni eu-angelizam6 ima svoju osnovu koja naknadno deluje i do danas.
etvrti antropoloki stav dalje izvodi aspekt ljudske dodirnutosti
onim odsutnim, utoliko to tvrdi: ovek je ivotinja odreena za selidbu. Time je reeno da ovek primarno nije, kao to se do danas tvrdi u
agrarnim konzervativizmima svih varijanti, bie koje je vrsto vezano

Sloterdijk koristi stariji oblik rei: euangelismus. Prim. prev.

156 

Mediji / Mo / &

za mesto, ve je pre bie pokreta, koje je prema svojoj prirodi u viestrukom smislu na putu, kao to su to u razliitim tonalitetima odavno
iskazali nomadi i mistici.
U oprotajnim govorima u dijalozima Odbrana Sokratova i Fedon,
Platonov Sokrat vie puta upotrebljava izraz metoikesis doslovno:
preseljenje, promena stanita, izmena domainstva. Taj izraz on koristi
da bi oznaio prelaz due iz boravka u telu u stanje slobodno od tela, a
odatle bi bilo blisko zapoeti govor o optoj dinamici selidbe homo
sapiensa to je bie koje je u dolasku i hodu.
Kao roeno bie, bie koje dolazi na svet, kao ivotinja koja tei da
odraste, ovek je, u stvari, nosilac izvesne ontoloke mobilnosti kojom
se ne implicira samo puko pomeranje od A preko B do C i natrag, nego
jedna duboka pokrenutost naroite vrste. Gde god daje podsticaje za
uspene pokrete, ona od manjeg vodi u vee, od utrobe u svet, od
horde u dravu, od konkretnog ka apstraktnom. U tome je per se uvek
skrivena tendencija ka sve veoj komunikativnosti, ako komunikaciju
ovde razumemo sistemsko-teorijski, kao onu delatnost koja osigurava
dostupnost lanova socijalnih sistema.
U naem kontekstu je u ovim promiljanjima pre svega interesantna mogunost da se na netrivijalan nain medijsko-teorijski reformulie pojam odrastanja. Prema njemu bi odrasli u najzahtevnijem smislu
te rei bili oni lanovi socijalnog sistema koji su izvrili kompletnu
psihofiziku selidbu u veliki i apstraktni pol ljudske pokrenutosti,
odnosno uzbuenosti.
Onaj ko je odrastao jeste medijalni ovek koji je duh svog drutva individualno izgradio u sebi smom. U velikom svetu, u kojem se
ljudi broje milionima, vie nije dovoljno biti aktivan kao seksualno
odrastao pojedinac da bi se dostigla srednja pozicija izmeu predaka i
potomaka, kao to je to mogao biti sluaj u jednostavnoj reprodukciji
oveanstva horde. U odrastanje u dravi spada i stupanje na pozornice na kojima se postie simboliko odnosno duhovno produenje
drutva.
Uopteno bi se smelo rei da to je drutvo kompleksnije i obuhvatnije, utoliko postaje tei zajedniki rad na sonosferinoj koherentnosti
socijalnog sistema. Budui da i velika drutva moraju biti iskustveno
opipljiva kao unutranji svetovi za svoje pripadnike, u visokim kulturama, kao i u potonjim masovnim drutvima, postavlja se problem proizvoenja simboliki strukturisanih, velikih unutranjih prostora koje

Peter Sloterdijk, Tehnologija i svetski menadment 

157

nebrojeni lanovi drutva mogu doiveti kao jednu vrstu nastanjive

svetske kue.
Kao ivotinji, koja se seli u ono vee, oveku je vrlo rano pripala
jedinstvena mo prevoenja i prenoenja. O njoj je re, u stvari, onda
kada se zapadni ovek, naroito od renesanse, oznaava kao stvaralako bie. Kreativnost je pseudoteoloki nadimak za ovekovu sposobnost da, prilikom selidbe u ono vee, sa sobom, poput starog pokustva,
ponese slike i zvukove iz onoga to mu je bilo prisno u onom manjem.
Konano, treba prizvati u seanje petu antropoloku definiciju,
koja glasi: ovek je autohipnotika, ili bolje: autoplastika ivotinja.
On je bie koje uobraava ono to jeste i jeste ono to uobraava. Od
ana Koktoa (Jean Cocteau) potie poznata mot desprit7 da je Napoleon
bio ludak koji je uobrazio da je Napoleon. Re osvetljava dinamiku one
realne fikcije za koju se ini da je neodvojiva od postojanja ivotinje
koja sma sebe pronalazi, homo sapiensa. Ali ono to bode oi ve na nivou individualnih samopronalazaka, vai sa jo veim pravom za nivo
naroda i imperijalnih entiteta.
Jedno drutvo je drutvo dokle god uspeno uobraava da je drutvo.
Kao to proistie iz prethodnih razmatranja, proces samouobraavanja
drutava princip svog uspeha sada vie nema toliko u stvaranju efektivne
zajednike slike o drutvu u svakom pojedinanom lanu, ve mnogo
vie u proizvoenju sonosferine koherentnosti. Kolektivno imaginarno
je isto toliko stvar kolektivnih sonora. U proces aktivne ili demijurke
politike moi uobrazilje, iz ijeg rada nastaju narodi i drugi drutveni
ansambli, spada i dogaanje politike moi razumevanja sluanjem,
koja omoguava neto poput socijalnog podeavanja populacija.
Pravo na takozvano samoodreenje naroda verovatno bi se moralo
kulturno-teorijski iznova formulisati kao pravo na samosaglaavanje
kultura, pri emu bi odmah trebalo pripaziti na problem jednoglasnosti ili vieglasnosti, politike monofonije ili politike polifonije. Uzimanjem u obzir te novovrsne discipline politike psihoakustike, problem
uenja o politikoj harmoniji zapravo se vidi razgovetnije, a pitanje o
mogunosti komponovanja kompleksnih drutava uje se jasnije nego
kada bi se ista ta problematika analizirala u skladu sa nemuzikalnom
logikom meunarodnog prava ili imigracionog prava.

Dosetka, duhovita re. Prim. prev.

158 

Mediji / Mo / &

Da bi predoili mo tog autoplastikog procesa, moglo bi biti od

koristi pomisliti na to da Sjedinjene Amerike Drave predstavljaju
jednu mladu tvorevinu politikih moi samo-saglaavanja koja gotovo da i nije starija od dvadeset i pet decenija. Re je o svetskoj moi,
odnosno sili, koja je takorei tek prekjue pronala smu sebe, da bi
jue istupila napred i da bi danas dominirala. U njenom samopronalasku Amerikanci nisu stvorili svetski jezik koji je za njih bio britanska
batina nego svetski zvuk i svetsko imaginarno, o ijim irokim dejstvima danas svedoi globalizovana masovna kultura u svim delovima
sveta.
2. Svetska sinhronizacija ka prelazu od regionalnih imperija do
svetskog drutva posredstvom masovnih medija
Sa tim ukazivanjima moemo napustiti ravan antropoloke refleksije i
potraiti prikljuak sa povesnim svetom u njegovoj savremenoj zaotrenosti. Ovde se pre svega radi o uvidu u besprimernu novinu svetske
konstelacije koja se uspostavila poevi od osamnaestog i devetnaestog
veka posredstvom Ne-svete alijanse8 svetske trgovine, svetskog saobraaja i svetskih informativnih agencija.
Verujem da, u stvari, istinu govore oni sociolozi koji polaze od toga
da se iza lea stanovnitva drava u svim delovima sveta ve ustanovila jedna vrsta de facto svetskog drutva, i da je ono u osnovnim crtama
ve dolo do izraza. Dodue, pojam svetskog drutva nije bez specifinih paradoksa i ironija, te se isplati provesti jedan trenutak u osvetljavanju njegove unutranje strukture.
Pod svetskim drutvom se na prvom mestu misli na stanje stvari u
kojem su svi pripadnici roda homo sapiens danas integrisani u politika
agregatna stanja kao to je nacionalna drava. Ali budui da su nacionalne drave na Zemlji, na kojoj vie nema nepoznatog mesta, sa svoje
strane, stupile u stadijum univerzalnog meusobnog otkrivanja, koliko
god se asimetrino mogle odvijati te povesti otkrivanja, njima se namee neophodnost da se u forumima, posebno stvorenim za to, hronino
meusobno posmatraju i kontaktiraju. Iz te potrebe su, pored ostalog,
nastale institucije kompleksa Ujedinjene nacije.
8

Aluzija na Svetu alijansu; savez izmeu Pruske, Rusije i Austrije, sklopljen

posle poraza Napoleona.

Peter Sloterdijk, Tehnologija i svetski menadment 

159

U tom kontekstu moe se baciti prvi snop svetlosti na temeljnu

funkciju moderne masovno-medijske komunikacione tehnologije.
Svetsko drutvo moe postojati samo posredstvom masovnih medija.
A kada pojmovno udvostruavanje ne bi stajalo pod sumnjom manirizma, moglo bi se, u skladu s njegovim karakterom, rei ak i ovo: svetsko drutvo moe postojati samo u medijumu masovnih medija.
Svetsko drutvo je neto drugaije od semantikog sadraja rodnog
pojma oveanstva. Jedan inkluzivan pojam oveanstva kao roda,
pored ostalih upotrebljava antropolog Robert Kerneiro (Robert
Carneiro) iz njujorkog Amerikog muzeja za prirodnu istoriju. On je
objavio jednu procenu prema kojoj je broj autonomnih politikih
entiteta oko hiljadite godine pre Hrista iznosio oko pola miliona razliitih hordi, seoskih zajednica i zajednica kojima su vladale poglavice.
Sa stvaranjem imperija i velikih drava nakon novog raunanja
vremena, broj autonomnih jedinica do 500. godine posle Hrista pao je
na manje od polovine prvog broja. Usled neuvenog procesa koncentracije koji je obuhvatao i genocide i asimilacije velikog stila, taj broj
je konano, do dananjeg dana, opao na oko dve stotine entiteta to
su one politike tvorevine koje su izdrale svetskoistorijsku trku i koje
su danas u Generalnoj skuptini Ujedinjenih nacija reprezentovane
svojim seditem i glasom.
Za nekadanjih pola miliona malih autonomnih entiteta pojam
svetskog drutva oevidno nije imao nikakvog smisla. Unutranji horizont tih malih kultura jo nije poznavao napetost na koju ukazuje
pojam svetskog drutva, a njime nije miljeno nita manje nego to da
se oveanstvo pripremilo da organizuje oblik koegzistencije u kojem
prazni matematiki pojam koliine oveanstvo ujedno pronalazi
kvalitativan, dakle, socijalan i organizacijski sadraj. To je ono to
znai izraz svetsko drutvo, a ako se upravo tvrdilo da je ono mogue
samo u medijumu masovnih medija, samo kao efekat velike tehnoloke informatike sinhronizacije, to ukazuje na visoku razinu na kojoj
valja istinski artikulisati smisleni govor o izazovima informacione
tehnologije.
Veliki zadatak tehnologija masovnih medija, kao i diskretnih informativnih tehnologija, dolazi u vidokrug tek ako sebi predoimo novo
agregatno stanje inkluzivnog opteljudskog svetskog drutva sa dovoljno duboko poloenom ozbiljnou temeljnih pojmova. Izraz svetsko
drutvo implicira program povezivanja ekstremno razliitih regional-

160 

Mediji / Mo / &

nih kultura sa krajnje samosvojnom i neprenosivom prolou u jedan

zajedniki horizont svetskog vremena posredstvom kojeg i iz kojeg bi
razliita strujanja prolosti mogla biti spojena u zajedniko kretanje ka
budunosti.
Informaciona tehnologija, na svom poslednjem horizontu, ne
mora da postigne nita vie nego kanalisanje budunosti ljudskog
roda. Ona kanalizuje kanale, organizuje kanal kanala, u kojem svetsko
drutvo isprobava svoju koherentnost. Sa tom formulacijom povezuju
se dva zapaanja: prvo, moderna informaciona tehnologija jeste sudbinski medijum budue svetske politike, te utoliko celokupna politika
budunosti u jednom specifinom smislu mora poprimiti stil svetske
programske konferencije. Drugo, govor o svetu koji je ostao bez utopija je sulud i samodestruktivan, poto odbija da uvidi da navodni nedostatak vizije i utopije savremenog svetskog trenutka predstavlja samo
neizbenu marginalnu klimatsku pojavu pri prelazu svetsko-povesnog
procesa u operativnu fazu globalizacije.
Tokom dugih radnih dana svetskog graanstva u globalnom svetu
koji sm sebe proizvodi, gotovo niko od uesnika vie nema volje da
velia program koji se bez daljnjeg odvija kao daleka, poeljna ciljna
vizija. To se razume lako, ako se pomisli da se samo pre pronalaska
televizije moglo bez oklevanja oduevljavati televizijom. Pri pedeset i
dva paralelna programa danju i nou, kritika medija prirodno mora
zapasti duboko u skatoloki vokabular to ne menja nita na tome da
se mi nalazimo usred ostvarene, bolje: delom ostvarene utopije.
Masovni mediji su de facto i de iure instrumenti putem kojih semiosferina koherentnost ve izgraenog, kao i uvek nehomogenog svetskog drutva polae ispit svoje stvarnosti. U pojmu svetskog drutva
ujedno se prikriva pitanje o preovlaujuim obelejima koja se ugrauju pri proizvoenju zadovoljavajue homogene sfere svetskih znakova.
To da moraju postojati takva osnovna obeleja ujedno i akustiki i
optiki sistem svetske valute proishodi iz jednostavnog razmiljanja.
Stupi li oko dve stotine autonomnih politikih entiteta dananje svetske mape svaki sa svakim u direktne bilateralne kontakte, onda bi
svetska komunikacija bila mogua kao integral od 200 puta 200 bilateralnosti. Onda bi se moralo obraditi 40.000 bilateralnih veza u beskonano kompleksnoj multilateralnoj informacionoj mrei.
Ako se, tome nasuprot, prihvati da postoji jedna vrsta masovnomedijskih vodeih valuta, onda se semiosfera politikih entiteta moe

Peter Sloterdijk, Tehnologija i svetski menadment 

161

prevesti u jedan ili dva svetska (slikazvuk) jezika. Upravo to je ve

danas postignuto sa zapaenom eficijentnou onih medija svetskih
vesti koji posredstvom svih posebnih nacionalnih mrea proizvode i
permanentno hrane planetarnu sferu aktuelnosti. Na taj nain se
informativnim medijima tog tipa moe pripisati upravo mo menjanja
smisla i oblika sveta, budui da oni poinju da u velikoj meri prevazilaze temporalne strukture regionalnih kultura i sve kulture sve vie
povezuju u jedan sinhroni svet za koji je karakteristian primat istovremenosti u odnosu na tradiciju.
Aktuelnosti su formalan svetski jezik sinhronog sveta, one su ujedno novac istovremenosti, materijal od kojeg se sastoji jednoumni ivot
ljudskog roda. Ako ameriki sudovi u perverznom sporu izmeu Mije
Farou (Mia Farrow) i Vudija Alena (Woody Allen) danas donose presudu, onda je to nakon nekoliko asova otprilike jednako interesantno u
Tokiju, Sidneju, Londonu i Pankovu.9 Posredovanjem jednog ula za
aktuelnosti, vesti, novosti, masovni mediji uvlae ljude svih svetskih
regiona u informatiki krvotok iji princip glasi: povrnost, ali i kontinuitet uzastopnog nizanja aktuelnosti. Snaga principa aktuelnosti lei
u tome da je on u stanju da izazove momentalne efekte uea virtuelno svih korisnika medija na planeti izborom svetskih novosti. Njegova
slabost poiva u selektivnosti i u kriterijumima selekcije. Analitiari
medija dovoljno esto su kritikovali podrutvljavanje panje posredstvom masovnih medija, naime, to da je trite aktuelnosti sebi pripisalo primat nesrea, skandala i katastrofa sa nepredvidivim posledicama za dugorone psihosocijalne efekte takvog formiranja svesti kod
masa.
Vrlo je verovatno da bi posetioci sa neke druge planete nakon sletanja na Zemlju doli do zakljuka da je religija oveanstva danas
jedna vrsta kulta katastrofe, koji pripadnici planete jednom ili vie
puta dnevno obavljaju u svojim domovima pred treperavim slikama
pravougaonih kunih oltara. oveanstvo se ujedinjuje tako bi se
moglo uiniti vanzemaljcima u briljivoj zajednikoj ekstazi, pred
objavama onog loeg, nasilnog i neuspenog, koju isporuuju poslanstva Apsoluta koji je svima zajedniki.

Predgrae Berlina. Prim. prev.

162 

Mediji / Mo / &

3. Svetska muzika, kulture eksperata, reija panike Paradigme

informativnog svetskog menadmenta
Drutva, tako tvrdimo, poivaju na medijima koji garantuju njihovu
semiosferinu koherentnost, to znai ustrojstvo njihovog unutranjeg sveta. U tom pogledu su drutva per se imaginarne i, tavie, psihoakustine institucije. I svetsko drutvo ne predstavlja izuzetak od
toga, ak i ako je za njegovo semiosferiko etabliranje potreban besprimerno visok izdatak medijsko-tehnolokih vetakih pomagala.
udo pisma koje se zove actio in distans,10 predoavanje, oprisutnjivanje onog odsutnog u optiki prisutnim znacima, koje vre elektronski masovni mediji, biva ponovljeno na kvantitativno i kvalitativno vioj ravni ipak uz jednu razliku koju je vredno spomenuti.
Ukoliko je pismo predstavljalo vodei medijum imperijalnog doba,
njegovo slanje, rasprostiranje i dostavljanje, stalno je bilo povezano sa
predstavom o centralnom poiljaocu i centralnom smislu. Mo i znaenje se mogu emanirati iz jednog identinog i stabilnog sredita
recimo, kralja, boga i genija i primaoce koji ispravno razumeju dovesti do konsenzusa.
U temelju irenja pisma lei jedna vrsta fantazije okupljanja idealno tipski reeno, svi itaoci sainjavaju narod adresata koji biva penetriran istom veu. Nasuprot tome, moderni masovni mediji moraju se
uspostaviti preko slobodnog ili poluslobodnog trita informacija, te
ne mogu biti fundirani u monopolu smisla i monopolu slanja.
Programski pluralizam moderne medijske situacije ponitava sve
predstave o jednom centralnom smislu koji bi bio iza poiljki.
Modernost tog stanja niko nije prozirnije sveo na pojam od Franca
Kafke. Ve u vreme Prvog svetskog rata on je prikazao dilemu sistema
nezaustavljivih vesti u jednoj jasnoj paraboli:
Njima je stavljeno da biraju da budu kraljevi ili kraljevi kuriri. U skladu sa
dejom prirodom, svi su eleli da budu kuriri. Stoga postoje samo kuriri,
oni jure svetom i, poto nema kraljeva, jedni drugima saoptavaju vesti
koje su postale besmislene. Rado bi oni okonali svoje bedne ivote, ali se
ne usuuju zbog slubene zakletve.11
10 Delovanje na daljinu Prim. prev.
11 Franz Kafka, Hochzeitsvorbereitungen auf dem Lande und andere Prosa aus dem

Peter Sloterdijk, Tehnologija i svetski menadment 

163

Nigde gubitak informativnog sredita nije tako pregnantno shvaen kao u toj paraboli. Njena poenta lei u ukazivanju na onu misterioznu zakletvu pri stupanju na dunost koja i u besmislenom vremenu
vezuje kurire (recimo ukratko: novinare, informatiare i ministra za
nauku), za jedan nalog koji i dalje vai. ak i nakon smrti velikog poiljaoca, dunosti slanja i slube obavetavanja traju i dalje, besomuna
jurnjava besmislenosti, kao i uvek, odrava slomljeno dostojanstvo jednog naprosto nunog profanog poslanja.
U onome to sledi eleo bih da ukaem na tri aspekta profane misije medija, kojima se naroito jasno profilie ozbiljnost i neozbiljnost
novih stanja: prvo, na ulogu muzike pri stavljanju oplate na svetskodrutvenu sonosferu. Drugo, na funkciju informatike pri sinhronizaciji
potkulture globalnih eksperata. Tree, na zadatak poiljalaca aktuelnosti pri reiji potencijala oveanstva za paniku.
to se prvog tie, tema daje priliku da poloimo raune o evolutivno besprimernim napadima zvunih medija na ui svetske populacije.
Unutar nekoliko decenija, zabavna muzika Zapada, posle jednog perioda koketiranja sa muzikim formama Istoka i Juga, izradila je ansambl
vulgarno-muzikih univerzalija koji se u meuvremenu rairio po itavom svetu.
Svetska popularna muzika dospela je na taku u kojoj se eli verovati u prvu12 muziku za poslednje ljude. Ona na svakoj taki planete
potencijalno stvara iste ritmike i harmonijske formule ujedinjavanja
meu sluaocima. Ona u svim zvunicima planete potencijalno etablira iste muzike diktate, iste tonizirajue efekte, ista raspoloenja u
istim frazama i iste tonalne formule. Iz misionarsko-povesne optike
ovde bi se moglo govoriti o razreavanju hrianskog eu-angelizma posredsvom muzikog eu-tonizma.
Evro-amerika svetska popularna muzika proirila se sa svojim
sveprisutnim primitivnim formulama poput jedne para-eu-angelike
propagande koja zapravo ne govori ni o emu drugom nego o ljudskim
pravima muzike idiotije. Sonosferina koherentnost ljudskog roda u
Nachla, Hg. von Max Brod, Frankfurt am Main, S. 66.
12 Ovde Sloterdijk aludira na Aristotelov izraz prote philosophia prva filozofija,
koji se odnosi na temu njegovog dela koje je Andronik sa Rodosa docnije nazvao metafizika. Prim. prev.

164 

Mediji / Mo / &

popularnoj muzici postala je dovrena ili gotovo dovrena injenica u

akustikom unutranjem prostoru oveka.
Na njoj se moe iitati da je medijum, u stvari, vest i da vest, na
koncu, ne kae nita drugo nego: ovde dolazi neto to je za svakog
dobro da uje i to je dobro za sluanje.13 Dobre vesti se u medijalizujuem sinhronom svetu mogu preneti samo asemantiki, dakle, muziki.
Svima neto govori samo ono to nita ne kazuje.
Stvar stoji drugaije kod kultura eksperata. U njima se princip
svetske sinhronizacije iri putem informativnih medija na taj nain to
odreene koliine svetskog stanovnitva, poput kardiohirurga, specijalista za sidu, svih afrikanista, svih feministikih teoretiarki knjievnosti, svih muzeologa, svih klimatologa, svih graditelja turbina, svih
proizvoaa aparata za lov na podzemne vode, itd., bivaju okupljene, ili
mogu biti okupljene, na nekoj vrsti stalne konferencije. Pri tom informativna tehnologija preuzima zadatak da zameni fiziki turizam osoba
imaterijalnim saobraajem informacija. Unutar kultura eksperata vai
zakon, ako ne dobre, onda ipak profitabilne vesti za nekolicinu nazovimo ga eu-pragmatikim principom.
Prema njemu bi zainteresovani na najbri mogui nain bili informisani, u sluaju da valja javiti neku inovaciju na njihovom polju. Posredstvom informatike araniran je permanentni struni sajam kontinuirani forum eksperata koji su na svoj nain dostigli diskretan kraj
istorije.
Ako jo samo treba rei od ega se sastoji najriskantniji zadatak
moderne informativne tehnologije, onda bi valjalo ukazati na disciplinu menadmenta panike na koju je dosad retko javno ukazivano. Posredstvom jedne jednostavne refleksije moe se lako obrazloiti da ona
moe stupiti u centar politike informatike budunosti. U sinhronom
svetu ija semiosferina koherentnost biva dalekoseno obezbeena uz
pomo uzimanja udela ogromne populacije u obavetavanju o aktuelnostima, moe se predvideti da e izvestan tip loih udarnih vesti biti
u stanju da upravo u toj populaciji sa zastraujuom lakoom izazove
stanja panine reakcije.
Veliki rizik budunosti ne predstavljaju svetski ratovi klasinog
imperijalnog tipa, nego svetske panike ija psihopolitika dinamika do
13 Fr alle gut zu hren ist und zu hren gut ist ovom jezikom igrom Sloterdijk
parodira tautoloki karakter pseudovesti. Prim. prev.

Peter Sloterdijk, Tehnologija i svetski menadment 

165

sada nije istraena. Ovde se otvara polje informatikog svetskog menadmenta o ijim pravilima danas gotovo da niko nema predstavu.
Moglo bi se ipak prihvatiti da e se efekti Crnog petka14 ubrajati u najkarakteristinije tipove dogaaja dvadeset i prvog veka i da se svaka
budua politika mora usmeriti na preradu vanrednih stanja, proizvedenih aktuelnostima.
Sa tim razmatranjem smo doprli do granice na kojoj izazovi informativne tehnologije neposredno prelaze u zahteve za jednom promenjenom svetsko-politikom reijom problema.
4. Projekt moderne kao spirala sree ka ideji globalne semiosfere
koja funkcionie kao circulus virtuosus
Preko dosadanjih izvoenja uinila se zapaenom misao koja bi u
eksplicitnoj artikulaciji mogla glasiti ovako: projekat modernog sveta
moe se i dalje sprovoditi u delo samo dok na snazi ostaje princip dovoljno dobrih vesti.
Poto je novovekovlje esencijalno vreme istraivanja, vreme inovacije, vreme bogaenja i vreme eksperimenta, ono svoj svetski projekat
moe ofanzivno braniti onoliko dugo koliko mu polazi za rukom da
privredi efektivan viak vrednosti dobrih vesti irom celog oveanstva. Drugaije reeno: preobraaj regionalnih kultura u nain sinhronog bivstvovanja svetskog drutva moe se zamisliti samo kao povest
uspeha tanije, kao tekua povest javljanja o uspesima neuveno zahtevnog posla.
O povesti uspeha, dodue, ne treba fantazirati kao o procesu bez
protivudaraca, ve o bilansnom viku zarade u odnosu na trokove. To
to sada trokovi svetskog eksperimenta kapitala dostiu neizmerne
iznose jeste oevidnost koja sve vie dopire u svest tvrdokornih pozitivista. Ali upravo s obzirom na porast ljudskih i ekolokih trokova,
oveanstvo, kao eksperimentalna zajednica, i jeste osueno na uspeh.
Nain odvijanja nove povesti od Amerike i Francuske revolucije
poseduje oblik samoosnaujue i samoakreditujue reklamne kampanje za neuporediv prodor ka novim ivotnim formama. Moderni svet
14 Crni petak je za zapadni svet bio 25. oktobar 1929. kada je dolo do sloma na
njujorkoj berzi, to je oznailo poetak velike ekonomske krize koja je trajala
do 1933. Prim. prev.

166 

Mediji / Mo / &

mora moi da smog sebe osvoji svojim vlastitim uspesima u meri koja
je dovoljna da se u njega sve vie ulivaju podsticajni motivi za dalje
sprovoenje onoga to se u njemu preduzima.
S obzirom na te sklopove, meni se ini opravdanim poreenje projekta sinhronog oveanstva (integrisanog putem masovnih medija,
zbrinutog putem svetskog trita ivotnim namirnicama i usreujuim
dobrima) sa spiralom sree to s jedne strane osvetljava lutrijski karakter itavog posla, poto je on a priori izgraen na asimetrijama pri
raspodeli dobitka, a s druge strane, naglaava odrivu i sistematsku karakteristiku procesa koji, imajui u vidu svaki zadobijeni nivo uspeha,
treba da se odvija ka viim ravnima uspeha.
Prema svojoj temeljnoj karakteristici, modernizacija eli da bude
kruenje sree, da bude jedan circulus virtiosus, u kojem iz onog to je
moglo da se postigne proistie dalje htenje za postizanjem, iz uspeha
vie uspeha, a iz bogatstva dalje obogaivanje. Samoposmatranje i samoopisivanje takvog sistema u biu i sutini svojih vesti stoga je smim
sobom i jedna informatika uspeha.
Ako sistem kao celina dospe na stranu gubitka, ako se, dugorono gledano, avolji krug vie posmatra kao krug sree, i o njemu
obavetava kao takvom, onda samorazumevanje ljudskog roda vodi ka
informatici neuspeha.
Svi izazovi informativne tehnologije u naem vremenu povezuju se
u sledeem pitanju: kako doi do dovoljno dobrih vesti i u turbulencijama neposredne budunosti. im bude jasno da su dovoljno dobre vesti
materijal od kojeg se tka semiosferina koherentnost svetskog drutva,
bie takoe jasno za kakve vesti mi treba da stvorimo pretpostavke, a to
je opklada koju smatramo boljim delom svojih uvida.
S nemakog preveo Dragan Prole

Dord Lakof

167

Uokvirivanje kako povratiti javni diskurs1

ada na Berkliju drim predavanja

o uokvirivanju, prvo to uradim jeste da dam studentima da urade
vebu. Veba je: ne razmiljajte o slonu! to god da radite, ne razmiljajte o slonu. Nikad nisam sreo studenta koji bi bio sposoban da to
uradi. Svaka re, kao i slon, priziva okvir koji potie od slike ili drugih
vrsta znanja slonovi su krupni, imaju velike ui, surlu, podseaju na
cirkus itd. Re je relativno definisana ovim okvirom. Kada negiramo
okvir mi ga u stvari prizivamo.
Riard Nikson (Richard Nixon) je to saznao na teak nain. Kada je
posle afere Votergejt bio primoran da se povue, obratio se naciji
putem televizije. Obratio se reima: Ja nisam prevarant. I svi su ga
tada smatrali prevarantom.
Ovo nam ukazuje na osnovni princip uokviravanja, kada ste u
sporu sa suprotnom stranom ne koristite njen jezik. To je jezik odreen okvirom koji nee biti kakav vi elite.
Dozvolite mi da vam dam jo jedan primer. Kada je Dord Bu
(George W. Bush) zapoeo svoj prvi mandat, iz Bele kue poeo je da
pristie izraz poreska olakica. I jo uvek je tako: korien je bezbroj
puta u ovogodinjem Govoru o stanju nacije, i esto je pominjan u predizbornim govorima.
Razmislite o izrazu olakica. Da bi postojala olakica treba da
postoji stega, onaj koji donosi olakanje i uklanja stegu jeste heroj.
Ljudi koji pokuavaju da zaustave heroja zlikovci su, jer na taj nain
spreavaju olakice.
1

Izvor: George Lakoff How to Take Back Public Discourse, u: Dont think of
an elephant! Know your values and frame the debate The essential guide for
progressives, White River Junction. VT: Chelsea Green Publishing. 2004.

168 

Mediji / Mo / &

Kada se re porez doda rei olakica, to rezultira metaforom oporezivanje je stega. Osoba koja je uklanja je heroj i svako ko pokua da je
zaustavi je negativac. To je okvir. Sainjen je od ideja kao to su stega i
heroj. Jezik koji uspostavlja ovakav okvir potekao je iz Bele kue, a
zatim se rairio preko tampe, svih radio i televizijskih stanica. I
Njujork tajms poinje da koristi termin poreska olakica. I ne pojavljuje
se samo na televiziji Fox, ve i na CNN, NBC, na svakoj stanici, jer je to
predsednikov plan za poreske olakice. Uskoro i demokrate poinju
da koriste poreske olakice i time sebi ispaljuju hitac u nogu.
Zaista neverovatno. Demokratski senatori su me vie puta pozvali
na svoje sastanke neposredno pre nego to je predsednikov poreski plan
stigao pred Senat. Oni su imali vlastitu verziju poreskog plana, odnosno
verziju poreskih olakica. Prihvatili su konzervativni okvir. Konzervativci
su postavili zamku rei su ih uvukle u njihov pogled na svet.
Upravo je to ono o emu se radi kod uokvirivanja. Uokvirivanjem
se dobija jezik koji odgovara vaem pogledu na svet. I ne radi se samo
o jeziku. Primarne su ideje, a jezik prenosi i evocira te ideje.
Postoji jo jedan dobar primer iz januarskog Govora o stanju nacije.
Evo jedne izuzetne metafore koju je Dord Bu izgovorio: Nama nije
potreban dopust2 da bismo odbranili Ameriku. O emu se radi sa
ovim dopustom?
On je jednostavno mogao da kae: Mi neemo traiti dozvolu.
Ali, pria o dopustu je neto sasvim drugo. Setite se kada vam je
poslednji put bio potreban dopust. Razmislite kome je potreban i od
koga se trai. Razmislite o odnosu onoga koji trai i onoga koji daje.
Ako elite da shvatite savremeni politiki diskurs potrebno je da
postavite ovakva pitanja. Razmislite o ovome, a ja u vam postaviti jo
neka.
Poeo sam da se bavim politikom kada sam sebi postavio ta pitanja.
Bilo je to u jesen 1994. godine. Gledao sam govore i itao republikanski Ugovor sa Amerikom. Pitao sam se u kakvom su odnosu stavovi
konzervativaca o razliitim pitanjima? Ako ste konzervativac, u kakvoj
je vezi va stav o abortusu sa vaim stavom o oporezivanju? Kakve veze
to ima sa vaim stavom o ivotnoj sredini? Ili spoljnoj politici? Kako se
2

permission slip dozvola, opravdanje, u pisanoj formi koju uenici dobijaju od

roditelja ili nastavnika. Prim. prev.

Dord Lakof, Uokvirivanje kako povratiti javni diskurs 

169

ovi stavovi meusobno uklapaju? Kakva veza postoji izmeu zalaganja

protiv kontrole posedovanja oruja i sudske reforme? Kakav je smisao
te povezanosti? Nisam mogao to da shvatim. Rekoh sebi udni su ovi
ljudi. Skup njihovih stavova nema nikakvog smisla. A onda sam se postideo takve misli. Ja mislim suprotno od njih o svakom pitanju. I kakve su
veze meu mojim stavovima? Ni to nisam uspeo da shvatim.
To je bilo veoma poraavajue za nekoga ko se bavi kognitivnom
naukom i lingvistikom.
Ipak, odgovor sam naao na potpuno neoekivanom mestu.
Prouavao sam porodine vrednosti. Pitao sam se zato konzervativci
toliko govore o porodinim vrednostima. Zato se neke vrednosti smatraju porodinim a neke ne? Zato se neprestano govori o porodinim
vrednostima tokom predsednike kampanje, pred kongresne izbore u
trenutku kada buduem svetu preti nuklearna ekspanzija i globalno
zagrevanje?
Tada sam se setio rada jednog mog studenta, koji je ukazao da kod
svih nas postoji metafora za naciju kao porodicu. Imamo oeve osniva
e i erke amerike revolucije. Mi aljemo nae sinove u rat. To je prirodna metafora, jer obino velike socijalne grupe, kao to su drave,
shvatamo preko pojmova onih manjih porodica i zajednica.
Uspostavljanjem metafore koja vezuje naciju/dravu sa porodicom
postavio sam sledee pitanje: ako postoje dva razliita shvatanja nacije,
da li oni potiu od dva razliita shvatanja porodice?
Skupio sam razliita gledita, konzervativne i progresivne strane i
rekao: hajde da ih posmatram kroz metaforu sa suprotne strane i da
vidim do ega u doi.
Osvrnuo sam se unazad. Uzeo sam razliite pozicije konzervativne
i progresivne struje i rekao: Hajde da ih posmatram kroz metaforu, da
ih postavim na suprotne strane i da vidimo ta e se deseti. Postavljanjem
dva razliita pogleda na naciju nastala su dva razliita modela porodice:
porodica strogog oca i porodica roditelja-staratelja. Znate ko je ko.
Ovo sam prvi put uradio kada sam zamoljen da odrim predavanje
na jednoj lingvistikoj konvenciji. Reio sam da govorim o ovom otkriu. U publici su bila i dva lana Hrianske koalicije koji su lingvisti i
moji dobri prijatelji. Odlini lingvisti. Veoma dobri ljudi. Veoma fini.
Ljudi koji mi se dopadaju. Kasnije, na zabavi, prili su mi i rekli: Ovaj
model porodice strogog oca je gotovo sasvim taan. Mi emo ti pomoi oko detalja. Trebalo bi da zna sve o ovome. Da li si itao Dobsona?

170 

Mediji / Mo / &

Koga? pitao sam.

Dejmsa Dobsona.
Koga?
Rekli su: Mora da se ali. On je na 3.000 radio stanica.
Odgovorio sam: Pa ini mi se da nije na stanici NPR. Nisam uo za
njega.
Rekli su: Pa ti ivi u Berkliju.
Gde bih... da li on pie?
O, da. Prodao je milione knjiga. Njegov klasik je Usudi se da spro
vede disciplinu (Dare to Discipline).
Moji prijatelji su bili u pravu. Ne samo da Dobson (James Dobson)
obrne 100-200 miliona dolara godinje, ve ima i svoj lini potanski
broj, tako da direktno prima porudbine knjiga i pamfleta. On ljude
ui kako da primene model strogog oca u vaspitanju svoje dece i shvata vezu tog modela sa desniarskom politikom.
Model strogog oca poiva na nizu pretpostavki:
Svet je opasno mesto, i takav e uvek i biti, zato to postoji zlo u svetu.
Takoe, svet je komplikovan zato to se zasniva na takmiarskom princi
pu. Uvek e biti pobednika i gubitnika. Postoji apsolutno dobro i apsolutno
zlo. Deca se raaju loa, u smislu da ona samo ele da rade ono to im
prija, a ne ono to je ispravno. Zbog toga ih treba napraviti dobrima. Ono
to je potrebno u ovakvom svetu jeste snaan i strog otac koji moe da:
titi porodicu u opasnom svetu;
izdrava porodicu u komplikovanom svetu;
ui svoju decu da razlikuju dobro od loeg.
Ono to se od deteta trai jeste poslunost, jer je strog otac moralni
autoritet koji ume da razlikuje dobro od loeg. Takoe se pretpostavlja da
je jedini nain da se deca ue poslunosti, tj. da razlikuju dobro od loeg,
kanjavanje, bolno kanjavanje ukoliko uine neto pogreno. To podrazu
meva fiziko kanjavanje dece, a autori koji se pridravaju konzervativnog
vaspitanja predlau sredstva prutove, kaieve, vesla po golom turu.
Pojedini autori predlau ovakav pristup od samog poetka, ali Dobson
je liberalniji. Ne postoji dobar izgovor da se udaraju bebe mlae od 15 ili
18 meseci. (Dobson, New Dare to Discipline, 65)
Racionalna pozadina fizike kazne jeste da kada se deca fiziki disci
plinuju ako uine neto pogreno, naue da to ne treba ponovo initi. To
znai da e razviti unutranju disciplinu, da e se sauvati od pogrenog

Dord Lakof, Uokvirivanje kako povratiti javni diskurs 

171

postupanja, tako da e u budunosti biti posluni i ponaae se moralno.

Bez takve kazne, svet bi zavrio u paklu. Ne bi postojao moral.
Takva unutranja disciplina ima i sekundarni efekat. To je ono to je
potrebno za uspeh u ovom komplikovanom, takmiarskom svetu. Odnosno,
ako su ljudi disciplinovani i nastavljaju da streme linom interesu u ovoj
zemlji mogunosti, prosperirae i bie samostalni. Model strogog oca pove
zuje moral sa prosperitetom. Disciplina koja je potrebna da bi ovek bio
moralan jeste ista ona koja omoguava prosperitet. Veza je potraga za
linim interesom.
Ukazane prilike, disciplina i potraga za sopstvenim interesom trebalo bi da
vam omogue da prosperirate.
Dobson je veoma jasan o vezi izmeu pogleda na svet strogog oca i
kapitalizma slobodnog trita. Veza je moral linog interesa, koji predstav
lja verziju gledita na kapitalizam Adama Smita. On smatra da ako svi
tee linom profitu, onda bi i profit svih bio maksimalizovan od nevidljive
ruke, odnosno od prirode. Teei linom profitu pomaete i drugima.
Ovakvo stanovite vezuje se za optu metaforu koja u dobrobiti vidi
pokazatelj bogatstva. Na primer, ako vam uinim uslugu, rei ete: Tvoj
sam dunik. Kada uradite neto dobro za nekoga, to je na metaforinom
planu kao da ste mu dali novac. On vam neto duguje. I pita: Kako
mogu da ti se oduim
Primenimo ovu metaforu na zakon prirode Adama Smita ako
svako tei sopstvenom interesu, i lini interes svih drugih e biti maksima
lizovan od nevidljive ruke, prirode. Odnosno, moralno je da se tei linom
interesu i postoji naziv za ljude koji tome ne tee. Dobroinitelji.
Dobroinitelj je neko ko pokuava da pomogne pre drugima nego sebi i na
taj nain staje na put onima koji tee svom linom interesu. Dobroinitelji
kvare sistem.
U ovom modelu krije se definicija toga ta je dobra osoba. Dobra osoba
moralna osoba je neko ko je dovoljno disciplinovan da bude posluan, da
naui ta je ispravno, da to ini i da ne radi suprotno, da tei linom inte
resu, da prosperira i postane samostalan. Dobro dete postane takvo, ravo
dete je ono koje nije disciplinovano, koje ne funkcionie po moralu, ne radi
ono to je ispravno i samim tim nije dovoljno disciplinovano da postane
prosperitetno. Nije u stanju da se brine o sebi i tako postaje zavisno.
Kada dobra deca odrastu, ona su ili nauila kako da budu disciplino
vana i mogu da prosperiraju ili nisu (uspela da naue). Od ovog momenta,

172 

Mediji / Mo / &

nije na strogom ocu da se mea u njihov ivot. To se politiki prenosi na

neuplitanje vlade u stvari.
Razmislite ta sve to znai za socijalne programe. Nemoralno je
dati ljudima ono to nisu zasluili zato to se oni nee disciplinovati i
postae nemoralni i zavisni.
Prema ovoj teoriji, socijalni programi su nemoralni zato to ljude
ine zavisnim. Promovisanje socijalnih programa je nemoralno. ta
nam to govori o budetima? Ako u Kongresu ima dovoljno pripadnika
progresivne struje koji smatraju da je vano da postoje socijalni programi, a vi verujete da su socijalni programi nemoralni, kako zaustaviti ove nemoralne ljude?
Veoma jednostavno. Potrebno je da nagradite dobre ljude, one iji
prosperitet otkriva disciplinu a samim tim i moralni kapacitet, velikim
smanjenjem poreza, tolikim da ne ostane dovoljno novca za socijalne
programe. Prema ovakvoj logici deficit je dobra stvar. Grover Norkvist
(Grover Norquist) tvrdi da se tako izgladnjuje zver.
Kada liberali i fiskalni konzervativci smatraju da je ogroman deficit
Buove administracije neto ravo, desno orijentisani radikali, pratei
moral strogog oca, smatraju suprotno. Januara 2004. godine, u
Govoru o stanju nacije predsednik je rekao da se deficit moe upola
smanjiti ukidanjem uzaludnog troenja, odnosno troenjem na
loe socijalne programe. Da li su konzervativci protiv cele vlade? Ne.
Oni nisu protiv vojske, dravne bezbednosti, protiv aktuelnog
Ministarstva pravde, sudova i Ministarstva za trgovinu i Ministarstva
finansija SAD (US Treasury). Mnogi aspekti vlade im se veoma dopadaju. Nisu ni protiv subvencija za industriju. Subvencije za korporacije
koje nagrauju dobre ljude investitore ovih korporacija odline su.
Tu nema nikakvih problema.
Oni su, meutim, protiv socijalnih programa koji podrazumevaju
brigu o ljudima. To je ono to oni vide kao pogreno, ono to pokuavaju da ospore na moralnim osnovama. Zbog takvog stava ne treba ih
smatrati grupom ludaka, zlih i pohlepnih ili glupih ljudi kako to
mnogi liberali veruju. Konzervativci veruju da je takav stav moralan i
irom zemlje imaju pristalice moralnog modela strogog oca i primenjuju ga u politici smatrajui ga pravim nainom vladanja.
Razmislite na as ta ovo znai za spoljnu politiku. Uzmimo da ste
vi moralni autoritet. Kao takvi, kako se ophodite prema svojoj deci? Da
li ih pitate ta bi trebalo da urade, ili ta bi trebalo vi da radite? Ne. Vi

Dord Lakof, Uokvirivanje kako povratiti javni diskurs 

173

njima govorite. Ono to otac kae, deca urade bez pogovora. Komu
nikacija je jednosmerna. Slino je i u sluaju Bele kue. Predsednik ne
pita, on govori. Ako ste moralni autoritet, vi znate ta je ispravno,
imate mo i koristite je. U suprotnom bili biste nemoralni.
Primenite ovaj princip na spoljnu politiku i jasno je da se ne moete odrei integriteta. Sjedinjene Amerike Drave, najbolja i najmonija drava na svetu, moralni je autoritet koji zna ta je ispravno initi.
Ne bi trebalo da pitamo nikog drugog. Ovakav stav nosi niz metafora
veoma dugo upotrebljavanih da bi se vodila spoljna politika. Na post
diplomskim studijama meunarodnih odnosa esta je metafora racionalnog aktera koja predstavlja osnov veine teorija meunarodnih
odnosa i uvodi jo jednu metaforu za svaku naciju kao osobu. Tako
postoje neprijateljske drave i prijateljske nacije. I postoji nacionalni interes.
ta znai raditi za sopstveni interes? U najosnovnijem smislu
podrazumeva da delate na nain koji e vam pomoi da budete zdravi i
snani. Istovremeno, prema metafori da je svaka nacija osoba, dobro je
da nacija bude zdrava (tanije, ekonomski zdrava, definisana kroz veliki
ukupni nacionalni dohodak) i jaka (vojno jaka). Nije neophodno da sve
individue u zemlji budu zdrave, ali kompanije bi trebalo da imaju dosta
novca. To je ideja. Pitanje je kako do maksimuma dovesti sopstveni
interes? Spoljna politika se zasniva na poveanju sopstvenog interesa.
Metafora racionalnog aktera govori da je svaki akter, svaka osoba racionalna i da je iracionalno ponaati se protivno sopstvenom interesu.
Prema tome, razumno je da svaka osoba do maksimuma sledi
sopstveni interes. Zatim, postoji metafora odraslih nacija i dejih
nacija, gde se pod odrastanjem podrazumeva industrijalizacija. Deje
nacije su drave u razvoju ili nerazvijene drave. To su nazadne
drave. ta bi trebalo da uradimo? Ako ste strog otac, govoriete deci
kako da se razvijaju, kakva pravila da potuju, a kanjavaete ih ako su
rava. Odnosno, rukovodiete se sredstvima Meunarodnog monetarnog fonda.
A koje su drave lanice Ujedinjenih nacija? Veinu u UN ine
nerazvijene zemlje ili zemlje u razvoju. To znai da su oni metaforina
deca. Vratimo se na Govor o stanju nacije. Da li je trebalo da SAD konsultuju UN i da trae dozvolu za invaziju na Irak? Odrasli ne trae
dopust, sama re dopust vraa nas u osnovnu ili srednju kolu, kada
nam je bila potrebna dozvola da odemo do toaleta. Nije potrebno da

174 

Mediji / Mo / &

traite doputenje ako ste profesor, direktor, ako ste osoba koja ima
mo, moralni autoritet. Drugi bi trebalo da je trae od vas.
Govor o stanju nacije iz 2004. godine bavio se time, doputenjem. Svi konzervativci u publici su ga dobro razumeli. Bu je prizvao
metaforu odrasli-dete. Rekao je: Mi smo odrasli. Koristio je pogled
na svet strogog oca i nije bilo potrebe da se objanjava. Odmah je bilo
jasno. To je ono to konzervativci stalno rade.
Razmotrimo kako pripadnici progresivne struje shvataju sopstveni
moralni sistem. I on, takoe, proistie iz modela porodice, odnosno
modela roditelja-staratelja. Pogled na svet strogog oca nazvan je tako
prema njegovom stavu da je otac glava porodice. Pogled na svet roditelja-staratelja neutralan je u odnosu na rod.
Oba roditelja su podjednako odgovorna za vaspitanje dece.
Pretpostavka je da su deca roena dobra i da mogu postati jo bolja.
Svet se moe napraviti boljim i na zadatak je da na tome radimo.
Zadatak roditelja je da se staraju o svojoj deci i da ih vaspitavaju kao
staratelje drugih.
ta se podrazumeva pod staranjem? Dve stvari: saoseanje i odgovornost. Ako imate dete, treba da znate ta svaki njegov pla znai.
Treba da znate kada je dete gladno, kada je potrebno promeniti mu
pelenu, kada loe sanja. Imate odgovornost da brinete o njemu. Ne
moete se brinuti o nekom drugom, ako niste u stanju da se brinete
sami o sebi. Svako ko je vaspitavao dete zna koliko je to teko. Morate
biti snani i sposobni i mnogo toga da znate.
Pored toga, razne vrste drugih vrednosti proizlaze iz empatije i
odgovornosti. Razmislite o tome.
Prvo, ako saoseate sa sopstvenim detetom, obezbediete mu
zatitu. Ovo se prenosi i na politiku. Od ega titite dete? Svakako od
kriminala i droge. Takoe, titite ga od vonje automobilom bez pojasa, od puenja, otrovnih aditiva u hrani. Tako se progresivna politika
fokusira na zatitu ivotne okoline, zatitu radnika, prava potroaa,
zatitu od bolesti. Progresivna struja smatra da vlada na takav nain
treba da titi svoje graane. Pripadnici ove struje, meutim, kao i liberali, ne govore mnogo o zatiti od teroristikih napada. Zatita je deo
progresivnog moralnog sistema koji nije dovoljno elaboriran. Ni 11.
septembra pripadnici progresivne struje nisu imali mnogo toga da
kau. To je teta, zato to roditelji-staratelji, kao i progresivna struja,
brinu o zatiti. Zatita je vana. Ona je deo naeg moralnog sistema.

Dord Lakof, Uokvirivanje kako povratiti javni diskurs 

175

Drugo, ako saoseate s detetom, elite da ono bude ispunjeno u

ivotu i da bude srena osoba. A ako ste i vi sami nezadovoljni neete
eleti da drugi ljudi budu sreniji od Vas. Dalaj-lama nas tome ui. Vaa
moralna odgovornost je da budete srena i ispunjena osoba.
Dalje, vaa moralna odgovornost je da uite svoje dete da bude
srena, ispunjena osoba koja eli da i drugi budu sreni i zadovoljni. To
je ono na emu se zasniva ivot porodice staratelja. Preduslov je briga
o drugima. Postoje i druge hraniteljske vrednosti:
Ako elite da vae dete bude zadovoljno, ono treba za to da ima
dovoljno slobode. Stoga, sloboda je vrednost.
Bez ukazanih prilika i bez prosperiteta nemate mnogo slobode.
Prilike i prosperitet su progresivne vrednosti.
Ako zaista brinete o sopstvenom detetu, elite da se prema
njemu i vi i drugi odnosite fer. Stoga, fer odnos je vrednost.
Ako ste vezani za vae dete i saoseate s njim, morate da imate
otvorenu, dvosmernu komunikaciju. Iskrenu komunikaciju. To
postaje vrednost.
ivite u zajednici, i ta zajednica e uticati na to kako se razvija
vae dete. Stoga, izgradnja zajednice, doprinos zajednici i kooperativnost u zajednici postaju vrednosti.
Da biste ostvarili saradnju, potrebno je da imate poverenje, a
poverenje je potrebno da bi postojala potena i otvorena dvosmerna komunikacija. Poverenje, potenje i otvorena komunikacija
fundamentalne su i progresivne vrednosti kako u zajednici, tako
i u porodici.
Ovo su hraniteljske i progresivne vrednosti. Kao progresivne, svi ih
posedujete. Znate da ih posedujete. Vi ih prepoznajete.
Svaki progresivni politiki program je baziran na jednoj ili vie
ovih vrednosti.
Postoji nekoliko tipova progresivnosti. Koliko? Pitam to kao kognitivni naunik, ne kao sociolog ili politiar. Sa stanovita kognitivnog
naunika koji razmatra naine razmiljanja, postoji est osnovnih tipova progresivnosti, svaki za odreeni nain razmiljanja. Oni dele sve
progresivne vrednosti, ali su odreeni i razlikama.
Pobornici socio-ekonomske progresivne struje misle da je sve pitanje novca i klase i da su sva reenja pre svega ekonomska ili socijalna.
Pobornici progresivne politike identiteta smatraju da je dolo
vreme da njihova osporavana grupa dobije svoj deo.

176 

Mediji / Mo / &

Zatitnici ivotne okoline razmiljaju u okvirima odrivosti

zemlje, zatite domorodakih naroda.
Pripadnici progresivne struje koji se zalau za graanske slobode
ele da uspostave slobodu uprkos pretnjama slobodi.
Pripadnici duhovne progresivne struje razvijaju starateljski oblik
religije i duhovnosti, njihovo duhovno iskustvo je u vezi sa drugim
ljudima i svetom i njihova duhovna praksa je u slubi drugih ljudi
i njihovih zajednica. Oni su i katolici i protestanti, Jevreji, muslimani, budisti, Vika pagani.
lanovi antiautoritativne struje smatraju da postoje razne vrste
nelegitimnih formi autoriteta i da je neophodno suprotstaviti im
se, bilo da su to velike korporacije ili neko drugi.
Svih est tipova jesu primeri morala roditelja-staratelja. Problem je to
mnogi koji razmiljaju na jedan od ovih naina ne prepoznaju da je
njihov samo jedan, poseban pristup, deo neeg daleko optijeg, i ne
prepoznaju znaaj jedinstva svih tipova progresivnosti. esto misle da
je samo njihov jedini put ka pravoj progresivnosti. To je tuno. To
spreava ljude koji dele progresivne vrednosti od zajednitva. Trebalo
bi da prevaziemo ovu tetnu ideju. Druga strana je to uinila.
Pedesetih godina prolog veka konzervativci su se meusobno
mrzeli. Finansijski konzervativci mrzeli su socijalne konzervativce.
Libertarijanci se nisu slagali sa socijalnim ili religioznim konzervativcima. Mnogi socijalni konzervativci nisu bili religiozni. Grupa konzervativnih lidera okupila se oko Vilijema F. Baklija Mlaeg (William F.
Buckley Jr.) i drugih i poela da razmatra ta su razliite grupe konzervativaca imale zajedniko, i da li mogu da se sloe da se ne slau s
ciljem da promoviu opti konzervativni cilj. Pokrenuli su asopise i
nezavisne istraivake centre think tank i investirali milijarde dolara.
Prvo to su uinili, njihova prva pobeda, bila je nominacija Berija
Goldvotera (Barry Goldwater) 1964. godine. On je izgubio, ali kada se
to desilo, oni su uloili jo vie novca u organizaciju.
Za vreme rata u Vijetnamu primetili su da veina bistrih mladih
ljudi u zemlji nije podravala konzervativnu stranu. Konzervativno je
bilo runa re. Godine 1970. Luis Pauel (Lewis Powell), samo dva
meseca pre nego to e postati sudija Vrhovnog suda koga je Nikson
imenovao (u to vreme radio je kao glavni savetnik Amerike trgovinske

Dord Lakof, Uokvirivanje kako povratiti javni diskurs 

177

komore), napisao je sudbonosan dokument3. U Pauelovom dokumentu stoji da bi konzervativci trebalo da svoje najbolje i najbistrije mlade
u zemlji sauvaju od toga da postanu nastrojeni protiv biznisa. Pauel je
rekao da je potrebno da se uspostave institucije u okviru univerziteta i
izvan njih. Treba vriti istraivanja, pisati knjige, usmeriti profesore da
ue studente pravom nainu razmiljanja.
Poto je Pauel otiao u Vrhovni sud ove ideje je preuzeo Vilijam
Sajmon (William Simon, otac danas poznatog Vilijama Sajmona).
Stariji Sajmon je bio sekretar Ministarstva finansija SAD (US Treasury)
u vreme vladavine Niksona. On je ubedio veoma bogate ljude poput
Kurza (Adolph Coors), Skejfa (Richard Mellon Scaife), Olina (John M.
Olin) da osnuju Carthage foundations, Olin profesuru, Olin institut na
Harvardu i druge institucije. Ove institucije su dobro obavile posao.
Ljudi koji su bili povezani sa njima, napisali su vie knjiga od leviara.
Konzervativci podravaju svoje intelektualce. Oni stvaraju medijske
prilike. U okviru njihovih instituta postoje studiji, tako da im nije bilo
teko da se nau na televiziji. Osamdeset procenata uesnika u diskusijama na televiziji potie iz konzervativnog think tank centra. Kada se
uporedi koliina novca za istraivanja koji su potroili desniari tokom
odreenog perioda sa potroenim vremenom u medijima tokom tog
istog perioda, dolazimo do direktnih korelacija. Godine 2002. uloeno
je etiri puta vie novca za istraivanje od desniara u odnosu na leviare i oni su toliko puta vie bili zastupljeni u medijima. Povratili su
uloeno.
To nije sluajno. Konzervativci su kroz svoje think tank centre
otkrili znaaj uokviravanja i nali su nain kako da uokvire svako pitanje, i da te okvire promoviu imajui u vidu da su njihovi ljudi stalno u
medijima. Nali su i nain kako da zblie svoje ljude. Svake srede,
Grover Norkvist je sazivao sastanak kolektiva od oko 80 ljudi, lidera
desniarske struje. Debatovali su, radili na izmirenju meusobnih
nesuglasica, dogovorili se da se ne slau u pojedinim pitanjima i da,
kada je to sluaj, puste jedni druge da pobede. Ideja je: ove nedelje e on
pobediti sa svojom temom. Sledee ja sa svojom. Moda niko nee dobiti
sve to eli, ali posle dueg perioda svako e dobiti dosta toga to eli.
Nita slino se ne dogaa na progresivnoj strani, zato to mnogi misle
3

Pauelov dokument http://reclaimdemocracy.org/corporate_accountability/

powell_memo_lewis.html

178 

Mediji / Mo / &

da je jedino to to svako od njih radi ispravno. Ovakav stav nije mudar

ve je samoporaavajui.
Jo je gori skup mitova u koje veruju liberali i pripadnici progresivne
struje. Ovi mitovi imaju dobru osnovu, ali nam na kraju naprave tetu.
Mit poinje od prosvetiteljstva istina e nas osloboditi. Ako ljudima iznesemo injenice, budui da su oni u osnovi racionalna bia,
svi e doi do ispravnih zakljuaka.
Ali, iz kognitivne nauke znamo da ljudi ne razmiljaju tako. Ljudi
razmiljaju u okvirima. Okviri strogog oca i roditelja-staratelja nameu odreenu logiku. Istina se mora uklopiti u ljudske okvire da bi bila
prihvaena. Ako injenice ne odgovaraju okvirima, okvir ostaje a injenice se odbijaju. Zato? Neurologija nam govori da je svaki od dugoronih koncepata koji formiraju nain na koji razmiljamo upisan u
sinapse naeg mozga. Koncepti nisu neto to se moe promeniti ako
nam neko iznese injenice. injenice nam mogu biti prezentovane, ali
da bi one za nas imale smisla moraju odgovarati onome to je ve u
sinapsama mozga. U suprotnom, injenice prou kroz nas. Nisu ni
sasluane, ili nisu prihvaene kao injenice, ili nas zbunjuju zato bi
iko govorio neto tako? Onda injenicu obeleimo kao iracionalnu,
nenormalnu ili glupu. To se deava kada progresivci samo suoe konzervativce sa injenicama. Gotovo da nema nikakvog efekta osim ako
konzervativci nemaju okvir koji ima smisla za injenice.
Slino, mnogi pripadnici progresivne struje sluaju govore konzervativaca i ne razumeju ih, jer ne poseduju konzervativne okvire. Oni
pretpostavljaju da su konzervativci glupi.
Konzervativci pobeuju zato to su pametni. Oni shvataju nain
na koji ljudi razmiljaju i govore. Time se bave think tank centri. Oni
podravaju svoje intelektualce, piu sve te knjige i javnosti prezentuju
svoje ideje.
Sigurno je bilo i sluajeva kada su konzervativci lagali. Naravno,
netano je da to samo oni ine. Istina je meutim, da postoje znaajne
lai, ak i dnevne lai Buove administracije.
Jednako je vano znati da su mnoge ideje koje progresivna strana
smatra uvredljivim, one koje konzervativci vide kao istinu. Moramo
razlikovati sluajeve izvrtanja istine, laganja, od sluajeva u kojima
konzervativci predstavljaju ono to smatraju istinom.
Da li je korisno svima govoriti ta su lai? Svakako nije beskorisno,
ili tetno, da znamo kada nas lau. Ali isto tako, sama istina nas nee

Dord Lakof, Uokvirivanje kako povratiti javni diskurs 

179

osloboditi. Ako kaemo da je predsednik lagao kad je zapoeo ovaj

rat, istina izlazi na videlo, ali o mnoge ljude ona e se samo odbiti.
Veliki broj ljudi u zemlji jo veruje da je Sadam Husein odgovoran za
11. septembar. Postoje oni koji e u to poverovati zato to to odgovara
njihovom razumevanju sveta. Uklapa se u njihov pogled na svet. Ako
to uzmemo u obzir, za njih je i prikladno da veruju. Oni jo veruju da
su Sadam Husein i Al Kaida jedna ista stvar i da ratujui u Iraku titimo
zemlju od teroristikih napada, uprkos izvetaju Komisije za 11. septembar. To ne znai da su oni glupi. Oni imaju okvir i mogu samo da
prihvate injenice koje odgovaraju tom okviru.
Takoe, postoji i drugi mit koji opet dolazi iz prosvetiteljstva.
Iracionalno je ii suprotno sopstvenom interesu i zbog toga normalna, racionalna osoba rezonuje na osnovu linog interesa. Savremene
ekonomske teorije i spoljna politika zasnivane su na ovakvim pretpostavkama.
Ovaj mit je osporavan od kognitivnih naunika kao to su Danijel
Kaneman (Daniel Kahneman) (dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju)
i Amos Tverski (Amos Tversky) koji je dokazao da zapravo ljudi tako ne
razmiljaju. Ipak, veliki deo ekonomije i dalje se zasniva na pretpostavci da e ljudi uvek razmiljati u okvirima linog interesa.
Ovaj pravac racionalnosti ulazi u politiku demokrata na veoma
vaan nain. Pretpostavlja se da e glasai glasati za svoj lini interes.
Demokrate su okirane ili zbunjene kada glasai to ne uine. Demokrate
me uporno pitaju: Kako bilo koja siromana osoba moe da glasa za
Bua kada joj njegova politika nanosi tetu. Oni jo jednom ele da
pokuaju da objasne siromanima zato bi demokratska opcija sluila
linom interesu siromanih. Uprkos svim suprotnim dokazima, demokrate nastavljaju da udaraju glavom o zid. Tokom izbora 2000. godine
Al Gor (Al Gore) je uporno ponavljao da e se Buovo smanjenje poreza odnositi samo na jedan procenat ljudi na samom vrhu i smatrao je
da e ga svi podrati sledei sopstveni interes. Siromani konzervativci,
meutim, i dalje su bili protiv njega zato to su, kao konzervativci,
verovali da oni koji imaju veinu novca, dobri ljudi, zasluuju da ga
zadre kao nagradu zato to su disciplinovani. Ostalih 99 odsto konzervativaca glasaju za svoje konzervativne vrednosti protivno sopstvenom interesu.
Smatra se da 35 odsto populacije veruje da e jednoga dana ui u
taj jedan posto na vrhu i to objanjava stavove zasnovane na nadanju u

180 

Mediji / Mo / &

bolju budunost. A ta je sa 65 odsto onih koji i ne sanjaju da e biti

osloboeni poreza, a i dalje ih podravaju? Oni sasvim sigurno ne glasaju za sopstveni interes, niti za bolju budunost.
Slian fenomen se desio na ponovljenim izborima u Kaliforniji
2003. godine. Radniki sindikati su uloili dosta novca da do ljudi
dopru injenice da je za sve, a posebno za zaposlene, bolje stanovite
Greja Dejvisa (Gray Davis) nego Arnolda varcenegera (Arnold
Schwarzenegger). U fokus grupi pitali su lanove sindikata koja je
strana po njih bolja Dejvisova ili varcenegerova. Veina bi odgovorila da je to Dejvisova. Zatim bi ih upitali za koga e glasati? Za
varcenegera.
Ljudi ne glasaju nuno za sopstveni interes. Glasaju za svoj identitet, za svoje vrednosti i za ono sa im mogu da se identifikuju. Mogue
je identifikovati se sa sopstvenim interesom. To se moe desiti. Nije da
ljudi nikada ne vode rauna o linom interesu. A ukoliko njihov identitet odgovara linom interesu, onda e glasati. Vano je razumeti ovo
stanovite. Ozbiljna je greka pretpostaviti da ljudi jednostavno uvek
glasaju za sopstveni interes.
Trea greka je metafora da su politike kampanje marketinke
kampanje u kojima je kandidat proizvod, dok su njegovi stavovi
karakteristike i kvaliteti proizvoda. Na taj nain dolazimo do zakljuka
da bi ankete trebalo da utvrde kojim problemima kandidat treba da se
bavi. ta pokazuje najvii stepen podrke kandidatovoj opciji? Ako su
to lekovi na recept (78 odsto), iznosite svoje stavove o lekovima na
recept. Napravite listu prioriteta i njima se bavite. Takoe, radite i na
segmentaciji trita od okruga do okruga saznaete najvanije probleme o kojima ete govoriti kada doete u te okruge.
Ovakav pristup ne funkcionie. Ponekad moe biti koristan, i
zapravo ga republikanci koriste kao dodatak svojoj praksi. No pravi
razlog njihovog uspeha je to to oni govore u ta idealistiki veruju.
Oni se obraaju svojim osnovama koristei okvire. Liberali i progresivni kandidati nastoje da na osnovu rezultata odlue da li bi trebalo da
priu centru pomerajui se udesno. Konzervativci se ne pomeraju
levo, a ipak pobeuju.
Zato? Kakvo je birako telo sa kognitivnog stanovita? Verovatno
35-40 odsto biraa ima model strogog oca koji rukovodi njihovom politikom. Slino, ima ljudi ijom politikom rukovodi starateljski model,
verovatno drugih 35-40 odsto. Ostaje jo toliko ljudi u sredini.

Dord Lakof, Uokvirivanje kako povratiti javni diskurs 

181

Svi imamo oba modela, aktivan ili pasivan. Pripadnici progresivne

struje mogu da razumeju film Dona Vejna (John Wayne) ili Arnolda
varcenegera. Oni ne kau: Nije nam jasno o emu se radi u ovom
filmu, zato to bar pasivno imaju model strogog oca. A ako ste konzervativni i razumete Kozbi ou, posedujete i pasivan model roditelja-staratelja. Svi imaju oba pogleda na svet zato to su oba pogleda iroko
rasprostranjena u naoj kulturi, ali ljudi ne ive nuno po jednom
modelu. Pitanje je sledee: Da li ivite po jednom od modela zasnovanih na porodici? Pitanje, meutim, nije dovoljno precizno. Ima mnogo
aspekata ivota i ljudi ive po jednom modelu u odreenom delu ivota i drugom modelu u drugom delu ivota. Ja imam kolege koji su
roditelji hranitelji kod kue, liberali u politici, ali strogi oevi u svojim
uionicama. Regan je znao da su radnici koji su bili brini staratelji u
okvirima sindikalne politike esto bili strogi oevi kod kue. Koristio je
politike metafore koje su bile zasnovane na domu i porodici i naveo ih
da prenesu i na politiku njihov nain razmiljanja strogog oca.
To je bilo veoma vano. Cilj je da aktivirate svoj model meu ljudima koji su u sredini. Oni poseduju oba modela i koriste ih u razliitim delovima svog ivota. Ono to elite da uradite jeste da ih primorate da koriste va model politike da aktivirate svoj pogled na svet i
moralni sistem u njihovom politikom odluivanju. To ete postii
ako se ljudima obraate koristei okvire zasnovane na vaem pogledu
na svet.
Ipak, tako postupajui ne elite da uvredite ljude u sredini koji
su se u jednom trenutku okrenuli suprotnoj strani. Kako oni koriste
oba modela, mogue je da e u jednom trenutku biti aktiviran i drugi
model u politici.
Klinton je shvatio kako da se postavi u odnosu na ovaj problem.
Ukrao je retoriku druge strane. Na primer govorio je o reformi socijalne pomoi, o tome da je gotovo vreme velike vlade. Radio je to
je eleo, samo se koristio njihovim jezikom i upotrebljavao njihove rei
da to opie. To ih je razgnevilo. Veoma mudra tehnika.
Ispostavlja se da je ono to je dobro za gusku dobro i za gusana. I
znate ta se dogodilo? Dobili smo saoseajni konzervativizam: inici
jativu vedrog neba, zdrave ume, nezapostavljenu decu. Ovakva upotreba
jezika omekava ljude koji poseduju starateljske vrednosti, ali se u
politici vode modelom strogog oca. Neodlune ljude u sredini ovakav pristup smeka ili ih ak privue. Upotreba orvelovskog jezika,

182 

Mediji / Mo / &

jezika koji ima suprotan smisao od onoga to govori, umiruje ljude u

sredini dok istovremeno jaa bazu. To je deo konzervativne strategije.
Tipina reakcija pripadnika progresivne struje i liberala na ovakvu
strategiju jeste da se brane. esta reakcija je: ti konzervativci su ravi
ljudi, oni koriste orvelovski jezik. Govore suprotno od onoga to misle.
Prevaranti.
Sve je to tano. Ali trebalo bi prepoznati da oni koriste orvelovski
jezik onda kada moraju, kada su slabi, kada jednostavno ne mogu da
kau ono to misle. Zamislite da se otvoreno zalau za programe zaga
enog neba, unitavanja uma, okonanja dravnog obrazovanja. Izgubili
bi, jer su svesni da ljudi ne podravaju ono za ta se konzervativci zaista
zalau.
Orvelovski jezik ukazuje na slabost. Kada ujete orvelovski jezik
zapamtite kada je upotrebljen, zato to je to put do njihove ranjivosti.
Ne koriste ga uvek. Veoma je vano iskoristiti njihove slabosti u vau
korist.
Dobar primer se vezuje za ivotnu sredinu. Frenk Lanc (Frank
Luntz) je ovek koji desniarskim jezikom pie knjige o smernicama u
jeziku namenjene iskljuivo konzervativcima prirunike za sve konzervativne kandidate, advokate, sudije, javne govornike, ak i za srednjokolce koji ele da postanu konzervativne javne figure. U svojim
knjigama, Lanc govori o odreenoj upotrebi jezika.
Na primer, u prologodinjim izdanjima, postoji poglavlje o globalnom zagrevanju u kome on tvrdi da je nauka sve vie protivna konzervativnom stanovitu. Ipak, koristei odgovarajui jezik, konzervativci
mogu da promene takav tok stvari. pobornici ouvanja ivotne sredine
vole odreene rei. Vole rei kao to su zdravo, isto, sigurno, zato to
te rei odgovaraju okviru koji opisuje ono to za njih ivotna sredina
znai. Zbog toga koristite rei zdravo, isto, sigurno, kad god moete,
ak i ako govorite o elektranama na ugalj i nuklearnim centralama. To
je vrsta orvelovske slabosti koja omoguava zakonski propis koji poveava zagaenje.
Slino, pre nekoliko godina Lanc je pisao o tome kako se treba
obraati enama. On tvrdi da ene vole odreene rei, i kada se njima
obraate u publici to ee koristite rei ljubav, od srca, za decu. Ako
itate Buove govore primetiete da se ove rei neprestano ponavljaju.
Upotreba ovakvog jezika je prava nauka. Kao i svaka nauka, moe
se koristiti u plemenite svrhe ili zloupotrebiti. Ovakva vrsta rorikeet

Dord Lakof, Uokvirivanje kako povratiti javni diskurs 

183

[papagajskog govora] ui se i predstavlja odreenu disciplinu.

Konzervativci jaaju disciplinu poruke. U mnogim slubama postoji
tzv. pica-fond. Svaki put kada koristite pogrean jezik morate da
ostavite 25 centi u pica-fond. Ljudi brzo naue da kau rei kao to su
poreske olakice ili abortus sa deliminim roenjem4 a ne neto drugo.
Lanc govori o neemu daleko znaajnijem od jezika. On prepoznaje da prava upotreba jezika poinje sa idejama, sa pravim okvirom za
probleme, okvirom koji iznova reflektuje perspektivu konzervativnog
morala, morala strogog oca. Za svako pitanje objanjava kakvo je konzervativno a kakvo progresivno rezonovanje i kako je najbolje iz konzervativne perspektive napasti argumente progresivne strane. On je
jasan: najvanije su ideje.
Jedna od velikih greaka koju prave liberali jeste ta to misle da
poseduju sve potrebne ideje. Oni smatraju da je sve to im nedostaje
pristup medijima ili kovanice kao to je abortus sa deliminim raenjem.
Kada smatrate da vam nedostaju samo rei, ono to vam zaista
nedostaje jesu ideje. Ideje dolaze u vidu okvira. Kada postoje okviri,
rei same naviru. Ima naina da se utvrdi nedostatak pravih okvira.
Postoji jedan fenomen koji ste verovatno uoili konzervativci esto
na televiziji koriste izraze od dve rei, na primer poreske olakice, dok
pripadnici progresivne struje opirno izlau sopstvene ideje.
Konzervativci mogu da privuku panju na ve uspostavljeni okvir da je
porez vid stege ili tereta to doputa frazu poreske olakice. Ne postoji ustaljeni okvir za drugu stranu. Moete o tome govoriti, ali potreban
je i rad, zato to ne postoji ustaljeni okvir, ne postoji ve fiksirana ideja.
U kognitivnoj nauci ovakav fenomen ima naziv hipokognitivan
nedostatak ideja koje su vam potrebne, nedostatak relativno jednostavnog fiksiranog okvira koji moe biti pokrenut uz pomo rei ili
dve.
Ideja hipokognitivnog dolazi iz istraivanja koje je pedesetih godina
na Tahitiju sproveo antropolog i terapeut Bob Levi (Bob Levy). Levi
razmatra pitanje zato na Tahitiju ima mnogo samoubistava i otkriva
da Tahiani nemaju pojam kojim bi se imenovala patnja. Oni oseaju
patnju, iskusili su je ali nisu poznavali pojam patnje niti su imali re za
taj pojam. Patnju nisu smatrali normalnim oseanjem. Ne postoje ritu4

Abortion partial birth krajnje varvarska procedura (zakonom zabranjena od

2003. god.) kojom se tokom pobaaja plod ubija na specifian nain. Prim. prev.

184 

Mediji / Mo / &

ali vezani uz patnju, nita slino utehi. Nedostajao im je neophodan

koncept i zbog toga su esto izvravali samoubistva.
Pripadnici progresivne struje, kao nekada konzervativci, pate od
istog tog problema. Kada je Goldvoter izgubio 1964. godine, konzervativci gotovo da nisu imali koncept koji imaju danas. Tokom etrdeset
godina konzervativni mislioci su popunili konceptualne praznine.
Nae konceptualne praznine ipak postoje.
Vratimo se na poreske olakice.
ta je oporezivanje? Porez je ono to plaate, jer ivite u civilizovanoj zemlji, ono to plaate da biste imali demokratiju i dobre prilike,
da biste koristili infrastrukturu za koju su plaali prethodni poreski
obveznici mreu autoputeva, Internet, itav nauni i medicinski
establiment, sistem komunikacija i avio-prevoznika. Sve to plaaju
poreski obveznici.
O ovome se moe metaforino razmiljati na dva naina. Prvo,
metaforom ulaganja. Zamislite sledeu reklamu:
Nai roditelji su investirali u budunost, kako nau tako i svoju, preko
poreza. Investirali su novac u mreu autoputeva, Internet, nauni i
medicinski establiment, sistem komunikacija i avio-prevoznika, u
programe istraivanja svemira. Ulagali su u budunost i mi sad ubiremo plodove poreskih pogodnosti zbog poreza koji su oni plaali.
Danas imamo puteve, kole, univerzitete, Internet, aviokompanije
sve to proistie iz mudrih investicija koje su napravili.
Zamislite razne verzije ovakve reklame koje se iznova emituju.
Konano bi bio uspostavljen okvir porezi su mudra investicija za
budunost.
Ili druga metafora:
Oporezivanje je plaanje dabina, plaanje lanarine ivota u
Americi. Ako se pridruite odreenom klubu ili centru plaate lanarinu. Zato? Niste vi napravili bazen. Ali, morate da ga odravate. Niste
napravili ni teren za koarku. Ali, neko mora da ga isti. Moda ne
koristite teren za skvo ali ipak morate da platite dabine. U suprotnom, ne bi bili ouvani. Ljudi koji izbegavaju porez, kao i korporacije
koje se izmetaju na Bermude, ne plaaju dabine svojoj zemlji.
Patriotski je biti poreski obveznik, a in izdaje napustiti zemlju i ne
plaati dabine.

Dord Lakof, Uokvirivanje kako povratiti javni diskurs 

185

Moda je najbolje rekao Bil Gejts Stariji (Bill Gates Sr.) zalaui
se za porez za nasledstvo, istakao je da on i mlai Gejts nisu izmislili
Internet. Oni su ga samo iskoristili da zarade milijarde. Ne postoji
ovek koji je sam sebe stvorio. Svaki biznismen koristi veliku ameriku
infrastrukturu koju su platili poreski obveznici. Niko se nije sam obogatio. Koristi se infrastruktura poreznika. Bogati se na onome to su
drugi poreznici plaali bankarski sistem, dravne rezerve, Ministarstvo
finansija SAD i pravni sistem, u kojem devet od deset sluajeva ukljuuje korporativno pravo. Investicije poreznika daju potporu kompanijama i bogatim investitorima. Bogati su ostvarili svoj kapital koristei
ono to su prethodni obveznici plaali. Dosta duguju poreskim obveznicima ove zemlje i trebalo bi da im se odue.
To su ispravni pogledi na oporezivanje, ali jo nisu zapisani u nae
mozgove. Trebalo bi ih stalno ponavljati dok ne zauzmu pravo mesto
u naim sinapsama. Za to je, meutim, potrebno vreme. Ponite
odmah.
Nije sluajno da konzervativci pobeuju tamo gde su uspeno
uokvirili probleme. Imaju 30-40 godina prednosti i vie od dve milijarde investicija u think tank centre.
Oni razmiljaju unapred. Pripadnici progresivne struje smatraju
da su pod stalnim napadima konzervativaca i da jedino mogu da razmiljaju o trenutnoj odbrani. Svakog dana demokrate moraju da odgovore na inicijative konzervativaca. ta bi trebalo danas da uinimo da
bismo im uzvratili? To vodi do reaktivne a ne proaktivne politike.
I ne radi se samo o javnim zvaninicima. Saraivao sam sa grupama za pritisak (Advocacy groups) irom zemlje i pomogao im da uokvire probleme. Tako sam radio sa vie od 200 grupa za pritisak. Sve imaju
isti problem: pod konstantnim napadima su i pokuavaju da se odbrane od sledeih napada. Zaista nemaju vremena da planiraju, dugorono razmiljaju, niti da razmiljaju izvan granica odreenih pitanja.
Svi su oni dobri ljudi, inteligentni i posveeni. Ali se stalno brane.
Zato? Nije teko objasniti ako razmislimo o finansiranju. Desniarski
think tank centri dobijaju milionske donacije. Veoma su dobro finansirani. Najmanji desniarski think tank centar ima budet 4-7 miliona
godinje. Velike donacije su do 30 miliona godinje.
Takoe, oni znaju da e biti finansirani i narednih godina. Treba
imati u vidu i da su to donacije bez propisanih obaveza u smislu ulaga-

186 

Mediji / Mo / &

nja. Radite ono to je potrebno. Angaujte intelektualce i dovedite

talente. Jedan think tank centar gradi zgradu. Bie to osmospratnica sa
vrhunskom medijskom salom i sto stanova za staiste koji ne mogu da
priute stanove u Vaingtonu.
Ove investicije grade budui ljudski kapital. Staisti su ljudi koji
ele da se ostvare, koji poseduju talente koji e im pomoi da se ostvare u svojim oblastima. Uz pomo think tank centara oni se upoznaju i
grade ivotne mree: upoznae se bolje tokom ivota zato to su iveli
zajedno dok su bili staisti. To su drutvene mree koje e plaati dividende iz godine u godinu. Konzervativci koji grade think tank centre
nisu glupi ljudi.
Donacija ovog tipa ima veoma malo na strani progresivnih fondacija. Progresivne fondacije troe novac svuda u vidu donacija od 25.000
dolara, moda 50.000, a ponekad i 100.000 dolara. Ponekad ima i velikih donacija za koje primaoci treba da urade neto potpuno drugaije
od svih ostalih zato to fondacije ne ele da bacaju novac na duplikate.
I ne samo to, primaoci nemaju potpunu slobodu da odlue kako e
potroiti novac. Sigurno nije prigodno da se novac upotrebi za razvijanje karijera, infrastrukturu zgrada ili angaovanje intelektualaca da
razmiljaju o dugoronim ili kratkoronim planovima.
Akcenat je na pruanju direktnih usluga ljudima i finansiranju
grassroots5 organizacija a ne stvaranju infrastrukture. Na ovakav nain,
u znaajnoj meri, funkcioniu progresivne fondacije. Zbog toga organizacije koje oni finansiraju moraju biti usko fokusirane. Potrebni su
im projekti, a ne samo oblasti u okviru kojih rade. Aktivisti i grupe za
pritisak preplavljeni su poslom, a uz to slabo plaeni, nemaju ni vremena ni energije da razmiljaju kako da se poveu sa drugima. Uglavnom
nemaju vremena ili nisu obueni kako da omee svoje probleme.
Sistem im namee uzak fokus i sa njim izolaciju.
Pitate zato je to tako? Postoji razlog, i o tome bi trebalo razmiljati. U desniarskoj hijerarhiji moralnih vrednosti, vrhunska vrednost je
ouvanje i odbrana samog moralnog sistema. Ako je to va osnovni cilj,
potrebno je da gradite infrastrukturu, unapred kupujete medije.
Planirate unapred. Stipendirajte desno orijentisane studente prava da
zavre fakultete, ako se pridrue Drutvu federalista (Fedaralist Society).

Organizacije koje su nastale spontanim udruivanjem graana. Prim. prev.

Dord Lakof, Uokvirivanje kako povratiti javni diskurs 

187

Kasnije ih zaposlite na dobrim mestima. Ako elite da proirite svoj

pogled na svet, veoma je mudro da se osigurate preko ljudi i izvora koji
su vam neophodni.
Najvia vrednost kod leviara jeste kada pruite pomo onima
kojima je ona neophodna. Ako ste u fondaciji ili je osnivate, ta vas
ini dobrom osobom? Pomaganje to veem broju ljudi. Sa smanjenjem dravnog budeta vie je ljudi kojima je potrebna pomo.
Pomaui grassroots organizacije, ne ostaje vam novca za infrastrukturu ili razvijanje talenata, a sasvim sigurno ne za intelektualce. Ne
bacajte novac na duplikate, jer morate da pomaete to veem broju
ljudi. Kako pokazujete da ste dobra, moralna osoba ili fondacija? Tako
to napravite listu svih ljudi kojima ste pomagali (to vie ljudi to
bolje).
Na ovaj nain utemeljujete sistem koji pomae desniarima. Taj
proces zaista i pomae ljudima. Naravno, ne radi se o tome da ljudima
nije potrebna pomo. Potrebna im je. Ali sa smanjenjem budeta i
poreza desniari gotovo da privatizuju leviare. Pod njihovim uticajem, leviari troe jo vie svog privatnog novca na ono za ta bi drava
trebalo da odvaja.
Ima mnogo toga to bismo mogli da uinimo povodom ovakve
situacije. Hajde da vidimo gde treba poeti.
Desniari znaju kako da govore o vrednostima. Mi, takoe, moramo da govorimo o naim. Ako malo razmislimo, moemo ih nabrojati.
Ali, nije lako razmiljati o tome kako se te vrednosti uklapaju u probleme, kako da znamo da govorimo o svakom pitanju kroz perspektivu
naih a ne njihovih vrednosti. Pripadnici progresivne struje mogu
mnogo toga da naue o konzervativnim i progresivnim vrednostima,
na osnovu istraivanja naeg instituta Rokrid.
Takoe, progresivna struja bi trebalo da se fokusira na integraciju
problema. Kad je o tome re, desniari su veoma pronicljivi. Oni znaju
za strateku inicijativu. Strateka inicijativa je plan u kojem promena u
jednom paljivo odabranom pitanju ima automatski efekat na mnoga
druga pitanja.
Na primer, poreske olakice. Naizgled veoma jasno ali, za posledicu imamo injenicu da nema dovoljno novca iz budeta za bilo koji od
vladinih socijalnih programa. Ne samo da nema dovoljno novca za
beskunike, ili kole, ili zatitu ivotne sredine ve nema dovoljno
novca za sve. To je strateka inicijativa.

188 

Mediji / Mo / &

Ili reforma pravnog delikta koja podrazumeva da se ogranie presude u sudskim sporovima. Ova reforma je prioritet za konzervativce.
Zato konzervativci o ovome mnogo razmiljaju? Zato to su jednim
udarcem zabranjene sve potencijalne parnice koje bi se zasnivale na
buduim zakonskim propisima i regulacijama zatite okoline.
Odnosno, ne radi se samo o regulisanju hemijske industrije, proizvodnje uglja i nuklearne energije. To je regulisanje svega. Ako oteena
strana ne moe da tui nemoralne i nemarne profesionalce ili korporacije, za znaajne sume novca, kompanije imaju slobodu da na bezbroj naina naprave tete. A advokati koji reskiraju i investiraju u
takve sluajeve vie nee imati novca za takve rizike. Korporacije e
biti slobodne da ignoriu javno dobro. To je u stvari reforma pravnog
delikta.
Pored toga, demokrate su u pojedinanim dravama znaajnim
delom finansirani novcem od advokata koji pobede u ovakvim parnicama. Reforma pravnog delikta ukida ovakav priliv novca. Iznenada,
nee biti tri etvrtine novca koji odlazi demokratama u Teksasu. Pored
toga, kompanije koje truju okolinu ele da budu u mogunosti da
pokriju trokove moguih presuda. Na taj nain mogu unapred da
iskalkuliu trokove plaanja rtvama i ugrade ih u trokove obavljanja
samog posla. Neodgovorne korporacije i Republikanska partija mogu
da profitiraju od ove reforme. Dobija se dosta od Reforme pravnog
delikta. A prave namere ostaju skrivene. Izgleda da je vano pitanje
eliminisati neozbiljne tube da ljudi dobiju 30 miliona zato to je
na njih neko prosuo vrelu kafu.
Ipak, ono to konzervativci ele da postignu ne nalazi se u predlogu, oni pokuavaju da ostvare ono to iz njegovog izglasavanja sledi.
Njih primarno ne zanimaju same tube. Oni ele da se ree prava na
zatitu ivotne okoline, prava potroaa i radnika. Zanima ih da se
smanji finansiranje Demokratske stranke. To je ono to se naziva stratekom inicijativom.
Bilo je nekoliko stratekih inicijativa i na leviarskoj strani izvetaji o uticaju ivotne sredine i Akt o ugroenim vrstama, ali je prolo
trideset godina od tih odredaba.
Za razliku od desniara, leviari ne razmiljaju strateki. Mi razmatramo pitanje po pitanje. Ne pokuavamo da otkrijemo koja bi to
minimalna promena koju sami moemo da napravimo imala uticaj i na
mnoga druga pitanja.

Dord Lakof, Uokvirivanje kako povratiti javni diskurs 

189

Na primer, u ovom trenutku, postoji strateki predlog pod nazivom Nova Apolo Inicijativa. Jednostavno reeno, ideja je da se trideset
milijardi dolara godinje, koliko iznose subvencije za proizvodnju gasa
i uglja, prebaci na alternativnu energiju. ta je ovde strateko?
Strategija je u tome da ovo nije pitanje energije ili odrivosti ve i:
pitanje posla: stvoreno bi bilo 2-4 miliona radnih mesta;
pitanje zdravlja manje zagaenog vazduha podrazumeva i
manje dece sa astmom;
pitanje iste vode, istog vazduha;
pitanje vrsta: oistila bi se ivotna sredina i stanita;
pitanje globalnog zagrevanja: doprinosili bismo smanjenju gasova staklene bate bez programa koji se posebno bavi globalnim
zagrevanjem;
pitanje spoljne politike: ne bismo vie zavisili od nafte sa Bliskog
istoka;
pitanje razvitka zemalja u razvoju: svaka zemlja, koliko god je
nerazvijena moe da ima sopstvenu energiju, ako koristi adekvatne alternativne tehnologije. Takve drave ne bi morale da
pozajmljuju novac za kupovinu nafte, niti da zagauju okolinu. A
ne bi se plaale ni kamate za pozajmljeni novac. Sav novac investiran u energiju zemalja Treeg sveta ima estostruki efekat.
Ukratko, ogromne investicije u alternativnu energiju bile bi od
neverovatne koristi za mnoge probleme. Ovo nije samo pitanje energije, ve i pitanje radnih mesta, zdravlja, iste vodi i vazduha, stanita,
globalnog zagrevanja, spoljne politike, razvoja zemalja u razvoju. Re
je o sastavljanju novih koalicija i organizovanju novih institucija i
biraa.
Narednih deset godina, uloenih trideset milijardi godinje u
alternativnu energiju bilo bi od velikog znaaja. Ali progresivni kandidati razmiljaju u manjim okvirima, ne dovoljno strateki.
Takoe, postoje strateke inicijative druge vrste ono to ja nazivam skliskim nizbrdicama: napravi prvi korak i ve si na putu ka litici.
Konzervativci su veoma dobri u ovakvim inicijativama. Razmislite o
abortusu sa deliminim roenjem. Takvih sluajeva gotovo da i nema.
Zato se konzervativci time bave? Zato to je to prvi korak na skliskoj
nizbrdici do zabrane abortusa. Postavlja se okvir abortusa kao uasnog
zahvata, a veina intervencija za prekid trudnoe nije takva.

190 

Mediji / Mo / &

Zato zakon o obrazovanju ukljuuje testiranje kola? Kada se

uspostavi okvir testiranja, ne samo na ake ve i na kole, onda kole
mogu, metaforino, da ne poloe ispit i da budu kanjene zbog toga,
tako to im se smanje prihodi. Manje finansiranja za uzvrat oteava
kolama da se poboljaju, to dovodi do kruga neuspeha i konane
eliminacije mnogih dravnih kola. Menja se sistem dravnog kolovanja u sistem koji podrava privatne kole. Bogati bi imali dobre kole
delimino finansirane od poreza koji se odvajao za dravne kole.
Siromani ne bi imali novca za dobre kole. Zavrili bismo sa dvostrukim kolskim sistemom, jednim dobrim za zaslune bogatae i loim
za nezaslune siromane.
Jo jedna inicijativa skliske nizbrdice jeste zakon o Medicare6 zdravstvenom osiguranju. Za razliku od dravnog osiguranja HMO sistem je u
mogunosti da ostvari popuste na lekove. tavie, Medicare e biti primoran da se takmii sa privatnim kompanijama za lekove i posle nekoliko
godina nejednakih pozicija farmaceutske kompanije e dobiti subvencije
u vidu dvanaest milijardi dolara kojim e privui graane starije od 65
godina. Na kraju e sve vie ljudi napustiti Medicare dok se potpuno ne
urui. Sa konzervativnog stanovita, tako bi i trebalo da se desi.
Istaknuta demokratska senatorka glasala je za ovakav predlog, na
osnovu toga da e pomo od nekoliko milijardi dolara biti ukazana
starijim graanima u njenoj rodnoj dravi. Nazvala je to dobrim
prvim korakom. Do samog ruba litice. Konzervativci ne moraju uvek
da pobede. Ima mnogo toga to biste vi mogli da uradite. Evo jedanaest
stvari koje bi pripadnici progresivne struje mogli da uine:
Prvo, prepoznajte ta su konzervativci dobro uinili, kao i gde su
sve pripadnici progresivne struje pogreili. Ovo pitanje je vee od
kontrole medija, iako svakako ni ono nije trivijalno. Ono to je dobro
uinjeno jeste to da su uspeno uokvirili probleme iz njihove perspektive. Priznajte njihove uspehe i nae neuspehe.
Drugo, zapamtite ne razmiljajte o slonu. Ako se drite njihovog jezika i njihovih okvira i samo ih osporavate, izgubiete, jer ojaavate njihove okvire.

Medicare je dravno zdravstveno osiguranje, dok je HMO (Health maintenance

organisation) tip jeftinijeg osiguranja koje ne pokriva sve trokove leenja.
Prim. prev.

Dord Lakof, Uokvirivanje kako povratiti javni diskurs 

191

Tree, sama istina vas nee osloboditi. Samo izlaganje injenica

nije dovoljno. Potrebno je da efektno koristite istine iz svoje perspektive.
etvrto, potrebno je da uvek govorite iz svoje moralne perspektive. Progresivne politike slede iz progresivnih vrednosti. Budite jasni
u predstavljanju svojih vrednosti i koristite odgovarajui jezik.
Izbegavajte retoriku politikih teoretiara.
Peto, shvatite ko su konzervativci. Shvatite njihov moral strogog
oca i posledice takvog morala. Budite svesni protiv ega se borite i
sposobni da objasnite zato oni veruju u ono u ta veruju. Pokuajte da
predvidite ta e oni rei.
esto, razmiljajte strateki u okviru problema. Razmiljajte o
velikim moralnim ciljevima, ne samo o programima.
Sedmo, razmiljajte o posledicama predloga. Formirajte progresivne inicijative skliskih nizbrdica.
Osmo, zapamtite da glasai glasaju za svoj identitet i svoje vrednosti, koje ne moraju da se podudaraju s njihovim linim interesima.
Deveto, ujedinite se i saraujte! Setite se est naina progresivnog
razmiljanja: (1) socioekonomski model, (2) politika identiteta, (3)
zatita ivotne okoline, (4) graanska prava, (5) duhovni i (6) antiautoritativni model. Konstatujte koje od ovih modela najee koristite.
Izdignite se iz svog modela razmiljanja i ponite da razmiljate i govorite o progresivnim vrednostima koje su vam zajednike.
Deseto, budite proaktivni, ne reaktivni. Igrajte napad, ne odbranu. Svakoga dana vebajte uokvirivanje za razne probleme. Nemojte
samo da govorite ono u ta verujete. Koristite svoje okvire, ne njihove.
Koristite ih zato to oni odgovaraju vrednostima u koje verujete.
Jedanaesto, obraajte se progresivnoj bazi tako da aktivirate
model staratelja kod nestabilnih glasaa. Ne pomerajte se udesno.
Desniarski pokret dvostruko teti, otuuje progresivnu osnovu i
pomae konzervativcima da aktiviraju svoj model meu ovakvim
glasaima.
S engleskog prevela Ana Doen

Aleksander R. Galovej i Judin Taker1

193

Prolegomena:
Umorni smo od drvea2

olandski autor i aktivista Hert

Lovink (Geert Lovink), iji rad veoma cenimo, u nedavnoj razmeni
elektronske pote sa nama, izneo je zanimljivo tvrenje o mestu savremene organizacije i kontrole. Internet protokoli ne vladaju svetom!,
istakao je Lovink osporivi nae pretpostavke o silama organizacije i
kontrole koje su svojstvene raznim vrstama mrea, od onih biolokih,
pa sve do kompjuterskih. Ko stvarno vlada svetom? Na kraju prie,
ipak Dord Bu, a ne Don Postel, kae Lovink, pretpostavivi amerikog predsednika dugogodinjem uredniku internetskih mrenih
protokola.3
Zanimljivo je Lovinkovo tvrenje da internet protokoli ne vladaju
svetom u mnogim aspektima verovatno i sasvim tano. Ovim tvrenjem se uspostavlja jedna od kljunih debata naeg vremena: odnos
moi izmeu suvereniteta i umreenosti. Lovinkovo tvrenje interpretiramo na sledei nain: informatike mree su zaista vane, ali na
kraju, suverena mo je vanija. Neprekidno stanje krize prisutno danas
1

2
3

Aleksandar R. Galovej je docent na Odseku za medije, kulturu i komunikacije

na Njujorkom univerzitetu. Autor je knjiga Gaming on Algoritmic Culture
(Minnesota, 2006) i Protocol: How Control Exists After Decentralizazion.
Judin Taker je vanredni profesor novih medija na Fakultetu za knjievnost,
komunikaciju i kulturu na Institutu za tehnologiju u Dordiji (Georgia Institute of Technology). Autor je knjiga: Biomedia (Minnesota, 2004) i The Global
Genome: Biotehnology, Politics and Culture.
Tekst Prolegomenon, Were Tired of Trees, objavljen je u: Alexander R.
Galloway i Eugene Thacker, The Exploit: A Theory of Networks, University of
Minnesota Press, Minneapolis - London, str. 122.
Vie o ovom dijalogu videti u Geert Lovink i Florian Schneider, Notes On
State of Networking u: Nettime, 29. februar, 2004; kao i na odgovor pod
naslovom Limits of Networking, u Nettime 24. mart, 2009.

194 

Mediji / Mo / &

na Zapadu, Bliskom istoku, u Africi i drugim delovima sveta, svedoi o

tome koliko je razliito delovanje (i nedelovanje) suverene moi zaista
vano. No da li je stvarno re o tome da su mree manje vane? I koje
vrste mrea Postelove informatike mree ili gerilske mree globalnih
teroristikih grupa? A ta sa suverenom moi koja utie na formu umreenosti? Da li je amerika vlada umreena mo? Ujedinjene nacije?
Uopteno govorei, politiki diskurs danas klizi ka jednoj od ove dve pozi
cije: prva, najee u vezi s amerikom dravom i njenim saveznicima,
smatra da se sve promenilo sa padom Sovjetskog Saveza i sa pojavom
postfordovskih ekonomija i sa 11. septembrom 2001. godine; druga, ee
u vezi s kritikom globalne imperije, tvrdi da je novo milenijumsko doba
naprosto potvrivanje istog.
Ako bi se ukratko opisala naa konverzacija sa Lovinkom, on bi se
mogao povezati sa drugom pozicijom, a mi sa prvom. Ali time se samo
otkriva sloena priroda ove debate. Ameriki neokonzervativni pobornici rata esto daju prednost prvoj poziciji koristei otre istorijske
rascepe kao municiju za mnogo agresivniju politiku, kako spoljnu tako
i unutranju. Isto vai i u obrnutom sluaju: kontinuitet istorije
potvrivanje istog, ime se obnavlja amerika retorika slobode koja
se izvozi preko okeana, a takoe i buduim generacijama. Dakle, s
jedne strane, preko popularnih knjiga, filmova, televizijskih programa,
usmerava se velika panja na omake i druge kontroverze kojima
obiluje amerika spoljna politika (gde se sve uzima u obzir, od 11. septembra do Abu Graiba) kao na najavu rastue krize suvereniteta
Zapada u rukama razliitih umreenih snaga koje ga, ini se, ugroavaju. Ali, s druge strane, prisutno je i mnogo cininije, ve poslovino
stanovite po kojem se zapadne politike u regionu, poput one u odnosu na Bliski istok, posmatraju kao jo jedan, premda grub, produetak
amerike politike koja je otpoela nekoliko decenija unazad kao posledica Drugog svetskog rata.
Jedna pozicija pokazuje tenju da za stanje stvari okrivi administraciju, dok druga naprosto vidi ponavljanje obrasca koji je na delu jo
od Drugog svetskog rata. Dok jedna pozicija eli da stavi snaan naglasak na odreenu administraciju i lidera, druga, kojoj na slian nain
streme i demokrate i republikanci, vidi nastavak istog, dugog investiranja u resurse i politike mogunosti koje nudi Bliski istok. Sa prve

Aleksander R. Galovej i Judin Taker, Prolegomena: Umorni smo od drvea

195

pozicije se govori sada je sve drugaije, druga pozicija pak kae sve
je isto kao to je oduvek i bilo. Ove dve pozicije, meutim, susreu se
u jednoj taki. One su saglasne u pogledu izuzetnosti uloge Sjedinjenih
Amerikih Drava kao jedinstvene, globalne supersile po prestanku
hladnog rata.
U osnovi, amerika izuzet/n/ost izgleda otprilike ovako: Sjedinjene
Amerike Drave jedinstvene su na svetskoj politikoj sceni; amerika
jedinstvena pozicija kao jedine svetske supersile daje joj prerogativ da ne
podlee multilateralnim institucijama poput Meunarodnog suda pravde
ili Protokola iz Kjota o klimatskim promenama.
Zapravo, u periodu nakon 11. septembra 2001. godine, Sjedinjene
Amerike Drave zastupaju stav da u cilju odranja vlastite ekonomske
i politike pozicije imaju neku vrstu odgovornosti da se povuku iz multilateralnih pria koje bi zemlju mogle izloiti osvetnikom delovanju
manje razvijenih zemalja. Kreiranje ovakve politike dinamike je nain
koji zapanjuje, nain na koji su Sjedinjene Amerike Drave poslednjih
otprilike pola veka zavladale razvojem tehnologije, svetske kulture i
ekonomije, od operativnog sistema Windows, preko zolofta, do boinga
747. Na taj nain se ideja o amerikoj izuzet/n/osti uvek prelama
kroz dva kljuna soiva modernosti: ubrzane tehnoloke promene koja
se, bar danas, usredsreuje oko umreavanja informacija, nasuprot
kontinuiranom ispoljavanju suvereniteta ujedno sa pojavljivanjem
ovih globalnih umreavanja. I ta dva soiva su, naravno, iste one pozicije od kojih smo poeli: ili je sve drugaije, ili nita nije drugaije.
S one strane meunarodnih afera, teorija o amerikoj izuzet/n/osti takoe
ima implikacije na politiku teoriju mrea. Za razliku od Lovinka, mi sma
tramo da su poslednjih decenija procesi globalizacije mutirali od sistema
kontrole smetenih u relativno malom broju stoera moi ka sistemu kon
trole utkane u materijal distributivnih umreavanja.
To se pokazuje na brojnim primerima: slabljenje fordovskih ekonomija na Zapadu, jaanje postindustrijskih ekonomija koje se bave uslugama i informacijama, transnacionalne i imigrantske odlike radne snage,
globalno izmetanje proizvodnje na polju visokih tehnologija, irenje
kulturnih proizvoda svuda po svetu, sve vei znaaj umreenih maina

196 

Mediji / Mo / &

u vojnoj i zakonodavnoj primeni, upotreba visokokodiranih informatikih sistema u logistici robe, primena sloenih farmakolokih sistema u zdravstvenoj zatiti i upravljanju stanovnitvom. Unutar guste
mree distributivnih umreavanja izgleda da je sve svuda to je posledica take gledanja koja ne ostavlja mnogo prostora polovima globalnog i lokalnog. Bioloki virusi se prenose avionima iz provincije
Guandung u Toronto za svega nekoliko sati, a kompjuterski virusi se
prenose preko linija podataka od Sijetla do Sajgona za nekoliko sekundi. Ali jo je vanije da su reenja za ove raznovrsne bolesti osmiljena
i primenjena preko istih mrea softveri za auriranje koji se bore
protiv virusa i mree medicinske kontrole koje se bore protiv pojave
infektivnih bolesti. Izgleda da se danas kao dominantan vid opisivanja
prirode kontrole i otpora kontroli pojavljuje mrea.
Ali imperija SAD i amerika najvanija doktrina suvereniteta pojavljuje se na
povrini da bi se usprotivila prethodnoj slici globalne informatike kontrole.
Ameriki unilateralizam se izgleda protivi ideji da ivimo u globalnom
umreenom drutvu. Neko bi se mogao zapitati: kako to da postoji
globalni sistem rasprostiranja kontrole, ako u isto vreme postoji samo
jedna supersila? U isto vreme kada se pojavljuje globalna umreenost
sveta, mogu se videti i aktivnosti koje preduzimaju Sjedinjene Amerike
Drave koje deluju kao suprotnost umreavanju: ispoljavanje novog
suvereniteta u liku umreavanja.
Na ovaj nain Lovinkovo poetno tvrenje da svetom vlada ameriki predsednik, a ne globalna umreenost podstie itav niz pitanja.
Da li je Amerika suverena mo ili pak umreena mo? Da li je suverenitet potukao nekada napredniju formu umreavanja? Ili je forma
umreavanja izumela novu formu suvereniteta koji joj je imanentan?
Prvo pitanje: ta su karakteristike tekue geopolitike borbe? Da li je re o
tome da se suverene drave bore protiv nedravnih aktera? Da li je re o
centralizovanim vojskama koje se bore protiv necentralizovane gerile?
Hijerarhijama koje se bore protiv umreavanja? Ili je na vidiku nova glo
balna dinamika?
Drugo pitanje: umreavanja su vana. Ali da li politika amerikog
unilateralizma obezbeuje znaajan suprotan primer za tvrenje da je mo
danas zasnovana na mreama?

Aleksander R. Galovej i Judin Taker, Prolegomena: Umorni smo od drvea

197

Ne smemo otpoeti sa davanjem konanih odgovora na ova pitanja.

Umesto toga, hteli bismo da nagovestimo da je spoj izmeu suvereniteta
i umreavanja upravo mesto gde se oigledne protivrenosti u kojima
danas ivimo mogu najbolje razumeti. Njihovo trvenje jeste ono to je
zanimljivo. Na izbor ne bi trebalo da bude naprosto izmeu sve je
drugaije ili nita se nije promenilo; naprotiv, ovu dilemu treba
upotrebiti kao problematiku preko koje bi trebalo ispitati mnoge obrte
u drutvu i kontroli tokom proteklih nekoliko decenija.
Moda je najbolja lekcija o umreavanju ona o kontroli: umreavanja
samim svojim postojanjem nisu oslobaajua; ona primenjuju nove vrste
kontrole koje operiu na nivou anonimnog i ne-humanog, tako da kae
mo, materijalnog.
Svojstvo ne-humanosti mrea upravo je ono to ih ini tako teko
razumljivim. One su, kao to nagovetavamo, medij savremene moi,
pa ipak nijedna grupa niti pojedinani subjekt ne kontroliu umreavanje. Ljudski subjekti konstituiu i konstruiu umreavanja, ali uvek
na veoma distributivan i nejednak nain. Ljudski subjekti cvetaju u
umreenoj interakciji (srodne grupe, klanovi, drutva), pa ipak trenuci
u kojima logika mree preuzme primat u gomili ili rojevima, u zarazama ili infekcijama jesu trenuci koji najvie dezorijentiu i ugroavaju integritet ljudskog ega. Otuda protivrenost: ini se da svojstvo
samoregulisanja i samoorganizovanja nepredvienih umreenih fenomena proizvodi i nadopunjuje samu stvar koja nas ini ljudskim biima, tako da mogunost da se tim nepredvienim strukturama nametne kontrola odozgo nestaje u bujanju forme umreavanja, koja se
oslanja na ukidanje vanosti ma kog distinktivnog ili izolovanog vorita komunikacije (node). Ta neusklaenost je najoiglednija u akcidentima umreavanja ili u umreavanjima koja izmiu kontroli
internetski crvi ili epidemije, na primer. No, nazvati te instance akcidentima ili gubljenjem kontrole znai pogreno ih imenovati. Nije
re o umreavanjima koja su na neki nain prekinuta, naprotiv, to su
umreavanja koja i suvie dobro rade. To su umreavanja koja su s one
strane mogunosti kontrole, pa ak i mogunosti razumevanja. U jednom trenutku umreavanja deluju predimenzionirano, poput globalne dinamike klimatskih promena, a ponekad su sasvim mala, poput
binarnog koda DNK. Zbog toga sugeriemo da mree, ak i ako koin-

198 

Mediji / Mo / &

cidiraju sa drutvenim ivotom, takoe, u sebi nose i nehumane i

mizantropske tenje []
Provizorni odgovor 1: politiki atomizam
(nieovski argument)
Akcija i reakcija, sila i protivsila moe se tvrditi da se odluke
Sjedinjenih Amerikih Drava da objave rat terorizmu ili da interveniu na Bliskom istoku ne dogaaju u politikom vakuumu. Moda su
globalne mahinacije Imperije izmamile ameriki resantiman u
formi unilateralizma, nostalgiju za dobrim starim danima Hladnog
rata, kada je rat znaio nastavak priprema za obraun (do kojeg nikako
ne dolazi) izmeu tehnoloki naprednih blokova moi. Tako da se
svako napredovanje prema decentralizovanoj globalnoj imperiji, koju
ine Francuska, Japan, Rusija i druge vodee privredno razvijene
zemlje, susree sa amerikim zahtevom da povrati jedinstven suverenitet u svetu.
Time se, meutim, upuuje na to da za razliku od Sjedinjenih
Amerikih Drava, meunarodna zajednica, koju predstavljaju
Ujedinjene nacije, ima vodeu politiku ulogu na globalnoj politikoj
sceni. Problem je u tome to je sam pojam Ujedinjenih nacija optereen nejasnoama. S jedne strane, postoji romantina elja za postojanjem politike tabula rasa, gde bi mnoge nejednakosti meu zemljama bile izbrisane zajednikom voljom meunarodne zajednice. U
realnosti, meutim, nain na koji Ujedinjene nacije funkcioniu daleko je od toga: veina zemalja je efikasno iskljuena iz procesa odluivanja o meunarodnoj politici, a stratifikacija meu dravama u okviru Ujedinjenih nacija obesmiljena je (bilo iznutra, kada Rusija i Kina
kritikuju ratnu politiku SAD, ili spolja, kao kada su 2003. SAD uloile
veto na jednoglasnu UN osudu odluke Izraela da podigne zid (security
fence) na okupiranoj teritoriji.
Ujedinjene nacije nisu jednostavno suprotnost Sjedinjenim Amerikim
Dravama, kao to ni decentralizovana umreavanja nisu jednostavno
suprotnost centralizovanim umreavanjima.
Sve dok se nieovskim argumentom naa panja usmerava na politiku fiziku akcije i reakcije kakva postoji unutar umreenih struktura, ne

Aleksander R. Galovej i Judin Taker, Prolegomena: Umorni smo od drvea

199

moe se objasniti konflikt unutar mree, ili, bolje reeno, izmeu

mrea. Zbog toga to je opseg ovog argumenta tako lokalan, on moe
da objasni samo posledice na irokoj skali konflikta umreavanja, kretanjem od jednog lokalnog konflikta do drugog (u stvari, od vorita
do vorita). Nieove beleke u Volji za mo otkrivaju ovaj atomistiki
smer. Nie poinje analizom kvantuma moi u konstantnoj interakciji i, prema njegovom razumevanju, kvantumi moi su ono to na neki
nain tvori volju za mo. Strukture mrea nas podstiu da mislimo
o onome ta se deava izvan skale to jest, izmeu prelaska od kvantuma moi ka volji za mo.
Provizorni odgovor 2: unilateralizam
protiv multilateralizma (fukoovski argument)
Kritika unilateralizma Sjedinjenih Amerikih Drava izneverava neke
od pretpostavki o odnosima moi. One tee tome da u obzir uzmu
rezultat ili krajnje posledice odnosa moi, a ne kontingencije kojih
mora biti da bi ove posledice egzistirale. Na primer, unilateralizam
SAD se esto koristi da bi se pokazalo da mo nije decentralizovana ili
zasnovana na umreenosti, jer je, u ovom sluaju, politika mo
zatvorena u jednoj zemlji (ili preciznije, u amerikom predsedniku).
Ovaj argument je slian Lovinkovom tvrenju s poetka: da je mogue potvrditi umreeni karakter moi, ali na kraju, ameriki predsednik je taj koji donosi odluke koje se tiu rata, resursa i trita. Iako je
to nesumnjivo tano, takoe se moe tvrditi da je politika ikonografija predsedavanja posledica, a ne uzrok asimetrinih globalnih politikih odnosa. tavie, efikasno politiko razumevanje ove situacije ne
moe da pone od krajnjih posledica odnosa moi. Umesto toga,
moglo bi se postaviti pitanje: kakvi odnosi moi treba da su u igri da
bi pojedinani entitet dobio vlasnitvo (propriety) nad globalnom organizacijom i kontrolom? Iako je fukoovski naglasak na tome da je svojstvo odnosa moi da se kreu odozdo nagore vana strategija za
razumevanje specifinog globalnog svojstva odnosa moi, sam Fuko je
uvek bio skeptian prema tome da se njegov rad kontekstualizuje u
smislu ontologije (otuda njegovo isticanje epistemologije, ili ose
znanje/mo).

200 

Mediji / Mo / &

Fukoovska analiza moe da otkrije kako je mo uslovljena u svom kraj

njem ishodu (Homeland Security4, the Patriot Act5), iako ne daje odgovore
o postojanju kao takvom te moi.
Da pojednostavimo, takva analiza opisuje na koji nain mo nastaje, ali
vrlo malo govori o tome kako ona funkcionie, ili ak, da li kao takva
postoji. Odavde slede brojna pitanja: ta znai personifikovati ili
individualizovati entitete poput Sjedinjenih Drava u smislu unilateralizma? (To je bio izazov i za Majkla Harta (Michael Hardt) i Antonija
Negrija (Antonio Negri) kada su tvrdili da Amerika i imperija nisu
puki sinonimi). I to je vanije, kakva su umreavanja odnosa moi
koja konstituiu samu ontologiju rasprava unilateralizam protiv multilateralizma?
Neposredan odgovor dale su brojne politike analize koje se tiu
Sjedinjenih Amerikih Drava.6 U ovoj knjizi se neto intuitivno nagovetava: da je sam termin ameriki unilateralizam sluaj pogrenog
imenovanja. Unilateralizam radi na nekoliko nivoa: na jednom nivou
povezuje Belu kuu sa saudijskom Kraljevskom kuom, na drugom sa
Izraelom, na treem sa Halibartonom,7 na etvrtom sa Ujedinjenim
nacijama i tako dalje, prema tome, iako fukoovska analiza moe
zazvuati kao protivrena, ona upuuje na to da bi unilateralizam
trebalo shvatiti kao umreenost. To ne znai da nema centra, upravo
suprotno.
Sledei Fukoa, da bi neto postalo unilateralno, potrebno je da postane
multilateralno, ali preko skrivenih, zatvorenih vrsta multilateralizma. Da
bi se bilo singularnim, potrebno je najpre biti pluralan.
4

6
7

Odeljenje, ili Ministarstvo za nacionalnu bezbednost (Department of Home

land Security) nastalo je nakon teroristikih napada 11. septembra 2001, a
kao to mu ime govori, bavi se iskljuivo zatitom graana i imovine SAD od
teroristikih napada. Prim. red.
Zakon Kongresa SAD Patriot Act potpisao je predsednik Dord V. Bu, 26.
septembra 2001. Pun naziv zakona je (USA PATRIOT Act) Uniting and Strengthening America by Providing Appropriate Tools Required to Intercept and
Obstruct Terrorism Act of 2001. Prim. red.
To se moe videti u knjigama poput knjige Boba Vudvorda (Bob Woodward)
Plan of Attack.
Halliburton najvea amerika kompanija za upravljanje naftom i gasom.
Prim. prev.

Aleksander R. Galovej i Judin Taker, Prolegomena: Umorni smo od drvea

201

Centar takozvanog amerikog unilateralizma konstruisan je preko njegovog svojstva umreenosti. U odreenom smislu, bilo koja predsednika administracija samo je donekle toga svesna. Ona je zapravo u
paradoksalnoj poziciji. Da bi osigurala koheziju amerikog unilateralizma, neophodno je da krivotvori veze izvan svog domena.
Provizorni odgovor 3:
sveprisustvo i univerzalnost (deterministiki argument)
U analizi odnosa moi esto se mnogo vremena troi na ideoloku
sadrinu politike borbe: na koji nain vrednosti islamskog fundamentalizma ili arogancija SAD, proizvedeni unutar odreenog istorijskog
konteksta, dovode do nasilja ili njegovog opravdavanja. Postoji, meutim, drugo stanovite koje se usredsreuje na arhitekturu moi, a ne
samo na njen ideoloki sadraj.
Uloga koju su igrale komunikacijske i informacijske mree u meunarod
nom terorizmu i ratu protiv terorizma znaila je da su sada mediji
postali kljuna komponenta rata i politikih sukoba.
Jedan od rezultata ovakvog stanovita jeste da se na medije moe gledati kao na ono to determinie same uslove politike: osa rat/mediji
ini rat manje realnim, dok njegove posledice, prema anu Bodrijaru
(Jean Baudrillard) i Polu Viriliou (Paul Virilio) preuzimaju formu tehnolokih akcidencija ili informatikih bombi, i duha terorizma
iji je nosilac telo. Kada se termini mo i kontrola koriste u ovom
kontekstu, to je zaista skraenica za uinke medijskih sistema materijalnost medija je, kao to nam je reeno, determinanta odnosa moi,
a ne obrnuto. Na primer, sa ove take gledanja, diskutabilno je da je
umreavanje FedEx-a i AT&T-a znaajnije od umreavanja Sjedinjenih
Drava u smislu globalne ekonomije, komunikacija i konzumerizma.
Ovim argumentom koji bismo mogli nazvati deterministikim argumentom kae se da je, da bi se razumela politika situacija, neophodno razumeti materijalne i tehnike infrastrukture koje obezbeuju
kontekst za politiki konflikt (primeujemo da ovo jo nije kauzalni
argument). Uzmimo u obzir rasprave o elektronskom prislukivanju,
nadziranju podataka, medicinskim protokolima koji se tiu ljudskog

202 

Mediji / Mo / &

zdravlja, biometrije i informatikog ratovanja. Najednom, naizgled

bezazleni detalji o paketima podataka, mrenim protokolima i zatitama postaju zaista politiki obojeni. Poreenje, koje smo napravili na
poetku, izmeu predsednike moi i tehnonaune moi, iznenada
ima malo vie smisla.
Tekoa sa deterministikim pristupom (u prouavanju informatikih teh
nologija ili u drugim oblastima) u tome je to esto pretpostavlja utemelji
vaku poziciju date tehnologije. Pretpostavlja se da, u stvari, tehnologija
prethodi politici.
Iako neemo jednostavno zauzeti suprotno stanovite (da politika
determinie tehnologiju), ima neto u ovom stavu to je vredno zapaziti, a to su ambijent i aspekt okruenja novih medija (koliko god
da su stari). Novi mediji ne samo to su neophodni ve su i, to je jo
vanije, svuda prisutni ili je to bar deo njihovog delovanja. Kompjuteri,
baze podataka, mree i druge digitalne tehnologije posmatraju se kao
utemeljujue za savremeno razumevanje svega, od kulturnog identiteta do rata. Digitalni mediji su, ini se, svuda, ne samo u ezoterinim
podrujima kompjuterske animacije ve u svakodnevici digitalnog
(elektronska pota, mobilni telefoni, internet). U okvirima zemalja
Prvog sveta, ova svakodnevica banalnost digitalnog jeste upravo
ono to proizvodi efekat sveprisustva i univerzalnosti. (Je li to dostatna
definicija mree: ono to je sveprisutno?) Iako je prisustvo digitalne
tehnologije neporecivo, ono je, takoe, daleko od globalnog sveprisustva, ili od toga da bude kamen temeljac drutva. Uoavamo razliku,
dakle, izmeu naina na koji nove tehnologije mogu da budu konstitu
tivne za drutvene, kulturne i politike fenomene i ideju da su digitalne
tehnologije temelj na kojem se izgrauje drutvo. Deterministiki pristup prouavanju medija ne moe objasniti ovu razliku naprosto zato
to, po definiciji, mora da uzme zdravo za gotovo sveprisustvo predmeta svog prouavanja. To upuuje na zakljuak da tehnologija ini
ovo ili ini ono. Nismo, meutim, sigurni da bi se tehnologija mogla
tako lako antropomorfizovati.

Aleksander R. Galovej i Judin Taker, Prolegomena: Umorni smo od drvea

203

Provizorni odgovor 4: okultizam i kriptografija

(nominalistiki argument)
Razmotrimo i konanu interpretaciju. U dosadanjoj diskusiji smo
pretpostavljali da Ujedinjene nacije i Sjedinjene Drave imaju
odreena znaenja. Ali bilo koja savremena situacija mora priznati
pitanje imenovanja ili, zapravo, zamenjivanja ire grupe naslovom ili
imenom. Naposletku, iako je odluivanje neiji posao, odluke koje
donosi amerika administracija nije donela jedna osoba, pa ak ni
pojedinani subjekt. Pa ipak, jezik podrava ovu pretpostavku u samom
nainu na koji jezik personifikuje kolektivne identitete. To se stalno
deava. Postaje neka vrsta lingvistikog stenograma rei da Sjedinjene
Drave ine ovo ili Al Kaida ini ono. Imenovanje je, meutim, zapetljan
posao; on vodi do problema individuacije. Reakcija Sjedinjenih Drava
na 11. septembar 2001. bila je pokazatelj problema individuacije.
Odmah nakon napada, vlada i mediji su neprekidno ponavljali dve
protivrene izjave: da postoji novi neprijatelj koji konstituie meunarodna mrea ljudi, oruja, novca, informacija i ideologija; i da je ime
tog rasprostranjenog novog neprijatelja terorizam ili ak Al Kaida.
U isti mah vidimo izjavu da je na neprijatelj rasprostranjen i umreen
do tog stepena da se ne moe imenovati. Pa ipak, nastavlja se neprekidno imenovanje onoga to se ne moe imenovati. Ono to je oigledno i neposredno isto je ono to je skriveno i nepoznato. Ono to je
jednostavno mrano je; optepoznato je skriveno.
Ali to je samo najeksplicitniji primer mnogo temeljnijeg pitanja
koje se tie imenovanja, naroito kada se razmilja o mreama.
Bilo koji trenutak imenovanja uvek proizvodi svog pritajenog dvojnika:
nominalizam, to jest, ideja da univerzalni deskriptori ne predstavljaju na
adekvatan nain referente koje bi trebalo da imenuju ili demokratizuju.
Imenovanje ukazuje na vlastitu nemogunost. Moda je rasprava o
suverenim mreama zaista samo problem imenovanja. Moda to i nije
rasprava. Da li je suverenitet ita vie od imenovanja suvereniteta?
Derida zapaa da je deo svojstva imena njegovo odbijanje da bude
nazvano imenom. Mree bilo da su teroristike mree ili mree
finansijskih tokova samo pogoravaju ovaj problem, najpre zbog
proste injenice da mree nikada ne tvrde da su integralni celoviti

204 

Mediji / Mo / &

objekti. Imenovati mreu znai potvrditi proces individuacije

(Internet, Al Kaida), ali to takoe potvruje mnotvenost koja je
svojstvena svakoj mrei (internet kao metamrea raznovrsnih podmrea, Al Kaida kao skupno ime za razliite odvojene grupe). Zbog
toga je razvoj ontologije mrea a ne samo ideologije ili tehnologije
mrea od kljunog znaaja za ovu knjigu i za nae razumevanje oblika koji e globalna politika preuzeti u bliskoj budunosti. Sve je u
imenu. Sve svega nije ime. Ono je, kako referencijalno (pretpostavljajui ve postojeu stvar kojoj ime odgovara), tako i evokativno (artikuliui prvi plan i pozadinu gde neto prethodno nije postojalo).
Imenovanje Interneta u popularnoj imaginaciji devedesetih godina, na
primer, pokazuje nam ontoloke posledice koje proistiu iz imena. U
ranim, takozvanim vizionarskim tekstovima o Internetu, esto se biraju metafore meupovezanosti da bi se opisao njegov potencijal, u
mnogima su pozajmljivani termini iz nauke o neurologiji: mozak
sveta, kolektivna inteligencija i tako dalje. No, kada se govori o
bezbednosti informacija, mogu se oznaiti razliite vrste interneta:
kompjuterski virusi, internet crvi, kompjuterska imunologija.
Ve nam ova dva primera govore o brojnim stvarima u vezi s imenovanjem umreavanja, bar to da se imenovanje najee dogaa na priblian nain u pogledu vitalnih formi (Internet je kako mozak tako i
imunitet), a takoe i da imenovanje postoji najee u odnosu na
odreeni drutveni kontekst (to jest, podelu fajlova, probijanje zatite).
Da li je to razlog nae debate sa Lovinkom u kojoj su jedine opcije
izmeu jedne vitalne forme (predsednik Bu) i druge vitalne forme
(naunik koji je izumeo mreu Postel)? Da li se sa mreom ikada
moe suoiti, a da ona pri tom ne bude imenovana?
Sada su predstavljeni brojni pristupi istraivanju koji su pomenuti na
poetku. Svaki od njih se na svoj nain ini prekratak, naroito kada je
re o promiljanju mrea koje su istovremeno i tehnike i politike.
Nije funkcionalno jednostavno pripisati politiki sadraj formi mree.
Bilo bi jo gore tvrditi da je forma mree po sebi reakcionarna ili progresivna. Bilo bi budalasto svesti se na istroenu mantru modernih
politikih pokreta da su distributivne mree oslobaajue, a centralizovane represivne. Ova floskula levice je moda i bila tana u prethodnim decenijama, ali danas mora ponovo da se razmotri.

Aleksander R. Galovej i Judin Taker, Prolegomena: Umorni smo od drvea

205

Da bi se imala mrea, potrebno je mnotvo vorita (nodes). Puko

postojanje ovih vorita, meutim, ni na koji nain ne upuuje na inheren
tno demokratski, ekumenski ili egalitaristiki poredak. Upravo suprotno.
Ponavljamo: smo postojanje mrea umreavanja ne implicira demokratiju ili jednakost. Pre svega, postojanje-kao-takvo ovih mrea jeste
ono to se mora promiljati; postojanje mrea je ono to nas poziva da
mislimo na nain koji odgovara umreenosti. (Da li to onda znai
eksperimentisati sa neim to se naziva filozofija?)
Nadamo se da ovaj odeljak knjige nudi nain da se o globalnim politikim
konfliktima misli topoloki i dijagramski.
Danas je vano videti da osnovne tehnologije, umreavanja, postaju
manifestacija same ideologije, pie Pit ulc (Pit Shultz).
Decentralizacija ili rizomatska ideologija roja (swarm) neprocenjiva
je, korisna je za vojsku, marketing, terorizam, aktivizam i nove vidove
prisile. To nije jednako slobodi samo u matematikom smislu.8 Na
pristup tie se pre svega naina razumevanja odreenih istorijskih
stvarnosti kroz to kako one ispoljavaju raznovrsne stavove, posrednike, resurse, strategije, odnose, kriterijume uspeha, pravila angaovanja
u specifine vidove borbe u okviru sociokulturalne sfere. Kada kaemo
misliti topoloki, mislimo na pristup koji uporeuje apstraktne prostore razliitih strukturnih i arhitektonskih sistema. Piramidalna hijerarhija i distributivne mree, na primer, imaju dve razliite topologije
organizacije i kontrole. Politika dinamika takvih topolokih analiza
oblikovae osnovu ove knjige. Novina politike koja dolazi, pie
oro Agamben (Giorgio Agamben) u okviru misli o topolokoj prirodi politike borbe, u tome je to ona vie nee biti borba za osvajanje
kontrole nad Dravom, ve borba izmeu drave i ne-drave
(humanosti).9
Iako je nova amerika izuzet/n/ost prva linija fronta naeg miljenja
danas, hteli bismo da je situiramo unutar ireg konteksta upuujui na tri
8 Pit Schultz, The Idea of Nettime, u Nettime, 20. jun, 2006.
9 Giorgio Agamben, The Coming Community, University of Minnesota Press,
Minneapolis 1993, 85.

206 

Mediji / Mo / &

dijagrama politikih konflikata, od kojih svaki pronalazi vlastitu istorijsku

aktuelizaciju: politika simetrije ukorenjena u suprotstavljenim blokovima
moi, politika simetrije u kojoj se blokovi moi bore protiv pobunjenih
mrea, i drugi model simetrije u kojem se umreene moi bore protiv dru
gih umreenih moi.
Prva topologija, politika simetrije, moda je najbolje predstavljena u
moderno doba simetrinim konfliktima izmeu Sovjeta i Amerikanaca,
ili ranije izmeu Saveznika i Sila Osovine. No, ovaj model politikog
konflikta postepeno je prevazien drugim, u drugoj polovini dvadesetog veka, koji se moe nazvati politikom asimetrije. Najbolji primer
toga jesu gerilski pokreti u proteklih nekoliko decenija, ili terorizam,
ali takoe i novi drutveni pokreti tokom ezdesetih, kao i novoumreena drutva devedesetih godina. U svim ovim primerima postoji asimetrini konflikt: narodne mree nasuprot uanenih centara moi. U
asimetrinom konfliktu nije mogue uporeivati strategije konflikta.
One su nemerljive. Konflikt je zapravo ukorenjen u asimetriji bez koje
bi bilo vrlo malo antagonizma. (Nije re samo o tome da je feminizam
suprotstavljen onom patrijarhalnom, ve da su suprotstavljeni na asimetrian nain; rasizam i antirasizam ne samo to su suprotstavljeni
ve oni egzistiraju u odnosu asimetrije). U ratu, umreena pobuna e
svaki put propasti, meutim, u nekonvencionalnom ratu (bombai
samoubice, uzimanje talaca, otmice, itd.) postoji mogunost da pobuna postigne izvestan stepen uticaja. Asimetrija dijagram je taktika.
Ova druga faza, u podudarnosti sa onim to se naziva postmoderna,
najbolje se moe razumeti preko sledeeg iskaza: za postmodernu su
karakteristina trvenja strukturno nesrazmernih politikih dijagrama
gde je onaj osnovni u prednosti na tetu onog drugog (na drugom
kraju se ispostavlja neto sasvim drugaije).
Kao to smo rekli ranije, za visokomoderni modus politikog konflikta karakteristian je simetrini rat (centri moi se bore protiv drugih centara moi, sovjetski i ameriki blokovi, itd.). Potom, u postmoderno doba, u poslednjoj deceniji dvadesetog veka, suoeni smo sa
pojavom asimetrinih konflikata (umreevanja se bore protiv centara
moi).10 No, posle postmodernog vida asimetrinog politikog konflik10 Vano je istai da je za termine kao to su postmoderna ili kasna mo
derna manje karakteristino to to su raskinuli sa, na neki nain, zakasne-

Aleksander R. Galovej i Judin Taker, Prolegomena: Umorni smo od drvea

207

ta, pa sve do danas, tokom poslednjih godina prepoznajemo novu

politiku simetrije. Ono sa ime se suoavamo, piu Negri i Hart,
jeste stanje rata u kojem se umreene sile imperijalistikog poretka
suoavaju sa umreenim neprijateljima sa svih strana.11
Zbog toga se savremena politika dinamika presudno razlikuje od one u
prethodnim decenijama: danas postoji strahovita nova simetrija u kojoj se
mrea bori protiv mree. Mora da se razume na koji nain mree deluju
politiki, bilo kao ruilaki rojevi (rogue swarms) ili kao umreeni serveri
(mainframe grids).
Sigurni smo da je forma umreavanja postojala ve neko vreme, ali je
tek nedavno dostigla nivo autoriteta kao dominantan dijagram za
masovnu drutvenu organizaciju i kontrolu. Zapravo, forma mree
stvara napredovanje moi, upravo kao korektiv napumpanog jedinstva
hijerarhije, decentralizacije i birokratije kao karakteristika perioda visoke moderne. U veem delu druge polovine dvadesetog veka kljuna
dinamika odvijala se oko novih mrea prikopanih na stare stoere
moi (prethodno opisana asimetrija). Danas, meutim, tu i tamo pojavio se pavork novih umreenih moi i poeo da povezuje jedne s drugima. U odreenom smislu, centri moi razvili su se unazad usvajajui
strategije i strukture terorista i gerile. Vojska SAD je jedno vreme pokazivala interesovanje za primenu nekih vidova info-rata ili sajber-rata, a u civilnom sektoru smo videli nove odnose mrea moi koje
tehnoloki i ideoloki obuhvataju spektar: sve vei svakodnevni nadzor
(preko veb-kamera, pijunskih softvera /spyware/ do bespilotskih letelica /UAV/, drutveno-ekonomski pomak ka mobilnom i beinom internetu, kulturni romantizam flemobera i aktivista koji koriste mobilne
komunikacije, hakerisanje i virtuelnu okupaciju (sit-ins).
U tom smislu trebalo bi da naglasimo da oslobaajua retorika
distributivnih mrea, retorika koju je artikulisao slavni Hans Magnus
lom modernom, od toga to egzistiraju kao nekakav pomoni odnos sa mo
dernom, odnos koji nikada nije prekinut i upuuje na koincidenciju vie nego
na neslaganje. U knjizi A Singular Modernity, Verso, London 2002. Fredrika
Dejmsona (Fredric Jameson) govori se o ovom prilino zbunjujuem bume
rang-efektu.
11 Michael Hardt i Antonio Negri, Multitude: War and Democracy in the Age of
Empire, Penguin, New York 2004, 62.

208 

Mediji / Mo / &

Encesberger (Hans Magnus Enzesberger) piui o emacipaciji medija,

predstavlja okvir za stvarno promiljanje na temu moi danas. Retorika
oslobaanja je, takoe, okvir za stvarnu prirodu pretnje. Iako je ranije,
tokom kasne moderne, u vreme Hladnog rata, na primer, povezivanje
sluilo slabljenju oruanih pretnji i drugih vidova sukoba otvaranje
kanala komunikacije sa Sovjetima, angaovanje u Kini danas povezivanje funkcionie upravo suprotno.
Povezivanje je pretnja. Umreavanje je oruani sistem.
Amerika vojska klasifikuje mree kao oruani sistem i mobilie ih
poput tenka ili projektila. Povezivanje je danas oruje. Pretnje bombama i teroristika upozorenja ubrizgavaju neopisiv strah u populaciju,
ba kao to je to sluaj sa stvarnom bombom. Umreeni mediji prenose poruke terorista u svaki kutak zemljine kugle ba kao to avionska
umreenost prenosi infektivne bolesti. Ministarstvo unutranje bezbednosti SAD nevoljni je opunomoenik Al Kaidinih zvaninih saoptenja. Terorizam ne bi postojao bez povezivanja u sadanjoj formi. Bio
bi nazivan drugaije moda revoltom, pobunom, ubistvom,
izdajom, atentatom, ili, kako je nazivan u vreme dva svetska rata
sabotaom. U eri distributivnih mrea, terorizam je kao kod kue.
U tom smislu, Zapad je stvorio terorizam tokom postmoderne ere, ili je bar
stvorio uslove za mogunost da se terorizam pojavi.
Izvesno je da upotreba terora u ideolokim borbama prethodi postmodernoj eri decenijama, ako ne i vekovima, i svakako nije re o svesnoj
nameri Zapada da stvori terorizam. Dakle, kada kaemo da je Zapad
izumeo terorizam, mislimo to u strukturnom smislu, a ne u labavom
politikom smislu dezinformisanja koje sprovodi CIA, politikog
resantimana ili neeg slinog. Mislimo da je Zapad stvorio terorizam
na isti onaj nain na koji je prekomerna opta upotreba antibiotika
stvorila nove vrste rezistentnih bakterija. Mislimo da se terorizam
razvio tokom vremena kao ivotna strategija konflikta, takva kakva je
kadra da najpreciznije mogue probije omasovljene blokove moi.
Nestaje heterogenost, razlika postaje sve radikalnija.

Aleksander R. Galovej i Judin Taker, Prolegomena: Umorni smo od drvea

209

to se vie Zapad usavrava kao monolit iste, prikrivene moi, to vie raste
mogunost da ga pojedinani asimetrini napad probije pravo u sr.
to vie Majkrosoft uvruje svoj globalni monopol to je vea ansa da
pojedinani softverski poduhvat srui celokupnu mreu (grid). to vie
globalne zdravstvene mree uspevaju da iskorene neku bolest vea je
ansa da pojedinani mutirani soj izazove pandemiju. Na to mislimo
kada kaemo da je Zapad stvorio terorizam. Terorista odnosi pobedu
bez obzira na to ima li mrtvih ili nema. Ulozi u raspravi su zauvek promenjeni.
Okrutna istina je da terorizam funkcionie. Ali je oigledno, gotovo tauto
loki, da u miljeu umreenosti, terorizam ne moe da ne funkcionie.
Centri moi to znaju. No, dokle god se retorika amerike administracije bavi trijumfovanjem nad teroristima, stvarnost je da se Odjeljenje
za nacionalnu bezbednost, Pentagon, i mnoge druge strukture dravne
moi sve vie orijentiu na umreavanje. Ukoliko pretpostavimo da je
mrea Al Kaide i Bin Ladena glavna nedaa, onda moramo da nadigramo njegovu mreu na svih pet nivoa na kojima umreavanja u informatikoj eri moraju da odnesu pobedu: organizacijskom, narativnom,
doktrinarnom, tehnolokom i drutvenom, kau vojni stratezi Don
Arkila (John Arquilla) i Dejvid Ronfeld (David Ronfeldt) o trenutnom
odbrambenom stavu Zapada. Jednostavno, Zapad mora da podigne
svoje vlastite mree i naui da kao veliki roj napada neprijateljske
mree (da naui neprijateljske mree da postanu rojevi) sve dok ih ne
bude mogue unititi.12
Kada Arkila i Ronfeld upozoravaju da Zapad mora da naui da
kao veliki roj napada neprijatelja, onda oni misle da omasovljeni
blokovi moi Zapada moraju prestati da budu omasovljeni.
Centralizovane i decentralizovane arhitekture, koje su tako dobro i
tako dugo funkcionisale tokom modernog perioda, danas propadaju i

12 John Arquilla i David Ronfeldt, Fight Networks with Networks, http:www.

rand.org/publications/randreview/issues/rr.12.01/fullalert.html#networks
(pristup 11. jun 2005). Arkila i Ronfeld kvalifikuju ovako: ini se da Al Kaida
ima prednost na organizacionom, doktrinarnom i drutvenom nivou. SAD i
njeni saveznici dre malu prednost na narativnom i tehnolokom nivou.

210 

Mediji / Mo / &

Zapad mora da naui kao da nastavi sa distributivnom arhitekturom.

Primena visoko standardizovanih i kontrolisanih tehnologija u istoriji,
internet i kraj dvadesetog veka samo su fusnota opte istorijske transformacije. Arkila i Ronfeld pouruju Zapad da se orijentie na umreavanje fleksibilno, distributivno, agilno, snano, rasprostranjeno,
nevidljivo da bi mogao ravnopravno da se uhvati u kotac sa celularnim, distributivnim umreenim arhitekturama terorizma. I ponovo, to
je pitanje borbe mrea protiv mrea. Masivni blokovi moi nisu u
mogunosti da pobede mree, smatraju ovi autori.
Kada se nova simetrija mrea-mrea vrsto pohrani u imaginaciju, isto
tako brzo treba da bude i okvalifikovana, jer jedno od kljunih pravila je da
je mrea varijabilna iznutra. Nisu sve mree jednake. (Prema tome, iz odre
ene perspektive, mree su asimetrine iznutra.)
Mree nikada nisu konzistentne ili glatke, ve predstavljaju odnose
moi koji su iznutra nepostojani. To je ono to ih ini mreama.
Simetrija mrea-mrea ne znai homogenost. (Stari bilateralni konflikt
doba Hladnog rata, na primer, po definiciji je neumreen, jer je simetrian i postojan.) Umreena mo je iz istorije nauila da moe da
koristi sve vrste autoriteta: centralizovani, decentralizovani, distributivni, nasilni, prisilni, elei, oslobaajui i tako dalje.
Umreena mo je dopunska, a ne ekskluzivna. Ona se iri kroz ono i, a
ne ili.
Budui da su umreavanja dopunska, ona nuno uspostavljaju nejednake diferencijale moi unutar svake strukture. Ba kao to puko
postojanje interneta ne implicira demokratiju, umreavanja ne impliciraju distributivni model. Niti pak impliciraju potpunu horizontalu.
Re je o tome da nisu sve mree iste. Klej irki (Clay Shirky) je pisao o
tome da se zakon moi distribucije resursa prirodno pojavljuje u distributivnim sistemima: U sistemima gde je mnogo ljudi slobodno da
izabere izmeu brojnih opcija, male grupe e dobiti disproporcijalnu
koliinu prometa (ili panje, ili prihoda, itd.) ak i ako nijedan lan
sistema aktivno ne radi na takvom rezultatu. To nema nikakve veze sa
moralnom slabou, rasprodajom ili ma kojim drugim psiholokim
objanjenjem. Sm in biranja koji se rasprostire dovoljno iroko i

Aleksander R. Galovej i Judin Taker, Prolegomena: Umorni smo od drvea

211

dovoljno slobodno, stvara zakon moi rasprostiranja.13 Zakon moi

rasprostiranja pomae da se objasni mesto Amerike u globalnoj mrei.
ak i u distributivnim mreama, odreeni centri e se nuno pojaviti
preko neke vrste ablona grupisanja, ba kao to e se neki veb-sajtovi
pojaviti kao supervorita unutar ire mree. Danas se ti centri moi
nazivaju Bengalor, ili Majkrosoft, ili Arer Danijels Midlend. Ali sama
injenica da oni imaju imena, ne umanjuje kontinuiranu udarnu silu
distributivnih mrea koje nastanjuju i kroz koje se kreu.
S obzirom na to da je umreena mo dopunska u politikim strategijama,
u informatikoj eri kontrola se stvara selektivnim artikulisanjem odreenih
taktika, ovde jednih, tamo drugih.
Nije re o tome da distributivna kontrola pobeuje centralizovani
suverenitet, ve je re o orkestriranoj upotrebi jednog protiv drugog. U
tom smislu neophodno je da umreavanja postoje u cilju mogunosti
stvaranja suvereniteta. U bogatoj filozofskoj literaturi o politikom
suverenitetu, suverenitet je uvek ugroen spolja. Kod Tome
Akvinskog, zemaljski vladar jo uvek mora da odgovara Bogu. U
Bodenovoj (Jean Bodin) sekularizovanoj verziji, suverenitet ograniava
bog opteg dobra (kao to je sluaj kod Spinoze / Baruch de Spinoza/).
Kod Grocijusa (Hugo Grotius) suverenitet jedne nacije uvek je zasenen suverenitetom drugih nacija i mogunou rata.
Danas je u igri ista dinamika. Umreena mo poiva na dijalektici izmeu
dve suprotstavljene tenje: jedna radikalno distribuira kontrolu na auto
nomni lokalni nivo; druga kontrolu usmerava na kruto definisane hijerar
hije. Svi politiki reimi danas stoje u nekom odnosu sa mreama. Prema
tome, ono to ameriki reim ini tako varljivim jeste injenica da je mogu
e imati i unilateralizam i umreenost.
Kada je suverena umreena mo sposobna da nareuje globalno i trenutno, postoji ono to bi se moglo nazvati globalno-pojedinanim
dogaajima komande. Pod globalno-pojedinanim mislimo na to da
dokle god je umreeni vladar umreen globalno, proirujui se na sve
13 Clay Shirky, Power, Laws, Weblogs and Inequality, http://www.shirky.com/
writings/powerlaw-weblog.html (pristup, 11. jun 2005).

212 

Mediji / Mo / &

zemlje i sve drutvene kontekste kao lokalizovani domorodac (ne kao

uljez ili okupaciona sila), dotle je kadar da emituje pojedinanu naredbodavnu odluku sa pojedinane lokacije. Mrea je dovoljno pametna
da napravi razliku izmeu distributivne organizacione mehanike i
direktnih komandi, jer je to, zapravo, isto. Na ovaj nain, umreeni
vladar moe da okrene prekida i posmatra kako se komandne odluke brzo ire i prenose po itavoj zemljinoj kugli. Danas bi primer toga
moglo da bude neto poput auriranja bezbednosti operativnog sistema. Ono potie od pojedinanog umreenog vladara (softverske kompanije), ali je jedna vrsta materijalne komande izdate na globalan,
relativno trenutan nain. Naravno, antagonisti u ovom scenariju, imejl
crvi ili zombi botnet, operiu po toj istoj logici. Globalno-pojedinane
komande iziskuju veoma visok nivo tehnoloke organizacije i meusobne povezanosti. One se danas uglavnom pojavljuju kao eksploatacija nauno-tehnolokih mogunosti ili se izdaju kao zakrpe ili
terapije u borbi protiv tih materijalnih pretnji, ali takoe mogu biti
izdate u oblasti kulture predstavljajui iru evoluciju dananjih strategija proizvodnje u-pravi-as i praenja trendova i brzih odgovora.
Ako se vlastodrakim taktikama umreenih vladara dopadne globalno-pojedinani komandni dogaaj, bilo bi zanimljivo razmisliti kako
bi izgledao asimetrini odgovor na to. Nee vas spasti geografija. A
nee ni agilnost, niti pak lukavstvo. Ta su pitanja upuena u sledeim
odeljcima i tiu se oslobaanja i protivproceduralnih praksi.
Dakle, mree i suverenitet nisu nekompatibilni. Zapravo, sasvim je
suprotno: umreavanje stvara uslove postojanja novog oblika suverenite
ta. Amerika je samo savremena figura koja predstavlja suverenitet-u-umreenosti.
Iako je u prolosti umreenost moda i predstavljala pretnju moi u
pogledu svega, od masovnih drutvenih previranja tokom ezdesetih
godina XX veka pa sve do gerilskih pokreta i teroristikih organizacija,
danas vie nije tako. Mree vie nisu pretnja amerikoj moi. Naprotiv:
mree su medij preko kojeg Amerika izvlai svoj suverenitet.
Sedamdesetih, kada su il Delez i Feliks Gatari pisali o ratnoj maini
kao o otporu dravnom aparatu, opisivali su pretnju koju neuhvatljivo
umreavanje moe da predstavlja za centar moi. Ali 1990. godine
Delez je prepoznao istorijsku transformaciju koja se u meuvremenu

Aleksander R. Galovej i Judin Taker, Prolegomena: Umorni smo od drvea

213

odigrala i pisao je o novim formama umreenosti u smislu ultrabrzih

formi naizgled slobodno-lebdee kontrole.14
Ono to su Sjedinjene Amerike Drave uspele da postignu u godinama posle 1989. jeste da iz unutranjosti ultrabrzih i slobodnoplutajuih mrea izvuku svoj suverenitet. To je rezultiralo zanimljivom dvojnom retorikom meunarodnog prisustva u mirovnim
operacijama u kombinaciji sa silom koju predvodi Amerika, sveprisustvom koje se odrava jedino slabanom politikom fantazijom. Ta
slabana asimilacija je upravo model za suverenitet u umreenosti.
Sadanji ameriki reim je u politikom vostvu. Njegov cilj je da usposta
vi suverenitet u novoj politikoj strukturi, koja je u antitezi sa tradicional
nim vidovima suvereniteta.
Poenta je u tome da se dospe s one strane teorije zakona distribucije
moi do realne teorije politikog delovanja ukorenjenog u umreenosti. Sad moemo da se vratimo naoj poetnoj konstelaciji istraivanja:
kakva je priroda tekue geopolitike borbe? Da li su Sjedinjene
Amerike Drave izuzetak na svetskoj politikoj sceni? Da li se pojedinani suverenitet vraa umreenosti, globalnim pitanjima? Na argument ine tri koraka:
1. Moderni period odlikuje se kako simetrinim politikim konflikti
ma koje vode centralizovani blokovi, tako i asimetrinim konfliktima
u kojima se umreeni akteri bore protiv centralizovanih moi.
Mnogi e kasnije sugerisati da je asimetrini konflikt zapravo istorijski odgovor na centralizaciju moi. Taj tip asimetrine intervencije,
politika borba kreirana kao negativna slinost svoje suprotnosti,
posluila je kao inspiracija za koncept poduhvata, rezonantnog
toka osmiljenog da prui otpor, zapreti i u potpunosti napusti
dominantni politiki dijagram. U primere se mogu ubrojati: bombai samoubice (protiv policije), korisniki internet (peer-to-peer) procedura (protiv muzikih konglomerata), gerila (protiv vojske), ratovi
na mrei (protiv sajber-ratova), potkulture (protiv porodice) itd.
14 Gilles Deleuze, Negotiations [prev. dela Pourparlers 1972-1990] Martin Joughin,
University of Minnesota Press, Minneapolis: 1990, 178.

214 

Mediji / Mo / &

2. Dananjica je ponovo simetrina, ali ovoga puta u simetrinoj formi

borbe mrea protiv mrea.
Novi suverenitet, svojstven globalnim umreavanjima, nedavno je
uspostavljen rezultirajui novim savezom izmeu kontrole i
pojavljivanja. Mree postoje u novoj vrsti globalnog univerzalizma, takvog koji je produetak neprekidnog stanja unutranje
nepostojanosti i izuzetnosti. Ono to je u igri u izuzetnosti mrea
jeste novodefinisani oseaj za vorita i rubove, linije i take, stvari i dogaaje umreene fenomene koji su odjednom bioloki i
informatiki.
3. Da bi budui politiki pokreti bili efikasni, moraju da otkriju novi
poduhvat.
Mora se izumeti potpuno nova topologija otpora koja je asimetrina u odnosu na umreavanja, kao to je umreavanje bilo asimetrino u odnosu na centar moi. Otpor je asimetrija. Novi
poduhvat e biti antimrea. To e biti ono to e se kasnije
nazvati topologijom izuzetnosti. Morae da uzme u obzir radikalno ne-humane elemente svih umreavanja. Morae da uzme u
obzir nehumano unutar humanog, nivo bitova i atoma koji ak
i danas ima primat kao uticajan biomedia u vlasnikim interesima.
To tek treba izumeti, ali novi umreeni vladari u usponu vrlo e
verovatno odgajiti antimreu, ba kao to su stare moi dvadesetog
veka odgajile svoju vlastitu smrt, svoje naputanje.

Aleksander R. Galovej i Judin Taker, Prolegomena: Umorni smo od drvea

215

Glosar

Worm crv; samoreprodukujui kompjuterski program koji koristi

umreenost da bi poslao kopije samog sebe do drugih mrenih
ureaja (nodes) i to ini bez intervencije korisnika.
Swarm roj; opisuje kolektivno ponaanje decentralizovanih, samoorganizovanih sistema, bilo prirodnih, bilo artificijelnih.
Node vorite; bilo koji ureaj prikopan za kompjuter (drugi kompjuter, PDA, mobilni telefon ili drugi mreni ureaj). Na IP mrei,
to je bilo koji ureaj koji ima IP adresu.
Zombie botnets argonski termin za skup softverskih robota ili
boots koji funkcioniu autonomno ili automatski. Izraz se generalno koristi za skup ugroenih raunara (zombija).
Patch zakrpa; mali kompjuterski program koji se moe dodati na
postojei program da bi postojei program radio kako treba.
Peer-to-peer (P2P) protokoli to je mrea koja se najee koristi za
razmenu fajlova ili informacija direktno korisnik sa korisnikom
(poput Torenta, npr.) i za samu razmenu fajlova ne zahteva servere
(posebni raunari, stalno prisutni na mrei).
Flashmobers vee grupe ljudi koje se iznenada pojavljuju na nekom
javnom mestu i izvode razliite akcije u kratkom vremenskom
periodu i zatim se iznenada razilaze.
Spyware 1. softver koji tajno prikuplja informacije o osobi ili organizaciji. 2. bilo koji softver koji je osmiljen da delimino ili potpuno
kontrolie operacije kompjutera bez znanja njegovog korisnika.
Virtual sit-in vid elektronske graanske neposlunosti. Tokom virtuelnog sit-ina hiljade ljudi simultano i neprekidno pokuava da
pristupi nekoj veb-stranici. Ako se akcija dobro izvede, efekat je
spori rad ili ak prestanak rada te veb-stranice kojoj je onda u potpunosti onemoguen pristup.
Biomedia odnosi se na informatiku rekontekstualizaciju biolokih
komponenti i procesa.
S engleskog prevela i uradila glosar Tatjana Popovi

III ideolo

acija__
ik
n
u
m
o
k
,
a
ij
c
a
t
n
o gija, repreze

Vilem Fluser

219

ta je komunikacija?1

Lj

udska komunikacija je artificijelan proces. Ona se oslanja na artistike tehnike, izume, orua i
instrumente, to jest, na simbole u poretku kodova. Ljudi ne razumeju
jedni druge na prirodan nain. Kada ljudi govore, prirodni tonovi
se ne ispoljavaju kao kod pesme ptica, a pisanje nije prirodan gest
poput plesa pela. Shodno tome, teorija komunikacije nije prirodna
nauka, nego se bavi neprirodnim aspektima ljudskog bia. To je jedna
od onih disciplina koje su se nekada nazivale humanistikim naukama. Ameriki termin humanistika na odgovarajui nain opisuje
sutinu ovih disciplina. Tim terminom naglaava se da je ljudsko bie
neprirodna ivotinja.
Samo je u tom smislu mogue oveka nazivati drutvenom ivotinjom, zoon politicon. Ako nije nauio da upotrebljava instrument
komunikacije (to jest, jezik), on je idiot (izvorno: privatna osoba).
Idiotizam, nedovreno ljudsko-bie, pokazuje nedostatak umetnosti.
Naravno, postoje i drugi prirodni interpersonalni odnosi (kao, na
primer, odnos izmeu majke i deteta, ili seksualni odnos). Moglo bi se
zakljuiti da su ti odnosi najizvorniji, najfundamentalniji vidovi komunikacije. Ali oni nisu karakteristini za ljudsku komunikaciju. tavie,
oni su u velikoj meri obeleeni artistikim tehnikama (pod uticajem
kulture).
Ljudi nisu uvek u potpunosti svesni artificijelnog karaktera vlastite komunikacije same injenice da ovek sebe ini razumljivim preko
1

Izvor: Vilm Flusser, Was ist Kommunikation? in Kommunikologie, Schriften 4, prir. Vera Eckstein and Stefan Bollmann (Manheim, GR: Bollmann).
Tekst preveden prema What is Communication in Vilm Flusser, Writings,
prir. Andreas Strhl, prev. Erik Eisel (Minneapolis, MN: University of Minnesota Press, 2002), pp. 3-7.

220 

Mediji / Mo / &

artistikih tehnika. Kada jednom savladamo kod, teimo da zaboravimo njegovu artificijelnost. Kada se naui kd gestova, vie se ne prepoznaje da klimanje glavom znai da samo za one koji ovaj kod koriste.
Kodovi (i simboli koji ih ine) postaju druga priroda, a kodifikovan svet
u kojem ivimo svet znaenjskih fenomena poput klimanja glavom,
saobraajnih znakova i nametaja ini da zaboravimo svet prve prirode (oznaeni svet). U prethodnoj analizi, kodifikovani svet ima
svrhu da nas primora da zaboravimo da je to artificijelna tekstura koja
nau, u sutini besmislenu, beznaajnu prirodu proima znaenjima u
skladu s naim potrebama. Svrha ljudske komunikacije jeste da uini
da zaboravimo besmisleni kontekst u kojem smo potpuno sami i nekomunikativni, to jest, svet u kojem smo osueni na usamljeniki kraj i
smrt: svet prirode.
Ljudska komunikacija je artistika tehnika ija je svrha da zaboravimo surovi besmisao ivota osuenog na smrt. ovek je po prirodi
usamljena ivotinja, jer on zna da e umreti i da u asu njegove smrti
zajednica za to nee mariti: svi umiru sami. tavie, svaki je as potencijalno as smrti. Izvesno je da niko ne moe iveti sa saznanjem o ovoj
fundamentalnoj usamljenosti i besmislu. Ljudska komunikacija nas
obmotava velom u vidu kodifikovanog sveta. Taj veo je napravljen od
nauke i umetnosti, filozofije i religije, i on se sve gue obmotava da
bismo zaboravili na usamljenost i smrt, ukljuujui i smrt onih koje
volimo. Ukratko, ovek komunicira sa drugima. On je politika ivotinja, ne zato to je drutvena ivotinja, ve zato to je usamljena
ivotinja koja ne moe da ivi u samoi.
Teorija komunikacije bavi se artificijelnom teksturom koja nam
omoguuje da zaboravimo samou, i u tom smislu, ona je humana.
Ovo nije mesto na kojem bismo raspravljali o razlici izmeu prirode,
s jedne strane, i umetnosti (ili kulturi ili duhu), s druge. Ipak,
mora se ukazati na to da u metodolokom smislu teorija komunikacije
nije prirodna nauka. Krajem devetnaestog veka postojala je opta
saglasnost da prirodne nauke objanjavaju pojave, dok ih humanisti
ke nauke tumae. (Na primer, oblak se moe objasniti ukazivanjem na
njegove uzroke, a knjiga se moe tumaiti ukazivanjem na njeno znaenje). U skladu sa ovom shemom, teorija komunikacije smatra se
interpretativnom disciplinom: ona se bavi znaenjima.
Naalost, izgubili smo naivnost koja bi nam dopustila da verujemo
da smi fenomeni zahtevaju ili objanjenje ili tumaenje. Oblaci se

Vilem Fluser, ta je komunikacija?

221

mogu tumaiti (proroci i neki psiholozi to i ine), a knjige se mogu

objasniti (to rade pobornici istorijskog materijalizma i neki psiholozi).
im se neka stvar objasni, ona postaje priroda, a im se interpretira,
ona postaje duh. U skladu s ovom shemom, za hrianina bi sve
trebalo da bude umetnost (to jest, boje delo), a za prosveenog filozofa osamnaestog veka sve bi trebalo da bude priroda (teorijski
objanjivo). Razlika izmeu prirodnih nauka i humanistike ima
malo veze sa ovom temom. Ona je rezultat stanovita istraivaa.
To, meutim, nema nikakve veze sa stvarnim stanjem stvari.
Izvesno je da se sve moe humanizovati (oblaci se mogu itati, na
primer) i sve se moe naturalizovati (moe se, na primer, otkriti
pravi uzrok neke knjige). Ali, treba se setiti da oba ova pristupa samo
otkrivaju razliite aspekte fenomena o kojem je re. Stoga, nema ba
mnogo smisla govoriti o istom fenomenu. Interpretirani oblak
nije isto to i meteoroloki oblak, a objanjena knjiga nema nikakve
veze s knjievnou.
Ukoliko se ovi stavovi usvoje i usmere na fenomen ljudske komunikacije, onda se prepoznaje ranije pomenuti metodoloki problem.
Ako je to pokuaj da se objasni ljudska komunikacija (na primer, kao
razvoj komunikacije sisara, kao posledica ljudske anatomije ili specifinog metoda prenoenja informacija), onda se na umu ima sasvim
drugaija vrsta fenomena. U ovom tekstu postoji namera da se ta razlika ouva. Rezultat je da se teorija komunikacije razume kao interpretativna disciplina (nasuprot informatikoj teoriji ili informatikoj nauci, na primer), a na ljudsku komunikaciju gleda se kao na
znaajan fenomen koji se mora tumaiti.
Artificijelnost ovog fenomena postaje oigledna kada se posmatra
iz perspektive tumaenja. Artificijelnost metoda intencionalna proizvodnja kodova samo je deo tog problema. Ljudska komunikacija je
neprirodna. U stvari, ona je izopaena, s obzirom na to da hoe da
sauva informacije koje zadobija. To je negativna entropija. Moe se
pretpostaviti da je prenoenje zadobijenih informacija s jedne generacije na drugu sutinski aspekt ljudske komunikacije, opta karakteristika oveanstva: ovek je ivotinja koja je otkrila neke trikove da bi
sauvala zadobijene informacije.
Ovi negativno-entropijski procesi postoje i u prirodi. Na primer,
jedan od naina da se razume bioloki razvoj jeste da se prepozna
tenja ka sve sloenijim formama, ka akumulaciji informacija kao

222 

Mediji / Mo / &

proces koji vodi ka sve neverovatnijim strukturama. Moe se rei da je

ljudska komunikacija, za sada, zavrni stupanj ovog procesa bar iz
perspektive pokuaja da se ona objasni. Naravno, tada bi se govorilo o
sasvim drugaijem fenomenu od onoga koji se ovde razmatra.
Kada se uvanje informacija posmatra iz perspektive prirodnih
nauka, to je proces koji se, da tako kaemo, odigrava kao epicikl na
vrhu jednog mnogo ireg procesa u smeru gubitka informacija. Na
kraju, on je apsorbovan u taj iri proces. Hrast je mnogo sloeniji od
ira, ali e na kraju postati pepeo koji je manje sloen od ira. Mrav je
strukturno sloeniji od amebe, ali naa planeta se primie Suncu i itav
na bioloki epicikl e se na kraju svesti na pepeo, a taj pepeo e biti
manje sloen od amebe. Epicikli uvanja informacija nisu verovatni, ali
su statistiki mogui. Statistiki govorei, prema tome, u skladu sa
drugim zakonom termodinamke, epicikli moraju da dovedu do onoga
to je verovatno.
Ukoliko bismo pokuali da tumaimo negativno-entropijske tendencije ljudske komunikacije umesto to pokuavamo da ih objasnimo, onda bi se ta komunikacija pojavila u drugaijem svetlu. U tom
sluaju, akumulacija informacija ne posmatra se kao proces koji je
statistiki neverovatan ali mogu. Radije se posmatra kao ljudska
namera ne kao posledica sluajnosti i nunosti, nego slobode.
uvanje zadobijenih informacija nije izuzetak u odnosu na zakon termodinamike (kao u informatikim naukama), ve je pre re o perverznoj nameri ljudskog bia osuenog na smrt. I to na sledei nain:
Ove dve teze imaju isto tvrenje: teza da je ljudska komunikacija
artistika tehnika usmerena protiv usamljenosti pred smru i teza da
je ljudska komunikacija proces usmeren protiv opte entropijske
tenje prirode. Ravnoduna tenja prirode da se kree ka sve verovatnijim uslovima, ka masama, ka pepelu (ka vreloj smrti), nije nita
drugo do cilj koji je u korelaciji sa subjektivnim iskustvom vlastite
glupe samoe i osuenosti na smrt. Ljudska komunikacija, posmatrana iz egzistencijalne perspektive (kao pokuaj da se smrt prevazie uz
pomo drugih), ili iz formalne perspektive (kao pokuaj da se proizvedu i sauvaju informacije), deluje kao pokuaj da se porekne priroda.
To poricanje tie se ne samo prirode koja je tamo negde ve, isto
tako, i ljudske prirode.
Ako se nae uee u komunikaciji protumai na ovaj nain, onda
statistika razmatranja (uopte uzev, sva ona koja se mogu kvantifiko-

Vilem Fluser, ta je komunikacija?

223

vati) postaju beznaajna. Tada je pitanje koliko je verovatno da se cigle

i malter uoblie u grad, i kada e se raspasti u gomilu uta lano.
Grad je sagraen zahvaljujui naoj ljudskoj nameri da damo smisao
naoj besmislenoj egzistenciji pred smru. Pa ipak, besmisleno je upitati: koliko godina je potrebno da majmuni udaraju po tastaturi da bi
nuno ukucali Boanstvenu komediju. Danteov rad ne bi trebalo
objasniti u smislu njegovih uzroka, ve bi ga trebalo interpretirati u
skladu s namerama dela. Ljudsko angaovanje u uvanju informacija
nasuprot smrti ne moe se meriti istim arinima koje upotrebljavaju
naunici u prirodnim naukama. Eksperimenti kojima se utvruje od
kada datira ugljenik mere prirodno vreme u skladu sa gubitkom informacija o specifinim radioaktivnim atomima. No artificijelno vreme
ljudske slobode (istorijsko vreme) ne moe se meriti tako to e
formule za utvrivanje od kada datira ugljenik sada moi da mere akumulaciju informacija. Akumulacija informacija nije mera istorije, ve
je pre re o smrtnom traenju ljudske intencije da motivie istoriju
suprotstavljajui se smrti. Drugim reima, mera slobode.
Vano je upamtiti da ne postoji protivrenost izmeu interpretativnog i eksplanatornog pristupa komunikaciji, izmeu teorije komunikacije i nauke o informacijama. Fenomen nije stvar po sebi,
naprotiv, to je stvar koja se pojavljuje posmatranjem. Nema mnogo
smisla govoriti o istoj stvari kada se primenjuju dva razliita metoda
posmatranja. Komunikacija posmatrana iz perspektive informatike
nauke drugaiji je fenomen od komunikacije viene iz perspektive
ovog teksta. U informatikim naukama, komunikacija je prirodan
proces koji se mora opisati na objektivan nain. Ova dva horizonta e
se na kraju sresti: na mestu gde se ove dve perspektive sretnu i sloe
nastae trea perspektiva. Takav poduhvat, meutim, lei s one strane
izvornih namera ovog teksta. Njegovo stanovite je humanistiko,
budui da se bavi ljudskom komunikacijom kao fenomenom slobode.
(19731974)
S engleskog prevela Tatjana Popovi

Vilem Fluser

225

O teoriji komunikacije1

ermin komunikacija moe se definisati u irem i u uem smislu. iri smisao je proces kojim se jedan sistem
menja drugim sistemom. Ui smisao je proces kojim je sistem promenjen drugim sistemom na takav nain da je koliina informacija vea
na kraju procesa nego na njegovom poetku. iri smisao na taj nain
pokriva dva tipa komunikacije: prirodnu, koja je entropijska, budui
da prati drugi zakon termodinamike i kulturnu, koja nadilazi entropiju. Istina je da postoje neki negativno-entropijski prirodni procesi,
poput kristalizacije i bioloke evolucije, ali oni se pokazuju kao epifenomeni u sveukupnoj tenji prirode ka entropiji. U ovom tekstu e biti
razmatrane samo kulturne komunikacije.
Predloena definicija moe stvoriti utisak da kulturne komunikacije nekim udom uspevaju da izbegnu entropiju. To bi moglo ohrabriti raznorazne idealistike interpretacije (duhovna komunikacija
osloboena prirodnog determinizma, duh prodire gde mu je volja i
tako dalje). Nije, meutim, tako. Svaka komunikacija, budui da je
prirodan fenomen, podlee entropiji. Ipak, kulturne komunikacije
doputaju analizu sa stanovita koje pokazuje da je negativno entropijska struktura nadreena entropijskoj strukturi. To se moe pokazati
na jednom primeru.
Predavanje se moe smatrati prirodnom komunikacijom u sledeem smislu: sistem (javna prezentacija) je promenjen drugim sistemom
(predavaem). Predava je poiljalac (on emituje zvune talase),
publika je primalac (ona prima talase), a vazduh u prostoriji je
1

Izvor: tekst On the Theory of Communication izvorno je napisan na engleskom i prvi put je objavljen u: Vilm Flusser, Writings, prir. Andreas Strhl, prev.
Erik Eisel (Minneapolis, MN: University of Minnesota Press, 2002), pp. 8-21.

226 

Mediji / Mo / &

medij (on prenosti talase). Dakle, to je termodinamiki proces, i deo

energije koji je u njega investiran degradira se u toplotu. to vie predavanje odmie konana koliina informacija u prostoriji se smanjuje. Ali,
predavanje se moe razmatrati kao kulturna komunikacija na sledei
nain: predava je poiljalac (emituje rei), publika je primalac
(ona prima rei), a jezik je medij (on prenosi rei). Tako posmatrano,
predavanje nije termodinamiki proces, ve ono pripada drugom poretku. to predavanje vie odmie, konana koliina informacija u prostoriji se poveava. I taj drugi poredak je, zapravo, razlog zbog kog se
informacije poveavaju, zbog kog je proces negativno-entropijski.
Ovde su vana dva aspekta. Prvi je da se takva jedna negativna
entropija ne moe posmatrati na objektivan nain. Posmatra koji ne
zna za injenicu da odreeni zvuni talas moe biti re Marsovac, na
primer ne moe ni da je uoi. Da bi se entropija uoila neophodno je
na neki nain uestvovati u kulturnom mediju. to znai da je posmatranje negativne entropije intersubjektivno (ine ga uesnici u procesu). Ovo je vano zbog toga to ukazuje na to da tenja kulturne
komunikacije (ljudskog duha) ka negativnoj entropiji nije fenomen
koji bi trebalo verifikovati na objektivan nain.
Drugi aspekt je taj da, iako nije mogue objektivno posmatranje
kulturne negativne entropije, mogue je posmatrati je sa strogou
koja je priblina strogosti prirodnih nauka. Pod odreenim okolnostima teorija informacija moe da je urauna. To znai da intersubjektivno posmatranje moe da usvoji kriterijume verifikacije koji su slini
onima kod objektivnog posmatranja. Razlog je u tome je to je negativno entropijska tenja kulturne komunikacije rezultat kodova koji se
mogu kvantifikovati. U pomenutom primeru, jezik na kojem je predavanje odrano predstavlja jedan takav kod. Prema tome, analiza koda
moe da postane mono oruje za kvantifikaciju intersubjektivnih
fenomena, bilo da se nazivaju mentalnim, kulturnim ili nekako drugaije. Zapravo, ona otvara polje za kulturne nauke u metodoloki
prihvatljivom znaenju tog termina.
Kodovi su simboliki sistemi, to znai da se sastoje od elemenata
koji neto predstavljaju (zamenjuju). Ti elementi se nazivaju simbolima, to to oni zamenjuju naziva se repertoarom koda. Kodovi su
simboliki sistemi, to znai da sistematizuju svoj repertoar simbola.
Simboli su ureeni pravilima, a zbir tih pravila naziva se struktura
koda. I repertoar i struktura su kvantifikujui. to znai da je konaan

Vilem Fluser, O teoriji komunikacije

227

broj moguih kombinacija simbola unutar jednog koda izraunljiv. Taj

zbir se naziva kompetencija koda, a ukupno znaenje kompetencije
naziva se univerzum koda. Univerzum je, dakle, sve to kd moe
znaiti, a da to moe biti kvantifikovano. Drugim reima, mogue je
tano rei ta odreeni kod moe znaiti (za koje znaenje je kompetentan), a ta ne moe znaiti (za koje znaenje nije kompetentan). To
se moe uiniti sa svim vrstama kodova, bar u smislu teze. Na primer,
sa jezicima, naunim kodovima, umetnikim kodovima, ideolokim
kodovima, kodovima simbolike snova i tako dalje. Prema tome, teorija
komunikacije sa metodama teorije informacija moe postati jedna od
nauka duha sa strogim, nepsiholokim metodom kakav su zamiljali filozofi devetnaestog veka.
Krajnji cilj teorije komunikacija bio bi da objasni negativno-entropijski karakter kulturnih komunikacija, da objasni na koji je
nain ovek suprotstavljen prirodi. Dakle, cilj teorije komunikacije, kao
i svake druge teorije, jeste da se udalji od suprotstavljenosti izmeu
oveka i prirode, da kontemplira ljudsko otuenje i prakse koje ga
prate, kao i da to otuenje objasni i da na te prakse utie. Svaka teorija
komunikacije, poput svake formalne teorije na primer, logike, matematike, teorije odluivanja, i tako dalje ima cilj da kontemplira tu
opoziciju sa stanovita oveka, a ne sa stanovita prirode. To je razlog
to teorija komunikacije nije objektivna poput prirodnih nauka. Kao u
svakoj teoriji, krajnji cilj tei da nestane s horizonta panje kada se pojave specifini problemi koji prethodno nisu bili uoeni, ili se pak sada
pojavljuju iz drugaije perspektive. Ovi problemi pokazuju tenju da
apsorbuju panju i zaklone krajnji cilj. To je verovatno dobro. Kada je
otkriven novi kontinent, njegove reke i planine postale su mnogo interesantnije od puta za Indiju za kojim se prvobitno tragalo. Svrha ovog
teksta je da ukae na neke od tih reka i planina a da, pri tom, ne izgubi
iz vida put za Indiju. Stoga u njemu nema uvoda u teoriju komunikacije, nego su predstavljeni neki od njenih problema, uz stav da teorija
treba da se uvrsti u opti kontekst sadanjih kulturnih ispitivanja.
Prvi problem na koji se nailazi moe se nazvati genetskim i
moe se obrazloiti na sledei nain: kako nastaju kodovi? Razlog tome
je to mi stvarno znamo samo one stvari za koje znamo kako su
napravljene. Postoje kodovi koji, ini se, obezbeuju jasan odgovor na
ovo pitanje. Na primer, Morzeov kod, ili razliiti telegrafski kodovi, ili
kodovi formalne logike. Odgovor je sledei: odreeni fenomeni (elek-

228 

Mediji / Mo / &

trini impulsi, grupe slova, ili tipografski znaci) odabrani su da sainjavaju repertoar koda. A ovim fenomenima je dato namerno znaenje
(slova azbuke, kratke reenice u govornom jeziku, logiki pojmovi). Ti
fenomeni na taj nain postaju simboli. Zatim su uspostavljena pravila
koja pokazuju kako te simbole prihvatiti. Oni koji su nauili znaenje
simbola i pravila koja njima upravljaju sada mogu da upotrebe kd kao
medij komunikacije. Ukratko, kodovi su posledica konvencija koje
ustanovljuju simbole i pravila.
Ali kada odgovor pokuamo da proirimo na druge kodove, zapadamo u problem. Izgleda da kodovi koji slue naoj komunikaciji mogu
biti organizovani, s ove take gledanja, u klizee nizove, kod kojih je
konvencionalni karakter jo sumnjiviji. To je, svakako, oigledno u
odabranim primerima. Manje su oigledni kodovi nauke, poput onih u
fizici i hemiji, iako i dalje moemo da kaemo da su uspostavljeni konvencijom. Ali latinski alfabet, koji kodifikuje slova koja predstavljaju
zvuke, ini se da je proizvod istorijskog i geografskog sluaja koliko i
konvencije. Govorni jezici koji kodifikuju zvuke to predstavljaju ideje,
ne doputaju uvek da se zamisli ko je napravio konvenciju, gde i kada.
Pokreti u plesu koji kodifikuju gestove koji, opet, predstavljaju sentimente, ini se da potiu vie iz unutranje potrebe nego iz konvencije.
Psihosomatske bolesti, za koje se pokazuje da kodifikuju telesne simptome koji predstavljaju psiholoke fenomene, sasvim izvesno nisu
konvencionalno uspostavljene. Simbolika snova koja je kd pomou
kojeg ono nesvesno komunicira sa svesnim, ne moe se uspostaviti
konvencijom, ukoliko to ukljuuje svesnu aktivnost. Time se, izgleda
sugerie da to je kd konvencionalniji to je on artificijelniji, i da je
nekonvencionalniji to je prirodniji. Ali jedan takav iskaz ne pomae
da se problem rei. Svakako se moe rei da postoje manje-vie svesne
konvencije. Morzeov kod je primer ekstremno svesne konvencije, a
simbolika snova ekstremno nesvesne konvencije. To bi pomoglo da se
objasni na koji nain uestvujemo u kodu. Morzeov kod bi zahtevao
svesno vebanje. Govorni jezik bi iziskivao manje ili vie svesno uenje,
ali takoe i intuiciju, nesvesno zahvatanje jezika. Koristiti kd
snova, ne zahteva nikakvo uenje. Ali zanimljivo, to bi od nas iziskivalo da nauimo kako da ga dekodiramo. Sve je ovo nezadovoljavajue, a
problem i dalje postoji.
Druga potekoa iskaza da je kd posledica konvencije jeste sledea: postoje kodovi ija pravila, ini se, nisu izabrana na osnovu konven-

Vilem Fluser, O teoriji komunikacije

229

cije, ve nastojanjem da se kopiraju pravila koja ureuju znaenje njihovih simbola. Hemijski iskaz Na + Cl = NaCl, oigledno ne prati
konvencionalno pravilo, ve oituje relaciju koja postoji izmeu znaenja Na i znaenja Cl. Reenica Don voli Meri, ini se, u svojoj
strukturi oituje odnos izmeu znaenja onog Don i znaenja
Meri. Sad, kae se da je to oitovanje pravila koja ove reenice ine
istinitim. Na taj nain se sugerie da kodovi sa konvencionalnim
pravilima ne mogu da prenesu istinitost ili lanost, ve samo tipove
poruka. Ali nije sve tako jednostavno. Znamo da pravilo dodavanja,
kojim je pomenuti hemijski iskaz ureen, nije sutinsko za njegovo
znaenje. Postoje drugi hemijski kodovi na primer, kod organske
hemije koji mogu da prenesu isto znaenje bez pravila dodavanja. A
znamo da citirana reenica na engleskom jeziku potuje pravila koja su
potpuno drugaija od pravila u kineskom jeziku, iako postoje reenice
na kineskom jeziku koje su po znaenju vrlo sline reenici Don voli
Meri. Ovaj aspekt problema ostaje nereen, tavie, to postaje gorui
problem.
Postoje i druge potekoe suprotstavljene konvencionalnim objanjenjima kodova, ali najudesnija je, ini se, sledea: ukoliko su kodovi
napravljeni konvencijama, na koji nain te konvencije komuniciraju s
buduim korisnicima koda? Kroz medij samog novog koda? To nije
nemogue, na ta upuuje Berlicov (Maximilian Berlitz) metod uenja
jezika bez oslanjanja na druge jezike. Ali je to teko razumeti. Izgleda
da postoji trik u ovim metodima, na primer, oslanjanje na gestualne
kodove: konvencija koja uspostavlja kd mora da mu prethodi kako
istorijski tako i logiki. Stoga, ona mora da bude navedena u prethodnom kodu (metakodu novog koda). Ponekad se to moe i pokazati.
Morzeova konvencija je napravljena na engleskom jeziku, hemijska
konvencija je u okviru jezika zdravog razuma, a konvencija engleskog jezika u vulgarnom latinskom, germanskom itd. Ponekad to nije
ba jednostavno pokazati, ali je ta mogunost otvorena. Konvencija
islamskog koda mora se traiti u hrianskim i helenskim kodovima,
konvencija apstraktnog slikarstva u kodu kubizma i tako dalje. No
ponekad je to problematino na primer, traiti konvenciju simbolike
snova u kodu arhetipova. Zapravo smo u dilemi. Da li da tvrdimo da
svaki kod ima metakod, to bi znailo da tvrdimo reductio ad infinitum,
ili da tvrdimo da neki kodovi nemaju metakodove, to bi znailo da
tvrdimo creatio ex nihilo. Oigledno da se to dogaa, uzgred budi ree-

230 

Mediji / Mo / &

no, kad god traimo poreklo neega. U tom smislu, izgleda da pitanje kako nastaju kodovi ne doputa odgovor. Najbolji nain je da se u
svakom kodu traga za nekom vrstom konvencije kao provizornom
radnom hipotezom.
Genetski stav, meutim, moemo da odbacimo zarad strukturnog koji je mnogo plodonosniji. Bar na to navodi kratka istorija teorije
komunikacija. Onda bi trebalo da postavimo pitanje o relaciji izmeu
simbola i znaenja, i o relaciji izmeu samih simbola unutar koda i,
konano, o relaciji izmeu kodova.
Relacije izmeu simbola i znaenja mogu da osciliraju izmeu dve
krajnosti. Jedna krajnost su kodovi u kojima svaki simbol repertoara
ima jedinstveno znaenje u univerzumu, a svako znaenje u univerzumu reprezentovano je u kodu jedinstvenim znaenjem. Postoji dvosmislena relacija izmeu koda i njegovog univerzuma. Takvi kodovi se
nazivaju denotativni. Na drugoj strani su kodovi u kojima svaki
simbol repertoara moe da ima razliita znaenja u univerzumu, a
svako znaenje u univerzumu moe biti reprezentovano razliitim
simbolima u repertoaru. Takvi kodovi se nazivaju konotativni. Takvi
ekstremni sluajevi su retki, primer prvog je kd formalne logike, a
primer drugog je kd simbolike snova. Veina kodova je izmeana, i u
svom repertoaru ima kako denotativne tako i konotativne simbole, a u
njihovom univerzumu znaenja su reprezentovana i jedinstvenim i
razliitim simbolima. Primer za to su jezici kojima se govori.
Time se sad sugerie da to je kd denotativniji to je vie uspostavljen na konvencionalan nain, a da to je konotativniji to je nesvesniji.
Takvo stanovite podravaju nauni kodovi koji pokuavaju da eliminiu svaku konotaciju. U pozadini jedne takve interpretacije je kartezijanski ideal jasne i razgovetne poruke. Ali to ne potkrepljuju injenice. Postoje veoma konvenconalizovani kodovi, poput kodova nekih
umetnosti i kodova komercijalne i politike propagande, iji je cilj
maksimalna konotacija. Klju ovog problema mora se traiti na nekom
drugom mestu.
Denotativni kodovi prenose jasne poruke o svom univerzumu, ali
u toj jasnosti gube mnoge aspekte ovih univerzuma. Konotativni
kodovi prenose znaajnije poruke (one zahvataju vei deo svog univerzuma), ali su te poruke zbrkane. Denotativne poruke su zatvorene, one svojim primaocima doputaju samo jedan nain interpretacije. Konotativne poruke su otvorene, one svojim primaocima otvara-

Vilem Fluser, O teoriji komunikacije 

231

ju parametre interpretacije. Time se nagovetava da su u uspostavljanju relacije izmeu simbola i znaenja, kodovi usmereni na odreene
obrasce ponaanja svojih primalaca. Oni tee svesnoj denotaciji, ukoliko su uspostavljeni svesnim konvencijama, ili pak mogu teiti konotacijama i denotacijama nesvesno, ukoliko pretpostavimo da su neki
kodovi ustanovljeni nesvesnim konvencijama. To je sad veoma vana
poenta za teoriju komunikacija: otkriti denotativni ili konotativni
karakter koda koji moe biti, a najee i jeste, prikriven znai liiti ga ideologije.
Moemo da uporedimo konotativne i denotativne poruke, jer je u
izvesnoj meri mogue jednu poruku prevesti na drugu, transkodifikovati poruku. Da nije tako, bilo kakvo poreenje bilo bi nemogue i
morali bismo rei da denotacija ili konotacija reflektuju karakter
univerzuma koji poruka nosi. Mogunost transkodifikacije pokazuje
da jedan univerzum moe imati dva ili vie kodova koji prenose poruku o njemu, i da je u nekim kodovima mogue preklapanje univerzuma. Oni su delimino prevodivi u odreene kodove, a delimino nisu.
Ogranienost njihove prevodivosti pokazuje da nijedan kd ne upuuje na sve univerzume, niti da svi kodovi upuuju na jedan univerzum.
Niz univerzuma nije u dvoznanoj relaciji sa nizom kodova. To sad
predstavlja neugodno otkrie kako za realiste koji tvrde da u prethodnoj analizi svi kodovi upuuju na isti univerzum (na stvarnost),
tako i za idealiste koji tvrde da je svaki univerzum projekcija koda.
Ali sloen odnos izmeu kodova budui da su neki samo delimino
prevodivi na one druge, neki su pak sasvim neprevodivi na druge
kodove, a neki su u bliskoj vezi s drugim kodovima iako imaju sasvim
razliitu strukturu predstavlja izazov za teoriju komunikacije.
Mogue je da e u budunosti biti otkrivene neke vrste porodica
kodova. I ne samo da e to uticati na prakse prevoenja, ve e, verovatno, doprineti prevazilaenju starih ontolokih sporenja.
Pitanje o tome u kakvom su meusobnom odnosu simboli unutar
datog koda tie se strukture kodova na dva potpuno razliita naina. S
jedne strane, ta struktura se posmatra kao zbir pravila koja simbole
unutar koda ureuje fiziki. S druge strane, kao zbir pravila koja ih
unutar koda ureuju logiki. Iako su ova dva naina meusobno povezana, moraju se razmatrati odvojeno.
Koja su vrsta fizikog fenomena simboli koji sainjavaju repertoare
naih kodova? injenica je da se moe uspostaviti bilo koja vrsta fizi-

232 

Mediji / Mo / &

kog fenomena da bi predstavljala bilo koju vrstu fenomena, bez obzira

na to da li je on fiziki ili ne. Simboli mogu biti take, ili linije, ili povrine, ili tela. Bilo koji aspekt jednog fenomena njegov oblik, boja,
miris, zvuni efekat moe biti uspostavljen na taj nain. Svaki kd
moe biti sainjen od jedinstvenog tipa fenomena, ili oni mogu biti
izmeani. U stvari, ova situacija na prvi pogled izgleda toliko haotino
da svaki napor da se ona katalogizuje deluje beznadeno. A bez skice
kataloga nije mogue disciplinovano istraivanje.
Ipak, ukoliko se bolje pogleda, situacija postaje daleko jednostavnija. Moda, i suvie jednostavna. Prisutan je ogroman broj postojeih
kodova i neogranien broj moguih kodova, ali je svega nekoliko tipova tih kodova koji zaista prenose vane poruke u naoj situaciji.
Zapravo, moemo da izdvojimo tri tipa: oni koji kodifikuju neke vizuelne aspekte fenomena (vizuelni kodovi), oni koji kodifikuju zvune
aspekte (auditivni kodovi) i izmeani (audiovizuelni kodovi). Vizuelni
kodovi mogu se svrstati u one koji kodifikuju take i linije (alfabeti, na
primer), one koji kodifikuju tela i njihovo kretanje (arhitektura i ples,
na primer). Auditivni kodovi se mogu svrstati u one koji kodifikuju
zvuk koji proizvode ljudska usta (na primer, govorni jezik), i one koji
kodifikuju bilo koji drugi tip zvuka (na primer, instrumentalna muzika
ili kodovi bubnja). A audiovizuelni kodovi se mogu svrstati u one koji
koriste tradicionalne metode (pozorite, npr.) i one koji koriste
naprednije metode (na primer, TV).
ini se da takva radikalna, ak preterana simplifikacija pokazuje
da sadanjom situacijom dominiraju samo tri koda: vizuelni (latinski
alfabet), auditivni (govorni jezik, posebno engleski) i napredni audiovizuelni (televizija). Postoje, naravno, brojni drugi kodovi kojima ovek
komunicira, oni napredniji poput kompjuterskih kodova, tradicionalni
poput slikarstva, ili oni prastari poput kodova mita. Ali, ini se, ova tri
koda karakteriu sadanjicu. To objanjava zbog ega je veliki broj teoretiara komunikacije svoju panju usmerio na pomenute kodove i
njima sline poput plakata i reklama. To je dobro u tom smislu to se
dobijeni rezultati mogu primeniti i na druge kodove. Ali je i loe jer se
na taj nain suava polje panje. Teoriju komunikacije bi trebalo primeniti na sve kodove.
Fiziko svojstvo simbola presudno utie na strukturu kodova.
Utie vie nego to utie kriterijum znaenja. Struktura poruke vie
oituje fiziki karakter svojih simbola nego strukturu univerzuma koju

Vilem Fluser, O teoriji komunikacije 

233

prenosi. To objanjava uvenu reenicu: Medij je poruka. Moemo

da izdvojimo, grosso modo, tri tipa struktura: one koje ureuju simbole
u linearne nizove (dijahrone); one koje ureuju simbole u povrine
(isto sinhrone); one koje ih ureuju u prostoru (trodimenzionalno
sinhrone). Primeri prvog tipa su govorni jezik i azbuka; drugog tipa,
kinesko pismo i slikarstvo; treeg tipa, pozorite i arhitektura. Ova tri
tipa mogu se razliito kombinovati, struktura TV-a, na primer, sloena
je kombinacija dijahroniciteta i istog sinhroniciteta.
Uinak strukture na poruku tie se problema prevoenja. Da li se
knjiga moe prevesti u film, ili novinski lanak u TV program? Problem
je u tome to dijahrone poruke koriste drugaiji tip vremena od onih
sinhronih. Nije preterano rei da mi znamo i stiemo iskustvo o svetu,
da u njemu delujemo u okviru struktura koje su nam nametnute kodovima koji nas oblikuju. Teorija komunikacije mora da analizira tu
injenicu i, premda su rezultati jo provizorni i nejasni, oni ak i sada
otvaraju neoekivane horizonte. Oni pokazuju da nae bivstvovanje-u-svetu moe da se menja, ukoliko je struktura naih kodova izmenjena, a to je vano ne samo za razumevanje nae situacije ve isto tako
i za svako nastojanje da je promenimo.
Ukoliko strukturu kodova razmotrimo logiki, nudi se drugaije
stanovite. Moramo da se zapitamo kako su simboli formalno ureeni
unutar kodova. Da li postoji hijerarhija simbola. Dobar metod za pristupanje ovom problemu jeste da se izabere kd koji je temeljno analiziran u drugim disciplinama (govorni jezici koji su analizirani u formalnoj logici i lingvistici), i da se on uini modelom za druge kodove,
da bi se videlo gde ti drugi kodovi koincidiraju sa modelom, a gde se od
njega razlikuju.
U zapadnim jezicima, moemo da izdvojimo tri tipa simbola (rei):
one koji oznaavaju fenomene (na primer, imenice), one koji oznaavaju relacije (na primer, glagoli), i one koji oznaavaju pravila (na primer, veznici). Jezici ureuju ova tri tipa simbola u nizove koji se nazivaju reenice. Ima mnogo vrsta reenica, ali se mogu svesti na etiri
osnovne: one koje neto tvrde, one koje nareuju, one koje uzvikuju i
one koje pitaju (afirmativne, imperativne, uzvine i upitne). Razlika
izmeu njih proistie iz razlike u poretku simbola. Upitne mogu biti
svedene na afirmativne, iako je to na neki nain problematino. Stoga,
struktura zapadnih jezika u osnovi doputa prenoenje tri tipa poruka:
indikacije ili upute (znanje, epistemoloke poruke), naredbe (modeli

234 

Mediji / Mo / &

ponaanja, ideoloke poruke) i oseanja (modeli iskustva, estetske

poruke).
Pre nego to se jezik upotrebi kao model, trebalo bi priznati neke
potekoe. Jedna je u vezi s injenicom da se u mnogim reenicama
simboli ureuju u neskladu sa strukturom jezika. Takve pogrene reenice su besmislene. One ne prenose nikakvu poruku. To je ponekad
teko shvatiti, zato to takve reenice mogu biti namerno konstruisane
da ne prenose nikakvu poruku. To se moe nazvati demagogijom i
to moda predstavlja vei deo svih reenica u komunikaciji. Druga
potekoa je u vezi s injenicom da postoje meovite reenice i da je
neophodno analizirati njihove ideoloke, epistemoloke i estetske
aspekte, to esto nije jednostavno. Trea potekoa je da mnoge ideoloke reenice maskiraju svoju poruku epistemoloki ili estetski, a da
je analiza tih reenica (de-ideologizacija) ponekad skoro nemogua. A
postoje i druge potekoe.
Taj, po optem priznanju, teak model, mora se primeniti i na
druge kodove radi uporeivanja, a rezultati, iako provizorni, obeavaju
i iznenauju. U stvari, to polje je otvorila teorija komunikacija koja
moe da d sasvim novo znaenje rei kritika ne samo u umetnosti,
iako je tu najoiglednije, ve isto tako u nauci. Pomenimo samo jedan
primer: kada se filmski kd uporedi sa jezikim modelom, doputa se
da kritika njegovih raznovrsnih poruka (prikazanih filmova) konano
oslobodi kritiara neplodnih stavova davanjem subjektivno vrednovanih iskaza. On je sada sposoban, zahvaljujui komunikolokim metodima, da analizira film intersubjektivnim egzaktnim metodom koji
nudi teorija komunikacija. Teorija ve radi na tom polju, iako je jo
ekaju ogromni zadaci.
Zahvaljujui ovom modelu, moe se pokazati da postoje kodovi
koji su posebno predodreeni da prenose epistemoloke poruke (npr.
nauni kodovi), drugi koji su posebno predodreeni za ideoloke poruke (npr. kodovi masovnih medija), i oni koji su posebno predodreeni
za estetske poruke (npr. umetniki kodovi). Ali posebno, ne znai isklju
ivo, niti pak oigledno. Teorija komunikacije mora da pokae koliko je
ideologije i estetike maskirano znanjem u naukama, a koliko je ideologije maskirano estetikom u umetnosti. Ali pre svega, teorija komunikacije mora da pokae da masovni mediji, zahvaljujui svojoj strukturi,
prenose samo ideologiju (naime, modele potroakog ponaanja), ali
oni tu poruku esto maskiraju kao znanje (na primer, preko novinskog

Vilem Fluser, O teoriji komunikacije

235

izvetavanja), ili na estetski nain (na primer u TV mjuziklima).

Sistematska analiza kodova tako moe da postane efikasan metod deideologizacije.
Mogue je i tree stanovite u pogledu kodova, osim genetskog i
strukturnog i, u elji za boljim terminom, moglo bi se nazvati
dinamkim. Ono e postaviti sledee pitanje: s obzirom na to da je
komunikacija proces, i da poruka, prema tome, tee u kodovima,
kakva je dinamika tog procesa? Time se panja premeta sa samih
kodova na one koji ih koriste, na poiljaoce i primaoce. Opasnost koju
nose dva prethodno razmatrana stanovita jeste materijalizacija
kodova. Ova stanovita pokazuju tendenciju da zaborave svoju humanu funkciju. Tree stanovite ih ponovo vraa u kulturni kontekst i
pokazuje da je teorija komunikacije drutvena nauka.
Moemo da izdvojimo dva tipa koda: dijaloki i diskurzivni. Da
bismo razumeli ovu klasifikaciju, moramo da uzmemo u obzir dve
dinamike komunikacije. U jednoj, poruke teku od poiljaoca ka primaocu, i to se naziva diskurs. U drugoj, poruke osciluju izmeu razliitih uesnika u procesu, i to se naziva dijalog. Iako ova razlika nije
odriva u strogom smislu, s obzirom na to da se svaki dijalog moe
smatrati fazom ireg diskursa, a svaki diskurs fazom ireg dijaloga, ona
je vana iz sledeeg razloga: funkcija informacija je razliita u svakom
od pomenutih tipova dinamika. U diskursu, informacije su sadrane u
memoriji poiljaoca, a prenose se u memoriju primaoca. Stoga informacije prethode diskursu, a diskurs slui u svrhu prenoenja informacija od jednog do drugog uesnika u kulturi. Primer za to je predavanje. U dijalogu postoje delimine informacije u memorijama uesnika
koje se u samom procesu sintetiu u globalne informacije. Stoga nove
informacije rezultiraju iz dijaloga, a on slui u svrhu razrade informacija za kulturu. Primer za to je parlamentarna rasprava u kojoj se elaborira zakon. Dinamika komunikacije je razrada informacija u dijalogu
i njihovo prenoenje preko diskursa.
Na prvi pogled, ini se da u tom smislu postoje dva tipa koda.
Diskurzivni kodovi (poput slike) i kodovi koji doputaju kako dijalog
tako i diskurs (poput jezika). Ali, ako se paljivije pogleda, situacija
deluje mnogo sloenije. Slika koja je data kao primer, moe se, na primer, promeniti u dijaloku strukturu, kao to je to sluaj u kineskim
tablicama, gde komentari mogu biti sukcesivno upisani u tablicama na
dijaloki nain. To je vano iz sledeeg razloga: masovni mediji imaju

236 

Mediji / Mo / &

izgleda iskljuivo diskurzivnu strukturu. Oni su tako konstruisani da

samo nekolicina poiljalaca emituje poruke prema brojnim primaocima koji uopte nisu u mogunosti dijaloga sa poiljaocem. To je, u
stvari, ono to karakterie sadanjost: diskurzivna kultura bez dijaloke povratne reakcije. To znai, kultura koja veoma teko obnavlja svoje
zalihe informacija na mnogim nivoima, jer se njihovo obnavljanje
odvija kroz dijalog. Stoga, takva kultura u kojoj veina uesnika nema
pristup poreklu informacija ima tendenciju da postane totalitarna.
Kultura u kojoj samo nekolicina emituje informacije ima tendenciju da
manipulie drutvom. Kultura, u kojoj uestvovati znai primiti diskurs, u velikoj meri unifikovan diskurs, ima tendenciju da postane
omasovljena.
U tom smislu moe se pokazati da pomenuta situacija ima sledeu
strukturu: mala elita strunjaka dijaloki razrauje informacije putem
kodova koji postaju sve tei za uenje. Ta elita tei da se podeli u meusobno nekomunikativne grupe. Na taj nain razraene informacije
komuniciraju diskurzivno preko skoro isto tako tekih kodova sa
malim brojem primalaca koji pripadaju eliti. Ti diskursi imaju uglavnom naune i umetnike poruke, a ideoloke poruke tee da nestanu.
Na ovaj nain se stvara novi tip oveka neideoloki funkcioner, primalac ovih poruka. Diskurzivno primljene informacije funkcioner
stavlja na raspolaganje onima koji dre ekonomsku, drutvenu i politiku mo. Oni zatim imperativnim diskursima prenose informacije
na funkcionere specijalizovane za masovnu komunikaciju. Oni manipuliu informacijama da bi im dali ideoloko znaenje i zatim ih diskurzivno prenose publici, preko masovnih medija. Publika sve vie ima
pristup samo ovom tipu informacija, koje se u osnovi odnose samo na
jedno: na modele ponaanja za konzumiranje materijalnih ili idejnih
dobara za koje su monici zainteresovani. Iz te situacije je proistekla
teorija komunikacije, donekle i kao sredstvo za odbranu drutva.
Teorija komunikacije moe pokazati da, iako se masovni mediji
koriste skoro iskljuivo za diskurs, oni mogu biti izmenjeni na nain
koji isto tako doputa i dijalog. ak i danas postoje neka dijaloka ostrva poput, na primer, pisma uredniku u novinama, ili TV programi u
kojima se trai javljanje gledalaca. Ali ta ostrva su, svakako, samo pretenzije na dijalog, predodreene da stvore laan oseaj uestvovanja.
Savreno je mogua radikalna promena u strukturi masovnih medija,
a sadanja tehnika to doputa. Dajmo samo jedan primer: TV se moe

Vilem Fluser, O teoriji komunikacije

237

promeniti tako da postane istinska mrea (naime, dijaloki kd),

manje-vie poput telefonske mree. Na ovu mogunost, pored ostalih
pokuaja, ukazuju zatvorena kola2 i manipulacije magnetoskopima. To
bi znailo da ljudi preko televizije mogu da budu u kompleksnom dijalogu, kako dijahronim tako i sinhronim kodom. To bi zaista promenilo
oveanstvo u globalno selo, ne samo dokonim razgovorima na
kosmikoj trnici, ve stvarnim ueem velikog broja ljudi u razradi
informacija. To bi bila istinska demokratija. A to je samo jedan primer
naina na koji teorija komunikacije moe danas da funkcionie.
Postoje, meutim, ogromne potekoe. Praktina potekoa jeste
da bi se oni koji imaju mo nuno opirali takvim pokuajima, jer bi im
to oteavalo manipulacije drutvom. A teorijska potekoa je da bi se
dogodilo da je takva situacija samo suprotna trenutnoj situaciji. Danas
gotovo i da nema javnog prostora, naime, prostora u kojem je za uesnike u kulturi mogua smislena komunikacija. Skoro i da nema privatnog prostora, to jest, prostora u koji komunikacija ne moe da
prodre. Sveprisutni dijalog opasan je koliko i sveprisutni diskurs. Ali
time se pokazuje irina polja za budue delovanje teorije komunikacije.
Na poetku ovog teksta reeno je da je krajnji cilj teorije komunikacije da objasni negativno-entropijski karakter ljudske komunikacije, jedan aspekt oveka u opoziciji spram sveta. Kazano je i da je prisutna tenja da se ovaj krajnji cilj zaboravi onda kada se novi fascinantni problemi otkriju i napadnu. Situacija izgleda ovako: i pored teorije
komunikacije, a delimino i unutar njenih okvira, razvija se jedna
iskljuivo kvantifikujua disciplina, teorija informacija, a posveena je
prouavanju negativne entropije. Teorija informacija trebalo bi da
bude metod teorije komunikacija, ali se esto sa njom brka.
Odgovarajua teorija komunikacija ostavlja probleme negativne entropije po strani, i svoju panju usmerava na druge probleme od kojih su
neki pomenuti u ovom tekstu. Negativna entropija, meutim, ne sme
se zanemarivati, ne sme se prepustiti da se njome bavi teorija informacija. To je problem koji dodiruje sutinu oveka (njegovu oblikujuu
sutinu), a pristupi koji su iskljuivo kvantifikujui ne uspevaju da je
zahvate. Istina je da pomou teorije informacije unutar okvira ove
2 Izvorno, close circuits 1) neprekinuto elektronsko kruenje. 2) televizijski
sistem u kojem se signal obino alje kablovski do ogranienog broja primalaca. Prim. prev.

238 

Mediji / Mo / &

teorije, teorija komunikacije moe da postigne strogost koja je uporediva s prirodnim naukama. Ipak, ona nikada nee biti prirodna nauka
niti bi trebalo to da postane. Zahvaljujui svojoj problematici, a takoe
svojim metodima, ona je humanistika disciplina. Ona stoga ne
moe biti, niti bi trebalo da bude, ista disciplina. Ona iziskuje uverenja koja su udaljena od prirodnih nauka. U tom pogledu ona je vie
nalik medicini. A kao ni u medicini, ni u teoriji komunikacije ne bi
trebalo da postoji jasno razgranienje izmeu teorije i prakse.
S obzirom na to da je teorija komunikacije nova disciplina, teko je
kazati da li e, kada i kako reiti svoje unutranje probleme, i da li e i
kada razviti unifikovan metod.
(19861987)
S engleskog prevela Tatjana Popovi

Riard Dajer

239

Uloga stereotipa1

anas je re stereotip skoro

uvek termin zloupotrebe. To proistie iz sasvim opravdanih primedaba
koje razne grupe crnci, ene, a naroito gej osobe upuuju u vezi s
nainom na koje su, po vlastitom uverenju, podvrgnuti stereotipima u
masovnim medijima i svakodnevnom govoru. No kada je Volter
Lipman (Walter Lippmann) skovao ovaj termin, nije imao nameru da
mu d peorativnu konotaciju. Zauzevi izvesnu ironinu distancu u
pogledu ove teme, Lipman ipak jasno izlae, na jednoj strani, apsolutnu nunost, a na drugoj korisnost stereotipa, kao i njihova ogranienja
i ideoloke implikacije:
Obrazac stereotipa nije neutralan. Nije to ba samo jedan od naina da se
umesto velike, bletave, zagluujue zbrke realnosti uspostavi red. Nije
samo preica. On je sve to zajedno i jo neto vie. On je projekcija u svet
naeg smisla o vlastitoj vrednosti, o naem poloaju i naim pravima.
Stereotipi su zbog toga silno nabijeni oseanjima koja idu sa njima. Oni
su tvrave nae tradicije, a iza njihovih bedema mi se i dalje moemo
oseati sigurnim na poloajima koje zauzimamo.2

Pratei Lipmanove ideje naroito njegovo isticanje stereotipa

kao 1) procesa uspostavljanja reda, 2) preice, 3) upuivanja na

1 Izvor: Images of Alcoholism, prir. Jim Cook i Mike Lewington, London, British
Film Institute, 1979. Takoe dostupan u Richard Dyer, The Matter of Images:
Essays on Representations, London, Routledge, 1993, pogl. III.
2 Walter Lippmann, Public Opinion, New York, Macmillan, 1956 (prvi put objavljeno 1922), str. 96.

240 

Mediji / Mo / &

svet i 4) izraavanja naih vrednosti i uverenja, moemo otpoeti

s razumevanjem naina na koji stereotipi funkcioniu. Ovaj tekst dalje
je strukturisan oko ovih tema, zakljuno s nekim primedbama o relevantnosti onoga to sam isticao ranije (1993) o prikazivanju alkoholizma. itav tekst se kree izmeu Lipmanovog vie sociolokog preispitivanja (kako stereotipi funkcioniu u promiljanju drutva) i specifino estetikih tema (kako stereotipi funkcioniu u fikciji), to se takoe
mora uvrstiti u svako razmatranje medijskog prikazivanja. U osnovi
ovih razmatranja nije re o poziciji da su stereotipi kao aspekt ljudskog
miljenja i prikazivanja pogreni, ve da je to onaj ko ih kontrolie i
definie, interesi kojima oni slue.
Proces uspostavljanja reda
Stereotipi kao forma uspostavljanja reda unutar velikog broja sloenih i nepotpunih podataka koje dobijamo iz sveta, samo su pojedinana forma izlaenje na kraj sa prikazivanjem i kategorizacijom osoba3
ireg procesa kojim svako ljudsko drutvo, svaka individua u okviru
tog drutva, drutvu daje smisao generalizacijama, ablonizacijama i
tipizacijama. Osim ako neko ne veruje da postoji nekakav konano
istinit poredak u svetu koji se transparentno otkriva ljudskim biima i na neupitan nain ispoljava u njihovoj kulturi uverenje o raznolikosti poredaka kao to predlau razliita drutva, a to je analizirano
kroz istoriju i antropologiju, teko je odrivo ova aktivnost uspostavljanja poretka, ukljuujui upotrebu stereotipa, mora se priznati kao
jedan nuan i, zapravo, neizbenan deo naina na koje drutva pronalaze svoj smisao, i tako u stvari sebe prave i reprodukuju. (injenica da
su svi tako uspostavljeni poreci po definiciji parcijalni i ogranieni, ne
znai da su neistiniti parcijalno znanje nije lano znanje, ono naprosto nije apsolutno znanje).
Unutar ove perspektive, meutim, prisutna su dva problema u vezi
sa stereotipima. Prvi, potreba da se dovede u red velika, bletava,
zagluujua zbrka realnosti podlona je tome da bude praena verovanjem u apsolutnost i izvesnost svakog pojedinanog poretka, nerado
3 Ovde se ograniavam na raspravu o stereotipima kao formi prikazivanja
osoba, iako sama re (posebno u formi prideva) upuuje na ideje, ponaanje,
stavove itd.

241

Riard Dajer, Uloga stereotipa 

se priznaju njegova ogranienja i parcijalnosti, njegova relativnost i

promenljivost, kao i nesposobnost da se nosi s injenicom i iskustvom
bletave i zagluujue zbrke realnosti.
Drugi problem, koji su u svom radu, osim ostalih, istakli Piter
Berger (Peter Berger) i Tomas Lakman (Thomas Luckmann), tie se
drutvene konstrukcije realnosti, ne samo da je svaki dati drutveni
poredak realnosti istorijski proizvod ve se, isto tako, podrazumeva u
odnosima moi toga drutva kako to kau Berger i Tomas, onaj ko
ima veu batinu ima i vee anse da nametne svoju definiciju
realnosti.4 Kasnije u se vratiti na ova dva problema Lipmanove formulacije poredak (stereotipi) shvaen kao apsolutan i krut, i poredak
(stereotipi) utemeljen na drutvenoj moi.
Preica
Lipmanov pojam stereotipa kao preice ukazuje na manir po kojem su
stereotipi jednostavna, upadljiva, lako prepoznatljiva forma prikazivanja (reprezentacije), iako su, meutim, kadri da samu sloene informacije i udome konotacije. Kao to T. E. Perkins (T. E. Perkins) zapaa
u svom kljunom tekstu Ponovno promiljanje stereotipa, ono to se
esto smatra jednostavnou stereotipa, zapravo moe da obmane:
Uputiti ispravno na nekoga kao na glupu plavuu, i razumeti ta se pod
tim misli, podrazumeva neto mnogo vie od boje kose i inteligencije. To
neposredno upuuje na njen pol, to dalje upuuje na njen status u drutvu, njen odnos prema mukarcima, njenu nesposobnost da se ponaa ili
misli razumno, i tako dalje. Ukratko, to podrazumeva znanje o sloenim
drutvenim strukturama.5

Ista poenta javlja se kod Arnolda Linskog (Arnold Linsky) kada

analizira prikazivanja alkoholiara u popularnim asopisima izmeu
1900. i 1966. godine, gde se pokazuju promenljivi opisi alkoholiara da

4
5

Peter Berger i Thomas Luckmann, The Social Construction of Reality, London,

Allen Lane/Penguin Press, 1967, str. 127.
T. E. Perkins, Rethinking Stereotypes, u Ideology and Cultural Production,
prir. Michle Barrett, Philip Corrigan, Anette Kuhn i Janet Wolff, London,
Croom Helm, 1979, str. 139.

242 

Mediji / Mo / &

bi se izrazile sloene i kontradiktorne drutvene teorije ne samo o

alkoholizmu, ve i o slobodnoj volji i determinizmu6.
Reference
Lipman upuuje na stereotipe kao na projekciju na svet. Iako njegov
primarni interes nije da napravi razliku izmeu stereotipa i modela
prikazivanja iji sutinski interes nije svet, vano je da mi to uinimo,
posebno zato to smo usredsreeni na prikazivanja u fikcijama u medijima, to su estetski, ali isto tako i drutveni konstrukti. Iz te perspektive stereotipi su posebna potkategorija jedne ire kategorije likova u
fikciji, jednog tipa. Iako su stereotipi sutinski odreeni, kao kod
Lipmana, svojom drutvenom funkcijom, naime, nivoom optosti, oni
su pre svega odreeni kao nain karakterizacije u fikciji. Tip je svaki
onaj lik koji je konstruisan upotrebom nekoliko direktno prepoznatljivih i odreujuih odlika koje se ne menjaju niti pak razvijaju tokom
narativa i koji ukazuju na opte, ponovljene odlike ljudske vrste (bilo
da su te odlike konceptualizovane kao univerzalne i vene, arhetipske, bilo da su istorijski i kulturno specifine, drutveni tipovi i
stereotipi razlika o kojoj se raspravlja kasnije).7 Nasuprot tipu stoji
lik u romanu, odreen mnotvom odlika koje nam se tek postepeno
otkrivaju tokom narativa, narativa koji se oslanja na razvijanje lika i na
taj nain je lik postavljen kao centralna figura u odnosu na prethodno
pomenuti tip, kao jedinstvena individua, a ne kao neko ko stoji spram
sveta.
U naem drutvu, lik u romanu je privilegovan u odnosu na tip, jer
je oigledno da nae drutvo privileguje po svaku cenu, na nivou
drutvene retorike individualno nad kolektivnim i masovnim. To je
razlog to vei deo fikcije usmerene na optedrutvene probleme ipak
6
7

Arnold S. Linsky, Theories of Behaviour and the Image of the Alcoholic in

Popular Magazines 1900-1960, u Public Opinion Quarterly, 1970-1971, 34:
573-581.
Vano je naglasiti ulogu konceptualizacije u razlici izmeu arhetipa, s jedne
strane, i drutvenog stereotipa, s druge strane, s obzirom na to da ono to se
moe pripisati tipu kao univerzalna i vena odlika, to ga ini arhetipom, moe
biti samo istorijski i kulturno specifina odlika koja je pogreno shvaena kao
univerzalna i vena odlika to je, naposletku, namera dominantnog vrednosnog sistema, da svoje vrednosti prenosi kao univerzalne i veno vaee.

243

Riard Dajer, Uloga stereotipa 

tei da zavri prianjem prie o odreenoj individui, vraajui tako

drutvene probleme na one isto line i psiholoke. Kada se jednom
usmerimo na prikazivanje i definisanje drutvenih kategorija npr.
alkoholiara moramo da razmotrimo o emu je re u jednom nainu
karakterizacije, a o emu u drugom. Gde elimo da stavimo akcenat
prikazivanja na ono psiholoko (alkoholizam kao lini problem), ili
na ono drutveno (alkoholizam kao aspekt drutva), ili na specifino
artikulisanje jednog i drugog? Izborom ili zastupanjem romanesknog
prikazivanja ili vie tipskog prikazivanja indirektno se ispoljava jedan
ili drugi akcenat.
Izraz vrednosti
Upravo nas Lipmanovo upuivanje na nau tradiciju i, zapravo, njegova upotreba rei naa i mi u citiranom odlomku, vodi do najvanijeg i najproblematinijeg pitanja u vezi sa stvaranjem stereotipa. S
obzirom na to da moramo da se zapitamo ko smo zapravo mi na
koje Lipman aludira da li smo to nuno ti i ja?
Efikasnost stereotipa lei u nainu na koji podstiu na konsenzus.
Stereotipima se izjavljuje: Ovako svi ti, ja, mi misle da pripadnici
ove ili one drutvene grupe izgledaju, kao da su konceptima tih drutvenih grupa doprineli svi pripadnici nekog drutva spontano, nezavisno i izolovano. Stereotip se uzima da bi se izrazilo opte slaganje u
pogledu odreene drutvene grupe, kao da se to slaganje pojavilo pre
samog stereotipa i nezavisno od njega. Ipak, mi najveim delom iz
stereotipa dobijamo ideje o drutvenim grupama. Konsenzus koji stereotipi prizivaju daleko je vie na nivou pojavnog nego na nivou realnog; re je o tome da stereotipi izraavaju specifine definicije realnosti, uz propratne vrednosne procene, to zatim ukazuje na dispoziciju
moi u drutvu. Ko predlae stereotip, ko ima mo da ga osnai, to je
kljuno pitanje ija tradicija je Lipmanova naa tradicija?
Ovde nam moe biti od pomoi razlika izmeu drutvenih tipova
i stereotipa koju je dao Orin E. Klep (Orrin E. Klapp) u svojoj knjizi
Heroji, hulje i lude (Heroes, Villains and Fools)8. Klep odreuje drutvene
tipove kao prikaz onih koji pripadaju jednom drutvu. To su sve one
8

Orrin E. Klapp, Heroes, Villains and Fools : The changing American character,
Englewood Cliffs, New Jersey, Prentice-Hall, 1962.

244 

Mediji / Mo / &

vrste ljudi koje moemo da oekujemo ili smo navedeni da oekujemo

u datom drutvu, dok su stereotipi oni koji ne pripadaju, koji su izvan
nekog drutva. Po Klepu, ova je razlika uglavnom geografska, npr.
drutveni tip Amerikanaca i stereotip ne-Amerikanaca. Mi, meutim,
moemo da preradimo razliku koju je on napravio u smislu tipova koje
su proizvele razliite drutvene grupe u skladu sa svojim oseajem za
to ko pripada a ko ne, ko je in a ko nije. Pripadnost ili nepripadnost
datom drutvu u celini predstavlja funkciju relativne moi grupa u
tom drutvu da sebe odrede kao centralno mesto, a preostale kao
druge, periferne ili odbaene.
U fikciji, drutveni tipovi i stereotipi prepoznaju se kao razliiti
prema razliitim nainima na koje se mogu upotrebljavati. Iako su
drutveni tipovi konstruisani na ikonografski slian nain kao i stereotipi, mogu se upotrebiti na otvoreniji i fleksibilniji nain od stereotipa. To se najjasnije vidi u odnosu na zaplet. Drutveni tipovi mogu da
figuriu u skoro svim vrstama zapleta i mogu da imaju irok opseg
uloga u tom zapletu (npr. kao heroji, hulje, pomagai, zabavljai itd.),
dok su stereotipi u okviru prikazivanja uvek praeni podrazumevajuim narativom. Do Spens (Jo Spence) je u kontekstu prikazivanja ena
tvrdila da, i pored povrne raznolikosti slike koju odaju o sebi, sve one
nose podrazumevani narativni obrazac:
Vizuelna prikazivanja koja se naizgled mogu baviti razliitim idejama,
premda sva za cilj imaju ene, tee da deluju kao deo podrazumevanog
narativa. On ima poetak i sredinu (roenje, detinjstvo, brak, porodini ivot), ali postoji tek minimalno prikazivanje kraja, starenja i
umiranja.9

U tekstu koji se bavi stereotipima o gej osobama na filmu, pokuao

sam da pokaem kako je upotreba slika lezbijki u jednom broju francuskih filmova, bez obzira na vrstu i umetniku vrednost filma,
uvek imala istu funkciju u zapletu10. Slino tome, dovoljno je da nam
se kae da idemo da gledamo film o alkoholiarima da bismo znali da
9

Jo Spence, What Do People Do All Day?, Class and Gender in Images of

Women, u Screen Education 29, 1980, str. 29-45.
10 Richard Dyer, Sterotyping, u Gays and Film, prir. Richard Dayer, London,
British Film Institute, 1977, str. 33-35.

Riard Dajer, Uloga stereotipa 

245

e to biti ili pria o bednom propadanju ili o inspirativnom spasenju.

(To upuuje na posebno zanimljiv potencijal upotrebe stereotipa kojima je jedan lik, na nivou odee, izvoenja, itd., konstruisan kao stereotip, ali mu je namerno data narativna funkcija koja nije ukljuena u
stereotip, ime se dovodi u pitanje pretpostavka koju signalizira stereotipna ikonografija).
Razlika drutveni tip/stereotip sutinski lei u stepenu. Konano,
veoma je teko povui liniju izmeu onih koji su sasvim unutar granice
i onih koji su zasigurno izvan nje. To je donekle zato to se razliite
drutvene kategorije preklapaju npr. mukarci pripadaju, crnci ne,
ali ta je sa mukarcima crncima? Ali i zbog toga to se neke od kategorija koje razlika drutveni tip / stereotip dri razdvojenima ne mogu
se na logian nain drati tako razdvojenim. Oigledni primeri za to su
mukarci i ene, to je navelo T. E. Perkinsa da odbaci ovu razliku.11
Kada se razlika drutveni tip/stereotip primeni na mukarce i ene,
pretpostavlja se da mukarci nemaju direktno iskustvo o enama i da
moe postojati drutvo koje ine samo mukarci: i jedno i drugo je
zapravo nemogue. Pa ipak, ini mi se da ono na ta upuuje ova razlika kada se primeni na mukarce i ene jeste tenja patrijarhalnog
miljenja12 da pokua da odri nemogue insistiranjem na drugosti
ena i mukaraca (pre e biti na drugosti ena, budui da su mukarci u patrijarhatu ljudska norma u odnosu na koju su ene drugo) u
svetlu neophodnosti njihove saradnje u istoriji i drutvu. (Razlika se,
takoe, donekle odnosi na stvarnu razdvojenost u drutvenoj organizaciji, to jest, na injenicu postojanja mukih i enskih podruja:
pab, salon lepote, radna soba, kuhinja itd.). Razlikom se, takoe, odrava apsolutna razlika izmeu mukaraca i ena, u svetlu njihove relativne slinosti.
To je najvanija funkcija stereotipa: da odravaju otre, ograniavajue definicije, da jasno definiu gde se granica zavrava, pa tako i ko
je jasno unutar, a ko izvan nje. Ne samo da stereotipi, zajedno sa dru11 T. E. Perkins, Rethinking Stereotypes, u Ideology and Cultural Production,
prir. Michle Barrett, Philip Corrigan, Anette Kuhn i Janet Wolff, London,
Croom Helm, 1979, str. 140-141.
12 Pod patrijarhatom podrazumevam sistem koji daje legitimitet moi mukaraca
i potinjavanju ena u drutvu; ne mislim da je to nuno i jednostavno nain
na koji svi mukarci misle o enama, premda je to preovlaujua determinanta.

246 

Mediji / Mo / &

tvenim tipovima, mapiraju granice prihvatljivog i legitimnog ponaanja, oni, takoe, insistiraju na tim granicama upravo na takama gde
ih u stvarnosti uopte nema. Nigde to nije tako oigledno kao u stereotipima koji se odnose na drutvene kategorije koje su nevidljive i/ili
fluidne. Te kategorije su nevidljive, jer ne moete da napravite razliku
samo na osnovu toga to pogledate osobu koja pripada nekoj od kategorija o kojima je re. Osim ukoliko osoba ne izabere da se obue i
ponaa na jasan i kulturno definisan nain (npr. da stavi muku radniku kapu, ili da na muki, specifino homoseksualan nain, izokrene
runi zglob), osim ako neko nema otro oko (kao to ga imaju oni koji
se bave alkoholiarima?), nemogue je staviti osobu u jednu od pomenutih kategorija, iako su mnoge drutvene grupe ene i mukarci,
razliite rase, stari i mladi vidljivo razliite, a ta se razlika moe izbrisati samo preruavanjem. Drutvene kategorije mogu da budu fluidne,
u tom smislu da u stvarnosti izmeu njih i graninih kategorija nije
mogue povui liniju. Pravimo problem i pravimo stereotipe oko razlika izmeu ena i mukaraca, iako su one bioloki zanemarljive u poreenju sa slinostima. Isto tako smo navedeni da tretiramo heteroseksualnost i homoseksualnost kao otro suprotstavljene kategorije, iako
u stvarnosti i heteroseksualci i homoseksualci odgovaraju i ponaaju
se u skladu sa iskustvom koje smo u izvesnoj meri svi imali. Upotreba
alkohola je u istoj ovoj kategoriji veoma je teko povui liniju izmeu
tetnog pijenja i onog koje to nije. No stereotipi to mogu.
Uloga stereotipa je da ono nevidljivo uini vidljivim tako da nema
opasnosti da nam se ono neopaeno prikrade; i da uine brzim, vrstim i izdvojenim ono to je u stvarnosti fluidno i mnogo blie normi
nego to to dominantni sistem vrednosti hoe da prizna.
U najirem smislu, ove funkcije injenja vidljivim i vrstim mogu
se dovesti u vezu sa Lipmanovim insistiranjem na stereotipima kao
konceptima uspostavljanja poretka, i sa tenjom ka rigidnosti koja je u
to ukljuena. Sva drutva imaju potrebu za relativno stabilnim granicama i kategorijama, ali se stabilnost moe postii u okviru konteksta
koji prepoznaje relativnost i neizvesnost koncepata. Stepen rigidnosti
i prodornosti stereotipa ukazuje na stepen na kojem je stereotip pojaano prikazivanje koje ukazuje na stvarnost ija nevidljivost i/ili fluidnost preti postojeim definicijama drutva koje zagovaraju oni koji
imaju najvee batine. (Npr. ako se ene ne razlikuju toliko od muka-

Riard Dajer, Uloga stereotipa 

247

raca, zbog ega su toliko potinjene; ako se alkoholizam ne razlikuje

ba toliko od socijalno prihvatljivog pijenja, moe li nam biti do kraja
lagodno da jedno prihvatamo, a drugo osuujemo?).
(...)
S engleskog prevela Tatijana Popovi

Stjuart Hol

249

Rasistike ideologije i mediji1

(...)

asizam i mediji direktno dodiruju problem ideologije, budui da je glavno podruje na kojem mediji
operiu proizvodnja i transformacija ideologija. Intervencija u medijsko
konstruisanje rase jeste intervencija u ideoloki teren borbe (...) Koristim
ovaj termin (ideologija) da bih uputio na one slike, pojmove i premise
koji obezbeuju okvir kroz koji prikazujemo, interpretiramo, razumemo, dajemo smisao nekim aspektima drutvenog postojanja. Jezik i
ideologija nisu isto budui da se isti lingvistiki termin (demokratija, na primer, ili sloboda) moe upotrebiti u okviru razliitih ideolokih diskursa. Ali, ire shvaeno, jezik je po definiciji glavni medij u
kojem pronalazimo razradu razliitih ideolokih diskursa.
Treba rei tri vane stvari o ideologiji da bi bilo razumljivo ono to
sledi. Prvo, ideologije se ne sastoje od izolovanih i odvojenih koncepata, ve od artikulacije razliitih elemenata u prepoznatljiv niz ili lanac
znaenja. U liberalnoj ideologiji, sloboda je povezana (artikulisana)
sa individualizmom i slobodnim tritem; u socijalistikoj ideologiji,
sloboda je kolektivan uslov i zavisi od jednakosti uslova, a nije im
suprotstavljena kao to je to sluaj u liberalnoj ideologiji. Isti koncept
je razliito pozicioniran unutar logike razliitih ideolokih diskursa.
Jedan od naina na koji se odvija ideoloka borba i na koji se ideologije
transformiu jeste razliito artikulisanje elemenata, ime se proizvode
razliita znaenja: prekidanjem lanca u kojem su ideologije do tada
uvrene (npr. demokratski = slobodan Zapad) i uspostavljanjem

Izvor: Stuart Hall, The Whites of Their Eyes: Racist Ideologies and the Media (1981), u George Bridges and Rosalind Brunt (prir.), Silver Linings (London: Lawrence and Wishart, 1981); takoe dostupan u Manuel Alvarado and
John O. Thompson (prir.), The Media Reader (London: British Film Institute,
1990).

250 

Mediji / Mo / &

nove artikulacije (npr. demokratski = produbljivanje demokratskog

sadraja politikog ivota). To prekidanje lanca nije, naravno, samo
u glavi; ono se odvija u drutvenoj praksi i politikoj borbi.
Drugo, ideoloke izjave daju pojedinci: ali ideologije nisu proizvod
individualne svesti ili intencije. Pre je re o tome da mi svoje intencije
formuliemo unutar ideologije. One prethode individuama i formiraju
deo utvrenih drutvenih formacija i uslova u kojima su individue roene. Moramo da govorimo preko ideologija koje su aktivne u naem
drutvu i koje nam obezbeuju sredstva pomou kojih dajemo smisao
drutvenim odnosima i naem mestu u njima. Transformacija ideologija je otuda kolektivan proces i praksa, a ne individualan poduhvat.
Opte uzev, procesi funkcioniu nesvesno, a ne preko svesne namere. Pre
je re o tome da ideologije proizvode razliite forme drutvene svesti, a
ne obrnuto. One najefikasnije funkcioniu kada nismo svesni da je
nain na koji formuliemo i konstruiemo stavove o svetu potkrepljen
ideolokim premisama; kada su nae formacije naizgled jednostavne
opisne izjave o tome kako stvari stoje (odnosno, kakve moraju biti), ili o
onome to uzimamo zdravo za gotovo. Deaci vole da igraju grube
igre; devojice su, meutim, slatke i nene ovakve izjave zasnovane
su na itavom nizu ideolokih premisa, iako deluje da je to aforizam koji
nije utemeljen na tome kako su mukost i enskost istorijski i kulturno
konstruisane, ve u samoj Prirodi. Ideologije tee tome da se izgube iz
vidokruga u zdravo-za-gotovo naturalizovanom svetu zdravog razuma. Budui da se ini da je rasa (kao i rod) Prirodom data, rasizam je
jedna od najdublje naturalizovanih postojeih ideologija.
Tree, ideologije rade tako to za svoje subjekte (individue i
grupe) konstruiu pozicije identifikacije i znanja koje im doputaju da
izgovaraju ideoloke istine kao da su oni sami njihovi autentini
autori. To nije stoga to one potiu iz naeg najskrovitijeg, autentinog
i jedinstvenog iskustva, ve zbog toga to se ogledamo u pozicijama u
samom centru diskursa odakle ono to mi izjavljujemo ima smisla.
Tako isti subjekti (npr. ekonomske klase ili etnike grupe) mogu biti
na razliit nain konstruisani u razliitim diskursima.
(...)
Ideologije, prema tome, funkcioniu preko transformacije diskursa
(disartikulacijom i ponovnom artikulacijom ideolokih elemenata) i

Stjuart Hol, Rasistike ideologije i mediji

251

transformacije (prekidanje i prekomponovanje) subjekata-za-delovanje. Kako mi vidimo sebe i svoje drutvene odnose jeste vano, jer to
ulazi u nae delovanje i prakse i oblikuje ih. Ideologije su, stoga, mesto
posebne vrste drutvene borbe. To mesto ne postoji samo za sebe,
izdvojeno od drugih relacija, budui da ideje ne lebde slobodno u ljudskim glavama. Ideoloka konstrukcija crnih ljudi kao problematine
populacije i policijska praksa pritvaranja pripadnika crnih zajednica,
meusobno se podravaju i jedna drugu osnauju. No ideologija je
praksa. Ona ima svoj specifian nain rada. A proistekla je, proizvedena je i reprodukovana u specifinim postavkama (mestima) osobito
u ideolokim proizvodnim aparatima koji proizvode drutvena znaenja i distribuiraju ih kroz itavo drutvo, poput medija.
(...)
Izmeu ostalih pojava koje se tiu ideolokog rada, mediji za nas konstruiu definiciju onog ta je rasa, koje znaenje slika/prikaz o rasi
nosi, i kako se razume problem rase. Oni nam pomau da svet klasifikujemo u smislu kategorija rase.
Mediji nisu samo moan izvor ideja o rasi. Oni su, takoe, mesto
gde se te ideje artikuliu, gde se na njima radi, gde se transformiu i
razrauju. Rekli smo ideje i ideologije u mnoini. Jer, bilo bi
pogreno i navelo bi na pogrean put ako bi se na medije gledalo kao
da su na uniforman i konspirativan nain upregnuti u pojedinanu,
rasistiku koncepciju sveta. Liberalne i humane ideje o dobrim odnosima izmeu rasa, zasnovane na otvorenosti i toleranciji, operiu
unutar sveta medija izmeu ostalih, na primer, televizijski novinari i
novine poput Gardijana ruku podruku sa mnogo eksplicitnijim rasizmom drugih novina i novinara poput Ekspresa ili Mejla. U izvesnom
smislu, linija koja ove poslednje razdvaja od ekstremne desnice u politici poput, na primer, nadgledane repatrijacije crnaca, zaista je veoma
tanka.
(...)
(Jedna) vana razlika postoji izmeu onoga to bismo mogli nazvati
otvorenim rasizmon i inferencijalnim/prikrivenim rasizmon. Pod
otvorenim rasizmom mislim na mnogo prilika u kojima se otvoreno

252 

Mediji / Mo / &

i prihvatljivo pokrie prua argumentima, stanovitima i glasnogovornicima koji su na zadatku razrade otvoreno rasistikog argumenta ili
unapreivanja rasistike politike ili gledita. Ima mnogo takvih prilika;
one su uestale, naroito poslednjih godina mnogo ee u tampi
koja je postala otvoreno utoite za ekstremistike desniarske argumente, a onda i na televiziji, gde funkcioniu regulative o izbalansiranosti, nepristrasnosti i neutralnosti.
Pod prikrivenim rasizmom mislim na ona oigledno naturalizovana
prikazivanja dogaaja i situacija koji se odnose na rasu, bilo faktiki
bilo fikcijski, koji imaju rasistike premise i propozicije koje su u
njih upisane kao niz neupitnih pretpostavki. To omoguuje da se rasistiki stavovi formuliu a da se, pri tom, nikada ne dovedu do svesti
rasistiki temelji na kojima ti stavovi poivaju.
Oba tipa rasizma se, u razliitim varijantama, mogu pronai u britanskim medijima. Otvoreni ili oigledni rasizam je, naravno, politiki
opasan jer je drutveno uvredljiv. Otvoreno zastupanje i delovanje
pojedinih odeljaka popularne tampe na tom frontu predstavlja
ekstremno ozbiljan razvoj situacije. Nije re samo o tome da oni otvoreno ire i popularizuju rasistike politike i ideje i prevode ih u ivi
populistiki jezik (na primer u tabloidima koji imaju irok krug italaca iz redova radnike klase), ve o samoj injenici da se takve stavovi
danas slobodno mogu izrei i zastupati to daje legitimnost njihovom
javnom ispoljavanju i poveava prag prihvatljivosti rasizma u javnosti.
Rasizam postaje prihvatljiv a tako, odmah zatim i istinit jednostavno zdravorazumski: ono to svi znaju, otvoreno i govore. Ali
prikriveni rasizam je mnogo rasprostranjeniji na razliite naine i
mnogo podmukliji, zbog toga to je uglavnom nevidljiv ak i onima koji
pomou njega formuliu svet.
Primer ovog tipa rasistike ideologije jeste jedna vrsta televizijskog
programa koji se bavi nekim problemom u rasnim odnosima. Taj
program je verovatno proizveo dobar i poten liberalni emiter koji se
nada da e mnogo toga dobrog uiniti u svetu u pogledu rasnih odnosa i koji odrava skrupulozan balans i neutralnost kada ispituje ljude
koje intervjuie za program. Program e se zavriti uz slovo o tome da
ako bi samo ekstremisti s bilo koje strane otili, normalni crnci i belci
bi lake mogli da nastave da ue na koji nain da ive zajedno u harmoniji. Ipak, svaka re i svaka slika u tom programu proete su nesvesnim
rasizmom zbog toga to su utemeljene na neprepoznatoj i nesvesnoj

Stjuart Hol, Rasistike ideologije i mediji

253

pretpostavci da su crnci izvor problema. Dakle, zaista celokupna televizija koja se bavi drutvenim problemima o rasi i imigraciji esto je,
nesumnjivo, prave emiteri otvorenog duha koji imaju dobre namere
utemeljena je na rasistikim premisama ove vrste. To je kritika koju
smo uputili radei CARM program, It Aint Half Racist, Mum,2 i to jedna
od onih kritika koje su u najveoj meri pogodile emitere u njihov profesionalni nerv. Ona je naruila njihov profesionalni kredibilitet sugeriui da su zapravo bili sledbenici rasizma i kada su, navodno, bili
izbalansirani i nepristrasni. To je bila uvreda liberalnog konsenzusa i
predstave o sebi koja preovlauje unutar televizija. Oba odgovora su, u
stvari, utemeljena na dubokom nerazumevanju da je rasizam, po definiciji, iskljuiv kad je re o liberalnom konsenzusu pri emu, u prikrivenom rasizmu, oni mogu lako da kohabitiraju i to pod pretpostavkom da ako se televizijski diskurs pokae kao rasistiki, mora biti
da je to zato to su individualni emiteri bili rasisti namerno ili sa
ciljem. U stvari, ideoloki diskurs ne zavisi od svesnih namera onih koji
u okviru njega formuliu stavove.
(...)
Postoji bogat renik i sintaksa o rasi koju mediji moraju da slede.
Rasizam ima dugu i upeatljivu istoriju u britanskoj kulturi. On je
utemeljen u odnosu na ropstvo, kolonijalna osvajanja, ekonomsku
eksploataciju i imperijalizam, a u pogledu toga su evropske rase kao
kod kue u odnosu na domorodake narode, kolonizovane i eksploatisane periferije.
Tri karakteristike obezbedile su diskurzivne koordinate i koordinate moi pomenutih diskursa u kojima su ove relacije istorijski konstruisane.
(1) Njihovi prikazi i teme su polarizovani oko uvrenih relacija
potinjavanja i dominacije.
2

Stjuart Hol je sa svojim kolegama uestvovao u Kampanji protiv rasizma u

medijima (Campaign Against Racism in the Media CARM) u cilju izrade programa za BBC TV Community Programmes Unit Open Door programska
ema o rasizmu na televiziji. Emisija It Aint Half Racist, Mum, prikazana je 1.
marta 1979. godine. Za objanjenje otpora s kojim su bili suoeni tokom proizvodnje programa, videti u: Carl Gardner, It Aint Half Racist, Mum: Fighting
Racism in the Media (London: Comedia, 1982), str. 85-9.

254 

Mediji / Mo / &

(2) Njihovi stereotipi grupisani su oko polova superiornih i

inferiornih prirodnih vrsta.
(3) I jedan i drugi su izmeteni iz jezika istorije u jezik Prirode.
Prirodna fizika obeleja i rasne karakteristike postale su nezamenljivi
oznaitelji inferiornosti. Potinjene etnike grupe i klase pojavile su se,
ne kao objekti odreenih istorijskih odnosa (trita robova, evropske
kolonizacije, kontinuirane nerazvijenosti nerazvijenih drutava), ve
kao date odlike inferiorne vrste. Osigurani ekonomskom, socijalnom,
politikom i vojnom dominacijom, odnosi su bili transformisani i
naturalizovani u poredak ranga, koji je propisala Priroda. Tako je
Edvard Long (Edward Long), otroumni engleski komentator prilika
na Jamajci u periodu ropstva (u svom radu Istorija Jamajke /History of
Jamaica/, 1774), napisao mnogo toga o nainu na koji su elizabetinci
mogli govoriti o velikom lancu postojanja o tri ranga ljudi (sic),
(beli, mulati i crni), koji zavise jedni od drugih, koji napreduju ka propisanom vrhuncu potinjavanja gde belci dre najvie pozicije.
(esto) se zaboravlja stepen u kom je u periodu ropstva i imperijalizma popularna literatura bila proeta tim uvrenim, negativnim
odlikama kolonizovanih rasa. Pronalazimo ih u dnevnicima, opservacijama i objanjenjima, sveskama, etnografskim zabelekama i komentarima posetilaca, istraivaa, misionara i administratora u Africi,
Indiji, na Dalekom istoku i u Americi. Postoji jo neto odsutno ali
imperijalizujue oko belca; neobeleena pozicija iz koje su sve ove
opservacije i napravljene i u kojoj jedino i imaju smisla. To je istorija ropstva i porobljavanja koju su napisali, videli, nacrtali i fotografisali pobednici. Ona se ne moe itati, niti moe imati smisla iz bilo koje
druge pozicije. Oko belca je uvek izvan okvira ali ono vidi i pozicionira sve to je unutar njega.
Sekvence prie (koje se mogu nai) u ranom filmu Britanski rad u
Indiji izvor su beskrajnih radio podseanja i televizijskih istorijskih
ou-programa danas. Pretpostavka lagane superiornosti strukturie
svaku sliku ak i pozicioniranje u kadru: u prvom planu kolonijalni
ivot (vreme za aj na plantai), u pozadini, domoroci... U kasnijim
stadijumima visokog imperijalizma, taj se diskurs iri putem novih
medija popularne kulture i informisanja novina i asopisa, stripova,
crtea i reklama i popularnih romana. Novija kritika knjievnosti
imperijalizma tvrdila je da emo, ako ovu definiciju jednostavno proi-

Stjuart Hol, Rasistike ideologije i mediji

255

rimo na fikciju devetnaestog veka, od jedne grane ozbiljne proze do

zahvatanja popularne literature, pronai drugu monu nit engleske
knjievne imaginacije koja obeleava domai roman: svet imperijalistike avanture kojim dominira mukarac, koji imperiju, radije nego
Midlmar3, uzima kao svoj mikrokosmos. Seam se jednog studenta sa
osnovnih studija koji je radio na problemu konstruisanja rase u popularnoj literaturi i kulturi krajem devetnaestog veka, kako dolazi kod
mene sav oajan rasizam je toliko sveprisutan i u isto vreme toliko
nesvestan jednostavno pretpostavivi da je to tako da je nemogue
dobiti bilo kakvo kritiko uporite o njemu. U tom periodu, sama ideja
o avanturi postala je sinonim za demonstriranje moralnog, drutvenog
i fizikog gospodarenja kolonizatora nad kolonizovanima.
Kasnije se ovaj koncept avanture jedne od glavnih kategorija
moderne zabave preselio pravo sa stranica tampe u literaturu o zloinima i pijunai, deije knjige, velike holivudske ekstravagantnosti i
stripove. Tamo, manje-vie postojano, opstaje i danas. Mnoge od tih
starijih verzija imale su svoju otricu koja je s vremenom otupela.
Udaljile su se od nas, oigledno zbog nae superiorne mudrosti i liberalizma. Ali se i dalje povremeno pojavljuju na televizijskim ekranima,
posebno u formi starih filmova (neki stari filmovi se, naravno, i
dalje prave). A njihov odjek moemo bolje da shvatimo ako identifikujemo neke od bazinih slika gramatike rase.
Postoji, na primer, poznata figura roba: zavistan, na detinji nain
dopadljiv, posveena Mammy koja koluta oima, ili odani radnik u
polju ili nadniar, veran i posveen svom Gospodaru. Najpoznatiji
ekstravagantni primer Prohujalo s vihorom sadri bogate varijante i
jednog i drugog. Figura roba nije ni na koji nain ograniena samo
na filmove i programe o ropstvu. Neki crvenokoci i mnogi Azijati
dospeli su na ekran u tom preruavanju. Duboka i nesvesna protivrenost proima ovaj stereotip. Odan i poput deteta, rob je, takoe,
nepouzdan, nepredvidiv i nezavisan sposoban da se preobrati u
zlog, ili da kuje zaveru na izdajniki nain, pritajeno, lukavo, da zabije no u lea kad ljubavnica njegovog Gospodara ili sam Gospodar to
ne oekuju: i neobjanjivo se odmetne u iprag kad ima i najmanju
priliku. Belci nikad ne mogu biti sigurni da ova detinjasta budala
3

referenca na delo Dord Eliot: Middlemarch: A Study of Provincial Life

Prim. prev.

256 

Mediji / Mo / &

Sambo iza lea ne ismeva belake manire svog gospodara, ak ni

kada pokazuje preteranu karikaturalnost belake prefinjenosti.
Jo jedna bazina slika je ona o domorocu. Dobra strana ove
figure portretisana je kao izvesna primitivna plemenitost i jednostavan
dignitet. Loa strana je portretisana u smislu varanja i prepredenosti,
ili u gorem sluaju, divljatva i varvarstva. Popularna kultura je i danas
jo puna bezbrojnih divljih i uzavrelih domorodaca, a u muzici se
neprestano ponavlja pretei zvuk bubnjeva u noi, nagovetaj primitivnih obreda i kultova. Kanibali, dervii koji pleu ukrug, indijanske
poglavice, upadljivo uzdignuti, konstantno prete da izau sa ekrana.
Oni se verovatno u svakom trenutku mogu pojaviti iz tame i odsei
glavu lepoj heroini, kidnapovati dete, spaliti logor ili pretiti da e skuvati i pojesti nevine istraivae ili kolonijalne misionare i njihove fine
supruge. Ti domoroci se uvek kreu kao anonimna kolektivna grupa
pleme ili horda. A nasuprot njima je uvek usamljena bela figura,
sasvim izolovana tamo negde, koja se suoava sa svojom Sudbinom
ili nosi na ramenima svoj Teret u srce tame, pokazujui hladnokrvnost i nepoljuljan autoritet kada je napadnuta nastojei da zagospodari pobunjenim domorocima ili obuzda preteu pobunu jednim
jedinim pogledom svojih elinoplavih oiju.
Trea varijanta je ona sa klovnom ili zabavljaem. Ona obuhvata uroeni humor, kao i fiziku gracioznost licenciranog zabavljaa i sve to ukljuuje u svoj ou za Druge. Nikada nije sasvim
jasno da li se smejemo toj figuri ili sa njom: divimo se ritmu i fizikoj
gracioznosti, otvorenoj ekspresivnosti i emocionalnosti zabavljaa,
ili nam je pak glupost klovna odbojna.
Jedna upadljiva injenica u vezi sa svim ovim slikama jeste njihova
duboka protivurenost dvostruko vienje oka belca kroz koje se ove
slike posmatraju. Primitivna plemenitost ostarelog vraa ili poglavice i
domorodaka gracioznost ritma uvek sadre, s jedne strane, nostalgiju
za nevinou zauvek izgubljenom zarad civilizacije i, s druge strane,
pretnju da e ta civilizacija biti pregaena ili dovedena u pitanje
povratkom divljatva, to uvek vreba ispod povrine; ili moda nekontrolisanom seksualnou koja preti da provali. I jedno i drugo su
aspekti dobre i loe strane primitivizma. Na tim slikama, primitivizam je definisan vrstom povezanou ovih ljudi sa Prirodom.
Sve je to tako daleko od onoga to ponekad pretpostavljamo na
osnovu prikazivanja rase koja svakodnevno ispunjavaju nae ekrane.

Stjuart Hol, Rasistike ideologije i mediji

257

Ove specifine verzije su moda izbledele. Ali njihovi tragovi se i dalje

moraju posmatrati i preraivati na mnogim modernim i savremenim
slikama. A, iako se moda ini da one nose razliito znaenje, one su
esto jo uvek konstruisane na osnovu prastare gramatike. Dananje
divlje horde su jo ive i zdrave, kao gerilske armije i borci za slobodu
Angole, Zimbabvea ili namibijskih uma. Crnci su jo najstraniji,
najprepredeniji i najglamurozniji prevaranti (i policajci) u njujorkim
serijama o policajcima. Oni brzo tre, udno govore, uvek im manjka
ljudi, a Starskog i Haa povezuju sa getom punim droga. Smutljive
hulje i njihove ogromne siledije u svetu Demsa Bonda i njegovih
potomaka jo uvek se, neobino, regrutuju tamo negde na Jamajci,
gde jo ivotari divljatvo. Seksualno dostupna robinja iva je i zdrava, jo tinja na nekom egzotinom TV ekranu ili na koricama jeftine
knjige, iako je sada u centru naroitog divljenja, odevena u haljinu sa
ljokicama, a iz pozadine je podrava baletski ansambl belih igraica.
Primitivizam, divljavo, prepredenost i nepouzdanost sve ono to je
ispod povrine jo se moe identifikovati u liku crnih politikih
lidera po celom svetu koji lukavo kuju zaveru da unite civilizaciju:
gospodin Mugabe,4 na primer, sve dok se nije dogodilo da je pobedio u
ratu i osvojio izbore i postao, svakako privremeno, najbolji (jer je bio
politiki najkredibilniji) prijatelj kog je Britanija ostavila na poslednjem isturenom poloaju edvardijanskog sna.
Old Country bela verzija i dalje je esto tema nostalginih
dokumentaraca: Stara Rodezija, ije odane sluge, nekada je to bilo
pitanje trenutka, tajno pripremaju izdaju u upi i kriom se iskradaju
da bi se pridruili ZAPU u umi... lanu plemena u maslinastozelenom.
Crni komiari i dalje oponaaju svoje protivreno ukljuivanje u britansku zabavu tako to su prvi spremni da ispriaju rasistiki vic.
Nijedna Kraljevska turneja se ne zavrava bez tela koja se njiu ili lanova plemena koji se uzdiu, odajui poast. Crnci se tako dobro
kreu, tako ritmino, tako prirodno. A zavisni ljudi koji ni jedan jedini
dan ne mogu da preive bez zatite i umea svojih belih gospodara,
stalno se pojavljuju kao rtve gladovanja Treeg sveta, kao pasivni, kao
4

Robert Mugabe, voa ZANU, jednog od dva glavna oruana politika pokreta koji se bore protiv vladavine bele manjine u Rodeziji. (Drugi pokret je bio
ZAPU). 1979. godine su odrani slobodni izbori, i Mugabe je postao prvi
predsednik novog Zimbabvea.

258 

Mediji / Mo / &

oni koji ekaju da tehnologija Pomoi stigne do njih, i predmet su

naeg aljenja u emisijama poput Blue Peter5. Nisu prikazani kao predmet neprekidne eksploatacije ili zavisnosti, ili pak globalne podele
bogatstva i rada. Oni su rtve Sudbine.
Izgleda da su te moderne, uglancane i osavremenjene slike iza sebe
ostavile stare slike sveta Samba. Mnoge od njih su, zapravo, sredite
tajnog, zabranjenog, ugodnog-ali-zabranjenog divljenja. Mnoge imaju
aktivnija i energinija svojstva pojedini crni atletiari su, na primer,
naravno i zabavljai. Ali konotacije i odjeci koje one nose vraaju daleko unazad. One i dalje oblikuju nain na koji belci danas vide crnce
ak i kada beli avanturista koji lagano plovi rekom kroz dunglu nije
Sanders of the River6, ve istorijska drama rekonstrukcija Stenlija i
Livingstona (Henry Morton Stanley; David Livingstone); a namera nije
da se pokae divljatvo, nego miran ivot u afrikom selu, nain na koji
su starosedeoci nepromenjeni bez obzira na moderna vremena
(drugim reima, jo su zadrani u ekonomskoj zaostalosti i istorijski
zamrznuti, kako to vidi nae antropoloko oko, silama koje su im
nepoznate a, oigledno, ne mogu biti pokazane na ekranu).
Avantura je jedan od naina na koji susreemo rasu, a da ne
moramo da se suprotstavimo perspektivama rasizma koje su na delu.
Drugi, jo sloeniji nain jeste zabava. Na televiziji, postoji velika
suprotstavljenost izmeu ozbiljne informativne televizije, koju gledamo jer je to za nas dobro, i zabavne, koju gledamo zato to je to
ugodno. A najistija forma zadovoljstva u zabavnoj televiziji je komedi
ja. Po definiciji, komedija je privilegovana zona, odvojena od onog
ozbiljnog. To je dobra, ista zabava. U podruju zabave i zadovoljstva zabranjeno je postavljati ozbiljna pitanja, donekle zbog toga to to
deluje puritanski i kvari uitak zamenom registara. Ipak, rasa je jedna
od najznaajnijih tema u komedijama situacije od ranog Alfa Garneta
(Alf Garnett) do Mind Your Language, On The Buses, Love Thy Neighbour
i It Aint Half Hot, Mum. Ovi programi su branjeni na dobrim antirasistikim osnovama: kako se tvrdilo, pojavljivanje crnaca rame uz
rame sa belcima u komedijama situacije, pomoi e naturalizovanju i
5
6

Britanska televizijska serija za decu. Prim. prev.

Sanders of the River (Alexander Korda, 1935), britanski dugometrani film
zasnovan na priama Edgara Valasa (Edgar Wallace) o belcu, britanskom
slubeniku u Zapadnoj Africi. Prim. prev.

Stjuart Hol, Rasistike ideologije i mediji

259

normalizovanju njihovog prisustva u britanskom drutvu. I, nema

sumnje, u nekim je primerima to i funkcionisalo na taj nain. Ali, ako
ove zabavne situacije poblie ispitate, esto ete uvideti, kao to smo
mi shvatili u naa dva programa, da komedije samo ukljuuju crnce, da
su one o rasi. To znai, iste one stare kategorije rasno definisanih odlika i svojstava, i isti odnosi superiornosti i inferiornosti obezbeuju
take obrta oko kojih se odvijaju smene situacije, take napetosti koje
pokreu i motiviu situacije u ovim komedijama. Komini registar u
koji su postavljene, meutim, titi i brani gledaoce od priznavanja vlastitog prikrivenog rasizma. On stvara poricanje.
To je jo vie sluaj sa televizijskim stand up komiarima u ijem
repertoaru poslednjih godina preovlauju seksistike i rasistike ale,
u skoro jednakim razmerama. Ponekad se kae, opet naravno u njihovu odbranu, da mora biti da je to znak prihvatljivosti crnaca. Ali moda
je upravo re o tome da je rasizam postao normalniji teko je rei.
Isto tako se kae da najbolje antisemitske ale priaju sami Jevreji, ba
kao to crnci priaju najbolje bele ale protiv sebe samih. Ali to je
isto kao tvrditi da ale postoje u vakuumu izvan konteksta i situacija u
kojima se priaju. ale o Jevrejima koje sami Jevreji priaju izmeu
sebe, deo su samosvesti zajednice. Malo je verovatno da one funkcioniu da bi ponizile rasu, budui da i onaj ko ih pria kao i publika,
pripadaju, pod istim uslovima, istoj grupi. Priati rasistike ale na
rasnoj osnovi, u uslovima gde preovlauju odnosi rasne inferiornosti i
superiornosti, jaa razliku i reprodukuje nejednake odnose, jer u tim
situacijama poenta ale zavisi od postojanja rasizma. One na taj nain
reprodukuju kategorije i odnose rasizma, ak i kada ih normalizuju
kroz smeh. Dobre namere onih koji prave ale ne reavaju problem, jer
oni ne kontroliu okolnosti uslove kontinuiranog rasizma u kojima
e se diskurs njihovih ala tumaiti i sluati. Moda e doi vreme kada
e crnci i belci moi da priaju ale jedni o drugima na nain koji ne
reprodukuje rasistike kategorije sveta u kojem se priaju. To vreme u
Britaniji, sasvim izvesno, jo nije dolo.
Jo dve arene (...) upuuju na tei kraj televizijske produkcije
vesti i dogaaji. Tu se rasa konstruie kao problem i kao mesto konflik
ta i debata. Postoje dobri primeri programa u kojima se crnci ne pojavljuju iskljuivo kao izvor problema (ATV-ov Breaking Point je jedan
od primera) i u kojima nisu optereeni iskljuivo time da su agresivni
posrednici u konfliktu (primeri su London Weekend Television

260 

Mediji / Mo / &

London Progamme i Southall Defence Comitee Open Door Programme

o dogaajima u Sautholu). Ali opta tenja programa u toj oblasti jeste
da se crnci vide posebno sama injenica njihovog postojanja (njihov
broj) kao oni koji stvaraju probleme belom engleskom drutvu.
Pojavljuju se kao oni koji kre zakon, skloni kriminalu; kao nevolja;
kao kolektivni posrednik graanske neposlunosti.
U brojnim incidentima u kojima su crne zajednice reagovale na
rasistike provokacije (kao u Sautholu) ili na policijsko maltretiranje i
provokaciju (kao u Bristolu)7 mediji su pokazali tenju da pretpostave
da pravo lei na strani zakona, i zapali su u jezik pobune i rasne
borbe, to jednostavno hrani postojee stereotipe i predrasude.
Neposredne okolnosti konflikta najee su odsutne skandalozna
provokacija mara Nacionalnog fronta kroz jednu od oblasti gde ivi
najvie crne omladine, to je izazvalo nerede u Bristolu da uzmemo
samo dva skorija primera. Njih ili nema, ili su tako kasno uvedene u
proces oznaavanja da ne uspevaju da izbace dominantnu definiciju
ovih dogaaja. Tako da ponovo svedoe o ruilakoj prirodi crnaca i
Azijata po sebi.
Ova analiza medijskog pokrivanja dogaaja u Sautholu koja je data
u NCCL Izvetaju nezvaninog komiteta za ispitivanje (Unofficial
Committee of Inquiry Report), na primer, pokazuje koliko su brzo,
kako na televiziji tako i u tampi, slubene izjave policije izjava ser
Dejvida Maknija (Sir David McNee) od 23. aprila, i sveprisutnog
Dejmsa Dardina (James Jardine), koji je govorio u ime Savezne policije sledeeg dana obezbedile medijima autoritativno definisanje dogaaja. One su, uzastopno, oblikovale i fokusirale ono o emu su mediji
izvetavali i na koji nain su objasnili ta se dogodilo. Ravnajui se
prema ovim autoritativnim izvorima, mediji su reprodukovali objanjenje dogaaja kojim je, uz izvesne znaajne izuzetke, konflikt izmeu
rasizma i antirasizma preveden u (a) sukob Azijata i policije, i (b) sukob
izmeu dve vrste ekstremizma takozvanog faizma levice i desnice.
7

U aprilu 1979. godine, policija je napala sledbenike Antinacistike lige (AntiNazi League ANL) koji su se okupili u londonskoj oblasti Sauthol da protestuju protiv javne parade koju je odravao rasistiki Nacionalni front (National
Front). Posledica je bila da je ANL sledbenik Bler Pi (Blair Peach) poginuo. U
noi izmeu 2. i 3. aprila 1980. godine, isprovocirani viemesenom politikom
maltretiranja i zloupotreba, sa policijom su se sukobili pripadnici crnake omladine u bristolskoj oblasti St Paul.

Stjuart Hol, Rasistike ideologije i mediji

261

To je za posledicu imalo degradiranje dva problema u sreditu

afere u Sautholu porast legitimnosti ekstremne desnice i njene oigledno provokativne anticrnake politike na ulicama; i rasizam i brutalnost policije. Oba problema moraju biti nametnuta medijima militantnim i organizovanim protestom. Izvetaji o Sautholu u tampi
toliko su bili opsednuti preteranim opisivanjem jezivih detalja o lutajuim hordama obojene omladine koje jure mlade belce mesarskim
noevima na tragu filma Sanders of the River, premda do sada nepotvreno da su propustili da pomenu smrt Blera Pia (Blear Peach). To
je selektivno ili ogranieno vienje najvieg stepena.
Dobar primer naina na koji se stvarni uzroci rasnih konflikata
mogu apsorbovati i transformisati unutar okvira koje mediji primenjuju, moe se pronai u Nationwide prenosu dogaaja u Sautholu,
dan poto su otpoeli. Dva meusobno povezana okvira objanjenja
rukovodila su ovim programom. U prvom, konflikt je vien u konspirativnom smislu kao levica protiv ekstremne desnice Antinacistika
liga protiv Nacionalnog fronta. To je klasina logika televizije po kojoj
se medij identifikuje sa umerenim, pomirljivim srednjim putem,
Prosenim gledaocem, i pojaava kontrast na obe strane, koje se,
zatim, izjednaavaju jedna s drugom. Ovim specifinim odravanjem
balansa, faizam i antifaizam prikazani su kao isti jednako loi, jer
Srednji put kao svetinju uva Opte dobro, bez obzira na okolnosti. To
odravanje ravnotee dalo je priliku Martinu Vebsteru (Martin
Webster) iz Nacionalnog fronta da dospe na televiziju, da postavi uslove rasprave, i da svoje ocrnjivanje rasprostre po ekranu i pusti u etar:
Dobro, rekao je, hajde da priamo o trockistima, ekstremnim
komunistima raznih vrsta, grabeljivim marksistima i drugim leviarskim prevrtljivcima. Ve proveren ustar i grub nastup. Zatim, nakon
najave Sauthol, dan posle drugi kadar: pobunjeni Azijati protiv
policije. I ja sam sino gledao televiziju, rekao je gospodin Dardin,
i zaista nisam video da bilo ko od policajaca baca cigle... Prema tome,
nemojte poinjati s tim argumentima. Porast organizovanog politikog rasizma i neposredne okolnosti koje su do toga dovele naprosto
nisu bili vidljivi za Nationwide kao alternativni nain postavljanja
problema.
U CARM programu It Aint Half Racist, Mum, pokuali smo da ilustrujemo prikrivenu logiku koja je na delu u jednoj drugoj oblasti
pravljenja programa: Bi-Bi-Sijeva Velika debata o imigraciji. Ovde

262 

Mediji / Mo / &

nije bilo neophodno zapoeti nekim pretpostavljenim pojmovima, a

ponajmanje spekulacijama o linim stavovima o rasnom problemu
bilo kog uesnika u programu iako niko ne moe oekivati da hijerarhija u Bi-Bi-Siju ili Robin Dej (Robin Day) u to poveruju. Treba
jednostavno da gledate program i da na umu imate sledei niz pitanja:
postoji problem, definisan kao problem imigracije. ta je to? Kako je
taj problem definisan i konstruisan kroz program? Kojom se logikom
rukovodi njegovo definisanje? I odakle ta logika proistie? Verujem da
je odgovor jasan. Problem imigracije je u tome da ovde ima previe
crnaca, da tako grubo kaemo. Problem je definisan u smislu broja
crnaca i ta bi povodom toga trebalo uiniti. Logika argumenta je imigranti = crnci = previe ih je = poaljite ih kui. To je rasistika logika.
I dolazi iz lanca rezonovanja iji je predstavnik na uvaenoj javnoj
debati, a ovom prilikom lino, bio Inok Pauel (Enoch Powell). Pauelizam
je uspostavio plan rada za medije. Svaki put (mnogo vie od pet ili est
prilika koje smo prikazali u programu) kada je prezenter hteo da definie osnovnu liniju programa na koju bi uputio druge, uputio bi na to
da tu liniju predstavljaju stavovi gospodina Pauela. I svaki put kada bi
neko napustio tu logiku da bi doveo u pitanje njene premise, bio bi
vraen onim kao to bi gospodin Pauel rekao.
Izvesno je da iz ovoga ne sledi (i nema nijednog dokaza koji na to
navodi) da Robin Dej potpisuje ovu reenicu ili se slae s gospodinom
Pauelom o bilo emu u vezi s rasom. Ja ne znam apsolutno nita o
njegovim stavovima o rasi i imigraciji. I mi nismo prosuivali njegove
stavove koji su irelevantni za ovaj argument. Ako mediji funkcioniu u
sistematski rasistikom maniru, to nije zato to ih vode i organizuju
iskljuivo aktivni rasisti; to je kategorika greka. To bi bilo kao da
tvrdite da moete promeniti karakter kapitalistike drave tako to
ete promeniti njen dravni kadar. Jer mediji, kao i drava, imaju struk
turu, niz praksi koje nisu svodive na individue koje ih vode. Ono to
odreuje kako mediji funkcioniu jeste rezultat niza sloenih, esto
kontradiktornih drutvenih odnosa, a ne linih sklonosti njihovih lanova. Ono to je znaajno, nije to da oni proizvode rasnu ideologiju na
osnovu nekakve jednoumne i unifikovane koncepcije sveta, ve da su
na to snano primorani nagovoreni specifinim nizom ideolokih diskursa. Mo ovog diskursa je u njegovoj sposobnosti da ogranii
ogroman broj raznovrsnih individua: rasistu, antirasistu, liberala, radikala, konzervativca, anarhistu, neznalice i tihu veinu.

Stjuart Hol, Rasistike ideologije i mediji

263

Ono to smo rekli, meutim, o diskursu problema na televiziji je

tano, i pored povreenih oseanja odreenih individua: tako se i
pokazalo. Premisa na kojoj je Velika debata o imigraciji sazdana i
lanac rezonovanja koji je potvrdila rasistika je. Dokaz za to je u
onome to je reeno i nainu na koji je to formulisano kako se razvijao argument. Ako postavite temu kao broj crnaca je preveliki ili
oni se suvie brzo razmnoavaju, opozicija je primorana ili ograniena da tvrdi da brojevi nisu veliki kako se ini. Ovaj stav se suprotstavlja prethodno izreenim stavovima: ali je i zatvoren u istu logiku
logiku igre brojevima. Liberali, antirasisti, svakako i razjareni
revolucionari mogu slobodno da doprinesu ovoj raspravi, i zaista su
esto primorani da to i uine, ali tako da ne dopuste da se sluaj odvija
po ustaljenom pravilu: da se makar na trenutak prekine lanac pretpostavki koji rasistike propozicije dri na okupu. No menjanje sadraja
argumenata, preispitivanje pretpostavki i polaznih taaka, prekidanje
logike to je sasvim drugaiji, znatno trajniji i mnogo tei zadatak.
(...)
S engleskog preveo ore oli

Slavoj iek

265

Matriks, ili dve strane perverzije1

ada sam u jednom lokalnom

slovenakom bioskopu gledao Matriks, imao sam jedinstvenu priliku
da sedim nedaleko od idealnog filmskog gledaoca naime, nekog idiota. Tip u poznim dvadesetim, sa moje desne strane, toliko se bio uneo
u film da je sve vreme ostale gledaoce uznemiravao svojim preglasnim
uzvicima, poput O Boe, ijaoj, pa to stvarnost ne postoji!...
Definitivno mi je drae takvo naivno udubljivanje od pseudosofisticiranih intelektualistikih itanja koja u dotini film projektuju prefinjene filozofske ili psihoanalitike pojmovne distinkcije.2
I pored toga, intelektualna privlanost Matriksa lako je shvatljiva:
nije li Matriks jedan od onih filmova koji funkcioniu kao neka vrsta
Rorahovog testa (http://rorschach.test.at), pokrecuci univerzalne
procese prepoznavanja i nalikujuci poslovinoj risariji Boga, koji kao
da uvek pilji pravo u vas, odakle god da ga posmatrate te praktino

Izvor: The Matrix, or, the Two Sides of Perversion. Izlaganje na Meunarodnom simpozijumu Inside the Matrix, Centra za umetnost i medije u Karlsrueu,
28. oktobra 1999) (Tekst preuzet iz asopisa R. E. . no. 59/5, septembar 2000.)
2 Ukoliko se porede originalni scenario (dostupan na internetu) i film sm,
moe se videti kako su reditelji (braca Vaovski, koji su takoe potpisali i scenario) bili dovoljno pametni da izbace isuvie direktne pseudointelektualne
aluzije, poput one sadrane u sledecim replikama: Pogledaj ih. Roboti. Ne
misle o tome ta rade i zato. Kompjuter im govori ta da rade i oni to rade.
Banalnost zla. Ovo pretenciozno upucivanje na Hanu Arent je u potpunosti
promaeno: ljudi uronjeni u virtualnu stvarnost Matrice nalaze se u sasvim
razliitom, gotovo suprotnom poloaju u odnosu na delate holokausta.
Drugi mudar potez bilo je odbacivanje svih oiglednih aluzija na istonjake
tehnike proicavanja uma kao naina da se umakne kontroli Matrice: Mora
da naui da napusti taj gnev. Mora da napusti sve. Mora sebe da isprazni
kako bi oslobodio svoj um.

266 

Mediji / Mo / &

svako usmerenje, ini se, smo sebe prepoznaje u njemu? Moji prijatelji lakanovci upozoravaju me na to da su autori svakako itali Lakana;
pristalice frankfurtske kole u Matriksu vide utaknuto ovaplocenje
sme Kulturindustrie, otueno-postvarenu socijalnu Tvar (Kapital),
kako otvoreno odnosi premoc, kolonizujuci sav na unutranji ivot i
koristeci nas kao izvor energije; njuejderi tu vide podsticaj za spekulaciju o tome kako je na svet puka optika varka, proizvedena globalnim Umom, ije otelovljenje jeste World Wide Web. Ovi nizovi seu
unatrag sve do Platonove Drave: zar Matriks doslovno ne ponavlja
Platonov pecinski poredak (obina ljudska bica kao zatoenici, vrsto
vezani za svoja sedita i prisiljeni da posmatraju igru senki za koju
pogreno smatraju da predstavlja stvarnost)? Vana razlika, naravno,
jeste u tome to, onda kada izvesni pojedinci uteknu iz svog zatoenitva i kroe na Zemljino tlo, ono to zatiu vie nije svetla povrina
obasjana Sunevim zracima, vrhovno Dobro, nego nenaseljena pustinja stvarnog.
Opozicija izmeu frankfurtske kole i Lakana u ovom je sluaju
kljuna: hocemo li Matricu istorizovati u metaforu Kapitala koji je
kolonizovao kulturu i subjektivitet, ili pak govoriti o postvarenju simbolikog poretka kao takvog? No ta ako je upravo ova alternativa
lana? ta ako ba virtualni karakter simbolikog poretka kao takvog
jeste pretpostavka samog istoriciteta?
Dosezanje kraja sveta
Naravno, ideja o junaku nastanjenom u potpuno izmanipulisanom i
kontrolisanom univerzumu teko da je nova. Matriks ju samo radikalizuje transponovanjem u virtualnu stvarnost. Sutina je u korenitoj
dvosmislenosti virtualne stvarnosti u pogledu problematike ikonoklazma. S jedne strane, virtualna stvarnost predstavlja drastino svoenje moci naeg ulnog aparata ne ak ni na slova, nego na minimalne digitalne nizove u kojima se pojavljuju 0 i 1, na proputanje i
neproputanje elektrinog signala. S druge strane, taj u potpunosti
digitalizovani mehanizam produkuje simulirano iskustvo stvarnosti
koja tei da postane nerazluiva od stvarne stvarnosti, to pak za
posledicu ima podrivanje same predstave o stvarnoj stvarnosti pa
virtualna stvarnost otuda u isti mah jeste i najizrazitija potvrda zavodljive moci slika.

Slavoj iek, Matriks, ili dve strane perverzije 

267

Nije li ultimativno-amerika paranoina fantazija upravo ona o

pojedincu koji ivi u idilinom kalifornijskom gradicu, potroakom
raju, i koji iznenada poinje da podozreva kako je svet u kojem on ivi
zapravo prevara, spektakl uprizoren da bi ga ubedili u to da on ivi u
stvarnom svetu, dok su svi ljudi oko njega zapravo glumci i statisti u
grandioznoj predstavi? Najnoviji primer za sve ovo jeste Trumanov ou
(The Truman Show, 1998) Pitera Vira (Peter Weir), sa Dimom Kerijem
(Jim Carrey) u ulozi provincijskog inovnika koji postupno spoznaje
istinu o tome kako je on junak neprekidne, dvadesetetvoroasovne
TV serije: njegovo rodno mesto sagraeno je u grandioznom studiju,
sa kamerama koje ga u stopu prate. Sloterdijkova sfera ovde biva
realizovana doslovno, u vidu dinovske metalne sfere kojom je natkriven i pomocu koje je izolovan itav grad. Moe nam se priiniti da
zavrna scena filma Trumanov ou donosi oslobaajuce iskustvo probijanja ideolokog ava smog ograenog univerzuma i prodiranja u
njegovu spoljanjost, nevidljivu iz ideoloke unutranjosti. No ta ako
upravo ovaj srecni rasplet (ne zaboravimo: pozdravljen od miliona
onih koji, irom sveta, posmatraju poslednje trenutke predstave), sa
junakom koji nestaje kako bi se, kao to smo navedeni da verujemo,
uskoro pridruio svojoj istinskoj ljubavi (tako da ponovo dolazimo do
formule produkovanja ljubavnog para!), predstavlja ideologiju u najistijem njenom obliku? ta ukoliko ideologija ui u samom uverenju
da, s onu stranu kraja ogranienog univerzuma, postoji nekakva
istinska stvarnost u koju tek treba kroiti?3
Meu prethodnicima ovakvog pristupa vredi pomenuti Vremensko
iskliznuce (1959) Filipa Dika (Philip K. Dick), u kojem jedan od junaka,
iveci skromnim svakodnevnim ivotom u idilinom kalifornijskom
gradicu kasnih pedesetih, postepeno otkriva kako je itav grad neka
vrsta prevare uprizorene zarad toga da bi on ostao zadovoljan...
Fundamentalno iskustvo romana Vremensko iskliznuce i filma Trumanov
ou sastoji se u tome da poznokapitalistiki potroaki kalifornijski raj
3

Bitno je takoe i to da ono to omogucuje junaku filma Trumanov ou da

progleda i napusti izmanipulisani svet jeste neoekivana intervencija njegovog oca u filmu postoje dve oinske figure, pravi simboliko-bioloki otac
i paranoiki stvarni otac, reiser TV programa, koji u potpunosti upravlja
junakovim ivotom zadravajuci ga unutar strogo omeenog okvira, i kojeg
glumi Ed Haris.

268 

Mediji / Mo / &

jeste, u samoj svojoj hiperstvarnosti, na neki nain nestvaran, oskudan, lien materijalne inercije. Nije dakle Holivud jedini koji nam
doarava slinost stvarnog ivota lienog znaaja i inercije materijalnosti u poznokapitalistikom potroakom drutvu stvarni socijalni
ivot sam po sebi nekako iziskuje osobine inscenirane prevare, sve
zajedno sa naim susedima koji se u stvarnom ivotu ponaaju kao
glumci i statisti u predstavi... Konana istina kapitalistikog, utilitarnog, de-spiritualizovanog univerzuma jeste dematerijalizacija samog
stvarnog ivota, njegovo preokretanje u avetinjski show.
U domenu naune fantastike, treba takoe pomenuti Svemirsku
krstaricu Brajana Oldisa (Brian Oldies), gde pripadnici jednog plemena
prebivaju u zatvorenom svetu nekakvog tunela unutar dinovskog
svemirskog broda, izolovani od preostalog dela broda pojasom bujne
vegetacije, nesvesni toga da se s onu stranu nalazi drugi univerzum;
najzad, neka deca probiju se kroz bunje i dospeju u novi svet, naseljen
drugim plemenima. Meu starijim, naivnijim preteama, vredan je
pomena Trideset est sati (36 Hours) Dorda Sitona (George Seaton),
film iz ranih ezdesetih o amerikom oficiru (Dejms Garner /James
Garner/) kome su poznati svi planovi u vezi sa Danom D invazije na
Normandiju, i koga Nemci sluajno zarobe neposredno uoi napada.
Poto je zarobljenitva dopao u nesvesnom stanju, u kojem se naao
pod dejstvom eksplozije, Nemci za njega hitro grade repliku malog
amerikog vojnog leilita, nastojeci da ga ubede u to da sada ivi u
godini 1950, da je Amerika dobila rat, te da on sm tokom poslednjih
est godina ivi u amneziji ideja je bila u tome da on otkrije sve o
planovima za invaziju, kako bi se Nemci za nju pripremili; naravno, na
paljivo iskonstruisanoj graevini ubrzo se pomaljaju pukotine... (Nije
li i sm Lenjin, tokom poslednje dve godine svog ivota, iveo u donekle slinom, kontrolisanom okruenju, unutar kojeg je, kao to znamo,
Staljin specijalno za njega tampao po jedan primerak Pravde, cenzurisan u pogledu svih informacija na osnovu kojih bi Lenjin mogao
doznati za tekuce politike okraje, i sve to uz izgovor da Drug Lenjin
treba da se odmara, a ne da bude uznemiravan nepotrebnim provokacijama.)
Ono to se ovde iza brda valja jeste, svakako, premoderna predstava o stizanju na kraj univerzuma: na dobro poznatim gravurama,
iznenaeni putnici primiu se pregradi/zavesi neba, nekakvoj ravnoj
povri prekrivenoj naslikanim zvezdama, probijaju je i dospevaju na

Slavoj iek, Matriks, ili dve strane perverzije 

269

drugu stranu re je upravo o onome to se zbiva na zavretku filma

Trumanov ou. Nema sumnje u to da poslednja scena, u kojoj Truman
stupa na stepenice to vode ka zidu na kojem je naslikan horizont
plavog neba, da bi tamo otvorio vrata, nosi neskrivenu magritovsku
notu: ne vraca li nam se to opet, danas, upravo ta osetljivost pracena
nekom vrstom osvete? Nisu li dela poput Ziberbergovog (Hans-Jrgen
Syberberg) Parsifala, u kojem je beskrajni horizont takoe blokiran
posredstvom oigledno vetakih rear-projections, znak da vreme
beskrajne kartezijanske perspektive nepovratno istie, te da se vracamo
nekoj vrsti obnovljenog srednjovekovnog preperspektivnog univerzuma? Fred Dejmson je jasno skrenuo panju na prisustvo istovetnog
fenomena u izvesnim romanima Rejmonda endlera (Raymond
Chandler) i filmovima Alfreda Hikoka (Alfred Hitchcock): obala
Pacifika u Zbogom, lepojko funkcionie kao neka vrsta kraja/granice
sveta, iza koje zjapi nepoznati ambis; slino je i sa ogromnom otvorenom dolinom koja se prua pod isklesanim glavama Maunt Ramora
kada, beeci pred svojim goniocima, Eva Meri Sejnt (Eva Marie Saint) i
Keri Grant (Cary Grant) dospevaju na vrh spomenika, sa kojeg Eva
Meri umalo da ne padne, pre no to je za ruku povue Keri Grant; a
ovek je u iskuenju da ovom nizu pridoda i uvenu scenu bitke na
mostu sa vijetnamsko/kambodanske granice iz Apokalipse sada, gde
prostor iza mosta biva doivljavan kao neto izvan nama poznatog
univerzuma. I kako se onda ne prisetiti i injenice da je ideja po kojoj
naa Zemlja nije planeta to pluta u beskrajnom prostoru, nego kruni
otvor, rupa unutar beskrajne kompaktne mase venog leda u ijem se
sreditu nalazi Sunce, bila jedna od omiljenih nacistikih pseudonaunih fantazija (prema izvesnim izvorima, nacisti su ak razmatrali i
pitanje postavljanja nekakvih teleskopa na Siltskim ostrvima (Sylt
Island), kako bi odande osmatrali Ameriku)?
Stvarno postojee veliko Drugo
ta je onda Matrica? Naprosto, lakanovsko veliko Drugo, virtualni
simboliki poredak, mrea koja strukturie nau stvarnost. Ta dimenzija velikog Drugog ogleda se u konstitutivnom otuenju subjekta
unutar simbolikog poretka: veliko Drugo povlai konce, a subjekt ne
govori, vec biva govoren posredstvom simbolike strukture. Ukratko,
ovo veliko Drugo jeste naziv za samu socijalnu Tvar, za sve ono usled

270 

Mediji / Mo / &

ega subjekt nikada ne kontrolie u potpunosti efekte sopstvenog

delanja, tj. usled ega konani ishod njegovih aktivnosti uvek jeste
neto drugo u odnosu na ono na ta je on bio usredsreen ili to je
predviao. Za nas je, meutim, od presudne vanosti uoiti kako, u
kljunim odeljcima Seminara XI, Lakan nastoji da opie operaciju koja
se odvija nakon otuenja i u izvesnom smislu predstavlja njegov kontrapunkt, operaciju odvajanja: otuenje unutar velikog Drugog
praceno je odvajanjem od velikog Drugog. Odvajanje nastupa u trenutku kada subjekt primeti kako je veliko Drugo samo po sebi nedosledno, u potpunosti virtualno, zapreeno, lieno Stvari dok je
fantazija puki pokuaj da se nadoknadi ovaj izostanak Drugoga, a ne
samog subjekta, tj. da se (iznova) uspostavi konzistencija velikog
Drugog. Iz istog razloga, fantazija i paranoja nerazdvojno su povezane:
fantazija po svojoj sutini predstavlja verovanje u nekakvo Drugo
Drugoga, u drugo Drugo koje, skriveno iza Drugog same drutvene
teksture, programira (ono to u naim oima predstavlja) nepredvidljive rezultate drutvenog ivota i time obezbeuje njegovu konzistentnost: pod prividom haosa trita, degradacije morala itd., odvija se
podmukla strategija jevrejske zavere... Ovakav paranoiki stav novi
poticaj stie zahvaljujuci savremenoj digitalizaciji svakodnevnog ivota: u situaciji kada se itava naa (drutvena) egzistencija sve intenzivnije eksternalizuje-materijalizuje u velikom Drugom kompjuterske
mree, lako je zamisliti zlog programera koji unitava na digitalni
identitet i tako nas liava samog socijalnog postojanja, pretvarajuci nas
u nepostojeca lica.
Prema istom ovom paranoinom obrascu, teza Matriksa poiva na
tome da je veliko Drugo otelovljeno u stvarno postojecem
Megakompjuteru. Matrica postoji mora postojati jer stvari ne
stoje dobro, mogucnosti su proputene, neto loe se sve vreme deava, tj. ideja filma je da se sve deava usled toga to Matrica zamrauje
istinitu stvarnost koja se iza svega nalazi. Stoga, problem filma lei
u tome to on nije dovoljno lud, buduci da se u njemu pretpostavlja
postojanje druge stvarne stvarnosti, iza one svakodnevne koju odrava Matrica. Otklonimo, meutim, fatalni nesporazum: suprotno
miljenje, da je sve to postoji proizvela Matrica, da ne postoji
konana stvarnost, vec samo beskonaan niz virtualnih stvarnosti koje
se jedna u drugoj zrcale, nije u manjoj meri ideoloko. (U nastavcima
Matriksa, verovatno cemo nauiti to da je i samu pustinju stvarnog

Slavoj iek, Matriks, ili dve strane perverzije 

271

proizvela /neka druga/ matrica.) Mnogo subverzivnija u odnosu na ovo

umnoavanje virtualnih univerzuma bila bi multiplikacija samih stvarnosti re je o neemu to bi uvecalo paradoksalnu opasnost koju
izvesni lekari prepoznaju u nedavnim eksperimentima sa ubrzanjem.
Kao to je svima poznato, danas naunici nastoje da proizvedu akcelerator koji bi bio dovoljan za razbijanje tekih atoma pri brzinama koje
se pribliavaju svetlosnoj. Poenta je u tome da takva kolizija nece samo
ralaniti atomsko jezgro na sastavne protone i neutrone, nego ce
zdrobiti i sme protone i neutrone, ostavljajuci za sobom plazmu,
neku vrstu energetske orbe sainjene od preostalog kvarka i estica
gluona, blokova materije koji nikada ranije nisu bili prouavani u tom
stanju, zato to je ono postojalo jedino neposredno posle velikog praska. Ovakvo istraivanje, meutim, aktiviralo je novi komarni scenario: ta ako uspeh ovog eksperimenta dovede do stvaranja mehanizma
stranog suda, neke vrste udovita koje prodire svet i koje ce, gonjeno neutaivom potrebom, unitavati obinu materiju oko sebe sve dok
ne ukine svet u obliku u kojem nam je on poznat? Ironija je u tome to
bi takav kraj sveta, takav rasap univerzuma, predstavljao i krajnji, neoborivi dokaz tanosti ispitivane teorije, poto bi itava materija bila
usisana u crnu rupu i potom preoblikovana u jedan novi univerzum,
ime bi se u potpunosti ponovio scenario velikog praska.
Otuda su, paradoksalno, obe varijante (1) subjekt pluta iz jedne
virtualne stvarnosti u drugu, nalikujuci istom duhu koji je svestan da
je svaka stvarnost puki privid; (2) paranoina pretpostavka o stvarnoj
stvarnosti koja se nalazi izvan Matrice u podjednakoj meri pogrene:
ni u jednoj od njih ne biva obuhvaceno Stvarno. Sm film nije slab
usled toga to poiva na tezi da, s onu stranu simulacije virtualne
stvarnosti, Stvarno doista postoji to uostalom i Morfeus saoptava
Neu, pokazujuci mu ruinirani ikaki pejza: Dobro doao u pustinju
Stvarnog. Jer Stvarno, naprotiv, ne predstavlja pravu stvarnost skrivenu iza virtualne simulacije, nego onu prazninu koja stvarnost ini
nepotpunom/nekonzistentnom, pri emu se funkcija svake simbolike
Matrice ogleda u prikrivanju te nekonzistentnosti jedan od naina da
se to prikrivanje ostvari jeste upravo tvrenje da, ispod nepotpune/
nekonzistentne, nama poznate stvarnosti, postoji nekakva druga
stvarnost, liena onog corsokaka koji bi proistekao iz nemogucnosti da
se ona strukturira.

272 

Mediji / Mo / &

Veliko Drugo ne postoji

Veliko Drugo simbolizuje takoe i polje zdravog razuma, u koje stupamo posredstvom nesputane spekulacije; a filozofski, njegova poslednja znaajna inkarnacija bila je Habermasova komunikativna zajednica sa svojom regulativnom idejom sporazuma. I upravo se to veliko
Drugo danas ubrzano rastae. Ono to danas imamo jeste izvestan
radikalan rascep: objektivizovani jezik eksperata i naunika koji se vie
ne d prevesti na obian, svakome pristupaan jezik, ali koji je u potonjem ipak prisutan, u obliku fetiizovanih formula koje vie niko uistinu ne razumeva, mada one oblikuju nae umetnike i popularne predstave (Crna rupa, Veliki prasak, Superstrings, Kvantna oscilacija...). Ne
samo u prirodnim naukama vec i u ekonomiji i drugim drutvenim
disciplinama, ekspertski argon biva predstavljen kao objektivan uvid
kome se nije moguce ozbiljnije suprotstavljati, pri emu on u isti mah
ostaje i neprevodiv na nae uobiajeno iskustvo. Ukratko, procep
izmeu naunog uvida i zdravog razuma nije premostiv, i upravo nad
tim ponorom izvesni naunici bivaju promovisani u popularne kultne
figure onih koji znaju (fenomen Stivena Hokinga /Stephen
Hawking/). Kao direktna suprotnost opisanoj objektivnosti pojavljuje
se nain na koji se, u domenu kulture, suoavamo sa mnotvom ivotnih stilova koji nisu uzajamno prevodivi: sve to moemo jeste da
obezbedimo uslove za njihovu miroljubivu koegzistenciju unutar multikulturnog drutva. Ikona savremenog subjekta jeste moda Indus-kompjuterista, koji se tokom dana pokazuje kao nenadmaan u svom
zanatu, dok u veernjim asovima, po povratku u vlastiti dom, pali
svecu lokalnom indijskom boanstvu i veruje u svetost krave. Ovakav
se rascep savreno ukazuje i kada je re o fenomenu sajberprostora.
Potonji bi trebalo da nas sve povee u nekakvo Globalno Selo; meutim, ono to se doista dogaa jeste to da smo bombardovani mnotvom poruka koje potiu iz nekonzistentnih i uzajamno neuskladivih
univerzum umesto Globalnog Sela, velikog Drugog, dobijamo
mnotvo malih drugih, tribalnih, partikularnih identifikacija koje
nam stoje na raspolaganju. Da izbegnemo nesporazum: Lakan je u tom
pogledu daleko od bilo kakvog relativizovanja nauke i njenog svoenja
na jednu od meta-naracija, na ravan na kojoj se nalaze mitovi Politike
Korektnosti itd.: nauka zaista dotie Stvarno, njeno znanje jeste
znanje unutar Stvarnog ali zamka lei u jednostavnoj injenici da

Slavoj iek, Matriks, ili dve strane perverzije 

273

nauno znanje ne moe posluiti u svrhe simbolikog velikog Drugog.

Procep izmeu moderne nauke i aristotelovskog zdravog razuma filozofske ontologije je u toj taki nesavladiv: on se pomalja vec kod
Galileja, a vrhunac dostie u kvantnoj fizici, gde vaecim pravilima/
zakonima baratamo uprkos tome to oni vie ne mogu biti ponovo
prevedeni na nae iskustvo predstavljive stvarnosti.
Teorija o drutvu rizika sa svojim globalnim povratnim dejstvom
jeste tana utoliko to se njome naglaava kako se, danas, nalazimo na
upravo suprotnim pozicijama u odnosu na klasinu, prosvetiteljsko-univerzalistiku ideologiju, prema ijoj pretpostavci fundamentalna
pitanja mogu na due staze biti reavana sticanjem uvida u objektivno znanje eksperata: onda kada se naemo suoeni sa meusobno
suprotstavljenim miljenjima u pogledu posledica koje ce izvesni novi
proizvod (recimo, genetiki modifikovano povrce) imati po ivotnu
sredinu, mi zalud tragamo za neoborivim ekspertskim zakljukom.
Sutina, jednostavno, nije u tome da injenice bivaju zamagljene usled
toga to je nauka korumpirana finansijskom zavisnocu od velikih korporacija i dravnih agencija ak ni unutar sebe samih nauke nisu
kadre da prue odgovor. Pre petnaest godina, ekolozi su predviali
ieznuce naih uma a sada je problem u sve vecoj koliini drveta...
Tako se teorija o drutvu rizika pokazuje kao nedostatna zbog toga to
i suvie potencira iracionalnu situaciju u koju dovodi nas, obine
subjekte: mi uvek iznova bivamo primoravani da, premda smo i te kako
svesni da uopte nismo u poziciji da odluujemo, donosimo odluku o
tome da ce svaka naa odluka biti proizvoljna. Ulrih Bek (Ulrich Beck)
i njegove pristalice se u ovoj taki pozivaju na demokratsku raspravu o
svim opcijama, na stvaranje konsenzusa; meutim, time se uopte ne
razreava paraliuca dilema: zato bi demokratska rasprava, u kojoj
uestvuje vecina, dovela do boljih rezultata, kada, u kognitivnom
pogledu, neznanje vecine uopte ne biva prevazieno. Otuda je razumljiva politika frustriranost iste te vecine: ljudi bivaju pozivani da
donose odluke, dok im se u isti mah alje i poruka da oni zapravo nisu
u poziciji da odluuju, tj. da objektivno odmere razloge za i protiv
neega. Pribegavanje konspirativnim teorijama jeste oajniki izlaz
iz takve stupice, svojevrsni pokuaj da se ponovo stekne minimum
onoga to Fred Dejmson naziva kognitivnim mapiranjem.

274 

Mediji / Mo / &

Dodi Din4 je skrenula panju na jedan udan fenomen, oigledno

prisutan u dijalogu mutavaca koji se odvija izmeu oficijelne
(ozbiljne, akademski institucionalizovane) nauke i irokog dijapazona takozvanih pseudonauka, od ufologije do pokuaja da se deifruju
tajne egipatskih piramida: nije moguce ne biti okiran time to se
upravo zvanini naunici ponaaju dogmatski iskljuivo, dok se pseudonaunici pozivaju na injenice i argumentaciju lienu uobiajenih
predrasuda. Naravno, na sve ovo ce nam se odgovoriti tezom da etablirani naunici govore oslonjeni na autoritet velikog Drugog naune
institucije; ali problem je ba u tome to se smo nauniko veliko
Drugo uvek iznova oituje u opteprihvacenoj simbolikoj fikciji.
Stoga, onda kada smo suoeni sa konspirativnim teorijama, treba da
postupimo tano onako kako postupaju najdovitljiviji itaoci Okretaja
zavrtnja Henrija Dejmsa: ne treba niti prihvatati postojanje duhova
kao integralnog dela (narativne) stvarnosti, niti svoditi ih, u nekakvom
pseudofrojdovskom maniru, na puke projekcije seksualnih frustracija histerine junakinje. Teorije zavere ne treba, naravno, uzimati kao
injenice meutim, takoe ih ne treba tretirati ni kao moderni
fenomen masovne histerije. Potonji stav jo uvek poiva na velikom
Drugom, na modelu normalne percepcije zajednike socijalne
stvarnosti, te otuda ne uzima u obzir injenicu da je upravo takvo
doivljavanje stvarnosti danas potkopano. Pravi problem nije u tome
to ufolozi i teoretiari zavere regrediraju na paranoiki pristup, pri
kojem nije mogucno prihvatanje (socijalne) stvarnosti; pravi problem
lei u tome to sama ta stvarnost postaje paranoika. Savremeno iskustvo nas uvek iznova dovodi u situacije u kojima smo primorani da
primetimo kako su na smisao za stvarnost i normalan odnos prema
njoj utemeljeni na simbolikoj fikciji, to jest da veliko Drugo koje
odreuje ta ce biti usvojeno kao normalna i prihvacena istina, kakav
ce biti horizont znaenja u datom drutvu, ni na jedan nain nije utemeljeno na neposrednim injenicama, to se inae podrazumeva kad
je o naunikom znanju unutar Stvarnog re. Uzmimo na primer
tradicionalno drutvo u kojem moderna nauka jo uvek nije uzdignuta
na nivo diskursa-gospodara; ukoliko unutar takvog simbolikog pro4

Moje izlaganje ce ovde u velikoj meri biti oslonjeno na njeno; vidi Jody Dean,
Aliens in America. Conspiracy Cultures from Outerspace to Cyberspace, Ithaca
and London, Cornell University Press, 1998.

Slavoj iek, Matriks, ili dve strane perverzije 

275

stora izvesni pojedinac zastupa principe moderne nauke, bice diskvalifikovan kao ludak pri emu je poenta u tome da nije dovoljno
reci samo da on nije stvarno lud, vec i to da mu je iskljuivo zatucana zajednica u kojoj nema pravog znanja utvrdila takvu poziciju on
ce na neki nain biti tretiran kao ludak, iskljuen iz socijalnog velikog
Drugog, faktiki izjednaen sa ludakom. Ludilo pri tom nije odreenje koje bi moglo biti utemeljeno na nekakvom neposrednom pozivanju na injenice (u smislu u kome ludak nije sposoban da doivljava
stvari onakvima kakve one stvarno jesu, poto je obuzet vlastitim
halucinantnim projekcijama), nego poiva na tome u kakvom se odnosu izvesni pojedinac nalazi prema velikom Drugom. Lakan obino
naglaava suprotni aspekt ovog paradoksa: ludak nije samo prosjak
koji misli da je kralj, nego i kralj koji misli da je kralj, tj. ludilo oznaava uruavanje distance izmeu Simbolikog i Stvarnog, neposrednu
identifikaciju sa simbolikim mandatom; ili, da se posluimo drugim
poznatim iskazom, ukoliko je mu patoloki ljubomoran, opsednut
idejom da njegova ena spava sa drugim mukarcima, njegova opsesija
ostaje patoloka crta ak i onda kada je dokazano da je on u pravu i da
mu ena zaista spava sa drugim mukarcima. Pouka ovakvih paradoksa je nedvosmislena: patoloka ljubomora nije sama po sebi nain na
koji se istrajava na pogrenim injenicama, nego nain na koji takve
injenice bivaju integrisane u libidinalnu ekonomiju dotinog subjekta. Ono to, meutim, ovde vredi istaci jeste da istovetni paradoks
treba izvesti i u obrnutom smeru: drutvo (socio-simboliko polje,
veliko Drugo) jeste zdravo i normalno ak i onda kada se dokae
da faktiki nije u pravu (moda je to bio smisao u kojem je pozni Lakan
sebe nazivao psihotinim: on je, uistinu, psihotian bio utoliko to
nije bilo mogucno njegov diskurs ukljuiti u oblast velikog Drugog).
U iskuenju smo da, u kantovskom duhu, utvrdimo kako je pogreka
konspirativnih teorija u izvesnom smislu podudarna sa paralogizmom istog uma, sa brkanjem dveju ravni: sumnje kao formalnog
metodolokog stava (smog priznatog naunog, socijalnog... pa i zdravog razuma), i unapreivanja te sumnje u novu, sveobjanjavajucu,
globalnu parateoriju.

276 

Mediji / Mo / &

Ekranizovanje stvarnog
Sa druge take gledanja, Matrica funkcionie i kao ekran koji nas
odvaja od Stvarnog, koji pustinju stvarnog ini podnoljivom. Na
ovom mestu, meutim, ne smemo zaboraviti izrazitu dvosmislenost
lakanovskog Stvarnog: nije samo krajnji oznaitelj neto to treba
maskirati/doterati/pripitomiti uz pomoc ekrana fantazije Stvarno je
takoe, i to primarno, smo po sebi ekran, prepreka koja uvek-ionako
iskrivljuje nau percepciju oznaitelja, spoljanje stvarnosti. Filozofski
govoreci, u tome je razlika izmeu Kanta i Hegela; za Kanta, Stvarno
jeste podruje noumenalnog koje mi opaamo kao ematizovano
kroz pregradu transcendentalnih kategorija; po Hegelu je, naprotiv,
kako on sm tvrdi u Uvodu Fenomenologije, ovaj kantovski procep
laan. Hegel i tu barata trima pojmovima: kada pregrada stoji izmeu
nas i Stvarnog, ona uvek stvara utisak o onome to je unutar nje, iza
ekrana (pojave), tako da procep izmeu pojavnog i onog to je unutra jeste neto to je uvek-unapred vec za nas. Shodno tome, ukoliko od Stvari oduzmemo iskrivljenje koje joj daje Ekran, gubimo samu
Stvar (u kontekstu religije, Hristova smrt jeste smrt Boga uopte, a ne
samo njegovog ljudskog ovaplocenja) zbog ega za Lakana, koji ovde
sledi Hegela, Stvar kao takva jeste u krajnjoj liniji pogled sm, a ne
opaeni objekt. Dakle, ukoliko se vratimo Matriksu: Matrica kao takva
jeste ono Stvarno koje iskrivljuje nau percepciju stvarnosti.
Ovde nam u izvesnoj meri moe pomoci i pozivanje na Levi-Strosovu egzemplarnu analizu iz Strukturalne antropologije, koja se
odnosi na prostorno rasporeivanje graevinskih objekata kod
Vinebaga, plemena iz oblasti Velikih amerikih jezera. To pleme je
podeljeno u dve podgrupe (polovine), na one koji su odgore i na
one koji su odole; onda kada nekog od njegovih pripadnika/pripadnica zamolimo da na paretu papira, ili u pesku, iscrta zemljini plan
svoga sela (prostorni raspored kuca), dobijamo dva dijametralno
suprotna odgovora, zavisno od toga da li on/ona spada u jednu ili
drugu podgrupu. Obe podgrupe selo opisuju kao krug; ali dok za prvu
unutar njega postoji jo jedan krug sainjen od sredinjih kuca, tako da
je u stvari re o dva koncentrina kruga, po drugoj podgrupi je krug
posredstvom jasne linije razvajanja podeljen na dva dela. Drugim reima, lan prve podgrupe (nazovimo je konzervativno-korporativistikom) zemljini plan sela sagledava kao krug sainjen od kuca koje su

Slavoj iek, Matriks, ili dve strane perverzije 

277

manje-vie simetrino poreane oko sredinjeg hrama, dok lan druge

podgrupe (revolucionarno-antagonistike) vlastito selo vidi kao dve
razliite skupine kuca koje su meusobno razdvojene nevidljivom
granicom...5
Sredinja Levi-Strosova ideja odnosi se na to da nas ovaj primer ne sme
odvesti u kulturni relativizam, do toga da tvrdimo kako je percepcija
drutvenog prostora uslovljena iskljuivo promatraevom pripadnocu
odreenoj grupi: sm rascep na dve relativne percepcije podrazumeva skriveno upucivanje na izvesnu konstantu ne na objektivni,
faktiki raspored objekata, vec na traumatsko jezgro, na fundamentalni antagonizam koji stanovnici sela nisu bili u stanju da simbolizuju,
objasne, internalizuju, razumeju: na poremecaj drutvenih odnosa
koji je spreio zajednicu da se sama stabilizuje kao nekakva skladna
celina. Dve percepcije zemljinog plana predstavljaju, jednostavno, dva
uzajamno iskljuiva nastojanja da se savlada taj traumatini antagonizam, da se ta rana zalei uz pomoc nametanja uravnoteene simbolike strukture. Je li potrebno dodati da stvari stoje potpuno isto u pogledu polne razlike: da su muko i ensko poput dveju konfiguracija
kuca u levistrosovskom selu? Uostalom, da bi se rasprila iluzija o tome
kako u naem usavrenom univerzumu nije prevladala istovetna
logika, dovoljno je prisetiti se podele naeg politikog prostora na levicu i desnicu: leviar i desniar ponaaju se upravo onako kako se ponaaju pripadnici dveju suprotstavljenih podgrupa u levistrosovskom
selu. Oni ne zauzimaju razliite pozicije unutar politikog prostora;
oni razliito opaaju politiki prostor sm leviar kao polje koje je u
sebi raspoluceno usled izvesnog fundamentalnog antagonizma, a
desniar kao organsko jedinstvo Zajednice koje ugroavaju jedino strani uljezi.
No Levi-Stros tu ini odluujuci korak: poto dve podgrupe ipak
sainjavaju jedno isto pleme, a i ive u istom selu, njihov identitet
mora na neki nain biti i simboliki upisan pitanje je samo: kako, s
obzirom na to da simbolika artikulacija uopte, odnosno nijedna plemenska drutvena institucija, nije neutralna, nego unapred predodreena osnovnim i konstitutivnim antagonistikim razdorom? Tu na
5

Claude Levi-Strauss, Do Dual Organizations Exist, u Structural Anthropo

logy, New York, Basic Books 1963, str. 131-163; crtei su na str. 133-134.

278 

Mediji / Mo / &

scenu stupa ono to Levi-Stros ingeniozno naziva nultom institucijom, neka vrsta institucionalnog duplikata uvene mane, prazan
oznaitelj lien bilo kakvog odreenog znaenja, buduci da, u opoziciji prema vlastitom odsustvu, oznaava jedino prisustvo znaenja kao
takvog: to je naroita institucija, koja ne poseduje pozitivnu, odreujucu
funkciju njena je jedina funkcija isto negativna, funkcija signalizovanja prisustva i potvrivanja socijalne institucije kao takve, u opoziciji prema njenom odsustvu, pre-drutvenom haosu. Upravo veza sa
takvom nultom institucijom omogucava svim lanovima plemena da
doive sami sebe kao takve, kao lanove iste zajednice. Nije li, onda, ta
nulta institucija u stvari ideologija u svom najistijem obliku, tj. direktno otelotvorenje ideoloke funkcije obezbeivanja jednog neutralnog
sveobuhvatnog prostora u kojem drutveni antagonizam biva izbrisan,
i unutar kojeg svi lanovi drutva mogu da prepoznaju sami sebe? I nije
li sama borba za prevlast upravo borba za to kako ce ta nulta institucija biti utvrena, kojim naroitim znaenjem ce biti obojena? Uzmimo
jo jedan primer: nije li moderni pojam nacije takva jedna nulta institucija, koja se pojavila sa ponitavanjem drutvenih veza utemeljenih
na porodinoj osnovi ili tradicionalnim simbolikim matricama, to
jest onda kada su, u naletu modernizacije, drutvene institucije postajale sve manje i manje utemeljene na prirodnom nasleu, a sve vie i
vie postajale doivljavane kao stvar ugovora.6 Ovde je od naroite
vanosti injenica da se nacionalni identitet ipak doivljava kao makar
i u minimalnoj meri prirodan, kao pripadnost zasnovana na krvi i
tlu, i da je kao takav u opoziciji prema vetakoj pripadnosti istinskim drutvenim institucijama (drava, profesija...): pre-moderne
institucije funkcioniu kao prirodni simboliki entiteti (re je o
institucijama zasnovanim na neupitnom nasleu), dok su sadanje
institucije osmiljavane kao drutveni artefakti, onda kada bi se javljala potreba za prirodnom nultom institucijom koja bi posluila kao
neutralno zajedniko utemeljenje.
Ukoliko se vratimo polnoj razlici, u iskuenju sam da se upustim u
rizik iznoseci hipotezu prema kojoj, moda, istovetna logika nulte
6

Videti Rastko Monik, Das Subjekt, dem unterstellt wird zu glauben und die
Nation als eine Null-Institution, Denk-Prozesse nach Althusser, prir. H. Boke,
Hamburg, Argument Verlag 1994.

Slavoj iek, Matriks, ili dve strane perverzije 

279

institucije treba da bude primenjena ne samo na drutvo u celini, nego

i na njegov antagonistiki rascep: ta ako je polna razlika u krajnjoj
liniji neka vrsta nulte institucije drutvenog rascepa ljudske vrste,
naturalizovana minimalna nulta-razlika, rascep koji, pre no to ukae
na neku odreenu socijalnu razliku, ukazuje na samu ovu razliku kao
takvu? Borba za prevlast je onda, jo jednom, borba za to kako ce ova
nulta-razlika biti utvrena posredstvom drugih pojedinanih socijalnih razlika. Upravo kao protivteu ovakvoj argumentaciji treba itati
veoma vaan, premda obino ignorisan, Lakanov prikaz sheme oznaitelja: Lakan standardnu sosirovsku shemu (gde iznad pregrade stoji
re arbre, a ispod nje crte drveta) zamenjuje shemom u kojoj se,
iznad pregrade, jedna pored druge nalaze dve rei, homme i
femme, dok se ispod nalaze dva identina crtea vrata. Da bi naglasio
diferencijalnu prirodu oznaitelja, Lakan najpre zamenjuje Sosirovu
(Ferdinand de Saussure) jednolanu shemu oznaiteljskim parom,
opozicijom mukarac/ena, polnom razlikom: ali pravo iznenaenje
predstavlja tek injenica da, na nivou imaginarnog oznaenog, razlika
ne postoji (ne daje nam se nikakav grafiki indeks polne razlike, pojednostavljeni crtei mukarca i ene, kakve srecemo u vecini dananjih
javnih toaleta, nego su ista vrata prikazana dva puta). Jasnije govoreci,
moe se reci da polna razlika ne oznaava nikakvu bioloku opoziciju
utemeljenu na realnim osobinama, nego isto simboliku opoziciju
sa kojom ne korespondira nita u oznaenim objektima nita izuzev
samog Stvarnog nekog nedefinisanog X koje nikada ne moe biti
obuhvaceno slikom nekog oznaenog?
Vratimo se Levi-Strosovim dvama crteima istog sela: upravo se na
tom primeru moe videti u kom to tano smislu Stvarno dejstvuje kroz
anamorfozu. Imamo najpre pravi, objektivan poredak kuca, a
potom njegove dve razliite simbolizacije, koje na anamorfni nain
iskrivljuju pravi poredak. No stvaran ovde nije pravi poredak, vec
traumatsko jezgro drutvenog antagonizma koji iskrivljuje pogled lanova plemena na pravi antagonizam. Dakle, Stvarno jeste upravo ono
poreknuto X na iji je raun nae vienje stvarnosti anamorfno iskrivljeno. (Uzgred, ovakav poredak triju nivoa u potpunosti odgovara
Frojdovom poretku triju nivoa u tumaenju snova: stvarno jezgro sna
nije njegova latentna poruka premetena/prevedena u njegov doslovni
sklop, vec nesvesna elja koja samu sebe opisuje upravo iskrivljavanjem latentne poruke unutar doslovnog sklopa.)

280 

Mediji / Mo / &

A isto vai i za dananju umetniku scenu: na njoj se povratak

Stvarnog nije dogodio prevashodno u obliku okantno brutalnih
pojavljivanja ekskrementalnih predmeta, hrpa leeva, govan, itd. Ti
objekti svakako jesu neumesni ali da bi oni bili neumesni, nekakvo
(prazno) mesto mora vec biti prisutno, a to je upravo ono mesto koje,
poev od Maljevia, predoava minimalna umetnost. U tome se
ogleda sauesnitvo dveju uzajamno suprotstavljenih ikona visokog
modernizma Crnog kvadrata na beloj podlozi Kazimira Maljevia,
i izlaganja redi-mejd objekata kao umetnikih dela kod Marsela Diana
(Marcel Duchamp). Osnovu za Dianovo uzdizanje obinog svakodnevnog objekta u umetniko delo ne predstavlja nekakvo inherentno
svojstvo samog predmeta; umetnik je onaj koji, prisvajanjem odreenog (ili, tanije, bilo kog) objekta i njegovim lociranjem na izvesno
mesto, stvara od njega umetniko delo za samo umetniko delo nije
sutina u onom zato, nego u onom gde. A ono to Maljevieva
minimalistika kompozicija ini jeste da nam jednostavno pokazuje
izdvaja smo to mesto kao takvo, to prazno mesto (ili okvir) protomagijskog pretvaranja svakog objekta koji se nae unutar njegovog
prostora u umetniko delo. Ukratko, bez Maljevia nema ni Diana:
tek poto je umetnika praksa izolovala okvir/prostor kao takav, ispranjen od bilo kakvog sadraja, postaje moguce upustiti se u ready-made
postupak. Pre Diana, pisoar bi ostao pisoar, ak i ukoliko bi bio izloen u najprestinijoj galeriji.
Pojavljivanje neumesnih ekskrementalnih predmeta je na taj nain
u direktnoj vezi sa pojavljivanjem samog mesta lienog bilo kakvog
predmeta, ili praznog okvira kao takvog. Stoga Stvarno u savremenoj
umetnosti poseduje tri dimenzije, koje na neki nain unutar njega
samog ponavljaju trijadu realno, simboliko, imaginarno). Najpre se
Stvarno pojavljuje kao anamorfna mrlja, anamorfika deformacija
neposredne slike stvarnosti kao iskrivljena slika, puka pojavnost koja
subjektivizuje objektivnu stvarnost. Zatim se Stvarno pojavljuje kao
prazno mesto, kao struktura, kao konstrukcija koja nikada nije prisutna, koja sama po sebi biva doivljavana, ali ije je konstruisanje moguce
jedino retroaktivno, dok ona kao takva mora biti pretpostavljena re
je o Stvarnom kao simbolikoj konstrukciji. Konano, Stvarno jeste
neumesni, opsceni ekskrementalni Objekt, Stvarno po sebi. To
poslednje Stvarno, ukoliko ga izdvojimo, jeste isti feti ije
fascinirajuce/oaravajuce prisustvo maskira ono strukturalno Stvarno,

Slavoj iek, Matriks, ili dve strane perverzije 

281

na isti onaj nain na koji, u nacistikom antisemitizmu, Jevrejin kao

ekskrementalni Objekt jeste Stvarno koje maskira ono nepodnoljivo
strukturalno Stvarno drutvenog antagonizma. Ove tri dimenzije
Stvarnog proistiu iz tri modusa stvaranja distance u odnosu na obinu stvarnost: neki tu stvarnost podvrgavaju anamorfikom iskrivljenju; neki uvode izvesni objekt koji nema svoje mesto unutar nje; neki
iz same stvarnosti izuzimaju/briu celokupan sadraj (objekte), u kom
sluaju je sve to preostaje upravo ono prazno mesto koje su objekti
popunjavali.
Frojdovska natruha
Lanost Matriksa se moda najneposrednije ogleda u proglaavanju
Nea za onog Pravog. Ko je Pravi? Postoji, zaista, i takva pozicija u
drutvenom lancu. Postoji, najpre, Pravi u smislu Gospodara-Oznaitelja, simbolikog autoriteta. ak i u najstranijim oblicima
drutvenog ivota, u secanjima onih koji su preiveli koncentracione
logore uvek se pominje onaj Pravi, pojedinac koji nije poklekao, vec je,
sred nepodnoljivih uslova koji su sve druge odveli u egoistiku borbu
za goli opstanak, na udesan nain zadrao i emitovao nekakvu iracionalnu dareljivost i dostojanstvo Lakanovim reima, tu smo suoeni sa funkcijom Ya de lUn, sa tim da je ak i na takvom jednom
mestu postojao onaj Pravi, podupiruci minimum solidarnosti neophodan za uspostavljanje istinskih socijalnih veza, suprotstavljajuci se
kolaboraciji unutar okvira iste strategije preivljavanja. Dva su
momenta, pri tom, od osnovne vanosti: prvo, takav pojedinac je uvek
bio opaan kao jedan jedini (nikada nije postojalo mnotvo njih, kao
da, sledeci nekakvu nejasnu potrebu, taj eksces neobjanjivog uda
solidarnosti uvek mora biti otelotvoren u Jednom); i drugo, taj Pravi
nije puno toga uistinu uinio za druge oko sebe, osim ako izuzmemo
smo njegovo prisustvo meu njima (ono to je drugima pomoglo da
opstanu bila je njihova svest da, uprkos tome to su tokom pretenog
dela vremena oni sami svedeni na maine za preivljavanje, postoji
onaj Pravi koji je zadrao ljudsko dostojanstvo). Na nain na koji govorimo o zamrznutom osmehu, ovde imamo neto poput zamrznutog
dostojanstva, pri emu Drugi (Pravi) uva moje dostojanstvo za mene,
na mom mestu, ili preciznije, tamo gde ja uvam svoje dostojanstvo
kroz Drugog: ja mogu biti sveden na okrutnu borbu za opstanak, no

282 

Mediji / Mo / &

sama svest da postoji onaj Pravi koji je svoje dostojanstvo zadrao i

meni omogucava da zadrim nekakav minimum veze sa ljudskocu.
esto, onda kada taj Pravi poklekne ili bude demaskiran kao prevarant, drugi zatvorenici gube volju za opstanak i pretvaraju se u ravnodune ivuce mrtvace sama njihova spremnost da se bore za goli
opstanak bila je, paradoksalno, odravana posredstvom njenog poricanja, posredstvom injenice da je postojao jedan Pravi koji nije bio sveden na taj nivo, te zato, onda kada taj izuzetak nestane, i sama borba
za opstanak gubi na intenzitetu. to, naravno, znai da taj Pravi nije
kao takav bio odreen iskljuivo svojim stvarnim kvalitetima (na
tom nivou, moglo bi postojati vie takvih pojedinaca kao to je on, ili
bi on ak mogao biti ne nesalomiv, nego varalica koja igra tu ulogu):
njegova jedinstvena uloga bila je prevashodno uloga prenosa, tj. on je
zauzimao ono mesto koje su za njega konstruisali (predodredili) drugi.
Nasuprot tome, u Matriksu, Pravi je onaj koji je sposoban da vidi to
da na svakodnevni ivot nije stvaran, vec puki kodifikovani virtualni
univerzum, i koji je otuda kadar da se iz njega iskljui, da manipulie
njegovim pravilima i da im se opire (letenje kroz vazduh, zaustavljeni
meci...). Osnovno za funkcionisanje ovog Pravog jeste njegovo virtualizovanje stvarnosti: stvarnost je jedan vetaki konstrukt ija pravila
mogu biti opovrgnuta ili makar iznova napisana u tome se ogleda
sutinski paranoina teza da je Pravi u stanju da savlada otpor Stvarnog
(Mogu da proem kroz najdeblji zid, samo ukoliko to odluim..., tj.
nemogucnost vecine nas da to uinimo biva svedena na slabost volje
samog subjekta). Film ni u ovom pogledu ne ide, meutim, dovoljno
daleko: u znamenitoj sceni u ekaonici proroice koja treba da donese
odluku o tome da li Neo jeste Pravi, dete koje je prikazano kako savija
kaiku snagom sopstvenih misli iznenaenom Neu kazuje kako nain
da se u tome uspe nije taj da sebe ubedim kako sam u stanju da savijem
kaiku, vec da sebe ubedim u to da kaika ne postoji... ta, meutim,
biva sa mnom? Zar sledeci korak ne treba da bude budistiki stav da ni
ja kao takav, subjekt sm, ne postoji?
Da bismo sproveli dalju specifikaciju svega to je lano u Matriksu,
treba razluiti puku tehnoloku nemogucnost od fantazmatske neistinitosti: putovanje kroz vreme (verovatno) jeste nemoguce, ali su fantazmatska scenarija o tome ipak istinita u smislu da ukazuju na
libidinalne corsokake. Stoga, problem sa Matriksom nije u naivnosti

Slavoj iek, Matriks, ili dve strane perverzije 

283

njegovih trikova: ideja o prelasku iz stvarnosti u virtualnu stvarnost

posredstvom telefona ima smisla, buduci da sve to nam je za to
potrebno jeste nekakav procep/rupa kroz koju je moguce pobeci.
(Drugo, moda ak bolje reenje mogao bi biti toalet: nije li podruje u
kojem ekskrementi iezavaju nakon povlaenja vode u stvari jedna od
metafora za uasnu-uzvienu Drugu Stranu, za primordijalni, preontoloki Haos u kome stvari nestaju? Premda racionalno znamo ta se
deava sa ekskrementima, zamiljena misterija ipak ostaje govno
ostaje eksces koji ne spada u nau svakodnevnu stvarnost, i Lakan je
bio u pravu kada je tvrdio da smo od ivotinja postali ljudska bica u
onom trenutku kada se kod ivotinje pojavio problem ta da se ini sa
ekskrementima, u trenutku kada su se oni pretvorili u eksces koji joj
smeta. Otuda Stvarno nije prevashodno uasano-odvratna tvar koja se
pomalja sa dna klozetske olje, nego pre rupa sama, procep koji slui
kao prelaz prema drukijem ontolokom poretku topoloka rupa ili
torzija koja zakrivljuje prostor nae stvarnosti tako da mi opaamo/
zamiljamo ekskremente kako nestaju u nekakvu alternativnu dimenziju koja nije deo nae svakodnevne stvarnosti.) Problem predstavlja
jedna jo izrazitija fantazmatska nedoslednost, koja najoiglednije
izbija na videlo onda kada Morfeus (afro-ameriki predvodnik Otpora
koji veruje da Neo jeste onaj Pravi) pokuava da objasni jo uvek zbunjenom Neu ta je Matrica dosledno je pri tom povezujuci sa grekom u strukturi univerzuma:
To je ono osecanje koje si imao itavog ivota. Osecanje da neto nije u
redu sa svetom. Ne zna ta je to, ali ono je tu, kao trn u tvojoj svesti,
izluuje te... (...) Matrica je svuda, ona je sve oko nas, ak i ovde u ovoj
sobi. (...) Ona je svet kojim su ti zamazane oi, kako bi postao slep za istinu. (...) Da si rob, Neo. Da si, kao i svi drugi, roen u ropstvu ... i zadran
u tamnici koju nisi u stanju da pomirie, okusi, ili dodirne. U tamnici
svog uma.

Na tom mestu film dostie vrhunac nekonzistentnosti: iskustvo

nedostatka/nedoslednosti/prepreke treba da nam pomogne da se suoimo sa injenicom da je ono to doivljavamo kao stvarnost puka
prevara pa ipak, pred kraj filma Smit, agent Matrice, daje drugaije,
u znatno vecoj meri frojdovsko objanjenje:

284 

Mediji / Mo / &

Da li ste znali da je prva Matrica bila projektovana kao savren ljudski svet?
U kome niko ne bi patio, u kome bi svi bili srecni? To je bila katastrofa.
Niko nije prihvatao program. itave grupe /ljudskih bica koja su sluila
kao baterije/ bile su izgubljene. Neki su verovali da nam nedostaje programski jezik za opisivanje vaeg savrenog sveta. Ali ja verujem da, kao
vrsta, ljudska bica definiu svoju stvarnost kroz patnju i bedu. Savreni
svet bio je san iz kojeg je va primitivni mozak pokuavao da se probudi.
Usled ega je Matrica bila re-programirana u ovo: vrh vae civilizacije.

Nesavrenost naeg sveta je dakle u isti mah i znak njegove virtualnosti i znak njegove stvarnosti. Moglo bi se u stvari tvrditi da agent
Smit (ne zaboravimo da on nije ljudsko bice poput ostalih, vec neposredno virtualno otelotvorenje Matrice velikog Drugog samog)
jeste, unutar univerzuma filma, zamena za analitiku figuru: njegova
pouka glasi da iskustvo nepremostive prepreke u naem sluaju, sluaju ljudskih bica, predstavlja pozitivni uslov za to da neto bude doivljeno kao stvarnost stvarnost je, u naelu, ono to prua Otpor.
Malbran u Holivudu
Sledeca nedoslednost tie se smrti: zbog ega bi neko stvarno umro,
ukoliko umire samo u virtualnoj stvarnosti kontrolisanoj posredstvom
Matrice? Film nudi nerazumljiv odgovor: NEO: Ako te ubiju u
Matrici, da li umire i ovde /tj. ne samo u virtualnoj stvarnosti, nego i
u stvarnom ivotu/? MORFEUS: Telo ne moe da ivi bez uma.
Logika ovog reenja sastoji se u tome da vae stvarno telo moe
ostati u ivotu (funkcionisati) jedino ukoliko je u vezi sa umom, tj. sa
mentalnim univerzumom u koji ste uronjeni: tako da, kada se naete
u virtualnoj stvarnosti i budete u njoj ubijeni, ta smrt pogaa i vae
stvarno telo... Dijametralno suprotno reenje (stvarno umirete jedino
ukoliko ste ubijeni u stvarnosti) takoe je nedostatno. Kvaka je u
sledecem: da li je subjekt u potpunosti usisan u virtualnu stvarnost
kojom vlada Matrica, ili pak poznaje, ili makar naslucuje pravo stanje
stvari? Ako na potonje pitanje odgovorimo sa DA, tada ce nas prosto
povlaenje u adamsko stanje uzdranosti, koje je prethodilo padu u
greh, uiniti besmrtnima unutar virtualne stvarnosti, te bi otuda Neo,
koji je vec osloboen potpune uronjenosti u virtualnu stvarnost, trebalo da preivi borbu sa agentom Smitom, koja se odvija unutar virtualne

Slavoj iek, Matriks, ili dve strane perverzije 

285

stvarnosti koju kontrolie Matrica (na isti onaj nain na koji je u stanju
da zaustavi metke, trebalo bi i da bude kadar da obesnai udarce po
sopstvenom telu). Sve nas to vraca Malbranovom okazionalizmu:
mnogo vie nego Barklijev Bog koji svet odrava unutar sopstvenog
uma, krajnja Matrica jeste Malbranov okazionalistiki Bog.
Sa svojim okazionalizmom, Malbran je nesumnjivo filozof koji
nam je ponudio najbolji pojmovni aparat za pristup Virtualnoj
Stvarnosti. Iako Dekartov uenik, Malbran odbacuje njegovo smeno
upucivanje na pinealnu lezdu kako bi se objasnilo usklaivanje materijalne supstance sa duhovnom, to jest tela sa duom; ali kako onda
objasniti njihovu koordinaciju, ukoliko to dvoje nisu u meusobnoj
vezi, ukoliko ne postoji taka u kojoj bi dua mogla uzrono dejstvovati na telo i vice versa? Buduci da su dve uzrone mree (jedna koju ine
ideje u mom umu, a druga sainjena od telesnih interakcija) u potpunosti nezavisne, jedino reenje je u tome da ih treca, istinska Supstanca
(Bog), neprekidno usklauje i posreduje izmeu njih, stvarajuci utisak
kontinuiteta; onda kada pomiljam na to da podignem vlastitu ruku, i
kada ona potom zaista i bude podignuta, moja misao nije prouzrokovala to podizanje neposredno, vec samo okazionalno tako to je,
primetivi moju misao usmerenu na podizanje sopstvene ruke, Bog u
pokret stavio drugi, materijalni, uzroni lanac koji u stvari dovodi do
toga da moja ruka krene uvis. Ako ovde Boga zamenimo velikim
Drugim, simbolikim poretkom, uviamo bliskost izmeu okazionalizma i Lakanove pozicije: kao to u svojoj polemici protiv Aristotela u
spisu Television tvrdi Lakan,7 odnos izmeu due i tela nikada nije
neposredan, zato to se veliko Drugo uvek umece izmeu njih.
Okazionalizam je otuda drugo ime za arbitrarnost znaka, za procep
koji razdvaja mreu ideja od mree telesne (stvarne) kauzalnosti, s
obzirom na to da se veliko Drugo stara o koordinaciji dveju mrea,
usled ega, onda kada moje telo zagrize jabuku, moja dua doivi
osecaj zadovoljstva. Na isti ovaj procep ciljao je onaj drevni acteki
svetenik kada je organizovao rtvovanje ljudi kako bi obezbedio to da
sunce nastavi da i dalje izlazi: tu ljudska rtva jeste molba Bogu da
ouva koordinaciju izmeu dva niza, izmeu telesne potrebe i sticaja
simbolikih dogaaja. Mada iracionalan u meri u kojoj nam se

Videti Jacques Lacan, Television, October 40 (1987).

286 

Mediji / Mo / &

rtvovanje koje sprovodi asteki svetenik vec samo po sebi moe initi takvim, taj postupak poseduje ishodinu premisu koja je daleko
promucurnija u odnosu na nau uobiajenu intuiciju prema kojoj je
koordinacija izmeu tela i due neposredna, odnosno prema kojoj je za
mene prirodno da doivim osecanje zadovoljstva kada zagrizem
jabuku, jer to osecanje neposredno izaziva sama jabuka: ono to se pri
potonjem stavu gubi jeste posrednika uloga velikog Drugog u obezbeivanju koordinacije izmeu stvarnosti i naeg mentalnog doivljaja. A
ne vai li isto i za na boravak unutar Virtualne Stvarnosti? Kada u
virtualnom prostoru podignem ruku kako bih odgurnuo predmet, taj
se predmet onda doista i pokrene no, ideja da je pokret ruke sam po
sebi direktno doveo do premetanja predmeta jeste, naravno, moja
iluzija; buduci da sam u stanju uronjenosti, ja previam komplikovani
mehanizam kompjuterske koordinacije, uporediv sa ulogom okazionalistikog Boga8 koji obezbeuje koordinaciju izmeu dva opisana niza.
Kao to je opte poznato, dugme namenjeno zatvaranju vrata kod
ogromne vecine liftova predstavlja nekakav u potpunosti neupotrebljivi placebo, postavljen samo zarad toga da bi se kod pojedinaca stvorio
utisak nekakvog njihovog ueca, davanja doprinosa brzini kojom se
odvija putovanje same naprave onda kada ovo dugme pritisnemo,
vrata se zatvaraju istovetnom brzinom kao i kada jednostavno pritisnemo dugme sa oznakom prizemlja bez ubrzavanja procesa stiskanjem onog s natpisom zatvori vrata. Ovaj ekstreman i jasan sluaj
lanog uestvovanja jeste prikladna metafora za uece pojedinaca u
naem postmodernom politikom procesu. A to je i okazionalizam
u njegovom najistijem obliku: prema Malbranu, mi sve vreme pritiskamo takvu dugmad, pri emu neprestana aktivnost samog Boga vri
koordinaciju izmeu prethodnog i dogaaja koji ce uslediti (zatvaranje
vrata), iako je po naem miljenju taj dogaaj izazvan naim stiskanjem
dugmeta.
Iz istog razloga, od presudnog je znaaja ostaviti nerazreenom
izrazitu dvosmislenost buduceg uticaja sajberprostora na nae ivote:
taj uticaj ne zavisi od tehnologije kao takve, vec od naina njene socijalne primene. Ukljuenost u cyberspace ce moda intenzivirati nae
telesno iskustvo (nova senzualnost, novo telo sa vecim brojem organa,
8

Glavno Malbranovo delo jeste Recherches de la vrit (1674-75; najpristupanije

izdanje: Paris, Vrin 1975).

Slavoj iek, Matriks, ili dve strane perverzije 

287

novi polovi...), ali ce, takoe, onome koji upravlja postrojenjem koje
pokrece cyberspace pruiti priliku da, doslovce, ukrade nae (virtualno)
telo, da nas lii kontrole nad njim, tako da se vie niko prema sopstvenom telu nece odnositi kao prema svojoj svojini. Ono sa ime se
ovde susrecemo jeste konstitutivna dvosmislenost pojma
medijatizacije:9 taj pojam je izvorno oznaavao gest putem koga je
subjektu ukidano njegovo direktno, neposredno pravo da donosi odluke; veliki majstor politike medijatizacije bio je Napoleon, koji bi pokorenim vladarima ostavljao privid moci, premda oni u stvari vie nisu
bivali u poloaju da je koriste. Na nekom optijem planu, moglo bi se
reci da taj tip medijatizacije monarha odreuje ustavnu monarhiju:
u njoj je monarh sveden na isto formalni simboliki gest stavljanja
take na i, potpisivanja te otuda i dodeljivanja performativne snage
ukazima iji sadraj odreuje neko izabrano vladajuce telo. A nije li,
mutatis mutandis, identina procedura jo uvek prisutna u dananjoj
sve broj kompjuterizaciji naih svakodnevnih ivota, tokom koje
subjekt takoe sve vie i vie biva medijatizovan, neopaeno liavan
vlastitih moci, a sve pod lanom firmom njihovog uvecavanja? Onda
kada je nae telo medijatizovano (uhvaceno u mreu elektronskih
medija), ono je u isti mah izloeno i pretnji jedne radikalne proleterizacije: subjekt ostaje sveden na puko $, buduci da ak i moje najlinije iskustvo moe biti ukradeno, izmanipulisano, regulisano posredstvom mainskog Drugog. Tako ponovo postaje oigledno da je u
projektu radikalne virtualizacije raunaru dodeljen poloaj koji u potpunosti odgovara poloaju Boga u malbranovskom okazionalizmu:
poto je odnos izmeu mog uma i (onoga to se prema mom vlastitom
doivljaju pojavljuje u vidu) pokretanja mojih udova (u virtualnoj
stvarnosti) kompjuterski koordiniran, lako je onda zamisliv jedan
kompjuter koji bi se razbesneo i poeo da se ponaa poput Zlog Boga,
naruavajuci ravnoteu izmeu mog uma i mog telesnog doivljavanja
sebe samog u situaciji kada je signal za podizanje ruke iz mog uma
obustavljen ili ak preusmeren u (virtualnu) stvarnost, i najelementarnije iskustvo tela kao sopstvenog biva potkopano... ini se, otuda,
da cyberspace u stvari ostvaruje paranoiku fantaziju koju je izloio

Za tu dvosmislenost, videti Paul Virilio, The Art of the Motor, Minneapolis,

Minnesota University Press.

288 

Mediji / Mo / &

reber, nemaki sudija ije je uspomene analizirao Frojd:10 iani

univerzum jeste psihotian utoliko to kao da materijalizuje reberovu
halucinaciju o boanskim zracima putem kojih Bog direktno kontrolie ljudski um. Drugim reima, ne potvruje li eksternalizacija velikog
Drugog u kompjuteru inherentno paranoiku dimenziju ianog univerzuma? Ili, kaimo to na jedan drugaiji nain: opte je mesto to da,
u sajberprostoru, mogucnost da se svest izrui u raunar ljude
konano oslobaa njihovih tela ali takoe i same maine oslobaa
njihovih ljudi...
Inscenacija elementarne fantazije
Poslednja nekonzistentnost tie se nedoreenog statusa oslobaanja
oveanstva koje Neo najavljuje u zavrnoj sceni. Zahvaljujuci Neovoj
intervenciji, u Matrici pada sistem; istovremeno se Neo onima koji
su jo uvek zarobljeni u Matrici obraca kao Spasitelj koji ce ih poduiti
tome kako da prevladaju ogranienja koja namece Matrica i postanu
kadri da pobede zakone fizike, saviju metal, lete... Problem je, meutim, u tome to su sva ta uda moguca jedino ukoliko ostanemo unutar
virtualne stvarnosti koju odrava Matrica i eventualno modifikujemo
ili promenimo njena pravila: na stvarni poloaj jo uvek je poloaj
roba Matrice, a time smo jedino zadobili dodatnu moc da menjamo
pravila naeg mentalnog zatvora kako, dakle, u potpunosti napustiti
Matricu i stupiti u stvarnu stvarnost, u kojoj smo mi samo jadna
stvorenja iji se ivot odvija na unitenoj povrini Zemlje?
Moglo bi se, u adornovskom duhu, tvrditi kako ove nedoslednosti11
predstavljaju trenutak istine samog filma: one ukazuju na antagonizme naeg poznokapitalistikog drutvenog iskustva, antagonizme koji
zadiru i u osnovne ontoloke veze, poput onih izmeu stvarnosti i bola
(stvarnost kao ono to spreava vladavinu principa zadovoljstva), ili
slobode i sistema (sloboda je moguca jedino unutar sistema koji ometa
njeno neogranieno rasprostiranje). No, svoju ultimativnu snagu film

10 Na postojanje ove veze izmeu cyber-prostora i reberovog psihotinog univerzuma ukazala mi je Vendi an, sa Prinstona.
11 Jo jedna znaajna nedoslednost tie se ponovo statusa intersubjektivnosti u
univerzumu koji pokrece Matrica: da li svi pojedinci dele istu virtualnu stvarnost? Zato? I zato ne svakome po jedna koju sam poeli?

Slavoj iek, Matriks, ili dve strane perverzije 

289

ipak crpe na jednoj sasvim drugoj ravni. Pre mnogo godina, itav niz
naunofantastinih filmova kao to su Zardoz ili Loganov beg nagovestio je nau dananju postmodernu nezgodu: izolovana grupa ivi
aseptinim ivotom, u odvojenoj oblasti, udaljena od svakog iskustva
stvarnog sveta materijalnog raspadanja. Pre postmodernizma, svako
nastojanje da se pobegne iz stvarnog istorijskog vremena u bezvremenu Drugost bilo je utopija. Sa postmodernim poklapanjem kraja
istorije i potpune dostupnosti prolosti putem digitalizovanog
pamcenja, u ovom vremenu u kome proivljavamo atemporalnu utopiju kao svoje svakodnevno ideoloko iskustvo, utopija postaje svako
udaljavanje od Stvarnog Istorije same, od secanja, od puteva stvarne
prolosti, svaki pokuaj da se iz zatvorene kupole pobegne u vonj i
trule sirove stvarnosti. Matriks daje konani zamah ovom preokretu,
kombinujuci utopiju i distopiju: sama stvarnost u kojoj ivimo, atemporalna utopija uprizorena od strane Matrice, jeste mesto takvo da u
njemu efektivno moemo biti svedeni na pasivno stanje ivucih baterija koje Matricu snabdevaju energijom.
Jedinstveni naboj koji ovaj film poseduje ne lei dakle toliko u njegovoj
osnovnoj tezi (da je ono to mi doivljavamo kao stvarnost puka
vetaka, virtualna stvarnost koju stvara Matrica, megakompjuter
direktno povezan sa umovima svih nas), koliko u njegovoj sredinjoj
slici miliona ljudskih bica koja vode klaustrofobian ivot u kolevkama
ispunjenim vodom, i iji takav ivot biva odravan samo zato da bi bila
proizvedena energija (elektricitet) za napajanje Matrice. Elem, kada se
(neki) ljudi prenu iz svoje utonulosti u virtualnu stvarnost koju kontrolie Matrica, to buenje ne znai i iskorak u iri prostor spoljanje
stvarnosti, vec pre svega stravinu svest o ovom zatoenitvu, u kome
je svako od nas zapravo tek fetusoliki organizam, uronjen u prenatalni
fluid... Ta apsolutna pasivnost predstavlja ponitenje fantazije na kojoj
poiva na doivljaj samih sebe kao aktivnih, vlastitog poloaja svesnih
subjekata u pitanju je krajnje perverzna fantazija, stav da smo mi u
krajnjoj liniji puki instrument uivanja Drugog (Matrice), da smo iz
svoje sopstvene ivotne supstance isisani u vidu baterija. U tome poiva i istinska libidinalna zagonetka ovakvog poretka: zato je Matrici
neophodna ljudska energija? isto energetsko reenje, razume se,
nema nikakvog smisla: Matrica bi lako mogla iznaci drugi, pouzdaniji
izvor energije, koji ne bi zahtevao takvo izrazito sloeno ureenje vir-

290 

Mediji / Mo / &

tualne stvarnosti usaglaene sa milionima ljudskih jedinica (ovde je

primetna jo jedna neloginost: zbog ega Matrica svakog pojedinca ne
prikljui na njegov/njen lini, solipsistiki vetaki univerzum? emu
komplikovati stvari usklaivanjem svih programa kako bi se itavo
oveanstvo nastanilo u jedan isti virtualni univerzum?). Jedini dosledan odgovor glasi: Matrica se hrani ljudskim uivanjem tako da smo
se ovde opet vratili osnovnoj Lakanovoj tezi da veliko Drugo smo,
daleko od toga da predstavlja nekakvu anonimnu mainu, zahteva
neprekidan priliv uivanja. Na ovaj nain, treba naglavce okrenuti stanje stvari koje sm film prikazuje: ono to nam se nudi kao scena uvida
u nau istinsku situaciju jeste u stvari neto upravo suprotno, najelementarnija fantazija koja odrava nae postojanje.
Tesna povezanost izmeu perverzije i sajberprostora danas predstavlja opte mesto. Prema standardnom vienju, perverzni scenario
uprizoruje odricanje od kastracije: perverzija moe biti sagledana
kao odbrana od motiva smrt i seksualnost, od pretnje smrtnosti, ba
kao i od moguceg nametanja polne razlike: ono to izopaenik nosi
sobom jeste univerzum u kome, kao u crtanim filmovima, ljudsko bice
moe preiveti svaku katastrofu; u kome je seksualnost odraslih svedena na deju igru; u kome niko nije prisiljavan da umre, niti da odabere
jedan od dva pola. Kao takav, razvratnikov univerzum jeste univerzum
istog simbolikog poretka, igre oznaitelja koja protie svojim tokom,
neometana Stvarnim ili ljudskom konanocu. Na prvu loptu, moe
izgledati da nae iskustvo sajberprostora savreno pristaje ovakvom
univerzumu; nije li cyberspace takoe nekakav univerzum neometen
inercijom Stvarnog, ogranien jedino svojim samoproklamovanim
pravilima? I ne vai li isto za Virtualnu Stvarnost Matriksa? Stvarnost
u kojoj ivimo gubi svoj neumoljivi karakter, ona postaje domen arbitrarnih pravila (namece ih Matrica) koja mogu biti naruena ukoliko je
neija Volja dovoljno jaka... Prema Lakanu, meutim, ono to ovaj
uobiajeni stav ne uzima u obzir jeste jedinstveni odnos izmeu
Drugog i uivanja koji se pojavljuje pri perverziji. ta to tano znai?
U Le prix du progress, jednom od zakljunih fragmenata iz
Dijalektike prosvetiteljstva, Adorno (Theodor W. Adorno) i Horkhajmer
(Max Horkheimer) navode argumentaciju francuskog fiziologa Pjera
Fluransa (Pierre Flourens) iz devetnaestog veka uperenu protiv davanja medicinske anestezije hloroformom. Flurans je tvrdio kako je

Slavoj iek, Matriks, ili dve strane perverzije 

291

moguce dokazati da taj anestetik deluje jedino na neuronsku mreu

naeg pamcenja. Ukratko, dok nas ive kolju na operacionom stolu, mi
osecamo uasan bol, ali ga se kasnije, posle buenja, ne secamo...
Naravno, po Adornu i Horkhajmeru u pitanju je savrena metafora za
sudbinu Razuma u sebi zasnovanog na nasilju nad prirodom: njegovo
telo, deo prirode unutar subjekta smog, u potpunosti oseca bol, samo
to ga se, usled represije, ne seca. U tome je savrena osveta prirode za
nau vladavinu nad njom: i ne znajuci, mi smo najvece rtve nas
samih, mi sami sebe ive koljemo... A nije li moguce sve ovo itati kao
savreni fantazijski scenario interpasivnosti, Druge Scene u kojoj
placamo cenu za svoje aktivno meanje u svet? Ne postoji aktivan slobodni delatnik bez ovog fantazmatskog oslonca, bez ove Druge Scene
u kojoj on u potpunosti biva izmanipulisan od Drugog.12 Jedan sadomazohista spremno ce pretpostaviti da takva patnja jeste pristup u
Postojanje.
Moda upravo na ovom tragu moe biti protumaena i opsednutost
Hitlerovih biografa njegovim odnosom prema roaci Geli Raubal (Geli
Raubal) (naena mrtva u njegovom minhenskom apartmanu godine
1931), u nadi da ce nam navodna Hitlerova seksualna perverzija obezbediti skrivenu promenljivu, intimnu kopu koja nedostaje, fantazmatski oslonac koji bi bio objanjenje njegove javne linosti evo kako
nas o tom scenariju izvetava Oto traser (Otto Strasser): ... Hitler ju
je svlaio /dok bi on sam leao/ na podu. Potom bi ona morala da
une iznad njegovog lica kako bi je on mogao pogledati izbliza, to ga
je veoma uzbuivalo. Kada se uzbuenje pribliavalo vrhuncu, zahtevao je od nje da urinira po njemu, i to mu je prualo ono konano
zadovoljstvo.13 Sutina je u apsolutnoj pasivnosti Hitlerove uloge u
ovom scenariju kao fantazmatskom osloncu sa koga ce se on otisnuti
12 Ono to Hegel ini ogleda se u pregraivanju ove fantazije ukazivanjem na
njenu funkciju popunjavanja pre-ontolokog ambisa slobode, tj. ponovnog
konstituisanja pozitivne Scene u kojoj subjekt biva umetnut unutar pozitivnog noumenalnog poretka. Drugim reima, za Hegela je Kantova vizija
beznaajna i nekonzistentna, buduci da na mala vrata ponovo uvodi ontoloki
u potpunosti konstituisani boanski totalitet, tj. svet zamiljen iskljuivo kao
Tvar, a nipoto i kao Subjekt.
13 Citirano prema Rosenbaum, Ron. Explaining Hitler, New York, Harper, 1999,
str. 134.

292 

Mediji / Mo / &

u svoju frenetino destruktivnu javnu politiku delatnost a ne udi

to to je Geli tokom tih rituala bila oajna i zgaena.
U tome lei ispravan uvid Matriksa: u naporednosti dvaju aspekata
perverzije s jedne strane, redukcije stvarnosti na virtualno podruje
regulisano proizvoljnim pravilima koja mogu biti ukidana; s druge
strane, skrivene istine te slobode, svoenja subjekta na u potpunosti
instrumentalizovanu pasivnost.
S engleskog preveo Predrag Brebanovi

Sejdi Plent

293

Na Matriksu: sajberfeministike simulacije1

Njen um je matriks neprekidnih digitalnih titraja.2
Ako maine, makar teorijski, mogu same da se pokrenu,
zar i ene ne mogu da urade isto?3

osle decenija ambivalencije prema tehnologiji, mnoge feministkinje u novim sloenostima telekom revolucije sada nalaze obilje novih mogunosti, prostora i pravaca miljenja.
Internet obeava enama mreu linija na kojima e askati, truati,
raditi i igrati se; virtuelnost unosi fluidnost u identitete koji su nekad
morali da budu fiksirani; a multimediji nude novo osetljivo okruenje
u kojem umetnice mogu da nau prostor za sebe.
Sajberfeminizam je, meutim, nastao kao neto vie od pregleda ili
opaanja novih tendencija i mogunosti koje je otvorila telekom revolucija. Sloeni sistemi i virtuelni svetovi nisu vani samo zbog toga to
otvaraju prostor dananjim enama u okvirima ve postojee kulture,
ve i zbog stepena u kojem potkopavaju i svetonazor i materijalnu
realnost dve hiljade godina duge patrijarhalne kontrole.
Izgleda da ipak mrenom kulturom jo dominiraju mukarci i
muke namere i koncepcije. Ali u sajberprostoru ima i vie od onoga
to vidi muki pogled. Pojave su uvek bile varljive, ali ne vie no u
dananjim simulacijama i potapanjima telekom revolucije. ene ulaze
u kola u kojima su nekad bile razmenjivane, upadaju u kontrole obez1

(Sadie Plant, On the matrix: cyberfeminist simulations, u: Rob

Shields, Cultures of the Internet: Virtual Spaces, Real Histories, Living
Bodies, London 1996)

Misha, Wire movement, u Storming the Reality Studio, ur. Larry McCaffrey,
Durham, NC and London, Duke University Press, 1991, str. 113.
Luce Irigaray, Speculum of the Other Woman, Ithaca, New York, Cornell University Press, 1985a, str. 232.

294 

Mediji / Mo / &

beenja i otkrivaju vlastitu posthumanost. Sajberfeministiki virus

prvi put se oglasio poetkom devedesetih godina.4 Najdramatinija od
njegovih prvih manifestacija bio je A Cyberfeminist Manifesto for the
21st Century (Sajberfeministiki manifest za XXI vek), napravljen kao
digitalni bilbord izloen na prometnom putu kroz Sidnej. Od tada se
tekst manifesta bezbroj puta menjao i selio, ali u jednoj od njegovih
verzija nalaze se sledei redovi:
... mi smo virus novog svetskog nereda
kidamo simboliko iznutra
saboterke glavnog okvira velikog tate
klitoris je direktni put za matriks.
(VNS MATRIX razbijaice moralnog zakona...)

Kao svi uspeni virusi, i ovaj se primio. VNS Matrix, grupa od etiri umetnice koje su napravile bilbord, poela je da pie plan za igru All
New Gen (Sasvim nova generacija), virusnog sajber-gerilca programiranog za infiltraciju u sajberprostor i upade u kontrole edipalnog mukarca ili glavni okvir velikog tate, kako je nazvan u igri. I nije bilo
zaustavljanja za All New Gen. Grickala je svoj put kroz patrijarhalne
sigurnosne skrinove i mnoge njihove feministike simulacije, apkajui energiju s kojom je istovremena i saglasna: nove sajber-erotike koje
su projektovale ene; homoseksualne tragove i tendencije Generacija
XYZ; posthumane eksperimente dens muzikih scena.
All New Gen i njeni saveznici su odluni neprijatelji morala i samo
nagrizaju politiku mo. One reprogramiraju krivicu, negiraju autoritet, meaju identitet i nezainteresovane su za reformisanje i prefarbavanje starovremskog patrijarhalnog koda. One se slau sa Lis Irigare (Luce
Irigaray) da su pitanja kako je sistem sastavljen i to kako funkcionie
ekonomija ogledala5 meu najvanijim kojima poinje destrukcija.
4

Takvi kulturni virusi nisu metafora: Riard Dokins (Richard Dawkins) i nedavno Denijel Denet (Daniel Dennett) obavili su sjajna istraivanja o virusnom funkcionisanju kulturnih obrazaca. I nisu takvi procesi umnoavanja
i prenoenja zaraze destruktivni: ak i najrazornijem virusu moe biti neophodno da svog domaina odri u ivotu.
Luce Irigaray, This Sex is not One, Ithaca, New York, Cornell University Press,
1985b, str. 75.

Sejdi Plent, Na Matriksu: sajberfeministike simulacije 

295

Ekonomija ogledala
Prvo otkrie je da patrijarhat nije konstrukcija, poredak ni struktura,
ve ekonomija, za koju su ene prve i osnivake robe. To je sistem u
kojem se razmene odvijaju iskljuivo izmeu mukaraca. ene, znakovi, robe i moneta uvek prelaze od jednog do drugog mukarca, a od
ena se oekuje da postojejedino kao mogunost posredovanja, transakcije, tranzicije, prenoenja izmeu mukarca i njegovih istovrsnika, u stvari izmeu mukarca i njega samog.6 ene slue kao njegovi
mediji i interfejsovi, muze i glasnice, monete i zakloni, interakcije,
operateri, ifranti, sekretarice... one su mukareve posrednice koje
primaju njegove poruke, nose njegovu decu i dalje prenose njegov
genetski kd.
Ako ene doivljavaju svoju iskljuenost iz socijalnog, seksualnog i
politikog ivota kao glavni problem koji im namee vlast, to je tek vrh
ledenog brega kontrole i otuenja od vrste kao takve. oveanstvo
sebe definie kao vrstu iji su pripadnici upravo ono to misle da jesu:
muki pripadnici. Mukarac je taj koji ima pripadnost, dok se lik zvani
ena, u najboljem sluaju, shvata kao nepotpuna verzija oveanstva
koje je ve muko. U odnosu na homo sapiensa, ona je strano telo,
imigrant niotkuda, vanzemaljac spolja i neprijatelj unutra. ena moe
da radi sve i svata osim da bude ona sama. Zaista, ona nema bie, ak
nijednu ulogu; ni vlastiti glas, ni elju. Ona se udaje u porodicu mukarca, ali njen status prognanika zauvek ostaje: ona nikad nije u
sebi potpisala. Nema opremu7.
Ono to joj je ta oprema mogla dati jesu ona ista oseanja lanstva, pripadanosti i identiteta koja dozvoljavaju njenim mukim kolegama da smatraju da su na svome i da su nadleni za ono to nazivaju
priroda, svet ili ivot. Muki subjekti Lis Irigare su pre i iznad
svega oni koji vide, oni iji pogled definie svet. Falus i oko meusobno
su zamenljivi, dajui prioritet svetlu, vidu i letu iz mranih vlanih
enskih stvari. Falusno oko funkcionie tako to im daje vezu s onim
to je razliito definisano kao Bog, dobro, jedno, idealna forma ili tran6
7

Ibid., str. 193.

Luce Irigaray, Marine Lover of Friedrich Nietzsche, A. New York, Columbia University Press, 1991, str. 90. [Amante marine de Friedrich Nietzsche (ditions de
Minuit, 1980)]

296 

Mediji / Mo / &

scendentna istina. Ono je, zapravo, njihova lanska znaka, njihovo

sredstvo identifikacije i jedinstva s jednako falusnim autoritetom.
ena pak nema nita to bi se videlo onde gde mukarac misli da bi
trebalo da bude pripadnik: samo rupu, senku, ranu, pol koji nije onaj
pravi.
Svi veliki patrijarsi su to definisali kao njen problem. Lovci na
vetice definisali su pokvarenost ena kao posledicu injenice da im
nedostaje muki lan, a kada ih Frojd velia jer dobijaju vlastite
mlade, namera mu je da ih tim kompenzuje za pretpostavljeni nedostatak. A bez toga, kako pie Lis Irigare, histerija je sve to joj preostaje. To, ili mimikrija, ili katatonino utanje.
U svakom sluaju, ena ostaje bez oseanja sebe i identiteta koji
pripadaju mukom. Liena mogunosti delovanja koje bi joj omoguilo
da se transformie, to bi bilo potrebno da se njena situacija ikad promeni, postaje jedva zamislivo. Kako ene Lis Irigare mogu da otkriju
sebe ako je o svakom poimanju onoga to bi mogle da budu ve unapred odlueno? Kako ona da govori a da ne postane mukarcu jedini
zamislivi govorei subjekt? Kako da bude aktivna ako je aktivnost
definisana kao muka? Kako da oblikuje vlastitu seksualnost kad ak i
to definiu oni za koje je falus kljuna bit?
Problem izgleda tvrdokoran. Feministika teorija okuala je svaku
stazu i zavrila u svakom orsokaku. Vode se bitke i sa Marksom,
Frojdom, Lakanom, Deridom i protiv njih... ponekad u nastojanju da
se utvrdi ili ponovo utvrdi neko shvatanje identiteta, subjektiviteta i
delovanja; ponekad da se od njega odstupi u ime neodreenosti ili
jouissance. Ali uvek u odnosu prema neprikosnovenoj koncepciji mukog identiteta koji ene mogu da prihvate, prilagode mu se ili ga u
celini odbiju. Jedino Lis Irigare ak i ona, samo u nekim delima
poinje da nagovetava da zaista nema smisla teiti mukom snu o
samokontroli, samoidentifikaciji, samospoznaji i samoopredeljenju.
Ako e svaka teorija subjekta uvek biti prisvojena od mukog8, pre
no joj se ene mogu pribliiti, jedino dostatna je destrukcija tog
subjekta.

Luce Irigaray, Speculum of the Other Woman, Ithaca, New York, Cornell University Press, 1985a, str. 133. [Speculum. De lautre femme (ditions de Minuit,
1974)].

Sejdi Plent, Na Matriksu: sajberfeministike simulacije

297

ak ni Lis Irigare ne moe sasvim da zamisli ta bi takva transformacija podrazumevala: upravo zbog toga se esto za glavninu njenog dela
kae da je beznadeno pesimistika. Ali, ima vie od nade da e do te
promene doi. Za poetak, kao i sve ekonomije, patrijarhat nije zatvoren sistem i nikad ne moe da bude potpuno bezbedan. I on ima svoje
spolja iz koga na neki nain preuzima energiju, to je vidljivo iz
injenice da, uprkos ljubavi patrijarhata prema poreklu i izvorima,
poreklo njegove motivacione sile ostaje, delom, neobjanjeno,
izmaklo9. Potrebno mu je da sadri i kontrolie ono to shvata kao
enu i ensko, ali bez njih ne moe: i zaista, kao njegov medijum,
sredstvo komunikacije, reprodukcije i razmene, ene su pravi proizvod
njegove kulture, materijalni preduslov sveta koji kontrolie. Ako su
zakljuci Lis Irigare o obimu i sveobuhvatnosti patrijarhata nekad bile
prilika za pesimistiku paralizu, stvari izgledaju dosta drugaije u
vreme u kojem svi ekonomski sistemi dolaze do granice svog modernog funkcionisanja. Ako ovaj sistem ikad pone da daje, posledice
njegovog sloma zasigurno e nadmaiti one po njegovu mo nad enama i njihovim ivotima: patrijarhat je preduslov svih drugih oblika
vlasnitva i kontrole, model vrenja svake vlasti i osnov svakog podreivanja. Kontrola i razmena ena od strane njihovih oeva, mueva,
brae i sinova je dijagram hijerarhijskog autoriteta.
Ta ekonomija ogledala zavisi od toga koliko je sposobna da osigura da sva orua, robe i mediji znaju svoje mesto i ne pokazuju nikakve tenje da uzurpiraju ili podrivaju ulogu onih kojima slue. Bilo
bi, na primer, potpuno nezamislivo da sami izau na trite, ubiraju profit od vlastite vrednosti, meusobno razgovaraju, ele jedni
druge, izvan kontrole subjekata prodaje-kupovine-potronje10. Jeste
nezamislivo, ali ipak se dogaa.
Krajem dvadesetog veka svi patrijarhalni mediji, sredstva, robe i
putevi trgovine i komunikacija kojima su kruili, promenili su se do
neprepoznatljivosti. Konvergencija nekad odvojenih i specijalizovanih
medija pretvara ih u sistem telekomunikacija s vlastitim porukama, a
orua mutiraju u sloene maine koje poinju da ue i rade same za
Luce Irigaray, This Sex is not One. Ithaca, New York, Cornell University Press,
1985b, str. 115. [Ce sexe qui nen est pas un (ditions de Minuit, 1977)].
10 Luce Irigaray, Speculum of the Other Woman, Ithaca, New York, Cornell University Press, 1985a, str. 196.
9

298 

Mediji / Mo / &

sebe. Umnoavanje, pad cena, minijaturizacija i sveprisutnost silikonskog ipa ve daju novoj robi pamet i, kako putevi trgovine i njihov
saobraaj izmiu kontroli na kompjuterizovanim tritima s vlastitim
mozgom, dravu, drutvo, podanika, geopolitiki poredak i sve druge
sile patrijarhalnog zakona i poretka podriva delovanje trita koje vie
ne podupire status quo svojom nevidljivom rukom. Kako se mediji,
orua i robe menjaju, i ene poinju da se menjaju, izbegavajui svoju
izolaciju i postajui meusobno sve povezanije. Moderni feminizam
obeleava pojava mrea i veza kojima nije potrebna centralizovana
organizacija i koje izmiu njenim strukturama komande i kontrole.
***
Prvi kompjuter bio je vojno oruje, dinovski sistem pun tranzistora i
buenih traka, veliine sobe. Tek s razvojem silikonskog ipa ezdesetih godina, kompjuteri postaju dovoljno mali i jeftini da cirkuliu kao
robe, pa ak ni tada prvi za masovno trite proizvedeni kompjuteri
nisu ba bili laki za upotrebu. ak i da su vlade, vojska i velike korporacije ikad nameravali da ih sauvaju za sebe, ulica je iznala nove
upotrebe za novu maineriju. Do osamdesetih su ve postojali hakeri,
sajber-pankeri, rejv i digitalna umetnost. Cene su poele vrtoglavo da
padaju kako su se kompjuteri uvlaili na stolove, potom u krila pa ak
i u depove nove generacije korisnika. Atomizovani sistemi poinju da
gube pojedinanu izolovanost nastankom globalnog veba iz hiljada
imejl veza, elektronskih oglasnih tabli i viekorisnikih domena koji
predstavljaju raanje Mree. Do sredine devedesetih godina digitalno
podzemlje cveta, a Mrea postaje glavna zona sloma starih identifikacija. Rodovi se mogu iskriviti i izbrisati, a prostorvremenske koordinate imaju tendenciju iezavanja. Ali ak i takva shizofrenija i trenutna
nemogunost ak irelevantnost razlikovanja virtuelne i stvarne
realnosti, bivaju beznaajne u poreenju s pojavom Mree kao anarhinog, samoorganizujueg sistema u koji se stapaju njeni korisnici.
Mrea postaje prostor, virtuelnost s kojom su ne-ba-pravi uvek
imali oseaj povezanosti.
To je i period u kojem kompjuter biva sve decentralizovanija maina.
Prvi kompjuteri bili su serijski sistemi iji se rad zasnivao na jedinici za
centralnu obradu, u kojima su se logike ako-onda odluke donosile

Sejdi Plent, Na Matriksu: sajberfeministike simulacije

299

serijski, korak po korak. Pojava paralelno distribuiranih sistema obrade uklanja centralnu jedinicu i serijsku prirodu njenih operacija; sistemi funkcioniu kao meusobno povezane jedinice, koje rade simultano i bez oslonca na neki upravni centar. Nema centralnog uvanja i
obrade informacija koje se rasprostiru kroz sistem preko njegovih
spojeva i veza.
Konekcionistika maina vie je neodreen proces no konaan
entitet:
Suoeni smo s jednim sistemom koji zavisi od nivoa aktivnosti
sopstvenih razliitih podstanica i naina na koji nivoi aktivnosti nekih
podstanica utiu jedni na druge. Ako pokuamo da fiksiramo tu
aktivnost nastojei da definiemo ukupno stanje sistema u jednom
trenutku... odmah gubimo procenu razvoja tih nivoa aktivnosti tokom
vremena. I obrnuto, ako nas interesuju nivoi aktivnosti, obrasce moramo traiti u vremenu.11
Paralelna distribucija obrade opire se svim nastojanjima razumevanja i
jedino je kontingentno odrediva. Zbog nje kompjuter postaje mislea
maina, sve blia operacijama ljudskog mozga. Istovremeno s vetakom inteligencijom i programima kompjuterske nauke koji su doveli do
tog razvoja, istraivanja u neuronaukama pribliavaju se materijalistikim shvatanjima mozga kao sloene, konektivne, distributivne maine.
Neuralne mree su distributivni sistemi koji funkcioniu kao analogoni
mozga i mogu da ue, misle, razvijaju se i ive. Paralela je sve vie.
Sloenost u kakvu se kompjuter pretvorio pojavljuje se i u ekonomijama, meteorolokim sistemima, gradovima i kulturama, koji svi poinju
da funkcioniu kao sloeni sistemi s vlastitim paralelnim procesima,
vezivnim tkivima i ogromnom zbrkom uzajamnih meuveza.
To ne znai da su vetaki ivoti, kulture, trita i mislei organizmi iznenada stekli slobodu samoorganizovanja. Nauka, njene discipline i akademske strukture insistiraju na odranju piramidalnih struktura, i zavise od svoje sposobnosti da kontroliu i definiu procese
samoorganizovanja koje oslobaaju. Svrha dravnih institucija i korporacija jeste da garantuju centralizovanu i hijerarhijsku kontrolu
trinih procesa, kulturnog razvoja i, zapravo, svake aktivnosti koja bi
11 Richard J. Eiser, Attitudes, Chaos and Connectionist Mind, Oxford, Blackwell,
1994, str. 192.

300 

Mediji / Mo / &

mogla da narui nesmetanu regulaciju patrijarhalne ekonomije. Isak

Asimov (Isaac Asimov) je svoja tri zakona robotike direktno preuzeo iz
brane zakletve: voli, potuj i sluaj...12 Sve mislee maine, ba kao i
ene, doputene su pod uslovom da ih dunost obavezuje da potuju i
sluaju pripadnike vrste iji su robovi: pripadnike, mukarce, porodicu
mukarca. No, procesi samoorganizovanja se umnoavaju, veze se
neprekidno uspostavljaju a sloenost biva sve sloenija. Uprkos svojim
najboljim namerama, patrijarhat podreuju procesi koji su mu tako
dobro sluili. Robe se, konano, udruuju.
Implikacije ovog ubrzanog razvoja opsene su i duboke. Filozofski
reeno, sve one tee eroziji idealizma i pojavi jednog novog materijalizma, zaokretu u miljenju izazvanom nastajuom aktivnou i inteligencijom materijalne realnosti sveta koju mukarac jo uvek veruje da
kontrolie. U softverskim laboratorijama mnoe se samoreplicirajui
programi izazivajui evolutivne procese u mainama u koje Human
Genome Project transferie DNK. Nanotehnologija, uprkos starim
naunim paradigmama, ubacuje u materijalno samoorganizaciju na
molekularnom nivou, dok nova digitalna biologija mora da prizna da
nema ni vrhunskog dostignua ni vladajueg principa u evoluciji, koja
se, umesto toga, sastoji od sloenog niza paralelnih procesa, uenja i
mutacija na mikrokosmikom nivou i presecanja onoga to je nekad
bilo podeljeno na prirodne i kulturne procese.
***
Iako se od nje ne oekuje da ini bilo ta sem da funkcionie kao objekt
potronje i razmene, ena je bila ta koja je prva upozorila svet na kontroli izmiui potencijal njegovih novih nauka i tehnologija:
Frankentajn Meri eli je prva posthumana forma ivota modernog
doba koja se bukvalno otkotrljala ka nenameravanim posledicama
inteligentnih i vetakih ivota tog vremena. Meri eli je pisala mnogo
pre digitalnih kompjutera koji e kasnije poeti da utiu na takve pro-

12 Tri Asimovljeva zakona glase: 1. robot ne sme da povredi ljudsko bie niti da
svojim nedelanjem dopusti da ljudskom biu bude naneto zlo; 2. robot mora
da slua naredbe koje mu izdaju ljudska bia, sem ukoliko su te naredbe u
sukobu s prvim zakonom; 3. robot mora da titi svoje postojanje sve dok ta
zatita nije u sukobu s prvim ili drugim zakonom.

Sejdi Plent, Na Matriksu: sajberfeministike simulacije

301

cese, ali je jasno oseala titraje vetakog ivota ak i na samom poetku industrijalizacije koja e, u naredna dva veka svog uspona, mnogo
uiniti da programira snove i none more.
Procesi koji se stapaju u ovoj nastajuoj aktivnosti nemaju jasno poreklo. Iako su se ubrzavali ve neko vreme pre stupanja kompjutera na
pozornicu, njegova pojava izmenila je sve. Bez obzira na sva prikazivanja kompjutera pa i svih maina i strana telekomunikacijske revolucije kao preovlaujue mukih orua, postoji duga istorija bliskih i
uticajnih veza izmeu ena i modernih maina. Prvi telefonisti, operateri i kalkulatori bile su ene, ba kao i prvi kompjuteristi, ak i prvi
programeri. Ada Lavlejs (Ada Lovelace) je etrdesetih godina XIX veka
napravila softver za analitiku mainu, prototip kompjutera koji nikad
nije napravljen, a kad je etrdesetih godina XX veka takva maina najzad konstruisana i nju je programirala ena, Grejs Mari Hoper (Grace
Murray Hopper). Obe ene imaju naslee: ADA je ime amerikog vojnog programskog jezika, a Grejs Mari Hoper je slavna i po tome to je
re bug (buba) prvi put upotrebljena kad je u postrojenju marka 1
nala mrtvog nonog leptira. I kako ene sve vie stupaju u interakciju
s kompjuterima ija je istraivaka upotreba nekad bila monopol mukaraca, svojstva i oigledni nedostaci, nekad definisani kao enski,
nadovezuju se na one koji se pripisuju novim mainama.
Za razliku od ranijih maina koje su obino imale jednu svrhu, kompjuter je vienamenski sistem koji, u stvari, moe da radi bilo ta. On,
recimo, moe da simulira operacije pisae maine i, dok radi u wordprocessing programu, on je upravo to to jeste. Kompjuter je, meutim, uvek i neto vie ili manje od skupa aktuelnih funkcija koje u
datom trenutku obavlja: kao primena apstraktne maine Alena Turinga
(Alan Turing), kompjuter je virtuelno stvaran.13 Poput ene Lis Irigare,
on moe svoje nevidljivo, nepostojee ja da pretvori u bilo ta: vodi
svaki program i simulira sve operacije, ak i sopstvene. To je ena koja
ne zna ta hoe i ne moe da kae ta je, ta misli, a ipak, naravno,
opstojava kao da je drugde, kako esto pie Lis Irigare. To je sloenost jednog sistema koji nadilazi reprezentaciju, neto to nadilazi
13 Apstraktna maina Alena Turinga, razvijena za vreme Drugog svetskog rata,
osnov je modernog serijskog kompjutera.

302 

Mediji / Mo / &

izraz u postojeim diskurzivnim strukturama, Nita, Svata kojim

ena Lis Irigare odgovara na pitanje ta ti je na umu?14
Tako je ono to one ele upravo nita i, istovremeno, sve. Uvek
neto vie i neto drugo sem onog seksualnog organa koji im dajete,
pridajete (neto to) vie od svega podrazumeva drugaiju ekonomiju
koja remeti linearnost projekta, podriva cilj-predmet elje, proiruje
polarizaciju na jedinstveni uitak, razlae vernost na obian
diskurs...15.
ena Lis Irigare nikad nije imala jedinstvenu ulogu: ogledalo,
zaklon, robe; sredstvo komunikacije i reprodukcije; nosilja i tkalja;
brinica i bludnica; mainski sklop u slubi vrste; optenamenski
sistem simulacije i autostimulacije. Moda je fluidni karakter bio taj
koji je liio enu svake mogunosti identifikacije sa sobom u okvirima
takve logike16, ali ako je fluidnost nekad bila stvar lienosti i nedostatka, sada je u feminizovanoj budunosti za koju identitet nije vie od
odgovornosti, pozitivna prednost. Njena neiscrpna sposobnost mimikrije jeste ta koja je ini ivim temeljom postavke sveta17. Sama
njena nesposobnost da se koncentrie sada je povezuje s paralelnim
radom maina koje funkcioniu bez jedinstvene kontrole.
Nain funkcionisanja neuralnih mrea nema mnogo veze sa strogou ortodoksne logike; sliniji je intuitivnim skokovima i unakrsnim
vezama karakteristinim za ono to je patologizovano kao histerija, za
koju se kae da je obeleava nedostatak inhibicije i kontrole nad asocijacijama izmeu ideja koje su opasno odseene od asocijativne
veze s drugim idejama ali se mogu meusobno asocirati, stvarajui
tako manje-vie visokoorganizovani zaetak jedne druge svesti...18.
Histerija je taka na kojoj asocijacije postaju malo previe slobodne,
kreu se vlastitim pravcima i uspostavljaju veze bez upuivanja na
neku centralnu osnovu. Ako je histerija funkcionisala kao paraliua
patologija pola koji nije pravi, u histeriji jednovremeno postoji i
14 Luce Irigaray, This Sex Which Is Not One, Ithaca, New York, Cornell University
Press, 1985b, str. 29.
15 Ibid., str. 29-30.
16 Ibid., str. 109.
17 Luce Irigaray, Marine Lover of Friedrich Nietzsche, New York, Columbia University Press, 1991, str. 118.
18 Sigmund Freud i Joseph Breuer, Studies in Hysteria, (Studien ber Hysterie).
Harmondworth, Penguin, 1991, str. 66-67.

Sejdi Plent, Na Matriksu: sajberfeministike simulacije

303

mogunost drugog naina proizvodnje... latentno ouvana. Moda

kao neka kulturna rezerva budunosti ...?19.
Frojdove histerine ideje izrastaju iz budnih snova toliko uobiajenih
ak i kod normalnih ljudi kojima ivenje i sline aktivnosti ine ene
posebno sklonim20. Pria se da je Ada Lavlejs (Ada Lovelace), i sama
opisana kao histerina, utkala svoje budne snove u naizgled autentine proraune 21. Radei sa arlsom Bebidom (Charles Babbage) na
analitikoj maini devetnaestog veka, Ada Lavlejs je svoje izmueno ja
izgubila na poljima matematike sloenosti, ispisujui softver za mainu za ije e pravljenje biti potrebno narednih sto godina. Nesposobna
da nae rei za njih, programirala je matematiku da prenese apstraktnost i sloenost svojih misli.22
Adu Lavlejs i Bebida nadahnuo je akarov (Joseph Marie Jacquard)
razboj s poetka XIX veka, koji je bio kljuan i za procese automatizacije neodvojive od industrijske revolucije i za pojavu modernog kompjutera. Razboj je radio na osnovu izbuenih programskih kartica,
sistema koji je nametala neobina sloenost tkanja koje je uvek aktivnost stavljalo na elo tehnolokog napretka. Ako je tkanje odigralo
toliko kljunu ulogu u istoriji kompjutera, bilo je i jedno od najizuzetnijih podruja interfejsa ena-maina, koje zaobilazi njihov unapred
odreeni odnos i opstaje, bez obzira na to ta mukarac definie kao
istoriju tehnologije i kako na nju utie.
Tkanje je izuzetan primer nipodatavanog enskog zanata za koji
se sada ispostavlja da je tesno vezan uz istoriju kompjuterizacije i digitalne tehnologije. Pletenje i tkanje su jedini doprinosi istoriji otkria i
izuma23, koje je Frojd voljan da pripie enama. On pria priu u kojoj
19 Luce Irigaray, This Sex is not One, Ithaca, New York, Cornell University Press,
1985b, str. 138.
20 Sigmund Freud i Joseph Breuer, Studies in Hysteria, Harmondworth, Penguin,
1991, str. 66.
21 Moor Langton, Ada Doris, Countess of Lovelace, London, John Murray, 1977,
str. 216.
22 Njen Sketch of the Analytical Engine invented by L. F. Menebrea, with notes
upon the memoir of the translator, Ada Augustus, Countess of Lovelace
nalazi se u Charles Babbage and his Calculating Engines, Selected Writings by
Charles Babbage and Others, ur. Philip i Emily Morrison, Dover, 1961.
23 Sigmund Freud, New Introduction Lectures on Psychoanalysis, [Neue Folge der

304 

Mediji / Mo / &

se tkanje javlja kao simulacija neeg to on opisuje kao prirodni proces

uplitanja stidnih malja preko rupe, nule, niega. Takav Frojdov opis
nije nikakva pohvala. Stid ena zbog odsustva koje se nalazi onde gde
bi trebalo da bude koren njihovog bia razlog je to one pokrivaju
odvratnu ranu, skrivajui pokretnu matericu histerije, jednom zauvek
prekrivajui matriks velom. To je potez koji odvaja tkanje od istorije
nauke i tehnologije: u ensku zonu prebacuju se i istkano i mree i
tanane konektivne mree kompjuterske kulture u koju se ulivaju.
Tkajui ovu priu Frojd otkriva jednu drugu igru. Ortodoksni prikazi istorije tehnologije ispriani su iz iskljuivo antropomorfne perspektive iji se svetonazor vrti oko interesovanja mukarca. Shvaene
kao proizvodi njegovog genija i sredstva za njegove vlastite ciljeve, ak
i sloene maine poimaju se kao orua i medijacije koji omoguavaju
jedinstvenom, diskrecionom ljudskom iniocu da stupa u interakciju
sa inferiornim svetom prirode. Tkanje je, meutim, van te pripovesti:
postoji kontinuitet izmeu tkaa, tkanja i istkanog koji im daje povezanost to izmie svim ortodoksnim shvatanjima tehnologije. I mada
je Frojd voljan da prizna enama zaslugu za ovaj izum, njegov opis
implicira da nema take nastanka to je proces simulacije kojim tkanje replicira ili tka samo sebe. To nije stvar, to je proces. Tek u budunosti e enski programeri i multimedijske umetnice otkriti povezanost izmeu pletenja, pavorka i softverskog inenjeringa, i nai tkanje
skriveno u zrnastim prozorima s pogledom na prostor.
Od maina do matriksa
Kako su se slike selile s platna na film i najzad na digitalni ekran, tako
je ono to je nekad nazivano umetnost mutiralo u stvar softverskog
inenjeringa. Digitalna umetnost shvata sliku ak s onu stranu njene
mehanike reprodukcije, razarajui ortodoksne koncepcije originala i
originalnosti. I ba kao to je reprocesuirana, slika se javlja u jednoj
novoj mrei veza izmeu rei, muzike i konstrukcija to nite vladajuu ulogu koju je nekad imala u ekonomiji ogledala.
Ako su mediji nekad bili podeljeni prema ulima s kojima su u
interakciji, njihova konvergencija i prelazak u hipermedije omoguava
Vorlesungen zur Einfhrung in die Psychoanalyse] Harmondworth, Penguin,
1985: 1967.

Sejdi Plent, Na Matriksu: sajberfeministike simulacije

305

ulima da se spoje i poveu. Dodir je ulo multimedija, ubedljivih

simulacija prostora i povezanosti, prekidaa i veza svih mrea.
Komunikacija se ne moe uhvatiti pogledom: uvek je stvar stupanja u
dodir, pitanje kontakta, prenoenja, transmisije, recepcije i povezanosti. Ako je vid bio dominantno i organizaciono ulo patrijarhalne ekonomije, onda je taktilnost Makluanovo integralno ulo24, koje dovodi i sebe i sve druge u dodir, postajui ulo hipermedija. Ono je i ulo
kojim Lis Irigare pristupa pitanju enske seksualnosti koja je uvek vie
od jedne, bar dve i uvek u dodiru s vlastitim kontaktnim takama.
Medij je poruka i nemogue je razlikovati ono to dodiruje od
dodirivanog25.
Jer kad ona neto kae to nije, to ve vie nije identino s onim to time
misli. To to ona kae, tavie, nikad nije identino ni sa im; ono je vie
dodirno. Ono (se) dodiruje. A kad odluta predaleko od te blizine, ona staje
i poinje od nule: svog tela-pola.26

Digitalizacija ostavlja nulu slobodnom da nita ne zamenjuje i da

sve puta u rad. Jedinice i nule mainskog koda nisu patrijarhalni binomi ili meusobni pandani: nula nije drugi ona je sama mogunost
svih jednih. Nula je matriks raunanja, mogunost multiplikacije i
reprocesovanja modernog sveta otkad je pristigla sa Istoka. Ona niti
rauna niti predstavlja; ona s digitalizacijom mnoi, umnoava i podriva privilegiju jednog. Nula nije njegova odsutnost ona je zona multipliciteta neopaljiva onom koji gleda. ena predstavlja uas niega to
bi se videlo, ali ima i polne organe manje-vie posvuda27. Ona je i
vie od zbira svojih delova, sebe i svojih dodatnih veza.
Grka re za matericu je hystera; latinska matrix, stvar, istovremeno majka i materijalno. Vilijam Gibson (William Gibson) u romanu
Neuromanser (Neuromancer, 1984) naziva je neprostorom, ogromnou... u kojoj su lica iscepkana i oduvana niz uraganske koridore28.
24 Marshall McLuhan, Understanding Media, London, Sphere Books, 1967, str.
66.
25 Luce Irigaray, This Sex is not One, Ithaca, New York, Cornell University Press,
1985b, str. 26.
26 Ibid., str. 29.
27 Ibid., str. 28.
28 William Gibson, Neuromancer, London, Grafton, 1986, str. 45.

306 

Mediji / Mo / &

Ona je nevidljivo drugde o kome govori Lis Irigare, rupa koja nije ni
nita ni neto; novodostupni virtuelni prostor koji ne moe da vidi
onaj koga on obuhvata. Ako je falus jemstvo identiteta mukarca i njegovog odnosa sa transcendencijom i istinom, onda ga ba on odseca od
apstraktne mainerije sveta za koji misli da ga poseduje.
ini se da je samo onima koji se ne uklapaju u ovakvu definiciju oveanstva taj plan dostupan. Oni imaju vie zajednikog s viefunkcionalnim sistemima nego aktivni inilac i singularni identitet svojstveni
mukom subjektu. Ada Lavlejs napisala je prvi programski jezik za
neku buduu apstraktnu mainu; Grejs Mari Hoper programirala je
postrojenje marka 1. Onda je tu i Turing, opisan kao britanski
matematiar koji je izvrio samoubistvo zagrizavi otrovnu jabuku.
Kao otkriveni homoseksualac dobio je prinudni nalog britanskog suda
da bira izmeu odlaska u zatvor i primanja enskog hormona estrogena. Izabrao je drugo, s feminizujuim efektima po svoje telo i ko zna
kakvim po njegov mozak. Kako nastavlja Edelman, upravo taj
mozak, preraen i feminizovan, rodio je moni skup matematikih
ideja, od kojih je jedna poznata kao Turingova maina29.
Kako su se aktivnosti koje su bile monopol mukih shvatanja kreativnosti i umetnike genijalnosti sada proirile na nove multimedijske
i interaktivne prostore digitalne umetnosti, ene su se nale na prekretnici eksperimentisanja u tim zonama. Severna Amerika ima
Syberqueer Bet Strajker (Beth Stryker) i Faultlines Ingrid Bahman
(Ingrid Bachmannn) i Barbare Lejn (Barbara Layne). U Velikoj Britaniji
Orfan Drift (Orphan Drift) predvodi talas pisanja, digitalne umetnosti,
filma i muzike. U Australiji, Linda Dement (Linda Dement) stavlja krv,
utrobu i visceralne infekcije na taktilne, multimedijalne skrinove svojih Typhoid Mary i Cyberflesh Girlmonstera. Francuska umetnica Orlan
(Orlan) ubacuje renjeve svog tela u prostor.
Konstruisane vagine preuzimaju kontrolu. Sendi Stoun (Sandy
Stone) pravi zaokret i sponu: odenuti zavodljivi i opasni kibernetski
prostor kao odoru, isto je to i obui ensko.30 Mnoe se sajber-pank
29 Gerald Edelman, Bright Air, Brilliant Fire, New York, Basic Books, 1992, str. 218.
30 Rossane Stone Allucquere, Will the Real Body Stand Up?, u Cyberspace, First
Steps, ur. Michael Benedikt, Cambridge, MA and London, MIT Press, 1991, str.
109.

Sejdi Plent, Na Matriksu: sajberfeministike simulacije

307

naracije. Keti Eker (Kathy Acker) upada u Neuromanser, razotkrivajui

njegove elemente u Empire of the Senseless (Carstvu beulnosti), a sajber-pank romani Pet Kadigan (Pat Cadigan) unose jo jedan muan
zaokret u sajberprostornu bajku. Sinners (Grenici), Fools (Budale) i
druge prie u Patterns (Obrasci) tekstovi su izuzetne teine i intenziteta, jednako po tome kako su napisani i po svetovima koje kreiraju. Ako
je Gibson poeo da istrauje sloenosti matriksa, fikcije Pat Kadigan
menjaju realnost i identitet do take neprepoznatljivosti.
Pre no izjuri kroz vrata, razmisli o dve stvari: budunost je ve odreena,
samo se prolost moe izmeniti i, ako je zasluila zaborav, nije vredna
seanja.31

Od virusa do replipiki
Jednom davno, sutra nikad nije stiglo. Sigurno projektovana u daleka
vremena i udaljene galaksije, budunost je bila nauna fantastika i
pripadala je drugom svetu. Sada je ovde, probijajui se kroz beskrajne
prepreke ljudskih horizonata, isprekidane istorije, prebacujui svoje
slike u dananjicu. Dok istorijski mukarac i dalje pilji u retrovizor
interfejsa, uvajui sadanjost kao reprodukciju prolosti, pesak vremena pretvara se u silikon, a Read Only Memory (itaj samo seanje)
se gasi. Sajberrevolucija je virtuelno realna.
Nita ne izmie simulaciji. Ponajmanje odbrane ekonomije ogledala vezane bez ostatka za identitet mukarca i svet jednih i drugih koje
on posmatra. Opadanje broja spermatozoida i zasienost voda estrogenom potkopavaju autoritet oca. Gej kultura se pribliava posthumanim
seksualnostima koji ne uvaavaju moralni kodeks. Obrasci rada kreu
se od punog radnog vremena, doivotnih i specijalizovanih karijera ka
skraenom radnom vremenu, privremenim i viefunkcionalnim formatima, a kontekst se pomera ka onom u kojem ene imaju dugo iskustvo.
Odjednom se primeuje da postignua devojaka u kolama i viem
obrazovanju uveliko nadilaze ona njihovih mukih vrnjaka; nova prenosna inteligencija poinje da se vrednuje vie od snage ili jednoumlja
koji su nekad mukom davali mo a sad su degradirani i zastareli. Te

31 Pat Cadigan, Fools, London, Grafton, 1994, str. 287.

308 

Mediji / Mo / &

tendencije i autoritarne reakcije koje izazivaju pojavljuju se ne samo

na Zapadu ve i irom onog to je svojevremeno bilo zbijeno i poznato
kao kulture treeg sveta. Globalne telekomunikacije i selidba kapitala sa Zapada potkopavaju i bledi muki svet i patrijarhalne strukture
juga i istoka, dajui nezapamenu ekonomsku mo radnicama i umnoavajui mogunosti komunikacije, uenja i pristupa informacijama.
Ove krize mukog identiteta fatalno nagrizaju sve: svako jedinstveno, centralizovano kontrolisanje i svaki sistem koji ga osigurava. Nita
od toga nije bilo planirano. Ono to je mukarac nazvao svojom istorijom trebalo je da funkcionie kao autonarativna pria o nagonu za
dominacijom i bekstvom od zemlje; prelasku od putenih strasti ka
samokontroli; putovanju od udnih fluidnosti materijalnog ka samoidentifikaciji due. Voen snovima o kroenju prirode i, samim tim,
bekstvu od njenih ogranienja, tehniki razvoj uvek je mnogo polagao
na unifikaciju, svetlo i let, borbu za prosveenost, san o bekstvu od
telesnog. Mukarci mogu da misle a ene da se pribojavaju da su na
kraju: dovodei nadzor i kontrolu nad prirodom do nevienih krajnosti i sjedinjujui svoje snage u konanu konsolidaciju tehnokratskog
faizma. Sajberprostor je, ipak, van kontrole mukarca: virtuelna realnost razara njegov identitet, digitalizacija obeleava njegovu duu i, na
vrhuncu njegovog trijumfa, kulminaciji njegovih mainskih erekcija,
mukarac se suoava sa sistemom koji je sam izgradio za vlastitu zatitu i otkriva da je sistem enski i opasan.
Oni koji jo uvek gaje patrijarhalni san vide sajberprostor kao novu
zonu nade za oveanstvo koje eli da se oslobodi zamke prirode bekstvom od tela i iskradanjem u beskonani, transcendentni i savreni
drugi svet. No, matriks nije raj, ak ni uteni povratak u matericu. im
mukarac pristupi ovoj zoni, faliki san o venom ivotu kao i njegova
fantazija o smrti enskog bivaju prekinuti apstraktnim nitima sajberprostora koje ga utkivaju u samu svoju pojavu. Jo lutajui ovamo-onamo voen iskuenjem obeane besmrtnosti, potpune kontrole i autonomije, nesreno jedinstvo zvano mukarac hvata sebe upecanog za
ekran i ukljuenog u globalni veb hardverskih, softverskih i svetlucavih
sistema. Veliki let od prirode koji naziva istorijom okonava i on postaje kiborg komponenta samoorganizujuih procesa izvan njegove percepcije i kontrole.
S pregrevanjem patrijarhalne ekonomije, ljudska jedinka, pripadnik vrste naglo gubi svoj drutveni, politiki, ekonomski i nauni sta-

Sejdi Plent, Na Matriksu: sajberfeministike simulacije

309

tus. Oni koji su sebe razlikovali od ostatka onoga to je postalo njihov

svet i smatrali da su oni ti koji prave istoriju i grade vlastiti svet po
svom planu, bivaju sve podreeniji aktivnostima vlastitih roba, usluga,
linija komunikacije i samoorganizujuih procesa imanentnih prirodi
za koju su verovali da je pasivna i inertna. Ako su itav tehniki razvoj
vodili snovi o totalnoj kontroli, konanoj slobodi i nekoj vrsti konanog pomirenja sa idealom, izmiue tendencije i haotine pojave do
kojih su ti snovi doveli samo ih pretvaraju u none more.
***
Sajberfeminizam je pobuna roba i materijalnog patrijarhalnog sveta,
rasuta, raspodeljena pojava koja se sastoji od veza izmeu ena, ena i
kompjutera, kompjutera i komunikacijskih veza, konekcija i konekcionistikih mrea.
Postaje jasno da ako su ideologije i diskursi modernog feminizma
bili neophodni za promene enske sudbine koje se prikradaju na kraju
milenijuma, izvesno je da nikad nisu bili dovoljni za procese u kojima
se mukarac sada, po vlastitim reima, prilagoava irelevantnom i
postaje pol za jednokratnu upotrebu. Nuan je neodgovorni feminizam koji moda uopte i nije feminizam da bi se sledile nehumane
staze na kojima ena poinje da sklapa samu sebe dok se pojavljuju
pukotine i ludilo na nekad glatkoj povrini patrijarhalnog poretka.
Ona nije ni delo mukarca kako je vide dijalektiari, ni bioloki fiksirana kako je vide esencijalisti, ni potpuna odsutnost kako je vide lakanovci. Ona je u procesu, ukljuena s mainama. to se patrijarhata tie,
nije mrtav ali ni tvrdokoran.
Ispred nema ni autentine i esencijalne ene, ni Ja koje bi bilo
povraeno iz neke davno nestale prolosti, ak ni potencijalnog
subjektiviteta koji bi se danas konstruisao. A, nije samo ni odsustvo i
nedostatak. Umesto toga, tu je virtuelna realnost, proces u nastajanju
za koji identitet nije cilj ve neprijatelj, ba ono to je dralo po strani
matriks potencijala iz kojeg su ene oduvek preuzimale svoje uloge.
Posle drugog dolaze sledei talasi, sledei polovi koji ne trae nita,
samo koriste svoje vreme. Nanete autoritetu, rane se umnoavaju.
Replipike piu programe, slikaju virusne slike, proizvode oruane
sisteme, infiltriraju se u umetnost i industriju. One su hakerke koje
pervertiraju kodove, kvare transmisije, umnoavaju nule i mrcvare

310 

Mediji / Mo / &

nove otvorene rupe sveta. One su ivica nove ivice, besramno oportunistike, potpuno neodgovorne i iskljuivo posveene infiltraciji i kvarenju sveta koji se ve pokajao onoga dana kad su napustile kuu.
S engleskog prevela Vera Vukeli
Preuzeto iz asopisa Kultura,107-108/2003,
izdava Zavod za izuavanje kulturnog razvitka

IV NOVI MEDIJI_____

Pol Virilio

313

Trei interval1

Ve nismo vie tu, mada nikuda nismo otili.

Nikolaj Gogolj

ritina masa, kritini momenat,

kritina temperatura. Dodue, kritini prostor ree se pominje. Nije li
to zato to jo uvek nismo svarili realnost, sm pojam prostorvreme?
Ipak, kritini prostor, i kritino podruje, sada su svuda, usled ubrzanja sredstava saobraaja koja briu Atlantik (Konkord), Francusku
svode na kvadrat koji se za sat i po pree s kraja na kraj (Erbas) ili pravi
utede u vremenu sa Te-e-Ve-om, raznih reklamnih slogana koji su
savreni znak smanjivanja geofizikog prostora iji smo korisnici ali,
nekad, i nesvesne rtve.
to se tie sredstava telekomunikacije, koja se ne zadravaju u jednom postavljenim granicama svog domaaja, ona takoe briu svako
trajanje, svako proirenje vremena u prenosu poruka i slika.
Revolucija masovnog transporta iz XIX veka, revolucija novih
medija XX veka mutacija i komutacija koje istovremeno utiu na
javni i na privatni prostor, dotle da vie ne moemo da budemo sigurni u pogledu same njihove realnosti, budui da urbanizacija realnog
prostora trenutno otvara put preliminarnoj urbanizaciji realnog vreme
na, sa tehnologijama teleakcije koje zauzimaju svoje mesto ispred
tehnologije konvencionalne televizije.
Ovaj nagli transfer tehnologije, od izgradnje infrastrukture u realnom prostoru (luke, eleznike stanice, aerodromi) do kontrole okru1

Izvor [Paul Virilio, Le troisime intervalle : une transition critique u Nou

velle Revue de Psychanalyse, n 41 (1990) Le troisieme intervalle: une transition critique. in: Compar(a)ison. No. 1, 1995, p. 5- 13.]

314 

Mediji / Mo / &

enja u realnom vremenu zahvaljujui interaktivnim teletehnologijama (teleportovi), daje danas novi ivot dimenziji kritinosti.
Pitanje realnog trenutka trenutne teleakcije ponovo pokree filozofske i politike probleme koji su tradicionalno povezani sa pojmovima atopije i utopije, i promovie ono o emu se ve govori kao o
teletopiji, sa svim brojnim paradoksima koji uz to idu, kao to su:
Sastajanje sa velike udaljenosti, drugim reima, bivanje teleprisutnim, ovde i drugde, u isto vreme, u ovom takozvanom realnom
vremenu koje je, u stvari, samo jedna vrsta realnog prostorvremena,
budui da se drugaiji dogaaji zaista dogaaju, iako je mesto dogaanja, na kraju, ne-mesto teletopijskih tehnika (interfejs ovek-maina,
vorovi ili razmene paketa teletransmisije).
Neposredna teleakcija, trenutno teleprisustvo. Zahvaljujui novim
praksama televizijskog emitovanja ili prenosa na daljinu, delovanje,
uveno teledelovanje daljinskog upravljanja, ovde je olakano maksimalnom performansom elektromagnetizma i radioelektrinim slikama onoga to se sada naziva optoelektronika, opaajnim sposobnostima tela koja se jedno po jedno prenose u maine ali takoe, odskora,
radarima, senzorima i drugim mikroprocesorskim detektorima, koji
mogu da nadoknade nedostatak opipljivosti zbog rastojanja, raireno
daljinsko upravljanje koje treba da nastavi onaj posao na kojem se per
manentno praenje zaustavilo.
Kritine postaju ne toliko tri dimenzije prostora, ve etvrta
dimenzija, vreme tanije, dimenzija sadanjosti, a kao to emo dalje
videti, realno vreme nije suprotnost odloenom vremenu, kao to
to inenjeri elektronike tvrde, ve iskljuivo sadanjosti.
Paul Kle pogaa u samu sr stvari: Definisati sadanjost kao izolovanu znai unititi je. Upravo to ine teletehnologije realnog vremena: one ubijaju sadanje vreme tako to ga izoluju od njegovog
sada i ovde, u korist komutativnog drugde koje nema vie nieg zajednikog sa konkretnim prisustvom u svetu, ali je drugde diskretnog
teleprisustva koje ostaje savrena misterija.
Smemo li da previdimo u kojoj meri e takve radiotehnologije
(digitalni signal, video-signal, radio-signal) uskoro naopake izokrenuti ne samo prirodu ljudskog ivotnog okruenja, nae teritorijalno telo
ve, to je znaajnije, prirodu pojedinca i njegovo ivotinjsko telo? Jer
posle oznaavanja teritorije sa tekom materijalnom infrastrukturom
(putevi, pruge) na red je dola kontrola nematerijalnog, ili praktino

Pol Virilio, Trei interval 

315

nematerijalnog, okruenja (sateliti, kablovi od optikog vlakna), koje

zavrava u telesnom terminalu oveka, tog interaktivnog bia koje je i
odailja i prijemnik.
Urbanizacija realnog vremena je zapravo najpre urbanizacija sop
stvenog tela uklopljenog u razliite interfejse (tastatura, katodni ekran,
DataGlove ili DataSuit), proteze koje ine superopremljenu i nehendikepiranu osobu maltene potpunim ekvivalentom motorizovanog i
uienog hendikepiranog lica.
Ako je sa revolucijom iz minulog veka dolo do pojave i postepene
popularizacije dinamikog motora (voz, motocikl, automobil, avion),
dananja revolucija u transmisiji vodi, zauzvrat, ka otkriu savrenog
vozila: statinog audiovizuelnog vozila, koje obeleava pojavu inertnog
ponaanja kod poiljaoca/primaoca koje nas vodi od slavljene retinalne
postojanosti, koja dozvoljava optiku iluziju filmske projekcije, ka tele
snoj postojanosti ovog terminala-oveka; preduslov za iznenadnu
mobilizaciju iluzije sveta, itavog sveta, teleprisutnog u svakom trenutku, smo telo svedoka postaje poslednja urbana granica. Drutvena
organizacija i jedna vrsta uslovljavanja, nekad ogranienog na prostor
grada i prostor porodice, konano zarobljava ivotinjsko telo.
Ovo olakava da se razume pad u jedinici populacije, porodici, koja
je u prvo vreme bila proirena, da bi zatim bila pretvorena u nukleus,
a koja danas postaje porodica jednog roditelja, pri emu individualizam nema mnogo veze sa injenicom osloboenja vrednosti, i vie je
efekat tehnoloke evolucije u razvoju javnog i privatnog prostora, jer
to se grad vie iri i prua svoje pipke utoliko porodina jedinica
opada i postaje manjina.
Imajui u vidu hiperkoncentrisane megalopolise (Meksiko Siti,
Tokio) dananjice, koji su i sami rezultat poveane brzine razmene,
ini se da emo morati ponovo da razmotrimo vanost pojava akceleracije i deceleracije (vektorski kvantiteti sa pozitivnim ili negativnim
ubrzanjima, kako se definiu u fizici). Ali, potrebno nam je i da se
ponovo pozabavimo manje oiglednim pojmovima kao to su stvarna
brzina i virtuelna brzina brzina onoga to se dogaa neoekivano:
krize, na primer, nesree kako bismo dobro shvatili znaaj kritine
tranzicije iji smo danas bespomoni svedoci.
Kao to znamo, brzina nije fenomen ve odnos meu fenomenima: drugim reima, ona je sama relativnost. To je razlog zbog kojeg je
konstantna brzina svetlosti tako vana, ne samo u fizici ili astrofizici,

316 

Mediji / Mo / &

ve i u naem svakodnevnom ivotu, od trenutka kada napravimo

iskorak van transportnog doba i stupimo u organizaciju i elektroma
gnetno uslovljavanje teritorije.
Upravo to i jeste transmisiona revolucija, ova kontrola okruenja u realnom vremenu koja danas stavlja taku na tradicionalni razvoj
realne teritorije.
Brzina nam dozvoljava ne samo lake snalaenje; ona nam, pre
svega, omoguava da vidimo, da ujemo, da primetimo, i na taj nain
potpunije razumemo dananji svet. Ona e nam, sutra, omoguiti da
delujemo na daljinu, izvan granica sfere uticaja ljudskog tela i ergonomije ponaanja.
Kako bismo mogli u potpunosti da prihvatimo takvu situaciju bez
pomoi intervala novog tipa, intervala svetlosne vrste (neutralni
znak)? Relativistika inovacija ovog treeg intervala zapravo je sama po
sebi svojevrsno nezapaeno kulturno otkrie.
Ako su interval vremena (pozitivni znak) i interval prostora (negativni znak) postavili geografiju i istoriju sveta u geometrijski plan
agrarnih (fragmentacija u zemljine posede) i urbanih oblasti (katastarski sistem), organizacija kalendara i merenje vremena (asovnici)
takoe su imali odluujuu ulogu u hronopolitikoj regulaciji ljudskih
drutava. Skoranja pojava intervala treeg tipa, prema tome, predstavlja znak iznenadnog kvalitativnog skoka, duboku mutaciju u odnosu
izmeu oveka i njegovog okruenja.
Vreme (trajanje) i prostor (prostiranje) sada se ne mogu shvatiti
bez svetlosti (granica brzine), kosmoloke konstante brzine svetlosti,
apsolutne filozofske kontingencije koja zamenjuje, sa Ajntajnom,
apsolutni karakter koji su dotad davali prostoru i vremenu Njutn i
mnogi pre njega.
Od poetka veka, apsolutna granica brzine svetlosti obasjala je, da
tako kaemo, i prostor i vreme. Dakle, svetlost nije vie u tolikoj meri
ono to osvetljava stvari (predmet, subjekt, putanju); to je konstantna
priroda granice brzine svetlosti koja uslovljava percepciju trajanja i
prostiranja sveta kao pojava.
ujmo ta fiziari kau o logici elementarnih estica: Neko prikazivanje definie se potpunim skupom uoljivih fenomena koji se
smenjuju.2 Teko bi bilo dati bolji opis makroskopske logike tehno2

G. Cohen Tannoudji M. Spiro, La matiere-espace-temps, Fayard, Paris 1986.

Pol Virilio, Trei interval

317

logija realnog vremena od ove teletopine komutacije ili prekidaa koji upotpunjuje i zaokruuje do sada fundamentalno topinu prirodu Grada Ljudi.
I tako se deava da politiari, nita manje nego urbanisti, otkrivaju
kako su raspeti izmeu stalnih zahteva organizovanja i konstruisanja
realnog prostora sa zemljinim problemima, geometrijskim i geografskim ogranienjima centra i periferije i novim zahtevima upravljanja realnim vremenom neposrednosti i sveprisustva, sa protokolima
pristupanja, transmisijama paketa podataka i virusima, kao i hronogeografskim ogranienjima vorova i mrenih meuveza. Na duge
staze u sluaju topinih i arhitektonskih intervala (graevine); kratke,
ultrakratke ako ne i nepostojee staze u sluaju teletopinog intervala (mree).
Kako emo reiti ovu nedoumicu? Kako treba formulisati ove u
osnovi prostorvremenske i relativistike probleme?
Kada se osvrnemo na sve tekoe sa kojima se svetska trita novca
suoavaju i katastrofe elektronskih sistema kotacije, pri emu programsko poslovanje snosi odgovornost za ubrzano pogoravanje
ekonomskog nereda za kompjuterski krah iz oktobra 1987. godine,
kao i onaj za dlaku izbegnut iz oktobra 1989. godine prilino je jasno
koliko je teka sadanja situacija.
Kritina tranzicija stoga nije puka fraza: ona kamuflira istinsku
krizu u temporalnoj dimenziji neposredne akcije. Nakon krize u celobrojnim prostornim dimenzijama i njome izazvanog uspona razlomljenih dimenzija, uskoro emo videti krizu u temporalnoj dimenziji sadanjeg trenutka.
S obzirom na to da se vreme-svetlost (vreme brzine svetlosti) sada
koristi kao apsolutni standard za neposrednu akciju, za trenutnu teleakciju, intenzivno trajanje realnog momenta sada dominira trajanjem, obuhvatnim istorijskim vremenom koje je relativno podlono
kontroli drugim reima, taj dugi period koji je obuhvatao prolost,
sadanjost i budunost. Na kraju, to je ono to bismo nazvali temporalnom komutacijom, komutacijom koja je povezana sa nekom
vrstom potresa u sadanjem trenutku trajanja, sluajnou takozvanog realnog trenutka koji se odjednom odvaja od mesta deavanja,
od svog sada i ovde, i opredeljuje se za elektronsku zaslepljenost (istovremeno optoelektronsku, elektroakustiku i elektrotaktilnu) u kojoj
e daljinsko upravljanje, to takozvano teleprisustvo, upotpuniti

318 

Mediji / Mo / &

zadatak starog telenadzora svega onoga to ostaje udaljeno od nas,

izvan naeg dohvata.
Prema Epikuru, vreme je sluajnost u kojoj je zavretak svih sluajno
sti. Ako je to tano, onda zajedno sa teletehnologijama opte interaktivnosti mi stupamo u doba sluajnosti sadanjeg trenutka, a ovo
prekomerno daljinsko teleprisustvo uvek je samo iznenadna katastrofa
realnosti sadanjeg trenutka koji je na jedini ulaz u trajanje ali i, kao
to je svakome posle Ajntajna poznato, na ulaz u prostor realnog
sveta.
Nakon ovoga, realno vreme telekomunikacij vie se ne odnosi
samo na odloeno vreme, ve i na jednu ultrahronologiju. Otuda i moj
stalno ponavljani predlog da se hronoloko (pre, tokom, posle) upotpuni dromolokim ili, ako hoete, hronoskopskim (nedovoljno izloeno, izloeno, prekomerno izloeno). Interval svetlosne vrste (interfejs)
u budunosti e zauzeti mesto prostora i vremena, dok e pojam izloenosti zauzvrat zauzeti mesto pojma sukcesije u merenju sadanjeg
trenutka trajanja kao i pojma prostiranja u neposrednom fizikom
prostranstvu.
Brzina izlaganja vremena-svetlosti stoga nam omoguava da reinterpretiramo sadanjost, ovaj realni trenutak koji je, imajmo to u
vidu, prostorvreme savreno realne akcije potpomognuto dometima
elektronike a, uskoro, i fotonike to jest, ogranienjima mogunosti
elektromagnetnog zraenja i svetlosnog kvantuma, krajnjim postajama pristupa realnosti pojavnog sveta (podseam, ovde, i na svetlosni
konus ili svetleu olovku koji koriste astrofiziari).
Pitanje koje danas postavlja teletopina tehnologija je, stoga, krupno pitanje za planera, s obzirom na to da urbanizacija realnog vremena koju omoguava dananja revolucija transmisije vodi radikalnom
preokretu u poretku premetanja i fizikog transporta. U stvari, ukoliko delovanje na daljinu dozvoljava postepeno odbacivanje materijalnih infrastruktura kojima je neka teritorija snabdevena u korist
temeljno nematerijalnih talasnih serija telenadzora i trenutne daljinske kontrole, to je zato to putovanje i njegove komponente prolaze
kroz stvarnu mutaciju-komutaciju. Tamo gde je jedno fiziko premetanje od jedne take do druge nekada pretpostavljalo polazak, putovanje i dolazak, transportna revolucija poslednjih vekova ve je tiho
poela da eliminie zadravanje u putu i menja prirodu samog putovanja, a dolazak na neko odredite ostaje, meutim, ogranieni dola-

Pol Virilio, Trei interval

319

zak usled samog vremena koje je bilo neophodno da se putovanje

izvede.
Sa revolucijom trenutnog emitovanja, svedoci smo danas poetaka
generalizovanog dolaska, pri emu sve stie a da ne mora da polazi,
eliminacija putovanja devetnaestog veka (to jest, prostorvremenskog
intervala) kombinuje se sa ukidanjem polaska krajem XX veka, to
dovodi do toga da putovanje gubi svoje sukcesivne komponente i ustupa mesto iskljuivo dolasku.
Generalni dolazak koji objanjava nekada nezamislivu inovaciju
statinog vozila, takvog koje ne samo to je audiovizuelno ve je i taktilno i interaktivno (radioaktivno, optoaktivno, interaktivno).
Jedno takvo statino vozilo je DataSuit, koje je izumeo
Amerikanac Skot Fier radei za organizaciju NASA na razvoju ureaja
oblikovanog prema ljudskom telu koji bi bio u stanju da prenosi radnje
i senzacije pomou reetke senzora-efektora. Drugim reima, ureaja
sposobnog da proizvede prisustvo na daljinu, i to svejedno koliku daljinu, budui da je NASA zapoela projekat koji je trebalo da omogui
izvoenje totalne telemanipulacije robotskog dvojnika na povrini planete Mars, ostvarujui tako efektivno teleprisustvo pojedinca na dva
mesta u isto vreme, deobu linosti manipulatora, ije je vozilo trebalo da bude ovaj trenutni interaktivni vektor.
Citiram jo jednu od vidovitih izreka Paula Klea: Posmatraeva
glavna aktivnost je temporalna.
ta bismo mogli rei o interaktivnosti teleoperatera osim da je, za
takvu osobu (na interfejsu ovek-robot), kao i za danas vremenski privilegovanog telegledaoca, aktivnost vie temporalna nego prostorna.
Osueno na inertnost, interaktivno bie prenosi svoje prirodne
moi kretanja i premetanja na sonde i skenere koji trenutno obavetavaju o udaljenoj realnosti, na tetu sopstvenih moi shvatanja realnog,
po uzoru na para- ili kvadriplegiara koji daljinskim upravljanjem
televodi moe da ureuje svoje okruenje, svoje prebivalite, to je
model te kune automatizacije, te pametne kue koja odgovara na
svaki na hir. Poto je najpre bio mobilan, zatim i motorizovan, ovek e
tako postati motilan svesno ograniavajui pokrete onih predela svog
tela koji vre uticaj na spoljanju sredinu, na svega nekoliko sitnih
kretnji, nekoliko impulsa, kakve zahteva, recimo, menjanje kanala.
Ova kritina situacija ne razlikuje se od onoga to je doivela bilo
koja osoba pogoena cerebralnom paralizom i koja je silom prilika

320 

Mediji / Mo / &

kritina snaga tehnolokih okolnosti postala model novog oveka,

tog stanovnika budueg teletopijskog grada, metagrada drutvene
deregulacije iji se transpolitiki aspekt ve ispoljava, tu i tamo, u izvesnom broju krupnih sluajnosti ili nevanih incidenata, od kojih glavnina prolazi bez objanjenja.
Ali, kako bi trebalo da prihvatimo ovu tranzicionu situaciju, ovu
faznu tranziciju, kako bi to fiziari rekli?
Evo jednog fragmenta filozofske analize iz prilino davne prolosti
koji pripada Nikoli Kuzanskom:
Sluajnost prestaje da postoji uklanjanjem sutine, a njeno gubljenje iz
postojanja u tom sluaju prouzrokovano je injenicom da biti neodvojivim delom neega jeste po prirodi stvari sluajnost, i da njeno opstojanje
jeste opstojanje sutine. Pa ipak, ne moe se rei da je sluajnost nita...
Sluajnost daje neto sutini... zapravo, sluajnost sutini daje toliko toga
da, premda je sluajnost potekla od sutine, sutina ne moe da postoji bez
ijedne sluajnosti.3

Kao to smo videli, problem sluajnosti danas se pomerio iz prostora materije ka vremenu svetlosti.
Sluajnost je, najpre, sluajnost transfera granice brzine elektromagnetnih talasa, brzine koja nam danas dozvoljava ne samo da ujemo i vidimo na daljinu, jer to su nam omoguavali i telefon, radio i
televizija, ve da delujemo na daljinu. Otuda i neophodnost intervala
treeg tipa (neutralni znak) kako bismo pokuali i uspeli da shvatimo
mesto ne-mesta teleakcije koja nije vie isto to i sada i ovde neposredne akcije.
Prema tome, sluajnost transfera interaktivnosti otvara se ne samo
prema tehnolokom transferu izmeu odloenog vremena komunikacije i realnog vremena komutacije, ve odreenije, ka politikom transferu koji podriva upravo pojmove koji su u srcu dananjeg doba:
pojam usluge i pojam javnosti.
ta zapravo ostaje od pojma usluge kada smo automatski kontrolisani? Slino tome, ta ostaje od pojma javnosti kada (u realnom vremenu) javna slika dobije prednost nad javnim prostorom?

Navedeno u: Giuseppe Bufo; Nicholas, of Cusa Cardinal; Seghers, Paris 1964.

Pol Virilio, Trei interval

321

Pojam javnog transporta ve se postepeno povlai pred idejom

tranzitnog koridora, stalnog savladavanja diskontinuiranog. ta je
mogue rei o elektronskom domainstvu premreenom svakovrsnim
icama, gde kue imaju u tu mreu povezane raunare, koji kontroliu
kune sisteme, ili o pametnim zgradama, inteligentnim i interaktivnim gradovima kao to je Kavasaki? Kriza u pojmu fizike dimenzije na
taj nain zahvata politiku i administraciju javnih slubi direktno napadajui ono to je nekada bilo geopolitika.
Ukoliko je klasini interval danas zamenjen interfejsom, politika,
sa svoje strane, pomera se unutar iskljuivo sadanjeg vremena. Pitanje
koje se postavlja onda nije vie pitanje globalnog nasuprot lokalnom,
ili transnacionalnog nasuprot nacionalnom. To je, pre svega drugog,
pitanje iznenadnog temporalnog prelaza u kojem ne samo to iezavaju odreenja kao to su unutra i spolja, koja ine prostor politike
teritorije, ve i ono pre i ono posle njegovog trajanja, njegove istorije;
sve to preostaje jeste realni trenutak nad kojim, na kraju, niko nema
kontrolu. Da bi se naao dokaz za ovu tvrdnju, nije potrebno ii dalje
od injenice da za beznadenu pometnju u kojoj se danas nalazi geostrategija sada treba zahvaliti nemogunosti jasnog razlikovanja izmeu ofanzivne i defanzivne trenutne, multipolarne strategije koja se
danas koristi u preventivnim udarima, kako ih nazivaju u vojsci.
I tako veita tiranija udaljenosti izmeu bia geografski razmetenih na razliitim takama postepeno poputa pred tiranijom realnog
vremena koje nije iskljuiva briga turistikih vodia, kako to optimisti
vole da kau, ve posebno briga agencije za zapoljavanje, s obzirom na
to da to je vea brzina razmena, bre se iri nezaposlenost i pretvara
se u masovnu pojavu.
Izlinost ovekove miine snage koju od XIX veka nadalje zamenjuje mainski alat. Sada ve i izlinost, trajna nezaposlenost, njegovog pamenja i svesti, sa dananjom ekspanzijom kompjutera, maina za transfer, i automatizacijom postindustrijske proizvodnje koja se
kombinuje sa automatizacijom opaanja, konano sa kompjuterskim
dizajnom, koji je omoguilo softversko trite, prethodnica nastupajueg trita vetake inteligencije.
Uteda realnog vremena posredstvom odloenog vremena, prema
tome, znai opredeljenost za brzo fiziko eliminisanje objekta i subjekta i iskljuivo promovisanje putovanja. Ali jednog putovanja bez putanje, putovanja, dakle, koje je nemogue kontrolisati.

322 

Mediji / Mo / &

Interfejs realnog vremena onda jednom zauvek zamenjuje interval

koji je nekada sainjavao i organizovao istoriju i geografiju ljudskih
drutava, to na kraju zavrava u istinskoj kulturi paradoksa u kojoj sve
stie a da, pri tom, ne samo to je osloboeno nunosti fizikog kretanja sa mesta na mesto ve i, to je jo vanije, nunosti odlaenja.
Mi svakako ne smemo ostati slepi za budue uslovljavanje ljudskog
okruenja koje sa sobom povlai ova kritina tranzicija.
Ukoliko je transportna revolucija prethodnog veka ve izazvala
mutaciju u urbanoj teritoriji irom kontinenta, trenutna revolucija u
(interaktivnoj) transmisiji, zauzvrat, izaziva komutaciju u urbanom
okruenju u kojoj slika preovladava nad predmetom koji predstavlja;
ono to je nekada bilo grad postaje malo-pomalo paradoksalna aglomeracija, odnosi neposredne bliskosti otvaraju put daljinskoj meuvezanosti.
Paradoksi ubrzavanja zaista su brojni i onespokojavaju, posebno
onaj najizraeniji meu njima: pribliavanje udaljenom srazmerno
nas odvlai od bliskog (i dragog) prijatelja, srodstvenika, suseda
to strancima, ako ne faktikim neprijateljima, ini sve one kojima
smo neposredno okrueni, bilo da se radi o porodici, drugovima na
radnom mestu ili poznanicima iz susedstva. Ovo izokretanje drutvenih praksi, koje je ve oigledno u razvoju saobraajne opreme (luke,
stanice, aerodromi), dalje se pojaava, radikalizovano, novom telekomunikacijskom opremom (teleportovi).
Jo jednom smo svedoci preokretanja trendova: tamo gde je motorizacija transporta i informacija nekada izazivala optu mobilizaciju
populacija, nateranih u egzodus rada i, zatim, slobodnog vremena,
ureaji za trenutnu transmisiju izazivaju suprotno: rastuu inertnost;
televizija, a pogotovo delovanje preko daljinskog upravljanja, vie ne
zahteva od ljudi da budu u pokretu, ve samo to da budu pokretljivi na
mestu gde se nalaze.
Kupovina od kue, rad kod kue, onlajn stanovi i zgrade: zaaurivanje (cocooning), kako se to kae. Urbanizaciju realnog prostora na
taj nain preuzima ova urbanizacija realnog vremena koje je, u krajnjoj
liniji, urbanizacija realnog tela stanovnika grada, tog graanina-termi
nala koji e uskoro biti do zuba naoruan interaktivnim protezama po

Pol Virilio, Trei interval

323

patolokom modelu spastiara4, putem ica kontroliui okruenje

svog doma a da pri tom fiziko kretanje nije neophodno: katastrofina
figura pojedinca koji je izgubio sposobnost neposredne intervencije
zajedno sa prirodnom pokretljivou, i koji se preputa, u nedostatku
bilo ega boljeg, mogunostima detektora, senzora i drugih skenera
koji rade na principu daljinskog upravljanja, pretvarajui se u stvorenje
iji ivot kontroliu maine sa kojima, kako se obino kae, on razgovara.5
Usluga ili sluenje, namee se kao pitanje. Stare javne usluge su u
opasnosti od toga da budu zamenjene domaim porobljavanjem iji
vrhovni presti svakako ini kuna automatizacija. Sa ostvarenjem
kune inertnosti, iroka upotreba tehnika kontrole ivotne sredine
imae kao posledicu zatvaranje u izolaciju, pojaavanje odseenosti
koja je uvek prisutna pretnja u gradu, a razlika izmeu (zasebnog)
bloka i (odvojenog) geta ostaje nategnuta.
Zanimljivo je to da radovi koji su predstavljeni na meunarodnom
simpozijumu o hendikepiranosti nedavno odranom u Denkerku, na
mnogo naina odraavaju kritinu situaciju koju sam ovde evocirao,
kao da dananji tehnoloki i ekonomski imperativi u pravcu proizvodnje kontinuiteta i mrea, na svakom mestu gde diskontinuiteti jo postoje, nisu uspeli da sprovedu razlikovanje izmeu raznih vrsta urbane
pokretljivosti. Otuda i gore pomenuta ideja odbacivanja pojma javnog
transporta i opredeljivanja za iri pojam tranzitnih koridora.
Ovako je glasio plemeniti zakljuak Fransoa Miterana na konferenciji u Denkerku: Gradovi moraju da se adaptiraju prema potrebama svojih graana, a ne obrnuto. Otvorimo grad za one koji moraju
da se bore sa fizikim izazovima. Traim da sveobuhvatna politika u
pogledu hendikepiranih bude vrsta okosnica Evrope kao drutvene
institucije.
Iako niko meu nama ne bi osporio neotuivost prava hendikepiranih da ive na isti nain kao i svi ostali, pa prema tome zajedno sa
svima ostalima, ipak dosta toga govore poklapanja koja sada postoje
izmeu svedene pokretljivosti dobro opremljene hendikepirane osobe
i uznapredovale inertnosti prekomerno opremljene nehendikepirane
osobe, kao da je revolucija transmisije uvek davala identian rezultat,
4
5

Osoba koja boluje od spastike paralize Prim. prev.

See Paul Virilio, Linertie polaire, Christian Bourgois, Paris 1990.

324 

Mediji / Mo / &

bez obzira na telesno stanje pacijenta, ovog terminalnog graanina

teletopijskog Grada koji se izgrauje sve bre i bre.
Na kraju veka nee ostati mnogo prostora na ovoj planeti koja ne
samo to je zagaena ve je i smanjena, svedena na niticu, od strane
teletehnologija sveopte interaktivnosti.
S engleskog preveo ore oli

Lev Manovi

325

ta su to novi mediji?1

ta su to novi mediji? Odgovor

na ovo pitanje moemo zapoeti tako to emo navesti spisak kategorija o kojima se obino raspravlja u vezi sa ovom temom u tampi:
Internet, veb-sajtovi, kompjuterski multimediji, kompjuterske igre,
CD-ROM i DVD, virtuelna stvarnost. Da li je to sve to se podrazumeva pod novim medijima? ta je sa televizijskim programima koji su
snimljeni digitalnim videom i montirani na kompjuterskim radnim
stanicama? Ili sa igranim filmovima u kojima se koristi 3-D animacija
i digitalni kompoziting? Da li i njih treba podvesti pod nove medije?
ta je sa slikama i kombinacijama teksta i slike fotografijama, ilustracijama, prelomima, reklamama izraenim na kompjuterima, a
potom odtampanim na papiru? Gde se zaustaviti?
Kao to se iz ovih primera moe videti, prema uobiajenom shvatanju novi mediji se identifikuju sa korienjem kompjutera za distribuciju i prikazivanje pre nego za proizvodnju. U skladu s tim, tekstovi
koji se distribuiraju preko kompjutera (veb-sajtovi i elektronske knjige)
smatraju se takoe novim medijima, dok sa tampanim tekstovima to
nije sluaj. Osim toga, fotografije koje se stavljaju na CD-ROM i zahtevaju kompjuter da bi bile pregledane smatraju se novim medijem; kada
su te iste fotografije reprodukovane u tampanoj knjizi, one se ne
smatraju novim medijem.
Da li treba prihvatiti ovu definiciju? Ako elimo da razumemo
efekte kompjuterizacije na kulturu u celini, mislim da je to previe
ograniavajue. Nema razloga zbog kojeg bismo privilegovali kompjuter kao mainu za prikazivanje i distribuciju medija nad kompjuterom
1

Izvor: Lev Manovich, What is New Media?, The Language of New Media,
MIT Press, 2001, pp. 19-55)

326 

Mediji / Mo / &

kao alatom za medijsku proizvodnju, ili kao medijskim ureajem za

skladitenje. Sve te upotrebe imaju isti potencijal da izmene postojee
kulturne jezike. I sve imaju isti potencijal da kulturu ostave u onom
stanju u kakvom je bila pre njihove pojave.
Ovaj poslednji scenario, meutim, malo je verovatan. Verovatnije je
da kao to su tamparske maine iz XIV veka i fotografija iz XIX veka
imale revolucionarni uticaj na razvoj modernog drutva i kulture, danas
ivimo u jeku revolucije novih medija prelaz celokupne kulture na
kompjuterski posredovane oblike proizvodnje, distribucije i komunikacije. Ova nova revolucija, po svemu sudei, dublja je od onih koje su joj
prethodile, i mi tek poinjemo da primeujemo njena poetna dejstva.
Uvoenje tamparstva izvrilo je uticaj samo na jedan nivo kulturne
komunikacije distribuciju medija. Slino tome, uvoenje fotografije
uticalo je iskljuivo na jednu vrstu kulturne komunikacije nepokretne
slike. Revolucija kompjuterskih medija, nasuprot tome, vri uticaj na
sve nivoe komunikacije, ukljuujui snabdevanje, manipulaciju, skladitenje i distribuciju; ona, takoe, utie na sve vrste medija tekstove,
nepokretne slike, pokretne slike, zvuk i prostorne konstrukcije.
Kako da pristupimo sastavljanju mape efekata ovog fundamentalnog pomaka? Na koje naine upotreba kompjutera za beleenje, skladitenje, stvaranje i distribuiranje medija taj pomak ini novinom?
U odeljku Mediji i obrada podataka, pokazau da novi mediji predstavljaju ukrtanje dve zasebne istorijske putanje: kompjutera i medijske tehnologije. Poetak obe smeten je u tridesete godina XIX veka sa
Bebidovom analitikom mainom i Dagerovim dagerotipom. Na
kraju, polovinom XX veka, razvijen je moderni digitalni kompjuter u
cilju efikasnijeg obavljanja prorauna sa numerikim podacima; on
preuzima zadatak brojnih mehanikih tabulatora i kalkulatora koje su
nairoko koristile kompanije i vlade od poetka veka. Uporedo s tim,
svedoci smo pojave modernih medijskih tehnologija koje omoguavaju skladitenje slika, nizova slika, zvukova i teksta uz upotrebu razliitih materijalnih formi fotografskih ploa, filmske trake, gramofonskih ploa itd. Da li je u toku sinteza ove dve istorije? Prevoenje svih
postojeih medija u numerike podatke dostupne preko kompjutera.
Rezultat su novi mediji grafika, pokretne slike, zvuci, oblici, prostori,
i tekstovi koji se mogu kompjuterski obraditi; to jest, oni jednostavno
sadre drugi skup kompjuterskih podataka. U odeljku Principi novih

Lev Manovi, ta su novi mediji? 

327

medija razmatram presudne posledice ovog novog statusa medija.

Umesto fokusiranja na poznate kategorije kao to su interaktivnost ili
hipermediji, sugeriem drugaiji spisak. Taj spisak svodi sve principe
novih medija na pet numeriku reprezentaciju, modularnost, automatizaciju, varijabilnost i kulturno transkodiranje. U poslednjem
odeljku, ta novi mediji nisu, bavim se drugim principima koji se
esto pripisuju novim medijima. Pokazujem da su ovi novi principi bili
na delu jo u starim kulturnim formama i medijskim tehnologijama
kao to je film, i zato su u sebi i po sebi dovoljni za razlikovanje novih
medija od starih.
Kako su mediji postali novi
Devetnaestog avgusta 1839. godine, u Palati Instituta u Parizu okupili
su se radoznali Pariani koji su tu doli da uju o formalnom opisu
novog postupka reprodukcije koji je otkrio Luj Dager (Louis-JacquesMand Daguerre). Dager, ve poznat po svojoj diorami, ovaj novi
postupak nazvao je dagerotipija. Prema jednom njegovom savremeniku: nekoliko dana kasnije, optiarske radnje bile su pretrpane zaljubljenicima koji su umirali od elje da dou u posed aparata za dobijanje dagerotipija, kamere su na sve strane bile uperene u zgrade. Svi su
eleli da zabelee vidik sa svog prozora, a onaj kome je za rukom polo
da iz prvog pokuaja snimi siluetu krovova naspram neba s punim
pravom se mogao smatrati srenikom.2 Medijska pomama je poela.
U periodu od nekoliko meseci vie od trideset razliitih opisa ove tehnike objavljeno je irom sveta u Barseloni, Edinburgu, Napulju,
Filadelfiji, Sankt Peterburgu, Stokholmu. U prvo vreme, dagerotipije
graevina i pejzaa vladale su imaginacijom javnosti; dve godine zatim,
posle vie tehnikih poboljanja postupka, na sve strane su otvorene
galerije portreta i svi su pohrlili da naprave svoju fotografiju pomou
nove medijske maine.3
arls Bebid poeo je 1833. godine da konstruie ureaj nazvan
analitika maina. Maina je imala veinu glavnih odlika modernih
digitalnih kompjutera. Za unos podataka i instrukcija koriene su
2
3

Navedeno u Beaumont Newhall, The History of Photography from 1839 to the

Present Day, 4. izd., New York, Museum of Modern Art, 1964, str. 18.
Ibid., str. 17-22.

328 

Mediji / Mo / &

buene kartice. Ova informacija bila je pohranjena u memoriji maine.

Procesorska jedinica, koju je Bebid nazivao mlinom, vrila je operacije na podacima i beleila rezultate u memoriju; a konani rezultati
trebalo je da budu odtampani na tampau. Maina je bila osmiljena
tako da bude u stanju da izvodi bilo koju matematiku operaciju; ne
samo to je funkcionisala po programu koji je uitan preko kartice, ve
je i odluivala, na osnovu srednjih rezultata, koja instrukcija dolazi na
red da bude obavljena. Za razliku od dagerotipa, meutim, nijedan
primerak maine nije dovren. Dok je pronalazak dagerotipa, modernog medijskog alata za reprodukovanje realnosti, izvrio uticaj na
drutva neposredno po svojoj pojavi, uticaj kompjutera postae vidan
tek znatno kasnije.
Zanimljivo je to da je Bebid pozajmio ideju korienja buenih kartica za skladitenje informacija od jedne ranije programirane maine.
Oko 1800. godine . M. akar je pronaao razboj koji su automatski
kontrolisale buene kartice. Razboj je upotrebljavan za dobijanje sloenih figurativnih slika, ukljuujui i akarov portret. Ovaj svojevrsni
specijalizovani grafiki kompjuter inspirisao je Bebida u njegovom radu
na analitikoj maini, kompjuteru opte namene za numerika proraunavanja. Kao to je to Ada Avgusta (Augusta Ada Lovelace), Bebidova
pobornica i prva kompjuterska programerka, rekla: Analitika maina
tka algebarske obrasce kao to akarov razboj tka cvee i lie.4 Tako je
programirana maina ve sintetizovala slike ak i pre nego to je upotrebljena za obradu brojeva. Povezanost izmeu akarovog razboja i analitike maine nije stvar kojoj istoriari kompjutera pridaju veliki znaaj,
budui da za njih kompjutersko sintetizovanje slika predstavlja samo
jednu primenu modernog digitalnog kompjutera meu hiljadama drugih, ali za istoriara novih medija, ona je nezaobilazna.
Ne treba da nas iznenadi to obe putanje razvoj modernih medija i razvoj kompjutera kreu u otprilike isto vreme. I medijske maine
i kompjuterske maine bile su apsolutno neophodne za funkcionisanje
modernih masovnih drutava. Sposobnost diseminacije istovetnih
tekstova, slika i zvukova milionima graana ime se obezbeuje istovetnost ideolokih uverenja bila je sutinski vana za mogunost
praenja statistike novoroenih, statistike o zaposlenosti, medicinske
4

Charles Eames, A Computer Perspective: Backgroud to the Computer Age, Cambridge, Mass, Harvard University Press, 1990, str. 18.

Lev Manovi, ta su novi mediji? 

329

i policijske statistike. Fotografija, film, ofset-tampa, radio i televizija

omoguili su ovo prvo, dok su kompjuteri omoguili ovo drugo.
Masovni mediji i obrada podataka su komplementarne tehnologije;
oni se pojavljuju zajedno i razvijaju se jedno uz drugo, i time omoguavaju postojanje masovnog drutva.
Te dve putanje dugo su se prostirale paralelno, nikada se ne ukrtajui. Tokom XIX i poetkom XX veka, razvijeni su mnogobrojni
mehaniki i elektrini tabulatori i kalkulatori; oni su postepeno postajali sve bri, a njihova upotreba sve ira. Uporedo s time, svedoci smo
pojave modernih medija koji omoguavaju skladitenje slika, nizova
slika, zvukova i tekstova u razliitim materijalnim formama fotografske ploe, filmska traka, gramofonske ploe itd.
Nastavimo da pratimo ovu zajedniku istoriju. Devedesetih godina
XIX veka moderni mediji uinili su jo jedan korak napred kada je
nepokretna fotografija ula u upotrebu. U januaru 1893. godine, prvi
filmski studio Edisonova (Thomas A. Edison) Crna Marija poeo
je da proizvodi kratke filmove u trajanju od 30 sekundi koji su prikazivani u specijalnim bioskopskim salama. Dve godine kasnije braa
Limijer prikazala su svoju novu kinematografsku kameru/hibridni
projektor, najpre naunoj publici, a zatim, u decembru 1895, i publici
koja je plaala ulaznice. Za godinu dana, publika u Johanesburgu,
Bombaju, Rio de aneiru, Melburnu, Meksiko Sitiju i Osaki upoznala
se sa mainom novog medija, i nije mogla da odoli njegovim draima.5
Postepeno su snimane due scene, postavka realnosti pred kamerom i,
kasnije, obrada zapisa postali su sloeniji, a kopije su se umnoavale. U
ikagu i Kalkuti, Londonu i Sankt Peterburgu, Tokiju i Berlinu, kao i
u hiljadama manjih gradova, filmske slike e zabavljati filmsku publiku, koja se nala pred sve zgusnutijim informacijskim okruenjem
izvan bioskopskih sala, okruenjem koje vie nije moglo da bude adekvatno obraeno od strane njihovih semplerskih i procesorskih sistema (tj. njihovih mozgova). Povremeni odlasci u mrane dvorane gde se
prikazuju filmovi radi oputanja ustalili su se kao tehnika preivljavanja za subjekte modernog drutva.
Devedesete godine XIX veka bile su decenija presudna ne samo za
razvoj medija, ve i za razvoj tehnologije obrade podataka. Ako su indi5

David Bordwell Kristin Thompson, Film Art: An Introduction, 5. izd., New

York, McGraw-Hill, str. 15.

330 

Mediji / Mo / &

vidualni mozgovi bili preoptereeni koliinom informacija koje su

morali da obrade, isto bi se moglo rei i za korporacije i vlade.
Kancelarija za popis stanovnitva SAD 1887. godine jo je interpretirala cifre dobijene popisom stanovnitva iz 1880. godine. Za popis iz
1880. godine Kancelarija za popis upotrebila je elektrine maine za
tabuliranje koje je konstruisao Herman Holerit (Herman Hollerith).
Prikupljeni podaci o svakoj osobi izbueni su na kartice; 46.804 brojaa popunilo je formulare za ukupnu populaciju od 62.979.766 graana. Holeritov tabulator otvorio je vrata prihvatanju maina za raunanje u poslovanju; tokom sledee decenije elektrini tabulatori postali
su standardna oprema u osiguravajuim zavodima, preduzeima za
izvoenje javnih radova, kancelarijama eleznice i raunovodstvima.
Godine 1911, Holeritova Tabulating machine company [Kompanija
za proizvodnju tabulatora] stopila se sa tri druge kompanije i obrazovala Computing-Tabulating-Recording Company [Kompanija za
obradu-tabuliranje-snimanje]; 1914. godine, Tomas D. Votson
(Thomas J. Watson) postavljen je za njenog efa. Deset godina kasnije
njegov posao se utrostruio, i Votson je kompaniju preimenovao u
International business machines corporation (Meunarodna korporacija za proizvodnju poslovnih maina) ili IBM.6
Sa prelaskom u XX vek, prelomna godina u istoriji medija i kompjutera je 1936. Britanski matematiar Alen Turing napisao je uticajan
rad naslovljen On Computable Numbers [O proraunljivim brojevima].
U njemu je dao teorijski opis kompjutera opte namene, kasnije nazvanog prema svom pronalazau: Univerzalna Turingova maina. Iako
je obavljala samo etiri operacije, maina je mogla da vri svaki proraun koji je mogao da izvede ovek, i mogla je da imitira bilo koju
raunsku mainu. Maina je radila tako to je itala i ispisivala brojeve
na beskonanoj traci. Na svakom koraku traka je pomerana napred
kako bi se dolo do sledee komande, oitao podatak, ili ispisao rezultat. Njegov dijagram bio je neobino nalik filmskom projektoru. Da li
se tu radilo o sluajnoj podudarnosti?
Ako sudimo prema rei cinematograph, koja znai pisanje pokreta,
sutina filma je beleenje i skladitenje vidljivih podataka u materijalnom obliku. Filmska kamera belei podatke na filmsku traku; filmski
6

Eames, op. cit., str. 22-27, 46-51, 90-91.

Lev Manovi, ta su novi mediji? 

331

projektor ih odatle ita. Ovaj kinematografski aparat slian je kompjuteru u jednom pogledu: kompjuterski program i podaci takoe moraju
da budu pohranjeni na nekom medijumu. To je razlog zbog kojeg
Univerzalna Turingova maina podsea na filmski projektor. Ona je
istovremeno svojevrsna filmska kamera i filmski projektor, itajui
instrukcije i uskladitene podatke sa beskonane trake i beleei ih na
drugim lokacijama na toj traci. U stvari, razvoj pogodnog medijuma za
skladitenje i metoda za kodiranje podataka predstavlja vaan deo predistorije i filma i kompjutera. Kao to nam je poznato, pronalazai filma
na kraju su pristali da koriste diskretne slike zabeleene na traci celuloida; pronalazai kompjutera koji je zahtevao znatno veu brzinu pristupa kao i mogunost brzog itanja i pisanja podataka na kraju su se
opredelili za to da podatke skladite elektronski u binarnom kodu.
Istorije medija i obrade podataka postale su dodatno prepletene
kada je nemaki inenjer Konrad Cuze (Konrad Zuse) poeo da pravi
kompjuter u dnevnoj sobi stana svojih roditelja u Berlinu iste godine
kada je Turing napisao svoje delo. Cuzeov kompjuter bio je prvi digitalni kompjuter. Jedna od njegovih inovacija bila je upotreba buene
trake za kontrolisanje kompjuterskog programa. Traka koju je Cuze
iskoristio bila je zapravo odbaena 35 mm filmska traka.7
Jedan od sauvanih delova tog filma prikazuje binarni kd ukucan
preko originalnih kadrova enterijera. Tipina filmska scena dva lica
u sobi koja uestvuju u nekoj radnji postaje podloga za set kompjuterskih naredaba. Kakvi god bili znaenje i emocije koje je prenosila
ova filmska scena, one su se nale u drugom planu u odnosu na njenu
novu funkciju nosioca podataka. Pretenzija modernih medija da stvaraju simulacije ulima dostupne realnosti na slian nain je ponitena;
mediji su svedeni na svoju originalnu ulogu prenosilaca informacija,
nita vie i nita manje od toga. U tehnolokoj verziji Edipovog kompleksa, sin ubija svog oca. Ikoniki kd filma odbacuje se u korist efikasnijeg binarnog koda. Film poinje da robuje kompjuteru.
Ali tim jo nije ispriana cela pria. Naa pria ima jedan novi obrt
koji je srean. Cuzeov film, sa svojim udnovatim otiskivanjem
binarnog preko ikonikog koda, anticipira poklapanje koje e uslediti
pola veka kasnije. Dve zasebne istorijske putanje konano se susreu.
Mediji i kompjuteri Dagerov dagerotip i Holeritov tabulator stapa7

Ibid., str. 120.

332 

Mediji / Mo / &

ju se u jedno. Svi postojei mediji prevode se u numerike podatke

pristupane kompjuteru. Rezultat: grafika, pokretne slike, zvuci, oblici, prostori i tekstovi postaju numeriki obradivi, to jest, naprosto
skupovi kompjuterskih podataka. Ukratko, mediji postaju novi mediji.
Ovaj susret menja identitet i medija i samog kompjutera. Kompjuter
vie nije samo kalkulator, kontrolni mehanizam ili ureaj za komunikaciju, on postaje medijski procesor. Kompjuter je nekada mogao da
ita redove brojeva, izbacujui statistiki rezultat ili prikaz putanje
hica. On sada moe da ita vrednosti piksela, da zamuuje sliku, podeava njen kontrast, ili da proverava da li ona sadri osnovne crte nekog
objekta. Zasnivajui se na ovim operacijama nieg nivoa, on takoe
moe da obavlja one zahtevnije pretraga slikovnih baza podataka,
kako bi se nale slike sline po svom sastavu ili sadraju sa unetom
slikom, otkrivanje promena kadra u filmu, ili sintetizovanje samog
filmskog kadra, sa ambijentom i glumcima. U istorijskoj petlji, kompjuter se vratio svojim korenima. On vie nije samo analitika maina,
podesna jedino za munjevitu obradu brojeva, on je postao akarov
razboj medijski sintetizer i manipulator.
Principi novih medija
Identitet medija promenio se jo dramatinije nego identitet kompjutera. U redovima koji slede napraviu rezime glavnih razlika izmeu
starih i novih medija. Sastavljajui ovu listu razlika, pokuao sam da ih
navedem u loginom redosledu. To jest, poslednja tri principa zavise
od prva dva. Moj postupak ne razlikuje se od aksiomatske logike, gde
se izvesni aksiomi uzimaju kao polazne take, a dalje teoreme se dokazuju na osnovu njih.
Ne potpada svaki predmet novih medija pod ove principe. Njih ne
treba shvatati kao apsolutne zakone, ve pre kao opte tendencije kulture koja prolazi kroz proces kompjuterizacije. Kako kompjuterizacija
bude zahvatala sve dublje slojeve kulture, ove tendencije e se sve vie
ispoljavati.
1. Numerika reprezentacija
Svi objekti novih medija, bilo da su u celosti dobijeni kompjuterski ili
su konvertirani iz izvora analognih medija, sastavljeni su od digitalnog

Lev Manovi, ta su novi mediji? 

333

koda; oni su numerike reprezentacije. Ova injenica ima dve bitne

posledice:
Objekt novih medija moe se opisati formalno (matematiki). Na
primer, slika ili oblik moe se opisati upotrebom matematike funkcije.
Objekt novih medija podloan je algoritamskoj manipulaciji. Na
primer, primenom odgovarajuih algoritama, mi moemo automatski
da uklonimo um sa fotografije, poboljamo njen kontrast, naemo
ivice oblika, ili promenimo razmere. Ukratko, mediji postaju progra
mabilni.
Kada se objekti novih medija kreiraju na kompjuteru, oni nastaju u
numerikom obliku. Ali, mnogi objekti novih medija konvertirani su iz
raznih formi starih medija. Mada veina italaca razume razliku izmeu analognih i digitalnih medija, treba izneti nekoliko opaski o terminologiji i samom procesu konverzije. Ovaj proces pretpostavlja da su
podaci prvobitno kontinuirani, odnosno, osa ili dimenzija koja se
meri nema nikakvu oiglednu nedeljivu jedinicu od koje je sastavljena.8
Konvertiranje kontinuiranih podataka u numerike reprezentacije
naziva se digitalizacija. Digitalizacija se odvija u dva koraka: semplovanje i kvantiranje. Podaci se, najpre, sempluju, obino u pravilnim intervalima, kao to je reetka piksela koja se koristi kao reprezentacija
digitalne slike. Frekvencija semplovanja naziva se rezolucija.
Semplovanje kontinuirane podatke pretvara u diskretne podatke, to
jest, podatke koji se javljaju u razliitim jedinicama: ljudi, stranice knjige, pikseli. Zatim, svaki sempl se kvantifikuje, to jest, dodeljuje mu se
numerika vrednost odabrana iz definisanog opsega (kao to je 0-255
u sluaju 8-bitnih greyscale slika).9
Iako su neki stari mediji, kao to su fotografija i skulptura, zaista
kontinuirani, oni veinom ukljuuju kombinaciju kontinuiranog ili
diskretnog kodiranja. Primer toga je film: svaki kadar je kontinuirana
fotografija, ali vreme je izlomljeno u izvestan broj semplova (kadrova).
Video odlazi jedan korak dalje tako to sempluje kadar po vertikali
(linije skeniranja). Slino tome, fotografija odtampana upotrebom
8
9

Isaac Victor Kerlov Judson Rosebush, Computer Graphics for Designers and
Artists, New York, Van Nostrand Reinhold, 1986, str. 14.
Ibid., str. 21.

334 

Mediji / Mo / &

polutonskog postupka kombinuje diskretne i kontinuirane reprezentacije. Takva fotografija sastoji se od odreenog broja pravilno rasporeenih taaka (tj. semplova), iako prenici i oblasti taaka neprestano
variraju.
Kao to poslednji primer pokazuje, iako moderni mediji sadre
nivoe diskretne reprezentacije, semplovi se nikada ne kvantifikuju.
Ova kvantifikacija semplova presudan je korak koji je ostvaren digitalizovanjem. Postavlja se pitanje na koji su to nain moderne medijske
tehnologije esto jednim delom diskretne? Kljuna pretpostavka
moderne semiotike jeste da komunikacija zahteva diskretne jedinice.
Bez diskretnih jedinica nema jezika. Kao to je to Rolan Bart rekao:
Jezik je, da tako kaemo, ono to deli realnost (na primer, kontinuirani spektar boja verbalno se svodi na nizove diskontinuiranih
termina).10 Pretpostavljajui da bilo koja forma komunikacije zahteva
diskretnu reprezentaciju, semiotiari su ljudski jezik shvatili kao prototipski primer sistema komunikacije. Ljudski jezik je diskretan na vie
nivoa: govorimo u reenicama; reenica se sastoji od rei; re se sastoji od morfema, i tako dalje. Ako pratimo ovu pretpostavku, mogli
bismo oekivati da e mediji koji se koriste u kulturnoj komunikaciji
imati diskretne nivoe. Na prvi pogled ova teorija se ini operativnom.
Zaista, film sempluje kontinuirano vreme ljudskog postojanja u diskretne kadrove; crte sempluje vidljivu stvarnost u diskretne linije; a
tampana fotografija sempluje je u diskretne take. Ova pretpostavka,
meutim, ne mora biti univerzalno ispravna: fotografije, na primer,
nemaju nikakve vidljive jedinice. (Osim toga, semiotika je sedamdesetih godina kritikovana zbog svog naglaeno lingvistikog pristupa, a
veina semiotiara priznala je da je jeziki model distinktivnih jedinica
znaenja neprimenljiv na mnoge vrste kulturne komunikacije.) to je
jo vanije, diskretne jedinice modernih medija obino nisu jedinice
znaenja na nain na koji su to morfeme. Ni filmski kadrovi ni polutonske take nemaju nikakve veze sa nainom na koji film ili fotografija utiu na gledaoca (izuzev u modernoj umetnosti i avangardnom
filmu setimo se slika Roja Lihtentajna (Roy Lichtenstein) i filmova
Pola aritsa (Paul Sharits) koji esto materijalne jedinice medija pretvaraju u jedinice znaenja).
10 Roland Barthes, Elements of Semiology, prev. Annette Lavers Colin Smith,
New York, Hill & Wang, 1968, str. 64.

335

Lev Manovi, ta su novi mediji? 

Najverovatniji razlog zbog kojeg moderni mediji imaju diskretne

nivoe jeste taj to su se oni pojavili tokom industrijske revolucije. U
XIX veku nova organizacija proizvodnje poznata kao fabriki sistem
postepeno zamenila je zanatski rad. Ona je svoju klasinu formu dobila kada je Henri Ford (Henry Ford) pokrenuo svoju prvu proizvodnu
traku 1913. godine u svojoj fabrici. Proizvodna traka oslanjala se na
dva principa. Prvi je bio standardizacija delova, ve primenjen u proizvodnji vojnih uniformi u XIX veku. Drugi, noviji princip bio je deljenje proizvodnog procesa u niz jednostavnih, repetitivnih i sekvencijalnih aktivnosti koje mogu izvoditi radnici koji ne moraju da poznaju
itav proces i mogu lako da budu zamenjeni.
Ne iznenauje to da su moderni mediji pratili logiku fabrike, ne
samo u smislu podele rada kakva se moe videti u holivudskim filmskim studijima, studijima animacije, i televizijskoj produkciji, ve i na
nivou materijalne organizacije. Pronalazak maina za kucanje osamdesetih godina XIX veka industrijalizovao je izdavatvo dovodei do
standardizacije izgleda slova i fontova (broj i slovo). Devedesetih godina XIX veka film je kombinovao automatski proizvedene slike (preko
fotografije) sa mehanikim projektorom. To je zahtevalo standardizaciju kako dimenzija slika (veliina, odnos kadrova, kontrast) tako i
temporalne stope semplovanja. A pre toga, osamdesetih godina XIX
veka, prvi televizijski sistemi ve su ukljuivali standardizaciju semplovanja kako u vremenu tako i u prostoru. Ovi moderni medijski sistemi
takoe su pratili fabriku logiku utoliko to su, kada je jednom novi
model (film, fotografija, audio zapis) uveden, brojne identine
medijske kopije proizvoene od ovog mastera. Kao to u pokazati,
novi mediji prate, zapravo prednjae u odnosu na sasvim drugaiju
logiku postindustrijskog drutva logiku individualnog prilagoavanja, pre nego masovne standardizacije.
2. Modularnost
Ovaj princip moe se nazvati fraktalnom strukturom novih medija.
Kao to fraktali imaju istu strukturu u razliitim skalama, i objekt
novih medija ima istovetnu modularnu strukturu u celini. Medijski
elementi, svejedno da li slike, zvuci, oblici ili ponaanja, reprezentovani su kao skupovi diskretnih semplova (piksela, poligona, voksela,
karaktera, skriptova). Ovi elementi su sastavljeni u krupne objekte, ali

336 

Mediji / Mo / &

uvaju svoje zasebne identitete. Sami objekti mogu da se kombinuju u

jo vee objekte opet, ne gubei svoju samostalnost. Na primer, multimedijski film koji je napravljen u Makromedia Director softveru
moe da se sastoji od stotina nepokretnih slika, filmova uraenih u
QuickTimeu, i zvukova koji su uskladiteni zasebno i uitavaju se pri
putanju. Otuda to su svi elementi uskladiteni zasebno, mogue ih je
modifikovati u svakom trenutku a da je pri tom nepotrebno menjati
sam film u Directoru. Ovi filmovi mogu se sklapati u vee filmove, i tako dalje. Jo jedan primer modularnosti jeste koncept objekta kakav se koristi u aplikacijama Microsoft Officea. Kada je objekt
ubaen u dokument (na primer, medijski iseak u Word dokumentu),
on zadrava svoju samostalnost i uvek moe da se edituje programom
kojim je originalno stvoren. Jo jedan primer modularnosti jeste struktura HTML dokumenta; uz izuzetak teksta, on se sastoji od izvesnog
broja posebnih objekata GIF i JPEG slika, medijskih iseaka, Virtual
Reality Modeling Language (VRML) scena, filmova u Shockwaveu i
Flashu koji se jo uvek skladite zasebno, lokalno, i/ili na mrei.
Ukratko, objekt novih medija sastoji se od samostalnih delova, od
kojih svaki sainjavaju manji nezavisni delovi, i tako dalje, nanie, sve
do nivoa najmanjih atoma piksela, 3-D taki, ili tekstualnih znakova.
World Wide Web u celini takoe je potpuno modularan. Sastoji se od
brojnih veb-stranica, od kojih se svaka, zauzvrat, sastoji od odvojenih
medijskih elemenata. Svakom elementu mogue je zasebno pristupiti.
Navikli smo da mislimo o elementima kao o neemu to pripada svojim odgovarajuim veb-stranicama, ali to je samo konvencija, koju
odravaju komercijalni veb-itai. Netomat ita umetnika Macjeja
Vinjevkog (Maciej Winiewski), koji izdvaja elemente posebnih vrsta
medija iz razliitih veb-stranica (na primer, samo slike) i prikazuje ih
zajedno bez identifikovanja sa veb-sajtovima sa kojih su skinuti, naglaava za nas ovu temeljno diskretnu i nehijerarhijsku organizaciju
Mree.
Pored korienja metafore fraktala, mogli bismo da napravimo i
analogiju izmeu modularnosti novih medija i strukturisanog kompjuterskog programiranja. Strukturalno kompjutersko programiranje,
koje je standardizovano sedamdesetih godina XX veka, obuhvata male
i samodovoljne module (zvane u razliitim kompjuterskim jezicima

337

Lev Manovi, ta su novi mediji? 

subrutine, funkcije, procedure, skriptovi), koji se onda sklapaju u vee

programe. Mnogi objekti novih medija zapravo su kompjuterski programi koji prate strukturalni stil programiranja. Na primer, najvei
broj interaktivnih multimedijskih aplikacija napisan je u Lingo jeziku
za pisanje skriptova iz sastava Macromedia Directora. Lingo program
definie skriptove koji kontroliu razliite ponovljene akcije, kao to je
pritiskanje dugmeta; ovi skriptovi se spajaju u vee skriptove. U sluaju objekata novih medija koji nisu kompjuterski programi, jo uvek je
mogue sprovesti analogiju sa strukturnim programiranjem, zato to
se njihovim pojedinanim delovima moe izolovano pristupiti, mogue ih je modifikovati ili zameniti, a da se time ne utie na ukupnu
strukturu objekta. Ova analogija, meutim, ima svoja ogranienja. Ako
je poseban modul kompjuterskog programa izbrisan, program ne
moe da funkcionie. Nasuprot tome, kao i kod tradicionalnih medija,
brisanje delova novog medijskog objekta ne ini ga besmislenim.
Zapravo, modularna struktura novih medija ini brisanje i zamenu
delova posebno lakim. Na primer, s obzirom na to da se HTML dokument sastoji od izvesnog broja zasebnih objekata, od kojih je svaki
reprezentovan redom HTML koda, veoma je lako obrisati, zameniti, ili
dodati nove objekte. Slino tome, poto se u Photoshopu delovi digitalne slike obino uvaju na zasebnim slojevima, ovi delovi mogu se
izbrisati i zameniti jednim klikom.
3. Automatizacija
Numeriko kodiranje medija (princip 1) i modularna struktura medijskog objekta (princip 2) dozvoljavaju automatizaciju mnogih operacija
ukljuenih u kreiranje, manipulaciju i pristup medijima. Na taj nain
ljudska intencionalnost moe se, bar delimino, ukloniti iz kreativnog
procesa.11
Navodim neke od primera onoga to bi se moglo nazvati automatizacija medijske kreacije niskog nivoa, u kojoj korisnik kompjutera
11 O posebnim sluajevima kompjuterske automatizacije vizuelne komunikacije
detaljnije diskutujem u Automation of Sight from Photography to Computer Vision, u Electronic Culture: Technology and Visual Representation, ur.
Timothy Druckrey i Michael Sand, New York, Aperture, 1996, str. 229-239; i u
Mapping Space: Perspective, Radar, and Computer Graphics, u SIGGRAPH
93 Visual Proceedings, ur. Thomas Linehan, New York, ACM, 1993, str. 143-147.

338 

Mediji / Mo / &

modifikuje ili kreira iznova objekt koristei ablone ili jednostavne

algoritme. Ove tehnike su dovoljno jake, pa su ukljuene u sastav veine komercijalnih softvera za editovanje slike, 3-D grafiku, obradu
teksta, grafiko oblikovanje, i tako dalje. Programi za editovanje slika,
kao to je Photoshop, mogu automatski da isprave skenirane slike,
poboljaju opseg kontrasta i odstrane neistoe. Oni su takoe snabdeveni filterima koji mogu automatski da modifikuju sliku, od kreiranja jednostavnih varijacija boje do izmene itave slike, tako da ona
izgleda kao da ju je naslikao Van Gog, Sera, ili neki drugi znameniti
umetnik. Drugi kompjuterski programi mogu automatski da generiu
3-D objekte kao to su drvee, pejzai i ljudske figure, kao i detaljne
gotove animacije kompleksa prirodnih pojava kao to su vatra i vodopad. U holivudskim filmovima, jata ptica, kolonije mrava, ili gomile
ljudi automatski kreira AL [artificial life] softver. Programi za obradu
teksta, prelom stranice, prezentaciju, te programi za izradu veb-stranica opremljeni su agentima koji mogu automatski da kreiraju izgled
dokumenta. Softver za pisanje pomae korisniku da napravi literarne
narative koristei visokoformalizovane anrovske konvencije. Konano,
u onome to je moda najpoznatije iskustvo automatizovane medijske
generacije, mnogi veb-sajtovi automatski generiu veb-stranice, kada
se korisnik nae na sajtu. Oni skupljaju informacije iz baza podataka i
formatiraju ih koristei generike ablone i skriptove
Istraivai takoe rade na onome to bi se moglo nazvati automatizacijom medijske kreacije visokog nivoa, gde se od kompjutera
zahteva da razume, u izvesnom stepenu, znaenja ugraena u objekte
koji se generiu, to jest, njihovu semantiku. Ovo istraivanje moe se
posmatrati kao deo obuhvatnijeg projekta vetake inteligencije [arti
ficial intelligence, AI]. Kao to je poznato, AI projekat je samo delimino
uspeo od svojih poetaka pedesetih godina XX veka. Uporedo sa tim,
rad na generaciji medija koja zahteva razumevanje semantike takoe je
u istraivakoj fazi, i retko nalazi primenu u komercijalnom softveru.
Poev od sedamdesetih, kompjuteri su esto korieni u stvaranju poezije i proze. Devedesetih godina, stalni posetioci chat-soba upoznali su
se sa botovima kompjuterskim programima koji simuliraju ljudsku konverzaciju. Istraivai pri Njujorkom univerzitetu konstruisali
su virtuelno pozorite u kojem nastupaju virtuelni glumci koji
prilagoavaju svoje ponaanje u realnom vremenu u skladu s korisni-

Lev Manovi, ta su novi mediji? 

339

kovim postupcima.12 U medijskoj laboratoriji MIT-a razvijen je izvestan broj razliitih projekata posveenih automatizaciji medijske kreacije i upotrebe visokog nivoa: pametna kamera koja, kada joj je
dat skript, automatski prati akciju i izdvaja kadrove;13 ALIVE, virtuelno
okruenje u kojem korisnik stupa u interakciju sa animiranim
likovima;14 i nova vrsta interfejsa ovek-kompjuter, gde kompjuter
predstavlja sebe korisniku kao animirani lik koji govori. Lik, koji je
kompjuter generisao u realnom vremenu, komunicira preko korisnikovog prirodnog jezika; on se takoe trudi da pogodi korisnikovo
emocionalno stanje i prilagodi svoj stil interakcije.15
Oblast novih medija, gde se proseni korisnik kompjutera devedesetih godina sreo sa AI nije, meutim, bio interfejs ovek-kompjuter,
ve kompjuterske igre. Gotovo svaka komercijalna kompjuterska igra
sadravala je komponentu nazvanu AI maina, to predstavlja deo
kompjuterskog koda igre koji kontrolie svoje likove vozai automobila u simulacijama automobilskih trka, neprijateljske snage u stratekim igrama kao to su Command & Conquer, usamljeni napadai u
pucnjavi kao to je Quake. AI maine koriste vie pristupa simuliranju
ljudske inteligencije, od sistema zasnovanih na pravilima do neuronskih mrea. Kao AI ekspertski sistemi, likovi u kompjuterskim igrama
poseduju ekspertizu u nekoj dobro definisanoj ali uskoj oblasti kao to
je napadanje korisnika. Ali, zato to su kompjuterske igre visokoureene i zasnivaju se na pravilima, njihovi likovi funkcioniu veoma efikasno; to jest, oni efektivno odgovaraju na nekoliko mogunosti koje
korisnik moe da trai od njih: tranje napred, pucanje, hvatanje predmeta. Oni nisu u stanju da uine nita vie od toga; uostalom igra i ne
ostavlja mogunost korisniku da neto takvo isproba. Na primer, u
borilakim igrama, nemogue je postavljati pitanja koja se tiu protivnika, niti se sa njima moe stupiti u razgovor. Sve to je predvieno da
se radi jeste napadanje protivnika pritiskanjem nekoliko tastera, i
unutar ove krajnje propisane situacije kompjuter moe efektivno da
12 http://www.mrl.nyu.edu/improv/.
13 http://www.white.media.mit.edu/vismod/demos/smartcam/.
14 http://pattie.www.media.mit.edu/people/pattie/CACM-95/alife-cacm95.
html.
15 Ovo istraivanje sprovelo je vie grupa u laboratoriji MIT-a. Videti, na primer,
Gesture and Narrative Language Group, http://gn.www.media.mit.edu/
groups/gn.

340 

Mediji / Mo / &

uzvrati. Ukratko, kompjuterski junaci mogu da pokau inteligenciju

i umee samo zato to programi postavljaju otra ogranienja u odnosu na nae mogue interakcije s njima. Drugaije reeno, kompjuteri
mogu da se pretvaraju da su inteligentni jedino tako to nas navedu da
koristimo veoma mali deo sebe kada komuniciramo s njima. Na
SIGGRAPH [Special Interest Group on Computer Graphics of the
Association for Computing Machinery] konvenciji 1997. godine, na primer, igrao sam i protiv ljudskih i protiv kompjuterski kontrolisanih
likova u VR simulaciji sportske igre. A svi moji protivnici pokazivali su
se kao obine mrlje koje su pokrivale nekoliko piksela mog VR displeja;
pri ovoj rezoluciji, bilo je savreno svejedno ko je ovek, a ko to nije.
Zajedno sa automatizacijom medijske kreacije niskog i visokog
nivoa, druga oblast upotrebe medija koja je podvrgnuta sve iroj
automatizaciji jeste pristup medijima. Prebacivanje na kompjutere kao
sredstva skladitenja i pristupanja ogromnim koliinama medijskog
materijala, na primer, medijski resursi pohranjeni u bazama podataka agencija za trgovinu akcijama i globalnim konglomeratima u oblasti
zabave, kao i javnim medijskim resursima distribuiranim preko
brojnih veb-sajtova, stvorili su potrebu da pronaemo efikasnije naine klasifikovanja i traenja medijskih objekata. Razliti softveri za
obradu teksta dugo su davali mogunost pretraivanja specifinih
znakovnih nizova u tekstu i automatsko kreiranje indeksa dokumenta.
Operativni sistem UNIX takoe je obuhvatao mone naredbe pretrage
i filtriranja tekstualnih fajlova. Devedesetih godina softverski dizajneri poeli su da daju sline mogunosti korisnicima medija. Virage je
uveo Virage VIR Image Engine, koji omoguava pretraivanje vizuelno
slinih slika meu milionima slika, kao i komplet alata za video pretraivanje koji omoguavaju stvaranje indeksa i pretragu video-fajlova.16
Do kraja devedesetih godina, kljune maine za pretragu Mree ve su
obuhvatale opciju za pretraivanje Interneta prema kategorijama
odreenih medija kao to su slike, video i audio zapisi.
Internet, koji bi se mogao posmatrati kao jedna velika distribuirana medijska baza podataka, takoe je doprineo kristalizovanju osnovnih uslova novog informacijskog drutva: preobilje informacija svih
vrsta. Jedan odgovor na to bila je rasprostranjena ideja softverskih

16 http://www.virage.com/products.

Lev Manovi, ta su novi mediji? 

341

agenata dizajniranih za automatsko pretraivanje relevantnih informacija. Neki agenti deluju kao filteri koji isporuuju male koliine
informacija prema korisnikovom kriterijumu. Drugi omoguavaju
korisniku da se slui strunim znanjem drugih korisnika, prema njihovim sklonostima i izborima. Na primer, od MIT Software Agents
Group potiu takvi agenti kao to je BUZZwatch, koji destilira i
pronalazi odreene tendencije, teme, i pitanja u skupovima tekstova
kao to su internet diskusije i veb-stranice; Letizia, korisniki interfejs agent koji pomae korisniku u pregledanju veba tako to... vri
pretraivanje unapred sa korisnikove trenutne pozicije da bi naao
veb-stranice koje bi mogle biti interesantne; i Footprints, koji koristi
informaciju koju su ostavili raniji korisnici da vam pomogne u
snalaenju.17
Do kraja XX veka problem vie nije bio kako kreirati objekt novih
medija kao to je slika; novi problem je postao kako nai objekt koji ve
negde postoji. Ako elite neku posebnu sliku, ona moda ve postoji
ali moda je lake kreirati potpuno novu sliku nego pronai ve
postojeu. Poev od XIX veka, moderno drutvo razvilo je tehnologije
koje automatizuju proces medijske kreacije fotografski aparat, filmska kamera, kasetofon, videorikorder itd. Ove tehnologije dozvolile su
nam, tokom 150 godina, da sakupimo ogromnu koliinu medijskog
materijala fotografski arhivi, filmske biblioteke, arhivi audio snimaka. Time je poela sledea etapa evolucije medija javila se potreba za
novim tehnologijama skladitenja, organizovanja, i efikasnog pristupanja ovim materijalima. Sve nove tehnologije zasnivaju se na kompjuterima medijske baze podataka; hipermediji i druge vrste organizovanja medijskog materijala kao to su hijerarhijski organizovani fajlsistemi; softver za obradu teksta; programi za pretragu prema sadraju i
pristupanje. Tako se automatizacija pristupa medijima podudara sa
drugom etapom razvoja medijskog drutva, koje je sada zaokupljeno
koliko pristupom i ponovnom upotrebom postojeih medijskih objekata toliko i kreiranjem novih.18

17 http://agents.www.media.mit.edu./groups/agents/projects/.
18 Videti moj rad Avant-Garde as Software, u Ostranenie, ur. Stephen Kovats, Frankfurt & New York, Campus Verlag, 1999, (http://visarts.ucsd.
edu/~manovich); [Lev Manovi, Avangarda kao softver, u Metamediji, Beograd, Centar za savremenu umetnost, 2001.]

342 

Mediji / Mo / &

4. Varijabilnost
Novi medijski objekt nije neto to je zauvek fiksirano, ve neto to
moe da postoji u razliitim, potencijalno beskonanim verzijama.
Ovo je jo jedna posledica numerikog kodiranja medija (princip 1) i
modularne strukture medijskog objekta (princip 2).
Stare medije stvarao je ovek koji je runo sastavljao tekstualne,
vizuelne, i/ili audio elemente u neku naroitu celinu ili niz. Ovaj niz
uvan je u nekom materijalu, njegov poredak je utvrivan jednom
zauvek. Brojne kopije mogle su biti dobijene od mastera i, u savrenom
skladu sa logikom industrijskog drutva, one su sve bile identine.
Odlika novih medija je, naprotiv, varijabilnost. (Drugi termini koji se
esto koriste u vezi s novim medijima i koji bi mogli da poslue kao
odgovarajui sinonimi varijabilnog jesu izmenljiv i tean). Umesto identinih kopija, objekt novih medija obino se pojavljuje u vie razliitih
verzija. Osim toga, umesto da ih stvara u celosti ljudski autor, ove
verzije esto delimino automatski sastavi kompjuter. (Ovde se moe
navesti primer veb-stranica automatski generisanih iz baza podataka
uz upotrebu ablona koje su napravili veb-dizajneri.) Prema tome,
princip varijabilnosti usko je povezan sa automatizacijom.
Varijabilnost takoe ne bi bila mogua bez modularnosti. Digitalno
uskladiteni, pre nego u fiksiranom medijumu, medijski elementi
uvaju svoje zasebne identitete i mogu da budu sklopljeni u brojne
nizove pod programskom kontrolom. Pored toga, zato to su elementi
sami izlomljeni u diskretne semplove (na primer, slika je predstavljena
kao reetka piksela), oni u hodu mogu da budu kreirani i prilagoeni
po elji.
Logika novih medija tako korespondira sa postindustrijskom logikom proizvodnje prema zahtevu i logikom isporuke ija je deviza
tano na vreme, koje su i same omoguene upotrebom kompjutera
i kompjuterskih mrea u svim etapama proizvodnje i distribucije.
Ovde, kulturna industrija (izraz koji je skovao Teodor Adorno tridesetih godina) zapravo prednjai u odnosu na veinu drugih industrija.
Zamisao da klijent moe sam da odredi tane karakteristike svog automobila, ostaje sanjarija, ali u sluaju kompjuterskih medija, takav
neposredan uticaj je realnost. Zbog toga to se sama maina koristi i
kao galerija i kao fabrika, to jest, isti kompjuter generie i prikazuje
medije i zbog toga to mediji postoje ne kao materijalni objekt ve

Lev Manovi, ta su novi mediji? 

343

kao podatak koji se moe slati putem ica brzinom svetlosti, prilagoena verzija kreirana kao odgovor na korisnikov unos isporuuje se
maltene odmah. Na taj nain, zadrimo se na istom primeru, kada
pristupite veb-sajtu, server odmah sastavlja prilagoenu veb-stranicu.
Navodim neke posebne sluajeve principa varijabilnosti (od kojih
e veina biti detaljnije razmotrena u kasnijim poglavljima):
1. Medijski elementi se skladite u medijskim bazama podataka;
vie objekata krajnjeg korisnika, koji variraju u rezoluciji, formi i sadrini, moe se generisati, unapred ili prema zahtevu, iz ove baze podataka. U prvi mah, mogli bismo pomisliti da je ovo samo posebna tehnoloka implementacija principa varijabilnosti, ali, kao to u pokazati u odeljku naslovljenom Baza podataka, u doba kompjutera baze
podataka poinju da funkcioniu kao prava kulturna forma. Baza
podataka moe da ponudi poseban model sveta i ljudskog iskustva.
Ona takoe utie na nain na koji korisnik shvata podatak koji ona
sadri.
2. Postaje mogue razdvojiti nivoe sadraja (podatka) i interfejsa. Odreeni broj razliitih interfejsa moe se kreirati od istih podataka.
Objekt novih medija moe se definisati kao jedan ili vie interfejsa za/
ka multimedijskoj bazi podataka.19
3. Informaciju o korisniku moe da upotrebi kompjuterski program da
bi automatski prilagodio sastav medija, ili da bi kreirao same elemente.
Primeri: veb-sajtovi koriste informacije o vrsti hardvera i itaa ili korisnikove mrene adrese pri automatskom prilagoavanju sajta koji e
korisnik videti; interaktivne kompjuterske instalacije koriste informaciju o kretnjama korisnikovog tela da bi generisale zvuke, oblike i slike,
ili kontrolisale ponaanje vetakih stvorenja.
4. Poseban sluaj ovog prilagoavanja jeste razgranata interaktiv
nost (koja se ponekad naziva i interaktivnost zasnovana na upotrebi
menija). Ovaj termin odnosi se na programe u kojima svi mogui
objekti koje korisnik moe da poseti obrazuju strukturu razgranatog
stabla. Kada korisnik stigne do odreenog objekta, program mu nudi
mogunosti i omoguava mu da bira. Zavisno od izabrane vrednosti,
19 U vezi sa eksperimentom kreiranja razliitih multimedijskih interfejsa sa istim
tekstom, videti moj rad Freud-Lissitzky (http://visarts.ucsd.edu/~manovich/
FLN).

344 

Mediji / Mo / &

korisnik napreduje po odreenoj grani stabla. U ovom sluaju informacija koju program koristi jeste izlazna vrednost kognitivnog procesa, pre nego mrena adresa ili pozicija tela.
5. Hipermediji su jo jedna rasprostranjena nova medijska struktura, koja je konceptualno bliska interaktivnosti razgranatog tipa (zato
to se elementi veoma esto povezuju upotrebom strukture razgranatog stabla). U hipermedijima, multimedijalni elementi koji ine dokument povezani su preko hiperlinkova. Na taj nain elementi i strukture nezavisni su jedni od drugih umesto da budu integrisani, kao u
tradicionalnim medijima. World Wide Web je posebna primena hipermedija u kojoj se elementi distribuiraju preko mree. Hipertekst je
poseban sluaj hipermedija u kojem se koristi medijum samo jedne
vrste tekst. Kako princip varijabilnosti deluje u ovom sluaju? Sve
mogue putanje kroz hipermedijski dokument moemo posmatrati
kao razliite verzije samog dokumenta. Pratei linkove, korisnik pristupa jednoj odreenoj verziji dokumenta.
6. Drugi nain na koji se razliite verzije istog medijskog objekta
obino generiu u kompjuterskoj kulturi jeste kroz povremena aurira
nja. Na primer, moderne softverske aplikacije mogu periodino da
eljaju internet, skidaju i instaliraju ova auriranja, nekada i bez ikakvog uea korisnika. Veina veb-sajtova takoe se periodino aurira
bilo manuelno bilo automatski, kada su podaci u datotekama koji
odravaju sajt promenjeni. Posebno zanimljiv sluaj ove mogunosti
auriranja jesu oni sajtovi koji neprestano osveavaju informacije o
stanju na berzama ili vremenskoj prognozi.
7. Jedan od najosnovnijih sluajeva principa varijabilnosti jeste
skalabilnost, u kojoj razliite verzije istih medijskih objekata mogu da
budu generisane u razliitim veliinama ili nivoima detaljnosti.
Metafora mape korisna je za razmiljanje o principu skalabilnosti. Ako
izjednaimo objekt novih medija sa fizikom teritorijom, razliite verzije ovog objekta podseaju na mape ove teritorije sastavljene na razliitim lestvicama. Zavisno od toga koja je skala izabrana, mapa daje
manje ili vie detalja o datoj teritoriji. Razliite verzije objekta novih
medija variraju iskljuivo kvantitativno, to jest, u koliini detalja: na
primer, slika u punoj veliini i njena ikonica, automatski generisane u
Photoshopu; celoviti tekst i njegova kraa verzija, generisani komandom Autosummarize u Microsoft Wordu; ili razliite verzije koje se
mogu kreirati upotrebom naredbe Outline u Wordu. Poev od ver-

Lev Manovi, ta su novi mediji? 

345

zije 3 (1997), format Apples Quick Time omoguio je ubacivanje razliitih verzija koje su drugaijih veliina unutar istog QuickTime filma;
kada korisnik mree pristupi filmu, verzija je automatski selektovana
zavisno od brzine konekcije. Konceptualno slina tehnika nazvana
distanciranje ili nivo detalja koristi se u interaktivnim virtuelnim
svetovima kao to su VRML scene. Dizajner kreira izvestan broj modela istog objekta, od kojih svaki sa sve manje detalja. Kada se virtuelna
kamera priblii objektu, tada se koristi izuzetno detaljan model; ukoliko je objekt udaljen, program automatski uvodi manje detaljnu verziju
kako bi se spreilo bespotrebno proraunavanje detalja koje je ionako
nemogue videti.
Novi mediji nam takoe dozvoljavaju da pravimo verzije istog objekta
koje se razlikuju meusobno na vie znaajnih naina. Ovde poreenje
sa mapama razliitih skala vie ne funkcionie. Primeri naredbi u esto
korienim softverskim paketima koji omoguavaju kreiranje takvih
kvalitativno razliitih verzija su Variations i Adjustment lazers u
Photoshopu 5 i opcija stil pisanja u Wordovoj naredbi Spelling and
Grammar. Vie primera moe se nai na internetu gde je, od sredine
devedesetih godina, pravljenje razliitih verzija veb-sajta postalo uobiajena stvar. Korisnik sa brzom konekcijom moe da izabere bogatu
multimedijalnu verziju, dok korisnik sa sporom konekcijom moe da
se opredeli sa ogoljeniju verziju koja se bre uitava.
Meu umetnikim delima novog medijuma, WaxWeb Dejvida
Blera (David Blair), veb-sajt koji je adaptacija jednoasovnog video
narativa, nudi radikalniju primenu principa skalabilnosti. U toku interakcije sa narativom, korisnik moe da menja skalu reprezentacije u
bilo kojoj taki, prelazei sa kostura filma datog u slikama do potpunog skripta ili posebnog snimka, ili VRML scene bazirane na ovom
snimku, i tako dalje.20 Jo jedan primer toga kako upotreba principa
skalabilnosti moe da stvori dramatino novo iskustvo objekta starog
medija jeste reprezentacija Stivena Mambera (Steven Mamber)
Hikokovog filma Ptice (The Birds) koja koristi baze podataka.
Mamberov softver generie po jednu nepokretnu fotografiju za svaki
kadar filma; on, zatim, automatski kombinuje sve nepokretne slike u

20 http://jefferson.village.virginia.edu/wax/.

346 

Mediji / Mo / &

pravougaonu matricu jedan kadar po eliji. Kao rezultat, vreme je spacijalizovano, slino procesu u Edisonovim ranim kinetoskopskim
cilindrima. Spacijalizacija filma dozvoljava nam da prouimo njegove
razliite vremenske strukture, koje inae teko da bismo primetili. Kao
u WaxWebu, korisnik u bilo kojoj taki moe da izmeni skalu reprezentacije, prelazei od celine filma do naroitog kadra.
Kao to se moe videti, princip varijabilnosti koristan je, jer nam
omoguava da spojimo mnoge vane odlike novih medija koje na prvi
pogled mogu da izgledaju nepovezane. Takve popularne strukture
novih medija, kao to je razgranata (ili na menijima zasnovana) interaktivnost i hipermediji, mogle su biti viene kao posebni sluajevi
principa varijabilnosti. U sluaju razgranate interaktivnosti, korisnik
igra aktivnu ulogu u utvrivanju redosleda kojim se pristupa generisanim elementima. Ovo je najjednostavnija vrsta interaktivnosti; mogue su i sloenije vrste u kojima su i elementi i struktura itavog objekta
ili modifikovani ili generisani u hodu kao odgovor na korisnikovu
interakciju sa programom. O takvim primenama mogli bismo govoriti
kao o otvorenoj interaktivnosti kako bismo ih odvojili od zatvorene inte
raktivnosti u kojoj se koriste zadati elementi rasporeeni u zadate razgranate strukture. Otvorena interaktivnost moe se primeniti upotrebom mnotva pristupa, ukljuujui proceduralno i objektno kompjutersko programiranje, AI, AL, i neuronske mree.
Dok postoji neko jezgro, neka struktura, neki prototip koji ostaje
neizmenjen tokom interakcije, otvorena interaktivnost moe se smatrati podskupom principa varijabilnosti. Ovde se moe napraviti korisna analogija sa Vitgentajnovom teorijom porodine slinosti, od
kognitivnih psihologa kasnije razvijenom u teoriju prototipova. U
jednoj porodici, odreeni broj srodstvenika imae zajednike karakteristike, iako nijedan lan porodice ne mora da bude nosilac svih karakteristika. Nalik tome, prema teoriji prototipa, znaenje mnogih rei u
prirodnom jeziku ne izvodi se iz logike definicije ve iz bliskosti sa
odreenim prototipom.
Hipermediji, druga popularna struktura novih medija, mogu takoe da se posmatraju kao poseban sluaj optijeg principa varijabilnosti.
Prema definiciji Halasa (Frank G. Halas) i varca (Mayer D. Schwartz)
sistemi hipermedija pruaju svojim korisnicima mogunost da kreiraju, manipuliu i/ili ispituju mree informacijskih vorova meusob-

Lev Manovi, ta su novi mediji? 

347

no povezanih linkovima.21 Stoga to u novim medijima pojedinani

medijski elementi (slike, stranice teksta itd.) uvek zadravaju svoj
individualni identitet (princip modularnosti), oni mogu da budu spojeni u vie od jednog objekta. Hiperlink kreira konekciju izmeu dva
elementa, na primer, izmeu dve rei na dve razliite stranice ili reenice na jednoj stranici i slike na drugoj, ili dva razliita mesta na istoj
stranici. Elementi povezani preko hiperlinkova mogu da postoje na
istom kompjuteru ili na razliitim kompjuterima povezanim na
mreu, kao u sluaju World Wide Weba.
Ako su elementi starih medija integrisani u jedinstvenu strukturu i vie ne zadravaju svoj zaseban identitet, u hipermedijima su
elementi i strukture meusobno razdvojeni. Struktura hiperlinkova
najee je to razgranato stablo moe da se oznai nezavisno od
sadrine dokumenta. U analogiji sa gramatikom prirodnih jezika
kakva je opisana u ranoj jezikoj teoriji Noama omskog (Noam
Chomsky)22, mogli bismo uporediti hipermedijsku strukturu koja
podrobno odreuje veze izmeu vorova sa dubokom strukturom
reenice; naroiti hipermedijski tekst moe se onda uporediti sa
odreenom reenicom u prirodnom jeziku. Jo jedna korisna analogija jeste kompjutersko programiranje. U programiranju postoji jasno
razdvajanje algoritama i podataka. Algoritmom je utvren sled koraka koje treba obaviti na bilo kojim podacima, kao to struktura hipermedija utvruje skup navigacionih putanja (tj. veza izmeu vorova)
koje potencijalno mogu da se primene na bilo koji skup medijskih
objekata.
Princip varijabilnosti primer je toga kako su, istorijski gledano,
promene u tehnologiji medija tekle u korelaciji sa drutvenom promenom. Ako logika starih medija odgovara logici industrijskog masovnog
drutva, logika novih medija uklapa se u logiku postindustrijskog
drutva, koja prilagoavanju pretpostavlja individualnost. U industrijskom masovnom drutvu trebalo je da svako uiva u istim dobrima i
da deli ista ubeenja. To je bila logika i medijske tehnologije. Medijski
objekt sastavljan je u medijskoj fabrici (kao to je holivudski studio).
Milioni identinih kopija proizvoeni su od mastera i distribuirani
21 Frank Halasz i Mayer Schwartz, The Dexter Hypertext Reference Model, u
Communication of the ACM, New York, ACM, 1994, 30.
22 Noam Chomsky, Syntactic Structures, Mouton, The Hague and Paris, 1957.

348 

Mediji / Mo / &

svim graanima. Svi radijski, filmski i tamparski mediji pratili su ovu

logiku bez izuzetka.
U postindustrijskom drutvu, svaki graanin moe da konstruie
sopstveni nain ivota i selektuje sopstvenu ideologiju izmeu veeg
(ali ne i beskonanog) broja mogunosti. Umesto zasipanja masovne
publike istovetnim objektima/informacijama, marketing danas pokuava da dopre do svakoga ponaosob. Logika tehnologije novih medija
odraava ovu novu drutvenu logiku. Svaki posetilac veb-sajta automatski dobija svoju eljenu verziju sajta trenutno kreiranu iz baze
podataka. Jezik teksta, sadrina, prikazane reklame sve se to moe
izabrati. Prema izvetaju objavljenom u USA Today (9. novembar
1999): Za razliku od reklama u asopisima ili drugim publikacijama,
baner reklame na veb-stranici menjaju se sa svakim novim pregledanjem stranice. Najvei broj kompanija koje postavljaju reklame na veb-sajt prate vae kretanje kroz net, pamtei koje ste reklame videli,
tano kada ste ih videli, da li ste ih birali, gde ste tada bili, i koji ste sajt
prethodno posetili.23
Svaki italac hiperteksta dobija svoju verziju kompletnog teksta
tako to se odlui za posebnu putanju kroz nju. Slino tome, svaki
korisnik interaktivne instalacije dobija svoju verziju dela. I tako dalje.
Na taj nain tehnologija novih medija deluje kao najsavrenije ostvarenje utopije idealnog drutva sastavljenog od jedinstvenih pojedinaca.
Objekti novih medija garantuju korisnicima da su njihovi izbori i
stoga, njihove osnovne misli i elje jedinstveni, pre nego unapred
programirani i zajedniki drugima. Kao u nekakvom pokuaju kompenzovanja zbog toga to je nekada sve ljude svodila na isti kalup,
naslednici akarovog razboja, Holeritovog tabulatora i Cuzeovog
kinokompjutera sada nas uveravaju da smo svi jedinstveni.
Princip varijabilnosti kakav je ovde predstavljen ima izvesne dodirne take sa konceptom varijabilnih medija, koji je razvio umetnik i
kustos Don Ipolito (John Ippplito).24 Verujem da se naa shvatanja
razlikuju u dva kljuna pogleda. Prvo, Ipolito koristi varijabilnost da
opie karakteristiku zajedniku dananjim konceptualnim i nekim
23 How Marketers Profile Users, USA Today, 9. novembar 1999, 2A.
24 V. http://www.three.org. Na razgovor pomogao mi je da razjasnim svoje
ideje, i veoma sam zahvalan Donu za razmenu koja je u toku izmeu njega i
mene.

Lev Manovi, ta su novi mediji? 

349

digitalnim umetnostima, dok ja vidim varijabilnost kao osnovni uslov

svih novih medija, a ne samo umetnosti. Drugo, Ipolito sledi tradiciju
konceptualne umetnosti u kojoj umetnik moe da pravi varijacije u
svakoj dimenziji umetnikog dela, ak i njegovoj sadrini; moja upotreba tog termina usmerena je na to da reflektuje logiku mejnstrim
kulture u tom smislu da verzije objekta dele neke dobro definisane
podatke. Ovi podaci, koji mogu da budu optepoznati narativi
(Psycho), ikona (znak Koka-Kole), lik (Miki Maus), ili slavna zvezda
(Madona), u medijskoj industriji vae za svojinu. Tako e svi kulturni projekti koje Madona proizvede biti automatski objedinjeni njenim
imenom. Koristei teoriju prototipova, mogli bismo rei da svojina
deluje kao prototip, dok se razliite verzije dobijaju od ovog prototipa.
tavie, kada je izvestan broj verzija komercijalno izdat na osnovu neke
svojine, obino se jedna od ovih verzija uzima kao izvor podataka,
dok se smatra da su ostale potekle iz tog izvora. Verzija koja je u istom
mediju kao originalna svojina obino se tretira kao izvor. Na primer,
kada filmski studio izbaci novi film, zajedno sa kompjuterskom igrom
koja se bazira na njemu, propratnim proizvodima, muzikom za film
itd., film se obino predstavlja kao bazni predmet, i svi ostali medijski objekti koji se izdaju zajedno s njim povezani su s ovim objektom.
I obrnuto, kada se kompjuterska igra kao to je Tomb Rider preradi u
film, originalna kompjuterska igra predstavlja se kao bazni proizvod.
Iako ja princip varijabilnosti izvodim iz osnovnijih principa novih
medija numerike reprezentacije i modularnosti informacije princip takoe moe da se posmatra kao posledica kompjuterskog naina
reprezentovanja podatka i oblikovanja samog sveta kao varijable
pre nego kao konstante. Kako teoretiar i arhitekta novih medija
Markos Novak (Marcos Novak) primeuje, kompjuter i kompjuterska
kultura koja nastaje zamenjuje svaku konstantu sa varijablom.25
Kreirajui sve funkcije i strukture podataka, kompjuterski programer
uvek nastoji da koristi varijable a ne konstante. Na nivou interfejsa
ovek-kompjuter, ovaj princip znai da je korisniku dato mnotvo
opcija da modifikuje uinak programa ili medijskog objekta, svejedno
da li je re o kompjuterskoj igri, veb-sajtu, veb-itau ili samom opera25 Marcos Novak, predavanje na konferenciji Interactive Frictions, University
of Southern California, Los Angeles, 6. jun 1999.

350 

Mediji / Mo / &

tivnom sistemu. Korisnik moe da promeni profil junaka igre, moe da

modifikuje oblik u kojem se folderi pojavljuju na desktopu, nain na
koji se fajlovi prikazuju, koje se ikonice upotrebljavaju, i tako dalje. Ako
primenimo ovaj princip na kulturu u celini, to bi znailo da svaki izbor
odgovoran za davanje jedinstvenog identiteta kulturnom objektu
potencijalno uvek moe da ostane otvoren. Veliina, stepen detalja,
format, boja, oblik, interaktivna putanja, putanja kroz prostor, trajanje, ritam, taka gledanja, prisustvo ili odsustvo posebnih likova,
razvoj zapleta da pomenem samo neke od dimenzija kulturnih objekata u razliitim medijima svi oni mogu biti definisani kao varijable,
i korisnik ih slobodno moe modifikovati.
Da li mi elimo takvu slobodu, i da li nam je ona potrebna? Kao
pionir interaktivne kinematografije Grejem Vajnbren (Grahame
Weinbren) pokazuje, u vezi sa interaktivnim medijima, da odabiranje
povlai moralnu odgovornost.26 Stavljanjem ovih izbora pred korisnika, autor daje i odgovornost za reprezentovanje sveta i ovekovog
poloaja u njemu. (Paralela je upotreba telefona ili automatizovanih
sistema zasnovanih na vebu od velikih kompanija u komunikaciji sa
svojim muterijama; iako su se kompanije okrenule takvim sistemima
u ime izbora i slobode, jedan od efekata ove vrste automatizacije
jeste taj da se rad prebacuje sa zaposlenih u kompaniji na muterije.
Ako je nekad muterija dobijala informaciju ili kupovala proizvod interakcijom sa slubenicima kompanije, sada je potrebno potroiti svoje
vreme i energiju pregledajui brojne menije kako bi se stiglo do istog
rezultata.) Moralna napetost koja prati prelaz od konstanti ka varijablama, od tradicija ka izborima u svim oblastima ivota u savremenom
drutvu, i odgovarajua napetost pisca koji takve prilike eli da naslika,
izvanredno je opisana u zavrnom odeljku kratke prie savremenog
amerikog pisca Rika Mudija (Rick Moody) (pripovetka govori o smrti
njegove sestre):
Treba vie da izmiljam, treba sebe bolje da prikrijem. Treba da razmislim
o odgovornostima izgradnje lika, umesto njeno dvoje dece treba da bude
samo jedno, ili moda da im pobrkam polove, ili promenim neto drugo
26 Grahame Weinbren, In the Ocean of Streams of Story, u Millenium Film
Journal 28, (prolee 1995), http://www.sva.edu/MFJ/journalpages/MFJ28/
GWOCEAN.HTML.

351

Lev Manovi, ta su novi mediji? 

u vezi s njima. Treba da njenog deka pretvorim u njenog mua, treba da

razjasnim sve ogranke moje proirene porodice (nove brakove, unutranja
trvenja), treba da sve to pretoim u pripovetku, kroz vie generacija, treba
negde da ubacim svoje pretke (klesare i novinare), treba da dozvolim da
umee stvori elegantnu povrinu, treba pravilno da poslaem te dogaaje,
treba da saekam i piem o tome kasnije, treba da saekam dok me ne
proe ljutina, treba da pripovedanje zatrpam fragmentima, obinim seanjima na dobra vremena, ili jadikovkama, treba da Mereditovu smrt opiem tako da bude skladna i uverljiva, a ne mukla i izolovana, ne bi trebalo
da mislim ono to se ne daje misliti, ne bi trebalo da se muim, treba da
joj ovde direktno uputim rei (eto kako mi nedostaje), treba da piem
samo o toplini, treba da naa putovanja u ovom zemaljskom krajoliku
zatitim i obezbedim, treba mi bolji zavretak, ne bi trebalo da kaem da
je njen ivot bio kratak i esto tuan, ne bi trebalo da kaem kako su je
progonile aveti, kao to i mene proganjaju.27

5. Transkodiranje
Krenuvi od osnovnih, materijalnih principa novih medija numeriko kodiranje i modularna organizacija preli smo na dublje i
dalekosenije automatizaciju i varijabilnost. Peti i poslednji princip
kulturnog transkodiranja usmeren je na opisivanje onoga to je, kako
mi se ini, najbitnija posledica kompjuterizacije medija. Kao to sam
sugerisao, kompjuterizacija medije pretvara u kompjuterske podatke.
Dok s jedne strane kompjuterizovani mediji i dalje pokazuju strukturalnu organizaciju koju ljudski korisnik razume slike predstavljaju
prepoznatljive objekte; tekstualni fajlovi sastoje se od gramatikih
reenica; virtuelni prostori definisani su unutar svakome bliskog kartezijanskog koordinatnog sistema; i tako dalje sa druge take gledanja, njegova struktura sada prati ustanovljene konvencije kompjuterske organizacije podataka. Primeri ovih konvencija su podaci drugaije
strukture kao to su liste, zapisi i reetke; ve pomenuta zamena svih
konstanti varijablama; razdvajanje algoritama i struktura sainjenih
od podataka; i modularnost.
27 Rick Moody, Demonology, objavljeno najpre u Conjunctions, pretampano u
The KGB Bar Reader, navedeno u Vince Passaro, Unlikely Stories, Harpers
Magazine, vol. 299, no. 1791 (avgust 1999), str. 88-89.

352 

Mediji / Mo / &

Dobar primer je struktura kompjuterske slike. Na nivou reprezentacije, ona pripada strani ljudske kulture, automatski stupajui u dijalog
s drugim slikama, drugim kulturnim emama i mitemama. Ali na
drugom nivou, ona je kompjuterski fajl koji se sastoji od mainski itljivih zaglavlja, s kojima idu brojevi koji predstavljaju vrednosti boja njenih piksela. Na ovom nivou ona stupa u dijalog sa drugim kompjuterskim fajlovima. Dimenzije ovog dijaloga nisu sadrina slike, znaenja ili
formalni kvaliteti, ve pre veliina fajla, vrsta fajla, tip kompresije koja
je upotrebljena, format fajla, i tako dalje. Ukratko, ove dimenzije pripadaju vlastitoj kosmogoniji kompjutera pre nego ljudskoj kulturi.
Slino tome, novi mediji uopte, mogu se posmatrati tako kao da
se sastoje od dva zasebna sloja kulturni sloj i kompjuterski sloj.
Primeri kategorija koje pripadaju kulturnom nivou jesu enciklopedija
i kratka pria; pria i zaplet; kompozicija i taka gledanja; mimezis i
katarza, komedija i tragedija. Primeri kategorija u kompjuterskom
nivou jesu proces i paket (kao u paketima podataka koji se prenose
kroz mreu); sortiranje i sparivanje; funkcija i varijabla; kompjuterski
jezik i struktura sainjena od podataka.
Budui da se novi mediji kreiraju u kompjuterima, distribuiraju
preko kompjutera, skladite i arhiviraju u kompjuterima, moe se oekivati da e logika kompjutera znaajno uticati na tradicionalnu kulturnu logiku medija; to jest, moemo oekivati da e kompjuterski
nivo izvriti uticaj na kulturni nivo. Naini na koje kompjuter oblikuje
svet, predstavlja podatke, i dozvoljava nam da operiemo na njima;
kljune operacije koje ine podlogu svih kompjuterskih programa (kao
to su pretraivanje, sparivanje, sortiranje i filtriranje); konvencije
HCI28 ukratko, ono to se moe nazvati ontologijom, epistemologijom i pragmatikom kompjutera utiu na kulturni nivo novih medija,
njihovu organizaciju, njihove nove anrove, njihovu sadrinu.
Razume se, ono to nazivam kompjuterskim nivoom nije po sebi
fiksirano, ve se pre menja tokom vremena. Sa razvojem hardvera i
softvera, i s obzirom na nove zadatke i nove naine njihovog reavanja,
ovaj nivo prolazi kroz stalne transformacije. Dobar primer za to je
nova upotreba kompjutera kao medijske maine. Ova upotreba ima
dejstva na kompjuterski hardver i softver, pogotovo na nivo interfejsa

28 Human-Computer Interface interfejs ovek-kompjuter. Prim. prev.

Lev Manovi, ta su novi mediji? 

353

ovek-kompjuter, koji sve vie podsea na interfejse starih medijskih

maina i kulturnih tehnologija VCR, kasetofon, fotoaparat.
Da rezimiram, kompjuterski nivo i kulturni nivo utiu jedan na
drugi. Upotrebljavajui jo jedan koncept iz oblasti novih medija, mogli
bismo rei da se vri kompoziting ta dva nivoa. Rezultat ovog kompozitinga jeste nova kompjuterska kultura meavina ljudskih i kompjuterskih znaenja, tradicionalnih naina na koje ljudska kultura oblikuje svet i sredstava reprezentovanja sveta svojstvenih kompjuteru.
Kroz itavu knjigu sretaemo se sa mnogim primerima delovanja
principa transkodiranja. Na primer, u poglavlju Jezik kulturnih interfejsa, razmotriemo nain na koji konvencije tampane strane, filma
i tradicionalnog HCI stupaju u interakciju u interfejsima veb-sajtova,
CD-ROM-ova, virtuelnih prostora i kompjuterskih igara.
U odeljku Baza podataka diskutujem o tome kako baza podataka, originalno kompjuterska tehnologija organizovanja i pristupa
podacima, postaje nova kulturna forma u pravom smislu rei. Ali mi
takoe moemo da reinterpretiramo neke od principa novih medija o
kojima smo ve diskutovali kao o posledicama principa transkodiranja.
Na primer, hipermediji mogu da se shvate kao jedan kulturni efekat
razdvojenosti algoritma i struktura sainjenih od podataka, sutinske
u kompjuterskom programiranju. Kao i u programiranju, kada algoritmi i strukture sainjene od podataka postoje nezavisno jedni od drugih, u hipermedijima je podatak odvojen od navigacione strukture.
Slino tome, modularna struktura novih medija moe da se posmatra
kao efekat modularnosti u strukturalnom kompjuterskom programiranju. Kao to se strukturalni kompjuterski program sastoji od manjih
modula koji se opet sastoje od jo manjih modula, objekt novih medija
je modularne strukture.
U argonu novih medija, transkodirati neto znai prevesti to u
neki drugi format. Kompjuterizacija kulture postepeno izvrava slino
transkodiranje u vezi sa svim kulturnim kategorijama i konceptima. To
jest, kulturne kategorije i koncepti bivaju zamenjeni, na nivou znaenja i/ili jezika, novim koji potiu iz kompjuterske ontologije, epistemologije i pragmatike. Novi mediji na taj nain deluju kao pretee ovog
generalnijeg procesa kulturne rekonceptualizacije.
S obzirom na proces konceptualnog transfera od nivoa kompjuterskog sveta ka kulturi u celini, i s obzirom na status medija kao kompjuterskih podataka, koji teorijski okvir moemo da upotrebimo kako

354 

Mediji / Mo / &

bismo ga razumeli? Na jednom nivou novi mediji su stari mediji koji su

digitalizovani, i stoga se ini odgovarajuim razmotriti novi model
koristei pri tom perspektivu medijskih studija. Mogli bismo uporediti nove medije i stare medije kao to je tampa, fotografija ili televizija.
Takoe nam je mogue da postavimo pitanje o uslovima distribucije i
prijema, i uhodanim oblicima upotrebe. Mogli bismo postaviti pitanje
o slinostima i razlikama u osobinama materijala svakog medijuma i
naina na koji to utie na njihove estetske mogunosti.
Ova perspektiva je vana, i ja je esto koristim u svojoj knjizi, ali ne
u dovoljnoj meri. Nemogue mi je da se pozabavim najtemeljnijim
kvalitetom novih medija koji je bez istorijske prethodnice programabilnou. Tako to emo porediti nove medije sa tampom, fotografijom i televizijom, nikada neemo saznati celu priu. Jer iako su sa
izvesne take gledanja novi mediji zaista drugaija vrsta medija, sa
druge strane to je jednostavno posebna vrsta kompjuterskih podataka,
neto to se skladiti u fajlovima i bazama podataka, to se unosi i sortira, prolazi kroz algoritme i dolazi do ureaja za izbacivanje izlaznih
vrednosti. To da podaci predstavljaju piksele i da se ovaj ureaj ispostavlja kao ekran za prikazivanje izlaznih vrednosti sporedno je pitanje. Kompjuter moe savreno da ispunjava ulogu akarovog razboja,
ali on je u osnovi Bebidova analitika maina na kraju krajeva bio je
to njegov identitet tokom 150 godina. Novi mediji mogu da izgledaju
kao mediji, ali samo na povrini stvari.
Novi mediji prizivaju poetak nove etape u teoriji medija iji poeci mogu da se otkriju jo u revolucionarnim delima Harolda Inisa
(Harold Innis) iz pedesetih godina i Marala Makluana iz ezdesetih.
Da bismo razumeli logiku novih medija, neophodno nam je da se okrenemo kompjuterskoj nauci. Na tom mestu mogli bismo oekivati da
emo pronai nove termine, kategorije i operacije to karakteriu
medije koji postaju programabilni. Od medijskih studija kreemo se ka
neemu to bismo mogli nazvati softverskim studijama od teorije
medija ka teoriji softvera. Princip transkodiranja predstavlja jedan
mogui nain da se pone misliti o teoriji softvera. Drugi nain, sa
kojim eksperimentiem u ovoj knjizi, jeste upotreba pojmova preuzetih iz kompjuterske nauke kao kategorija teorije novih medija. Primeri
su interfejs i baza podataka. Treba rei i to da uporedo sa analiziranjem materijalnih i logikih principa kompjuterskog hardvera i
softvera, moemo da se pozabavimo i interfejsom ovek-kompjuter i

Lev Manovi, ta su novi mediji? 

355

interfejsima softverskih aplikacija koji se koriste za stvaranje i pristupanje objektima novih medija. Sledea dva poglavlja posveena su
ovim temama.
ta sve novi mediji nisu?
Poto sam predloio listu kljunih razlika izmeu novih i starih medija, sada bih eleo da se pozabavim drugim potencijalnim kandidatima.
Dalje navodim neke od uvreenih pojmova o razlici izmeu novih i
starih medija koji e biti predmet mog ispitivanja:
1. Novi mediji su analogni mediji konvertirani u digitalnu reprezentaciju. Nasuprot analognim medijima, koji su kontinuirani, digitalno kodirani mediji su diskretni.
2. Svi digitalni mediji (tekstovi, nepokretne slike, vizuelni i audio
vremenski podaci, oblici, 3-D prostori) imaju zajedniki digitalni kd.
To dozvoljava da razliiti tipovi medija mogu biti prikazani upotrebom jedne maine kompjutera koja funkcionie kao multimedijalni displej.
3. Novi mediji dozvoljavaju nasumian pristup. Nasuprot filmu i
video-traci, na kojima se podaci skladite sekvencijalno, ureaji za
skladitenje podataka omoguavaju pristup bilo kojem elementu
podataka podjednako brzo.
4. Digitalizacija neizostavno podrazumeva gubitak informacije.
Nasuprot analognoj reprezentaciji, digitalno kodirana reprezentacija
sadri utvrenu koliinu informacije.
5. Nasuprot analognim medijima gde je svaka sledea kopija nieg
kvaliteta, digitalno kodirani mediji mogu da se kopiraju neogranieno
bez degradacije.
6. Novi mediji su interaktivni. Nasuprot starim medijima gde je
utvren poredak predstavljanja, korisnik sada stupa u interakciju sa
medijskim objektom. U interakciji korisnik moe da odabere elemente
za koje eli da budu prikazani, ili putanje po kojima eli da se prikazivanje odvija, ime generie jedinstveno delo. Na ovaj nain korisnik
postaje koautor dela.

356 

Mediji / Mo / &

Film kao novi medijum

Ako nove medije postavimo u duu istorijsku perspektivu, videemo
da mnogi principi koje sam naveo nisu svojstveni samo novim medijima, ve se mogu nai i u tehnologiji starih medija. Ovu injenicu ilustrovau primerom tehnologije filma.
(1) Novi mediji su analogni mediji konvertirani u digitalnu reprezentaciju. Nasuprot analognim medijima, digitalno kodirani mediji su
diskretni.
Svaka digitalna reprezentacija sastoji se od ogranienog broja semplova. Na primer, digitalna fotografija je matrica piksela semplovani
prostor u 2-D. Film se, meutim, od svojih poetaka bazirao na semplovanju semplovanju vremena. Film sempluje vreme 24 puta u
sekundi. Prema tome moemo rei da nas film priprema za nove medije. Trebalo je samo da uzmemo ovu ve diskretnu reprezentaciju i da
je kvantitativno izrazimo. Ali to je iskljuivo mehaniki korak; ono to
je film ostvario bio je znatno tei konceptualni prekid od kontinuiranog ka diskretnom.
Film nije jedina medijska tehnologija s kraja XIX veka koja je upotrebila diskretnu reprezentaciju. Ako je film semplovano vreme, transmisija slika faksom, koja poinje 1907. godine, semplovala je 2-D
prostor; ak i ranije, prvi televizijski eksperimenti (Carey 1875; Nip
kow 1884) ve su ukljuivali semplovanje vremena i prostora.29 No,
stekavi masovnu popularnost znatno pre drugih tehnologija, filmu je
pripalo prvenstvo da princip diskretne reprezentacije vizuelnog pretvori u javno znanje.
(2) Svi digitalni mediji (tekstovi, fotografije, vizuelni ili audio vremenski podaci, oblici, 3-D prostori) imaju isti digitalni kd. Ovo omoguava razliitim vrstama medija da budu prikazani putem jedne
maine kompjutera koji funkcionie kao multimedijalni displej.
Iako kompjuterski multimediji ulaze u optu upotrebu tek oko
1990. godine, sineasti su kombinovali pokretne slike, zvuk i tekst (svejedno da li je re o meutitlovima iz epohe nemog filma ili titlovanim
sekvencama iz kasnijeg perioda) itav jedan vek. Film je tako postao
prvi moderni multimedij. Takoe moemo ukazati na znatno ranije
29 Albert Abramson, Electronic Motion Pictures: A History of the Television Camera,
Berkeley, University of California Press, 1955, 15-24.

Lev Manovi, ta su novi mediji? 

357

primere multimedijskih displeja, kao to su srednjovekovni iluminirani manuskripti u kojima je kombinovan tekst, grafika i slikovne reprezentacije.
(3) Novi mediji omoguavaju nasumian pristup. Nasuprot filmu
ili video-traci, koji podatke skladite sekvencijalno, kompjuterski ureaji za skladitenje omoguavaju pristup bilo kojem elementu podataka podjednako brzo.
Na primer, kada je film jednom digitalizovan i uitan u kompjutersku memoriju, bilo kojem kadru mogue je pristupiti sa podjednakom
lakoom. Stoga, ako je film semplovao vreme ali ipak sauvao njegov
linearni poredak (kasniji trenuci vremena postali su kasniji kadrovi),
novi mediji naputaju ovu humanocentrinu reprezentaciju u potpunosti kako bi reprezentovano vreme stavili pod punu ljudsku
kontrolu. Vreme je mapirano na dvodimenzionalni prostor, gde je
njime mogue upravljati, analizirati ga i njime lake manipulisati.
Takvo mapiranje ve je uveliko upotrebljavano u filmskim mainama XIX veka. Phenakisticope, Zootrope, Zoopraxiscope, Tachyscope, i
Mareov (tienne-Jules Marey) hronofotografski pitolj, bez izuzetka
svi su se zasnivali na istom principu rasporeivanju velikog broja
neznatno izmenjenih slika po krunici. Godine 1887, Edison i njegov
pomonik Vilijam Dikson, (William Dickson) zapoeli su eksperimente radi prihvatanja ve dokazane tehnologije fonografskog snimka za
snimanje i prikazivanje filmova. Koristei specijalne kamere, siune
fotografije veliine vrha igle postavljane su spiralno na cilindrinoj
eliji koja je po veliini bila slina cilindru fonografa. Bilo je predvieno da cilindar nosi 42.000 slika, od kojih je svaka bila tako mala (dvadeset drugi deo ina) da je posmatra morao da ih posmatra kroz
mikroskop.30 Kapacitet skladitenja ovog medijuma bio je 28 min. 28
minuta kontinuiranog vremena razdeljenog, poravnatog na povrini, i
mapiranog na dvodimenzionalnoj reetki. (Ukratko, vreme je pripremljeno za manipulaciju i prerasporeivanje, to e uskoro biti i izvedeno uz pomo filmskih editora.)

30 Charles Musser, The Emergence of Cinema: The American Screen to 1907, Berkeley, University of California Press, 199), str. 65.

358 

Mediji / Mo / &

Mit digitalnog
Diskretna reprezentacija, nasumini pristup, multimediji film je ve
sadrao ove principe. Oni nam zato ne mogu pomoi ako bismo hteli
da razdvojimo nove medije od starih medija. Ispitajmo dalje ostale
principe. Ako se pokae da mnogi principi novih medija i nisu tako
novi, ta je s idejom digitalne reprezentacije? Svakako, ovo je ideja koja
radikalno redefinie medije? Odgovor, meutim, nije tako direktan,
zato to ova ideja funkcionie kao krov za tri nepovezana pojma konverziju iz analognog u digitalno (digitalizacija), zajedniki kd reprezentovanja, i numeriku reprezentaciju. Uvek kada tvrdimo da je neki
kvalitet novih medija uslovljen njegovim digitalnim statusom, potrebno nam je da blie odredimo koji je od tri pomenuta koncepta na delu.
Na primer, injenica da razliiti mediji mogu da se kombinuju u jednom digitalnom fajlu uslovljena je upotrebom zajednikog koda reprezentovanja, dok je sposobnost kopiranja medija bez uvoenja degradacije posledica numerike reprezentacije.
Zbog te dvosmislenosti, pokuavam da u ovoj knjizi izbegnem
korienje rei digitalno. U odeljku Principi novih medija pokazao
sam da je od ta tri pojma presudna numerika reprezentacija.
Numerika reprezentacija pretvara medije u kompjuterske podatke, pa
ih je na taj nain mogue programirati. A to zaista radikalno menja
prirodu medija.
Nasuprot tome, kao to u pokazati u sledeim redovima, navodni
principi novih medija koji su esto izvedeni iz koncepta digitalizacije
da konverzija iz analognog u digitalno nuno dovodi do gubitka
informacije i da su digitalne kopije identine originalu ne odoleva
paljivijem ispitivanju; to jest, iako su ovi principi zaista logine konsekvence digitalizacije, oni se ne primenjuju na konkretne kompjuterske tehnologije na nain na koji se one trenutno koriste.
(4) Digitalizacija neizbeno podrazumeva gubitak informacije.
Nasuprot analognim medijima, digitalno kodirana reprezentacija
sadri fiksiranu koliinu informacije.
U svojoj znaajnoj studiji o digitalnoj fotografiji The Reconfigured
Eye Vilijam Miel (William Mitchell) objanjava ovaj princip na sledei
nain: Postoji neodreena koliina informacije u fotografiji kontinuiranog tona, zato uveavanje obino otkriva vie detalja i ini sliku
zamuenijom i takastijom... Digitalna slika, s druge strane, ima preci-

Lev Manovi, ta su novi mediji? 

359

zno ogranienu prostornu i tonsku rezoluciju i sadri utvrenu koliinu informacije31. Sa logike take gledanja, ovaj princip ispravno je
izveden iz ideje digitalne reprezentacije. Digitalna slika sastoji se od
konanog broja piksela, od kojih svaki ima posebnu boju ili tonsku
vrednost, a taj broj odreuje detaljnost koju slika moe da prenese.
Ipak, u realnosti ova razlika nema vanost. Do kraja devedesetih godina, ak su i jeftini skeneri bili u stanju da skeniraju slike sa rezolucijom
od 1.200 do 2.400 piksela po inu. Prema tome, iako se digitalno uskladitena slika jo uvek sastoji od konanog broja piksela, pri takvoj
rezoluciji ona moe da sadri znatno vie detalja nego to bi ikada bilo
mogue sa tradicionalnom fotografijom. Time je ponitena itava distinkcija izmeu neograniene koliine informacija u fotografiji kontinuiranog tona i fiksirane koliine detalja na digitalnoj slici.
Znaajnije je pitanje koliko informacije u nekoj slici moe da bude
korisno gledaocu. Do kraja prve decenije postojanja novih medija,
tehnologija je ve dostigla taku u kojoj digitalna slika moe da sadri
daleko vie informacija nego to bi se moglo i poeleti.
Ali ak ni pikselska reprezentacija, koja je, kako se ini, sama sutina digitalne slike, ne moe da se prihvati bez rezerve. Neki kompjuterski grafiki softveri zaobili su glavno ogranienje tradicionalne piksel
ske reetke fiksiranu rezoluciju. Live Picture, program za obradu slika,
konvertira pikselsku sliku u skup matematikih jednaina. Ovo doputa korisniku da radi sa slikom virtuelno neograniene rezolucije.
Drugi program za slikanje, Matador, omoguava intervenisanje na
maloj slici, koja moe da se sastoji od svega nekoliko piksela, kao da je
u pitanju slika visoke rezolucije. (On to postie tako to prelama svaki
piksel u odreeni broj manjih podpiksela.) U oba programa, piksel nije
vie krajnja granica; i, to se korisnika tie, on jednostavno ne postoji. Algoritmi koji mapiraju teksturu ine pojam fiksirane rezolucije
besmislenim na vie naina. Oni esto skladite istu sliku u vie razliitih rezolucija. Za vreme sastavljanja, mapa teksture proizvoljne rezolucije proizvodi se interpoliranjem dve slike koje su najpriblinije ovoj
rezoluciji. (Slinu tehniku upotrebio je VR softver, koji skladiti odreeni broj verzija jednog objekta sa razliitim stepenima detalja.)
Najzad, izvesne tehnike kompresovanja eliminiu u potpunosti piksel

31 William J. Mitchel, The Reconfigured Eye, Cambridge, Mass, MIT Press, 1982, 6.

360 

Mediji / Mo / &

sku reprezentaciju, i umesto toga reprezentuju sliku pomou razliitih

matematikih konstrukata (kao to su transformi).
(5) Nasuprot analognim medijima, gde svaka naredna kopija gubi
na kvalitetu, digitalno kodirani mediji mogu da se kopiraju neogranieno bez degradacije.
Miel rezimira ovo na sledei nain: Kontinuiranu prostornu i
tonalnu varijaciju analognih slika nemogue je u potpunosti replikovati, zato se takve slike mogu prenositi ili kopirati bez degradiranja...
Ali diskretna stanja mogu se s preciznou replikovati, tako da je digitalnu sliku koja je hiljadu generacija udaljena od originala nemogue
kvalitativno odvojiti od replike bilo koje generacije.32 Prema tome, u
digitalnoj kulturi slika se moe kopirati beskonano, i kopija se razlikuje od originala samo po datumu, budui da kvalitet ostaje isti33. Sve
to je ovde reeno tano je u principu. U realnosti, meutim, ima
daleko vie degradacije i gubljenja informacija izmeu kopija digitalnih slika nego izmeu kopija tradicionalnih fotografija. Jedna digitalna
slika sastoji se od miliona piksela. Svi ti podaci trae dosta prostora za
skladitenje u kompjuteru; takoe, potrebno je dosta vremena (u poreenju sa tekstualnim fajlom) za njihovo prenoenje preko mree. Zbog
toga se softver i hardver koji se koriste za dobavljanje, skladitenje,
prenoenje digitalnih slika i manipulisanje njima oslanjaju iskljuivo
na kompresiju sa gubicima tehniku pravljenja manjih vizuelnih fajlova
uz brisanje nekih informacija. Primeri ove tehnike ukljuuju JPEG
format, koji se koristi za skladitenje fotografija, i MPEG, koji se koristi
za skladitenje digitalnih video-snimaka na DVD-u. Ova tehnika
podrazumeva kompromis izmeu kvaliteta slike i veliine fajla to je
veliina kompresovanog fajla manja, vizuelni artefakti uvedeni pri
brisanju informacije postaju vidljiviji. Zavisno od nivoa kompresije, ovi
artefakti kreu se u rasponu od jedva primetnih do sasvim izraenih.
Moglo bi se rei da je ova situacija privremena, i da e kada jeftinije
kompjutersko skladitenje i bre mree postanu ire dostupne, kompresija s gubicima nestati. No, trend je trenutno potpuno suprotan, a
kompresija sa gubicima sve vie postaje norma za reprezentovanje
vizuelnih informacija. Ako jedna digitalna slika ve sadri dosta poda32 Ibid., str. 6.
33 Ibid., str. 49.

Lev Manovi, ta su novi mediji? 

361

taka, ta koliina e se dramatino uveavati ako elimo da proizvedemo i distribuiramo pokretne slike u digitalnom obliku. (Jedan sekund
video zapisa, na primer, sastoji se od 30 fotografija.) Digitalna televizija sa stotinama svojih kanala i video uslugama na zahtev, distribucija
dugometranih filmova na DVD-ju ili preko interneta, potpuno digitalna postprodukcija igranih filmova svi ti razvojni momenti postali
su mogui zahvaljujui kompresiji sa gubicima. Treba da protekne
izvestan broj godina pre nego to poboljanja u medijima skladitenja
i irini opsega komunikacije eliminiu potrebu za kompresovanjem
audio-vizuelnih podataka. Tako, umesto da bude aberacija, nedostatak
u inae istom i savrenom svetu digitalnog, gde se ni najmanja trunka
informacije nikada ne gubi, kompresija sa gubicima jeste sam temelj
kompjuterske kulture, bar u ovom trenutku. Zato, dok u teoriji kompjuterska tehnologija povlai besprekorno replikovanje podataka,
njenu stvarnu upotrebu u savremenom drutvu karakterie gubljenje
podataka, degradacija i neistoe.
S engleskog preveo ore oli

Hert Lovink1

363

Je li internet zamjena za nebo?2

ridruite se duhu digitalne konkurencije! Poela je elektronika zlatna groznica. Sad ili nikad. Steknite
svoje osobno bogatstvo danas! Ne brinite se to su internetske dionice
izgubile 40 odsto vrijednosti. Obeani Long Boom (Dow Jones indeks
na 50.000) donijet e napredak svima, dokle god vjerujemo u gurue
nove ekonomije. Zanemarite sve padove sustava! Samo se probijajte
kroz dunglu strunih izraza, pridruite se novoj tvrtki ili je sami
osnujte! Kockajte se na tritu praznih web-portala, beskorisnih servisa naziva domena, malenih aplikacija Jave, demoa satelitskih web
televizija, zgodnih igrica za mobitele, i prije zalaska sunca prodajte!
Pridruite se lutriji megaspajanja titanskih telefonskih kompanija!
Dajte otkaz! Trgujte na osnovi kratkoronih kretanja cijena!
Upotrijebite svu svoju gerilsku taktiku u prvim redovima odluivanja
u mikrosekundi! Spalite svu gotovinu svojega dot-coma dok ne doe
vrijeme da napustite brod! Dobro doli na internet!
Rana, mitoloka faza digitalne kulture ubrzano ostaje bez svojih
utopijskih energija. Internet kao globalan ekonomski model zamijenio
je slobodarsko-hipijevski model mrene arhitekture i kulture, koji je
1

Neovisni teoretiar medija i net-kritiar nastanjen u Australiji; utemeljitelj

netttime. mailing liste i jedan od utemeljitelja online community servera
DIGITAL CITY. Autor knjige Dark Fiber: Tracking Critical Internet Culture (The
MIT Press, Cambridge, Massachusetts, London, 2003.)
Izvor: Geert Lovink (Hert Lovink), Dark Fiber; Cyberculture in the Dotcom Age,
The MIT Press, Cambridge, Massachusetts, London, 2003.
Kraa, ranija verzija objavljena je pod naslovom New Media Culture in the
Age of the New Economy u media-city Seoul, 2000. (katalog, Seoul: mediacity, 2000.).

364 

Mediji / Mo / &

vladao sredinom devedesetih godina dvadesetog veka. No time je samo

jedno esencijalistiko vienje zamijenjeno drugim. Gotovo da vie
nema znakova cyberspacea kao transparentne, nadnacionalne,
transrodne sfere. Prema britanskoj autorici znanstvene fantastike
Gwyneth Jones (Gvinet Douns) (1998), nema indikacija da nastaje
kiborg s njegovom sposobnou nadilaenja patrijarhalnih struktura.
Internet se pokazao nesposobnim stvoriti vlastitu svijest. Umjesto
toga, zakon i red preuzimaju nadzor nad posljednjim depovima digitalne dungle. Prijavljivanje na mrei uskoro e biti onako fascinantno
i smisleno kao podizanje telefonske slualice.
Za kroenje kiberkulture trebalo je clicks and mortar3 tvrtkama
i njihovim spremnim dravnim egzekutorima tek nekoliko godina. Za
neke je mrea bila uspjeno financijsko pekulativno trite, koje je za
sobom ostavilo rasprenu scenu malih poduzea, stagnirajuih mrea
i mrtvih veza za veinu ranih sudionika. Stiglo je vrijeme institucionalizacije, megaspajanja i sigurnosne paranoje. Ti e novi uvjeti, potaknuti hiperrastom internetske ekonomije, koja skae od booma do
sloma i natrag, imati zasad jo nevidljiv uinak na sektor kulture novih
medija (umjetnost, dizajn, obrazovanje) koji je sebe tako dugo doivljavao kao predvodnicu.
Dok su mladi osnivali tvrtke i sve bre ili prema svojem IPO-u
(Initial Public Offering)4 ukazanju i konanoj kapitulaciji, kulturni
sektor novih medija bio je u panici. Sada se morao uvati nagomilani
kulturni kapital. Kamo sa svim onim eksperimentalnim sueljima,
umjetnikim interaktivnim instalacijama, 3D svjetovima, tehnouzorcima, bogatim alternativnim sadrajem, pakiranim u baze podataka,
pohranjenim na CD ROM-ove i web mjesta, koja uope nisu smiljena
za trite? Dolo je vrijeme da se izvue profit, ali obeane velike vrijednosti kulturnog sadraja nema.
Veina novca i dalje se zarauje softverom, infrastrukturom i pristupom, a ne sadrajem. Zanimanje kapitalista koji ulau u poslovne
pothvate za kulturni sadraj gotovo je ravno nuli, s malim ili nikakvim

3 Model elektronikog poslovanja ijom primjenom tvrtka nastoji osigurati

svoju online i fiziku prisutnost na tritu; strategija koju tipino primjenjuju
tradicionalne maloprodajne tvrtke s velikim opskrbnim lancem. (Nap. prev.)
4 Odnosi se na situaciju kada kompanija svoje dionice nudi najprije javnom investitoru. (Nap. prev.)

Hert Lovink, Je li internet zamjena za nebo? 

365

povratom novca ili profitom na vidiku. Kako zaraditi kad ima malo ili
nimalo zanimanja za avangardne koncepte kvalitete, kada se main
stream ne-dizajn i instant-sadraj pokazao tako omiljen i financijski
uspjean? Natrag na dobrotvorni rad? Prijeti neposredna opasnost od
marginalizacije. Povratak na dravno financirane projekte, muzeje,
galerije i sveuilita ini se da je jedina preostala mogunost za neko
tako monu kulturnu ruku virtualne klase.
Internet je postao sinonim za novu ekonomiju. Budui da su tek
skup standarda za takozvanu raunalno-posredovanu komunikaciju,
aicu programera i administratora u medijskim laboratorijima koji su
bili zadueni za te podatkovne protokole lako su odgurnuli korporativni interesi i unitila suparnitva meu IT divovima. Kvazineutralnost
frikova/ inenjera samo je pogorala stvar u situaciji visokog rasta, gdje
je svim sudionicima bilo vrlo teko drati korak. Unato prethodnim
obeanjima mrea se pokazala nesposobnom oboruati se protiv ideologije i odsada e biti povezana s vrlo specifinim (amerikim) ekonomskim interesima.
Nova je ekonomija mjeavina neoliberalnih dravnih politika i
poduzetnikih mitova, podranih (i do neke mjere korigiranih) politikama prema Treem svijetu, kako ih definira Tony Blair (Toni Bler) i
njegov savjetnik Anthony Giddens (Entoni Gidens).5 Business Week je
objavio popis stvari koje treba initi kako bi se dobilo gospodarstvo
visoke produktivnosti i niske inflacije:
Preustrojite korporacije kako biste snizili trokove, poboljajte
fleksibilnost i bolje iskoristite tehnologiju.
Otvorite financijska trita kako biste kapital usmjerili u najbolje
upotrebe.
Razvijte poduzetniki kapital i IPO trita kako biste pomogli
inovativnim poduzeima.
Ohrabrujte poduzetniku kulturu i olakajte otvaranje poduzea.
Poveajte ritam deregulacije, osobito u telekomunikacijama i na
tritima rada.
Prilagodite monetarne politike i ekajte da se pojavi inflacija
prije nego to podignete kamatne stope.6

5
6

Vidi: Giddens, 2000.

Pretisak u Australian Financial Review, 22.-23. sijenja 2000.

366 

Mediji / Mo / &

To je od kasnih devedesetih postao ekonomski program i on je

tijesno povezan s internetom. To se moe pokazati na nizu sluajeva u
kojima poslovni gurui i njihovi financijski novinari mijeaju sljedea
tri pojma: internetska ekonomija, umreena ekonomija i nova
ekonomija. Kritika tog neoliberalnog dnevnog reda svodi se na razinu
emocionalne inteligencije skupina koje se osjeaju ugroene slobodnom trgovinom. Nema tu ni rijei o zanemarivanju socijalnih mjera,
problemima javnog obrazovanja i slabljenju javne sfere, kljunog
izraza elimo li razumjeti ishodite i bit interneta.
Pojma javnosti gotovo i nema u retorici nove ekonomije.
Skrivena strana beskrajnih rezanja prorauna, smanjivanja i restrukturiranja postaje oita u pomanjkanju kvalificiranih IT radnika diljem
svijeta. Kratkorono razmiljanje Business Weeka dovodi do udnog
zakljuka. asopis je postavio pitanje to bi novu ekonomiju moglo
sprijeiti da postane uistinu globalni fenomen. Najvei problem bit e
nalaenje dovoljno visokokvalificiranih i kompjutorski pismenih radnika za brzorastue informacijske djelatnosti. Nevjerojatna je vjera u
dogmu rasta. Nema odgovora na to tko je odgovoran za zbrku u obrazovanju ili kako e i uenici i nastavnici dosegnuti sofisticiranu razinu
na kojoj se informacije mogu transformirati u (kritiko) znanje.
Nepotrebno je rei da se precjenjivanje tehnologije i ne spominje.
Sloganomika: oni koji ne poznaju povijest medija slobodni su zaobii je; milenijska bolest: sindrom kompleksnosti; online ratnik kupnje
kao Kulturideal; Digitalna rijetkost postaje potreba; www.jaccuse.
com; Teorija je samo neto to ne razumijemo, zato u nju i ne ulaemo (prema Warrenu Buffetu /Voren Bafit/); prva svjetska religija
otvorenog koda; Digitalne vizije: kreativno unitenje postmodernizma (naslov knjige); Gdje kliknuti ako se hoete uklopiti (s web
stranice); upoznajte tajanstvene potroae7; dot-com logika: bujaj ili
prsni; Kompleksnost kao izlika: showdown milenijskih intelektualaca (lanak); ideje koje rastu; bijeda e-trgovine; licenciraj ili umri.
Paradoksalni poloaj interneta, suoenog kako s hiperrastom tako
i s konceptualnom stagnacijom, moe se pokazati na primjeru web
dizajna. Ba kao to dizajneri imaju tehnologiju za stvaranje interaktivnih web mjesta opskrbljenih zvukom i pokretom poput Flash ani7 Rije prosumer (producer/professional + consumer) skovao je A. Toffler u knjizi
Trei val. Za ovu prigodu preveli smo je kao potroa. (Nap. prev.)

Hert Lovink, Je li internet zamjena za nebo? 

367

macije/ Shockwavea, budunost izgleda poneto jednobojna, kako

kae Fiona Buffini (Fiona Bafini).8 Mali zasloni mobilnih telefona prisiljavaju dizajn da drastino smanje oekivanja u vezi s bojom, slovima
i brzinom skidanja. Slina ogranienja vrijede za interaktivnu televiziju. Dva koraka naprijed, jedan natrag? Ili je to korak naprijed, a dva
natrag?
Web dizajn nema vie pionirsku ulogu u uvjeravanju kulturno
neuke publike u visoke performanse interaktivnih sposobnosti weba.
Seksi gumbi i iznenaujue slojeviti sadraj, povezani na naine koji
surfanje pretvaraju u uzbudljivo putovanje jo neistraenim hiperprostorima, brutalno je srezan i podlijee lucidnoj funkcionalnosti. Cool
stranica kao jedini kriterij za uspjeh odbaena je u korist vie razine
jednostavnosti, jer glavni portali nastoje poveati brzinu, kae
Buffini.
Mjesta na webu kao to su Yahoo!, Excite i Amazon, pretraivai
kao to je Google i praktiki sve organizacije mrenih novosti nova su
vrsta dizajna zaslona. Bez ikakve grafike umjetnosti ili tehnikih
eksperimenata sav je prostor iskoriten da bi se maksimizirala koliina
na tekstu utemeljenih informacija na naslovnici. Buffini: Iskoristivost
je, ini se, postala glavni zadatak web dizajnera za velike komercijalne
klijente. Uz milijune klikova na dan, visoki status na tritima dionica
i velika, rizina ulaganja, vodee web kompanije ne mogu si priutiti da
njihovi kupci padnu na nekom neobinom nainu izravnog ukljuivanja nove komponente. Buffini citira analitiara medija Iana Webstera
(Ijan Vebster): Yahoo! i Amazon uspijevaju jer su dizajnirani do
zadnjeg piksela. Moda ste dizajnerski snob, ali te su stranice najsofisticiranije. S rastom internetske populacije, morate dizajnirati neto
to e funkcionirati za 50 milijuna ljudi. Da postignu tu razinu, dizaj
neri moraju postati neutralni dobavlja i masovno proizvedene robe
za korisnike.
ini se da je interaktivni dizajn izgubio bitku s glupou suelja.
Metafora ureda iz prolog desetljea zamijenjena je prilagodbom
naslovnice novina kao dominantnom informacijskom arhitekturom.
U tom regresivnom potezu, natrag na stari masovni medij tiska, nisu
vie potrebne reference na prostor ili navigaciju. Ono to se tu pred-

Australian Financial Review, 8. travnja 2000.

368 

Mediji / Mo / &

stavlja kao korak naprijed, od trendovstva na iskoristivost, jako je

daleko od imperativa Bauhausa u kojima se sofisticirani dizajn nije
smatrao suprotnim masovnoj proizvodnji.
Telefonski imenici, rjenici i papirnate novanice svi oni imaju
pristojnu tipografiju i grafiki dizajn, pa zato ne bi imale i najposjeenije svjetske web stranice? Moda nesveti savez izmeu freakovstva i
novca svrgava prve HTML dizajnere s njihova trona? Oni koji se bave
interaktivnim dizajnom moraju se prilagoditi toj novoj okolnosti,
ostavljajui tek niu jo zanimljivih mjesta na webu. Hoe li se dizajnerska brana pobuniti protiv tog koraka natrag i izii s novim vizualnim jezikom estetske funkcionalnosti, ugraene u iri skup socijalnoga, kulturnoga i politikoga apriorija? Ili e se prilagoditi i prihvatiti
rastuu podjelu izmeu visoke i niske kulture unutar cyberspacea?
Takozvani otvoreni i demokratski karakter interneta nije bogodana injenica. Tijekom osamdesetih i devedesetih godina inenjeri i
programeri ulagali su napore da otvore akademske raunalne mree.
Nije ih zanimao tek pristup preko modema ili terminala. Glavna bitka
vodila se na razini arhitekture softera i mrea. Nakon kratkog razdoblja sredinom devedesetih, s njegovim utopijskim obeanjima, rastuim komercijalizmom i radikalnim kiberkulturama, dogodilo se omasovljenje mree. Razdoblje dot-com manije razdoblje je hiperrasta u
kojemu su se korisnici pretvorili u broj klikova koji znae broj onih koji
su na webu. U tom okruenju nema nikakve koristi od otvorenih,
decentraliziranih graanskih mrea. Potencijalni su klijenti zanimljivi jedino zbog svojega trinog profila. Unutar nadziranih sigurnih
intramrea korporacija s njihovim zabavnim i infoposlovima (disidentska) miljenja se filtriraju ili u najmanju ruku tretiraju kao nusproizvodi virtualnih okolina iji je cilj stvaranje novanih tokova. Komunikacija
je postala nepotrebna, dosadna, osobna stvar. Mree otvorene komunikacije temeljene na softveru otvorenog koda sve vie postaju prijetnja korporacijama i vladama. Zapravo, otvorenost se poela izjednaavati s djejom pornografijom i kompjutorskim hakerima. Prola je
naivna faza olakavanja i sve se stranke spremaju za inforat.
Reakcija na omasovljenje i regulaciju je stvaranje nevidljive cyber
elite. U javnim obavijesnim skupinama ve je godinama gotovo nemogue raspravljati o nekim temama. Razine buke na Usenetu postale su
nepodnoljive zbog nespretnih, arogantnih ili neobavijetenih pojedinaca ili kompanija koji na javne forume alju masovne neeljene poru-

Hert Lovink, Je li internet zamjena za nebo? 

369

ke i reklame. U brzorastuim mreama ljudi se vie ne ele upoznavati

pa se vode estoki ratovi ni oko ega, u veini sluajeva bez ikakva
ishoda. Posljedica je toga gubitak povjerenja u javnu sferu cyberspacea
s njegovim relativno otvorenim forumima i zajednicama. Kao odgovor,
poslovne i razvojne grupe kao i aktivisti i znanstvenici poeli su s
dostavnim listama i raspravilitima na stranicama zatienim lozinkom. Tko bi raspravljao o sofisticiranim pojmovima sa svim onim
glupanima i udacima koji surfaju webom, traei gdje da izazovu
nevolje? Moete li se nositi sa stotinama poruka e-pote koje vam svakodnevno stiu? Vane su ekskluzivne, kvalitetne informacije.
Filtrirajte besmislice, to god to bilo. Ne sviate mi se vi i vaa glupa
miljenja, pa zato onda gubiti dragocjeno vrijeme na miljenja i stavove koje preziremo? Argument stalno rastue kompleksnosti koristi
se kao izlika da se vie ne stvara umreeno drutvo i da se taj zadatak
prepusti velikoj korporaciji i nekoliko vlada. Urotnika mikropolitika predlae se kao nain bijega od oekivane invazije online masa.
Istodobno umjetnost (novih medija) trai udobno utoite u starim
institucijama, kao to su muzeji i galerije. Prvi koji su je prihvatili i
cyber ratnici, pristae koji su se borili na elektronikim granicama u
burnim devedesetima, povlae se u privatne stvarnosti, paralizirani
ekonomijama razmjera.
to je kulturna obavjetajna sluba u digitalnom dobu? To je
pitanje koje je postavila grupa Public Netbase sa sjeditem u Beu na
svojoj izlobi i istraivakom projektu www.world-information.org.
Kultura je imovina. Bila stara ili nova, visoka ili niska, kultura je dobro,
jedan od najbre rastuih resursa koji svijet trenutano iskoritava.
Umjetnost i kultura, premda u trinoj kapitalizaciji marginalne, sada
se pretvaraju u zagonetan imbenik koji moe stvarati i ruiti gospodarstva. Visokokvalificirani radnici mogu se nalaziti svagdje, dapae
preselit e se ako im mjesto dosadi i ako ga novac previe iskvari (bogati jedino konzumiraju kulturu). Pa koji su onda koncepti i ideje in?
to je cool a to je out? Dobro doli u svijet paranoinih kulturnih
proizvoaa. Neki zgodan koncept moe se pretvoriti u poetak internetske tvrtke ili ekskluzivni ugovor s nekom medijskom organizacijom. Jesu li vas ve optuili za kulturnu pijunau? Posvuda se vode
borbe za autorska prava. U IT sektoru nove ekonomije ima mnogo
pijuniranja i obavjetajnog rada. To je do neke mjere obino razbojstvo. Uzimanje ideja kako biste ih predstavili kao svoje, patentirali i

370 

Mediji / Mo / &

zatitili autorsko pravo i na kraju na njima vi zaradili. Zato bi bilo bolje

pripaziti i sjajne ideje ostaviti za sebe. Smjesta zatitite svoje autorstvo
i patentirajte ih, poaljite ih svojem odvjetniku ak i prije nego ih kaete najboljim prijateljima. Druga je mogunost besplatno ih dijeliti u
naivnoj nadi da e netko biti dovoljno dareljiv i na kraju vam dati
kakvu milostinju. Izbor je na vama. To je tragino ali realno stanje
milenijskog interneta.
Dosad smo imali posla samo s tradicionalnom definicijom kulture na razini Sukoba civilizacija Samuela Huntingtona (Samjuel
Hantington), koji se vodi na razini svjetskih religija i antropologije. U
vladajuoj konzervativnoj definiciji kulturu se definira njezinom starou i sposobnou da se beskrajno reciklira i plasira kao kulturna
batina. Ali stvarni kulturni biznis izgleda posve drukije. Svima je
znano da je (pop) kultura globalno trite, sofisticirana mainerija glasina, mema, simbola i slika koje pogoni beskonana elja da se novo
redefinira kako bi se ivotne stilove pretvorilo u robu. I tu se pojavljuje lik kulturnog pijuna, koji se predstavlja kao kustos, fotograf,
novinar ili analitiar. Kulturni pijuni moraju biti na isturenim mjestima konceptualnih granica, gdje dvadesetogodinjaci-tridesetogodinjaci pomiu granice kako bi obuhvatili cijeli svijet (koji se sada mjeri
brojem klikova). Zapadne su elite moda previe isprepletane da bi
zapoele pravi kulturni rat na mrei izmeu, recimo, SAD i Europe.
Mnogo je lake zamisliti da se ta pojava dogodi na strogoj transnacionalnoj ekonomskoj razini. Time pojam kulturnog obavjetajnog
rada postaje to zanimljiviji. Korporacijsko pijuniranje je posao koji
cvjeta, a to vrijedi i za pijuniranje meu saveznicima (Izrael protiv
SAD, SAD protiv Europe itd.). Obuavanje tajne slube nacionalne
kulture moda se ve zbiva. To bi mogao biti idealan projekt za partnerstvo privatnoga i javnog sektora. Japanske su se korporacije desetljeima specijalizirale za kulturnu pijunau. Zapad je sada uao u
doba oponaanja japanskih stilova i strategija. Jedan je od njih sigurno
i pijuniranje koncepata. Uzmi metaforu i bjei.
Ovo je doba implementacije, a ne inovacije. Uz vlade koje se povlae iz kulturnoga i IT sektora te uz brzorastue internetsko poslovanje,
koje zanima iskljuivo mainstream sadraj, kibernetika avangarda je
suoena s opasnou da ostane sama i praznih ruku. Kibernetikoj
avangardi preostali su jedino pokuaji da pie povijest ispunjenu izblijedjelim slikama i nostalginim priama. Ostali su zaokupljeni zarai-

Hert Lovink, Je li internet zamjena za nebo? 

371

vanjem. Digitalni obrtnici, koji rade u konceptualnim eksploatatorskim tvornicama, moraju se meusobno nadmetati. Barem bi to htjela
da vjerujemo neoliberalna trina ideologija.
Ne govorimo ovdje o uobiajenim traginim ciklusima aproprijacije. Za razliku od pop-kultura, kao to su rock, punk ili rap, kiberkultura roena u kasnim osamdesetim suzdrava se od svake geste
otpora establimentu. Stoga je njezin uspon i pad drukiji nepredvidljiviji i donekle meki, premda moda spektakularniji. Vladajua trina ideologija stvara slatku iluziju da pod suncem ima dovoljno mjesta
za sve igrae. Kiberkultura u osvit 21. stoljea ne moe se vie smjetati u utopijski prostor samih mogunosti. Kolektivni snovi o izvantjelesnim iskustvima, digitalni oblici svijesti i virtualno poigravanje rodovima brzo su nadvladale trine snage i nastojanja vlada da reguliraju
industriju novih medija. Nema vie prelaenja granica s drogama,
tehnologijom i poigravanjem identitetima. Prolo je vrijeme igre za
prve naseljenike.
Sada je red na civilizacijskim timovima i pristaama zajednikog
trita da obiljee teritorije i postave pravila za pravino ponaanje
kako munu borbu za profit ne bi potkopali neki udaci koji se pretvaraju da je njihov internet produetak Divljega zapada. Ekonomija je
napala mreu, a sama se mrea pretvorila u ekonomiju. To je barem
ideja, osnovna poruka s kojom smo suoeni u brojnim dot-com reklamama i prateim reportaama u starim medijima. Da bi se dotle stiglo,
moraju se napustiti kljuna obeanja kao to je slobodna komunikacija i anonimnost. Divlji i slobodno lebdei korisnik mora se pretvoriti u
uljuenoga, pouzdanoga i odgovornog kibernetikoga graanina, koji
e kao i svaki drugi graanin kupovati, glasovati i plaati poreze i zaepiti. Internet je mnogoto. Idealno, to je mrea mrea. Mrea bez svojstava. U teoriji bi mogla odgovarati svim potrebama i eljama svijeta.
Pazite se svih onih zabrinutih politiara i kritiara, odve poletnih
biznismena i svih drugih koji pokuavaju smanjiti njezinu funkcionalnost u ime sigurnosti ili dobrobiti ovjeanstva.
Internet ima sada povijest, koja see u rane ezdesete. Njegova
raunalna pretpovijest see u tridesete i etrdesete godine 20. stoljea.
Njegova genealogija tehnikog medija moe se pratiti jo i dalje, stoljeima unatrag, preko Leibniza (Lajbnica) do Raymonda Lullusa (Rajmund
Lul). Povijest burnih devedesetih sada piu i poslovni novinari i
povjesniari umjetnosti. Ali to je s neposrednom budunou? Koje

372 

Mediji / Mo / &

strategije postoje za njegov daljnji razvoj? ini se da su fundamentalna

istraivanja i razvoj novih programskih jezika i protokola zastali. Kriza
informatike kao obrazovnog programa postaje vidljiva jer i profesori i
njihovi studenti ue manje za dobro plaena mjesta u IT sektoru. emu
istraivati kad e se cijela situacija preko noi promijeniti?
Jedino velike korporacije imaju sredstva i dugoronu viziju; krenut
e prema jo nepoznatom odreditu i dovoljno su odvane da ostanu
bez milijarda dolara ako se aplikacija pokae neuspjenom i ako je
industrija ili potroai ne prihvate. Internetsko ludilo pratilo je previe kratkoronog razmiljanja. Vrijeme je da se opet pone misliti u
desetogodinjim razdobljima, kae Phil Agre (Fil Agra).9
Vrijeme za open source zajednicu da objavi svoj petogodinji plan?
Je li nova grafika aplikacija suelja Linuxa ve na radarskim zaslonima
ili je to odve ambiciozno?
U slubenoj verziji prie o uspjehu interneta mala su poduzea bila
prikazana kao pokretai razvoja tog medija. No moe se pokazati da je
to mit, unato Yahhou! i Netscapeu. Na kraju prie nova se ekonomija
moe opisati kao proces transformiranja i prilagoavanja stare ekonomije informacijskoj tehnologiji (i posebno internetskom TCP/IP standardu) u svim slojevima kapitalistike proizvodnje, raspodjele i usluga,
ukljuujui komunikacijske obrasce na strani korisnika-konzumenta.
Slabe izgledi da David pobijedi Golijata. Miljenje da bi informacijsko doba bilo sinonim za naela kao to su umreavanje, masovna proizvodnja, proizvodnja u niama i visokorizine inovacije ve zvui kao
zastarjela pria. Umjesto toga svjedoimo kratkim inovacijskim ciklusima koji se oslanjaju na ak jo krae cikluse kreativnosti, smjetene u
malim laboratorijima (ili kulturnim scenama). Onda dolazi lov na
poetni kapital, koji moe zavriti preuzimanjima velikih igraa kao to
su medijski divovi tiska, televizije i filmske industrije, telefonske kompanije, kabelske kompanije ili stare softverske tvrtke iz osamdesetih.
Za internetske standarde rezultat je, relativno govorei, regresija, a
ne napredak. Mikropoboljanja aplikacija se, iz dobrih ili loih razloga,
ocjenjuju kao ideje teke milijarde dolara. Zbog neizmjernih financijskih implikacija moguega istraivakog ishoda medijska se laboratorijska kultura na mnogim mjestima pretvorila u zatvorenu, konku-

Poslano na Red Rock Eater News Service, 8. travnja 2000.

Hert Lovink, Je li internet zamjena za nebo? 

373

rentsku, ak paranoinu okolinu. Bitke oko patenata i intelektualnog

vlasnitva gotovo su unitile inovativnu kulturu ranih devedesetih,
tako naivno dokumentiranu u knjizi Pletenje mree (Berners-Lee,
Weaving the Web. Orion, London 2000).
Njegov poziv na interkreativnost dolazi prekasno. Njegov World
Wide Web Consortium (www.w3.org) tek je siuna organizacija dobre
volje koja pokuava odrati imid kao neutralno mjesto za dogovaranje
o standardima. Oni koji e biti dovoljno jaki da odrede standarde za
datacasting i e-trgovinu naposljetku e posjedovati mreu. Korak po
korak bliimo se posljednjoj bitci rata za standarde. Uz web pionire
i vizionare koji govore o povijesti i mreu koja prolazi svoju fazu omasovljenja i spekulacije, pribliavamo se sljedeoj fazi s nekoliko preostalih korporacija i vlada kao posljednjih igraa. Senzacionalna strana
tog razvoja dogaaja jeste pokretanje inforatova, hakera koji se
okreu protiv svojega biveg igralita platforme koju su nekad smatrali svojom.
Tim Berners-Lee, na tehnikoj razini, vratio nas je romantinom
razdoblju poetka devedesetih; Margaret Wertheim (Margaret
Verthajm) (The Pearly Gates of Cyberspace, 1990) takoer, kada se radi o
duhovnoj dimenziji. Australka koja se bavi znanstvenom fantastikom,
i koja sada ivi u Los Angelesu, premda nije vizionarka, moe se smatrati post mortem apologetom kalifornijske ideologije, kako su je u
klasinom tekstu iz 1995. nazvali Richard Barbrook (Riard Barbruk) i
Andy Cameron (Endi Kameron).10 Internet se moda ne ini kao ulaz
za duu, kako stoji na omotu knjige i to se i pokazalo, rekao bih.
Malen dio uglavnom amerikih transhumanih znanstvenofantastinih
entuzijasta iznenada je podignuo razinu mainstreama i prikazani su
kao glavni arhitekti interneta.
Umjesto da duhovno polaganje prava na cyberspace ubroji meu
mnoge metafore koje postoje usporedno s drugima i koje se bore za
vlast nad tim novim medijem, Margaret Wertheim smatra da je neizmjerna duhovna glad meu mnogim ljudima pokreta koji stoji iza
imaterijalizacije. U spiritualiziranoj verziji prie o cyberspaceu VRML
guru Marc Pesce i futuristika sekta Extropians zauzimaju mjesto of
the corporates recimo, Nicholasa Negropontea (Nikolas Negroponte)
10 Richard Barbrook i Andy Cameron, The California Ideology, http://media.
wmin.ac.uk /HRC/ci/calif5.html.

374 

Mediji / Mo / &

ili Esther Dyson (Ester Dajson).11 Ono to bi trebalo biti prikazano kao
eksperimentalne supkulture, koje se bave istraivanjem svijesti, smjetene na raskrijima religije, droge i tehnologije, en passant utirui put
biznisu da preuzme internet, pogreno se doivljava kao bit cijelog
pothvata.
Margaret Wertheim to navodi na pitanje: to je to u naem vremenu i naem drutvu da se odraava u nebeskoj privlanosti cyber
spacea? Ukratko, to nam sve to cyber-religijsko sanjarenje govori o
stanju Amerike danas? Moj bi odgovor bio da je to jo duboko religiozan svijet 18. stoljea, pun tajnih drutava, suparnikih kola i plemena, s malo ili nimalo javnih intelektualaca i rasprava. Ukratko, nema
tog javnog prostora koji bi analizirao praznovjerje la Moravec (1988)
i Minsky (1986) i odijelio ga od ne-besmislenih poslovnih motiva generacije nove ekonomije.
Dot-com kopai zlata moda ne kritiziraju otvoreno cyber-spiritualiste zbog njihova zakuastog razmiljanja, ali sigurno ne bi riskirali i
takav govor ukljuili u svoje poslovne planove. Formule ranijih generacija internetskih vizionara brzo su nestale u korist IPO dot-com
rjenika. Libertarijanci s njihovim otrim newageovskim opstankom
najsposobnijih gotovo su nestali u nevidljivim trustovima mozgova,
upravnim odborima kompanija i zatvorenim diskusijskim forumima.
Ulogu tih sretnih amatera preuzeli su konzultanti stratekog menadmenta i drugi koji se bave kovanjem tritu bliskog argona.
Knjiga Margaret Wertheim zanimljiva je zbog njezine povijesne
genealogije prostora, vodee metafore prijelomne faze interneta iz
mita u pristupaan medij od poetka do sredine devedesetih. Poavi
od pretpostavke o vladajuem poloaju kole svijesti (ako tako mogu
nazvati te cyber vjernike), Margaret Wertheim kae da je ta nova digitalna domena pokuaj da se ostvari tehnoloka zamjena za kranski
prostor neba. Poput prvih krana, kojima je nebo bilo carstvo u kojemu e njihove due biti osloboene slabosti i grijeha tijela, tako dananji zagovornici cyberspacea veliaju svoje carstvo kao mjesto gdje emo
biti osloboeni ogranienja i nelagoda fizikog utjelovljenja.
Poput neba, i cyberspace je potencijalno otvoren svakom: to je
kljuna politika izjava libertarijanskih frakcija protiv drava koje soci-

11 Vidi: Negroponte, 1995.; Dyson, 1997.; Pesce, 2000.

Hert Lovink, Je li internet zamjena za nebo? 

375

jalnom politikom namjeravaju premostiti digitalnu podjelu. To e

postii trite, a ne drava, kau libertarijanci. Iza duhovne elje povezane s digitaliziranim prostorom stoje ljudi koji nisu zadovoljni strogo materijalistikim stajalitem. To nezadovoljstvo, prema Margaret
Wertheim, dolazi od zapadnjake znanstvene slike svijeta, koja je
iskljuivo monistika, priznavajui jedino stvarnost fizikog svijeta i
bunei se protiv besmislene fizike praznine.
Sluei se Religijom tehnologije Davida Noblea (Dejvid Nobl),
Margaret Wertheim kae da cyber utopizam opisuje pun krug, vraajui se utopijama iz kasnog srednjovjekovlja o Novom Jeruzalemu kao
ovjekovu djelu izmiljenom gradu u kojemu tehnologija igra vanu
ulogu, kako pokazuje Noble (1999). to bi to znailo kad bi nas internet bacio natrag u 12. stoljee i njegove totalitarne utopije, mogunost
je o kojoj se ne raspravlja. Margaret Wertheim se oito bolje zabavlja
analizirajui Danteovu Boanstvenu komediju kao prostor due,
Giootovu (oto) kapelu Arenu u Padovi, Einsteinov relativistiki prostor i viedimenzionalne prostore suvremene fizike nego to razumije
nove medije. Doista, mami povui usporedbe izmeu kibernetike
gnostike kole iz devedesetih i hermetizma ili pitagorejaca, koje su
zanimali brojani oblici koji su svojstveni materijalnom svijetu.
No tumaenje cyber kulture u Margaret Wertheim ne ide dalje od
obveznih klasika, poput Neuromancera Williama Gibsona (1984.) i
antologije Michaela Benedikta (Majkl Benedikt) Cyberspace: prvi koraci
(1991.). Neke od najoitijih referenci navodi (Sherry Turkle /eri
Terkl/, Erik Davis /Erik Dejvis/, Howard Rheingold /Hauard Rajngold/),
ali ipak ne zaranja u probleme, moda zato jer je stvarni cyberspace u
svojim ciljevima tako iznenaujue sekularan i prizeman. Njezina je
glavna poruka gnostika: internet postoji zato da se oslobodi prljavog
svijeta fizike.
Tehnoloko obiljeje koje Margaret Wertheim ipak uzbuuje jesu
3D igre kao to je ActiveWorlds, gdje nalazi dokaze da je cyberspace
doista drugi prostor, mislei na njegovu nefiziku narav. No internet se zapravo udaljava od vizije cyberspacea Williama Gibsona i vraa
se u ruke medijske industrije i u njihove modele novina i trgovakih
centara. Na tim 3D okolinama koje ovjeka zarobe ne moe se zaraditi
ako se ne mogu inkorporirati u raunalne igre tipa PlayStationa. Sada
esta usporedba izmeu cyberspacea i urbanog prostora jedva da se

376 

Mediji / Mo / &

spominje.12 Oito se urbana paralela ne uklapa u spiritualnu, antimonistiku sliku Margaret Wertheim, jer bi samo vodila u socijalne, politike i ekonomske probleme infrastrukture, globalizacije i drugih
zemaljskih pitanja.
One alergine na ameriki korporativizam moda e moja slika
interneta kao stroja za pravljenje novca deprimirati. Je li vrijeme za
povlaenje? Treba li zanemariti cijelu sliku i nastaviti raditi na onome
to se mora obaviti? Sjediti navrh brda i gledati kako kapitalist dravni
monopolist unitava mreu? Nije li svaka utopijska vizija jednake (pre)
raspodjele znanja, sredstava i moi ipak u neposrednoj opasnosti da je
inkorporiraju iste snage, ovaj put s etiketom treeg puta? Moda se
ne elimo vratiti na antiamerika luditska stajalita, niti prodavati
jeftina, izlizana rjeenja koja su se sviala ili se nisu sviala prvim pristaama, takozvanoj generaciji X poslije 1989.
Prema Hannah Arendt (Hana Arent) (1968.) taj sukob, sukob izmeu utopije i negativizma, ne moe se i ne treba se rijeiti. Da parafraziramo njezino tumaenje Platonove Drave, mogli bismo rei da ne
bismo smjeli traiti neposrednu ljepotu koncepata novih medija.
Internet mora biti krepostan i umjeren elimo li od njega profitirati.
Nastavimo li s analogijom, cyberspace bi svoju spoznaju ideja trebao
zamijeniti spoznajom sjene svijeta digitalnoga. eli li internet osvijetliti tamu, a ne pogorati je, mora poeti krotiti vlastita utopijska obeanja. (Samo)obuzdavanje cyberspacea trebalo bi biti ukorijenjeno kao
poziv na odgovornost, ne kao pasivno prenoenje ovlasti na dravu ili
trite.
Na njemakom se ta strategija, civilno ograivanje cyberspacea,
zahtjev za predahom u objavljivanju jo jedne verzije, moe nazvati das
Aufhalten des Netzes. U vremenima hiperrasta takav prijedlog usporavanja razvoja moe zvuati kao konzervativan, no njegov je cilj zatititi tu tehnologiju od svoenja na jedno jedino svojstvo, jednu jedinu
ideju trgovakog centra i stroja za pravljenje novca, okoline totalnog
rada i totalne zabave. To znai prije svega zadravanje djetinjastog sna,
s njegovim beskrajnim mogunostima jednog prostora za drugim,
punim uzbudljivih doivljaja i bogatstava koja ekaju. Cilj je sprijeiti
da se internet pretvori u nonu moru (iz koje se onda mora probuditi).

12 Vidi, npr.: William J. Mitchell, City of Bits, MIT Press, 1995.

Hert Lovink, Je li internet zamjena za nebo? 

377

Sljedea verzija nee uvijek biti bolja, kao to moda znaju mnogi od
onih koji stalno moraju preuzimati softver da bi drali korak.
Da bi to postigla, utopijska se vizija ne mora potpuno odbaciti, niti
se moramo povui u apokaliptini pol, prema kojemu e svijet i njegova mrea ionako propasti upletali se mi ili ne. Sukob izmeu utopije
i negativizma, koji opisuje Hannah Arendt, mora se odigrati. to smo
dublje uvueni u virtualno, to je vea potreba da prikaemo njegove
inherentne paradokse i proturjeja. Da voljno spremno iskljuimo
vjeru.
Prema pragmatistovu miljenju principi su kratice prolih praksi (Rorty, 1999, str. 23). Isto se moe rei za internetske dictume
otvorene arhitekture, decentralizirane strukture, copylefta13 i tako
dalje. Ta obiljeja, formulirana pod utjecajem ari post ezdeset osme,
Vijetnama i Hladnoga rata, moraju se postaviti u povijesni okvir da se
ne pretvore u okorjeli, moralni sustav vjerovanja. Bilo bi naivno nadati
se raunalnoj mrei koju ne moe upotrijebiti politika desnica,
mrei koja e se koristiti samo u dobre svrhe.
Ovdje slijedim ono to je Richard Rorty napisao u Filozofiji i dru
tvenoj nadi. Pragmatisti, prema Rortyju, ne vjeruju da postoji neka
bitna bit, kako su stvari doista, onkraj svih pojavnosti. To dvostruko
vrijedi za bit interneta, koji pragmatino gledano nije ni dobar (osloboen slobodnim tritem) ni zao (u vlasti monopolistikih korporacija). Rorty umjesto toga predlae da pokuamo razlikovati izmeu
deskripcija (interneta, primjerice) koje su manje korisne i onih koje su
korisnije. Za Rortyja, pojmovi opisuju stvari, oni ne otkrivaju njihovu
bit.
O tome moemo razmiljati u vezi s pitanjem metafora primijenjenih na internet. Neke su od njih neko vrijeme korisne i produktivne,
dok u drugim kontekstima mogu postati besmislene i dosadne.
Moemo razmiljati o metafori grada, referencama na (virtualno) tijelo
ili o internetu kao sigurnom nebu za sebe i druge duhovne motive.
Budunost se, prema Rortyju, ne bi smjela prilagoavati planu.
Rortyjev junak John Dewey postavlja rast kao jedini moralni cilj.
Pragmatisti odbacuju svaku teleologiju i nadaju se da e budunost
13 Primjena temeljne zatite autorskih prava na izvedene digitalne proizvode,
uratke ili sadraje; temelj licenciranja otvorenog koda (open source). (Nap.
prev.)

378 

Mediji / Mo / &

(interneta, primjerice) zapanjiti i ushititi. Vana je perspektiva, a ne

krajnja toka (Rorty, 1999, str. 28). Ne postavimo li na smjerove kojima mogu krenuti novi mediji apsolutne vrijednosti, mogla bi se otkriti nova podruja mogunosti. Uloga je teorije da te slike nacrta, a ne da
ih nametne zbilji.
S engleskog prevela Mirjana Pai-Jurini

Manuel de Landa

379

Virtuelno okruenje i pojava sintetikog uma1

ri kraju II svetskog rata, Stanislav

Ulam (Stanisaw Ulam) i drugi naunici, ranije ukljueni u razvoj
novog naoruanja u Los Alamosu, otkrili su ogroman potencijal kompjutera u stvaranju vetakih svetova, gde je mogue izvoditi eksperimente simulacije, zatim formulisati i ispitati nove pretpostavke.
Fizike nauke prve su imale pristup epistemolokom rezervoaru
zahvaljujui injenici da je znatan deo njihovog nagomilanog znanja
ve bio preveden u matematiki oblik. Od disciplina koje se u manjoj
meri oslanjaju na matematiku, prednosti virtuelnog okruenja ve
koriste psihologija i biologija (npr. u oblastima vetake inteligencije i
vetakog ivota), mada i druge oblasti poput ekonomije i lingvistike u
bliskoj budunosti mogu poeti da koriste nove istraivake strategije
koje su nam na raspolaganje stavile kompjuterske simulacije.
No, da bi neka nauna disciplina poela da se koristi virtuelnim
okruenjima, neophodno je neto vie od pukog prebacivanja starih
hipoteza u matematiki oblik. U mnogim sluajevima potrebno je preraditi same stare hipoteze. To je oigledno na primeru istraivanja
vetake inteligencije, gde se jo u velikoj meri spotie u starim paradigmama onoga to bi trebalo da bude simboliki um, i stoga mogunosti simuliranja kojima raspolae kompjuter ostaju neiskoriene u
potpunosti. Vetaka inteligencija, sa druge strane, ima tu prednost da
1

Manuel de Landa (1994), 'Virtual Environments and the Emergence of Synthetic Reason', in Mark Dery (ed.),. Flame Wars: The Discourse of Cyberculture,
Duke University Press, Durham and London, pp. 263-285

380 

Mediji / Mo / &

je konceptualna osnova evolutivnih biologa uklonjena iz klasinih

pojmova onoga to bi iva bia i evolucija trebalo da budu, ime se ova
disciplina nala u izuzetno povoljnom poloaju u kojem moe da koristi nova orua istraivanja koja predstavljaju ovi apstraktni prostori. S
obzirom na to da ova taka ima presudan znaaj, razmotrimo malo
paljivije ta je sve tu zapravo uklonjeno.
Prvi klasini pojam koji je trebalo eliminisati iz biologije bio je
aristotelovski pojam idealnog tipa, a to je ostvareno razvojem onoga
to je od tridesetih godina XX veka poznato kao populacijsko miljenje. U staroj tradiciji koja je vie od dve hiljade godina vladala u biolokoj misli, odreena ivotinjska populacija shvatana je kao manje ili
vie nesavrena inkarnacija idealne sutine. Tako bi, na primer, u sluaju zebri trebalo da postoji idealna zebra, koja je otelotvorenje svih
osobina koji zajedno ine zebrinski soj (pruge, kopita itd.). Postojanje
ove sutine zamagljuje injenica da e u svakoj naroitoj populaciji
zebri idealni tip biti podloan raznolikim sluajnostima (na primer, u
embriolokom razvoju), to e na kraju imati za posledicu mnotvo
nesavrenih tvorevina. Ukratko, prema ovom shvatanju, jedino je idealna sutina stvarna, dok varijacije nisu nita drugo nego puke senke.
Kada su Darvinove (Charles Darwin) ideje o ulozi prirodne selekcije i Mendelove (Gregor Johann Mendel) ideje o dinamici genetskog
naslea spojene pre 60 godina, zavrilo se doba dominacije aristotelovske paradigme. Postalo je jasno, na primer, da nema nikakvog unapred
postojeeg skupa odlika koje definiu zebrinski soj. Svaka od posebnih adaptivnih odlika koje opaamo kod stvarnih zebri razvijena u
razliitim predakim pokolenjima, akumulirana je u populaciji pod
dejstvom raznovrsnih pritisaka selekcije, u procesu koji u celosti zavisi
od specifinih (i kontingentnih) istorijskih detalja. Drugim reima, kao
to su se ove odlike (kamuflaa, brzina kretanja i druge) nale udruene
kod zebri, to se moda ne bi desilo da je stvarna istorija tih populacija
bila unekoliko drugaija.
tavie, pokreta ovog procesa jeste genetska varijabilnost populacija zebri. Jedino pod uslovom da se geni zebri umnoe sa dovoljno
varijabilnosti pritisci selekcije dobijaju sirovi materijal na kojem e
delovati. Samo ako se spontano javi dovoljno varijantnih osobina, u
procesu odabiranja prirodne selekcije spajaju se one osobine koje
danas definiu ta znai biti zebrom. Ukratko, za specijaliste koji se
bave problematikom populacija, jedino to je realno jeste varijacija, a

Manuel de Landa, Virtuelno okruenje i pojava sintetikog uma

381

idealni tip (npr. prosena zebra) puka je senka. Time je klasina paradigma naglavake izokrenuta.2
Daljim izotravanjem ovih pojmova dolazimo do ideje da sparivanje bilo koje vrste spontanih varijacija sa bilo kojom vrstom selekcijskog pritiska dovodi do pojave pretraivakog ureaja. Ovaj ureaj spontano pretrauje prostor mogunosti (tj. mogue kombinacije
odlika), i sposoban je da pronae, u veem broju narataja, vie ili
manje stabilne kombinacije osobina, vie ili manje stabilna reenja
problema koje namee okruenje. Ovaj ureaj danas je naao svoju
primenu u populacijama koje nisu bioloke. To je takozvani genetski
algoritam (koji je razvio Don Holand /John Holland/), prema kojem
je populaciji kompjuterskih programa doputeno da se umnoi u varijabilnom obliku, a posle svake generacije vri se testiranje kako bi se
probrali oni programi koji su najpribliniji eljenom uinku. Otkriveno
je da se primenom ovog metoda otvara mogunost izdvajanja najboljih
reenja odreenog programskog zadatka. Ovaj metod, u sutini,
dozvoljava kompjuterskim naunicima da dobiju nova reenja problema, umesto da ih direktno programiraju.3
Razlika izmeu genetskog algoritma i ambicioznijih ciljeva u oblasti vetakog ivota istovetna je onoj izmeu tehnika vetakog razmnoavanja domaih biljaka i ivotinja, i spontane evolucije predaka
tih biljaka i ivotinja. Dok u prvom sluaju osoba koja upravlja razmnoavanjem ivotinje ili biljke odreuje kriterijum prilagoenosti, u
drugom nema spoljanjeg inioca koji odreuje merilo prilagoenosti.
Na neki nain ono to je prilagoeno je, jednostavno, ono to opstane,
to je izazvalo kritiku prema kojoj je sredinja formula darvinizma (tj.
opstanak najprilagoenijeg) obina tautologija (opstanak onoga
koji opstaje). Delimino zato da bi se izbegla ova kritika, ova formula
je danas zamenjena drugom: opstanak stabilnog.4
Pojam evolutivno stabilne strategije, ideja koja zauzima sredinje mesto, formulisana je s obzirom na strategije ponaanja (kao to su
one ukljuene u teritorijalno ili udvarako ponaanje kod ivotinja), ali
se moe proiriti u primeni na strategije inenjeringa koje uestvuju
2
3
4

Elliot Sober, The Nature of Selection, (MIT Press, 1987), str. 157-161.
Steven Levy, Artificial Life, (Pantheon Books, NY 1992), str. 155-187.
Richard Dawkins, The Selfish Gene, (Oxford University Press, Oxford 1989), str.
12.

382 

Mediji / Mo / &

u stvaranju kamuflae, brzini tranja i drugim karakteristikama koje

ine zebre iz navedenog primera. Sutina ovog pristupa jeste da pretraivaki ureaj dobijen varijacijom i selekcijom moe da nae optimalno reenje za dati problem koji postavlja okruenje, i da, poto je
jednom pronaeno optimalno reenje, svaka mutirana strategija koja
se pojavi u populaciji mora biti pobeena. Strategija e, u ovom smislu,
biti obezbeena za sluaj eventualne invazije. Vizuelno predstavljeno,
to je kao da prostor mogunosti koji ispituje pretraivaki ureaj
ukljuuje planine i doline, sa planinskim vrhovima koji predstavljaju
take optimalnog funkcionisanja. Pritisci selekcije doputaju da se
genska zaliha reproduktivne populacije polagano penje na te vrhove, a
kada jednom dostigne vrh, prirodna selekcija populaciju zadrava na
njemu.
Opravdano je pitanje ta se postiglo prelaskom sa koncepta najprilagoenijeg na koncept optimalnog mutanta, izuzev moda, da
se ovaj potonji moe kontekstualno definisati kao optimalan s obzirom na postojea ogranienja. Sama zamisao, meutim, da su pritisci
selekcije dovoljno snani da ouvaju populacije na adaptivnim vrhovima izloena je ustroj kritici. Prema jednom skupu argumenata bilo
koja data populacija podlona je mnotvu razliitih pritisaka, od kojih
neki pogoduju dobijanju razliitih optimalnih rezultata. Na primer,
smatra se da je lepo paunovo perje nastalo usled pritiska selekcije koji
vre izbirljive enke, koje se pare jedino sa onim mujacima koji
imaju da pokau najprivlanije perje. Ipak, iste te jarke boje koje zavode enke, privlae i grabljivice. Perje pauna mujaka uhvaeno je,
stoga, izmeu suprotstavljenih pritisaka selekcije. U ovim okolnostima, krajnje je neverovatno da e paunovo reenje biti optimalno i po
svoj prilici e predstavljati kompromis. Mogue je nekoliko takvih
ustupaka ispod optimuma, pa prema tome i ideju da je reenje koje se
dobija pomou pretraivakog ureaja jedinstveno treba napustiti.5
No, ako jedinstvena i optimalna reenja nisu izvor stabilnosti u biologiji, ta bi to, onda, moglo da bude?
Odgovor na ovo pitanje predstavlja druga kljuna ideja oko koje je
koncentrisan rad na polju vetakog ivota. Takoe, od presudnog je
znaaja shvatiti potencijal primene virtuelnih okruenja u oblastima
5

Stuart A. Kauffman, Adaptation on Rugged Fitness Landscapes, u Lectures

in the Sciences of Complexity, ur. Daniel Stein, Addison-Wesley 1989.

Manuel de Landa, Virtuelno okruenje i pojava sintetikog uma 

383

kao to je ekonomija. Stare koncepcije stabilnosti (u smislu bilo optimalnosti bilo principa najmanjeg otpora) potiu iz devetnaestog veka i
termodinamike ravnotenog stanja. Opte je poznato da su filozofi kao
to su Ogist Kont i Herbert Spenser (Herbert Spencer) (autor formule
opstanak najsposobnijeg) uveli termodinamike koncepte u drutvene nauke. Neki savremeni posmatrai, meutim, prigovorili su da je na
taj nain uvedeno (u ekonomiju, na primer) vie dima nego vatre.6
Drugim reima, termodinamika ravnotee, bavei se sistemima
zatvorenim u svoju sredinu, tvrdi da je stabilnost mogue postii samo
kada je sva korisna energija pretvorena u toplotu. U toj taki, statiko
i jedinstveno stanje ravnotee ostvareno je (smrt od toplote). Ovaj
koncept statikog ekvilibrijuma upotrebljavali su ekonomisti iz poznog
XIX veka za sistematizaciju klasinog pojma nevidljive ruke prema
kojem snage potranje i ponude tee meusobnom uravnoteenju na
taki koja je optimalna sa gledita drutvenog korienja resursa. Rad
Dona fon Nojmana (John von Neumann) o teoriji igre doprineo je
jednim delom uvrivanju ovog pojma stabilnosti izvan fizike, i odatle
je zapoelo njegovo kretanje koje e ga odvesti ka evolutivnoj biologiji,
preko dela Dona Mejnarda Smita (John Maynard Smith).7
Ova statika koncepcija stabilnosti bila je druga klasina ideja koju
je trebalo odbaciti da bi se razvio puni potencijal virtuelnih okruenja.
Kao i razmatranje pitanja u vezi s populacijom, polja na kojima se dolazi do neophodnih novih uvida (discipline termodinamike stanja koja
su daleko od stanja ravnotee i nelinearne matematike) relativno su
skoranji momenat, povezan sa imenom Ilje Prigoina (Ilya Prigogine),
meu ostalim. Za razliku od konzervativnih sistema kojima se bavila stara nauka o toploti, sistema koji su potpuno izolovani od svog
okruenja, nova nauka se bavi sistemima koji su izloeni neprekidnom
protoku materije i energije iz spoljanje sredine. Budui da to ovaj
protok mora da izae iz sistema o kojem je re, to jest, otpadne materije moraju da budu izbaene, ovi sistemi nazvani su disipativnim
sistemima.8
Cynthia Eagle Russet, The Concept of Equilibrium in American Social Thought,
New Haven, Yale University Press, 1968, str. 28-54.
7 John Maynard Smith, Evolution and the Theory of Games, u Did Darwin
Get it Right?: Esays on Games, Sex and Evolution, NY, Chapman and Hall, 1989.
8 Ilya Prigogine i Isabelle Stengers, Order Out of Chaos, NY, Bantam Books,
1984.
6

384 

Mediji / Mo / &

Ovde nas zanima injenica da kada je jednom stalan protok materije-energije ukljuen u model, postaje mogu iri opseg moguih
formi dinamikih ekvilibrijuma. Stara statina stabilnost jo uvek je
jedna od mogunosti, s tim da sada ove take ravnotee nisu ni jedinstvene niti optimalne (a ipak su postojanije od starih ravnotenih stanja). Ne-statina ravnotena stanja takoe postoje, u obliku krugova,
na primer. Moda je najnoviji tip stabilnosti onaj koji je predstavljen
deterministikim haosom, u kojem data populacija moe da bude
zadrana u stabilnom, a ipak inherentno varijabilnom, dinaminom
stanju. Ove nove forme stabilnosti nazvane su atraktori, a prelazi
kojima dolazi do transformacije jedne vrste atraktora u drugu nazvani
su bifurkacijama. Pozabavimo se skupom koncepata koji sainjavaju
ovu novu paradigmu stabilnosti kao nelinearne dinamike.9
Jedna od najupadljivijih posledica nelinearne dinamike jeste ta da
e bilo koja populacija (atomi, molekuli, elije, ljudi) koja je stabilizovana preko atraktora, ispoljavati nove osobine, to jest, osobine
populacije kao celine koje nisu primeene kod pojedinanih lanova u
izolaciji. Pojam nove ili sinergijske osobine prilino je star, ali dugo ga
naunici nisu shvatali ozbiljno, budui da je bio povezan sa kvazimistinim kolama miljenja kakva je vitalizam. Danas su nove osobine
savreno legitimni dinamiki ishodi kod populacija koje su stabilizovane delovanjem atraktora. Populacija molekula u izvesnim hemijskim
reakcijama, na primer, moe iznenada i spontano poeti da pulsira
savreno sinhronino, i tada se ona pretvara u pravi hemijski asovnik. Populacija insekata (termita, na primer) moe spontano da
postane maina za podizanje legla, kada su njihove aktivnosti nelinearno stabilizovane.
Na taj nain, pretraivaki ureaj dobijen varijacijom udruenom sa selekcijom ne istrauje nestrukturisani prostor mogunosti,
ve prostor pred-organizovan atraktorima i bifurkacijama. Na izvestan nain, evolutivni procesi jednostavno prate ove promenljive raspodele atraktora, polako se uspinjui iz jednog dinamiki stabilnog
stanja ka drugom. Na primer, budui da je u ovom prostoru hemijski
asovnik jedan od moguih ishoda, pretraivaki ureaj mogao je da
naie na ovu mogunost koja u sutini predstavlja primitivni oblik
9 Ian Stewart, Does God Play Dice: the Mathematics of Chaos, Oxford, Basil
Blackwell, 1989, str. 95-110.

Manuel de Landa, Virtuelno okruenje i pojava sintetikog uma 

385

metabolizma. Ista stvar primenjuje se na druge evolutivno stabilne

strategije, kao to je strategija koju razvijaju termiti pri izgradnji legla.
Posle ovog podueg uvoda, konano smo u prilici da razumemo
poduhvate kao to su istraivanja u oblasti vetakog ivota. Osnovna
stvar sastoji se od toga da se ove nove osobine ne pojavljuju u analitikom pristupu, to jest, pristupu u kojem se jedna populacija ralanjava
na svoje komponente. Kada sprovedemo ralanjavanje, kada pojedinci jednom budu izolovani jedni od drugih, nestae sve osobine nastale
kao posledica njihovih interakcija. Virtuelno okruenje prua orue
kojim je mogue zameniti (ili pre, dopuniti) analizu sintezom, dozvoljavajui istraivaima da koriste komplementarna saznanja populacijskog miljenja i nelinearne dinamike. Po reima pionira istraivanja u
oblasti vetakog ivota, Krisa Lengtona (Chris Langton):
Biologija je tradicionalno poinjala od vrha, sagledavajui ivi organizam
kao sloenu biohemijsku mainu, i odatle se analitiki sputala kroz
organe, tkiva, elije, organele, membrane, i na kraju molekule u svojoj
potrazi za mehanizmima ivota. Vetaki ivot polazi od dna, posmatrajui organizam kao veliku populaciju jednostavnih maina, i odatle se
sintetiki penje, gradei velike agregate od jednostavnih, pravilima voenih objekata koji meusobno stupaju u interakciju nelinearno u skladu sa
realnom, globalnom dinamikom. Kljuni koncept na podruju vetakog ivota je novo ponaanje. Prirodni ivot pojavljuje se iz organizovanih
interakcija velikog broja neivih molekula, bez globalnog kontrolora
odgovornog za ponaanje svakog dela ponaosob. Ovo odozdo-nagore,
raspodeljeno, lokalno determinisano ponaanje na podruju vetakog
ivota koristi se u primarnom metodolokom pristupu generaciji realnih
ponaanja.10

Eksperiment tipian za oblast vetakog ivota obuhvata najpre

zamisao o pojednostavljenoj verziji pojedinane ivotinje, koja mora
imati ekvivalent skupu genetskih instrukcija koje se koriste kako za
stvaranje potomstva tako i za to da budu prenete potomstvu. Ovaj
prenos mora takoe biti u dovoljnoj meri nesavren, tako da je varijaciju mogue generisati. Tada se oslobaa itava populacija ovih vir10 Christopher G. Langton, Artificial Life, u Artificial Life, ur. Christopher G.
Langton, Addison-Wesley, 1988, str. 2.

386 

Mediji / Mo / &

tuelnih ivotinja, i posmatra se njihova evolucija pod dejstvom vie

pritisaka selekcije. Izvrenje e se smatrati uspelim ukoliko se tokom
ovog procesa spontano pojave nove osobine, koje eksperimentator nije
predvideo.
Zavisno od stanovita eksperimentatora, ove nove osobine treba
da se poklapaju sa onima primeenim u realnosti, ili ne. Odnosno,
tekui predmet bavljenja na ovom polju jeste da nije potrebno biti
iskljuivo preokupiran biolokom evolucijom kakva se dogaala na
planeti Zemlji, s obzirom na to da je ona bila ograniena sluajnostima
bioloke istorije, i da ima mnogo toga to treba nauiti od evolutivnih
putanja koje nisu isprobane na ovoj planeti. U svakom sluaju, cilj
simulacije jeste da se potpomogne sintetizovanje intuitivnih predstava kod tvorca simulacije, uvida koje je mogue koristiti za stvaranje
realnijih simulacija. Kljuna stvar jeste da itav proces mora da se
odvija odozdo-nagore, i jedino lokalne osobine virtuelnih bia treba da
budu prethodno osmiljene, nikada one globalne, koje su prisutne u
celoj populaciji.
Drugaiji nego u oblasti vetakog ivota, pristup istraivaa
vetake inteligencije ostao je (bar do kraja osamdesetih) uglavnom
orijentisan odozgo-nadole i analitiki. Umesto da simbolike osobine
koje prouavaju posmatraju kao novi ishod dinamikog procesa, ovi
istraivai eksplicitno unose simbole (oznake, pravila, recepte) i vetine rada sa simbolima u kompjuter. Kada se shvatilo da sama logika nije
dovoljna za manipulisanje ovim simbolima na dovoljno inteligentan
nain, oni su poeli da preuzimaju praktine dosetke, zakoljice, trikove i drugo ne-formalno heuristiko znanje strunjaka, i da ubacuju sve
to u mainu, ali i kao potpuno obrazovane simbolike strukture.
Drugim reima, u ovom pristupu kree se odozgo, od globalnog ponaanja ljudskih mozgova, umesto odozdo, od lokalnog ponaanja neurona. Ovim pristupom ostvareni su izvesni uspesi, naroito u simuliranju vetina kao to su one koje su na delu u igranju aha ili dokazivanju
teorema, od kojih su obe evolutivno prilino pozni razvojni momenti.
Ipak, simbolika paradigma vetake inteligencije nije uspela da pronikne u dinamiku evolutivno elementarnijih vetina kao to je prepoznavanje lica ili senzorno-motorna kontrola.11
11 Andy Clark, Microrecognition: Philosophy, Cognitive Science and Parallel Distri
buted Processing, MIT Press, 1990, str. 61-75.

Manuel de Landa, Virtuelno okruenje i pojava sintetikog uma 

387

Iako je tokom ezdesetih godina uinjeno nekoliko pokuaja da se

sprovede pristup u oblikovanju inteligencije (npr. percepcija) koji bi
vie bio usmeren odozdo-nagore, pobornici simbolike paradigme
faktiki su izbacili svoje suparnike iz trke za fondove koje vlada dodeljuje za istraivanja. I tako je analitiki pristup dominirao scenom sve
do osamdesetih kada se dogodio spektakularni preporod filozofije
sintetikog miljenja. Ovo je nova kola u oblasti vetake inteligencije
poznata kao konekcionizam. Jedan veliki, moni kompjuter koji
slui kao skladite eksplicitnih simbola, tu je zamenjen velikim brojem
malih, prilino jednostavnih ureaja (u kojima sve to je vano jeste
njihovo stanje aktivacije), koji meusobno stupaju u interakciju bilo
tako to pobuuju bilo to inhibiraju stepen aktivacije. Ovi jednostavni procesori se, potom, povezuju preko obrasca meuveza koje mogu
da variraju po svojoj snazi.
Nijedan eksplicitni simbol nikada nije programiran u mainu
budui da su sve informacije potrebne za obavljanje odreenog kognitivnog zadatka kodirane u obrazac meuveza kao i u relativne snage
ovih meuveza. Sav rad na kompjuterima odvija se preko dinamike
aktivnosti jednostavnih procesora koji stupaju u interakciju jedni sa
drugima (tj. dok se podsticaji i inhibicije ire kroz mreu), a procesori
pronalaze reenja za problem tako to se uklapaju u dinamiko stanje
ekvilibrijuma. (Do sada su najee korieni takasti atraktori, iako se
javljaju pojedina reenja u kojima se upotrebljavaju ciklini atraktori.)12
Ukoliko ovde moe da bude govora o nekakvom simbolu, ili pre
simbolikom ponaanju (takvom koje se povinuje pravilima), to je
onda rezultat ove dinamike. Ova injenica ponekad se izraava na taj
nain to se kae da konekcionistiku napravu (zvanu, takoe, neuralnet) ne programiraju ljudi, ve se vri njena obuka, koja se ne razlikuje mnogo od obuke nekog ivog bia. U najjednostavnijoj vrsti
mrea jedini kognitivni zadatak koji moe da se izvri jeste povezivanje
obrazaca. Ljudski trener predstavlja mrei oba obrasca koja treba povezati i, posle ponovljenih unosa, mrea naui da ih povezuje modifikujui snagu meusobnih veza. U toj taki mrea moe da ponudi
drugi obrazac kad god joj je prvi dat.
12 J. A. Sepulchre i A. Babloyantz, Spatio-Temporal Patterns and Network Computation, u Self-Organization, Emergent Properties, and Learning, ur. A. Babloyantz, NY, Plenum Press, 1991).

388 

Mediji / Mo / &

Na drugom kraju spektra kompleksnosti, vieslojne mree ispoljavaju novo kognitivno ponaanje onako kako su za to obuene. Dok u
najprostijem sluaju povezivanja obrazaca veliki deo miljenja obavlja
trener, sloene mree (tj. one koje koriste skrivene jedinice) vre
sopstveno ekstrahovanje pravilnosti iz unetog obrasca, koncentrisanih
u mikroosobinama unosa koje treneru esto nisu oigledne. (Drugim
reima, sama mrea odluuje koje odlike obrasca smatra naglaenim
ili znaajnim.)
Ove mree takoe imaju sposobnost da izvode generalizacije na
osnovu obrazaca koje su nauile, i tako e biti u stanju da prepoznaju
novi obrazac koji je tek donekle povezan sa onim koji im je ranije
davan. Odnosno, sposobnost jednostavnog induktivnog zakljuivanja
javlja se u mrei bez potrebe da se u nju kodiraju pravila logikog rauna. Ova reenja su takoe otporna na oteenja za razliku od njihovih
simbolikih parova koji su inherentno krhki. Ali moda je glavna prednost pristupa odozdo-nagore ta to ureaji tada mogu da ispolje izvestan stepen intencionalnosti.
Termin intencionalnost tehniki je termin koji filozofi koriste
da njime opiu relaciju izmeu onoga ko veruje i stanja stvari koje je
predmet njegovih uverenja. To jest, vana karakteristika mentalnih
stanja ljudskih bia i drugih ivotinja (njihovih uverenja i elja) jeste da
se ona tiu fenomena koji se prostiru van granica njihovog uma.
Odozgo-nadole, simboliki pristup u oblasti vetake inteligencije
rtvuje ovu sponu tako to svodi njen uticaj na relacije izmeu simbola. Drugim reima, u analitikom pristupu jedino sintaktike ili formalne relacije izmeu simbola imaju vanost (sa izuzetkom unutranje semantike koja ukljuuje reference na zapamene adrese i tome
slino). Zato, u sluaju ovih reenja neophodno je kasnije pokuati da
se ponovo poveu kognitivni ureaji sa svetom u kojem oni moraju da
funkcioniu, i tu lei glavno usko grlo (osim ako svet o kojem je re
nije krajnje sueno polje realnog sveta, kao to je oblast ahovske igre).
To nije sluaj u sintetikom pristupu:
Konekcionistiki pristup oblikovanju kognicije, prema tome, nudi
obeanje tako to objanjava subjektivnost ili intencionalnost mentalnih stanja. Reprezentaciona stanja, pogotovo ona skrivenih jedinica,
predstavljaju naueni odgovor sistema na unose. Budui da ona ine
adaptaciju sistema na unos, ona su na jedan jasan nain povezana sa
predmetima ili dogaanjima iz okruenja ukoliko je sistem, preko sen-

Manuel de Landa, Virtuelno okruenje i pojava sintetikog uma

389

zorno-motornih organa, povezan sa tim okruenjem. injenica da su

ove reprezentacije takoe senzitivne na kontekst, kako onaj spoljanji
tako i onaj unutranji za sistem, uveava verovatnost ove tvrdnje da su
reprezentacije reprezentacije naroitih stanja.13
Do sada su apstraktna iva bia koja naseljavaju virtuelna okruenja vetakog ivota bila ograniena na prilino nefleksibilne vrste
ponaanja. Moglo bi se rei da jedine vrste ponaanja koje su oblikovane pripadaju genetski integrisanom tipu, iji primer predstavljaju
mravi ili termiti. No, ako bismo ulili konekcionistiku inteligenciju
ovim biima to bi moglo da ih uini dovoljno intencionalnim, to bi
istraivaima pruilo priliku da razviju fleksibilnije ponaanje viestrukog izbora, kakvo se moe videti kod sisara ili ptica. Tada bismo
mogli da oekujemo pojavu kompleksnijih obrazaca ponaanja (kao
to su teritorijalno ponaanje ili udvaranje) u virtuelnim svetovima.
Takav partnerski odnos mogao bi da koristi i u istraivanjima vetake
inteligencije, tako to e se crpeti potencijal evolutivnog pretraivakog ureaja istraivanjem prostora moguih mrenih reenja.
Genetski algoritam, koji eksploatie ovu mogunost, do sada je bio
ogranien na traenje boljih simbolikih reenja (npr. pravila proizvodnje).
tavie, virtuelni prostor gde grupe intencionalnih bia stupaju u
meudejstva moe da bude od koristi i drugim disciplinama kao to su
ekonomija ili politike nauke. Dobar primer ovoga jeste upotreba virtuelnog okruenja od strane Roberta Akselroda (Robert Axelrod) u
studijama razvoja saradnje. Njegov rad je, osim toga, primer komplementarne upotrebe sinteze (u generisanju intuicija) i analize (u formalnom zasnivanju tih intuicija). Po reima Daglasa Hoftedera (Douglas
Hofstadter):
Mogu li potpuno sebini i nesvesni organizmi koji ive u zajednikom
okruenju ikada da razviju pouzdane strategije saradnje? Moe li kooperacija da se razvije u svetu istih egoista? Kako se ispostavlja, sa svom strogou i nepobitnou pokazano je da takva kooperacija moe da se pojavi,
i to je izvedeno pomou kompjuterskih turnira koje je organizovao politikolog Robert Akselrod. Tanije, Akselrod je najpre prouio naine na koje
13 William Bechtel i Adele Abrahamsen, Connectionism and the Mind, Cambridge
Mass, Basil Blackwel, 1991, str. 129.

390 

Mediji / Mo / &

se saradnja razvija na primeru kompjuterskog turnira, a kada su generalni

trendovi doli do izraaja, on je uspeo da uoi temeljne principe i dokae
teoreme na osnovu injenica i uslova iznenadne pojave kooperacije.14

Bia koja je Akselrod stavio u virtuelno okruenje kako bi sproveo

ovo kruno takmienje nisu bila potpuno onakvi intencionalni entiteti kakvi su gore ocrtani. Umesto toga, njihove motivacije i izbori bili su
usko ogranieni upotrebom formalizma teorije igre, koja prouava
dinamiku situacija to ukljuuju sukob interesa. I to je jo znaajnije,
Akselrodovi entiteti bili su kompjuterski programi, od kojih je svaki
napisao drugi programer, igrajui verziju igre nazvane Zatvorenikova
dilema. U ovoj imaginarnoj situaciji, dva sauesnika u zloinu uhvatila je policija i zasebno im nudi sledeu pogodbu: ukoliko jedan od
njih optui svog sauesnika, a drugi to ne uini, izdajica e biti osloboen, dok naivina dobija najteu kaznu. Sa druge strane, ukoliko
obojica brane svoju nevinost i ne pristaju na izdajstvo obojica dobijaju
manju kaznu. Konano, ukoliko i jedan i drugi izdaju, obojica e dobiti dugu kaznu. Ovde se javlja dilema iz injenice da ak i ako izdajstvo
svog saradnika nije najbolji ukupni ishod, nijedan od dvojice ne moe
da se pouzda u to da njegov sauesnik nee pokuati da za sebe izdejstvuje najbolji ishod (osloboenje) ostavljajui onom drugom da plati
ceh. A stoga to oba zatvorenika razmiljaju na isti nain, obojica
biraju izdajstvo i dugotrajniju kaznu koju ono podrazumeva, umesto
odanosti i krae kazne.
U stvarnom svetu ostvarenje ove dileme nalazimo, primera radi, u
fenomenu poznatom kao tranje u banku. Kada se razglasi novost
da banka loe stoji, svaki pojedinani tedia bira izmeu dve mogunosti: ili da pojuri u banku i povue svoju uteevinu ili da ostane kod
kue i dozvoli da se banka konsoliduje. Svaki pojedinac takoe zna da
je za zajednicu najbolji ishod da svi ostave svoju uteevinu u banci i
tako joj omogue da prebrodi krizu. Ali niko sebi ne moe da priuti da
bude onaj koji gubi svoju uteevinu, i tako se dogaa da svi pohrle da
izvuku svoj novac, ime upropauju instituciju. Hofteder navodi
obilje drugih primera, ukljuujui onaj u kojem su ne jednom, ve u
nizu sluajeva uesnici stavljeni pred izbor izmeu izdaje ili saradnje.
14 Douglas R. Hofstadter, The Prisonerss Dilemma and the Evolution od Cooperation, u Metamagical Themes, NY, Basic Books, 1985, str. 720.

Manuel de Landa, Virtuelno okruenje i pojava sintetikog uma

391

Na primer, zamislimo trgovce u praumi sa prilino primitivnim

sistemom trgovine: svaki naprosto ostavi vreu s robom na ranije utvrenom mestu, i kasnije se vrati da pokupi drugu vreu, nikada pri tom
ne upoznajui svog druga u trgovini. Ideja je da se u svakoj transakciji
suoavamo sa jednom nedoumicom, budui da je najunosnije ostaviti
praznu torbu i prepustiti drugome da plati ceh. Razlika je, meutim,
u tome da se tim postupkom ugroava sama situacija trgovine, i stoga
je ovde u sluaju izdajstva gubitak vei. (Ovo se naziva zatvorenikova
dilema koja se ponavlja.)
Akselrodova bia odigrala su jednu takvu ponavljanu verziju igre
jedno sa drugim. Za nas je ovde znaajno to da se posle nekoliko decenija primene analitikih tehnika u prouavanju ovih situacija, ideja da
dobri stiu poslednji na cilj (tj. da je najracionalnija strategija izdati
svog saradnika) uvrstila u akademskim krugovima (kao i meu
ekspertima). Na primer, kada je Akselrod prvi put uputio poziv kandidatima za svoje virtuelno takmienje veina programa bili su izdajice. Ipak, pobednik to nije bio. Bio je dobar (uvek je pri prvom
susretu saraivao, davao je znake dobre volje i ukljuivao se u situaciju
razmene), osvetoljubiv (izdat on bi pri prvom sledeem susretu
uzvraao izdajom) a ipak nezlopamtilo (kada bi se osvetio bio je
spreman da ponovo uspostavi odnos saradnje). Kako je gore spomenuto, tu nije bilo rei o istinski intencionalnim biima, pa su osobine
dobar, osvetoljubiv, nezlopamtilo bile poput novih svojstava znatno
jednostavnijeg reenja. Dato mu je ime Merom za meru, a njegova
stvarna strategija bila je jednostavno uvek saraivati u prvom potezu,
a zatim uiniti ono to je drugi igra uinio u prethodnom potezu.
Program je pobedio zato to kriterijum uspenosti nije bila brojnost
poraenih saradnika, ve koliina ukupne trgovine koja se ostvari.
Zato to se nametnula ideja da dobri stiu poslednji na cilj,
postale su nemogue dalje analize situacije (koje bi razotkrile injenicu
da se ovaj princip ne primenjuje na ponovljenu verziju igre). Bilo je
neophodno osloboditi ovaj put korienjem virtuelnog okruenja da se
njime sintetizuju nova intuitivna saznanja. I u izvesnom smislu,
Akselrod je upravo to uinio. On je potom otiao jo dalje i iskoristio
je detaljnije simulacije (meu kojima i onu u kojoj su se bia razmnoila, sa odreenim brojem potomaka povezanim sa uspenou roditelja u trgovini), kako bi dobio dalje intuitivne prodore u pogledu toga
kako strategije saradnje mogu da se razviju u ekolokoj sredini, koliko

392 

Mediji / Mo / &

su jake i stabilne ove strategije, i jo mnotvo drugih pitanja. Evolutivni

biolozi, opremljeni ovim novim saznanjima, otkrili su, zatim, da majmuni u svojim prirodnim stanitima igraju neku vrstu Merom za
meru.15
Na taj nain, dok neke od upotreba virtuelnog okruenja pretpostavljaju da su prevaziene stare i uvreene ideje (o sutinama i optimalnosti), ovi apstraktni svetovi takoe mogu da se iskoriste za sintetizovanje intuitivnih saznanja neophodnih za uklanjanje drugih ideja
koje su prepreka na putu boljeg razumevanja dinamike realnosti.
Populacijsko miljenje ini se da je zauvek prouzrokovalo iezavanje sutina iz sveta filozofije. Nelinearna dinamika, i specifinije,
pojam novih osobina kao da ukazuju na smrt filozofske pozicije
poznate kao redukcionizam (u osnovi, da su svi fenomeni principijelno svodljivi na fizike pojave). Danas je jasno da e se na svakom
nivou sloenosti pojavljivati osobine koje je nemogue svesti na nie
nivoe, naprosto zato to sa prelaskom na ispitivanje entiteta niih
nivoa, nestaju svojstva koja se pojavljuju usled njihovih interakcija.
Konekcionizam, zauzvrat, nudi potpuno novo razumevanje naina na
koji ponaanje to se pridrava pravila moe da se pojavi iz sistema u
kojem uopte nema eksplicitnih pravila ili simbola. Ovim bi trebalo da
bude zavrena vladavina koncepcije jezika zasnovanog na sintaksikim
entitetima i njihovim formalnim odnosima (Sosirovi oznaitelji i pravila omskog). Ova koncepcija (nazovimo je formalizam) bila je
potpuno dominantna u proteklom veku, dovodei u izvesnim sluajevima do ekstremnih oblika lingvistikog relativizma, to jest, ideje da
svaka kultura deli svet iskustva na drugaiji nain jednostavno zato to
koristi drugaije lingvistike maine da organizuje to iskustvo. Ukoliko
je konekcionizam u pravu, oveanstvo onda zaista ima mnogo zajednikog iskustva (osnovna intencionalna mainerija koja ga povezuje sa
svetom) bez obzira na to to neki delovi tog iskustva mogu da budu
uoblieni u razliite lingvistike forme.16
tavie, kada lingvisti jednom ponu da razmiljaju o populacijama
i ponu da koriste virtuelna okruenja, biemo svedoci pojave jedne iz
temelja drugaije nauke o jeziku. Na primer, pre otprilike hiljadu godi15 James L. Gould i Carol Grant Gould, Sexual Selection, NY, Scientific American
Library, 1989), str. 244-247.
16 Donald E. Brown, Human Universals, NY, McGraw-Hill, 1991.

Manuel de Landa, Virtuelno okruenje i pojava sintetikog uma 

393

na, populacija anglosaksonskih seljaka nastanila se u Engleskoj, pretrpela je nametanje francuskog kao zvaninog jezika svoje zemlje koje su
sproveli normanski osvajai. U periodu od priblino dvesta godina,
kako bi se oduprla ovom obliku lingvistikog kolonijalizma, ova
zemljoradnika populacija transformisala je ono za ta bi se moglo rei
da je, u svojoj osnovi, orba germanskih dijalekata (sa primesom skandinavske miroije) u neto to je prepoznatljivo kao dananji engleski
jezik. U svakom sluaju, da bismo stigli do modernog engleskog jezika
bilo je potrebno da proe jo nekoliko vekova, ali kimeni stub ovog
jezika ve se pojavio u spontanom radu jedne populacije pod pritiskom
zavojevakog jezika.17 Moda e se jednoga dana od lingvista zahtevati
da ispitaju svoje teorije u virtuelnom okruenju interaktivnih intencionalnih entiteta, tako da e postati mogue pokazati da su pravila
gramatike koja oni uspostavljaju za jedan jezik spontani produkt dinamike populacije govornika (umesto da postoje u sinhronom svetu,
izolovana od stvarnih interakcija nekoliko narataja govornika).
Virtuelna okruenja e nam moda dozvoliti ne samo da shvatimo
fluidnu i promenljivu prirodu realnih jezika, njih je takoe mogue
iskoristiti u sticanju saznanja o procesima koji tee tome da zamrznu jezike, kao to su proces standardizacije kroz koji su mnogi
evropski jezici proli poetkom XVII veka. Za razliku od panskog,
italijanskog i francuskog, gde je ustaljivanje pravila i renika jezika
imalo za oslonac instituciju (npr. Akademiju), u Engleskoj je proces
standardizacije izvren masovnim objavljivanjem autoritativnih renika, gramatika i pravopisa. Kako su zapravo maine ovog lingvistikog
inenjeringa izvrile relativno stvrdnjavanje onoga to je ranije bilo
fluid lingvistike materije, mogue je otkriti preko kompjuterske
simulacije. Slino tome, kad god jedan jezik postane standardizovan
svedoci smo politikog pokoravanja mnogih manjinskih dijalekata
od dijalekta urbane prestonice (londonski dijalekt u sluaju engleskog
jezika). Virtuelno okruenje moe nam posluiti da izradimo dinamiki model irenja dominantnog dijalekta preko kulturnih i geografskih
barijera, i toga kako su tehnologije kao to je The Railroader Radio
(npr. BBC) omoguile prevazilaenje takve barijere.18
17 John Nist, A Structural History of English, NY, St. Martin Press, 1966, pogl. 3.
18 Tony Crowly, Standard English and the Politics of Language, University of Illinois Press, 1989.

394 

Mediji / Mo / &

Lingvisti budunosti moi e jednog dana da se osvrnu za sobom i

sa znatieljom pogledaju nau lingvistiku dvadesetog veka, te da se
zapitaju nije li naa fascinacija statikim (sinhronijskim) shvatanjem
jezika posledica toga to su jezici gde su ova shvatanja po prvi put formulisana (francuski i engleski) izgubili svoju fluidnu prirodu time to
su artificijelno zamrznuti nekoliko vekova ranije. Ovi budui istraivai moda e postaviti pitanje kako smo mi to zamiljali da e stabilnost
lingvistikih struktura moi da bude objanjena bez koncepta atraktora. Kako, na primer, prevlast odreenih obrazaca reenine strukture
(npr. subjekat-predikat-objekat, ili SPO) moe da se objasni, ili kako
da se napravi model razgranavanja koje vodi od jednog obrasca do
drugog bez nekog oblika nelinearne stabilizacije (npr. engleski, kojem
je moda trebalo hiljadu godina da sa SOP pree na SPO).19
Lingvisti sutranjice e takoe shvatiti da, otuda to ovi dinamiki
procesi zavise od postojanja heterogenosti i drugih nelinearnosti,
razlog zbog kojeg ne moemo da ih obuhvatimo naim modelom jeste
u uvravanju omskijanske ideje homogene jezike zajednice jednojezikih pojedinaca, u kojoj svaki govornik raspolae podjednakim
jezikim umeem.
Realne lingvistike zajednice nisu homogene u raspodeli lingvistike kompetencije, i one nisu zatvorene u lingvistike tokove koji
dolaze iz spoljanje sredine (engleski, na primer, bio je izloen velikom
prilivu francuskih rei u vie trenutaka u svom razvoju). Mnoge zajednice su zapravo dvojezike ili viejezike, a konstruktivna kao i
destruktivna interferencija meu jezicima stvara nelinearnosti koje
mogu biti presudne za ukupnu dinamiku. Kao primer mogli bismo
uzeti sluaj kreolskih jezika. Svi oni su se razvili od pidina stvorenih
u robovskim populacijama, istinskim jezikim laboratorijama, gde
je jezik gospodara plantae gubio svoje tananosti i kombinovao se sa
materijalom iz vie robovskih dijalekata. Mogue je da e nam jednoga
dana virtuelno okruenje dozvoliti da sastavimo mapu dinamikih
atraktora oko kojih su se stabilizovali ovi kreolski jezici, karakteristini
po svom brzom razvoju.20
19 Winfred P. Lehrmann, The Great Underlying Ground-Plans, u Syntactic Ty
pology, ur. Winfred P. Lehrmann , Sussex, Harvester Press, 1978, str. 37.
20 David Decamp, The Study of Pidgin and Creole Languages, u Pidginization
and Creolization of Languages, ur. Dell Hymes, Oxford, Cambridge University

Manuel de Landa, Virtuelno okruenje i pojava sintetikog uma

395

Disciplina sociolingvistike (u sprezi sa radom lingvista kao to je

Vilijam Lavob /William Lavob/) dala je niz znaajnih doprinosa
potrebnih da se nauka o jeziku oisti od klasinih pretpostavki koje su
dovele do formalizma, i priblii istinskom populacijskom miljenju.
Zaista, centralna panja sociolingvista bila je usmerena na prouavanje
stilske varijacije u govornim zajednicama. To je mehanizam za generisanje diverziteta na nivou govornika i, kao takav, on bi mogao da bude
odbaen kao egzogen u odnosu na jezik. Lavob je, meutim, otkrio da
neka od jezikih pravila (on ih naziva varijabilna pravila) mogu da
stvore sistematinu, endogenu varijaciju.21 Ovo nam prua jedan od
elemenata potrebnih za na evolutivni pretraivaki ureaj.
Sociolingvisti su takoe zapoeli prouavanje pritisaka selekcije
koji su njen drugi element. Oni mogu da imaju mnotvo oblika. U
malim zajednicama, gde jeziki stilovi slue kao obeleje identiteta,
pritisak u drutvenim mreama moe da deluje kao filter, pospeujui
akumulaciju onih formi i struktura koje odravaju integritet lokalnog
dijalekta. S druge strane, stigmatizacija izvesnih formi od govornika
standardnog jezika (naroito kada je pojaana sistemom prisilne edukacije) moe da bude izvor pritisaka selekcije koji vode eliminaciji
lokalnih stilova. Uprkos ovim naporima, formalizam je jo vrsto ukorenjen u lingvistici, i otuda ova disciplina trenutno nije u stanju da
koristi pun potencijal virtuelnih okruenja. (to ne znai, naravno, da
se kompjuteri ne primenjuju u lingvistikim istraivanjima, ali ova
primena ostaje analitika i usmerena odozgo-nadole umesto sintetika, odozdo-nagore).
Kao to je lingvistika nasledila homogeni, zatvoreni prostor klasine termodinamike, kao i njenu koncepciju stabilnosti, isto vai i za
matematiku ekonomiju. I tu se pretpostavlja da je populacija proizvoaa i potroaa homogena u svojoj raspodeli racionalnosti i trine
moi. To jest, svi inioci raspolau savrenim predvianjem i neogranienom vetinom izvoenja prorauna, i niko ne vri bilo kakvu vrstu
uticaja na cene. Savrena racionalnost i savrena kompeticija dovode
do svojevrsnog optedrutvenog kompjutera, u kojem cene prenose
informaciju (kao i podsticaj da se kupuje ili prodaje), i gde se potranja
Press, 1971.
21 William Labov, Sociolingvistic Patterns, Philadelphia, University of Pennsylvania Press, 1971, str. 271-273.

396 

Mediji / Mo / &

odmah prilagoava ponudi kako bi se postigla optimalna uravnoteenost. Kao to su sociolingvisti ponudili protivotrove za klasine pretpostavke koje podupiru njihovo polje rada, oni koji prouavaju organizacije i organizacionu ekologiju umnogome ine isto u prouavanju
ekonomije.22
Ne samo to se ekonomski akteri sada posmatraju kao znatno
ogranieni u svojim vetinama prorauna ve je ova ograniena racionalnost locirana u kontekstu specifinih organizacija gde dejstvuje i
gde je dodatno omeena svakidanjim rutinama koje ine organizaciono pamenje. Drugim reima, ne samo to se donoenje odluka
unutar organizacija vri na osnovu adaptivnih uverenja i pravila delovanja (pre nego optimizovanja racionalnosti), ve velikim njegovim
delom upravljaju ovetale procedure proizvodnje predmeta, zapoljavanja/otputanja radnika, investiranja u istraivanje i razvoj, i tako
dalje. Otuda to se ove procedure nesavreno prenose na svako mesto
gde kompanija otvori novi pogon, ovaj proces daje nam ekvivalent
varijabilne reprodukcije.23 Promenljiva klima za investiranje, koja prati
uspone i padove godina prosperiteta i recesija, prua neke od pritisaka
selekcije koji deluju na populacije organizacija. Drugi pritisci dolaze od
drugih organizacija, kao u prirodnim ekosistemima, gde su druge vrste
(grabljivci, paraziti) takoe uesnici prirodne selekcije. Ovde divovske
korporacije, koje imaju kontrolu nad svojim cenama (i stoga nisu podlone pritiscima ponude i potranje) imaju ulogu predatora, delei
trite na precizno definisane teritorije (udeo u tritu).
Kao u lingvistikom istraivanju, tehnike kompjuterske simulacije
upotrebljavaju se u ekonomiji (npr. ekonometrika), ali u mnogim sluajevima pristup je ostao analitiki (tj. odozgo-nadole, pri emu se kao
polazite uzimaju makroekonomski principi). Sa druge strane, i za
razliku od situacije u lingvistici, pristup odozdo-nagore, u kojem se
kombinuju populacije organizacija i nelinearna dinamika, ve ubrzano
napreduje. Znaajan primer ovoga jeste Nacionalni model dinamike
sistema, pri MIT-u. Kao na polju vetakog ivota, mera uspenosti
ovde je sposobnost ovih modela da sintetizuju novo ponaanje koje
22 Michael T. Hannan i John Freeman, Organizational Ecology, Harvard University Press, 1989.
23 Richard R. Nelson i Sidney G. Winter, An Evolutionary Theory of Economic
Change, Cambridge Mass., Belknap Press, 1982, str. 14.

Manuel de Landa, Virtuelno okruenje i pojava sintetikog uma 

397

idejni tvorci modela nisu predvideli. Jedan dramatian primer jeste

spontana pojava ciklinih ekvilibrijuma sa periodom koji je mogue
uporediti sa uvenim Kondratjevljevim (
) ciklusom.
Da podaci nekoliko ekonomskih pokazatelja (BND, stopa nezaposlenosti, zbirne cene, interesne stope), poev od ranog XIX veka, ispoljavaju nedvosmislenu periodinost kretanja tokom priblino pedeset
godina, opte je poznato bar posle rada Dozefa umpetera (Joseph
Schumpeter). Ponueno je nekoliko moguih mehanizama koji objanjavaju ovo ciklino ponaanje, ali nijedan nije naiao na potpuno
prihvatanje. Ovde je znaajno to da MIT-ov model endogeno generie
ovo periodino kolebanje, i da se ovo ponaanje pojavljuje spontano iz
interakcije populacije organizacija, na iznenaenje tvoraca modela,
koji nisu bili u toku sa literaturom o Kondratjevljevim ciklusima.
Kljuni sastojak koji omoguava ovom i drugim modelima da
generiu spontane oscilacije, jeste u tome da oni moraju da deluju
daleko od ekvilibrijuma. U tradicionalnim ekonomskim modelima,
jedini dinamiki procesi koji su ukljueni jesu oni koji uvaju sistem
blizu ekvilibrijuma (kao to su opadajue povratne dobiti koje deluju kao negativan fidbek). Dejstva eksplozivnih procesa pozitivnog fidbeka (kao to su ekonomije skale) obino se minimalizuju. Ali takvi
procesi samojaanja udaljavaju sistem od ravnotenog stanja, a to je,
zajedno sa nelinearnostima generisanim nesavrenom kompeticijom i
ogranienom racionalnou, ono to stvara mogunost dinamike
stabilizacije.24
U MIT-ovom modelu, upravo petlja pozitivnog fidbeka pokree
sistem ka bifurkaciji, gde takasti atraktor iznenada postaje ciklian.
Naroito je onaj sektor ekonomije koji stvara proizvodnu maineriju
koju koristi ostatak kompanija (sektor kapitalnih dobara), podloan
efektima pozitivnog fidbeka, jer uvek kada se potranja za mainama
uvea, ovaj sektor mora samom sebi da upuuje porudbine. Drugim
reima, kada je bilo kojoj kompaniji ovog sektora potrebno da proiri
svoje kapacitete kako bi zadovoljila rastuu potranju, maine koje se
koriste za proizvodnju maina dobavljaju se od drugih kompanija istog
24 W. Brian Arthur, Self-Reinforcing Mechanism in Economics, u The Eco
nomy as an Evolving Complex System, ur. Philip W. Anderson, Kenneth J. Arrow
i Daniel Pines, Addisson-Wesley, 1988.

398 

Mediji / Mo / &

sektora. Moe da se dogodi da odlaganja i druge nelinearnosti, onda,

uvea ova petlja fidbeka, to dovodi do pojave stabilnog ali periodinog
ponaanja.25
Kao to smo videli, posezanje za potencijalom epistemolokog
rezervoara koji sainjavaju virtuelna okruenja zahteva naputanje
mnogih starih filozofskih uenja. Esencijalizam, redukcionizam i formalizam prvi moraju da otpadnu. Naa intelektualna navika linearnog
miljenja, u kojem se interakcija razliitih uzroka posmatra kao dopuna, i gde stoga globalne osobine koje su vie od zbira delova ne predstavljaju mogunost, takoe moraju da budu iskljuene. Isto je i sa
naom navikom miljenja u smislu konzervativnih sistema, izolovanih
od tokova energije i materije iz spoljanje sredine. Jedino disipativni,
nelinearni sistemi generiu celoviti spektar dinamikih formi stabilizacije (atraktora) i diverzifikacije (bifurkacija).
Zauzvrat, miljenje u smislu atraktora i bifurkacija odvee nas
radikalnom preinaavanju filozofskog uenja poznatog kao determinizam. Atraktori su potpuno deterministiki, to jest, ukoliko dinamikom date populacije upravlja atraktor, populacija o kojoj je re bie
izloena snanom delovanju nunosti da se ponaa na naroit nain.
Ipak, ovo ne znai da se vraamo satnom determinizmu klasine fizike.
U prvom redu zato to atraktori deluju uvek u grupi, i tako u svako
doba, populacija koja je zarobljena u jednom stabilnom stanju moe da
bude pomerena ka drugom stabilnom stanju preko spoljanjeg oka (ili
pomou sopstvenih unutranjih ureaja). Na izvestan nain to znai
da populacije biraju izmeu razliitih lokalnih sudbina.
Osim toga, neki atraktori (nazvani udni atraktori ili deterministiki haos), povezuju populacije u inherentno kreativno stanje.
To jest, izvesna populacija ijom dinamikom upravlja udni atraktor,
mora neprestano da istrauje ogranieni skup mogunosti prostora
svojih moguih stanja. Ukoliko je haotini atraktor mali u odnosu
na razmere ovog prostora, on onda efektivno zatvara dinamiku sistema unutar relativno malog skupa moguih stanja, pa je ponaanje koje
odatle proizlazi daleko od nasuminog, a ipak je bitno varijabilno.
25 J. D. Sternman, Nonlinear Dynamics in the World Economy: the Economic
Long Wave, u Structure, Coherence and Chaos in Dynamical Systems, ur. Peter
L. Christiansen i R. D. Parmentier, Manchester, Manchester University Press,
1989.

Manuel de Landa, Virtuelno okruenje i pojava sintetikog uma

399

Konano, kao da nije dovoljno podriti klasini determinizam, postoje

takoe bifurkacije, kritike take u kojima se raspodela atraktora transformie u drugu raspodelu. U trenutku dogaanja ove transformacije,
srazmerno neznatan broj fluktuacija u okruenju moe da ima nesrazmerno velike efekte u raspodeli atraktora koja sledi. Prema reima Ilje
Prigoina i Izabele Stengers (Isabelle Stengers):
Sa stanovita fiziara ovo podrazumeva, s jedne strane, razlikovanje izmeu stanja sistema u kojem je svaka individualna inicijativa
osuena na to da bude beznaajna, i s druge, podruja bifurkacije u
kojima individua, ideja ili novo ponaanje moe da poremeti globalno
stanje. ak i u ovim podrujima, pojaavanje se oigledno ne deava
kod bilo kojeg pojedinca, ideje, ili ponaanja, ve samo kod onih opasnih to jest, onih koji mogu da iskoriste nelinearne odnose koji
garantuju stabilnost ranijeg reima. Tako smo navedeni na zakljuak
da iste nelinearnosti mogu da proizvedu poredak u haosu elementarnih procesa i da, pod drugaijim okolnostima, budu odgovorne za
razaranje istog tog poretka, na kraju proizvodei novu koherenciju
s-one-strane druge bifurkacije.26
Ovaj novi pogled na prirodu determinizma takoe moe da ima
posledice za jo jednu filozofsku kolu miljenja: uenje o slobodnoj
volji. Ako je posmatrana dinamika populacija ona iji su pripadnici
ljudska bia (na primer, odreeno ljudsko drutvo), onda je beznaajno
kolebanje koje moe da postane opasno u blizini bifurkacije zaista
individualno (dakle, ini se da nam ovo garantuje trunku slobodne
volje). No, ukoliko je populacija o kojoj se radi populacija neurona (ije
ukupno stanje jeste svesno stanje jedinke) to bi potkopalo slobodnu
volju, s obzirom na to da tu mikrokognitivni dogaaj moe da odlui
kakav e biti novi globalni ishod.
U svakom sluaju, presudna stvar jeste prepoznati, u svim sferama
realnosti, postojanje rezervoara mogunosti koji predstavlja nelinearna stabilizacija i diverzifikacija (rezervoar koji sam na drugom mestu
nazvao mainska fila27).28 Takoe, moramo da shvatimo kako po
26 Ilya Prigogine i Isabelle Stengers, op. cit., str. 190.
27 Fila, kolo ili tip, u biologiji, kategorija klasifikovanja biljaka i ivotinja, ispod
carstva, iznad klase Prim. prev.
28 Manuel De Landa, War in the Age of Intelligent Machines, NY, Zone Books, 1991.

400 

Mediji / Mo / &

samoj svojoj prirodi sistemi koji su voeni nelinearnom dinamikom

odolevaju apsolutnoj kontroli i da je ponekad jedino mogue otkriti ili
pratiti trag mainske file. Za izvrenje ovog zadatka ak i na modikum
slobodne volje moe da bude dovoljan. Pretraivaki ureaj koji ini
genetska varijacija i prirodna selekcija, zapravo otkriva mainsku filu.
To jest, bioloka evolucija nije vidovita, ona je prisiljena da tumara u
mraku, penjui se od jednog atraktora do drugog, od jedne stabilne
strategije inenjeringa do druge. Ipak, ona je proizvela udesno raznovrsne i robusne ekosisteme koje mi danas imamo pred svojim oima.
Moda e doi dan kada e virtuelna okruenja postati orua kakva su
nam potrebna da pomou njih mapiramo atraktore i bifurkacije, to bi
nam omoguilo da i sami otkrijemo mainsku filu u potrazi za boljom
sudbinom oveanstva.
S engleskog preveo ore oli

Biografije autora

401

il Delez (Gilles Deleuze, 19251995), francuski filozof, od poetka ezdesetih,

do smrti, pisao je uticajne tekstove iz oblasti filozofije, umetnosti, filma i knjievnosti. Predavao je od 1969. do 1987. na pariskom univerzitetu Pariz VIII u
Vansanu. U saradnji sa Feliksom Gatarijem (Flix Guattari) napisao je knjige
Kapitalizam i izofrenija: Anti-Edip (Capitalisme et Schizophrnie 1, LAnti-dipe,
1972), Kafka (Kafka: pour une littrature mineure, 1977), Hiljadu ravni (Capitali
sme et Schizophrnie 2. Mille Plateaux, 1980), ta je filozofija? (Quest-ce que la
philosophie?, 1991).
Njegove knjige Razlika i ponavljanje (Diffrence et rptition, 1968) i Logika smi
sla (Logique du sens, 1969) smatraju se nekim od njegovih najuticajnijih knjiga.
U svojim knjigama bavio se istaknutim misliocima kao to su Hjum, Nie,
Bergson, Spinoza, Kant ili Lajbnic: Empirisme et subjectivit (1953), Nietzsche et
la philosophie (1962), La philosophie critique de Kant (1963), Le Bergsonisme
(1966), Spinoza et le problme de lexpression (1968), Le Pli: Leibniz et le Baroque
(1988).
Iz oblasti knjievnosti i umetnosti objavio je knjige o Prustu i Bejkonu, kao i
dve knjige o filmu: Proust et les signes (1964), Francis Bacon: Logique de la sen
sation (1981), Cinma I: Limage-mouvement (1983), Cinma II: lImage-temps
(1985), Foucault (1986).
Feliks Gatari (Flix Guattari, 19301992), francuski filozof, semiotiar i psihoterapeut, najpoznatiji je po svojoj intelektualnoj saradnji sa ilom Delezom.
Neke od njegovih najuticajnijih ideja jesu koncepti asemblaa, elee maine,
deteritorijalizacija, izoanaliza. Neka od najznaajnijih dela: Psychanalyse et
transversalit. Essais danalyse institutionnelle, 1972), La rvolution molculaire
(1977, 1980), Les annes dhiver 19801985 (1986), Cartographies schizoa
nalytiques (1989), i mnoga druga.
Edvard V. Soda (Edward Soja), roen 1940. godine u Bronksu, Njujork, SAD,
postmoderni politiki geograf i urbanista. Radi kao profesor na Univerzitetu
u Los Anelesu (UCLA), na Katedri za urbano planiranje, kao i na Londonskoj
koli ekonomije i politikih nauka (London School of Economics). Soda svoju
postmodernu kritiku analizu usmerava na prostor i drutvo, na ono to on
naziva prostornost (spaciality), na ljude i mesta u Los Anelesu.
Neka od najznaajnijih dela su: Postmodern Geographies: The Reassertion of
Space in Critical Social Theory (1989), Thirdspace: Journeys to Los Angeles and
Other Real-and-Imagined Places (1996), Postmetropolis: Critical Studies of Cities
and Regions, 2000, Seeking Spatial Justice (2010).
Dona Haravej (Donna J. Haraway), roena 1944. godine u Denveru, Kolorado,
profesorka je na Katedri za istorija svesti (History of Consciousness) na Kalifornijskom univerzitetu u Santa Kruzu. Dona Haravej dri i predavanja iz

402 

Mediji / Mo / &

enskih studija i istorije nauke na Univerzitetu Havaji i na Univerzitetu Dons

Hopkins (Johns Hopkins), a predaje i feministiku teoriju i tehno-nauku na
European Graduate School. Njene ideje koje uvezuju studije primatologije,
filozofiju, razvojnu biologiju i feministike studije podstakle su mnoge debate
u savremenom svetu. Neka od njenih najznaajnijih dela su: Manifest za
Kiborge: nauka, tehnologija i socijalistiki feminizam kasnog XX veka (A
Cyborg Manifesto: Science, Technology, and Socialist-Feminism in the Late
Twentieth Century, 1985), Situated Knowledges: The Science Question in
Feminism and the Privilege of Partial Perspectives (1988), Primate Visions:
Gender, Race, and Nature in the World of Modern Science (1989), Simians,
Cyborgs and Women: The Reinvention of Nature (1991), Modest_Witness@
Second_Millennium.FemaleManMeets_OncoMouse: Feminism and Technos
cience (1997), The Companion Species Manifesto: Dogs, People, and Significant
Otherness (2003), When Species Meet (2008).
Mladen Dolar je roen 1978. godine u Mariboru u Sloveniji. Diplomirao je
filozofiju i francusku knjievnost na Univerzitetu u Ljubljani. Studije je nastavio na Univerzitetu Pariz VII i na Univerzitetu u Vestminsteru.
Dolar je, zajedno sa Slavojem iekom i Rastkom Monikom, suosniva ljubljanske kole psihoanalize iji je cilj bio postizanje sinteze izmeu psihoanalize i nemakog idealizma. Dolar je predavao na Univerzitetu u Ljubljani od
1982. do 2010. godine, kada je postavljen za redovnog profesora na Akademiji
Jan Van Ajk u Mastrihtu u Holandiji. Glavne oblasti njegovog istraivanja jesu
filozofija G. V. F. Hegela (o kome je napisao nekoliko knjiga, ukljuujui dvotomnu interpretaciju Hegelove Fenomenologije duha, i francuskog strukturalizma. Bavi se i filmskom kritikom i teorijom muzike. Knjige na engleskom
jeziku: Operas Second Death (New York: Routledge, 2002), u saradnji sa Slavojem iekom, A Voice and Nothing More (Cambridge: MIT Press, 2006).
Dudit Batler (Judith Butler) roena je 1956. godine u Americi. Bavi se
poststrukturalistikom filozofijom, dajui veliki doprinos na poljima feminizma, queer teorije, politike filozofije i etike. Profesorka je na Odseku za retoriku i Odseku za komparativnu knjievnost na Kalifornijskom univerzitetu u
Berkliju. Doktorirala je na Jejlu, 1984. godine. Njena je disertacija odmah
objavljena pod nazivom Subjekti elje: hegelovska promiljanja o dvadesetom
veku u Francuskoj (Subjects of Desire: Hegelian Reflections in Twentieth-Century
France). Bavi se istraivanjima na podruju knjievne teorije, moderne filozofske fikcije, feministikih studija i studija seksualnosti, evropske knjievnosti i
filozofije devetnaestog i dvadesetog veka, temama kao to su gubitak, eljenje
i rat. u skorije vreme bavi se istraivanjem jevrejske filozofije i postcionistikom kritikom drave nasilja.
Neka od njenih najznaajnijih dela su: Nevolje s rodom (Gender Trouble, 1990)
Tela koja neto znae (Bodies That Matter, 1993), The Psychic Life of Power: The

Mladen Dolar, O vremenu koje je prolo 

403

ories in Subjection (1997), Precarious Life: The Powers of Mourning and Violence
(2004), Giving An Account of Oneself(2005), Frames of War: When Is Life Grieva
ble? (2009), The Power of Religion in the Public Sphere(2011) i mnoga druga.
Peter Sloterdijk (Peter Sloterdijk), roen 1947. godine u Karlsrueu, nemaki
je filozof, esejista, TV prezenter. Profesor je filozofije i teorije medija na Univerzitetu za umetnost i dizajn u Karlsrueu. Jedan je od voditelja jo od 2002.
godine nemakog programa Im Glashaus: Das Philosophische Quartett (U
stakleniku: filozofski kvartet), koji se temeljno bavi kljunim savremenim problemima. Neka od najvanijih dela: U istom amcu ogled o hiperpolitici (Im
selben Boot Versuch ber die Hyperpolitik, 1993), Der sthetische Imperativ
(2007). Derrida Ein gypter (2007), Theorie der Nachkriegszeiten (2008). Du
mut dein Leben ndern (2009), Philosophische Temperamente: Von Platon bis
Foucault, Mnchen (2009), Scheintod im Denken, Von Philosophie und Wissen
schaft als Ubung (2010), Die nehmende Hand und die gebende Seite (2010), i
mnoga druga.
Dord Lakof (George P. Lakoff), roen 1941. godine, ameriki kognitivni lingvista, profesor je lingvistike na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju, gde
predaje jo od 1972. godine. Najpoznatiji je po svojoj ideji da je metafora centralno mesto ljudskog miljenja, politikog ponaanja i drutva. Poslednjih godina
svoje koncepte sve vie primenjuje na podruju politike, istraujui ih u svojim
knjigama. Neka od znaajnih dela su: Whose Freedom?:The Battle over Americas
Most Important Idea, 2006, The Political Mind: Why You Cant Understand 21stCentury American Politics with an 18th-Century Brain, 2008, i mnoga druga.
Aleksander R. Galovej (Alexander R. Galloway), roen 1974. godine, vanredni
profesor na Odseku za medije, kulturu i komunikacije na Univerzitetu u Njujorku. Bavi se teorijom medija i savremenom filozofijom. Galovej je, takoe,
programer i umetnik. Jedan je od osnivaa Radikalne softverske grupe (RSG),
a njegovi umetniki projekti ukljuuju i Carnivore i Kriegspiel (zasnovane na
ratnoj igrici koju je osmislio Gi Debor (Guy Debord). Dela: Protocol: How Con
trol Exists After Decentralization (2004), Gaming: Essays on Algorithmic Culture
(2006); knjigu The Exploit: A Theory of Networks (2007) napisao je u koautorstvu s Judinom Tekerom (Eugene Thacker).
Judin Teker (Eugene Thacker), vanredni profesor na The New School u Njujorku. Poznat je po svom radu iz oblasti filozofije, teorije medija, prouavanja
anrova horor i naune fantastike. Pisao je o Delezu, Bataju, Fukou i openhaueru i srednjovekovnom misticizmu. Neka od njegovih najpoznatijih dela
su: Horror of Philosophy, vol. 1 - In The Dust Of This Planet (2011), After Life
(2010), The Exploit: A Theory of Networks (2007), The Global Genome: Biotech
nology, Politics, and Culture (2005), Biomedia (2004), i mnoga druga.

404 

Mediji / Mo / &

Vilem Fluser (Vilm Flusser, 19201991) filozof, pisac i urnalista, roen u

ekoj u porodici jevrejskih intelektualaca. Dugo je iveo u Sao Paolu gde je
dobio brazilsko dravljanstvo, a kasnije i u Francuskoj. Njegove rane radove
obeleilo je interesovanje za Martina Hajdegera, a pod uticajem egzistencijalizma i fenomenologije. Kasnije se okree istraivanjima iz oblasti filozofije
komunikacije i artistike produkcije. Pred kraj ivota je aktivno drao predavanja i pisao eseje iz oblasti teorije medija. Neka od najznaajnijih dela su:
Towards a Philosophy of Photography (1984), Kommunikologie (1996). The Shape
of Things (1999). From Subject to Project: Becoming Human (2000).
Riard Dajer (Richard W. Dyer), roen 1945. godine, engleski profesor, strunjak iz oblasti filma. Od 2006. godine radi kao profesor filmskih studija na
Kraljevskom koledu u Londonu. Bio je veoma aktivan u engleskom Frontu za
gay osloboenje i redovno objavljuje u asopisu Gej levica (Gay Left). Neka od
znaajnijih dela: Only Entertainment, (1992), The Matter of Images, (1993), White:
Essays on Race and Culture (1997), The Culture of Queers (2001), i mnoga druga.
Stjuart Hol (Stuart Hall) roen 1932. godine u Kingstonu na Jamajci, teoretiar kulture i sociolog, od 1951. godine ivi i radi u Velikoj Britaniji. Zajedno sa
Riardom Hogartom (Richard Hoggart) i Rejmondom Vilijamsom (Raymond
Williams) predstavlja jednu od kljunih figura kole miljenja koja se danas
naziva birmingemska kola studija kulture. Holov rad se prevashodno odnosi
na pojam hegemonije i studije kulture. Svojom teorijom o kodiranju i dekodiranju Hol se uvrstio meu najistaknutije savremene predstavnike teorije
recepcije. Takoe, znaajne oblasti istraivanja u Holovom radu predstavljaju
pojmovi kulturnog identiteta, rase i etniciteta. Neki od Holovih najznaajnijih
radova su: Encoding and Decoding in the Television Discourse (1973), The Hard
Road to Renewal: Thatcherism and the Crisis of the Left (1988), Representation:
Cultural Representations and Signifying Practices (1997), i mnogi drugi.
Slavoj iek, roen 1949 u Ljubljani, Slovenija. Istraiva na Institutu za sociologiju Univerziteta u Ljubljani i profesor na European Graduate School,
direktor je Berkbek instituta humanistikih nauka (Birkbeck Institute for the
Humanities) Londonskog univerziteta kao i predsednik Drutva za teorijsku
psihoanalizu u Ljubljani. Predaje i na brojnim univerzitetima u USA (Kolumbija, Prinston, New School for Social Research, Njujorki univerzitet, Univerzitet Miigen).
Koristei se primerima iz popularne kulture, filma, politike, iek nastoji da
na svojstven nain interpretira teorije mislilaca poput Hegela, Marksa ili
Lakana. Njegov rad karakterie radikalna kritika savremene politike, filozofije,
kao otar smisao za humor i brisanje razlike izmeu visoke i masovne kulture.
Da bi se razumeli fenomeni savremenog sveta, prema ieku, neophodno je
menjati taku gledanja kako bi se dolo do vika smisla razliitih pojmova

Mladen Dolar, O vremenu koje je prolo 

405

poput: ideologije, subjektivnosti, fundamentalizma, rasizma, nasilja, ljudskih

prava, multikulturalizma globalizacije i sl. Objavio je preko pedeset knjiga
meu kojima su:
Hegel and the Infinite: Religion, Politics, and Dialectic (2011), Pauls New Moment:
Continental Philosophy and the Future of Christian Theology (2010), The Idea of
Communism (2010), Living in the End Times (2010), Philosophy in the Present
Polity (with Alain Badiou, 2010), Badiou & iek: Hvalnica Ljubezni (Love and
Terror) (2010), Drutvo za teoretsko psihoanalizo (2010), Mythology, Madness and
Laughter: Subjectivity in German Idealism (2009), First As Tragedy, Then As Farce
(2009), In Search of Wagner (2009), Monstrosity of Christ: Paradox or Dialectic?
(2009), Violence: Big Ideas/Small Books (2008), In Defense of Lost Causes (2008),
How to Read Lacan (2006), The Parallax View (2006), Lacan: The Silent Partners
(2006), Operas Second Death (2001), On Belief (2001), Enjoy Your Symptom!
(1992), Looking Awry (1991), For They Know Not What They Do (1991), Hitchcock
II. (1991), The Sublime Object of Ideology (1989), Druga smrt Josipa Broza Tita
(1989), Znak, oznaitelj, pismo (1976) i Boleina razlike (1972).
Sejdi Plent (Sadie Plant) roena 1964. godine u Birmingemu u Velikoj Britaniji, bavi se drutvenim potencijalom sajber-tehnologije. Doktorirala je na
Odseku za filozofiju na Univerzitetu u Manesteru, potom je predavala na
Univerzitetu u Birmingemu, na Odseku za studije kulture. Osnovala je katedru za istraivanje kibernetike kulture na univerzitetu u Vorviku, gde je i
predavala, do 1997 godine, kada naputa univerzitetsku karijeru i potpuno se
posveuje pisanju. Objavljuje tekstove u razliitim asopisima i publikacijama
poput Financial Timesa, Wired, Blueprint, i Dazed and Confused.
Pol Virilio (Paul Virilio) filozof, urbanist i teoretiar kulture, roen je u Parizu
1932. Teite njegovog rada je na istraivanju urbanih prostora i razvoja tehnologije u odnosu na mo i brzinu. Razvio je pojam dromologije da bi objasnio svoju teoriju o brzini i tehnologiji, smatrajui da je logika brzine u osnovi tehnolokog drutva. Predavao je na Ecole Speciale d Architecture, a od
1998 predaje na European Graduate School (EGS). Njegovi poslednji projekti
ukljuuju rad sa grupama beskunika u Parizu, kao i izgradnju Muzeja incidenta. Autor je mnogih knjiga meu kojima su: Speed and Politics: An Essay on
Dromology (1977), War and Cinema: The Logistics of Perception (1989), Lost
Dimension (1991), The Aesthetics of Disappearance (1991), Bunker Archaeology
(1994), The Vision Machine (1994), Pure War (1997), Open Sky (1997), Polar Iner
tia (1999), Politics of the Very Worst (1999), Strategy of Deception (2000), The
Information Bomb (2000), A Landscape of Events Crepuscular Dawn (2002),
Desert Screen: War at the Speed of Light (2002), Ground Zero (2002), Unknown
Quantity (2003), Art and Fear (2003), Negative Horizon: An Essay in Dromoscopy
(2005), The Accident of Art (2005), City of Panic (2005), The Original Accident
(2007), i Art as Far as the Eye Can See (2007).

406 

Mediji / Mo / &

Lev Manovi, roen je u Moskvi 1960, a od 1981. ivi u Njujorku. Umetnik i

jedan od vodeih teoretiara digitalne kulture i medijske umetnosti. Studirao
je arhitekturu i kompjuterske nauke u Moskvi, magistrirao eksperimentalnu
psihologiju na Njujorkom univerzitetu, 1988. Doktorirao je na Roesterskom
univerzitetu 1993. iz oblasti vizuelnih i kulturnih studija. Pored brojnih tekstova iz oblasti estetike novih medija, objavio je 2001. The Language of New
Media. Manovi istrauje efekte koje digitalna revolucija ima na vizuelnu
kulturu, ali i na kulturu uopte. Jedan od osnovnih alata za razumevanje
savremene realnosti za njega je baza podataka. Nova digitalizovana stvarnost
stvorena putem World Wide Web-a ini da se svet pojavljuje kao beskrajna i
nestrukturirana kolekcija podataka, tekstova, slika, za koju je potrebno razviti
drugaiju etiku i estetiku. Potencijal baze podataka Manovi razvija u svom
projektu, Soft Cinema Navigating the Database (2005).
Lev Manovi je autor i Software Takes Command (2008), Black Box White
Cube (2005), Soft Cinema DVD (2005), Metamediji (2001) i Tekstura: Russian
Essays on Visual Culture (1993).
Hert Lovink (Geert Lovink), roen 1959. godine u Amsterdamu, profesor je
interaktivnih medija na Hoeschool van Amesterdam (HvA). Takoe, predaje i
teoriju medija na European Graduate School, i vanredni je profesor novih
medija na Univerzitetu u Amsterdamu. Lovink je direktor i osniva Instituta
umreenih kultura (Institute of Netwoked Cultures) iji je cilj da istrai, dokumentuje i ojaa potencijal za socio-ekonomske promene podruja novih
medija kroz dogaaje, publikacije i otvoreni dijalog. Kao teoretiar, aktivista i
kritiar mree, on ini napor u cilju oblikovanja razvoja mree. Neka od njegovih novijih dela su: Dynamics of Critical Internet Culture (1994-2001) (2002),
Dark Fiber: Tracking Critical Internet Culture, (2002), Uncanny Networks (2002),
i mnoga druga.
Manuel de Landa, roen je 1952. godine u Meksiku; pisac, umetnik, filozof, od
1972. godine ivi u Njujorku. Trenutno predaje na Odseku za savremenu filozofiju i nauku, na Katedri o ilu Delezu na European Graduate School (EGS)
u vajcarskoj. Predaje i na Koledu Kanisijus u Bafalu, Na koli za dizajn u
Filadelfiji. Radi i na Institutu Prat, na Arhitektonskom fakultetu u Njujorku.
Bavi se teorijom francuskog filozofa ila Deleza, kao i modernom naukom,
artificijelnim ivotom, inteligencijom, ekonomijom, arhitekturom, teorijom
haosa, istorijom nauke, nelinearnom dinamikom, celularnim automatima i
tako dalje. Njegova poslednja knjiga iz 2011. godine je Filozofija i simulacija:
pojava sintetikog razuma (Philosophy and Simulation: The Emergence of Synthe
tic Reason), koja istrauje simulacije pojavljivanja u razliitim sistemima, od
atomskih do drutvenih. Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina snimio je
i nekoliko eksperimentalnih super-8 filmova. Autor je knjiga Rat u doba inte
ligentnih maina (War in the Age of Inteligent Machines, 1991), Hiljadu godina

Mladen Dolar, O vremenu koje je prolo 

407

nelinearne istorije (A Thousand Years of Nonlinear History, 1997), Intenzivna

nauka i virtuelna filozofija (Intensive Science and Virtual Philosophy, 2002) i Nova
filozofija drutva: teorija asemblaa i drutvena kompleksnost (A new Philosophy
of Society:Assemblage Theory and Social Complexity, 2006)..
Jovan eki, roen u Beogradu 1953. godine u Beogradu, radi kao profesor na
Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu (Univerzitet Singidunum). Bio
je gostujui profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, Fakultetu
likovnih umetnosti na Cetinju, Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Urednik je Art edicije u izdavakoj kui Geopoetika. Objavio je brojne radove
iz filozofije, teorije umetnosti i teorije medija. Objavio je knjige Presecanje
haosa (1998) i Art Sessions (2001).
Jelisaveta Blagojevi, roena 1966. godine u Beogradu, radi kao profesorka na
Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu (Univerzitet Singidunum), kao
koordinatorka i predavaica u Centru za enske studije i istraivanja roda u
Beogradu. Izbor iz novijih objavljenih radova: Unthinkable: ethico-political
fiction in the present u asopisu Identities (2011), Between Walls. Provincialisms, human rights, sexualities and Serbian public discourses on EU integration u De-Centring Western Sexualities: Central and Eastern European Perspec
tives, UK, (2011), Kultura koja dolazi u Kultura, Drugi, ene (2010), objavila je
dve knjige Zajednica onih koji nemaju zajednicu (2008), Hieroglyphs of Jealousy
(2008), urednica je dva zbornika i vie tekstova iz oblasti savremene politike
filozofije, rodnih i queer studija.

CIP
,
141.7
321.01
BALIBAR, tienne, 1942Nasilje i civilnost : Wellekova predavanja 1996. /
tienne Balibar ; prevod Tomislav Medak.
Beograd : Centar za medije i komunikacije ;
Zagreb : Multimedijalni institut, 2011 (Beograd : Akademija).
200 str. ; 21 cm. (#Biblioteka #Philoxenia /
Centar za medije i komunikacije, Beograd)
Prevod dela: Violence et civilit. Tira 600.
Napomene i bibliografske reference: str. 145-197.
ISBN 978-86-87107-13-7 (Centar)
ISBN 978-953-7372-06-4 (MI)
a) b)
COBISS.SR-ID 187785740