Razvoj Sredstava Za Rad I Koncepcija Održavanja

Odtampano 2008-01-11
1. RAZVOJ SREDSTAVA ZA RAD I

KONCEPCIJA ODRAVANJA
ODRAVANJE - Prilaz projektovanju i upravljanju
SADRAJ
1.1 UVOD ..........................................................................................................................3

1.2
RAZVOJ SREDSTAVA ZA RAD .................................................................6
1.3
RAZVOJ KONCEPCIJA ODRAVANJA .................................................................7
1.3.1
Razvoj potreba za odravanjem i za menadmentom odravanja ..................7
1.3.2
Perod 1945 - 1959..........................................................................................8
1.3.3
Perod 1960 - 1969........................................................................................10
1.3.4
Period od 1970 do danas .............................................................................12
1.4. KONCEPCIJE ODRAVANJA................................................................................17
1.4.1
Integralna logistika podrka - ILS..............................................................17
1.4.2
Terotehnologija ............................................................................................21
1.4.3
Totalno produktivno odravanje ..................................................................24
1.4.4
Odravanje usmereno na pouzdanost - Reliability - centered Maintenance
(RCM)...........................................................................................................34
1.4.5
Koncept odravanja u CIM okruenju (Computer Integrated Manufacturing
- CIM)...........................................................................................................41
1.4.6
Upravljanje odravanjem na svetskom nivou (World Class Maintenance
Management - WCMM)................................................................................42
1.4.7
Prediktivno odravanje (Predictive Maintenance).......................................44
1.4.8
Upravljanje odravanjem zasnovano na profitu (Profit Centered
Maintenance PCM) ...................................................................................45
1.4.9
Odravanje orijentisano ka poslovnim rezultatima (Business Centered
Maintenance BCM) ...................................................................................49
1.4.10 Proaktivno odravanje (Proactive Maintenance - PaM) .............................50
1.4.11
Odravanje sa minimumom resursa (LM - Lean Maintenance) ...................51
1.5 UMESTO ZAKLJUKA ...........................................................................................56
1.5.1
Pravci razvoja opreme - sredstava za rad....................................................56
1.5.2
Pravci razvoja koncepcije odravanja .........................................................57
1.6 PITANJA ZA PROVERU ZNANJA ..........................................................................56
1.7 REFERENCE .............................................................................................................56
1 Tendencije razvoja odravanja
1.1 UVOD
Sve iri i raznovrsniji zahtevi trita za novim proizvodima povienog kvaliteta
uslovljavaju razvoj sredstava za rad, odnosno, javljaju se potrebe za sve sloenijim
tehnikim sistemima, a posebno obradnim i upravljakim sistemima. Ovakvi
zahtevi, kao i neminovno poslonjavanje sredstava za rad, nameu i potrebu razvoja
odravanja tih sistema. Uticajni faktori, koji generiu ove zahteve, su mnogobrojni,
ali ih je mogue svesti u tri osnovne kategorije, [RE]:
razvoj oveka i drutva,

zatita okoline i
raspoloivi izvori energije i sirovina.
Elementi ljudskog i drutvenog faktora, koji utiu na razvoj sredstava za rad, su:
fizioloke potrebe (vazduh, voda, hrana, seks itd),

sigurnost linosti (psiho-fiziki integritet),
rad i radno vreme (pravo i dunost),
razvoj znanja pojedinca i drutva (istaivanja, kolovanje, obuka,
iskorienje znanja),
razvoj svesti pojedinca i drutva,
individualizacija (poveanje individualne i drutvene slobode zadovoljenje ljudskih potreba i elja),
participacija u odluivanju,
ekonomska samostalnost i
proizvotronja (producosting - proizvodnja za vlastitu potronju
[SM], to vai i za usluge koje ljudi obavljaju sami za sebe - ienje,
kuvanje, odravanje stana i opreme).
Okolina utie na razvoj sredstava za rad zbog ogranienih resursa i problema

zagaivanja okoline. Elementi okoline, koji utiu na razvoj sredstava za rad, su:
zemljite (ogranien resurs),

vazduh (osetljiv na zagaivanje, a nuan za ivot),
voda (ogranien resurs, osetljiva na zagaivanje, a, takoe, nuna za
ivot) i
klima (za sada se samo negativno na nju utie smog (smoke + fog,
odnosno, dim + magla), povienje sadraja CO2, stvaranje efekta
staklene bate, unitavanje ozonskog omotaa, generisanje El Ninjo
efekta i sl.).
Energija i sirovine, zbog ogranienih potencijala, utiu na razvoj sredstava za rad,

tako da e nova sredstva omoguiti:
tednju energije i sirovina i
supstituciju raspoloivih izvora novim izvorima energije i sirovinama ili

korienje onih ije su zalihe vee ili obnovljive (hidroenergija,
geotermalna energija, energija vetra, solarna energija ili biomasa biodizel).
Na osnovu toga se mogu postaviti globalni pravci (tendencije) razvoja sredstava za

rad:
automatizacija i integracija sa elektronskim komponentama,

minijaturizacija,
informatizacija,
standardizacija i unifikacija elemenata (Baukasten) - modularna
gradnja i ugradnja modula za jednokratnu upotrebu,
individualizacija,
male tehnologije,
disperzija upotrebe i
integracija proizvodnih, tehnolokih i informacionih resursa.
Automatizacija i integracija sa elektronskim komponentama (primenom

mikroelektronike odravanje se sprovodi tako da prva linija odravalaca prati
ponaanje i funkcionisanje sredstava za rad i zamenjuje crnu kutiju, a
specijalisti je opravljaju, ili, ukoliko se radi o modulu za jednokratnu upotrebu, taj
sklop / modul se odbacuje ili alje na recikliranje, odnosno, bezbedno odlaganje).
Ovo ima za posledicu da se sistemi znaajno poslonjavaju, to bi zahtevalo mnogo
vii nivo obuenosti i opremljenosti izvrilaca u odravanju za popravku takvih
sistema, ali, sa druge strane, na ovaj nain se znaajno sniava proizvoaka cena
nekog dela / sklopa, tako da je mogue deo odbaciti nakon otkaza, to eliminie
potrebu za viim nivoom obuenosti odravalaca.
Minijaturizacija (ovo je u uskoj vezi sa integracijom sa elektronskim
komponentama sklopovi se prave tako kompaktni, da postaje nemogue
opravljati ih, nego se oni tretiraju kao nepopravljivi i nakon otkaza se odbacuju i
zamenjuju novim sklopom, odnosno modulom).
Informatizacija (mogunosti prikupljanja, pripreme, prenosa i uvanja
informacija potrebnih za odravanje - autodijagnostika, unapred definisani (od
strane proizvoaa sredstva za rad) postupci odravanja, identifikacija potrebnih
rezervnih delova, upravljanje itd).
Unifikacija i standardizacija elemenata (smanjuje se broj specifinih
rezervnih delova, to smanjuje probleme upravljanja rezervnim delovima koji se
javljaju usled velikog broja razliitih rezervnih delova, ugrauju se sklopovi za
jednokratnu upotrebu, tako da jedan sklop zamenjuje nekoliko delova, to dodatno
utie na smanjenje broja rezervnih delova na zalihama).
Individualizacija sredstava za rad (raste broj vrsta i tipova za razliite uslove i

namene - to utie na poslonjavanje odravanja: programi otkrivanja otkaza,
uputstva za demontau i montau i sl.).
Proizvodnja za jednokratnu upotrebu (korienje do prve pojave otkaza
mali kuni aparati, fotoaparati, runi asovnici, upaljai itd), to eliminie potrebu
za odravanjem.
Male tehnologije (sredstva za rad u maloj privredi, kuna radinost odravaju ih korisnici).
Disperzija proizvodnje iz velikih industrijskih centara (zahteva se
mogunost odravanja od strane rukovalaca - korisnika).
Integracija proizvodnih, tehnolokih i informacionih resursa (CIM Computer Integrated Manufacturing - posebno poslonjava sredstva za rad).
1.2 RAZVOJ SREDSTAVA ZA RAD

Razvoj sredstava za rad kao i sve vea povezanost faktora produktivnosti i
ekonominosti proizvodnih procesa, uslovili su razvoj odravanja. U nastavku su
prikazane osnovne karakterisitke razvoja sredstava za rad, kao i istorijski razvoj
menadmenta i koncepcija u odravanju, sa detaljnijim prikazom prilaza koji i
danas egzistiraju u razvijenim zamljama, ili su imali ili i sada imaju, uticaj na razvoj
sistema odravanja kod nas.
Karakteristike buduih sredstava za rad e, dakle, biti:
sloene strukture (black box - crna kutija),

on-line korienje podataka i informacija potrebnih za odravanje,
uglavnom standardni (i raspoloivi) rezervni delovi (modularno agregatne strukture),
visoka pogodnost za odravanje i
visoka osetljivost za rukovanje / upravljanje.
Na slici 1.1 je prikazan dosadanji razvoj tehnolokih / obradnih sistema (jer je sada
ve teko govoriti o alatnim mainama). Slian je razvoj drugih tehnikih sistema.
Slika 1.1:
Razvoj tehnolokih / obradnih sistema
Poslonjavanje SREDSTAVA ZA RAD i uvoenje mikroelektronike, kao

jednog od kljunih elemenata tehnolokog napretka, koji je uslovio promene u
mnogim oblastima ivota i rada, predstavlja znaajan faktor koji utie na
razvoj odravanja.
1.3 RAZVOJ KONCEPCIJA ODRAVANJA

1.3.1
Razvoj potreba za odravanjem i za menadmentom

odravanja
Od momenta kada je poeo razvoj i izgradnja materijalnih dobara: kua, brodova,

poljoprivrednih orua i dr., moe se govoriti o prisutnosti potreba za odravanjem.
Materijalna dobra, u periodu pre industrijske revolucije, su bila jednostavne
konstrukcije, esto predimenzionisana, sa dugotrajnim periodom habanja
(troenja) to je omoguavalo predvianje pojave otkaza. Uopteno govorei,
materijalna dobra su bila posedovana, eksploatisana i odravana kao pojedinana
dobra. Odravanje je, tada, bilo neophodno, ali nije postojala potreba za
menadmentom odravanja.
U toku industrijske revolucije u fabrikama je instalisano mnogo razliitih maina,
sa osnovnim ciljem obezbeenja planirane proizvodnje. U isto vreme, u upotrebu
ulaze meusobno zamenjivi delovi (komponente), to postaje opta praksa (primer
Vinester puaka na Svetskoj izlobi 1890. godine u Parizu).
Na poetku Dvadesetog veka dolazi do razvoja velikih i sloenih fabrika, koje
nastaju u cilju zadovoljenja potreba masovne proizvodnje. Tehnologije se
poslonjavaju, a dolazi do promena socijalnog i politikog okruenja. Fabrike
iskazuju poveane potrebe za odravanjem, esto sa potrebom angaovanja
razliitih struka, to iziskuje potrebe razvoja menadmenta u odravanju.
Nakon Drugog svetskog rata, menadment odravanja se, ak i u velikim
kompanijama, razvija kao pomona sluba na niskom organizacionom nivou, u
okviru tehnikog sektora bez, u veini sluajeva, visoko obrazovanih kadrova.
Potrebe za tehnikim ekspertizama su se reavale u okviru odeljenja zaduenih za
konstrukciju i tehnologiju, uz pomo njihovog menaderskog kadra. U tom periodu,
uobiajena politika odravanja je: pusti da radi dok ne otkae, a onda zameni
(nezavisno od rutinskog podmazivanja). Takva politika je bila opravdana i
zadovoljavala je potrebe, iz razloga to su fabrike bile predimenzionisane (sa
znaajnom rezervom u kapacitetu) i jo uvek ne suvie kompleksne. Menadment,
koji je preuzeo brigu o odravanju, je bio orijentisan na proizvodnju, tako da se
prema odravanju odnosilo kao prema nunom zlu. U Teoriji menadmenta, na
osnovu literaturnih izvora koji govore o stanju odravanja u industriji toga doba, o
odravanju se govorilo kao o privesku proizvodnji.
1.3.2
Perod 1945 - 1959
Znaaj odravanja za profitabilnost kompanije i njenu sigurnost postaje sve

oigledniji neposredno nakon Drugog svetskog rata i tokom pedesetih godina. Ovo
se posebno odnosi na elektrane i elezare, kod kojih dolazi do znaajnog povienja
praga rentabilnosti. Veliki proizvodni procesi podrazumevaju visoke osnovne
trokove, kao i potrebu za visokom raspoloivou, esto u duem vremenskom
periodu rada.
U tom periodu se javljaju novi prilazi:
a)
Preventivno odravanje
Osnovni napredak metodologije menadmenta odravanja u tom periodu je

usvajanje politike preventivnog odravanja. Preventivno odravanje je definisano
od strane Mc Bradija i Kera kao "...pronalaenje i ispravljanje bilo kog stanja, koje
moe da izazove otkaz maine, pre nego to do otkaza doe...". Isti autori su
prikazali i tipine preventivne eme odravanja, koje se baziraju na sledeim
elementima:
periodinim pregledima maina, drugih dobara i objekata, pri emu je

uestanost pregleda odreivana na bazi iskustva ili, u sluaju nove
opreme, na osnovu preporuka proizvoaa (dok se dovoljno iskustva ne
prikupi) i
izvetavanju o lomovima i otkazima maina, ali se oni nisu analizirali
radi sprovoenja korektivnih (preventivno-naknadnih) intervencija
odravanja, kojima bi se spreilo ponovno otkazivanje, usled istog
uzroka.
Koncept PERA (Planning and Engineering for Repairs and Alterations) - sistem
preventivnog odravanja, je zasnovan na slinim idejama prilagoenim potrebama
pojedinih industrija u Velikoj Britaniji, a danas se koristi u amerikoj mornarici
prilikom odravanja nosaa aviona i podmornica. Ovaj sistem odravanja je imao
dosta uspeha, poto se bazirao na jednostavnim rutinskim pregledima: pogledaj,
osluni, oseti, omirii i sl. Ovo je i jedan od osnovnih razloga zato se sistem
(dodue u modifikovanom i unapreenom obliku), zadrao do dananjih dana u
amerikoj mornarici.
Neke industrije, kao npr. proizvodnja energije, prilagodile su politiku preventivnog
odravanja potrebama detaljnih pregleda u fiksnim vremenskim intervalima.
Politika se zasnivala na dijagramu "intenziteta otkaza" iz Teorije pouzdanosti,
odnosno, na detaljnom pregledu opreme, pre nego to veliki broj sastavnih delova
doe u fazu intenzivnog habanja ili zamora materijala. Veliki broj autora preveo je
ovu ideju u Model odluke usmeren ka odreivanju optimalnog nivoa
preventivnog odravanja. Mnoge kompanije (izvan avioindustrije) su prikupljale
podatke u vremenu, kako o otkazima tako i o trokovima odravanja, sa ciljem

optimizacije perioda preventivnih intervencija. Glavni menaderi proizvodnje,
ponekad na osnovu ozbiljnih razloga, a esto na osnovu prostog rasuivanja ili
intuicije, su zakljuivali da politika preventivnih zamena nakon isteka fiksnog
vremenskog intervala (resursa) nije opravdana.
b)
Plansko odravanje
Postupak preventivnog odravanja je uveden kao deo sistema PLANSKOG

ODRAVANJA, u kome se intervencije odravanja (preventivne i naknadne)
planiraju pre nego to doe do potrebe za njihovim sprovoenjem.
PERA (kao sistem preventivnog odravanja, ukljuen u plansko odravanje)
planski sistem odravanja se zasnivao na jednostavnoj runo voenoj
dokumentaciji (karte maina, termin plan preventivnih intervencija, karte otkaza
sistema, kao istorija o ponaanju sistema u vremenu eksploatacije i radni nalozi)
usmerenoj na pokrivanje svih intervencija odravanja, koje se izvode unutar
pojedinih strukovnih grupa odravalaca. U manjim firmama planiranje intervencija
odravanja i njihovo terminiranje je decentralizovano i dislocirano na nivo
poslovoa. Vee kompanije, pogotovo one sa centralizovanim odravanjem, uvodile
su postupke centralnog planiranja i terminiranja. Vei naglasak je dat na
upravljanje rezervnim delovima i alatima, kao delu planskog odravanja.
ICI (Institute of Chemical Industry) je uveo metode i tehnike merenja rada u
odravanju, nazvane Analitikim procenama. Tehnike su koriene za
odreivanje standardnih vremena pojedinih aktivnosti u odravanju pre njihovog
izvrenja. Ovo je omoguavalo bolje planiranje intervencija odravanja i kontrolu
efikasnosti njihovog izvrenja. Tehnika je primenjivana na vremena izvrenja
aktivnosti i zahtevala je visok nivo saradnje odeljenja za planiranje intervencija i
izvrilaca u odravanju.
Veliki broj firmi su proirile sopstveni sistem za upravljanje trokovima, koji se
odnosio na obuhvatanje trokova resursa odravanja preko periodinih izvetaja,
radnih naloga (radnih lista) i trebovanja. Relativno malo napora je bilo uloeno u
ocenu i upravljanje efektivnou funkcije odravanja. Izuzetak je rad Lucka [LWS]
koji je predloio 16 indikatora, etiri za svaki od sledeih vanijih kategorija:
planiranje, preraspodela poslova, trokovi i produktivnost. Indikatori su korieni
da bi se dobili dijagrami za svaku od nabrojanih kategorija, preko kojih se lako
uoavala veliina koja ima najvei uticaj na efektivnost. Luck [LWS] je izneo
prednosti i znaaj pokuaja merenja efiktivnosti odravanja i pokazao je, kako je
mogue kvantifikovati budue ciljeve u odravanju. Po njegovom miljenju metod
se mogao koristiti kao dopuna menadmentu prema ciljevima (Managements
by Objectives).
10
1.3.3
Perod 1960 - 1969
Znaajno za ovaj period je dalje sniavanje direktnih trokova odravanja, pomou

poboljanja efikasnosti rada. To je posebno obuhvatilo primene tehnike izuavanja
rada u funkciji odravanja.
a)
Studija rada u odravanju
Primenu metode studija rada kao pomoi pri iznalaenju reenja u odravanju
predloio je Stewart [SHVM]. On je modifikovao klasine postupke studije rada
prezentujui ih u obliku skupa pitanja koja olakavaju donoenje odluke pri
korektivnim (izmene u konstrukciji) intervencijama odravanja. Pitanja se
odnose na tri osnovna aspekta problema:
eliminisanje funkcije (sistema, podsistema, sklopa, dela),

alternativne mogunosti izvrenja funkcije i
unapreenje postojee funkcije.
Mada je ovaj prilaz reavanju problema korektivnog odravanja postavljen na

zdrave osnove, postoji samo mali broj primera primene modela u praksi.
ee primenjivana metoda je Kampfraethova. Ona se odnosila na unapreenje
metode zamene osovinskog sklopa pokretnih jedinica u elianama. Rad je
prezentovan u isto vreme kada je i Tyack objavio metodu za "soaking pit realine"
(ponovno postavljanje natapajuih jama). Oba autora izvetavaju o vanosti utede
u trokovima, primenom ovih metoda. Povienje produktivnosti je istraivano kroz
poboljavanje procesa planiranja i upravljanja intervencijama odravanja, kao i
upotrebom naprednijih postupaka za merenje rada.
Vie postupaka za merenje rada u odravanju, koje su bile u upotrebi prezentovao je
i A. Kelly. Moda najee koriena tehnika je komparativne procene, koja se
zasnivala na podacima merenja rada iz Univerzalnog standarda za
odravanje.
Kada su prvi modeli bili predstavljeni, postojao je znaajan entuzijazam u pogledu
ovih tehnika, poto su omoguavale menaderima da bolje balansiraju optereenje
izvrilaca u smislu njihovog variranja u vremenu i njihovim stvarnim stanjem radne
snage.
b)
Ljudski faktori u odravanju (bihejviorizam)
U periodu 50-tih do 60-tih godina ponovo se u menadmentu javlja interes za

ljudski faktor. ICI razvija dalje prilaz menadmenta ponaanja (bihejviorizam).
Pouzdanost se mogla povisiti kroz poboljanja u oblasti projektovanja poslova,
participacije radnika i filozofije menadmenta, u smeru:
11
zamena detaljnih instrukcija pojanjavanjem ciljeva,

povienja aktivnosti pri planiranju, organizovanju, rukovoenju i
kontrolisanju, kao osnovnim menaderskim procesima,
prouavanja organizacije rada i pokuaja da se tako osmisli, da
omogui vie zadovoljavanje ljudskih potreba,
zamene kontrolnih aktivnosti naglaavanjem uloge menadera, kao
pomoi i podrke razvoju sposobnosti i
postavljanje organizacije za izgradnju osnove efektivnih radnih timova.
c)
Odravanje usmereno na pouzdanost

(Reliability-centered Maintenance - RCM) [MJ]
Godine 1960. su sprovedena istraivanja od strane FAA (Federal Aviation Agency) u

SAD sa ciljem da ustanove efektivnost remonta aviona u fiksnim vremenskim
intervalima. Rezultat istraivanja su dva otkria:
planirani remont je imao male efekte na ukupnu pouzdanost sloenih
komponenti, osim ako komponenta ima dominantan otkaz usled
habanja i
postoje mnoge komponente za koje ne postoje efektivni i efikasni naini
preventivnog odravanja.
Ova istraivanja su uticala na postavljanje koncepta RCM, koji je doiveo dalji

razvoj u periodu 60-tih do 70-tih godina. Koncept RCM je detaljnije prikazan u
ovom poglavlju.
d)
Istraivanje operacija u odravanju
U 60-tim godinama je dolo do znaajnije primene metoda i tehnika istraivanja

operacija (Operations research) u odravanju.
Osnovna podruja primene su bila statistiko/trokovno modelovanje, simulacioni
modeli, teorija odluivanja, linearno programiranje za planiranje preventivnih
aktivnosti odravanja, zatim primena sistemskog miljenja za postavljanje modela
relacija izmeu funkcije odravanja, proizvodnje i projektovanja. Meutim, ovo
poslednje je bilo vrlo sloeno za matematiko modelovanje.
e)
Pouzdanost i pogodnost za odravanje
Poetkom 60-tih godina, primena pouzdanosti i pogodnosti za odravanje je bila

usmerena na svemirsku i nuklearnu industriju. Nekoliko godina kasnije je u Velikoj
Britaniji formiran SRS (Systems Reliability Service), koji je imao za cilj
produbljivanje ovih istraivanja i njihovu primenu na ostale industrije.
12
1.3.4
Period od 1970 do danas

a)
Odravanje po stanju (Condition based

Maintenance - CbM)
Koncept CbM je razvijen iz prilaza condition monitoring (nadzor stanja) koji je

razvio Collacot [CRA]. Ovaj koncept je definisan kao "...izvoenje regularnih
uporednih merenja pogodnih parametara koji utiu na promenu uslova ponaanja
komponente, podsistema ili sistema. Pokazatelj promene moe biti ekstrapoliran i
tada ukazuje na mogue budue trendove ponaanja...".
Birchon je ciljeve politike condition monitoringa naveo kao:
minimizaciju rizika pojave neoekivanih (iznenadnih) otkaza,
predvianje veine aktivnosti odravanja u odreenom vremenu u cilju
odravanja zadatog nivoa pouzdanosti i
dijagnostifikovanje stanja posmatrane komponente, podsklopa ili
sklopa i propisivanje aktivnosti odravanja koje treba sprovesti da bi se
oprema zadrala na zadatom (potrebnom) nivou pouzdanosti.
b)
Terotehnologija
Sedamdesetih godina, po nalogu Britanskog Ministarstva za tehnologiju, izraene

su studije iji je osnovni cilj bio analiza funkcije odravanja u industriji Velike
Britanije. Na osnovu rezultata tih studija, Rukovodei Komitet (Steering Committee
predsednik je bio Dr Denis Parks, predsednik UK National Organization for
Maintenance) je publikovao zakljuke (1972. godine) kojima je utemeljio principe
Terotehnologije. Osnovne pojmove, karakteristike i postupak izgradnje detaljno je
obraen i britanskim nacionalnim standardom (BS 3811 i dr.).
Detaljnija razrada koncepta Terotehnologije (Terotehnology - TT) je sprovedeno od
1972. do 1975. godine. Ovaj koncept je detaljnije opisan u nastavku ovog poglavlja.
c)
Integralna logistika podrka (Integral Logistic

Support - ILS)
Koncept ILS je usko povezan sa konceptom Terotehnologije, a utemeljiva je dr

Benjamin Blanchard [BSB]. Ovaj koncept je, takoe, detaljnije opisan u nastavku
ovog poglavlja.
d)
13
Totalno produktivno odravanje (Total

Productive Maintenance - TPM)
Sama re totalno u nazivu ove koncepcije sugerie sveobuhvatnost, to i jeste

osnovna njena karakteristika. Koncepcija posmatra proizvodni sistem kao celinu, a
takoe posmatra tehnoloke sisteme kroz ceo njihov ivotni vek i, kao cilj postavlja
optimizaciju trokova i iskorienja tehnolokih sistema na nivou celog ivotnog
veka. Koncept TPM je razvijen od strane Seiichi Nakajime [NS] (tada je bio
kopredsednik Japanskog instituta za odravanje postrojenja) tokom 70-tih i 80-tih
godina u Japanu. Detaljnije je opisan u nastavku ovog poglavlja.
e.)
Odravanje u CIM okruenju (Computer

Integrated Manufacturing - CIM)
Koncept odravanja u CIM okruenju je razvijen ozbiljnije tokom 90-tih godina

prolog veka. Njegov dalji razvoj se tek oekuje. Detaljnije je opisan u nastavku ovog
poglavlja.
*
Sa razvojem tehnolokih (obradnih) sistema se, dakle, razvijala teorija i praksa

odravanja, odnosno koncepti odravanja, na nain koji je prethodno opisan i
ilustrativno prikazan na slici 1.2.
Slika 1.2:
Razvoj koncepcija odravanja
Stanje i pravci razvoja sredstava za rad ukazuju na dosadanji razvoj i budue

pravce razvoja koncepta odravanja, prema [PP], i to su:
14
terotehnoloki zahtevi,
organizacija odravanja,
dijagnostika,
tehnologija odravanja,
supstitucija r/d i materijala,
specijalne radionice,
tednja energije i
zatita okoline.
Pored navedenih uticaja, na razvoj koncepcije odravanja sredstava za rad utiu i

[SM]:
zahtevi za pouzdanou,
logistika podrka (life cycle costs),
ergonomija,
kvalitet,
ekonomika,
psihologija,
upravljanje procesima rada,
i dr.
f.)
Svedska klasa odravanja (WCMM World

Class Maintenance Management [WT])
Terry Wireman, autor knjige koja je promovisala ovaj pristup upravljanju

odravanjem, je definisao glavne oblasti funkcije odravanja, kao i principe koje je
neophodno potovati ukoliko se tei uspenom odravanju. Ovo ima za posledicu da
ovaj koncept prevazilazi granice jednog koncepta i pribliava se filozofiji uspenog
odravanja, koja, zahvaljujui definisanim principima, nudi okvirna reenja i za
probleme koji e tek da se pojave. Detaljniji opis WCMM je dat u nastavku ovog
poglavlja.
g.)
Prediktivno odravanje (Predictive Maintenance

- PdM)
Termin prediktivno odravanje je novijeg datuma, a sutina prediktivnog

odravanja je praenje stanja delova opreme pomou dijagnostikih metoda,
odnosno, CBM - Condition Based Maintenance.
h.)
15
Upravljanje odravanjem usmereno ka profitu

celog preduzea (Profit Centered Maintenance
PCM)
Dugo je odravanje posmatrano samo kao funkcija preduzea koja troi novac, a tek
nedavno se pojavilo miljenje da je cilj odravanja identian cilju proizvodnje:
maksimalni profit preduzea. Stoga se od odravanje oekuje da omogui
proizvodnji da radi sa ispravnim mainama, mainama koje omoguuju
proizvodnju onom tanou za koju su i projektovane, mainama koje e imati
minimum zastoja, koje e imati niske trokove eksploatacije i odravanja itd.
i.)
Odravanje orijentisano na poslovne rezultate

(Business Centered Maintenance BCM)
Business Centered Maintenance je koncepcija odravanja koja je nastala krajem XX

veka. Autor je Anthony Kelly [KA2, KA3]. Kako je danas teko razviti neki
revolucionarno nov postupak, i ovaj koncept koristi neke poznate tehnike i
koncepcije (npr, RCM), ali mu je polazna osnova specifina. Polaznu taku
koncepcije predstavljaju ciljevi koje je neko preduzee definisalo. Dakle, najzad se
precizno definie da i preduzee i odravanje imaju iste ciljeve, te se tako u samom
poetku eliminie sukob na relaciji proizvodnja odravanje (odravanje je
zainteresovano da zaustavi mainu da bi sprovelo neku intervenciju, a proizvodnja
zahteva da ta maina nastavi sa radom, kako bi bio ostvaren plan proizvodnje i
proizvodnja tada optuuje odravanje da radi protiv interesa preduzea). BCM
koncepcija je detaljnije prikazana u nastavku ovog poglavlja.
j.)
Proaktivno odravanje (Proactive Maintenance PaM)
Proaktivno odravanje je najnoviji trend u odravanju, ije je zaetke mogue uoiti

poetkom poslednje dekade XX veka. Sutina ovog pristupa odravanju je
sprovoenje analize uzroka nastanka otkaza sve do pronalaenja osnovnog uzroka,
koji predstavlja neku pojavu za koju je nemogue pronai uzrok na niem nivou
dekompozicije. Nakon pronalaenja osnovnog uzroka otkaza, sledi postupak
definisanja aktivnosti koja e eliminisati nastajanje uoene pojave i na taj nain
eliminisati pojavu otkaza. Vie o ovom pristupu odravanju e biti reeno u
nastavku ovog poglavlja.
16
k.)
Odravanje sa minimumom potrebnih resurs

(LM Lean Maintenance)
Cilj kompletne lean filozofije (primenjuje se i u proizvodnji, pruanju usluga...) je

ostvarivati sve bolje i bolje rezultate sa smanjenjem korienih resursa. Tako se od
odravanja zahteva da detaljno proui sve svoje aktivnosti, proizvodni proces i
sredstva za proizvodnju, kako bi bilo u stanju da smanji sve svoje nepotrebne
trokove i da unapredi rezultate svog rada. U nastavku ovog poglavlja e biti vie
rei o ovoj koncepciji.
17
1.4. KONCEPCIJE ODRAVANJA

U ovom poglavlju su prikazane osnovne karakteristike sledeih savremenih
koncepcija odravanja sredstava za rad:
1.4.1
Integralna logistika podrka (Integral Logistic Support - ILS),

Terotehnologija (Terotechnology - TT),
Totalno produktivno odravanje (Total Productive Maintenance TPM),
Odravanje usmereno na pouzdanost (Reliabilty Centred Maintenance
- RCM),
Koncept odravanja u CIM (Computer Integrated Manufacturing CIM) okruenju,
Odravanje na svetskom nivou (World Class Maintenance Management
- WCMM) i
Upravljanje odravanjem zasnovano na profitu (Profit Centered
Maintenance PCM),
Prediktivno odravanje (Predictive Maintenance - PdM)
Odravanje orijentisano na poslovne rezultate (Business Centered
Maintenance BCM)
Proaktivno odravanje (Proactive Maintenance PaM)
Odravanje sa minimumom neophodnih resursa (LM Lean
Maintenance)
Integralna logistika podrka - ILS [BSB]]
Integralna logistika podrka - ILS je upravljaka funkcija koja treba da obezbedi

poetno planiranje, postavljanje i upravljanje sa ciljem da se krajnjem korisniku
obezbedi sredstvo za rad (sistem) koje e biti tehniki i ekonomski podrano
(potpomognuto i obezbeeno svim potrebnim resursima) u toku odreenog
ivotnog ciklusa.
ILS je u uskoj vezi sa trokovima ivotnog ciklusa proizvoda (LCC - life cycle costs),
koji predstavljaju ukupne trokove proizvoda (resursa) u svim ivotnim fazama,
slika 1.3:
18
Slika 1.3:
Trokovi proizvoda u fazama ivotnog

ciklusa
istraivanje i razvoj (sistem analiza, razvoj i konstruisanje /

projektovanje, izrada i montaa, ispitivanje / testiranje, ocena projekta
i izrada odgovarajue dokumentacije),
investiranje u proizvodnju i montau, obezbeenje logistike podrke
(razvoj opreme za testiranje, rezervni delovi, tehniki podaci, obuka,
itd.),
postavljanje i odravanje - obezbeenje postavljanja, kadrovi i podrka
odravanju, rezervni delovi, odravanje opreme, rukovanje
materijalom, transport, modifikacije, izmene tehnikih podataka, itd. i
otpis opreme.
Trokovi sistema/proizvoda u ivotnom veku (eksploataciji) rastu sve vie usled:
inflacije,
sloenosti proizvoda,
promena proizvoda i novih zahteva,
odravanja, itd.
Mnogi od ovih trokova nisu vidljivi odmah. Najee su uoljivi trokovi

nabavke, to jest investicije u proizvod (oprema, fabrika...), i najee se samo ti
trokovi uzimaju u razmatranje, dok se ostali trokovi zanemaruju tako da
19
posledica toga moe biti efekat ledenog brega [BSB], slika 1.4, odnosno,
menadment, koji upravlja samo na osnovu ovih trokova, e se nasukati.
Slika 1.4: Efekat "ledenog brega"

Elementi logistike podrke su:
oprema za ispitivanje i podrku su svi alati i pribori, oprema za

permanentno praenje stanja proizvodne opreme, oprema za merenje i
kalibraciju, radni stolovi za potrebe odravanja i oprema koja treba da
obezbedi podrku planiranom i neplaniranom odravanju. Ovo
podrazumeva i ugraenu i prenosnu opremu za ispitivanje proizvodne
opreme (maina i postrojenja),
rezervni delovi su svi delovi koji se mogu zameniti (elementi,
podsklopovi, sklopovi, moduli itd.), opraviti ili podesiti (u dovoljnim
zalihama), sa ciljem da se obezbedi (podri) planirano i neplanirano
odravanje osnovne opreme i opreme za ispitivanja i podrku,
kadrovi i obuka - personal potreban za rad i odravanje osnovne i
opreme za podrku u toku ivotnog veka. Obuka obuhvata poetno
struno obrazovanje i preobuku (doobuku) za potrebe uvoenja nove
opreme u proizvodnju i opreme za podrku,
tehniki podaci - crtei, uputstva, prirunici, instrukcije za
modifikacije,
specifikacije
(trebovanja),
preglede/inspekcije,
podeavanja i uputstva korisniku za postavljanje (instalisanje), provere,
eksploataciju i odravanje opreme, koji mogu biti na papiru,
mikrofilmu, CD-u ili DVD-u.
20
postavljanje i izgradnja - objekti, zgrade, skladita, depoi i dr. za

obezbeenje (podrku): proizvodnje i ispitivanja sistema/opreme,
odravanje osnovne i opreme za podrku u toku ivotnog ciklusa,
skladitenje r/d i uvanje podataka, smetaj rukovalaca i proizvodnih
kadrova i obuku kadrova. Obezbeenje: energije, toplote, vazduha,
telefona, pristupa Internetu itd.,
transport i rukovanje materijalom - oprema i procesi za obezbeenje
(podrku) pakovanju, uvanju, skladitenju, rukovanju i transportu
osnovne i ostale opreme, personala, tehnikih podataka, itd. i
planiranje odravanja - obuhvata razliite elemente logistike podrke
(opreme za ispitivanje/testiranje, r/d itd.).
Faze programa funkcije logistike podrke prikazane su u tabeli 1.1.

Tabela 1.1: Faze programa funkcije logistike podrke
FAZA PROGRAMA
FUNKCIJE PROGRAMA ILP
Konceptualna faza
Scenario misije, studija izvodljivosti, koncepcija rada i

odravanja, faktori efektivnosti i podrke, zahtevi
(uslovi) okoline i logistiko planiranje
Prethodna faza
razvoja (validacija)
Sistem analiza, optimizacija, sinteza i definisanje.

Alokacija logistikih zahteva i razvoj kriterijuma za
podrku opreme. Preliminarne analize logistike
podrke.
Faza detaljnog
projektovanja i
razvoja (potpuni
razvoj)
Detaljno projektovanje opreme. Projektovanje veza i

logistike podrke, predvianja, korienja projektne
podrke, analiza logistike podrke, logistikih propisa,
projektnih izvetaja, testiranje i ocena. Povratna veza i
korektivne aktivnosti
Faza proizvodnje /
izgradnje
Proizvodnja, montaa, testiranje, inspekcija i razvoj

operativne (radne) opreme. Obezbeenje i ocena
pogodnosti i elemenata logistike podrke. Povratna
veza i korektivne akcije.
Faza korienja
(upotrebe)
Rad (funkcionisanje) i odravanje opreme, Izvoenje

specijalnih testova. Ocena pogodnosti i logistike
podrke. Povratna veza i korektivne akcije.
Faza otpisa i
povlaenja iz upotrebe
Otpis opreme usled "zamora: i visokih trokova

eksploatacije.
Faza reciklae
Selekcija i prerada elemenata napravljenih od materijala

koje je mogue ponovo preraditi (prvenstveno papir,
21
staklo i metali, a u novije vreme se razvijaju i tehnologije

za recikliranje plastike.
Veza elemenata projektovanja logistike podrke i elemenata ekonomske

efektivnosti nastale uravnoteenjem trokova ivotnog ciklusa i efektivnosti
proizvoda, prikazana je na slici 1.5.
Integralni sistemski prilaz, za razliku od terotehnolokog, pokriva najire podruje
(pored opreme obuhvata i proizvode, sisteme i programe).
Slika 1.5: Veza elemenata projektovanja logistike

podrke i elemenata ekonomske efektivnosti
1.4.2
Terotehnologija [KH,KA1,KA4,WT]]
Terotehnologija je prema BS 3811 (British Standards), kombinacija rukovodnih,

finansijskih, ininjerskih i drugih aktivnosti, primenjenih na fizika dobra radi
postizanja ekonominosti trokova njihovog radnog veka, odn. ivotnog ciklusa, pri
emu se uzima u obzir pouzdanost i mogunost odravanja maina, pogona, zgrada,
njihovo instalisanje, putanje u pogon, odravanje, rekonstrukcije i zamena (otpis).
22
Terotehnoloki sistem, slika 1.6, predstavlja kombinaciju upravljakog sistema i

komunikacionih kanala koji obezbeuje podrku odravanju. Osnovna prednost
terotehnolokog prilaza je to obuhvata:
konstruisanje: oprema konstruisana prema zahtevima pouzdanosti i

pogodnosti za odravanje,
nabavku: primena najboljih naina kupovine - obezbeenja svih
resursa i potreba,
projektovanje: obezbeenje da oprema ima osobine pogodnosti za
rukovanje i odravanje,
eksploatacija: primena tehnika koje skrauju vreme u otkazu i
poviavaju brigu o opremi,
finansije: upravljanje trokovima, praenje trokova i povratne veze i
kadrovi: izbor i obuka kadrova za rad (opsluivanje) i odravanje
opreme.
Slika 1.6
Terotehnoloki sistem
Odravanje se definie kao kombinacija svih tehnikih i odgovarajuih upravljakih

postupaka, koji imaju cilj da se element zadri ili vrati u stanje u kome moe da vri
projektovanu funkciju, slika 1.7.
Planirano odravanje je organizovano i sprovedeno s predumiljajem, uz kontrolu,
upravljanje i dokumentovanje prema unapred odreenom planu.
Neplanirano odravanje se sprovodi bez ikakvog predumiljaja ili unapred
odreenog plana.
Preventivno odravanje se sprovodi u prethodno odreenim intervalima ili prema
propisanim kriterijumima, sa ciljem da se smanji verovatnoa pojave otkaza ili
obnovi radna sposobnost elementa / sistema.
23
Odravanje po stanju - podstaknuto spoznajom o stanju nekog elementa na osnovu

periodinog ili trajnog posmatranja (pregledi, inspekcije/monitoring).
Naknadno odravanje se sprovodi nakon nastanka otkaza sa ciljem da se element
vrati u stanje u kome moe da izvrava zahtevanu funkciju.
Slika 1.7:
Terotehnoloka podela intervencija

odravanja
Terotehnoloka razmatranja u ivotnom ciklusu obuhvataju:

PRIPREMNA FAZA
razmatranje povratnih informacija (postupci i odravanje)

planiranje (politika rada i odravanja)
tehnika predvianja
planiranje ukupnog veka eksploatacije
LCC (trokovi ivotnog ciklusa)
FAZA ODLUIVANJA
direktno uee korisnika (prolost i budunost)

priprema i provera listi snabdevanja
pregled profila i rangiranje snabdevaa
specifikacija sistema podrke
pregled plana eksploatacije i LCC
FAZA UGRADNJE
projektovanje
24
studije (pogodnosti za odravanje, pouzdanosti, povratnih veza od

korisnika)
planiranje i upravljanje projektom
planiranje podrke (informacija, obuka, rezervni delovi)
informacioni sistemi
priprema dokumentacije (prirunici, specifikacije, programi obuke)
planiranje odravanja
komisioniranje (testiranje, reklamacije, uverenja)
predaja (postupak, ispitivanje, konani prijem)
FAZA KORIENJA
postupci, odravanje, praenje stanja,

tehniki i trokovni izvetaji,
analiza izvetaja
povratne informacije o postupcima odravanja, projektovanja i
snabdevanja,
poboljanje konstukcije ili postupaka i auriranje dokumentacije i
pregled plana i eksploatacije, analiza LCC
FAZA IZVETAVANJA
1.4.3
tehniki i finansijski izvetaji,

odluke o rasporedu i zameni i
povratne informacije koje se odnose na projekte koji e imati koristi u
budunosti (prihod).
Totalno produktivno odravanje [BSB]]
Pedesetih godina u Japanu je uvedeno preventivno odravanje (na osnovu

amerikog iskustva), koje se razvilo u produktivno odravanje. Krajem 60-tih se
uvodi tzv. totalno produktivno odravanje, jer konvencionalna ekipa za odravanje
nije mogla sama da odrava automatizovana postrojenja. Zbog toga je rukovalac
opremom zaduen za rutinsko odravanje. Ovo je proizalo iz ve razvijene
koncepcije Totalnog upravljanja kvaliteta (Total Quality Control - TQC) i kruoka
kvaliteta u kojima su uestvovali svi zaposleni. Filozofija prilaza je da odravanje
obezbedi 0 - otkaza opreme, slino kao kod kvaliteta (0 - defect).
Cilj koncepta je da se otkazi i greke, odn. gubici, svedu na nulu. Npr. u jednoj firmi
broj iznenadnih otkaza je pao sa 1000 na 20 otkaza/meseno, to je uticalo na
povienje stepena iskorienja opreme za 50%, procenat otkaza je smanjen za 10
puta, reklamacije kupaca su smanjene na etvrtinu, trokovi odravanja za 30%,
zalihe za polovinu, a produktivnost je poveana za 50%.
25

Osnovne karakteristike Totalnog produktivnog odravanja su:
cilj TPM je maksimizacija iskorienja (uinka) opreme - sredstava za

rad
formira se ukupan sistem PM (Productive Maintenance - produktivnog
odravanja) u toku ivotnog ciklusa
pokriva sva odeljenja (planiranje opreme, eksploataciju opreme,
odravanje itd.)
u TPM uestvuju svi zaposleni (od rukovodilaca do izvrilaca u pogonu)
unapreenje PM motivisanjem rukovodstva (npr. aktivnosti kruoka malih grupa).
U tabeli 1.2 je prikazana prednost TPM u odnosu na koncepte produktivnog i

preventivnog odravanja.
Tabela 1.2: TPM, Produktivno i Preventivno odravanje
TPM
Produktivno
odravanje
Preventivno
odravanje
- praenje ekonominosti
(ekonomska utakmica)
- totalni sistem (MP-PM-MI)
- autonomno odravanje koje izvode

rukovaoci aktivnosti malih grupa "kruoci")
Karakteristike
Legenda:
MP Maintenance prevention prevencija odravanja,
PM Preventive maintenance preventivno odravanje,
MI Maintainability Improvement unapreenje pogodnosti za odravanje
TPM ima za cilj da maksimalizuje uinak sistema (maina, postrojenja i ljudi) pri
minimalnim trokovima u toku ivotnog ciklusa (LCC) eliminacijom tzv. est
velikih gubitaka koji smanjuju efektivnost sistema:
gubici zastoja / otkaza

iznenadni otkazi (neoekivani lom)
postavljanje i podeavanje opreme (zamena alata)
gubici efikasnosti (brzine rada)
prazni hodovi i kratki zastoji (rad senzora)
smanjenje stvarne brzine rada (u odnosu na projektovanu)
greke u procesu
otklanjanje greke u toku radne operacije i dorada
26
pad dohotka zbog gubitaka nastalih izmeu poetne i stabilne

proizvodnje.
TPM utie da se povisi ukupna efektivnost opreme (Overall Equipment Efficiency),

povienjem parametara koji predstavljaju sastavni deo OEE:
OEE = A U K
gde je: A - raspoloivost, U - koeficijent uinka, K - uee dobrih proizvoda u
ukupnom broju
A=
raspolozivo _ vreme vreme _ u _ otkazu

vreme _ u _ radu
=
raspolozivo _ vreme
raspolozivo _ vreme
U=
ciklusno _ vreme proizvedene _ kolicine idea ln o _ ciklusno _ vreme
vreme _ u _ radu
st var no _ ciklusno _ vreme
K=
kolicina _ obradjenih _ proizvoda kolicina _ losih _ proizvoda

kolicina _ obradjenih _ proizvoda
Ovde je potrebno napomenuti da se prilikom odreivanja poslednje vrednosti, u

obzir uzimaju samo oni izraeni proizvodi koji su pri prvoj konanoj proveri bili
zadovoljavajueg kvaliteta. Ukoliko je neki element poslat na doradu i nakon toga
proao proveru, taj element su ne ubraja u dobre elemente pri odreivanju
koeficijenta K!
U praksi su se iskristalisale minimalne prihvatljive vrednosti za ove veliine. Za
raspoloivost, minimalna vrednost je 0,9. Za koeficijent uinka, minimalna
vrednost je 0,95, dok je za uee dobrih proizvoda u ukupnom broju proizvedenih
komada 0,99. Iz ovih (donjih) preporuenih vrednosti, mogue je izraunati
minimalnu vrednost OEE:
OEE = A U K = 0,9 0,95 0,99 = 0,84645

Ovde je mogu nesporazum sa rukovodstvom preduzea, poto njima povienje
vrednosti OEE sa npr. 0,62 na 0,831 ne znai nita. Njima je ovu vrednost potrebno
predstaviti kroz novane iznose. Npr. ukoliko preduzee radi 24 h/dan, to iznosi
1440 minuta. Ako je proseno, dnevno, usled zastoja izgubljeno 245 minuta, tada je
raspoloivost:
A=
1440 245 1195

=
= 0,8297
1440
1440
Ako se tokom jednog dana prozvede 425 komada proizvoda i ako stvarni proizvodni
ciklus jednog proizvoda iznosti 2 minuta i 30 sekundi (umesto optimalnih 2 minuta
i 15 sekundi), tada je:
U=
27
2'30"425 2'15"
= 0,889 0.9 = 0,8

1195'
2'30"
Ako se od proizvedenih 425 komada, ustanovi da je 28 komada neispravno, tada je:
K=
425 28 397
=
= 0,934
425
425
Iz ovog je mogue odrediti OEE:
OEE = A U K = 0,8297 0,8 0,934 = 0,62

Ukoliko se nakon sprovedenih unapreenja sve ove veliine poboljaju (dnevni
zastoji se smanje na 117 minuta, ciklusno vreme smanji na 2 minuta 20 sekundi,
dnevno se proizvede 544 komada proizvoda od kojih je 12 neispravno), mogue je
dobiti sledeu sliku:
A=
1440 117 1323

=
= 0,91875
1440
1440
U=
2'20"544 2'15"
= 0,9594 0.9643 = 0,925

1323'
2'20"
K=
544 12 532
=
= 0,9779
544
544
OEE = A U K = 0,91875 0,925 0,9779 = 0,831

Razliku izmeu OEE1 = 0,62 i OEE2 = 0,831 je finansijski mogue predstaviti na
dva naina.
Ako je preduzee ustanovilo da maina na svaki proizvedeni deo prenese deo
svoje vrednosti u iznosu od npr. 1,62 , tada je dovoljno uporediti samo
proizvedene koliine, odnosno, prenete vrednosti:
OEE1 = 0,62 Q1 = 397 V1 = 397 1,62 = 643,14 dnevno,

odnosno, pod pretpostavkom da preduzee radi 220 dana godinje:
Vg1 = 397 1,62 220 = 643,14 220 = 141490,8 .

Za unapreenu situaciju:
OEE 2 = 0,831 Q 2 = 532 V2 = 532 1,62 = 861,84 dnevno
Vg 2 = 532 1,62 220 = 861,84 220 = 189604,8
28
Razlika na godinjem nivou iznosi:
D = Vg 2 Vg1 = 189604,8 141490,8 = 48114 .

Sada prednost povienja vrednosti OEE sa 0,62 na 0,831 postaje opipljiva,
odnosno, vrlo oigledna.
Drugi nain prevoenja vrednosti OEE u novanu vrednost se javlja u sluaju
kada preduzee odredi da je godinja amortizacija maine npr. 100.000 . Tada je
granica proste reprodukcije:
G1 =
100000
= 1,15
397 220
U drugom sluaju, ta granica iznosi:
G2 =
100000
= 0,85
532 220
Oigledno je da se zahvaljujui promeni OEE sa 0,62 na 0,831 stvara razlika u ceni

kotanja proizvoda od 0,30 , to preduzee moe da upotrebi za povienje svog
profita ili za sniavanje cene svog proizvoda kako bi steklo prednost na tritu nad
konkurencijom.
Prikazana raunica je pojednostavljena, poto nije uzet u obzir rad svih radnika koji
na bilo koji nain opsluuju mainu i troak materijala (karta i probnih komada),
ali jasno ukazuje na nain kako povienje vrednosti OEE treba predstaviti
rukovodstvu, koje ne mora da razume neke tehnike detalje koji se javljaju prilikom
definisanja vrednosti OEE.
Ciljevi TPM se mogu postii poboljanjem radne atmosfere i iskustva svih
zaposlenih, kao i poboljanjem korienja opreme i obukom izvrilaca odgovornih
za nju, slika 1.8.
Aktivnosti malih grupa u TPM se razlikuje od kruoka kvaliteta.
Razlika izmeu TPM i TQC se moe sagledati iz tabele 1.3. Moe se zakljuiti da su
TPM i TQC identini samo po cilju: ukupno usavravanje. Osnovu TPM ine pet
aktivnosti, koje predstavljaju minimum pri uvoenju:
poboljanja efektivnosti svakog dela opreme:

izbor modela opreme i formiranje projektnog tima,
obavljanja aktivnosti individualnog usavravanja u cilju
eliminisanja "est glavnih gubitaka" i
poboljanja sveukupne efektivnosti opreme za svaki model,
autonomnog odravanje koje izvode operatori / posluioci:
29
obavljanje aktivnosti autonomnog odravanja u malim

grupama upotrebljavajui step metod (korani metod) koji e
biti opisan kasnije,
Slika 1.8: TPM - Naini povienja ukupne efektivnosti

opreme
kreiranje planske pripreme za odravanje u odeljenjima za odravanje:

stvaranje i primena sistema za terminiranje odravanja,
sistema za obezbeivanje rezervnih delova, alata, i tako dalje,
u cilju stvaranja sistema odravanja po nekom resursu (vreme, km,
kom...) ili odravanja zasnovanog na stanju opreme (ili odravanja
zasnovanog na analizi i prognozi stanja delova maine Predictive
Maintenance - PdM) i poboljanja efektivnosti rada na odravanju,
obuka za usavravanje operativnih znanja i znanja u vezi sa
odravanjem:
obuavanje operatora - rukovaoca na opremi i
obuavanje ekipe za odravanje i
priprema inicijalnog upravljanja opremom:
stvaranje sistema koji bi garantovao pouzdanost i iskorienje i
odravanje pogodnosti za odravanje, poevi od etape
konstruisanja i proizvodnje opreme, do obezbeivanja
ekonominog eksploatacionog veka opreme, odnosno niskih
trokova ivotnog ciklusa - LCC.
30

Tabela T.1.3: Uporedne karakteristike TQC i TPM
Kategorija
Totalno upravljanje
kvalitetom TQC
Totalno produktivno
odravanje TPM
Opti cilj
ukupno usavravanje (poboljani rezultati i stvaranje

prijatnog radnog mesta)
Predmet
Upravljanja
kvalitet (izlazne veliine,

posledice)
oprema (ulazne veliine,

uzroci)
Metod postizanja
cilja
primena upravljakog
sistema (sistematizacija i
standardizacija) - softverska
orijentacija-
realizacija ispravnost stanja

opreme i radnog mesta hardverska orijentacija -
Obuka personala
koncentrisanost na
tehnologiju upravljanja (QC
tehnike)
koncentrisanost na
tehnologiju odravanja
(inenjering odravanja,
vetine odravanja)
Aktivnosti malih
grupa
dobrovoljne aktivnosti
krugova
integralni deo organizacija

radnog mesta su aktivnosti
malih grupa
Cilj
kvalitet PPM reda (O karta)
potpuna eliminacija gubitaka

i zastoja (O otkaza)
Da bi se mogle primeniti pet aktivnosti nuno je obezbediti pripremne korake,

tabela T.1.4.
Faze uvoenja i primena (etape 7 do 11) predstavljaju pet aktivnosti koje su stub
TPM, koje poinju nakon lansiranja (faza 6).
Aktivnosti autonomnog odravanja predstavljaju klju razvoja i uvoenja TPM.
Razvijen je tzv. korani metod (Step method) za pripremu autonomnog
odravanja. Oprema na kojoj neko radi, slui i kao oprema za obuku za odravanje
uz rad. Rukovalac postepeno stie znanja i vetine odravanja po etapama i kod
njega se budi volja za primenu TPM. Konani metod obuhvata 7 koraka, tabela
1.5.
Obuka i vebanje za razvijanje i uvoenje TPM su prikazani u tabeli 1.6.
31
Tabela T.1.4: TPM - osnovni koraci pri sprovoenju

KATEGORIJA
ETAPA
1. Uprava objavljuje odluku
o uvoenju koncepcije
TPM
Faza inicijalizacije
2. Edukacija i kampanja za
uvoenje TPM
3. Stvaranje organizacija
koje e promovisati TPM
4. Ustanovljavanje osnovne
politike i ciiljeva TPM
5. Formulisanje glavnog
plana razvoja TPM
Poetna faza
uvoenja
6. Lansiranje TPM
7. Povienje efektivnosti
svakog dela opreme
8. Kreiranje pripreme za
autonomno odravanje
Faza pripreme
9. Kreiranje planske
pripreme za odravanje u
odeljenju za odravanje
10. Obuka za usavravanje

operativnih znanja i
znanja u vezi sa
odravanjem
11. Priprema inicijalnog
upravljanja opremom
Faza potpune
implementacije
TPM
12. Savrena priprema i vii

nivo TPM
GLAVNE TAKE
Namera se objavljuje na
internom TPM sastanku.
Publikuje se u biltenu
kompanije.
Izvrioci: praktina obuka
svih nivoa.
Svi zaposleni: predavanje
uz slajdove / prezentacije.
Komiteti, specijalne grupe,
sekreterijat
Pokazatelji i ciljevi.
Predvianje efektivnosti.
Od priprema za uvoenje
do faze potpune primene
Pozivaju se: potroai,
kompanije - filijale,
kooperacija.
Izbor modela opreme.
Formiranje projektnog
tima.
Step metod.
Primena i potvrda metode.
Periodino odravanje i
prediktivno odravanje.
Stvaranje i primena
sistema za terminiranje
odravanja, za
obezbeenje rezervnih
delova, alata itd.
Kolektivna edukacija
rukovodilaca.
Obuavanje za prenoenje
znanja lanovima.
Plan preventivnog
odravanja.
Inicijalno odravanje.
LCC.
Kandidovanje za PM
nagradu.
Tenja ka viim ciljevima.
32

Tabela 1.5: TPM - sadraj osnovnih aktivnosti
KORAK
NAZIV
SADRAJ AKTIVNOSTI
Poetno ienje
u kampanji
Kompletno ienje praine i prljavtine,

koncentriui se pre svega na opremu i
podmazivanje, podeavanje delova maine,
otkrivanje i otklanjanje otkaza opreme.
Mere protiv
uzronika otkaza
Spreiti uzronike praine i prljavtine i njihovo

irenje, omoguiti lake ienje i podmazivanje
teko dostupnih mesta i smanjiti vreme potrebno
za ienje i podmazivanje.
Odreivanje
standarda za
ienje i
podmazivanje
Odreivanje takvih standarda koji e obezbediti

ienje, podmazivanje i podeavanje delova
maina u kratkom vremenskom periodu
(neophodno je naznaiti okvirno radno vreme, po
danu ili periodino).
Sveukupna
provera
Praktino vebanje u proverama, otkrivanju i

otklanjanju manjih greaka na opremi.
Autonomna
provera
Pravljenje i primena listi

autonomno proveravanje.
Urednost i
istoa
Standardizovanje razliitih tipova stavki pri

upravljanju radom i kreiranje kompletne
sistematizacije
upravljanja
odravanjem:
1) standardi za ienje, provere i podmazivanje;
2) standardi za raspodelu resursa po radnim
mestima;
3)
standardizacije
podataka;
4) standardizacija alata i pribora.
Autonomno
upravljanje
(obrazaca)
za
Razvijanje
zajednike
politike
i
ciljeva,
poboljanje
postupaka upravljanja: stalno
praenje MTBF (Mean Time Between Failure
srednje vreme izmeu dva otkaza), MTTF (Mean
Time To Failure srednje vreme do pojave
otkaza, odnosno, srednje vreme u radu - Tur );
analiza i unapreenje opreme.
33
Tabela 1.6: TPM - obuka i vebanje za uvoenje

(Plan napravljen od strane JIPM)
KURS
POLAZNICI TRAJANJE
CILJ
GLAVNI SADRAJ
TPM kurs Izvrioci

Dva dana
za izvrioce direktorskog (ukljuujui i
ili vieg ranga veernje
asove)
Razumevanje
prirode TPM i
realizovanje
uloge izvrilaca
na svakom
koraku
razvojnog
programa TPM.
* Vanost TPM
* 12 etapa razvoja TPM
* 5 inilaca razvoja TPM
* Uloga izvrilaca u razvoja
TPM
JIPM
TPM kurs Rukovodioci

za
proizvodnje
rukovodioc
e
Razumevanje
prirode TPM i
savladavanja
specifinih
metoda
promovisanja 5
inilaca TPM,
koje su
neophodne za
osobe koje e
bitii nadlene
za
promovisanje
TPM.
* Vanost TPM, 12 etapa

razvoja TPM
JIPM
Dve teme od
kojih se
svaka
obrauje tri
dana
(ukljuujui i
veernje
asove)
PREDAVAI
(Japan
Instutute of
Plant
Maintenance)
* Kako povisiti efektivnost

fabrike
* Koncept i promovisanje
plana za nulti nivo otkaza
* Promovisanje i koncept
autonomnog odravanja
planiranog odravanja
* Poetno odravanje
fabrike
kvalitetnog odravanja
TPM kurs Rukovodoci

za
proizvodnje
instruktore koji su zavrili
TPM kurs za
rukovodioce
Tri dana
(ukljuujui i
veernje
asove)
Kvalifikacija za
instruktora za
TPM kurs za
rukovodioce
grupa u kui.
* Vanost TPM kursa za

rukovodioce grupa
JIPM
* Praktina obuka za gore

pomenuti kurs
* Pripreme za lino
instruktorsko voenje gore
pomenutog kursa
TPM kurs
za
rukovoenj
e grupa
Tehniko
osoblje,
supervizori i
rukovodioci
malih grupa
Dva dana
(ukljuujui i
veernje
asove)
Kao
rukovodioci
grupa, polaznici
treba da
savladaju
specifine
metode
primenjivanja
TPM.
* ta je TPM
* Poveanje efektivnosti
opreme
* Tenja ka nultom nivou
otkaza
* Kako promovisati
autonomno odravanje
* PM analize
*Tenja ka idealnom
iskorienju opreme (0 otkaza)
TPM
instruktori iz
kue ili JIPM
34
Poreenjem koncepata Totalno produktivnog odravanja, Integralnog logistikog

prilaza i Terotehnolokog koncepta mogue je zakljuiti, slika 1.9, da:
integralna logistika podrka - ILS pokriva najire podruje (proizvode,

sisteme, programe, opremu),
terotehnologija pokriva samo opremu (sredstva za rad) i sprovodi se
zajedno sa proizvoaima opreme, inenjering firmama i korisnicima
opreme i
TPM sprovode korisnici sredstava za rad.
Slika 1.9: Uporedni prikaz: TPM - ILS - Terotehnologija
1.4.4
Odravanje usmereno na pouzdanost - Reliability centered Maintenance (RCM) [MJ]]
Zaetci RCM se javljaju polovinom XX veka i tokom razvoja osnova RCM, prolo se
kroz tri faze, slika 1.10.
Prva faza obuhvata period do II Svetskog rata u kome industrija nije bila visoko
mehanizovana, tako da otkazi opreme nisu bili znaajni. U toj fazi menaderi nisu
davali poseban prioritet prevenciji otkaza. U isto vreme oprema je bila
predimenzionisana, vrlo pouzdana i bila je laka za opravljanje. Nije bilo potrebe za
sistematskim odravanjem, osim ienja, podmazivanja i opsluivanja. Potreba za
obuenou odravalaca je bila znatno nia nego u kasnijim fazama.
Druga faza je zapoela dramatinim promenama u II Svetskom ratu, porastom
zahteva za razliitim robama i naglim porastom mehanizacije, odn. sve brojnije i sve
sloenije maine izazivaju sve otrije izraene pojave otkaza. Raa se ideja da se
otkazi mogu spreiti prevencijom i javlja se koncept preventivnog odravanja. U
35
ezdesetim se ovaj koncept ogleda u primeni preventivnog odravanja u fiksnim

intervalima - odravanje po unapred utvrenom resursu: sati rada, preeni
kilometri, ciklusi funkcionisanja, motoasovi itd. Trokovi odravanja rastu rapidno
u odnosu na ostale eksploatacione trokove, to dovodi do razvoja sistema
planiranja i upravljanja odravanjem.
Trea faza poinje sredinom 70-tih godina i okarakterisana je porastom oekivanja
od odravanja i pojavom novih istraivanja i novih tehnika odravanja. Dok se u
prethodnoj fazi, od odravanja oekivalo da snizi trokove, povisi raspoloivost
postrojenja i produi ivotni vek opreme, sada se od odravanja oekuje da, pored
ranijih oekivanja, ispuni i zahteve za povienjem sigurnosti opreme za rukovaoce
tom opremom, ali i za okolinu, povienjem pouzdanosti opreme, povienjem
kvaliteta proizvoda (sniavanjem negativnog uticaja neispravne dotrajale opreme
na kvalitet proizvoda) i povienjem efektivnosti investicija u odravanje
(sniavanjem trokova, a povienje efekata koji su posledica sprovoenja
intervencija odravanja). Tokom ove faze razvoja odravanja, sprovedena su
mnogobrojna istraivanja, iji je rezultat bio saznanje da nisu svi elementi podloni
ranije prihvaenom tipu promene intenziteta otkaza, poznatom kao kriva kade,
nego postoji est razliitih tipova te promene, to je prikazano na slici 1.11.
Sl.1.10 Porast oekivanja od odravanja
36
Slika 1.11 Promena shvatanja naina otkazivanja delova

sistema
Promene u koncepcijama i tehnikama, koje su se javile tokom ove faze, su bile
mnogobrojne i detaljnije opisivanje svega novog bi zauzelo puno prostora, tako da
su te promene samo prikazane na slici 1.12.
Slika 1.12 Promene u koncepcijama i tehnikama

odravanja
Pre otpoinjanja opsene RCM analize i definisanja zahteva koji se postavljaju pred
odravanje, neophodno je formirati detaljan katalog (registar) tehnolokih sistema
37
koji su predmet odravanja, kao i sprovesti detaljno upoznavanje sa proizvodnim

procesom. Nakon realizacije ova dva neophodna koraka, za svaki od definisanih
tehnolokih sistema je potrebno postaviti sedam osnovnih pitanja/zahteva
koncepcije RCM i dati detaljne odgovore na svako od postavljenih pitanja. Tih
sedam pitanja su:
Koje su funkcije opreme bitne u tekuoj eksploataciji?,

Koji se otkazi opreme mogu pojaviti?,
Koji su uzroci pojave otkaza?,
ta se dogaa kada se pojavi otkaz?,
Koliki je znaaj svakog otkaza?,
ta se moe uraditi da se sprei pojava otkaza? i
ta treba uraditi, ako ne moe da se pronae pogodna preventivna
aktivnost?.
U nastavku su dati kratki opisi aktivnosti koje se kriju iza navedenih pitanja.
Koje su funkcije opreme bitne u tekuoj eksploataciji? Kako je osnovni
zadatak odravanja da obezbedi da instalisana oprema radi onako kako je i
projektovano, neophodno je da odravanje zna ta se oekuje od pojedinog
tehnolokog sistema i da zna kako izgleda normalan reim rada i po kojem
standardu je oprema projektovana. Stoga je potrebno da odravanje zna koje su
funkcije opreme bitne za predvienu eksploataciju opreme i zbog toga je
neophodno da ovo pitanje prvo bude postavljeno i na njega detaljno i precizno
odgovoreno.
Koji se otkazi opreme mogu pojaviti? Nakon upoznavanja sa funkcijama
opreme, logino je postaviti ovo, drugo po redu, pitanje. Svaki mogui nain
prestanka vrenja planirane funkcije je potrebno identifikovati, a to se ini pomou
dva potpitanja: 1 kako oprema moe da neuspeno izvri svoju funkciju i 2 ta
moe da uzrokuje neuspeno izvrenje funkcije opreme.
Koji su uzroci pojave otkaza? Cilj postavljanja ovog pitanja je identifikovanje
svih naina pojave otkaza neispunjenja predviene funkcije, kako bi bilo
identifikovano ta je to to je potrebno spreiti. Prilikom sprovoenja ovog koraka,
potrebno je analizu sprovesti sa dovoljnim nivoom detaljnosti, kako bi se izbegla
situacija da se sprovode aktivnosti odravanja sa ciljem eliminacije posledica, a ne
uzroka otkaza. Sa druge strane, potrebno je uloiti dovoljno panje kako bi se
izbeglo preterano zalaenje u detalje i nepotrebno troenje vremena i energije
uesnika analize.
ta se dogaa kada se pojavi otkaz? Kada se identifikuje svaki nain pojave
otkaza, potrebno je identifikovati posledice pojave svakog od navedenih naina
pojave otkaza: da li dolazi do zaustavljanja proizvodnje, da li se proces proizvodnje
38
nastavlja sa proizvodnjom karta, da li je ugroena okolina, da li je ugroeno

zdravlje radnika...
Koliki je znaaj svakog otkaza? Svaki otkaz, za svoju posledicu, ima odreenu
koliinu vremena i novca, koje je potrebno utroiti da bi taj otkaz bio otklonjen.
Pored toga, otkazi mogu imati i dodatne posledice po pitanju zaustavljanja
proizvodnje, proizvodnje karta, degradaciju okoline, povreivanje radnika,
oteenje drugih delova sistema... Dakle, svaki otkaz ima neki vremenski i
finansijski ekvivalent i pored toga ima i dodatne posledice koje je nekada mogue, a
nekada nije mogue (ili je to izuzetno komplikovano) izraziti u vremenskim i
finansijskim jedinicama. to su posledice skuplje (i vremenski i finansijski) to je
jaa potreba da se takav otkaz sprei, odnosno da se pronae neka preventivna
aktivnost koja bi eliminisala ili odloila pojavu otkaza, ili barem ublaila posledice
tog otkaza. Da bi bio olakan rad sa ovim pojmovima, RCM je definisao etiri
mogue grupe posledica: skrivene posledice, posledice po bezbednost i okolinu,
proizvodne posledice i ne-proizvodne posledice. Skrivene posledice se javljaju u
sluaju nekih sigurnosnih ureaja, iji otkaz nije oigledan, ali kada se javi potreba
za ukljuivanjem tih ureaja, posledice pojave otkaza mogu biti katastrofalne.
Otkazi sa moguim posledicama po bezbednost (mogunost povreivanja ljudi ili
ak i smrti) i okolinu (mogunost zagaenja zemljita, vode ili vazduha ili
dogoronog negativnog delovanja na klimu efekat staklene bate ili unitavanje
Zemljinog ozonskog omotaa) su otkazi koje je potrebno ozbiljno uzeti u obzir i
uiniti sve to je mogue kako bi se oni, ako je ikako mogue, u potpunosti
eliminisali. Otkazi imaju proizvodne posledice ukoliko njihova pojava zaustavlja
proizvodnju, utie na sniavanje kvaliteta proizvoda ili nivoa usluge korisniku. Neproizvodne posledice imaju otkazi iji je jedini negativan uticaj troak koji se ostvari
prilikom otklanjanja tog otkaza (npr. otkaz jedne od mnogih sijalica).
ta se moe uraditi da se sprei pojava otkaza? Ranije se smatralo da se svi
elementi, odnosno njihovi otkazi, vladaju po dijagramu kade, koji je prikazan na
slici 1.13 pod oznakom A. Meutim, praenjem pojava otkaza kod civilnih aviona,
dobijeni su podaci koji su predstavljeni na istoj slici, odakle je mogue videti da
samo 4 % delova ima takav oblik krive intenziteta otkaza. Oblik krive intenziteta
otkaza prikazan pod oznakom B imaju samo dodatnih 2 % elemenata. Kako se
preventivne zamene sprovode u trenutku kada dolazi do poveane verovatnoe
otkaza usled intenzivnog habanja, to znai da samo ova dva oblika krive intenziteta
otkaza imaju opravdanje za primenu preventivnih zamena (samo kod ova dva
oblika postoji zona intenzivnog habanja, troenja, slabljenja...), odnosno, kod samo
6 % elemenata je opravdano sprovoenje preventivnih zamena, sve ostale
preventivne zamene negativno utiu na pouzdanost sistema i na broj otkaza kod tog
sistema. Kasnije studije u industrijskim uslovima su pokazale da izmeu 77% i 92%
otkaza nisu vremenski-zavisni, odnosno, da u tim sluajevima nije preporuljivo
sprovoditi preventivne zamene. Ovo je razlog zato su mnoge firme odustale od
39
preventivnih intervencija, poto su (pogreno) zakljuile da nikakve preventivne

zamene nemaju opravdanje. Iz navedenog razmatranja je oigledno da nije mogue
zamenom dotrajalog dela eliminisati otkaze. Stoga RCM razmatra tri naina
planiranja i terminiranja aktivnosti odravanja:
aktivnosti planirane / terminirane na osnovu stanja elementa,

aktivnosti obnavljanja (popravljanja) delova, koje su planirane / terminirane
na osnovu nekog resursa (vreme rada, preeni kilometri, tona obraene
sirovine...) i
aktivnosti zamene delova planirane / terminirane na osnovu nekog resursa.
Poslednje dve grupe aktivnosti se razlikuju samo po akciji koja se sprovodi, dok se
planiranje vri na identian nain i ove aktivnosti su iste one koje su bile
sprovoene na osnovu predvianja pojave otkaza pomou dijagrama kade.
Novinu predstavljaju aktivnosti koje spadaju u prvu grupu. To su aktivnosti koje su
planirane na osnovu stvarnog stanja elementa. Ukoliko je element ispravan,
odnosno ne pokazuje znake razvijanja procesa koji e dovesti do otkaza, taj element
se ostavlja da i dalje vri svoju funkciju. Ukoliko se nekom dijagnostikom
metodom ustanovi da je otpoeo proces nastanka otkaza, mogue je predvideti
koliko vremena e proi dok taj element ne otkae i planirati odgovarajuu
aktivnost odravanja pre tog termina.
Slika 1.13 6 oblika dijagrama intenziteta otkaza
40
ta treba uraditi, ako ne moe da se pronae pogodna preventivna

aktivnost? Postoje sluajevi kada nije mogue pronai odgovarajuu aktivnost
koja e spreiti pojavu otkaza i tada je potrebno sprovesti ekonomsku analizu: da li
je ekonomski isplativo pustiti da element otkae i zatim ga zameniti ili je potrebno
uraditi neto da bi otkaz imao, to je mogue, blae posledice. RCM je definisao
etiri grupe posledica otkaza i u zavisnosti od grupe kojoj pripadaju posledice nekog
otkaza, trai se mogunost delovanja na naki otkaz, odnosno njegove uzroke i
posledice. Ukoliko se radi o skrivenom otkazu, potrebno je definisati aktivnosti
otkrivanja otkaza (ove aktivnosti su iroko u upotrebi u vojsci, ali se koriste i u
funkcijama protiv-poarne zatite). Ako se radi o otkazu sa posledicama po
bezbednost radnika ili okoline, korisno je sprovoditi samo one aktivnosti koje
umanjuju ili eliminiu posledice otkaza. Ukoliko takva aktivnost ne postoji,
posmatrani element je potrebno ponovo projektovati ili je potrebno promeniti ceo
proces u kojem uestvuje taj element. Kod otkaza koji imaju posledice samo po
pitanju proizvodnje, preporuljivo je vriti preventivne intervencije samo kada su
ukupni trokovi tih preventivnih intervencija nii od trokova koji nastaju otkazom
tog elementa. Identina je situacija i sa otkazima koji nemaju direktnog uticaja na
proizvodnju. U oba sluaja, ako nije mogue pronai takvu preventivnu aktivnost
koja e sniziti ukupne trokove, potrebno je pustiti da taj element otkae i nakon
toga ga menjati. Izuzetak je situacija kada su trokovi koji nastaju usled otkaza
izuzetno visoki i tada se preporuuje sprovoenje rekonstrukcije elementa ili celog
sistema.
Koristi od primene koncepta RCM se mogu opisati kao:
via sigurnost i zatita okoline,

poboljanje eksploatacionih performansi (izlazi, kvalitet proizvoda i
usluge korisniku),
poviena ekonomska efektivnost (smanjenje trokova odravanja),
produenje ivotnog veka skupljih delova opreme,
proirenje baze podataka o odravanju,
poviena motivacija radne snage u odravanju i
bolji timski rad.
Shvatajui znaaj i mogunosti RCM-a, International Society of Automotive

Engineers (SAE) je oformio Tehniki komitet koji je 1999. godine uobliio standard
JA1011: Evaluation Criteria for Reliability-Centered Maintenance (RCM)
Processes. Ovaj standard treba da pomogne svakom ko eli da implementira RCM,
poto definie smernice i pojanjava mnoge detalje i aktivnosti koji se sprovode
prilikom implementacije.
1.4.5
41
Koncept odravanja u CIM okruenju (Computer

Integrated Manufacturing - CIM)
U razvoju tehnolokih sistema aktuelan je tzv. CIM koncept, koji se zasniva na

integraciji poslovnih i inenjerskih aktivnosti, na bazi softverske i hardverske
podrke. Modul odravanja u CIM okruenju se razvija kao modul Raunarom
integrisano upravljanje odravanjem (Computer Integrated Maintanace
Management - CIMM). Ovaj modul e se u budunosti zasnivati na primeni modela
znanja i mainskog uenja. Osnovna karakteristika razvoja tehnolokih sistema je
potpuna integracija, mainska vetaka inteligencija (Artificial Inteligency - AI) i
ekspertni sistemi (Expert Systems - ES) i sofisticirana komunikacija (Sophisticated
Communication - SC). Razvoj inteligentnih CIM sistema(ICIMS) se zasniva na
novim znanjima i shvatanjima misaonih procesa projektanata i planera,

ovladavanju novih tehnologija kao to su AI, paralelno i distribuirano
procesiranje, mehatronika, neuronske mree, multimedijski sistemi i
komunikacije i
razvoju i primeni novih tehnologija (mikro i nano tehnologije).
Globalna struktura integralnog CIM koncepta je prikazana na slici 1.14.

INTELIGENTNO
PROJEKTOVANJE
INTELIGENTNO
PLANIRANJE
PROCESA
INTELIGENTNA
DIJAGNOZA
INTEGRACIJA
INTELIGENCIJE
INTELIGENTNO
UPRAVLJANJE
INTELIGENTNA
BAZA PODATAKA
INTELIGENTNO
PRETRA@IVANJE
PODATAKA
INTELIGENTNA
PODR[ KA (ODR@AVANJE)
U @IVOTNOM VEKU
Slika 1.14: Globalna struktura integralnog CIM

koncepta
Posebno je znaajan segment integralne dijagnoze ponaanja elemenata,
podsklopova ili sklopova tehnolokog sistema u cilju definisanja mera podrke,
odnosno aktivnosti odravanja sistema u ivotnom veku. Ovaj segment je zasnovan
42
na primeni ekspertnih sistema za dijagnostiku. Ekspertni sistemi se mogu podeliti u

tri grupe:
konsultantski ES za pretraivanje baze znanja (KB Knowledge Base) i

prezentacija relevantnih injenica korisniku,
ES za generisanje odluka, sa sistemom zakljuivanja i objanjenja
procesa rezonovanja pri akviziciji znanja i
ES sa uenjem u postojeoj bazi znanja.
Svi jezici i alati za izgradnju ekspertnih sistema za odravanje se mogu klasifikovati

u est grupa:
metod pravila (IF-THEN),

metod frejmova i semantikih mrea,
proceduralni metod programiranja ES,
objektno orijentisan metod programiranja ES,
metod programiranja ES zasnovan na logikim relacijama, orijentisan
je ka cilju i
metod orijentisan ka pristupu koji koristi modele ("deamons") za nove
procedure obrade, kada se menjaju podaci ili se vri uitavanje novih
podataka.
Navedeni ekspertni sistemi e preko inteligentne dijagnoze generisati inteligentno

odravanje tehnolokih sistema.
1.4.6
Upravljanje odravanjem na svetskom nivou (World

Class Maintenance Management - WCMM)
U poslednjih nekoliko godina sve vie se govori o svetskoj klasi kvaliteta proizvoda,
svetskoj klasi proizvodnje i svetskoj klasi odravanja, odn. upravljanja odravanjem
(World Class Maintenance Management).
Svetsku klasu proizvodnje Wireman [WT] definie kao konkurentsku sposobnost
bilo gde u svetu, sposobnost suoavanja i pobeivanja bilo kog konkurenta, bilo gde
u svetu, cenom proizvoda, kvalitetom i isporukom na vreme.
Ovo je mogue postii kvalitetom (svetska klasa kvaliteta proizvoda), stavovima
prema konkurenciji i automatizacijom tehnologija. Analogno, svetska klasa
odravanja podrazumeva upravljanje odravanjem opreme koja daje svetski kvalitet
proizvoda, koje ima jasan stav o preventivnom odravanju i primenjuje prednosti
savremenih tehnologija u odravanju opreme u cilju minimizacije vremena otkaza,
zastoja i trokova odravanja.
KVALITET - znai da odravanje opreme mora biti deo programa unapreenja
sistema obezbeenja kvaliteta proizvoda, jer samo kvalitetno odravana oprema
moe, pored ostalog, obezbediti visok kvalitet proizvoda (svetske klase). To znai da
43
u programu odravanja opreme mora da bude zastupljeno preventivno/prediktivno

odravanje i odravanjepo-stanju (Condition based Maintenance) koje obezbeuje
vii kvalitet proizvoda.
STAVOVI - kompanija mora biti naklonjena preventivnom odravanju (svim
vidovima preventivnog odravanja), planiranju aktivnosti odravanja i mora voditi
rauna o zalihama. Cilj kompanije mora da bude odravanje opreme u
funkcionalnom stanju i proizvodnja visokog kvaliteta. Rezultat je dugorona
eksploatacija opreme (produenje ivotnog veka opreme) i visok kvalitet proizvoda.
Takoe se moraju promeniti stavovi prema radu, materijalu, alatima, snabdevanju i
ostalim resursima (tednja energije, kooperacija itd.).
Planiranje odravanja je najvaniji deo napora kompanije da permanentno
unapreuje organizaciju odravanja.
Stavovi se mogu rezimirati kroz sledee koristi: unapreenje kvaliteta, povienje
stepena iskorienja opreme (pouzdanosti i gotovosti) i snienje trokova
odravanja (rada, materijala, energije) i gubitaka u proizvodnji.
AUTOMATIZACIJA TEHNOLOGIJA - znai sposobnost kompanije da iskoristi sve
prednosti savremenih tehnologija u odravanju opreme da odri trokove
odravanja na optimalnom nivou. Primeri korienja automatizovanih tehnologija
su analiza vibracija opreme, IC skeniranje (infracrvena termografija), softverski
proizvodi itd.
Raunarom podran sistem upravljanja odravanjem (Computerised Maintenace
Management System - CMMS) obuhvata podsisteme:
podaci o opremi (karakteristike, stanje, istorija ponaanja itd.),

preventivno odravanje,
radni nalozi,
zalihe,
snabdevanje,
kadrovi,
izvetavanje i
obim aktivnosti gde je ukljuena primena raunara.
Informacije dobijene iz CMMS pomau menadmentu da efikasno upravlja

procesima odravanja.
Koncepcije prikazane u ovom delu ukazuju na razlike, ne samo u prikazu izbora
postupaka odravanja, nego i u obuhvatnosti i ostalih funkcija koje se odnose na
sredstva za rad, a ne samo odravanje.
Autor daje upitnik koji slui organizacijama da ocene svoje mesto u svetu po pitanju
sopstvenog odravanja (upitnik je dat u prilogu br. 1). Upitnik se sastoji od 8 grupa
pitanja i to:
44

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
Organizacija odravanja
Programi obuke u odravanju
Radni nalozi odravanja
Planiranje i terminiranje aktivnosti odravanja
Preventivno odravanje
Skladitenje i nabavka u odravanju
Izvetavanje u odravanju
Automatizacija rada u odravanju
Svaka od navedenih oblasti sadri po 10 pitanja sa (uglavnom) ve ponuenim

odgovorima. Svako od pitanja nosi maksimalno 4 poena, to ini 40 poena po
oblasti, odnosno, ukupno 320 poena. Autor je svetsku klasu odravanja definisao
kao ono odravanje koje je nalazi u gornjih 10 %, odnosno ono odravanje koje
osvoji od 288 do 320 poena na ovom testu. Ukoliko preduzee osvoji od 256 do 288
poena, autor sugerie da se analiziraju one oblasti u kojima su izgubljeni poeni,
poto je organizacija vrlo blizu svetske klase. Za 224 do 256 osvojenih poena, autor
preporuuje ozbiljniju analizu svih oblasti gde su izgubljeni poeni, dok za manje od
224 osvojena poena, autor preporuuje ozbiljnu analizu ciljevi i prioriteta u
odravanju poto smatra da takvo odravanja nema zadovoljavajue temelje.
1.4.7
Prediktivno odravanje (Predictive Maintenance)
Kao to je ranije reeno, prediktivno odravanje je, u sutini, odravanje po stanju

(CBM Condition Based Maintenance). Ideja prediktivnog odravanja je da se
otkrije degradacioni proces koji vodi otkazu i da se pronae nain da se prati
napredovanje tog procesa, odnosno, napredovanje gubljenja radne sposobnosti
dela. Upoznavanjem ovog procesa i brojane vrednosti fizike veliine koja slui kao
indikator napredovanja procesa (ovo je najee temperatura, buka ili vibracije),
mogue je definisati trenutak (graninu vrednost fizike veliine) kada se
proglaava da je nastupio otkaz. esto, ova granina vrednost ne znai i prestanak
sposobnosti da sistem obavlja svoju funkciju, ali usled mogunosti nastanka otkaza
koji moe priiniti dodatnu tetu, proizvodnja se, u pogodnom trenutku, prekida i
sprovodi se intervencija otklanjanja otkaza. Na ovaj nain se maksimalno
iskoriava ivotni vek posmatranog dela (ne vri se preventivna zamena koja
odbacuje deo ivotnog veka), eliminie se iznenaenje koji otkaz najee
priinjava, to ima za posledicu da je odravanje u potpunosti pripremljeno za
intervenciju zamene dela.
Negativna strana prediktivnog odravanja je potreba posedovanja opreme za
tehniku dijagnostiku, koja je po pravilu skupa, kao i kadrova koji su obueni za
upotrebu tih ureaja i za prepoznavanje mogunosti za primenu tehnike
dijagnostike. Pored ovog, prilikom primene postupaka tehnike dijagnostike,
45
nekada je potrebno zaustaviti proizvodni proces kako bi se izvrilo merenje

(nasuprot ovih off-line aktivnosti, postoje i on-line aktivnosti koje ne zahtevaju
zaustavljanje proizvodnog procesa, ve se merenje moe sprovesti dok se
proizvodnja odvija neprekinuto). Ovo ima za posledicu da je neophodno ustanoviti
takve termine pregleda koji e garantovati pravovremeno detektovanje
predotkaznog stanja, uz minimalne trokove (minimalan broj pregleda i minimalni
trokovi izgubljene proizvodnje).
1.4.8
Upravljanje odravanjem zasnovano na profitu

(Profit Centered Maintenance PCM)
U literaturi postoji vie slinih prevoda ovog termina (PCM): Upravljanje

odravanjem zasnovano na profitu, Odravanje usmereno ka profitu preduzea,
Profitno orijentisano odravanje. Ni jedan od navedenih prevoda se nije u
potpunosti odomaio, ali poto je sutina svakog od navedenih prevoda jasna, bilo
koji prevod da se koristi, nee izazvati zabunu, tako da e u nastavku podjednako
biti korieni sve navedni prevodi, bez pokuaja favorizovanja bilo kojeg.
Oduvek je odravanje tretirano kao funkcija koja samo troi novac. Napredak
predstavlja shvatanje da odravanje doprinosi profitabilnosti preduzea gotovo isto
kao i proizvodna funkcija. Borba za opstanak na tritu je uslovila dalji razvoj
shvatanja uloge odravanja u profitabilnosti preduzea, tako da se rodila nova ideja:
Odravanje orijentisano ka profitu. Po ovom shvatanju, od odravanja se vie ne
oekuje da ostvari svoj zadatak uz minimum trokova, nego da vrati, maksimalno
moguu koliinu, uloenih sredstava, pa ak i vie. Stari nain shvatanja odravanja
je insistirao na minimalnim trokovima odravanja, mada je oigledno da najnie
trokove odravanja ima ono preduzee koje uopte nema odravanja, a takvo
odravanje ima pogubne posledice po profitabilnost preduzea.
Oigledno je da ova nova filozofija zahteva potpunu posveenost rukovodeeg kadra
ovoj ideji, kao i nov nain razmiljanja svih zaposlenih u odravanju i jedan prilino
dug vremenski period prilagoavanja novom nainu rada:
usmeravanje administrativnih kadrova odravanja prema novim

ciljevima odravanja,
investiranje u odravanje sa ciljem eliminisanja uzroka nastajanja
otkaza ili sniavanje intenziteta otkaza i trokova koje otkazi uzrokuju i
dodeljivanja ovlaenja zaposlenima (i proizvodnim kadrovima i
kadrovima zaposlenim na poslovima odravanja) da pristupaju
potrebnim informacijama i koriste informacije koji se odnose na
postupke odravanja i obuka tih kadrova u korienju takvih
informacija, kako bi ih znali maksimalno iskoristiti.
46
Dve osnovne karakteristike upravljanja odravanjem zasnovano na profitu

preduzea su:
koristi RCM i RCFA (Root Cause Failure Analysis Analiza Osnovnog

Uzroka Otkaza)
dominiraju intervencije odravanja po stanju, njih nadopunjuju
preventivne intervencije, a vrlo retko se javljaju otkazi i odgovarajue
hitne intervencije (na slici 1.15 je prikazan algoritam za izbor vrste
aktivnosti odravanja).
Osnovne poluge pomou kojih PCM ostvaruje svoje ciljeve su:
insistiranje na maksimalnoj vrednosti, a ne na minimalnim trokovima,

optimizacija aktivnosti odravanja, ime se eli postii optimalno
uee aktivnosti odravanja po stanju, preventivnih aktivnosti i
aktivnosti koje se sprovode nakon pojave otkaza (aktivnosti za koje je
ekonomska raunica pokazala da je najisplativije sprovoditi ih kao
naknadne),
sniavanje potrebe za sprovoenjem aktivnosti odravanja, kao glavni
mehanizam sniavanja trokova odravanja,
reinenjering administrativnog dela odravanja, kako bi bile
eliminisane aktivnosti koje ne doprinose stvaranju nove vrednosti,
odnosno, profitabilnosti i
obuavanje i opremanje zaposlenih na poslovima odravanja, kako bi
mogli efikasno korisiti informacioni sistem odravanja i iz njega izvui
maksimalnu korist za sebe i preduzee.
Vano je napomenuti da je prelazak na PCM proces nije trenutan, ve mora da traje

neko vreme i moe da bude jako opasno ako se pokua nekim preicama doi do
neega to podsea na PCM. U tom sluaju je, najee, rtva te brzine, niko drugi
do budunost PCM-a. Ukoliko rukovodstvo i izvrioci odravanja sakupe dovoljno
strpljenja i znanja, vremenom e svoje odravanje dovesti do oblika koji se naziva
zrelo i dobro postavljeno odravanje usmereno ka profitabilnosti preduzea, a znak
da su stigli do cilja bie, ne odravanje koje stalno juri i uspeno otklanja otkaze,
nego odravanje koje nema goruih, velikih problema (Na slici 1.16 je prikazan tok
ocene uspenosti odravanja zasnovanog na profitu, kao i sve oblasti koje je
potrebno obuhvatiti tom ocenom). Uspean program rada PCM-a prua ogromne
koristi preduzeu i te koristi se ugledaju u sledeim elementima:
ostvarivanje veeg prihoda preduzea usled poveanja obima

proizvodnje,
eliminisanje / smanjenje izgubljene proizvodnje,
smanjenje obima, intenziteta i trokova odravanja (ovde je ukljueno i
izbegavanje odravanjem-indukovane tete, prekovremeni rad
izvrilaca odravanja i hitne nabavke rezervnih delova po visokim
cenama),
47
trokove loe specifikacije, neispravnog krajnjeg proizvoda, zamene

krajnjeg proizvoda u garantnom roku i popravke koje su rezultat
mehanikih problema,
Slika 1.15 Postupak izbora vrste aktivnosti u Profitno

orijentisanom odravanju
48
Slika 1.16 Tok i oblasti ocene uspenosti odravanja
1.4.9
49
uteda usled snienih trokova rada nastalih putem nieg utroka

elektrine energije kao posledica poviene efikasnosti elektromotora,
eliminisanje gubitaka usled curenja komprimovanog vazduha, pare,
tople vode itd.,
sniavanje trokova usled eliminisanja potrebe plaanja penala i kazni
kao posledica neoekivanih otkaza sopstvenih proizvoda i
smanjenje broja i snienje trokova vezanih za probleme koji nastaju
usled loe sprovedene intervencije odravanja.
Odravanje orijentisano ka poslovnim rezultatima

(Business Centered Maintenance BCM) [KA2, KA3]]
Na slici 1.17 je ematski prikazan postupak definisanja strategije odravanja u

skladu sa BCM koncepcijom. Sa dijagrama je mogue uoiti da je polazna taka u
definisanju strategije odravanja, cilj organizacije, kao celine, i cilj proizvodnje.
Dakle, poetak definisanja strategije je na najviem moguem nivou. Kako proces
definisanja strategije napreduje, tako se silazi na sve nii i nii nivo, da bi se proces
zavrio sa definisanjem potrebnih evidencija, njihovim sadrajem i nainom
voenja. Usled ovog smera kretanja aktivnosti, postupak je okarakterisan kao TD
(top-down od vrha prema dole) postupak.
Sprovoenjem ovog postupka, sprovedena je analiza i tehnolokih sistema i kadrova
i moguih otkaza, odnosno, svih potrebnih elemenata za definisanje neophodnih
aktivnosti koje je potrebno sprovoditi u okviru odravanja, kako bi se omoguilo
ostvarivanje ciljeva cele organizacije, a proizvodnje posebno. Nakon ovog dela
potrebno je sprovesti definisanje aktivnosti odravanja za svaki konkretan deo (za
koji je prethodna analiza pokazala da je potrebno posvetiti mu panju), to
podrazumeva odreivanje vrste intervencije (preventivna, intervencija odravanja
po stanju ili naknadna), neophodne kadrove, alate, delove, potrebna vremena,
finansijska sredstva itd. Objedinjavanjem ovih elemenata za ceo tehnoloki sistem,
proizvodnu liniju, pogon, organizacionu celinu, mogue je doi do ukupnih
vrednosti za celu organizaciju na nivou jednog odreenog vremenskog (planskog)
perioda, npr. jedne godine.
Ovaj drugi deo postupka je krenuo od jednog osnovnog elementa, da bi se preko
tehnolokog sistema i organizacione hijerarhije dolo do cele organizacije i perioda
od jedne godine. Ovakav prilaz se naziva BU (bottom up, od dole prema vrhu),
tako da se ceo postupak definisanja strategije odravanja u BCM deklarie kao
TDBU (top down bottom up) postupak.
50
Slika 1.17 Postupak definisanja strategije odravanja

BCM koncepcije
1.4.10 Proaktivno odravanje (Proactive Maintenance PaM)

Osnovni cilj proaktivnog odravanja je pronalaenje degradacionog mehanizma koji
vodi do otkaza nekog elementa. Za razliku od prediktivnog odravanja, odnosno,
odravanja po stanju, proaktivno odravanje se ne svodi na konstantovanje u kojoj
fazi je element koji e otkazati (koliki mu je preostali, korisni, ivotni vek) nego se
trudi da otkrije mehanizam koji vodi do otkaza, da ga ublai ili u potpunosti
eliminie, kako bi se ivotni vek elementa maksimalno produio. Dakle, cilj je
maksimalno odloiti ili ak i potpuno eliminisati pojavu otkaza.
Proaktivno odravanje zahteva, pored opreme, koja nije ni malo jeftina, i kadrove
koji su obueni za sprovoenje postupaka odreivanja mehanizama koji vode do
otkaza (RCFA Root Cause Failure Analysis, analiza osnovnog uzroka otkaza, BA
Barier Analysis, analiza prepreka, CA Change Analysis, analiza promena,
MORT Management Oversight Risk Tree analysis, analiza stabla rizika koji su
posledica ljudskih greaka).
Nakon obezbeivanja osnovnih preduslova za uvoenje proaktivnog odravanja,
prvi korak je detaljno upoznavanje sa proizvodnim procesom i tehnolokim
51
parametrima proizvodnje koji odgovaraju normalnom, ispravnom funkcionisanju

opreme. Sledei korak je ustanovljavanje stepena kritinosti opreme, kao i stepena
kritinosti delova opreme koji su podloni otkazima. Zatim sledi analiza otkaza
(prethodnih otkaza tih elemenata ili otkaza takvih elemenata u drugim, slinim
sistemima ili, ako ne postoje takvi podaci, otkrivanje naina otkaza tih elemenata
deduktivnim putem). Posle ovog koraka je potrebno definisati aktivnosti koje mogu
odloiti ili eliminisati otkaze (otkloniti ili ublaiti uzronike otkaza) i definisati
prioritete sprovoenja tih aktivnosti. Nakon ovoga sledi disciplinovano i dosledno
sprovoenje izabranih aktivnosti.
Uvoenje naina rada u skladu sa principima proaktivnog odravanja, organizaciji
donosi utedu od 5 do 10 % u odnosu na prediktivno odravanje, preko 20 % u
odnosu na preventivno odravanje, a ak do 40 % u odnosu na naknadno
odravanje.
1.4.11 Odravanje sa minimumom resursa (LM - Lean

Maintenance)
U Webster-ovom reniku, termin lean se prevodi kao mrav, bez masnoe,
goljav, tanak, ekonomian, siromaan (postoje i drugi termini, ali su oni
neprimenjivi na ovaj sluaj, kao termini osloniti se, otklon i slino). Ovo znai da se
termin lean maintenance moe prevesti kao tanko odravanje, mravo
odravanje, ekonomino odravanje (koje odravanje se ne trudi da bude
ekonomino?), goljavo odravanje. Ni jedan od navedenih termina niti zvui
lepo, niti odslikava sutinu koncepcije, tako da e u ovom tekstu, dok se ne definie
dobar prevod, biti korien termini odravanje sa minimumom resursa ili
originalni engleski naziv.
Odravanje sa minimumom resursa je oekivana stepenica razvoja odravanja u
uslovima proizvodnje sa minimumom resursa (Lean Manufacturing Toyota Way
of Production), koja predstavlja unapreenje Just-In-Time koncepta proizvodnje.
Osnovni cilj LM je gotovo potpuno eliminisanje otkaza (priblino 100% vreme U
RADU), uz sniavanje trokova odravanja za oko 50%, a ponekad je taj procenat i
vei. Ovo se postie konstantnim nadzorom proizvodnih pogona i analizom
izvrenih merenja i prikupljenih podataka. Na osnovu ovog se projektuju postupci
koji eliminiu (zaustavljaju) inicijalnu pojavu koji vodi ka otkazu. Sve ovo postaje
mnogo jasnije ako se pogleda jedna od mnogobrojnih definicija LM (definiciju je
dao Ricky Smith iz Life Cycle Engineering, Charleston, Sacramento, USA):
LM predstavlja proaktivne aktivnosti odravanja, koje obuhvataju aktivnosti koje
su planirane i terminirane u skladu sa TPM, koristei strategije odravanja
razvijene na osnovama RCM, koje sprovode timovi autonomnog odravanja zajedno
sa specijalistima razliitih oblasti odravanja, na osnovu samoinicijativno
52
definisanih potreba i ciljeva, uz upotrebu 5S procesa, nedeljnih Kaizen akcija za

unapreenje, koristei CMMS (Computerized Maintenance Management System
sistem raunarom podranog upravljanja odravanjem) ili EAM (Enterprise Asset
Management raunarom podran sistem za upravljenje opremom tokom celog
njenog ivotnog veka, na nivou celog preduzea). Ove aktivnosti su podrane
distribuiranim skladitem rezervnih delova koji obezbeuju rezervne delove u
skladu sa Just-In-Time konceptom, a koji upravljaju rezervnim delovima uz pomo
tima inenjera koji su eksperti u oblasti odravanja i pouzdanosti i osposobljeni za
RCFA (Root Cause Failure Analysis analiza osnovnog uzroka otkaza), analizu
otkazalih delova, analizu efektivnosti i efikasnosti postupaka odravanja, analizu
prediktivnog odravanja i analizu i odreivanje trenda rezultata dobijenih putem
CBM (Condition Based Maintenance odravanje po stanju).
Ova definicija jeste sloena, ali je oigledno da je autor uloio ogroman trud da
obuhvati sve elemente LM, to je neizostavno dovelo do ove sloenosti.
LM svrstava sve otkaze u tri grupe:
operativni otkazi (otkazi koji nastaju usled greke operatera na maini

ili usled pogreno definisane tehnologije proizvodnje),
otkazi indukovani aktivnostima odravanja (pogreno definisane
preventivne intervencije, pogreno sprovedene intervencije) i
otkazi usled hroninih problema u funkcionisanju maina (trenje,
habanje, zamor materijala, odnosno otkazi uslovljeni toplotom,
vibracijama, oksidacijom, probojem izolacije, korozija, prodor neistoe
u bilo koju radnu tenost, prodor vode, kiseline ili agresivnog sredstva
za ienje...).
Iz ove podele je oigledno da se odravanje mora skoncentrisati na aktivnosti koje

eliminiu svaku od navedenih grupa otkaza, a to su: obuka proizvodnih radnika,
obuka i opremanje izvrilaca u odravanju i analiza sredstava za rad sa ciljem
eliminisanja hroninih problema.
U praksi je est primer da se koristi DMAIC model iz 6 prilaza. DMAIC je
skraenica nastala od engleskih rei Define (definii problem), Measure (izmeri
vrednost), Analyse (analiziraj sve raspoloive podatke), Improve (implementiraj /
unapredi postupke za eliminisanje problema) i Control (kontrolii sprovoenje
implementiranog reenja). Primenom ovog modela u praksi, ostvareno je
eliminisanje od 70 do 92 % otkaza. DMAIC model, primenjen na odravanje, u
optem sluaju moe izgledati kao to je to prikazano na slici 1.18
53
Slika 1.18 Tipian tok aktivnosti u LM-u

Kompletna lean filozofija znaajnu panju posveuje trokovima / utrocima /
otkazu (ovo je u lean filozofiji definisano kao sve ono to ne dodaje vrednost
proizvodu ili usluzi), tako da je jedan od ciljeva LM i sniavanje / eliminisanje
trokova (ovo se ne ini na raun kvaliteta intervencija odravanja ili na raun
intenziteta otkaza). Definisano je 7 trokova koje treba eliminisati:
ekanje,
nepotreban transport,
prekomerne zalihe,
ponavljajue popravke / neispravnosti,
nepotrebne aktivnosti / poslovi,
nepotrebno kretanje / traenje (delova, alata, dokumenata) i
nepotrebna proizvodnja (nepotrebnih ili zastarelih delova, delova za
nepotrebne zalihe).
Alati za ostvarivanje LM:
5S (Sort sortirati, srediti, Simplify - pojednostaviti, Scrub ribati,

istiti, Standardize - standardizovati, Sustain - podrati)
vizualna kontrola,
dizajn proizvodnih elija i tokova materijala,
pull-system,
brze promene,
eliminisanje 7 smrtonosnih trokova,
Kaizen (kontinualno unapreenje izvorno znaenje rei kaizen je
beskonane transportne trake),
54
Jidoka (kvalitet od samog poetka, od izvora),

Just-In-Time,
TPM i
postupci u sluaju pojave greke.
Principi LM se zasnivaju i usklauju sa principima Lean Manufacturing (Toyota

Way of Production), kojih ima 13:
benchmarking,
elije (fleksibilne tehnoloke elije),
5S (Sort sortirati, srediti, Simplify - pojednostaviti, Scrub ribati,
istiti, Standardize - standardizovati, Sustain - podrati; postoji i drugo
tumaenje ta sve ovih 5S znae: Sort sortirati, srediti, eliminisati
nepotrebno, Streighten organizovati, uskladiti, Scrub ribati, istiti
sve, Standardize standardizovati sve postupke koje obuhvataju prva
tri S, Spread proiriti steena iskustva na sve pogone i oblasti),
Hoshin planiranje (sistematino postavljati pitanja Gde, Kada, Kako,
Ko i isto tako sistematino odgovarati na ta pitanja),
Just-In-Time,
Kaizen i Kaikaku kontinualno, inkrementalno unapreenje,
7 trokova bilo ta to troi sredstva, a ne stvara vrednost,
Kanban (jedan po jedan posao),
PDSA (Plan planiraj, Do uradi, Study - proui, Act deluj)
pripremno vreme,
Poka-Yoke ili Boka-Yoke (sistem rada koji titi od injenja greke,
odnosno spreava zaposlene da uine greku),
QFD (Quality Function Deployment) i
vrednosti (definisane onako kako ih vide kupci potroai VoC
Voice of Customer).
Karakteristika lean pristupa je da je teko identifikovati neki revolucionarni korak

koji je zasluan za uspeh ovog pristupa. Pristup uglavnom obuhvata postupke i
aktivnosti koji su poznati u teoriji, odnosno u nekim drugim pristupima (primer
TPM ukazuje da je mogue i u potpunosti preuzeti neki koncept), tako da veliki
uspeh ovog pristupa pre treba pripisati doslednosti primene svih elemenata
pristupa i sinergetskom delovanju tih elemenata, nego nekom konkretnom
elementu. Ali, i pored ove konstatacije, mogue je identifikovati elemente koji
predstavljaju jezgro ovog pristupa, to je prikazano na slici 1.19.
55
Slika 1.19: Kljuni elementi LM pristupa

Sama injenica da nije mogue identifikovati konkretne elemente koji su zasluni za
uspeh lean pristupa, govori da je najvaniji element neto to je neopipljivo, neto
na ega je jako teko uperiti prst, dakle neto nevidljivo (ili teko vidljivo), neto to
predstavlja vezivno tkivo pristupa, a to je kultura. Kultura je onaj element koji
objedinjuje sve aktivnosti lean pristupa u skladnu celinu i koji je zasluan za
injenicu da svaki radnik daje svoj maksimum (i u vrenju svog posla i u traenju
moguih unapreenja u svim oblastima sa kojima dolazi u dodir). Do ovog
zakljuka je mogue doi i na osnovu slike 1.20 koja obuhvata kljune korake u LM
implementaciji.
Slika 1.20 Kljuni koraci u implementaciji lean pristupa
56
1.5 ZAKLJUAK
Iako je nezahvalno davati bilo kakve prognoze razvoja odravanja za period dui od
pet godina, zbog izuzetno brzog - gotovo nekontrolisanog razvoja sredstava za rad
(maina, ureaja, alata, sredstava, opreme itd.), u ovom poglavlju e biti navedene
mogue smernice razvoja:
1.5.1
opreme, odn. tehnolokih sistema

koncepcija odravanja.
Pravci razvoja opreme - sredstava za rad
U narednih 15-tak godina mogui su sledei pravci razvoja sredstava za rad, odn.
opreme:
dalja automatizacija funkcije upravljanja sredstvima (alatne maine bez

posluilaca, vozila bez vozaa, tenkovi bez posade, bespilotne letelice,
podmornice i brodovi bez posade, daljinski upravljani sistemi na zemlji,
moru i u vazduhu)
robotizacija svih nehumanih poslova, odn. zamena oveka mainom
na poslovima u zagaenim okolinama, monotonim radnim zadacima,
zamornim poslovima itd.
razvoj memorijskih jedinica (npr. CD, DVD, flash memorije sa vie
GB i TB), to bi uticalo na razvoj elemenata pamenja u sistemima
vetake inteligencije druge i tree generacije (ES II, ES III)
razvoj primene neuronskih mrea u raunarom integrisanim
inteligentnim sistemima
razvoj opreme za istraivanja Svemira (udaljenih planeta i drugih
solarnih sistema)
razvoj opreme za istraivanje novih izvora energije (alternativne
energije)
razvoj novih tehnologija proizvodnje vetake hrane
razvoj opreme za medicinu i farmaceutiku (novi vetaki ljudski organi,
roboti za mikrohirurgiju srca, krvnih sudova i nerava, lekovi itd.)
razvoj opreme za pomo pri stvaranju umetnikih dela (slikarstvo,
vajarstvo, muzika itd.)
razvoj opreme i tehnologije za unapreenje ljudskog pamenja
(sredstva i tehnika za povienje stepena iskorienja ljudskog mozga sa
1,0 do 2,0 na 5,0%).
1.5.2
57
Pravci razvoja koncepcije odravanja
Razvojni pravci odravanja i dalje nee adekvatno pratiti pravce razvoja opreme,
odn. sredstava za rad.
Mogui pravci budueg razvoja koncepcija odravanja se mogu predstaviti kao na
slici 1.21.
Sl. 1.21 Predvianja razvoja koncepcije odravanja

Pravac razvoja opreme VI generacije se odnosi na mogunost raunarom podrane
auto dijagnostike (funkcija i pouzdanosti, odn. raspoloivosti), automatske
indikacije verovatnoe pojave otkaza, automatskog kreiranja karti aktivnosti
odravanja, tj. ispisivanja liste operacija odravanja koje treba sprovesti
automatsko definisanje tehnologije otklanjanja otkaza sa on-line obezbeenjem
izvrilaca i rezervnih delova).
VII pravac razvoja opreme, ukazuje na mogunost primene vetake inteligencije
(AI), odn. ekspertnih sistema II i III generacije zasnovanih na korienju
neuronskih mrea u inteligentnim sistemima upravljanja odravanjem
(Inteligent Maintenance Systems - IMS).
VIII pravac razvoja se odnosi na predvianja tzv. samoobnavljanja opreme, odn.
mogunost automatizovane samozamene delova sistema primenom potpune
integracije dijagnostike, programiranja i izvoenja zamene delova sistema. Cilj je
potpuno automatizovano odravanje - Total Automatized Maintenance (TAM).
IX pravac razvoja opreme se odnosi na predvianja kloniranja delova opreme,
odn. "samoumnoavanja" kritinih delova odbacivanjem obolelih delova i zamena
zdravim bez ikakvog udela oveka u toj aktivnosti.
58
1.6 PITANJA ZA PROVERU ZNANJA

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
Razvoj sredstava za rad

Razvoj koncepcija odravanja
Integralna sistemska podrka - ILS
Terotehnologija - TT
Totalno produktivno odravanje - TPM
Odravanje usmereno na pouzdanost - RCM
Upravljanje odravanjem na svetskom nivou WCMM
Prediktivno odravanje PdM
Upravljanje odravanjem zasnovano na profitu PCM
Odravanje orijentisano ka poslovnim rezultatima BCM
Proaktivno odravanje PaM
Odravanje sa minimumum resursa - LM
59
1.7 REFERENCE
[BHT]
Bond, H.T.: Selecting Profit Centered Maintenance Tasks, The

Proceedings of The Vibration Institutes 19th Annual Meeting, pgs 69-75,
USA
[BI]
Bazovsky, I.: Reliability Theory and Practice, Prentice Hall, 1961.
[BM]
Bond, H.T., Mitchell, S. J.: Beyond Reliability to Profitability,

Proceedings of the EPRI Fossil Plant Maintenance Conference, July 29 August 1, 1996, Baltimore, MD., USA
[BSB]
Blanshard, S.B.: Logistics Engineering and management, Prentice Hall,

Englewood Cliffs, New Jersey, 1974.
[CAS]
Corder, A.S.: Maintenance Management Tehniques, McGraw Hill,1975.
[CH]
Connoly, D.W., Heighinton, D.L.:Steel Works Case Stady, Maintenance

and Terotechnology, Proc. Conf. ISI, 1972.
[CRA]
Collacot, R.A.: Mechanical Fault Diagnosis And Condition Monitoring,

Chapman and Hall, London, 1977.
[DP]
Drucker, P.: Management - Tasks, Responsibilities, Practices,

Heinemann, London, 1974.
[FAA]
FAA: Indasty Reliability Program, Federal Aviation Agency, Novembar 7,

1961.
[GT]
Gerry Trodd, Millar Western, "A Discussion About Proactive Maintenance

with Gerry Trodd, Millar Western". Practicing Oil Analysis Magazine.
July 2000
[JAKS1] Jardine, A.K.S. (Ed.): Operational Research in Maintenance, Manchester

University Press.,1970.
[JAKS2] Jardine, A.K.S.: Maintenance, Replacement and Reliability, Pitman,
London, 1973.
[JT]
Jefferson, T.: Letter to John Jay, May 30th, 1785, in History of modern
Development, W.F. Durfel, Journal of Franklin Institute, CXXXVII, No.2,
Feb 1984.
[KA1]
Kelly, A.: Maintenance Planning and Control, Butterworths, 1984.
[KA2]
Kelly, A.: Maintenance Organization and Systems, Butterworths, 1997.
[KA3]
Kelly, A.: Maintenance Strategy, Butterworths, 1999.
[KA4]
Kelly, A.: Maintenance and its Management, Conference Communication,

Surrey - England,1991.
[KAA]
Kampfraeth, A.A.: Workstudy in a Maintenance Environment,

Organisation of Maintenance, Proc. Conf. ISI, 1968.
60
[KE]
Kelly, A., Eastburn, K.A.: Modern Approach to Plant Egineering, Proc.

IEE, Vol 129, Pt.A, No.2, Marth 1982.
[KH]
Kelly, A., Harris, M.J.: Management of Industrial Maintenance, NewnesButterworths, 1978.
[LJ]
Levitt, J.: The Handbook of Maintenance Management, Industrial Press

Inc., New York, USA, 1997.
[LJMD] Liker, J, Meier D.: The Toyota Way Fieldbook, McGraw Hill, 2006.
[LJK]
Liker, J.K.: The Toyota Way, McGraw Hill, 2004.
[LAG]
Lees, A.G.: Factors in Motivation, Organisation of Maintenance, Proc.

Conf. ISI, 1968.
[LWS]
Luck, W.S.: Naw You Can Really Measure Maintenance Performance,

Factory Management and Maintenance, Vol.114, No.1., 1956.
[MJ]
Moubray., J.: RCM- Reliability - Centred Maintenance, Industrial Press

Inc., New York, 1992.
[MK]
Moubley., K.: Root Cause Failure Analysis, Butterworth Heinemann,

Reed Elsevier, 1999.
[ML]
Mann, L.: Maintenance Management, Lexington Books, Lexington,

Massachusetts, Toronto, 1982.
[MSJ]
Mitchell, S. J.: Implementing Profit Centered Maintenance, P/PM

Technology, December 1994, USA
[NS]
Nakajima., S.: TPM Development program - Implementing Total

Productive Maintenence, Productivity Press, Cambridge, Massachusetts,
Norwalk, Connecticut, 1989.
[PD]
Parkes, D.: Maintenence, Can it be an Exact Science?, Operational

Research in Maintenance, (Ed. A.K.S. Jardine), U.M.P., 1970.
[PP]
Pejak, P.: Budunost odravanja - Razvoj odravanja, Konferencija

YUMO '84, Ljubljana, 1984.
[RE]
Rejec, E.: Budunost odravanja - Razvoj sredstava za rad (SR),

Konferencija YUMO '84, Ljubljana, 1984.
[RHS]
Riddell, H.S.: Life - Cycle Costing in the Chemical Industry, Terotechnica,

Vol.2, No.1, January 1981.
[SHVM] Stewart, H.V.M.: Guide the Efficiency of Maintenance Performance,

Business Books, London,1963.
[SKAK] Sekine K., Arai K.: TPM for the Lean Factory, Productivity Press,
Portland, Oregon, USA, 1998.
[SKBB] Stanivukovi.D., Kecojevi, S., Beker, I., Brki, M.: Upravljanje
odravanjem, Fakultet tehnikih nauka, Institut za industrijske sisteme
Novi Sad, 1994.
61
[SKR]
Stanivukovi, D., Kecojevi, S., Rejec, E., Baldin. A., Lien, H., Majstorovi,
V., Wilson, A.: IIS - proleni seminari: Savremene koncepcije odravanja,
Fakultet tehnikih nauka - Institut za industrijske sisteme - Novi Sad, Novi
Sad, 1989.
[SM]
Stanivukovi, D., Majstorovi, V.: Budunost odravanja - Razvoj znanja

za odravanje, Konferencija YUMO '84, Ljubljana, 1984.
[ST]
Suzuki, T.: TPM in Process Industries, Productivity Press, New York, ,

1994.
[TA]
Toffler, A.: Trei talas, Jugoslavija- Prosveta, Beograd, 1983.
[TBD]
Tyack, J.L., Bright, R.S., Davies, G.: Method Study of Soaking Pit Relines,
Organisation of Maintenance, Proc.Conf. ISI, 1968.
[TG]
Thompson, G.: Engineering Design and Terotechnology, Terotechnica,

Vol.2, No.1, 1981.
[WBR]
Wilson, B.R.: Engineering Resource Planning, Maintenance Management

International, Vol.3, No. 2, 1982.
[WT]
Wireman, T.: World Class Maintenance Management, Industrial Press

Inc., New York, 1990.
[WTR]
Wolf, T.R.: Improving the Efficiency of Maintenance Stores. In. Com. Tec.
Ltd, Course Notes, June 1967.

Razvoj Sredstava Za Rad I Koncepcija Održavanja

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Razvoj Sredstava Za Rad I Koncepcija Održavanja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Odtampano 2008-01-11

1. RAZVOJ SREDSTAVA ZA RAD I

ODRAVANJE - Prilaz projektovanju i upravljanju

1.1 UVOD ..........................................................................................................................3

1 Tendencije razvoja odravanja

razvoj oveka i drutva,

fizioloke potrebe (vazduh, voda, hrana, seks itd),

Okolina utie na razvoj sredstava za rad zbog ogranienih resursa i problema

zemljite (ogranien resurs),

Energija i sirovine, zbog ogranienih potencijala, utiu na razvoj sredstava za rad,

tednju energije i sirovina i

ODRAVANJE - Prilaz projektovanju i upravljanju

supstituciju raspoloivih izvora novim izvorima energije i sirovinama ili

Na osnovu toga se mogu postaviti globalni pravci (tendencije) razvoja sredstava za

automatizacija i integracija sa elektronskim komponentama,

Automatizacija i integracija sa elektronskim komponentama (primenom

1 Tendencije razvoja odravanja

Individualizacija sredstava za rad (raste broj vrsta i tipova za razliite uslove i

ODRAVANJE - Prilaz projektovanju i upravljanju

1.2 RAZVOJ SREDSTAVA ZA RAD

sloene strukture (black box - crna kutija),

Razvoj tehnolokih / obradnih sistema

Poslonjavanje SREDSTAVA ZA RAD i uvoenje mikroelektronike, kao

1 Tendencije razvoja odravanja

1.3 RAZVOJ KONCEPCIJA ODRAVANJA

Razvoj potreba za odravanjem i za menadmentom

Od momenta kada je poeo razvoj i izgradnja materijalnih dobara: kua, brodova,

ODRAVANJE - Prilaz projektovanju i upravljanju

Perod 1945 - 1959

Znaaj odravanja za profitabilnost kompanije i njenu sigurnost postaje sve

Osnovni napredak metodologije menadmenta odravanja u tom periodu je

periodinim pregledima maina, drugih dobara i objekata, pri emu je

1 Tendencije razvoja odravanja

podatke u vremenu, kako o otkazima tako i o trokovima odravanja, sa ciljem

Postupak preventivnog odravanja je uveden kao deo sistema PLANSKOG

ODRAVANJE - Prilaz projektovanju i upravljanju

Perod 1960 - 1969

Znaajno za ovaj period je dalje sniavanje direktnih trokova odravanja, pomou

Studija rada u odravanju

eliminisanje funkcije (sistema, podsistema, sklopa, dela),

Mada je ovaj prilaz reavanju problema korektivnog odravanja postavljen na

Ljudski faktori u odravanju (bihejviorizam)

U periodu 50-tih do 60-tih godina ponovo se u menadmentu javlja interes za

1 Tendencije razvoja odravanja

zamena detaljnih instrukcija pojanjavanjem ciljeva,

Odravanje usmereno na pouzdanost

Godine 1960. su sprovedena istraivanja od strane FAA (Federal Aviation Agency) u

Ova istraivanja su uticala na postavljanje koncepta RCM, koji je doiveo dalji

Istraivanje operacija u odravanju

U 60-tim godinama je dolo do znaajnije primene metoda i tehnika istraivanja

Pouzdanost i pogodnost za odravanje

Poetkom 60-tih godina, primena pouzdanosti i pogodnosti za odravanje je bila

ODRAVANJE - Prilaz projektovanju i upravljanju

Period od 1970 do danas

Odravanje po stanju (Condition based

Koncept CbM je razvijen iz prilaza condition monitoring (nadzor stanja) koji je

Sedamdesetih godina, po nalogu Britanskog Ministarstva za tehnologiju, izraene

Integralna logistika podrka (Integral Logistic

Koncept ILS je usko povezan sa konceptom Terotehnologije, a utemeljiva je dr

1 Tendencije razvoja odravanja

Totalno produktivno odravanje (Total

Sama re totalno u nazivu ove koncepcije sugerie sveobuhvatnost, to i jeste

Odravanje u CIM okruenju (Computer