UNIVERZITET U NIU

MAINSKI FAKULTET

Predmet:

Osnove biomedicinskog inenjeringa

Tema projektnog zadatka:

Ureaji za praenje vitalnih funkcija

Student:
Marko . Ivanovi, 957/11

Ni, April 2015.

Ureaji za praenje vitalnih funkcija

Sadraj

1.

Uvod .............................................................................................................................................................. 2
1.1.

Pacijent monitori ..........................................................................................................................................4

1.2.

Dodatna oprema ..........................................................................................................................................4

2.

Istorija ureaja za praenje vitalnih funkcija ................................................................................................. 5

3.

Primena ureaja za praenje vitalnih funkcija u intenzivnoj nezi ................................................................... 7

4.

Komercijalni razvoj kompjuterski zasnovanog monitoringa i intenzivne nege ............................................... 8

5.

Raunarski zasnovani grafikoni...................................................................................................................... 9

6.

Zakljuak ..................................................................................................................................................... 10

Literatura:............................................................................................................................................................ 11

Ureaji za praenje vitalnih funkcija

1. Uvod
Praenje vitalnih funkcija pacijenta je uslov bez kojeg se danas ne moe zamisliti
kliniko leenje. Ureaji za praenje vitalnih funkcija prate rad srca, pritisak, koncentraciju
kiseonika u krvi ...
Profesionalni kliniki ureaji za praenje vitalnih funkcija i defibrilatori su nezamenljivi deo
opreme svakog urgentnog centra i klinike. Ergonomski dizajnirani, sa velikim LCD prikazom i
mogunou prikljuivanja dodatnih sondi i senzora.
Ovi ureaji su zbog svoje preciznosti, prenosivosti, jednostavnosti kao i ekonominosti idealni
su za sve tipove zdravstvenih ustanova. Kvalitetnog TFT ekrana, prate promenu mnotvo
pacijentovih vitalnih funkcija i parametara, nude mogunost meusobnog umreavanja i
centralizovanog praenja parametara vie pacijenata. [1]

Ureaji za praenje vitalnih funkcija

Kontinuirano merenje parametara pacijenata, kao to su srani ritam i ritam

disanja, krvni pritisak, i mnogi drugi parametri postali su zajednika odlika zbrinjavanja
kritino obolelih pacijenata. Kada je precizno i neposredno odluivanje od presudnog
znaaja za efikasnu negu pacijenata, ureaji za praenje vitalnih funkcija esto se
koriste za prikupljanje i prikazivanje fiziolokih podataka. Sve vie, takvi podaci se
prikupljaju koristei neinvazivne senzore od manje ozbiljno bolesnih pacijenata iz
medicinsko-hirurkih jedinica, poroajnih sala, starakim domovima ili domovima samih
pacijenata za detekciju neoekivane opasnosti po ivot.

Mi obino mislimo da je ureaj za praenje vitalnih funkcija neto to prati i

upozorava nas kada je pacijent kritino bolestan ili u stanju opasnom po ivot. Ureaj za
praenje vitalnih funkcija moe se strogo definisati kao "ponovna ili stalna zapaanja ili
merenja pacijenta, njegove fizioloke funkcije, i funkcije odravanje opreme, u cilju
donoenja odluka, ukljuujui i kada treba dati terapijsku intervenciju, i procena te
intervencije" (Hudson, 1985). Ureaj za praenje vitalnih funkcija ne daje samo
upozorenja kada je pacijent potencijalno ivotno-ugroen. On moe takoe obezbediti
fizioloke ulazne podatke koji se koriste za kontrolu direktno povezanih ureaja za
odravanje zivota. [3]

Ureaji za praenje vitalnih funkcija

1.1. Pacijent monitori

Pacijent monitor je ureaj koji se koristi za praenje fiziolokih parametara kao
to su npr.: EKG, merenje telesne temperature, respiracije, neinvazivnog merenja
krvnog pritiska, zasienost krvi kiseonikom, sranog volumena, invazivnog merenja
krvnog pritiska i merenja razliitih gasova u krvi (CO2, NO2, O2, i ostale).
Pacijent monitori se koriste u intezivnoj nezi, neonatalnoj i pedijatrijskoj intezivnoj nezi,
te u operacionim salama, kako bi medicinskom osoblju konstantno bile dostupne
informacije o stanju pacijenta.
Pacijent monitori moraju da budu konstruisani i izraeni tako da se pri normalnim
radnim uslovima obezbedi zatita od elektrinog udara, previsoke temperature, praine i
vode u kuite predmetnih merila.[2]

1.2. Dodatna oprema

Veliki izbor sondi, senzora, elektroda, manetni za pacijent monitore, kompatibilni sa
modelima vodeih svetskih proizvoaa.[2]

Ureaji za praenje vitalnih funkcija

2. Istorija ureaja za praenje vitalnih funkcija

Najraniji temelji za sticanje fiziolokih podataka datiru od kraja perioda renesanse.
1625, Santorio, koji je iveo u Veneciji u to vreme, objavio je svoje metode za merenje
telesne temperature primenom termometra i merenja pulsa. Princip za oba ureaja je
osnovan od strane njegovog bliskog prijatelja Galilea. Galileo je razradio jedinstvenu
periodinost klatna merenjem vremenskog perioda ljuljajueg lustera u katedrali u Pizi,
koristei svoj puls kao tajmer. Meutim, rezultati njihove saradnje su bili ignorisani. Prvi
nauni izvetaj merenja pulsa se nije pojavio sve dok Ser Don Flojer nije objavio
"Pulse-Watch", 1707. godine. Prvi objavljen tok groznice pacijenata je iscrtao Ludvig
Traube, 1852. godine. Sa kasnijim poboljanjima sata i termometra, temperatura, puls, i
disanja su postali standardni vitalni znaci.
1896, Scipione Riva-Rocci je uveo sfigmomanometar i dozvolio merenje etvrte
vitalne funkcije, arterijskog krvnog pritiska.
Harvi Cushing, vodei SAD neurohirurg ranih 1900-ih, predvideo je potrebu i kasnije
insistirao na rutinsko praenje krvnog pritiska u operacionoj sali.
Cushing je takoe postavio i dva pitanja poznata ak i na prelazu veka:
(1) Da li smo prikupljali previe podataka?
(2) Da li su instrumenti koji se koriste u klinikoj medicini previe precizni? Ne bi li
aproksimativne vrednosti bile jednako dobre?
Cushing je odgovorio na svoja pitanja, navodei da bi merenje znakova vitalnosti bilo
rutinsko i da bi ta merenja bila vana (Cushing, 1903).

Ureaji za praenje vitalnih funkcija

Od 1920-ih, etiri vitalne funkcije - temperatura, disanje, puls, i arterijski krvni

pritisak - zabeleene su u svim kartama pacijenata. Godine 1903., Vilem Einthoven je
osmislio galvanometar za merenje elektrokardiograma (EKG), za koji je nagraen 1924
Nobelovom nagradom za fiziologiju. EKG je postao vaan dodatak klinikog inventara
za testiranje akutnnih i hroninih bolesnika. Kontinuirano merenje fiziolokih promena je
postalo rutinski deo monitoringa kritino obolelih.

Istovremeno kada je doneto unapreenje monitoringa, javljaju se krupne

promene u terapiji poremeaja opasnih po ivot. Brza kvantitativna procena izmerenih
fiziolokih i biohemijskih promena postala je neophodna u procesu donoenja odluka,
kao i primena novih terapijskih intervencija. Na primer, sada je mogue-i u mnogim
sluajevima bitno-da koristi ventilatore kada pacijent ne moe da die samostalno,
kardio-bajpas opremu kada pacijent prolazi operaciju na otvorenom srcu, i hemodijalizu
kada pacijentu otkazu bubrezi.[3]

Ureaji za praenje vitalnih funkcija

3. Primena ureaja za praenje vitalnih funkcija u

intenzivnoj nezi
Postoji najmanje pet kategorija pacijenata kojima je potrebno fizioloko praenje:
1. Pacijenti sa nestabilnim fiziolokim regulatornim sistemom; na primer, pacijent iji je
respiratorni sistem snien usled predoziranja leka ili anestezije.
2. Pacijenti koji su u stanju ivotne opasnosti; na primer, pacijent iji nalazi ukazuje na
stanje akutnog infarkta miokarda (srani udar).
3. Pacijenti sa visokim rizikom od razvoja stanja koje ugroava ivot; na primer,
pacijenti odmah nakon operacije na otvorenom srcu.
4. Pacijenti u kritinom fiziolokom stanju; na primer, pacijenti sa viestrukim traumama
ili septikim okom.
5. Majka i beba tokom poroaja.

Slika 1. -Medicinska sestra kraj pacijenta na intenzivnoj nezi. Iznad glave medicinske sestre
pored kreveta nalazi se monitor koji vri merenje i prikazuje kljune fizioloke podatke, iznad
njene leve ruke je pumpa za infuziju, sa njene desne strane je ekran pacijent ventilatora i pored
njega je terminalni kompjuter koji se koristi za unos i pregled podataka.
(Izvor: dr Reed M. Gardner)

Ureaji za praenje vitalnih funkcija

Briga o tekom bolesniku zahteva brze i precizne odluke tako da terapija zatite
ivota i spasavanja ivota moe da se primeni. Zbog ovih zahteva, ureaji za intenzivnu
negu su postali iroko primenjeni u bolnicama. Takvi ureaji koriste kompjutere gotovo
univerzalno u sledee svrhe:

Da stekne fizioloke podatke esto ili neprestano, kao npr, krvni pritisk
Da poalje informacije iz sistema podataka na udaljenim lokacijama (npr,
laboratorije i odeljenja radiologije)
Da skladiti, organizuje, i da da izvetaj o podacima
Da integrie i povee podatke iz vie izvora
Da obezbedi klinika upozorenja i savete na osnovu vie izvora podataka
Da funkcionie kao sredstvo za donoenje odluka koje zdravstveni radnici mogu
koristiti u planiranju briga o kritino obolelih
Da meri teinu bolesti pacijenata i razvrsta ih
Za analizu ishoda intenzivne nege u smislu klinike efikasnosti i isplativosti [3]

4. Komercijalni razvoj kompjuterski zasnovanog

monitoringa i intenzivne nege
Razvoj centralnih stanica i integrisanih aritmijskih sistema baziranih na
standardnom mikrokompjuterskom zasnovanom serveru hardverskih i softverskih
platformi dovela je do iroke distribucije u klinikom okruenju. Ovi sistemi imaju
funkcije baza podataka i analiza ranije rezervisanih za vee sisteme.

Slika 2. - Ureaj za analizu krvi i noni fizioloki monitor

(Izvor: Philips Medical Sistems)
8

Ureaji za praenje vitalnih funkcija

U poslednjih nekoliko godina, noni monitor je postao kljuna taka za unos

podataka i prezentacije. U stvari, veina nonih monitoring sistema koji se danas
prodaju mogu stei i prikaz podataka iz klinikih laboratorija, nonih laboratorijskih
ureaja, i niz drugih ureaja kao to su ventilatori. Naalost svaki od ovih monitora ima
svoj vlasniki komunikacioni protokol i emu prikupljanja podataka. Osim toga, elja za
snimanje i upravljanje svih klinikih podataka za pacijente u kritinom stanju (ne samo
za nadzor podataka pacijenata) dovela je razvoj specijalizovanih informacionih sistema
jedinica za intenzivnu negu.
Tri velike kompanije su se ukljuile u razvoj takvih kompjuterskih baziranih grafikona i
nadzornih sistema:
Philips Medical Systems sa svojim sistemom CareVue (Shabot, 1997),
GE Medical Systems ranije Marqueette Electronics sa centrinosti klinikog
informacionog sistema, i
Eclipsys (ranije EMTEK ) sa svojim Continuum 2000 kompjuterskom aplikacijom
grafikona (Brimm, 1987; Cooke & Barie, 1998). [3]

5. Raunarski zasnovani grafikoni

Tradicionalni medicinski zapis ima nekoliko ogranienja. Problemi loe ili
nefleksibilne organizacije, neitkosti, i manjak fizike dostupnosti su posebno vani za
medicinsku dokumentaciju kritino obolelih zbog velikog broja prikupljenih podataka i
kratkog roka za mnoge odluke leenja.
Znaaj postojanja jedinstvenog nalaza je pokazan na studiji na LDS bolnici
sredinom 1980-ih. Istraitelji su vodili detaljnu evidenciju o podacima koje koriste lekari
kada donose odluke o nainu leenja u ok-traume intenzivne nege. Istraitelji su bili
iznenaeni to su laboratorijski i krv-gas podaci najee korieni (42 odsto ukupnog
broja), s obzirom da su fizioloki noni monitori uvek prisutni na intenzivnoj nezi.
Zapaanja kliniara (21 odsto) i lekovi i balans tenosti (22 odsto) se takoe esto
koristi. Noni fizioloki monitor ini samo 13 odsto podataka koji se koriste kada se
donose odluke o leenju. Ovi nalazi jasno ukazuju na to da podaci iz vie izvora, a ne
samo iz tradicionalnih fiziolokih monitoring ureaja, moraju biti dostavljeni i integrisani
u jedinstven zdravstveni karton kako bi omoguili efikasno donoenje odluka i tretman
na intenzivnoj nezi. [3]

Ureaji za praenje vitalnih funkcija

6. Zakljuak
Tehnike potekoe, greke u interpretaciji podataka, i poveanje intervencije
izazvane kontinuiranim praenjem su potencijalne opasnosti za pacijente koji se nalaze
na intenzivnoj nezi. Na osnovu toga moemo da identifikujemo est oblasti u kojima
raunari mogu da pomognu u praksi kritine medicine.
1. Svi ureaji za praenje vitalnih funkcija moraju biti sposobni za praenje aritmije.
Noni fizioloki monitori sa mikrokompjuterom sada pruaju odlinu kontrolu
aritmije.
2. Invazivni monitoring treba da se obavlja bezbedno. Raunarski zasnovan
grafikon invazivnih dogaaja kao to je ubacivanje jednog arterijskog katetra,
analiziran u kombinaciji sa podacima iz mikrobioloke laboratorije, moe pomoi
da se izbegne infekcija.
3. Generisani podaci treba da budu tani. Raunar moe proveriti da li su podaci
koji su uneti razumljivi. Pored toga, prenos podataka i prorauna greke se mogu
smanjiti ili eliminisati primenom raunara.
4. Izvedene podatke treba pravilno interpretirati. Raunar moe da pomogne u
integraciji podataka iz vie izvora. Pored toga, raunar moe izvesti parametre i
takoe moe obezbediti brz, taan, i dosledan nain tumaenja i upozorenja.
5. Terapiju treba bezbedno koristiti. Raunar moe da pomogne lekarima sugeriui
terapiju i izrauna odgovarajuu dozu leka.
6. Pristup laboratorijskim podacima treba da bude brz i sveobuhvatan. Raunarske
mree obezbeuju brz pristup svim podacima laboratorijskog sistema i moe ak
tumaiti rezultate i dati upozorenja.
10

Ureaji za praenje vitalnih funkcija

Literatura:
1. http://www.verlab.ba/index.php?option=com_content&view=article&id
=149&Itemid=580 [1]
2. http://www.engel.rs/monitoring.html [2]
3. http://eknygos.lsmuni.lt/springer/56/585-625.pdf [3]
4. http://www.usa.philips.com/healthcare-solutions/patientmonitoring/patient-monitoring [4]
5. http://en.wikipedia.org/wiki/Monitoring_%28medicine%29 [5]

11