BEOGRADSKA POSLOVNA KOLA

Smer: Poslovna informatika i e-biznis

Seminarski rad iz predmeta

Ekonomija

:
Globalizacija

Mentor:
Neboja Puara

Student: Dojinovi Vladimir

Broj indexa: 2A1/0017/11

Beogradska poslovna kola

Globalizacija

Sadraj:

Uvod...............................................................................................................3
1. Definicija
globalizacije................................................................................4
1.1. Globalizacija
uopte.....................................................................5
1.2. Proces
globalizacije.....................................................................6
2. Ekonomska
globalizacija............................................................................8
2.1. Ubrzavanje meunarodnih tokova
kapitala...............................9
2.2. Ubrzavanje meunarodnih tokova
roba....................................9
3. Nosioci
globalizacije.................................................................................11
4. Globalne
kompanije.................................................................................12
5. Proces globalizacije trita i efekti na poslovanje
preduzea..................13
Zakljuak...........................................................................................
...........14
Literatura...........................................................................................
..........15

Beogradska poslovna kola

Globalizacija

Uvod:
U ovom radu govori se o razvoju procesa globalizacije, samom znaenju
pojma kao i uticajima globalizacije na svetsko gospodarstvo, politiku i svetsku
zajednicu uopte. Globalizacija ima i negativne i pozitivne aspekte, ali svakako
donosi znaajne promene. Razvijeni svet nosilac je procesa globalizacije i upravo je
on najbolje iskoristio aktualne globalne okolnosti. Razvojem informatike i
komunikacijske tehnologije svet je postao jedinstveni sistem, a veza izmeu dva
subjekta u razliitim delovima sveta ostvaruje u roku od nekoliko minuta. Stvaranje
gospodarskih i politikih integracija u uzrono-posledinoj je vezi s procesom
globalizacije.
Svedoci smo rastue meuzavisnosti izmeu drava irom sveta i odvijanja
niza nezavisnih procesa koji se dogaaju i obuhvataju drave, regione, itav svet.
Ovaj splet svih odnosa kojima se povezuju brojni uesnici na dravnom,
regionalnom nivou, pa i civilizacije u raznim oblastima, vremenima, pri razliitim
brzinama odvijanja, s tendencijom sveobuhvatnosti, ali i irenja i kod onih procesa
koji su ve postali globalni- nazivamo globalizacijom.
Mnogi autori globalizaciju svode na procese koji se odvijaju u svetskoj
privredi, a vremenski je smetaju u razdoblje od sredine sedamdesetih ili ak od
sredine osamdesetih godina. Meutim, globalizacija se odvija u mnotvo oblasti, a
prva globalizacija desila se vrlo davno i odvija se vrlo dugo, to znai da
globalizacija nije nastala, odnosno nije produkt ovog vremena.
Ako je naime, tana teza da se ljudska vrsta prvo pojavila na jednom mestu
tj. u jednom regionu i da se onda u talasima migracija rairila na jo pet kontinenata,
onda prvu globalizaciju u istoriji ljudskog roda predstavljaju upravo te migracije.
Prva globalizacija je bila demografska.

Beogradska poslovna kola

Globalizacija

Druga u istoriji, a prva meu novijim bila je saobraajna globalizacija, a do

nje je dolo kada je pronaen brod koji je mogao ostvariti dugu plovidbu - veliki
jedrenjak. Saobraajna globalizacija omoguila je globalizaciju u celom nizu drugih
oblasti - trgovini, kulturi, tehnologiji, ali i globalizaciju mnogih zaraznih bolesti.
Sledei znaajan korak predstavljala je globalizacija u komunikacijama koju
je omoguio pronalazak telegrafa, a kasnije: radia, telefona, televizije i kompjutera
koji su istovremeno znaili i informatiku globalizaciju. Danas smo blizu
mogunosti da sva znanja tj. sve informacije postanu dostupne svakom oveku.

1.

Definicija globalizacije

Globalizacija je jedan relativno novi izraz za neke stare procese koju su se

ranije samo drugaije nazivali. Tako npr. kao sinonime za globalizaciju mogli bismo
pomenuti ''univerzalizaciju'', ''internacionalizaciju''...
Globalizacija potie od francuske rei ''global'', to znai celovitost,
sveukupnost. Pojam globalizacije moe se shvatiti i definisati na razliite. Jedno
definie globalizaciju kao pozitivan i optimistian proces koji donosi razvitak
tehnologije, proirenje trita, vei profit, lagodniji ivot, nauni napredak, raspad
diktatorskih reima i uitak potronje (dakle, kao nunost povezivanja sveta bez
nacionalnih granica). Drugo definie globalizaciju kao nuno zlo, prevlast SAD-a i
EU-e u svim aspektima ivota: ekonomiji, politici, nauci i kulturi (dakle kao oblik
kolonijalizma i imperijalizma nad malim narodima).
''Osnovno obeleje sadanjeg drutvenog ivota i stanja zemalja je prisustvo
meuzavisnosti. Meuzavisnost i globalna rasprostranjenost na irokom prostoru
poznata je kao globalizacija.''
''Globalizacija je naziv za pretvaranje sveta u jedinstven prostor.''

Beogradska poslovna kola

Globalizacija

1.1. Globalizacija uopte

Izvorite globalizacije uklapa se u novu filozofiju znanu kao novi svetski

poredak koji je zamiljen u Sjedinjenim Amerikim Dravama nakon propasti
komunistikih poredaka i sovjetskog bloka, a ija je najvanija odrednica stvaranje
globalnog trita. Kao dugotrajni istorijski proces u kojem ljudski rod od samih
poetaka svojim kretanjem i izumima tei sveobuhvatnosti sveta, globalizacija je
svoje ubrzanje doivela raspadom realnog socijalizma i slomom komunistikih
jednostranakih reima u zemljama srednje i istone Europe i u bivem Sovjetskom
Savezu.
U ujedinjenju Europe mnogi vide prvi korak ka stvaranju svetske drave, a ta
ideja o jednom svetu jednako je stara kao i iluzija o venom miru kojem bi taj svet
trebao teiti. Globalizaciju je kao proces nemogue izbei, s obzirom na razvijenost
visokosofisticirane tehnologije, posebno informatike to svet pretvara u globalno
selo (zbliavanje razliitih delova sveta, sa mogunostima za vei protok i razmenu
pojedinaca i ideja, uzajamno razumevanje i prijateljstvo meu stanovnicima sveta,
kao i stvaranje globalne civilizacije). Takvo globalno otvoreno trite namee visoke
kriterijume kvaliteta, delotvornosti, te razvojnih sposobnosti i afiniteta preduzea
kao i kompetencije menadera. Otvorenost prema svetskom tritu, duboka
meunarodna integracija i revolucija u ekonomiji znanja oblikuju globalizaciju kao
proces sa sve manjim mogunostima nacionalnih drava da utiu na ekonomske
procese. Vlade pojedinih drava raspolau sa sve manje moi koja prelazi u ruke
menadera multinacionalnih interesa kojima su podreene i najvee drave sveta,
to uzrokuje nestanak dravnog kapitalizma i nacionalne drave. Na meunarodnom
planu vlade deluju sve vie zajedno s meunarodnim organizacijama, "od
Ujedinjenih naroda do General Motorsa".a kao primer moemo navesti Fiat, simbol
italijanskog porodinog vlasnitva i nacionalne industrije, koji je napokon popustio
globalizaciji udruzivi se s multinacionalnim partnerom amerikim General
Motorsom."

Beogradska poslovna kola

Globalizacija

1.2. Proces globalizacije

Proces globalozacije poinje industijskom revolucijom i kapitalistikim

nainom proizvodnje, iji je cilj sticanje i poveanje profita. Profit se moe poveati
uz brz rast proizvodnje od trokova za isti nivo proizvodnje. Industrijska revolucija i
tehnoloki napredak smanjivali su trokove proizvodnje i omoguavali stvaranje
novih proizvoda, pre potpuno nepoznatih.
Proces globalizacije podstaknut je posebno tehnolokim napredkom u
telekomunikacijama i transportu, a kraj je 20-tog veka doneo je informatiku
tehnologiju.
Ekonomski gledano, moe se rei da su uzroci i poticaji globalizacije
kapitalistiki nain proizvodnje, tehnoloki napredak i meunarodna regulacija.
U globalnoj se privredi faktori proizvodnje, prirodni resursi, kapital,
tehnologija, rad, informacija kao i dobra i usluge slobodno kreu svijetom.
Globalizaciju karakterie sve veca medjuzavisnost nacionalnih ekonomija sa
svetskom privredom. Zemlje u svetu su povezane u multidimenzionalnu mrezu
ekonomskih, socijalnih, i politickih veza.
Osnovni cilj globalizacije je profit, zatim osvajanje novih trita, pronalazak
novih trita, pronalazak novih i jeftinijih sirovina, smanjenje rizika u poslovanju,
uklanjanje ili ograniavanje konkurencije i dominacije svetskom razmenom od
strane nerazvijenih svetskih zemalja. Predpostavka svetske povezanosti se zasnivaju
na tezi koju su nametnule razvijene zemlje da se dalji racionalni razvoj privrede
moe ostvariti na osnovu otrijih kriterija poslovanja i gde su velike multinacionalne
kompanije osnova i nosioci povezivanja. Uslov za globalizaciju je
internacionalizacija svetske proizvodnje i trgovine.
Globalizacija ukljuuje potpunu ekonomsku liberalizaciju, tj. otvaranje vrata
krupnom biznisu. Multinacionalne kompanije su na elu. Vlade stvaraju maksimalno
povoljne uslove za porast njihovog biznisa. Regionalne grupacije poput APEC,
GATT i WTO su u potpunosti posveene istom cilju.
6

Beogradska poslovna kola

Globalizacija

Povezanost velikog biznisa, vlada, regionalnih i meunarodnih institucija u

stvaranju povoljnih okolnosti za globalizaciju nije sluajnost. Ono ima istorijske
korene u kolonijalizaciji, otuda su dominantne snage bazirane na Zapadu. Ipak, bilo
bi pogreno dananju globalizaciju opisati kao repliku zapadnog kolonijalnog
iskustva, jer je jedan od centara moi u Japanu. Izrastaju i drugi centri kontrole u
severoistonoj i jugoistonoj Aziji
Globalizacija ima pozitivne i negativne uticaje, odnosno aspekte na
drutvene, privredne, komunikacijske, nacionalne i druge faktore.
Pozitivni uticaji globalizacije su: preduzimljivost i kreativnost glavnih
nosilaca, dobra organizacija rada, razvoj novih tehnologija i tehnika proizvodnje,
racionalizacija i razvoj novih sirovina, razvoj novih izvora energije pri emu se
nabrojeni uticaji posmatraju kroz integraciju nauke i proizvodnje.
Drugu grupu pozitivnih uticaja ine prestrukturiranje proizvodnje gde se
radno- intenzivna proizvodnja locira u zemlje u razvoju jer je jeftinija radna snaga, a
kapitalno intenzivna proizvodnja se locira u podrujima razvijenih zemalja.
Treu grupu pozitivnih uticaja ini meuzavisnot koja se odraava kroz
regionalna udruivanja, prenos znanja, prenos tehnologije, edukacija radnika,
mogunost tehniko-tehnolokog i proizvodnog obrazovanja mladih ljudi, itd.
Negativni uticaji globalizacije izraavaju se preko optih uticaja: nametanje
obiaja i shvatanja od strane razvijenih i ZUR-u, potiskivanje domaih
tradicionalnih vrednosti, nesolidarnost,...
Globalizacija dovodi do neravnomerne zaposlenosti u ZUR-u, finansijske
dominacije razvijenih zemalja( jer razvijene zemlje imaju kapital), ograniavanje od
razvijenih, itd...

Beogradska poslovna kola

Globalizacija

2. Ekonomska globalizacija

Pod delovanjem trinih zakona, meunarodnih ekonomskih organizacija i

ustanova, te meunarodnih multinacionalnih kompanija, sa snanim podsticajima
kroz razvoj tehnologije u oblesti informatike i komunikacija, sprovodi se ekonomska
globalizacija kao jedan prirodan i nuan proces rasta meunarodnih tokova roba i
kapitala.
Ako ekonomsku globalizaciju shvatimo u najuem smislu tj. kao ''rastuu
privrednu meuzavisnost drava irom sveta'' i tada moramo biti svesni da nije
dovoljno da privredne veze prelaze granice drava ili regiona, ve je potrebno da se
uspostavljaju sa velikim brojem zemalja i da imaju tendenciju da obuhvate celi svet,
tj. da postanu globalne i da su tek tada sastavni dio procesa ekonomske
globalizacije.
Znaajan dogaaj koji je oznaio ne samo poetak ve i veliki skok u
procesu svestrane, a posebno ekonomske globalizacije je pad Berlinskog zida.
Davno smo naueni da na potrebama i njihovom rast, gledano na razlike
domae potronje i proizvodnje, te investicija i tednje, a prema njihovim
ekonomskim politikama, poivaju glavni tokovi ekonomskih integracija:
meunarodni tokovi roba, meunarodnih tokovi kapitala i njihov rast.
Ekonomska globalizacija prirodan je, tj. nuan proces i proizvod je delovanja
trinih zakona, meunarodnih ekonomskih politika, drava i meunarodnih
ekonomskih ustanova i organizacija kao i transnacionalnih i multinacionalnih
kompanija. U tom proces posebno podsticajnu ulogu igra razvoj tehnologije u
oblastima informatike i komunikacija.
Oba glavna toka globalne ekonomske integracije: meunarodni tokovi
kapitala i meunarodni tokovi roba kreu se ciklino, ali imaju jasnu tendenciju
brzog rasta, znatno breg nego to je to rast ukupnog proizvoda.

Beogradska poslovna kola

Globalizacija

2.1. Ubrzavanje meunarodnih tokova kapitala

Na globanlom planu, finansije sve vie postaju digitalna delatnost, jer

finansijska trita danas postaju unutar kompjuterske mree i vie nema potrebe za
fizikim strukturama. Posledne decenije XX veka obeila je visoka mobilizacija
kapitala, internacionalna mobilnost kapitala i njegova koncentracija, koja zapanjuje
sa brzinom integracija, ekspanzija i obimima. U ukupnim novijim tokovima kapitala
odvijale su se dve znaajne strukture promena: jedna je znaajno preusmeravanje sa
bankarskih kredita na posredna i neposredna ulaganja i ulaganja u dravne
obveznice, a druga, do azijske finansijske krize, preusmeravanje ulaganja sa
superindustrijalizovanih na novoindustrijalizovane, ukljuujui tu i Kinu.
Danas su praktino sve zemlje sveta- i bogate i siromane- uvoznice i
izvoznice kapitala.

2.2. Ubrzavanje meunarodnih tokova roba

Bri rast i neobino velika brzina i obim kretanja nekih oblika kapitala kao i
injenica da je praktino celi svet pokriven mreom transnacionalnih i
meunarodnih finansijskih ustanova, jo uvek ne znae da su meunarodni tokovi
kapitala postali glavni instrment ekonomske globalizacije.
Nasuprot, meunarodna trgovina je bla i ostala najglobalizovaniji vid
meunarodnih ekonomskih odnosa.
Zahvaljujui, s jedne strane, vrlo dinaminom rastu industrijske i
poljoprivredne proizvodnje u pojedinim regionima i zemljama, a s druge,
liberalizaciju svetske trgovine koja je usledila uspenim zavretcima osam rundi
globalnih pregovora o trgovini u okvirima GATT-a i WTO-a , kao i liberalizaciji
trgovine unutar integracionih celina, meunarodna je trgovina brzo i stalno.
Kljunu ulogu u procesu globalizacije tokova roba( isto kao i globalizacije
tokova i tehnologije) igraju multinacionalne kompanije. Zahvaljujui dejstvima
''demonstrativnih efekata'' ( ''efekata ugledanja'') one prvo globalizuju ukuse i
modele potronje( to je nekada dobro, a nekada loe. Loe je na primer , kada u
9

Beogradska poslovna kola

Globalizacija

jednoj zemlji omladina pije iskljuivo vetake napitke, dok hiljade i milioni tona
voa propadaju ), a onda proizvodnja ili samopotronja, dobara i usluga i njihove
tokove.
Ekonomska ujedinjenja odnosno stvaranje velikih ekonomski blokova
shvaena kao proces otvaranja i sve intenzivnije meusobne ekonomske saradnje
gotovo svih zemalja sveta predstavljaju samo jednu etapu na velikom putu
globalizacije svetske privrede.
Meu mega integracijama, svakako, najkrupniju predstavlja Azijskopacifika ekonomska kooperacija (APEC). APEC je postao petokontinentalna
integraciona celina, jer okuplja zemlje Sjeverne i June Amerike, Azije; evrope i
Australije. A slede je NAFTA i Evropska unija.
Zemlje zapadne Evrope su, gradei snane komercijalne veze i podstiui
meunarodne tokove roba izmeu zemalja WE, imale uspeno kretanje prema
ekonomskoj i monetarnoj uniji.
Meunarodna kretanja roba prate kretanja novca i kapitala. Sistem
meunarodnih plaanja u svom razvoju je doveo do postizanja skupa meunarodnih
sporazuma o sistemu meunarodnih plaanja i institucija, koji omoguavaju i
olakavaju plaanja. Stvoren je meunarodni monetarni sistem.
Tehnoloki razvoj, s jedne strane, te liberalizacija tekuih i kapitalnih rauna,
s druge strane dovela je do jednog stranog rasta tokova kapitala, tako da je
finansijska integracija, zapravo, ''nezavisna'' od drugih aspekata ekonomske
integracije, odnosno finansijski tokovi su viestruko nadmaili ekonomske tokove
roba.
Finansijska globalizacija menja odnos balansa snage vlade- trita u korist
trita i tradicionalne solucije, manje snage, resortira i osnauje internacionalnim
tretiranjem.

10

Beogradska poslovna kola

Globalizacija

3. Nosioci globalizacije

Kako smo ranije naveli, kljunu ulogu u globalizaciji imaju multinacionalne

kompanije.
Multinacionalne kompanije se opisuju kao kompanije koje posluju irom
sveta. Ovakve kompanije imaju sedite u jednoj zemlji, a posluju u mnogo zemalja
(General Motors, IBM, General Electric, Toyota).
Multinacionalne kompanije mogu koristiti prednosti poslovnih prilika u
mnogo razliitih zemalja. Mogu irom sveta prikupljati novac za svoje operacije.
Koristi im to su u mogunosti da proizvodne kapacitete uspostave u zemljama u
kojima njihovi proizvodi mogu biti proizvedeni najuinkovitije i najefikasnije.
Kompanije s operacijama rasprostranjenim irom sveta ponekad imaju pristup
prirodnim resursima i materijalima koji moda nisu uvek dostupni domaim
kompanijama. MNC mogu zaposliti menadere i ostalo osoblje iz celog svijeta.
Prednosti multinacionalnog delovanja moraju biti odmerene u odnosu na
izazove i rizike povezane s delovanjem u stranim okruenjima. Jedan od problema
predstavlja porast nacionalizma u mnogim zemljama. MNC moraju odrati dobre
odnose sa zemljom domainom, to moe biti teko, jer dolazi do estih promjena
vlada, a korporacije se moraju nositi s tim promenama i neprestano im se
prilagoavati.
Iako mnoge kompanije tee postati globalne, samo ih je nekoliko u tome i
uspelo. To zahteva razvijanje proizvoda imajui na umu celi svet. Pri donoenju
stratekih odluka treba voditi rauna o celokupnom svetu, dok taktike moraju biti
prilagoene nacionalnom i lokalnom okruenju. Sa kompanijama iz zemalja u koje
je globalnim kompanijama onemoguen pristup, potrebno je osnovati strateke
alijanse.

11

Beogradska poslovna kola

Globalizacija

4. Globalne kompanije

Globalne korporacije su izrazito velika preduzea koja svoje delatnosti

obavljaju u novim industrijama (Microsoft, Apple, IBM, Sony, Compaq...) ili u
starim industrijama koje su svoju tehnoloku potku bazirale na informacijskoj
tehnologiji (GM, Ford, ABB, Reebok, Coca-cola,Nike...), gledajui na celi svijet kao
na jedno trite. Za globalne korporacije ''nacionalne granice su irelevantne u naporu
da se nae najbolji izvor materijala, proizvode proizvodi po najniim cenama''.
Globalne korporacije vide celi svet kao jedno trite. Lociraju svoje
operacije i resurse razliitim delovima svijeta. Globalne korporacije nude globalne
proizvode prilagoene lokalnim potrebama, a tee ostvarenju vodeeg mesta u
prodaji odreenih proizvoda na svetskom nivou. Razlog zbog kojeg korporacije
odluuju postati globalnim korporacijama, je tenja da se u uslovima jake
konkurencije osigura vodea pozicija u prodaji odreenog proizvoda na svetskom
tritu.

12

Beogradska poslovna kola

Globalizacija

5. Proces globalizacije trita i efekti na poslovanje

preduzea

U sutini, sve to se deava vani predstavlja globalizaciju trita i ekonomije.

Globalizacija svetske ekonomije stvara vie prilika, ali i vie prijatnji kako za
postojee tako i za potencijalne uesnike u grani.
Globalizacija u sutini predstavlja proces koji donosi vie prilika i prijatnji u
globalnom okruenju na nivou planete i obuhvata sve promene u odnosima izmeu
drava, privredni subjakata, Obuhvata sve odnose vezane za promene ak i promene
za drutva, odereena ponaanja
Dravne velike kompanije, razne nevladine organizacije provode proces
globalizacije i integracije, nameu odreene standarde, kodekse kroz razne prakse,
politike, i zahteve...
Posebno znaajne promene desile su se 60-tih godina prologa vijeka kao to
su:
tehnoloke promene: bra i bolja komunikacija, bri i bolji transport,
sve vie informacionih mrea koje globalno povezuju ljude
meunarodne ekonomske integracije: manje tarife (GATT), valute
povezane flukruirajuim kursevima, globalni tokovi kapitala
sazrevanje trita u razvijenim zemljama : sporiji domai rast,
agresivniji izvoznici, manje intervencije drave
pad komunistikog i socijalistikog reima: sve vie zemalja
povezanih sa kapitalistikim sistemom, vie privatizacije

Globalizacija trita i konkurencije na takav nain dovodi do stvaranja vie

prilika to ima za posledicu poveanu brzinu i veu konkurenciju, a s druge strane
stvaraju se i vee pretnje u smislu veeg trita i stvaranja manje meudravnih
barijera.

13

Beogradska poslovna kola

Globalizacija

Zakljuak:

Proces globalizacije se ne odnosi samo na ekonomsku globalizaciju, on

menja nae ivotne okolnosti. To je nain na koji danas ivimo. Opirati se
ekonomskoj globalizaciji bila bi jednako promaena taktika i za bogate i za
siromane nacije. Pesimistini pogled na globalizaciju smatra da ona unitava
lokalne kulture, iri svetske nejednakosti i uveliko pogorava ivote siromanih.
Neki tvrde da globalizacija stvara svetske pobednike i gubitnike od kojih nekolicina
prosperira, a veina biva osuena na bedan i oajniki ivot.
Globalizacija je kompleksni set procesa, a ne jedan jedini proces, a oni se
odvijaju kontradiktornim nainima. Veina ljudi misli o globalizaciji jednostavno
kao o odvlaenju moi ili uticaja iz lokalnih zajednica i nacija prema globalnom
tritu. Ovo stvarno i jeste jedna od njenih posedica. Nacije gube deo svoje
ekonomske moi koji su nekada posedovale.
Nezavisno od svih negativnih aspekata globalizacije, njenu pojavu treba
prihvatiti kao izazov za mogunosti koje ona nudi u ekonomskom razvoju, rastu i
blagostanju. Budunost kako i svetskih tako i naih preduzea zavisi od graenja
konkurentnosti sa sposobnou ostvarivanja konkurentskih prednosti na srpskom
tritu, kao delu globalnog trita, i na ukupnom globalnom tritu. Voene
sposobnim i inovativnim menadmentom, naa preduzea e moi ostvarivati rast na
takvom tritu. Neka od njih e se i povezivati sa meunarodnim kompanijama, i na
taj nain se uspenije ukljuivati u globalno trite.

14

Beogradska poslovna kola

Globalizacija

Literatura:

1.
Vuleti, V. , Globalizacija mit ili stvarnost, Zavod za udbenike i nastavna
sredstva, Beograd, 2003,
2.

Lj.Berberovi, Globalizacija ili diktiranje budunosti, Sarajevo, 1996,

3.

Devad ehi, Strateki menadment, Slovo, Mostar, 2001,

4.
Demal Hatibovi, Ekonomski razvoj, Ekonomski fakultet Univerziteta u
Bihau, Biha, 2003,
5.
Mersud Ferizovi, Strateko menadment, Ekonomski fakultet Univerziteta u
Bihau, Biha, 2005,
6.

Todorovi, M. , Konkurencija na svetskom tritu, Ekonomski fakultet, Ni,

2001.

15