KUNOVAC NIKOLA 82/94

MIKROTALASNA TEHNIKA
TELEVIZIJSKE PRIJEMNE ANTENE
- semestralni rad -

Banja Luka , juni 2004

UVOD

Efektivna povrina antene je kolinik snage koju

antena predaje prijemniku i
gustine snage elektromagnetnog polja na mestu
prijemne antene:

I VRSTE PRIJEMNIH TV ANTENA I

OSNOVNI POJMOVI
Antene koje se danas koriste za prijem radio i
televizijskog programa mogu se, prema tipu,
podeliti u nekoliko grupa. U ranim godinama
televizije, gotovo sve antene za prijem su bile
jagi antene i to za VHF, poto je tada TV
emitovana samo na VHF podruju (kanali 5-12).
Danas, predajnici se nalaze ili u VHF (kanali 512) ili UHF (kanali 21-69) podruju.
Dijagram zraenja je funkcija raspodele gustine
snage zraenja na sferi koja u centru ima antenu.
Funkcija je dva ugla u polarnom koordinatnom
sistemu. Poto sferni dijagram nije praktian za
prikaz, a dijagram zraenja antene esto
poseduje odreenusimetriju, izgled dijagrama
zraenja se esto crta u horizontalnoj ili
vertikalnoj ravni koje prolaze kroz maksimum.
Impedansa antene je odnos napona i struje na
prikljucima antene.

II JAGI ANTENE
Ova poznata, kvalitetna i vrlo popularna antena
konstruisana je jo davnih dvadesetih godina
ovog veka od strane dvojice japanskih inenjera
po kojima je i dobila svoje ime: Uda-jagi
antena.

U
I

U optem sluaju to je kompleksna veliina,

Z R jX

gdje

je

R R zrarae Rtermogeno , gubici

Direktivnost definie se kao odnos maksimalne
gustine izraene snage i srednje gustine izraene
snage, usrednjene po cjeloj sferi koja okruuje
antenu (to je ukupna izraena snaga podeljena
sa 4 ).

Pmax
Psrednje

Problem u definiciji direktivnosti je da se u njoj

ne uzimaju u obzir gubici u anteni. Stoga se
umesto direktivnosti vie koristi dobitak.
Dobitak antene se definie kao
proizvod stepena iskorienja antene i
direktivnosti D.
G D
Stepen iskorienja je uvek manji od jedan, jer se
deo snage privedene anteni gubi u obliku toplote.

II

Slika 1 . Tipina izvedba 3-elementne Yagi

antene za VHF II
frekvencijsko podruje (frekvencije za FM
radiodifuziju radijskih programa) i pripadajui
dijagrami zraenja u H-ravnini (puna crta)
odnosno E-ravnini (isprekidana crta)
Dobre osobine ove antene su njeno veliko
pojaanje i velika usmerenost u obe ravni - i
horizontalnoj i vertikalnoj.
Ova osobina se pokazala vrlo korisnom kada je
potrebno eliminisati smetnje od dva predajnika
koji rade na istom kanalu, a dolaze iz razliitih
pravaca, ili kada je potrebno neki veoma jak
signal oslabiti u odnosu na neki slab signal koji
dolazi iz drugog pravca.

Dobra jagi antena mora imati simetrian, ist i

pravilan dijagram sa dobro i otro definisanim
glavnim snopom i dobro potisnutim sporednim
snopovima i duboke, nepopunjene minimume,
tzv. nule izme|u njih.
Ovakav dijagram
ukazuje na dobro i optimalno projektovanu
antenu kod koje su izbegnute sve one zamke i
povoljno rjeni svi oni kompromisi koji se
susreu u ovom poslu.
Jagi antene po svojoj prirodi, tj. nainu
funkcionisanja su rezonantne antene i samim
tim mogu da rade u jednom dosta ogranienom
frekvencijskom
opsegu,
obino
desetak
procenata ispod i iznad rezonanatne frekvencije.
Rezonantne antene, kao to im i samo ime kae,
tako su projektovane i izraene da stupaju u
rezonansu sa signalima odrene frekvencije i
time je njihov radni frekvencjski opseg
ogranien samo na one frekvencije signala sa
kojima oni stupaju u rezonansu.
Nerezonantne antene, sa druge strane, tako su
konstruisane da nemaju posebno izraene
rezonantne osobine i njihov rad se upravo
zasniva na tom svojstvu jer im ono obezbuje
vrlo iroko radno frekvencijsko podruje.
Ove antene zasnivaju svoj rad, tj. svoja
kolektorska svojstva, na drugaijim principima
nego rezonantne antene i najee se tu radi o tzv.
antenama sa progresivnim talasom (romb,
Beverid, long-wire, itd.), posebno oblikovanim
reflektorskim povrinama, kao to su to recimo
paraboline antene, ili delovima oblikovanih
talasovoda, kao to su rog ili horn antene.
Ima i mnogo tipova antena koje koriste razne
kombinacije ovih gore pomenutih principa, sve u

III

cilju isticanja nekih posebnih osobina antene za

specifinu namenu.

talasa i time poveanja direktivnosti antene, pa

se i zovu direktori.

III KONSTRUKCIJA

Za razliku od reflektrora koji je jedini sa zadnje

strane antene, tj. iza dipola, ispred dipola u
smeru iz koga je najbolji prijem antene moe biti
ak nekoliko desetina direktora koji su
postavljeni na odre|enim rastojanjima od dipola i
uvek su krai od njega.

Osnovnom aktivnom elementu antene dipolu

su dodavani pasivni parazitni elementi, tzv.
reflektori i direktori, koji su pogodnim
razmetajem u prostoru, kao i svojim fizikim
dimenzijama uticali da se formira vrlo usmeren
dijagram.

Slika 2. Elementi Yagi antene

Horizontalno postavljeni dipol ima dijagram
usmerenosti koji u vertikalnoj ravni ima oblik
kruga, a u horizontalnoj oblik broja 8. Ako se
paralelno dipolu na odrenom rastojanju postavi
jos jedan dipol koji za razliku od prvog nije
aktivan, tj. na njega nije prikljuen napojni
koaksijalni kabl, onda se zbog uticaja tog
dodatog parazitnog, pasivnog elementa dijagram
usmerenosti promeni. Pogodnim izborom
rastojanja izmu ova dva elementa kao i duine
parazitnog elementa moe se postii da se u
smeru ka parazitnom elementu dijagrami
usmerenosti svakog od elemenata potiru, a da se
u suprotnom smeru sabiraju, tako da kao
posledicu dobijemo usmerenu dvoelementnu
antenu. injenica da se u smeru ka parazitnom
elementu dobija minimum pojaanja tj.
usmerenosti antene, implicira da se parazitni
elemenat ponaa kao reflektor radio talasa koji
spreava prostiranje u tom smeru.
Ovaj parazitni elemenat - reflektor - obino se
nalazi na oko etvrt talasne duine od dipola i
desetak procenata je dui od njega.
Na isti nain sa suprotne strane od reflektora
mogue je postaviti druge parazitne elemente
koji e takoe dalje modelirati dijagram
usmerenosti. Ovi elementi za razliku od
reflektora imaju funkciju usmeravanja radio

Slika 3 . Uticaj duine parazitnog dipola na

oblik zajednikog dijagrama zraenja:
gore: jednake duine aktivnog i parazitnog
dipola,
u sredini: parazitni dipol dui od aktivnog
(reflektor),
dole: parazitni dipol krai od aktivnog
(direktor).
Jagi antena je u frekvencijskom pogledu
uskopojasna antena jer je po sredi klasian
primerak rezonantnog tipa antene. irina radnog
frekvencijskog opsega je obino nekoliko
desetina procenata rezonanatne frekvencije
dipola. Van ovog relativno uskog opsega
karakteristike antene se vrlo naglo kvare, tako da
postaje skoro neupotrebljiva.
Postojanje nosaa elemenata kod jagi antena je
nuno zlo i njegovo neminovno prisustvo utie
na rad antene.
injenica da ne moemo napraviti antenu bez
nosaa koji e da nosi elemente i da izbegnemo
njegov uticaj na efektivnu elektrinu duinu

IV

elemenata, stavlja konstruktore antena pred

dilemu kako da priu rejeavanju ovog
problema. U praksi su uobiajena tri pristupa
rjeavanju naina privrenja elemenata za
nosa od kojih svaki ima i dobrih i loih strana.
Prvi nain montae je postavljanje elemenata na
nosa ali tako da su oni izolovani od nosaa.
Pri ovakvoj montai potrebno je voditi rauna o
tome da elementi budu dovoljno daleko od
metalnog nosaa kako bi se smanjio njegov
kapacitivni uticaj na elemenat. U praksi je
dovoljno da elemenat bude udaljen od nosaa za
rastojanje koje je vee od polovine prenika
nosaa. Druga bitna stvar je da izolacioni
materijal koji se nalazi izmeu elementa i nosaa
ima dobre visokofrekventne karakteristike, tj.
male gubitke i malu relativnu dielektrinu
konstantu. Takoe je vano da je postojan, tj. da
je materijal od koga je napravljen (obino neka
plastina masa) otporan na dejstvo ultravioletnog
sunevog zraenja. Naravno povrh svega su
vane i mehanike karakteristike upotrebljenog
materijala, koji mora da bude vrst ali ne i krt.
Pri ovakvoj montai elemenata simulira se
neposotojanje nosaa, te tako nije potrebna
nikakva korekcija na elementima antene, jer je
uticaj nosaa sveden na minimum.

nosa budu u elektrinom kontaktu sa nosaem

ili da budu izolovani od njega. Obe ove
mogunosti se u praksi iroko koriste.
Ukoliko elementi prolaze kroz nosa i nisu
izolovani imamo vrlo slinu situaciju kao kod
montae elemenata na nosa neizolovano, tj.
pomou metalnih delova za privrenje. I u
ovom sluaju vai sve to je reeno u pogledu
dobrog kontakta, elektrinih gubitaka i problema
sa korozijom. Ovaj tip privrenja najbolje se
izvodi zavarivanjem elemenata na nosa i tada je
potpuno ravnopravan po kvalitetu sa izolovano
postavljenim elementima.
Ukoliko se elementi montiraju tako da prolaze
kroz nosa, ali su od njega izolovani onda
imamo situaciju slinu onoj kod izolovano
postavjenih elemenata na nosa, jedino to ovde
uticaj nosaa ne moe biti minimiziran
udaljavanjem elementa od nosaa, pa je
neophodna korekcija dimenzija elemenata.
Dobre osobine ovakvog naina uvrenja su
jednostavnost,
dobra mehanika vrstoa i
velika trajnost i stabilnost elektrinih
karakteristika antene.
Po kvalitetu rjeenja ovaj tip privrenja je u
istoj ravni sa zavarenim elementima, kao i sa
izolovanim elementima montiranim na nosa.

Drugi nain je postavljanje elemenata na nosa

tako da oni nisu izolovani, tj. privreni su
direktno na metalni nosa.
Ovakva montaa izvodi se pomou raznih
metalnih delova koji uvruju elemenat na
nosau.
Zavisno od naina na koji su elementi
postavljeni, potrebno je izvriti kompenzaciju
elemenata antene kako bi se uticaj metalnog
nosaa i tih metalnih delova uraunao pri
proraunu dimenzija antene. Ovo je vrlo vana
stavka jer ukoliko se ne izvri ova kompenzacija
dimenzija elemenata, projektovana antena uopte
nema one karakteristike koje su oekivane!
Vano je zbog gubitaka, kod ovog tipa
privrenja elemenata, da elementi imaju uvek
jako dobar kontakt sa nosaem, koji ne sme da se
menja u zavisnosti od toga da li je antena vlana
ili suva i da li duva vjetar ili ne. Korozija metala
i elektrini gubici, naroito na spojevima
raznorodnih metala, je ono to ovaj tip
privrenja elemenata stavlja u inferiornu
poziciju u odnosu na prethodno opisanu montau
sa izolovanim elementima.

IV IMPEDANSA ANTENE

Trea varijanta bila bi postavljanje elemenata

tako da oni prolaze kroz nosa. Ovde imamo dve
mogunosti: ili da elementi koji prolaze kroz

Impedansa predstavlja radnu elektrinu otpornost

koju ona prikazuje na svojim prikljucima, tj.
onu otpornost koju vidi generator koji tu
antenu napaja visokofrekventnom strujom
odreene frekvencije.
Ova otpornost ili tanije impedansa antene je
fiziko svojstvo antene koje je veoma mnogo
zavisno od fizikih i elektrinih osobina antene i
prostora u njenoj okolini. Pod karakteristikama
prostora podrazumevaju se svi objekti u prostoru
oko antene: krovovi, stubovi sa drugim
antenama, zgrade, visina od zemlje i sve ostalo
to naruava i izobliava prirodni oblik
prostornog dijagrama usmerenosti antene.
Pojave koje menjaju elektrine osobine prostora
(magla, padavine, led, inje, vegetacija itd.) imaju
uticaj na impedansu antene.
Svaka promena dijagrama usmerenosti antene
izazvana
spoljnim
faktorima
proizvodi
odgovarajuu promenu impedanse antene.
Antena
ima
funkciju
da
svojim
transformatorskim
osobinama
izvri
prilagoavanje impedanse slobodnog prostora na
impedansu prijemnika ili predajnika.
Pri tome svaka i najmanja promena stanja u
prostoru oko antene biva transformisana kao

drugaija impedansa, tj. antena promenom svoje

impedanse reaguje na promene u prostoru oko
nje.
Rezonantne antene reaguju selektivno i to tako
to najvie reaguju na one promene u prostoru
koje su tako|e selektivne na istom opsegu
frekvencija.
Kod rezonantnih antena promena impedanse
antene je osim promenom stanja prostora oko nje
uslovljena i frekvencijom signala koji prima ili
emituje.
Upravo ova promena impedanse sa frekvencijom
predstavlja onaj faktor koji nam ograniava
upotrebljivost
antene
na
jedan
opseg
frekvencijskog spektra. Van tog opsega antene
nemaju one osobine koje imaju unutar opsega i
zbog toga su obino neupotrebljive.
V DOBIT JAGI ANTENE
Pravilan i simetrian dijagram usmerenosti, osim
to garantuje veliku dobit omoguava i lake i
bolje slaganje vie antena u sistem u cilju
dobijanja to vee dobiti. Poznato je da je
pojaanje ili dobit jagi antene zavisna od njene
duine. U cilju poveanja dobiti grade se sve
due i due antene, ali naalost postoje i
praktine, mehanike granice do kojih se moe
ii
sa
poveanjem
duine.
Svako
udvostruavanje duine antene poveava dobit
za oko 2.3 dB.
Kada se eli poveanje dobiti i preko granica
koje prua jedna dugaka jagi antena, dalje
poveanje dobiti postie se slaganjem (stacking)
dve ili vie antena u sistem.
Optimalno rastojanje izmeu anena u sistemu je
ono pri kome se efektivne povrine antena
upravo dodiruju. Jedino tako se moe sa svakim
udvostruavanjem broja antena u sistemu
poveati dobit za oko 2.5 2.8 dB. Teorijski
maksimum je 3 dB. Antene se mogu slagati u
horizontalnoj ili u vertikalnoj ravni i pri tome se
optimalna rastojanja razlikuju prema duini
antene, tj. njenom osnovnom dijagramu zraenja
kao i prema ravni u kojoj se vri slaganje antena.
Slaganje antena u jedinstven sistem ima smisla i
podrazumeva korienje istovetnih antena uz
upotrebu sistema za napajanje antena koji
obezbjeuje jednako deljenje snage mu njima,
tj. pravilno sabiranje signala pojedinih antena na
prijemu.
Slaganje antena u sistem lake je izvesti sa neto
kracim antenama od praktinog maksimuma, kao
i sa onima koje imaju pravilniji i istiji dijagram.
U tom sluaju rezultati su mnogo izvesniji.
Posebno su antene sa vrlo niskim vrednostima

otpornosti zraenja teke i neizvesne za slaganje

u sistem.
Sa druge strane, upotreba velikog broja vrlo
kratkih antena vezanih u sistem umesto jedne
dugake, obino daje iste ili ak i loije rezultate
nego odgovarajua dugaka antena, zbog
gubitaka u kablovima i razdelnicima kojima se
napajaju antene.
Prilikom prorauna rastojanja izmedju antena u
sistemu mora se nainiti kompromis izmeu
rastojanja na kome se postie najvea dobit i
onog na kome imamo neto manju dobit ali
istiji dijagram. Zavisno od namene antenskog
sistema moe se ovaj kompromis rjeavati
razliito.
Jagi antene danas predstavljaju VHF/UHF antene
sa najveom dobiti u poreenju sa svojim
fizikim dimenzijama. To plaaju svojim vrlo
uzanim radnim frekvencijskim opsegom i dosta
kritinim dimenzijama. Sa druge strane njihov
dijagram usmerenosti predstavlja vrlo monu
alatku u otklanjaju smetnji selekcijom signala
prema pravcu iz koga dolaze. Jadan od
najjednostavnijih naina izbegavanja smetnji od
predajnika na istom ili susednom kanalu je
korienjem Yagi antene tako da se ometajui
signal smesti u neku od nula u dijagramu
usmerenosti. Obino se koristi prva nula kada
su smerovi iz kojih dolaze koristan i ometajui
signal bliski.
Mnogo fleksibilnije i kvalitetnije rjeenje
otklanjanja smetnji moe se napraviti pomou
dve iste Jagi antene.
Kod otklanjanja smetnji sa jednom antenom
koristi se osobina antene da korisni signali koji
dolaze iz glavnog pravca prijema u svakom
elementu antene indukuju takve struje koje se
meusobno sabiraju i pojaavaju, pa tako imamo
dobit ili pojaanje antene. Meutim, sa druge
strane ta ista konstrukcija omoguuje da
ometajui signali koji dolaze pod nekim uglom u
odnosu na smer maksimalnog prijema indukuju u
elementima antene struje koje se meusobno
ponitavaju i na taj nain slabe signal.
Poto je ovde u igri prostorna geometrija, tj.
uglovi iz kojih dolaze signali su ono to odreuje
da li e se indukovane struje sabrati ili ponititi,
to je onda mogue razliitim konstrukcijama
antene menjati i poloaje nula u odnosu na smer
maksimalnog prijema.
Uzmimo dve identine jagi antene sa istim i
dobro definisanim nulama i snopovima u
dijagramu zraenja. Ove dve antene moemo
koristiti tako da ih poveemo preko jednakih
deonica kabla i one onda vie ne rade kao
pojedinane antene nego kao sistem od dve

VI

antene. Dijagram svake pojedinane antene e

zajedno sa dijagramom one druge formirati
zajedniki rezultantni prostorni dijagram koji e
zavisiti od pojedinanog dijagrama svake antene
i njihovog meusobnog rastojanja i orijentacije u
prostoru.
Uzmimo za poetak, da su antene usmerene u
istom smeru i da se nalaze na vrlo malom
meusobnom rastojanju, nosa uz nosa.
Zajedniki ili rezultujui dijagram e biti
istovetan za dijagramom pojedinane antne, tj.
sistem od dve antene e raditi kao da je u pitanju
samo jedna antena, jer je njihovo meusobno
rastojanje tako malo da se efektivne povrine
antena preklapaju.
Ako sada ponemo da razmiemo antene,
efektivna povrine e poeti da se sabiraju, a
glavni snop dijagrama zraenja poee da se
suava. U jednom momentu dostiiemo
rastojanje meu antenama pri kojem e se
efektivne povrine antena dodirivati i ukupna
rezultujua efektivna povrina e biti dvostruko
vea od pojedinane. To znai da e u tom
momentu pojaanje sistema biti dva puta vee od
pojaanje pojedine antene, tj. spajanjem dve
antene na optimalnom rastojanju dobili smo
teorijsko poveanje dobiti ili pojaanja za 3 dB.
Sa daljim poveanjem rastojanja izme|u antena
glavni snop zajednikog dijagrama usmerenosti
se prvo sve vie suava a zatim i cjepa.
Uglovi izmeu smera maksimalnog prijema i
prve nule kao i uglovi izmeu pojedinih
susednih nula se smanjuju. Meutim i irina
glavnog snopa se srazmerno suava.
Pri dosta velikom meusobnom rastojanju
antena, recimo desetak talasnih duina, dobijamo
zajedniki dijagram koji bi slikovito mogli
opisati kao dijagram u vidu otvorene ake sa
rairenim prstima. Ako se paljivo pogleda ovaj
dijagram, lako e se prepoznati da je to ustvari
prvobitni dijagram jedne antene koji je sitno
iseckan nulama i snopovima. Ako se vrhovi svih
maksimuma meusobno spoje dobie se opet
polazni dijagram jedne antene. Sa promenom
rastojanja antena dolazi do pomeranja ovih nula i
snopova zraenja (listova) dok forma ukupnog
dijagrama ostaje relativno stalna.
To znai da, pogodnim izborom meusobnog
rastojanja antena u horizontalnoj ravni, moemo
dobiti da obe antene budu usmerene u smeru iz
koga dolazi koristan signal, a da nam nula
prijema padne tano na smer iz koga dolazi
ometajui signal.
Obe antene su vezane tako da rade sinfazno, tj.
preko jednakih duina kablova do sabiraa
(razdjelnika) 1:2.

Postoji nekoliko naina za promenu zajednikog

dijagrama usmerenosti ovakvog sistema od dve
antene.
Prvi nain modeliranja dijagrama usmerenosti je
pomou prostornog razmetaja dveju antena na
takvo me|usobno rastojanje koje omogu}ava da
se dobije ta~no ode|eni ugao izme|u smera
maksimalnog prijema i nule.
Na mestu prijema je mogue jednostavno
pomou promene meusobnog rastojanja antena
postii najbolje potiskivanje ometajueg signala,
tj. najboljeg odnosa signala i smetnje.
Drugi metod se sastoji u tome da su antene na
nepromenljivom rastojanju ali da se pomou
promene duine kabla jedne antene menja njihov
zajedniki dijagram. Ovaj sistem funkcionie na
potpuno istom fizikom principu kao i prethodni,
s tom razlikom to se promena faze signala, tj.
uslova sabiranja i ponitavanja signala, postie
promenom duine puta koji signal mora da proe
kroz kabl dok se ne sabere ili poniti sa onim iz
druge antene, umesto da se antene u prostoru
pomeraju i time proizvede ista promena faznog
stava signala.
Trei nain je kombinacija oba prethodna i vrlo
je fleksibilan, ali zahteva malo vie poznavanja
elektromagnetike, jer je vrlo korisno i poneto
unapred izraunati kako bi se optimizirao dizajn i
dobijeni rezultati samim tim to se upotrebom
vie promenljivih elemenata i broj kombinacija
uveao.
etvrti nain je manje korien jer je
komplikovaniji i podloniji promenama kvaliteta
izazvanim temperaturnim i drugim promenama,
ali ga treba spomenuti i zbog toga to u nekim
vrlo specifinim okolnostima moe da bude
jedino rjeenje.
Naime, radi se takoe o dve antene od kojih je
jedna glavna a druga sporedna. Vano je
napomenuti da one, za razliku od prethodnih
varijanti, nisu smjetene tako da predstavljaju
jedan sistem. Obino su dovoljno udaljene jedna
od druge i usmerene tako da je meu njima
minimalan uticaj. Glavna antena je usmerena
prema korisnom signalu a pomona prema
ometajuem. Signali se dovode preko tano
odreenih duina kablova i oslabljivaa kako bi
se na mestu gde se kablovi spajaju doveli
ometajui signali iz jedne i druge antene u
protivfazi i sa jednakim amplitudama. Na ovaj
nain se pomona antena koristi da bi se uhvatio
ometajui signal koji e pogodnom obradom
(promenom faze i amplitude) biti iskoriten da
poniti samog sebe, tj. ometajui signal iz glavne
antene.

VII

Vrlo specifian je sluaj kada je potrebno

otklanjanje smetnje koja dolazi tano iz
suprotnog smera u odnosu na koristan signal.
Ovo se rjeava pomou prostornog pomeranja
jedne antene za etvrtinu talasa u nazad. Antene
su meusobno povezane preko dionica kabla
koje se meusobno razlikuju. Unazad pomerena
antena ima krai kabl za elektrinu etvrtinu
talasa. Na ovaj nain dobijamo sistem koji
signale, koji dolaze sa prednje strane sabira u
fazi, znai zadrana je dobit sistema. Ovo se
postie time to signali koji su doli sa
zakanjenjem
u unazad pomerenu antenu
prelaze krai put do mesta sabiranja ime se
prostorni pomeraj jedne antene kompenzuje.
S druge strane, signali koji dolaze sa zadnje
strane posle prijema tako|e prelaze razliite
puteve ali tako da onaj koji je zaksnio zbog
prostornog razmetaja antena (sada je to ona
druga antena) prolaze duim kablom i dodatno
kasne tako da na mesto spoja stiu u protiv fazi
sa signalom iz druge antene. Kao uzgredna korist
od ovakvog postavljanja antena dobija se vea
frekvencijska irina u pogledu impedanse
antenskog sistema to moe biti bitno na niim
frekvencijama.
VI GREKE PRI UPOTREBI JAGI
ANTENA
Ukoliko je antena dua utoliko ima veu dobit
(pojaanje), ali i ui dijagram, pa je zbog toga
pogodna za prijem iz samo jednog smera!
Rjeenje je koritenje nekoliko Jagi antena
vezanih, obavezno, preko kanalne skretnice.
Druga vrlo esta greka koja se pravi pri
koritenju Yagi antene je posledica vrlo uskog
radnog frekvencijskog opsega ovih antena, koja
se previa i antena se koristi kao da je
irokopojasna.
To za posledicu ima vrlo slab prijem onih kanala
koji se nalaze daleko van radnog opsega antene.
Deava se da nam iz istog smera dolaze slabi
signali koji su veoma udaljeni po frekvenciji
(recimo 26. i 58. kanal) i onda je prijem sa
jednom uskopojasnom Yagi antenom praktino
nemogu, bez obzira to su signali iz istog
smera! Moramo koristiti dve antene usmerene u
istom smeru, jednu koja radi na niskim i drugu
koja radi na visokim kanalima! Ali to to
dobijemo u prijemu sa takvim sistemom nijedan
drugi ne moe da nam prui!

Radni frekvencijski opseg uobiajene Jagi antene

iznosi nekoliko procenata od centralne
frekvencije za koju je projektovana, {to na UHF
podruju iznosi 2-3 kanala iznad i ispod kanala
za koji je antena projektovana.
Ukoliko je iz antene izvueno vee pojaanje
utoliko ona ima ui dijagram usmerenosti ali i
ui radni frekvencijski opseg i veu osetljivost
na okolne objekte, posebno na druge antene iz
istog opsega frekvencija, pa se mora vie udaljiti
od njih da bi normalno radila.
VII LOGPERIODINE ANTENE
Antena koja je uspela, gotovo potpuno, da istisne
jagi antenu je tzv. logaritamsko periodina
antena koja se esto naziva i skraeno
logaritamska, logperodina ili samo loga antena.
Veliku popularnost ove antene poslednjih godina
moemo objasniti njenom vrlo jednostavnom
konstrukcijom, koja je, samim tim i vrlo jeftina
za proizvodnju, pa je i cena ove antene na tristu
neverovatno niska.
Jo jedna dosta vana osobina ove antene uinila
je popularnom posebno kod kombinovanih
VHF/UHF antena, a to je njena izuzetna
irokopojasnost u pogledu radnog opsega
frekvencija. Ovaj tip antene, praktino bez
ikakvih problema pokriva veoma iroko podruje
frekvencija uz ouvanje svojih karakteristika,
tako da se vrlo lako prave kombinovane antene
za prijem i VHF i UHF opsega, sto je, sa
ekonomskog stanovita, vrlo dobro.
Ova mogu}nost je dodatno doprinela da ova
antena u poslednjih nekoliko godina preuzme, od
jagi antena, vodee mesto.
Naziv antene oznaava i princip njene
konstrukcije. Naime, kod ove antene, koja se
sastoji samo iz aktivnih dipola poreanih na
nosau koji ujedno predstavlja i dvoini
simetrini vod za napajanje, elektrine osobine
(dobit i impedansa) periodino se ponavljaju sa
logaritmom frekvencije unutar radnog opsega
antene. Pogodnim matematikim modeliranjem
mogue je ove promene unutar jedne periode
minimizirati tako da se karakteristike antene
svode na priblino konstantne u celom radnom
opsegu frekvencija.
Ovakvom konstrukcijom je omogueno da
antena moe da pokrije vrlo irok opseg
frekvencija tako to pojedine grupe dipola rade
na pojedinim frekvencijama. Maksimalna i
minimalna radna frekvencija odreene su
dimenzijama najdueg i najkraeg elementa
(dipola) na anteni.

VIII

Na ovaj nain postignuto je da se relativno vrlo

irok opseg frekvencija pokrije sa jednom
antenom koja e u celom opsegu imati relativno
konstantno pojaanje i prilagoenje ulazne
impedanse.

Slika 4 . Konstruktivni izgled loga antene od 15

elemenata
Dijagram usmerenosti ovih antena je u cjelom
radnom opsegu vrlo ujednaen i bez izraenih
bonih snopova. Prilagoenje impedanse i odnos
napred-nazad dijagrama usmerenosti su u celom
opsegu priblino konstantni i vrlo dobri.
Imajui sve ovo u vidu log-periodina antena ili
krae loga antena je skoro idealna antena za
prijem radio signala koji su rasporeeni u
irokom opsegu frekvencija, kao to je to sluaj
kod TV difuzije, posebno na UHF podruju.
Loga antene, zbog svoje konstrukcije,
omoguavaju i gradnju takvih multiband
antena koje pokrivaju vie opsega, na primer
FM, VHF i UHF opseg, to je sa jagi ili nekim
slinim tipom rezonantne antene gotovo
nezamislivo.
Maksimalna dobit u praksi je relativno mala i
iznosi oko 10-10.5 dBi ili 8-8.5 dBd (dB u
odnosu na dipol) i to je neto malo ispod
teorijskog maksimuma za ovaj tip antena.
VIII KONSTRUKCIJA LOGA ANTENE
Loga antena je po svojoj konstrukciji dosta
razliita od svih ostalih antena, ve i po tome to
je nosa antene sastavljen iz dve metalne cevi
koje su meusobno izolovane i predstavlaju
simetrini dvoini vod za napajanje elemenata
(dipola) antene.
Svi elementi loga antene su aktivni i upravo iz
tog razloga je bilo poeljno da nosa antene bude
ujedno i vod za napajanje elemenata antene. Ovo
konstruktivno rjeenje je jednostavno, efikasno i
jeftino jer su u dve cevi, koje su ujedno i nosa i
dvoini vod, sa strane ubaeni elementi

razliitih duina, koji u parovima predstavljaju

rezonantne dipole na razliitim frekvencijama
unutar radnog opsega antene.
Elementi su poreani tako da se idui od kraja
antene na kome je prikljuen kabl ka drugom,
duina elemenata poveava. Uvek je jedna
polovina dipola vezana za jednu a druga za
drugu cev nosaa i to tako da se svaki sljedei
dipol napaja u protivfazi u odnosu na prethodni.
Alternativne promene faze izvdene su tako to su
elementi dipola naizmenino postavljani na
jednu pa potom na drugu stranu na noseoj cevi.
Povezivanje koaksijalnog kabla i antene je na
kraju na kome se nalaze najkrai elementi. I
maksimum prijema loga antene je iz tog smera,
tj. ona se usmerava tako da kraj sa najkraim
elementima bude u smeru TV predajnika.
Ovakva konstrukcija loga antene zahtjeva i
simetrino napajanje. Direktno (asimetrino)
napajanje koaksijalnim kablom bilo koje
simetrine antene je neto to je nepoeljno iz
vie razloga. Tako napajana antena ima izoblien
dijagram usmerenosti, gubitak pojaanja, prima
vie smetnji, refleksija i uma iz okolnog
prostora preko kabla, a u pogledu prijema
osetljivija je na atmosferske uticaje kao to su
kia, led i inje.
Rjeenje napajanja koje se primenjuje kod loga
antena predvi|enih za TV prijem djelimino
ublaava ovaj problem. Naime, kako je loga
antena tako konstruisana da mora biti
privrena na stubu na jednom kraju a da je
napajanje
na
suprotnom,
provlaenjem
koaksijalnog kabla kroz jedan od nosaa, i to
uvek onaj koji je vezan za oplet (spoljni vod)
koaksijalnog kabla, dobija se izvesno
simetriranje, slino nekim transformatorima za
simetriranje poznatim u elektrotehnici pod
imenom bazuka.
Na ovaj nain se dobija poboljano (simetrinije)
napajanje antene i ujedno se mehaniki uvruje
kabl i dovodi u neposrednu blizinu stuba niz
koji se onda dalje vodi do prijemnika.
Uobiajeni opseg ulaznih impedansi kod loga
antene kree se izmeu 50 i 120 oma i moe se
unapred odrediti, pogodnim dimenzionisanjem
elemenata antene, tako da impedansa antene
bude prilagoena kakrakteristinoj impedansi
kabla kojim elimo da napajamo antenu. Za TV
prijem se zato projektuju antene sa ulaznom
impedansom od 75 oma kako bi se direktno
koristio uobiajeni, standardni koaksijalni kabl
predvien za ove svrhe.

IX

Slika 5. Mehanki detalj naina prikljuenja

koaksijalnog kabla na loga antenu

Slika 6. Izgled loga antene sa prikljuenim

kablom.
IX KOLINEARNE ANTENE
Razmatrajui probleme vezane za prijem veeg
broja TV signala, doli smo do zakljuka da je
esto potreban nepraktino veliki broj jagi ili
loga antena da bi se svi postojei signali na
jednoj lokaciji primili sa dovoljno visokim
kvalitetom.
Konaan prostor, tj. visina antenskog stuba, kao i
neizbjeni destruktivni meusobni uticaji bliskih
antena vode nas do take u kojoj moramo da
razmiljamo o promeni koncepcije kompleksnog
antenskog sistema kako bi izbegli ove neeljene
efekte.
U praksi se prilikom izvoenja prijemnih
antenskih TV sistema, vrlo esto dogaa da nam
vei broj signala dolazi iz razliitih smerova.
Nije rjedak sluaj da ti smerovi lee unutar ugla
od oko 90 stepeni i da je vrlo nepraktino
koristiti posebne antene za svaki od njih jer se
smerovi relativno malo razlikuju jedan od
drugoga, ali ipak dovoljno da je koritenje jedne
jagi ili loga antene neprihvatljivo.
Razlog neprihvatljivosti uglavnom lei u
injenici da i jagi i loga antene imaju tu osobinu
da, ukoliko imaju vee pojaanje, obavezno
imaju i uzak dijagram, i to ukoliko je pojaanje
vee utoliko je i dijagram ui. Ovo posebno
predstavlja problem pri pokuaju prijema veeg

broja slabijih signala iz smerova koji se relativno

malo meusobno razlikuju. Morala bi se koristiti
antena sa irim dijagramom zbog razlike u
smerovima, ali onda je nedovoljno pojaanje
antene za kvalitetan prijem i obrnuto, uska
antena bi imala dovoljno pojaanje ali je
nemogu prijem svih signala.
Rjeenje ovog problema je u koritenju takve
antene koja bi imala i irok horizontalni ugao
prijema i veliko pojaanje koje, u tom sluaju,
moe biti postignuto jedino smanjenjem
vertikalnog ugla prijema, koji ionako ne treba da
bude irok, jer svi prijemni signali lee u jednoj
liniji liniji horizonta.
Antena koja u potpunosti obavlja ovu funkciju je
tzv. kolinearna antena. To je antena koja se
sastoji iz nekoliko dipola koji su pore|ani jedan
iznad drugoga na odreenom odstojanju.
Obino se iza ove grupe dipola postavlja mrea
koja slui kao reflektor. U profesionalnoj TV
tehnici ove antene poznate su pod imenima
etverac i osmerac sto ujedno odmah govori i o
broju dipola koji su sloeni ispred aperiodinog
reflektora.
Znamo da je polutalasni dipol vrlo neusmerena
antena. Ako mu se doda reflektor onda se dobija
neto usmerenija antena, ali je to jo uvek antena
sa horizontalnim i vertikalnim snopovima od
preko 100 stepeni. Pojaanje nije veliko, ali ako
se iznad ili ispod postojeeg dipola na
odogovarajuem rastojanju postavi jo jedan,
onda se vertikalni dijagram usmerenosti tako
dobijene antene prepolovi, dok horizontalni
ostane nepromenjen. Pojaanje antene poraste za
oko 3 dB. Ako sada nastavimo sa dodavanjem
dipola, sa svakim udvostruenjem broja dipola
ugao vertikalnog dijagrama usmerenosti e se
prepoloviti a pojaanje skoiti za oko 3dB, dok
e horizontalni ugao prijema ostati nepromenjen,
tj. kao kod jednog dipola.
Na ovaj nain smo formirali antenu koja je
zadrala vrlo irok ugao prijema u horizontanoj
ravni, a zbog velikog broja vertikalno sloenih
dipola ugao prijema u vertikalnoj ravni se
nekoliko puta smanjio, ime je dobijeno
pojaanje
antene
uz
ouvanje
irine
horizontalnog ugla prijema.
Ovakva kolinearna antena moe da ima
pojaanje od recimo 12 i vie dB uz prijemni
ugao u horizontalnoj ravni koji je kao kod loge
ili jagi antene od samo 6 dB pojaanja.
Veliki broj paralelno vezanih dipola i mrea kao
reflektor daju kolineranoj anteni prilinu
frekvencijsku irokopojasnost i relativno dobru
reproducibilnost, tj. malu osetljivost na
tolerancije dimenzija prilikom izrade.

Osim toga, zbog svojih relativno malih

dimenzija na UHF podruju i pljosnate strukture
ova skoro dvodimenzionalna antena je vrlo
zgodna za montau uza zid ili u dnu antenskog
stuba, ostavljajui tako slobodnim vrh i v}i deo
stuba za ostale antene.

Slika 7 . Nain napajanja dipola u kolinearnoj

anteni.
Zbog irine prijemnog ugla kolinearna antena
moe vrlo lako da zameni dve ili ak tri loge ili
jagi antene, ime se smanjuje guva na
antenskom stubu, ali i pojednostavljuje i
pojeftinjuje sistem.
Osim toga pojednostavljuje se antenska filterska
skretnica, ime se smanjuju prolazni gubici i
poveava filtersko razdvajanje antena, to sve
zajedno doprinosi viem tehnikom nivou,
kvalitetu i optimizaciji prijemnog antenskog
sistema.
Nedostatak ove antene je da nije pogodna za
koritenje na VHF opsegu frekvencija zbog
velikih dimenzija koje bi morala da ima na tom
podruju zbog velike talasne duine VHF
signala.
Takoe nikakve kombinovane VHF/UHF antene
ovog tipa nisu pogodne iz istih razloga.
Ove antene su u odnosu na jagi i loga antene
neto komplikovanije i skuplje za proizvodnju,
pa ih je dosta tee nai na tritu, jer su se
domai prozvoai uglavnom orijentisali na
proizvodnju jednostavnijih i jeftinijih jagi i loga
antena, posebno ovih poslednjih kojima je
preplavljeno trite.

X KVAZI HORN ANTENA

Kvazi-horn
antena
je
hibrid
izmeu
irokopojasnog (trakastog) dipola i V antene,
koja se mnogo vie koristila na kratkotalasnom
podruju kao aperiodina antena, zajedno sa
romb, poluromb, Beverid i drugim ianim
antenama sa progresivnim talasom.
Dobre osobine kvazi-horn antene su njena vrlo
velika irina frekvencijskog opsega, relativno
slaba usmerenost i jednostavnost. Pojaanje ovih
antena se menja u dosta irokim granicama
zavisno od radne frekvencije i veliine same
antenske strukture, i kree se od par decibela na
niim, pa ak do 8-9 dB na viim fekvencijama.
Prilagoenje relativno visoke impedanse antene
na
uobiajene
vrednosti
karakteristine
impedanse koaksijalnog voda treba izvriti
pomou irokopojasnog transformatora koji bi
ujedno bio i prelaz simetrinog na asimetrino
napajanje. Naalost, ovo se retko primenjuje, jer
se ove antene uglavnom prave u kunoj
radinosti gde su znanja iz ove oblasti vrlo
skromna.
Paljivo i struno projektovani primerci ove
antene pokazali su vrlo dobre osobine, ali na
alost nikada nisu doivjele neku veu
popularnost i ule u masovnu upotrebu na ovim
prostorima.
Ove antene su dosta u upotrebi u ravniarskim
predelima, gde su skoro svi signali koji se
primaju ujednaenog i osrednjeg nivoa, tako da
se svi lako pokupe sa jednom skoro
omnidirektivnom (skoro krunom, slabo
usmerenom) antenom malog pojaanja, kakva
kvazi-horn antena upravo jeste.

Slika 8.
Kvazi-horn antena: a),b) i c)
konstruktivni detalji; d) dijagrami zraenja za
razliite frekvencije.
Mana kvazi-horn antene je svakako njena
ukupna veliina, kao i velika efektivna povrina

XI

antene izloena udarima vetra. Prilino divlja

promena impedanse antene sa promenom radne
frekvencije i njena transformacija na uobiajene
vrednosti prihvatljive za napajanje koaksijalnim
kablom, takoe moe ponekad biti tvrd orah.
XI KORNER REFLEKTOR ANTENA
Ova antena, kao to joj samo ime kae, sastoji se
od jednog ugaonog reflektora i napojnog
elementa, obino dipola. Reflektor se sastoji od
dve ravne pravougaone povrine, obino
napravljene od metalne mree, koje su
meusobno spojene jednom stranicom i
zaklapaju neki otar ugao, koji moe biti od 30
do preko 90 stepeni. Dipol se nalazi unutar tako
formiranog ugaonog reflektora i njegov poloaj
se tako bira da ima najpovoljniju impedansu.
Ovo je vano, kako zbog to lakeg napajanja
antene, tako i zbog irine frekvencijskog opsega
u kome antena moe da radi, a da joj pojaanje i
efikasnost ne spadnu ispod odreenih granica.
Dobre osobine ove antene su njeno relativno
veliko pojaanje koje moe biti i do 14 dB, koje
mahom izvlai iz vertikalnog dijagrama
usmerenosti, tako da horizontalni ugao prijema
ostaje relativno irok. Ova osobina je vrlo
poeljna kod prijemnih antena, to smo videli i
kada je bilo rjei o kolineranim antenama, koje
takoe imaju izraenu ovu osobinu.
Preciznom lokacijom dipola unutar ugaonog
reflektora, kao i podeavanjem dimenzija i ugla
izmeu ravni reflektora, moe se unapred, dosta
precizno, odrediti impedansa i pojaanje antene.
Na ovaj nain izbegavaju se promaaji u gradnji i
razoarenja u performanse ve izgraenih
antena.
Korner reflektor antene su po dijagramu
usmerenosti sline kolinearnim antenama, ali
mogu imati dosta vee pojaanje i time
predstavljati vrlo dobre antene za prijem slabijih
signala.

Slika 9. Dipol sa ugaonim reflektorom ili tzv.

korner reflektor antena
Ako se uzme u obzir velika prediktabilnost
performansi antene, relativno velika neosetljivost
na tolerancije dimenzija, a time i velika
reproducibilnost, zatim vrlo pristojna irina
frekvencijskog opsega u kome antena moe da
radi, onda pred sobom imamo antenu koja je u
svakom sluaju ozbiljan kandidat za dobru
prijemnu antenu. Ovome bi se moglo dodati da i
pojedine profesionalne slube koriste ovaj tip
antena, posebno na UHF opsegu, za usmerene
radio-relejne i linkovske veze.
Loe osobine ovih antena su sline kao kod
kvazi-horn antena. Velike povrine izloene
vjetru, relativno velike dimenzije i dosta
utroenog materijala. Me|utim, imajui u vidu i
vrlo dobre osobine ovih antena, moe se
slobodno rei da su vredne truda i novca
uloenog u njihovu gradnju.
XII LASTA
Pored pomenutih kvazi-horn i korner-reflektor
antena mogu se sresti i antene koje se sastoje iz
dvostruke kvadratne petlje sa reflektorom.
Reflektor moe biti uraen ili u vidu mree, ili u
vidu dva kvadratna iana rama koji su spojeni
jednim svojim temenom. Ovakve antene
izgledaju kao broj 8 koji moe biti postavljen
ispred mrenog reflektora ili kao dve osmice
postavljene jedna ispred druge, a poznate su na
naem tritu pod komercijalnim imenom
Lasta.
Ovaj tip antene ima sline karakteristike
dijagrama usmerenosti kao kolinearna antena, a
to znai irok horizontalni i relativno spljoten
vertikalni ugao. Pojaanje je slino kao kod
kolinearnih antena i kree se oko desetak
decibela.
Zapravo ova antena i jeste derivacija kolinearne
antene, gde su dva susedna vertikalno sloena
dipola savijena i svojim krajevima meusobno
spojena ime je dobijena zatvorena petlja
poznatija kao kvad petlja zbog svog
kvadratnog oblika. Postoje i antene kod kojih je
petlja u vidu kruga i one se sreu pod imenom
loop antene.
Dve kvadratne petlje od kojh se aktivni deo
antene sastoji postavljene su tako da se obe
napajaju u jednom svom temenu i obe su spojene
paralelno na napojni vod u istim takama.
Postavljanjem ovog para kvad petlji ispred
reflektorske ravni dobija se usmerena antena vrlo
slinih karakateristika kao i kolinearna antena.

XII

Meutim, ovakvo izvoenje antene je zgodno jer

je izbegnut napojni vod koji je kod kolinearne
antene bio neophodan radi napajanja vertikalno
postavljenih dipola. Time su izbjegnuti mnogi
mehaniki problemi pri gradnji antene, a sama
antena je znaajno pojednostavljena.
Zbog napajanja petlji u temenu kvadrata i kosog
poloaja stranica kvadrata ovakva antena sadri i
znaajnu komponentu vertikalne polarizacije, pa
tako moe da prima i vertikalno polarisane
talase.
Umesto reflektorske mree mogu se koristiti i
dva pasivna rezonantna reflektora, take u vidu
kvad petlje, sa neto veom duinom stranica,
slino kao kod jagi antena. Naravno, po istom
principu, mogue je dodati i jedan ili vie
pasivnih direktorskih kvad elemenata, ime se
dobija jo vea usmerenost i pojaanje antene.
Ovakva antena ima neto manju irinu radnog
frekvencijskog opsega.
Oba tipa antene su vrlo dobro rjeenje i sve to je
ranije reeno za kolinearne antene vai i ovdje.
Prilagoenje
antene
na
karakteristinu
impedansu kabla relativno lako se postie jer je
impedansa jedne petlje oko 140 oma i dve
vezane u paraleli odmah daju oko 70 oma.
Ono to je kod ovog tipa antene vano je
svakako to da se pri proraunu dimenzija
maksimalno proiri radni frekvencijski opseg.
Slino kao kod jagi antene i ovaj tip, pogotovo
verzija sa rezonantnim reflektorom, je dosta
uskopojasna antena u pogledu radnog
frekvencijskog opsega, zbog prirodnih osobina
rezonantnih petlji. Upravo iz tih razloga ove
antene se teko mogu sagraditi da imaju
konstantne
karakteristike
u
cjelom
frekvencijskom UHF .
Kao i kod svih drugih antena i ovde su dobra
mehanika rjeenja i kvalitet izrade uslov za
dugotrajan i ispravan rad antene.

XIII IROKOPOJASNI DIPOL - LEPTIR

Jedna od najeih antena koje se grade u
kunoj radinosti je irokopojasni dipol
postavljen ispred reflektorske ploe. Antena se
sastoji od irokopojasnog dipola koji je
iskrojen od lima u vidu vrlo dugakog i
uzanog ravnokrakog trougla. Dva takva trougla
su zatim postavljena u jednu liniju tako da ine
otvoreni dipol. Vrhovi trougla okrenuti su jedan
ka drugom i na njima je prikljuen napojni kabl.
Takav otvoreni dipol, koji se od take napajanja
ka svojim krajevima iri kao lepeza, i lii na
leptir manu, postavljen je ispred provodne
reflektorske povrine obino od aluminijumskog
ili pocinkovanog gvozdenog lima.
Ovakva antena, koja u sutini predstavlja
dvoelementnu irokopojasnu antenu, ima
relativno irok dijagram usmerenosti u obe ravni
i samim tim malo pojaanje. Na nesreu,
dimenzije antene se uglavnom jako razlikuju od
nekih optimalnih, jer se zapravo antena pravi ili
onako od oka, ili tako to se dobiju neke
dimenzije koje su ko zna koliko puta ve
modifikovane i prilagoavane raspoloivom
materijalu raznih prethodnih graditelja. Osim
toga, samo privrenje dipola uglavnom se vri
pomou drvenih neimpregniranih odstojnika i to
u takama visoke impedanse, odnosno napona,
to znaajno kvari karakteristike antene i pri
suvom, a kamoli pri vlanom vremenu.
Ovo je antena koja moe da pokupi sve jae,
uglavnom lokalne, signale koji dolaze iz
smerova koji su u okviru od oko 120 stepeni.
Pojaanje antene iznosi svega par decibela
(maksimalno 4-5) i to kada je relativno dobro
napravljena.
Reanjem nekoliko dipola ispred reflektora po
istom principu dobija se irokopojasna
kolinearna antena, ali je problem njihovog
pravilnog zajednikog napajanja neto to se
teko rjeava bez ozbiljnijeg razmatranja
dimenzija antene.
XIV LASTIN REP

Slika 1 irokopojasni dipol ispred reflektora u

dva nivoa ili tzv. dvostruka leptir antena

Pored ovih pomenutih tipova antena moe se

sresti jo mnogo drugih i vrlo neobinih antena.
Meutim, i kod fabrikih antena ima dosta tipova
antena koje se veoma razlikuju od onih koje lako
prepoznajemo. Tako recimo postoji jagi antena
sa elementima u vidu poloenog latininog slova

XIII

V. Te antene se zovu u argonu lastin rep

jagi antene, valjda zato to elementi oblikom
podsjeaju na oblik lastinog repa.
To je u principu jagi antena koja je sastavljena iz
veeg broja elemenata koji su sloeni i
meusobno spojeni tako da ine sistem od 4 jagi
antene na vrlo malom meusobnom rastojanju i
zajednikom nosau.

Slika 11. Izgled antene sa elementima direktora

u obliku lastinog repa.
Na ovaj nain, a i na mnoge druge, razni
proizvoai
pokuavaju
da
poboljaju
karakteristike jagi antena, posebno po pitanju
frekvencijske irokopojasnosti, koja je i
najproblematinija pri njihovoj upotrebi za
prijem TV programa.

XIV

XV

XVI

LITERATURA
[1]
[2]
[3]
[4]
[5]

Petar Koovi , Antene

Dragoslav Dobrii , Prijemni antenski tv sistemi
http://www:trivalantene.si/
Rasinec Josip , '' Odailjai i veze, predavanja_PDF ''
Zoran Dobrosavljevi , ''Antene ,vodovi i spreni sklopovi _PDF''

XVII