POGLAVLJE 1.

Razlika izmeu JS i PS:

1 Odgovornost za rukovoene dravnih institucija/preduzea vezano za izborni
proces
2 Element prisile kojim drava raspolae, dok u PS sva razmjena je dobrovoljna
Osobine drave:
- Specifina motiviranost motivi zaposlenih u JS trebalo bi da slue javnom
interesu, zadovoljstvo da slue svojoj dravi i graanima;
- Element prisile drava je najvanija institucija u drutvu i ona posjeduje za
neke aktivnosti monopolistiki poloaj:
- Element odgovornosti ogranienja dravnih aktivnosti kroz ustav, zakone,
pravila, sudstvo...
GLAVNA OBJANJENJA PORASTA JS:
* Wagnerov zakon dravna potronja raste bre od rasta GDPa
* Teorija iluzije glasai biraju vlade koje obeavaju vie javnih programa vea
javna potronja
* Baumol efekt rast cijena radnointenzivnih grana i pad u industrijskim granama
(npr. obrazovanje)
Meritorna dobra/usluge vrijednost dobara neprocjenjiva (zdravstvo, obrazovanje)
GLAVNE AKTIVNOSTI JS:
1 Proizvodnja dobara/usluga
2 Potronja dobara/usluga
3 Promjena cijena (in)direktno
4 Potpora za razne ciljeve
5 Regulacija kreira pravila igre
6 Realokacija resursa npr. kad postoje eksternalije
7 Redistribucija dohotka jednakost
8 Stabilizacija kod privrednih poremeaja
OGRANIENJA DRAVE
a) Ograniene informacije tekoa u predvianju raznih efekata programa
aktivnosti drave
b) Ogranienja upravljanja PS teko predvidjeti reakcije PS
c) Ogranienja kontrola nad birokratijom
d) Ogranienost zbog politikog procesa razliite grupe, razliiti interesi
Analiza uloge JS (FAZE):
1 Poznavanje aktivnosti i naina organizacije (radi rashoda drave)
2 Predvianje posljedica (i razumijevanje dravnih aktivnosti; sumiranje koristi i
trokova)
3 Ocjena alternativnih politika (razumiti ciljeve dr.politike, odabir prijedloga prema
zadanim kriterijima)
4 Tumaenje politikog procesa (kolektivne odluke)
POZITIVNA EKONOMIJA kada ekonomisti opisuju privredu i razvijaju modele koji
predviaju kako e se ona mjenjati, efekte razliitih politika (bavi se onim TO
JESTE)
NORMATIVNA EKONOMIJA kada ekonomisti pokuavaju da ocjene alternativne
politike i da izmjere koristi trokove (TA BI TREBALO DA BUDE)
POGLAVLJE 2
PARETO EFIKASNOST alokacija resursa gdje se 1 osobi ne moe poboljati
poloaj, a da se 2. ne pogora
Traganje za Pareto poboljanjem mogunost da neka promjena donosi korist
nekim subjektima, a da u isto vrijeme ne teti drugim.
Kritike pareto principu:
1 INDIVIDUALIZAM uzima u obzir iskljuivo blagostanje svakog pojedinca, a ne
relativno blagostanje razliitih pojedinaca;
2 POTROAKI SUVERENITET svaki pojedinac najbolje zna svoj interes, najbolje
zna ta mu treba
3 KLASINE PRETPOSTAVKE uslovi konkuretnog trita
Nezadovoljavajua alokacija resursa nalae intervenciju drave radi ostvarivanja
pareto efikasnoti kroz: Mehanizam decentralizirane alokacije delegiranje
odluka o pdnji i potronji od str. drave na nie jd. sa vie pojedinaca i preduzea iz
privrede.
Mehanizam centralizirane alokacije donoenje odluka od str. 1
centralizovanog tijela (nije Pareto efikasno, npr. Kuba, S.Koreja..)
Ekonomija blagostanja bavi se pitanjima:
TA, KAKO i ZA KOGA bi trebalo da se proizvodi i KO bi trebao o tome da odlui.
*Traga za efikasnijom organizacijom privrede

Pretpostavke EB:
1 Svaka konkurentna privreda ostvaruje Pareto-efikasnost
2 Mehanizmom konkurencije mogue je ostvariti Pareto-efikasnu
raspodjelu/alokaciju resursa, koja ranije nije bila.
Aspekti za Pareto-efikasnost(PRINCIPI):
*Efikasna razmjena sva proizvedena dobra stiu do pojedinaca koji ih najvie
vrednuju
*Efikasna proizvodnja pdnja dodatne jd 1 dobra ne smanjuje proizvodnju drugog
*Efikasna kombinacija proizvoda proizvedena dobra odgovaraju eljama
pojedinaca
Privredna je konkurentna ako ispunjava sva 3 principa!!!
GSS granina % supstitucije
koliina 1 dobra koje se neko odrekne u zamjenu za jd. drugog dobra.
Odluke su determinisane budetskim limitima (ogranienjima).
Kriva indiferencije kombinacija dobara prema kojima je pojedinac indiferentan
Budetsko ogranienje dio prihoda koji potroa moe da potroi na razliita
dobra.
Kada je nagib krive indiferencije(GSS) = odnosu cijena, onda konkuretna trita
obezbjeuju EFIKASNU RAZMJENU.
GSTS granina % tehnike supstitucije
koliina 1 inputa potrebna da se nadoknadi smanjenje 2.inputa za 1 jd.
Izotrokovna linija razliite kombinacije inputa koje kotaju firmu identino
Izokvanta razliite kombinacije inputa koje proizvode istu koliinu dobara.
Konkurentna privreda = Identine cijene, GSTS jednake kod svih firmi, onda je
EFIKASNA PDNJA
GST granina % transformacije
koliko dodatnih jabuka moemo da dobijemo ako proizvodnju narandi smanjimo
za 1.
Korisnost je MAXimalna kada je GST proizvoaa = GSS potroaa, onda je
EFIKASNA KOMBINACIJA PROIZVODA
POGLAVLJE 3
Da bi postojalo bilo koje trziste, potrebno je da postoji drzava koja e definisati
pravo vlasnitva i izvrenje ugovora.
6 SLUAJEVA NESAVRENOSTI TRITA
1 Nesavena konkurencija (praksa):
Monopol (1 firma snadbijeva trite); Prirodni monopol (jeftinije imati 1 ponuaa
nego vie firmi na tritu); Oligopol(manji broj firmi na tritu); Monopolistika
konkurencija (vie firmi ali proizvode neznatno razliite proizvode
2 Javna dobra:
postoje dobra koja trziste ili nece da obezbjedjuje ili bi ih obezbjedjivalo u
nedovoljnoj kol.
ista javna dobra: *pojedinac ih besplatno koristi. Ne kota dodatnog pojedinca
nita kada ih eli koristiti (marginalni T=0); *Teko/nemogue iskljuiti bilo koga u
uivanju tog dobra.
3 Externi efekti:
U mnoguim sluajevima aktivnosti 1 pojedinca utiu na druge:
Negativni e.e.=aktivnosti 1 pojedinca nameu T drugima, npr.zagadjenje zraka
proizvodnjom..
Pozitivni e.e.=aktivnosti pojedinca donose drugima korist, npr.zasadjen vocnjak za
pcelara(komsiju)
Kad god postoje e.e., alokacija resursa koju obezbjeuje trziste nece biti dovoljna
potrebna drz.intervencija
4 Nepotpuna trita:
Kada privatna trita nisu u stanju da prue neki proizvod/uslugu(u dovoljnoj
koliini), ak i kada su T njihovog obezbjeenja nii nego to su pojedinci spremni da
plate. Nesavrsenost postoji zbog:
*Inovacija uvoenja novih proizvoda (nova trita)
*TT visoki T trita
*Asimetrija informacija razliite informacije klijenta i agenta
*Trokovi izvrenja (implementacije)

5 Nesavrenost informacija
Efikasno trite treba da prui perfektnu informisanost subjekata, meutim ono
nekada prua premalo informacija. Informacije predstavljaju javno dobro pruanje
informacija jo 1 pojedincu ne umanjuje koliinu koju e dobiti ostali. Efikasnost
besplatno irenje informacija, jedino mogu da se naplauju stvarni T prenoenja
6 Makroekonomski problemi

Najprepoznatljiviji simptom nesavrenosti trita periodina pojava nezaposlenosti

(pojava u periodu kriza dravna intervencija, ublaavanje)
Iako je ekonomija Pareto-efikasna, dravna intervencija je nuna radi:
A)REDISTRIBUCIJE DOHOTKA konkurentna trita mogu da dovedu do nejednake
raspodjele, gdje neki pojedinci mogu biti suoeni sa manjkom sredstava za ivot.
Vana dravna aktivnostpreraspodjela dohotka
B)OBAVEZNA JAVNA DOBRA ljudi moda nee djelovati u svom najboljem interesu,
ak i potpuno obavjeteni potroai donose loe odluke. Intervencija drave nrp.
obavezno obrazovanje.
PATERNALIZAM
drava treba da intervenie zato to zna ta je u najboljem interesu ljudi nego to
oni sami znaju. Npr. Dravna politika prema alkoholu i drogama.
LIBERTINIZAM
drava mora da potuje preferencije potroaa. Posebne interesne grupe mogu da
nametnu vlastite stavove u vezi s ponaanjem/potronjom pojedinca. Drava NE
TREBA da se uplie u izbor pojedinca.
Stavovi o ulozi drave
Normativna analiza analizira ta bi drava trebala da ini kako bi otklonila
trine nedostatke i ostale probleme u realokaciji resursa.
Pozitivna analiza opisuje ono ta drava stvarno ini ukljuujui posljedice tih
postupaka kako priroda politikog procesa pomae u objanjavanju postupaka
drave.
POGLAVLJE 4
Analiza potroaevog izbora
Niz mogunosti potroaa definie se na bazi njegovog budetskog ogranienja.
Preferencijae potroaa pratimo preko krivih indiferencija.
IZBOR POTROAA kad budetsko ogranilenje dodiruje krivu indiferencije.
Granina korisnost korisnost za pojedinca koje prua jo 1 dodatno dobro. to se
vie dobara troi, granina korisnost OPADA (dodatno smanjenje, dodatnim
koritenjem).
Ukoliko je korisnost nekih pojedinaca porasla, a niija pri tome nije smanjena, RASTE
drutveno blagostanje.
DRUTVENI IZBOR U TEORIJI:
1 Konstruisati niz mogunosti koliko korisnost za 1 osobu treba da se smanji
kad se kod 2.osobe povea
2 Definisati preferencije koliko je drutvo spremno da smanji korisnost za 1
osobu kako bi povealo za 2.
3 Usvojiti programe pronai programe koji dovode na najviu krivu drutvene
korisnosti
DRUTVENI IZBOR U PRAXI (problemi):
*Razinu, promjenu korisnosti je teko mjeriti
*Teko porediti korisnost izmeu razliitih ljudi
*Drutvene preferencije teko prihvatiti kao prosjek pojedinanih preferencija
Zbirni pokazatelji nejednakosti
INDEX SIROMATVA pokazuje % stanovnitva iji se prihod nalazi ispod odreene
kritine granice = pojedinci ispod te granice su siromani.
JAZ SIROMATVA koliko prihod treba obezbjediti siromanima da sustignu do
granice siromatva.
3 PRISTUPA Drutvenom izboru
1 Princip kompenzacije (ignorira probleme distribucije) pokrenut projekat gdje
ukupna spremnost da se plati prevazilazi T
2 Trade off izmeu mjera (ignorie efekat na pojedince) da li je poveanje
efikasnosti vrijedno poveanja nejednakosti
3 Ponderisane nto koristi ako su agregatne nto koristi pozitivne, siromani nto
dobitnici, bogati nto gubitnici, a projekat poveava i efikasnost i pravinost, treba ga
usvojiti.
LORENCOVA KRIVA pokazuje kumulativni % ukupnog dohotka kojeg ostvaruju
razliite kategorije siromanog stanovnitva. (stepen ekonomske nejednakosti).
POGLAVLJE 5
Karakteristike javnih dobara
*Nerivalna potronja potronja 1 lica ne oteava niti iskljuuje potronju drugih
*Iskljuivost (ne)mogunosti iskljuenja nekog pojedinca iz uivanja i koritenja.
ista JD nerivalna potronja; neiskljuivost; granini T=0
NESAVRENOSTI
Nedovoljna ponuda JD od str. Privatnog sektora ako se nerivalno dobro ne naplauje
ili nema mogunosti iskljuenja

Nedovoljna potronja JD se moe javiti u sluaju iskljuenja pojedinaca kod

nerivalnih dobara
FREE RIDER problem besplatnog korisnika: neiskljuivnost javnih dobara;
Nespremnost pojedinca da dobrovoljno uestvuje u finansiranju JD
TT T koji nisu vezani za proces pdnje nego za razmjenu, iskljuenje JD, prikupljanje
informacija, vrijeme...
RACIONISANJE kad dodje do pretjerane potronje dobara, JS trai nain da
ogranii potronju
JEDNAKO OBEZBJEENJE obezbjeuje iste koliine svima, a preko tog nivoa se
vri naplata.
Metode racionisanja javne ponude dobara
1 Naknade za koritenje P oni koji imaju koristi snose T; N mogua nedovoljna
potronja, visoki TT upravljanja
2 Jednako obezbjeenje P Mali TT; N neki troe malo, a neki previe; pretjerana
potronja poveava TT
3 ekanje u redu P jednak tretman svih pojedinaca; obim ponude = potrebama;
N vremenski zahtjevno, loa alokacija dobara/usluga
DISTORZIVNI POREZI porezi koji slue kao osnov za finansiranje JD (npr. Porez na
ukupan prihod)
Oporezivanje izaziva distorzije i ponuda JD postaje skuplja.
EFIKASNA PDNJA podrazumijeva da je zbir graninih % supstitucije jednak
graninoj % transformacije
FUNKCIJA IZVODLJIVOSTI max koliina potronje privatnih dobara u skladu sa
svakom koliinom JD u postojeem sistemu oporezivanja
POGLAVLJE 6
Javni izbor biranje predstavnika u vlast predstavnici glasaju za budet novac
troe razliite administrativne agencije drave. Odluka pojedinca u privatnom
sektoru i odluka predstavnika u javnom sektoru (razliiti koncepti odluke o linom i
zajednikom izboru).
Odluka u JS bazirana na 2 faktora:
1 Preferencijama birakog tijela
2 Znaajnost pojedinih rjeenja
Izbor predstavnika reflektuje preferencije glasaa ali samo u generalnom obliku.
U JS preferencije se najee odreuju kroz ANKETE predstavnici vode rauna o
preferencijama birakog tijela.
Potekoe kod definiranja PREFERENCIJA:
1 Razlike u ukusima
2 Prihodi pojedinaca
3 Poreska cijena bogati pojedinci obino plaaju relativno viu cijenu poreza
meutim, cijena privatnih dobara je svima ista.
Poreska cijena je dodatni iznos koji pojedinac mora da plati kada se dravni rashodi
poveaju za 1 dodatnu jd. ( Poreska cijena x rashodi = iznos poreza)
PROPORCIONALNI oporezivanje isti procenat poreza na razliite prihode.
Nii porezi za siromane i stoga preferirani vii rashodi
PROGRESIVNO oporezivanje visina poreza raste s rastom prihoda.
Siromani preferiraju vie javne rashode
DEGRESIVNO oporezivanje visina poreza pada s rastom prihoda
Bogati preferiraju vie javne rashode
GLAVNI PROBLEMI KOD JAVNOG IZBORA
1 Otkrivane preferencija utvrivanje eljene koliine JD za svakoga
2 Agregiranje preferencija Razliiti pojedinci i razliite preferencije,
preferencijalni nivo determiniran prihodima pojedinca i poreskim sistemom.
IDEALAN POLITIKI MEHANIZAM
1 Tranzitivnost (A-B, B-C, A-C veza)
2 Nediktatorski izbor izbor ne odraava preferencije jedne linosti
3 Nezavisnost od irelevantnih opcija izbor neovisan od 3.opcije
4 Neogranieno polje djelovanja funkcionalnost mehanizma bez obzira na vie
opcija ili preferencija izmeu kojih treba birati.
Eurouova teorema nemogunosti ne postoji pravilo koje moe zadovoljiti sve
navedene karakteristike idealnog mehanizma
MEDIJALNI GLASA pojedinac koji se nalazi u sredini, odnosno od koga se
polovina ostalih opredjeljuje za manje, a druga polovina za vie.
Problem medijalnog glasaa Sklonost ka prekomjernoj ponudi nekih dobara npr.
Koritenje parkova od str.bogatih i siromanih.

LINDALOVA RAVNOTEA skup poreskih cijena koje se sabiraju do marginalnih T

pdnje, pri emu svaki pojedinac bira isti nivo rashoda. Lindalova ravnotea je pareto
efikasna kad je zbir marg.T = marg.koristima.
Poreenje mehanizama javnog izbora
*Veinski sistem glasanja Mogue odsustvo ravnotee; Ravnotea obino nije
Pareto efikasna
*Lindalova ravnotea uvijek postoji ravnotea: ravnotea je uvijek Pareto
efikasna; Teko je znati iskrene preferencije pojedinaca
MO INTERESNIH GRUPA
1 Smanjuju T glasaima preko informisanja i podsticanja na glasanje
2 Interesne grupe su primarni izvor o preferencijama glasaa jer prikupljaju
informacije od svog birakog tijela
3 Direktno i indirektno potkupljivanje politiara s tim da je u praksi dominantno
indirektno.
POGLAVLJE 7
Proizvodnja JS iz 2 razloga:
1 Konkurencija u nekim sluajevima nije mogua
2 Javni interes ima vie dimenzija djelovanje u interesu profita ne mora da
obezbjeuje javni interes drutva.
PRIRODNI MONOPOLI trita na kojima se javljaju rastui prinosi sa poveanjem
obima pdnje i gdje postoji potreba za samo 1 proizvoaem.
NENADOKNADIVI T T koji se ne mogu povratiti kada firma napusti neku
djelatnost nrp. R&D.
Novim se firmama ovi T javljaju kao prepreka ulasku i daju dodatne monopolske
moi postojeim.
UNAKSRNO SUBVENCIONIRANJE u sluaju kada dolazi do defacto
subvencioniranja 1 korisnika od str.drugog korisnika.
Drava u sluaju prirodnog monopola:
1 Preuzima ulogu proizvoaa
2 Preputa proizvodnju privatnom sektoru: regulacija cijena na tritu, subvencije
proizvoaima
PREDNOSTi regulacije i subvencija:
* Dosljedna i efikasna nacionalna politika
* Jasna procjena T za ostvarivanje nekog cilja (T u porezima)
* ak i kad postoji regulacija, vjeruje se da su privatne firme proizvodno efikasnije
NEDOSTATAK regulacije i subvencija:
1 Znaajni T implementacije T definiranja i provoenja propisa
2 Distorzije od predvienih efikasnosti firmi ponaanje drugaije od efikasnih
konkurentnih firmi
3 Podsticaj za pretjerano kapitalno investiranje u neke grane
4 Distorzije zbog inv.odluka

IZVORI NEEFIKASNOSTI JS
Organizacioni podsticaji:
- Javne kompanije nisu voene motivom profita
- Slab podsticaj za produktivnost
- Meko budetsko ogranienje ne mogu bankrotirati
Kadrovska ogranienja:
- Problem zloupotrebe poloaja
- Suoavaju se sa uvoenjem rigidnih ogranienja
- Teko otpustiti loe ili nagraditi najbolje radnike
- Teko konkurisati PS za najbolje kadrove
Ogranienja nabavki:
- Rigidne procedure poveavaju T
- De facto plaena cijena visoka
Ogranienja u budetiranju:
- Budet se formira 1 godinje
- Problem nedovoljnosti sredstava
- Parlament esto ne vodi rauna o DD efektima investicija pri formiranju budeta
KORPORATIZACIJA prelazna faza od dravne ka privatnoj firmi obino, rast
efikasnosti
Kod tranzicijskih zemalja obrnuto.
Organizacije zasnovane na efikasnosti (OZE) dravne agencije koje su dio JS
ali u kojima su zaposlenici nagraeni prema ostvarenim rezultatima.