Didaktiki principi

(2006: 155-162)

Nastavne metode
(1995: 227-259; 2006: 193-205)
Tree predavanje

Didaktiki principi

Didaktiki principi

Principi = naela
Baziraju se na teorijskom sagledavanju pouavanja i uenja, kao i
na refleksivnoj praksi.
Principi su opta, osnovna i obavezna rukovodea naela kojih se
nastavnik rukovodi pri planiranju, organizaciji, izvoenju i
verifikaciji nastavnog procesa.
Da li su, gledano kroz istoriju, didaktiki principi bili uvek isti?

1. Princip naunosti
2. Princip oiglednosti i apstraktnosti
3. Princip postupnosti i sistematinosti u nastavi
4. Princip boenja rauna o uzrastu uenika
5. Princip individualizacije
6. Princip uenike aktivnosti
7. Princip povezivanja teorije s praksom
8. Princip trajnosti znanja, umenja i navika
9. Princip racionalizacije i ekonominosti

1.Princip naunosti

Nalae da se u nastavi izlau sadraji koji imaju naunu osnovu, koji su

nesporni i na ijim osnovama uenici izgrauju nauni pogled na svet.
Postupci nastavnika takoe treba da odgovaraju naunom pristupu, odnosno
da odabrane sadraje priblie uenicima uz potovanje naunog saznanja i
naune misli. To e ostvariti tako to e se pridravati principa naunosti.

2.Princip oiglednosti

i apstraktnosti

Oiglednost uvek se odnosi na ulno iskustvo koje se shvata kao baza

punog razumevanja. Predstavlja svesno, namerno i organizovano percipiranje
razliitim ulima predmeta, pojava ili bia, usmereno ka saznavanju novih
injenica, formiranju predstava i pojmova. Ovaj princip nije potpun ukoliko ga
ne prati misaona aktivnost, upitanost, dilema, razumevanje...

Apstraktnost nadovezuje se na ulno iskustvo koje upotpunjuje sopstvenim

razumevanjem predmeta saznanja, formiranjem novih ideja, njihovim
kombinovanjem...

3.Princip

postupnosti i sistematinosti u nastavi

Postupnost odnosi se na uenika predznanja i njihove mogunosti na

osnovu kojih se mogu susretati sa novim saznanjima koja e inkorporirati
u svoj sistem znanja.

Sistematinost sva nauna znanja predstavljaju sisteme injenica i

generalizacija koja se isto tako izlau uenicima. Primer: uenik ne moe
da naui ta je kap vode ukoliko ne vlada sistemom informacija i znanja o
tome ta je voda, kako nastaje, odakle dolazi, koja su agregatna stanja...

Primer za fiziko traim!

4.Princip

voenja rauna o uzrastu uenika

Prilagoavanje obima, dubine, sloenosti nastavnog sadraja, naina

njihove obrade u nastavi, odnosno zahteva u radu i ukupne organizacije
nastave uzrasnim mogunostima uenika.

Kako se menjaju uzrasne karakteristike uenika? ta se dogodi da bi

dolo do promene?

5.Princip

Bazira se na uvaavanju razlika koje postoje meu decom i pored istih

ili slinih psihofizikih i uzrasnih karakteristika.
Pridravanje principa individualizacije ostvaruje se preko diferencijacije
uenika (grupisanje uenika obino u 3 grupe proseni,
ispodproseni i iznadproseni); preko individualnog rada do ..... rada.
Koji rad je u pitanju?

6.Princip

individualizacije

uenike aktivnosti

ta je sutina uenike aktivnosti na asu?

Dolaenje do znanja vlastitim intelektualnim naporom!

Da bi se to postiglo, nastavnik omoguava ostvarivanje
ulne, praktine, izraajne i misaone aktivnosti uenika.

7.Princip

Postie se ostvarivanjem gnoseolokog puta saznanja:

Od ulnog opaanja ka apstraktnom miljenju ka praksi.
Da bi se ostvario ovaj princip, neophodna je visoka aktivnost uenika u
nastavi i radu. Ukoliko se ovaj princip ostvaruje u najboljoj veri i meri,
saznanja koja uenici stiu i putem kojih grupiu znanja su uverljivija,
produbljenija, razumljivija i trajnija!

8.Princip

povezivanja teorije s praksom

trajnosti znanja, umenja i navika

Zaboravljanje je prirodan proces. Njegovo delovanje se smanjuje

ukoliko se teorijska znanja u odreenim intervalima ponavljaju,
uvebavaju, utvruju, sistematizuju...
Veba pamenja!

Repetitio est mater studiorum.

9.Princip

racionalizacije i ekonominosti

Ostvarivanje najboljih rezultata u to manje vremena, troenja energije

i sa to manje sredstava.
To ne znai da se tedi trud, vreme i energija nastavnika i uenika u
kvalitetu nastave, ve se racionalno koriste.
Zadatak nastavnika je da naui uenika kako da ui (da vlada
racionalnim i efikasnim tehnikama uenja). Samim tim uenici e
troiti manje energije, vremena i truda za usvajanje novog sadraja za
uenje.

Nastavne metode

Nastavne metode - uvod

Metoda (methodos gr; methodus lat) znai:

Put istraivanja

Sistematski nain prouavanja injenica i pojmova

Nain izlaganja
Smiljen i planski postupak u radu sa ciljem utvrivanja ili otkrivanja
saznanja ili neke istine

Metoda poznaje 4 vrste mentalnih operacija:

1. Racionalni princip oblici zakljuivanja

2. Naini kako se gleda na podatke taka gledanja
3. Nain prilaenja zadatku metoda u uem smislu
4. Postupak, tj. specifian nain ispitivanja i istraivanja obino poznat kao
metodoloki deo istraivakog rada

 Metoda rada (ili istraivanja) zavisi od sadraja kojim se

bavimo nauna metoda, bioloka metoda, umetnika
metoda, metoda u psihologiji, metoda u istraivanju
pedagokih pojava i procesa, metoda u fizikom i
zdravstvenom vaspitanju, metoda nastave...

Metoda nain.

Metoda sadri planiranje i usmeravanje ka cilju.

Metoda poznaje unapred osmiljen postupak koji se zasniva na

poznavanju materije i koji omoguava njenu ponovnu primenu

Nastavne metode = svrsishodan i sistematski primenjivan

primenjivan
ui sistematski
procesu nastave
koji
nain
upravljanja
radom
uenika
u
procesu
nastave
omoguava sticanje znanja i vetina i njihovu primenu koji
u
omoguava
znanja i sposobnosti
vetina i njihovu
primenu u
praksi,
kao i sticanje
razvoj saznajnih
i interesovanja,
praksi, formiranje
kao i razvoj
saznajnih
sposobnosti i interesovanja,
odnosno
pogleda
na svet.
odnosno formiranje pogleda na svet.

Nastavne
metoderadom
= svrsishodan
nain
upravljanja
uenika

 Podela metoda:
1.
2.
3.

Metode zasnovana na posmatranju (pokazivanje)

4.
5.

Programirana nastava (od 1. do 4. nastavne metode - Trnavac, orevi 1995: 227-259)

Metode zasnovane na reima (monoloke, dijaloke (sa podoblicima), rad sa knjigom)

Metode zasnovane na praktinim aktivnostima uenika (laboratorijski metod i praktine
aktivnosti)
Istraivaka nastavna metoda (sa oblicima istraivanja) (Popov, Juki 2006:193-205)

1.Metode
.

zasnovane na posmatranju

Posmatranje - plansko, usmereno i kontinuirano opaanje sveta koji nas okruuje, ime se
omoguava praenje pojava, proces i promena.

Posmatranje se bazira se na ulnim percepcijama. Primenjivo je u svim fazama nastavnog rada.

Vano je uenike uputiti u to ta prate i kako to ine. Moe biti kvantitativno i kvalitativno (kontekst
posmatranja u nastavi fizikog vaspitanja.

Pokazivanje metoda demonstracije odnosi se na kompleks didaktikih aktivnosti

nastavnika (izlaganje sadraja, prikaz slika ili modela, objanjavanje). U sebe ukljuuje izlazak
iz uionice, rad sa modelima, upotreba fotografija, filmova, televizije, kompjutera.

Metodama zasnovanim na posmatranju se: (1) proiruje oblast saznavanja uenika;

(2) razvijaju sva ula koja uestvuju u procesu; (3) stiu znanja na zanimljiv nain
(iako za to postoji plan); (4) obezbeuje osnova ulnom znanju i saznanju.

Da li je metoda zasnovana na posmatranju dovoljna za proces saznanja i uenja?

Vebe
Prikazivanje didaktikih principa u kontekstu nastave fizikog vaspitanja.

Popov, S., Juki, S. Pedagogija. Novi Sad. CNTI, WILLY (2006: 155-163)

Nastavne metode

Popov, S., Juki, S. Pedagogija. Novi Sad. CNTI, WILLY (2006: 183-213)

Definisanje pojma i znaaja nastavnih metoda u radu nastavnika.

Pronalaenje adekvatne nastavne metode u radu na asovima fizikog
vaspitanja.

Trnavac, N., orevi, J. Pedagogija. Beograd. Nauna knjiga (1995: 227-259)