Uticaj faza izvoenja

Presene sile

Transfomabilni sistemi
Tokom razliitih faza izvoenja konstrukcija
prolazi kroz niz sukcesivnih statikih sistema
Moguda je promena poprenog preseka i/ili
promena statikog sistema

Promena poprenih preseka

Prefabrikovani
nosai

Presek I faze
(osnovni presek)

Kolovozna
konstrukcija

Presek II faze
(spregnuti presek)

Promena statikog sistema

Promena statikog sistema

Potiskivanje

Polje po polje

Naknadni kontinuitet

Pojednostavljeni pristup statikom

tretmanu
Presene sile se odreuju prostom
superpozicijom presenih sila vodedi rauna
koje je opteredenje delovalo u kojoj fazi
izvoenja (odnosno na kome statikom
sistemu) i u kome poprenom preseku (ukoliko
dolazi do promene poprenog preseka

Primer (jednostruka promena statikog

sistema)
Prva faza
montaa
proste grede
sopstvena teina

Uticaji u
konanom
sistemu (bez
dodatnog
opteredenja
opteredenje je
delovalo samo
u sistemu
proste grede)

Druga faza (eksploatacija) konani statiki sistem dodatno stalno

i korisno (saobradajno opteredenje)
Svo optereenje koje
deluje nakon
promene statikog
sistema izaziva uticaje
u tom sistemu
Sopstvena teina je
ula u prethodni
statiki sistem, te ne
izaziva uticaje nakon
promene statikog
sistema

Uticaji sopstvene teine pri promeni

sistema (polje po polje)
I faza greda s prepustom izvedena na skeli
Nakon uklanjanja skele

Skela za betoniranje ostatka drugog

polja oslonjena na ved izvedeni deo
Ukoliko se skela oslanja o tlo
(a ne na izvedeni deo (Rs=g(l-a)/2)

Nakon ovrdavanja betona, novi deo

povezan sa postojedim u celinu i
uklonjena skela

Momentni dijagram od sopstvene teine u

konanom sistemu je superponiran iz
razliitih faza

elini most VS betonski most

Opisani pojednostavljeni postupak u
potpunosti vai za konstrukciju konstrukciju
izvedenu od materijala kod koga ne dolazi do
promene deformacije pod konstantnim
teretom tokom vremena (elik)
Kod betonskih konstrukcija, teenje betona
(promena deformacija pod konstantnim
opteredenjem) dovodi do pojave uticaja od
opteredenja koje deluje u jednom sistemu, i u
transformisanom (novom) statikom sistemu

Uticaj teenja betona pri naknadno

spreenim deformacijama
Pod uticajem sopstvene teine u
trenutku t0 greda se deformie
Ukoliko sistem ostaje prosta greda
tokom vremena dolazi do porasta ugiba
i odgovarajudeg nagiba u osloncu B
Kad se uspostavi kontinuitet dalji prirast
nagiba (usled teenja) u osloncu B je
spreen
Efekat je pojava momenta kontinuiteta,
koji raste tokom vremena (afino
spreenom porastu nagiba)
Ovaj moment se razvija bez ikakve
promene optereenja (znai samo od
optereenja sopstvenom teinom
prvobitne proste grede)
Pojava se naziva preraspodelom uticaja
pri promeni statikog sistema betonskih
konstrukcija

Kako odrediti preraspodelu uticaja u betonskim

konstrukcija pri promeni sistema
Veoma veliki broj parametara utie na razvoj
preraspodele uticaja
Kvalitet betona i njegove reoloke karakteristike (teenje,
skupljanje i njihov vremenski razvoj sa svim parametrima
okoline koji na to utiu)
Dinamika izvoenja (kada dolazi do promene statikog
sistema)

Iako postoje programi za nelinearnu analizu

konstrukcija sa efektima reolokih karakteristika
betona treba biti oprezan pri njihovoj upotrebi
Nakon preraspodele usled teenja dijagram
presenih sila tei uspostavljanju slike presenih sila
kao da promene statikog sistema nije ni bilo

Mg(t ) o Mg o (1 e ( 0 ) )

Diingerov metod veoma

uprodeno
-

-15

M proste grede
preraspodela

-10

preraspodela pri kasnijem kontinuitetu

-5

10

15

Za potrebe ispita iz betonskih mostova na MASTER studijama primenjivae se

uproeni metod bez prikazanih preraspodela

Ploasti most sistema kontinualne grede na dva polja, raspona 8m izvodi se na slededi
nain:
- na skeli se betonira 10m duine mosta ( sistem grede sa prepustom duine 2m preko
srednjeg oslonca) uz isputanje armature za vezu sa preostalim delom mosta
- nakon ovrdavanja betona ovog dela mosta uklanja se skela i postavlja se skela u
preostalom delu drugog raspona pa se na njoj betonira preostali deo drugog raspona. Skela
se oslanja na izvedeni deo konstrukcije i desni oporac. Usvojiti da je ukupna teina skele
200kN.
- nakon ovrdavanja betona preostalog dela mosta i spoja sa prethodnim delom uklanja
se skela i u drugom polju
- most dobija ostatak stalnog tereta od 2.0kN/m2
- na most deluje saobradajno opteredenje p=10kN/m2
Odrediti uticaje u razliitim fazama izvoenja

g 25.0 * 8 * 0.5 100kN / m

Faza 1

Mo=-200kNm

Reakcija skele
Rs=(200/2+100x6/2)kN=400kN

Mo=-800kNm

Faza 2

Mo=-61kNm

Ostatak stalnog tereta

gs=2x8.0=16kN/m

Mo=-128kNm

Pokretno opteredenje p=10.0x8=80kN/m

minMo=-640kNm

Da je itav nosa raen na skeli moment nad osloncem od sopstvene

teine bi bio Mo=-800kNm, a ova ko je Mo=-1061kNm

Ploasti most sistema proste grede raspona 15m izvodi se na slededI nain
a) na sredini raspona formira se pomodni oslonaki jaram I montane ploe debljine 50cm,
duine 7.5m se postavljaju ne krajnje oslonce i pomodni jaram ( u ovoj fazi ploe nisu
meusobno spojene
b) izvodi se nastavljanje armature iznad jarma I dobetonira dodatna debljina ploe od 35cm.
c) posle ovrdavanja betona jaram se uklanja
d) deluje korisno opteredenje p=10kN/m2

Plou u 1 pravcu raditi na 1m irine

Faza 1 montane ploe debljine 50cm

Faza 2

Uklanjanje jarma ima karakter stalnog

uticaja M(7.5)=597.7kNm/m,
M(3.25)=298.85knm/m

Pokretno opteredenje je postavljeno u

skladu sa uticajnom linijom za konani
statiki sistem

Konstrukcija ploastog mosta izvodi se na slededi nain :

a) montiraju se prethodno napregnute ploe sistema dve proste grede. Visina ploe je
50cm sa trasom kablova prema slici (parabola 25cm od dolje ivice ploe kod oslonaca
i 10cm od donje ivice ploe u sredini raspona). Iz ploa je preputena armatura za
vezu sa susednim poljem (Ao1) Nk=5000kN
b) u slededoj fazi betonira se prostor izmeu ploa
c) nakon ovrdavanja betona spoja izliva se dodatni sloj ploe debljine 20cm uz
postavljanje armature iznad srednjeg oslonca u ploi (Ao2)
d) na most deluje korisno opteredenje od 20kN/m2 po celoj irini ploe.

Faza 1

U prvoj fazi, obzirom da

deluju na istom statilkom
sistemu (prosta greda) moe
se odrediti zajedniki
dijagram od sopstvene
teine preseka I faze
(debljine 50cm) i
prethodnog naprezanja,
kako je prikazano na
dijagramu

Sraunati statike uticaje i nacrtati dijagrame M, Q i N samo usled dejstava sila prethodnog
naprezanja NI i NII ( trase po kvadratnoj paraboli):
a) u sluaju izvoenja celog nosaa na skeli
b) u sluaju da se nosa izvodi tako da se dve proste grede prvo prethodno napregnu kablovima prve
faze ( trasa I) pa se nosa kontinalizuje uz uvoenje druge faze kablova ( trasa II)
NpI=4000kN ; NpII=4000kN

Ao1

Ao1izbetoniran deo imedu susednih polja

faza 2

Kablovi druge faze - duina kablova po 4m

sa svake strane oslonca

Sraunati statike uticaje i nacrtati dijagrame presenih sila (M,Q i N) usled stalnog
(sopstvene teine,)opteredenja i prethodnog naprezanja po fazama u sluaju da se nosa
izvodi na slededi nain :
a) Ploe ( B=6.00m, d=1.00m ) raspona 20,00m betoniraju se na skeli , kao proste grede (
dve proste grede raspona po 20m)
b) nakon ovrdavanja betona svaki raspon se prethodno napree kablovima prve faze (
kablovi I, trasa parabolina NpI =24000kN = const)
c) izvri se kontinualizacija nosaa nad srednjim osloncem uz uvoenje druge faze kablova (
kablovi II, trasa poligonalna; NpII=24000kN= const)

Betonski most ploastog poprenog preseka ( prema slici) izvodi se na slededi nain:
a) u prvoj fazi postavljaju se montane ploe, iz kojih je isputena armatura za kontinuitet ( u zoni u kojoj
treba), duine 5.0m i oslanjaju na pomodne jarmove prema slici 1.
b) izvri se kontinualizacija montanih ploa uz istovremeno betoniranje II sloja ploe
c) nakon ovrdavanja betona druge faze uklanjaju se pomodni jarmovi
d) montira se ploa u sredini srednjeg raspona tako da se zglobno oslanja na ved izvedene delove konstrukcije
prema slici 2 ( popreni presek srednje montane ploe prikazan je na slici 3) i tako se formira konani sistem
e) nanosi se ostatak stalnog tereta od 2.5kN/m2
f) korisno opteredenje deluje u najnepovoljnijem poloaju kao jednakopodeljeno u iznosu p=10kN/m2
Odrediti dijagrame presenih sila po fazama izvoenja od sopstvene teine i stalnog tereta

Betonski most, poprenog preseka datog na slici u prilogu ( sa svim potrebnim

podacima), izvodi se na slededi nain:
- na konzolnoj skeli betonira se levo i delo od stuba konstrukcija sa obe strane stuba u
duini po 7m
- nakon ovrdavanja betona izvri se prethodno naprezanje pravim kablovima (oznaenim na slici kao kablovi I faze)
silom od 6000kN ( poloaj kablova je 10cm od gornje ivice preseka)
- skela se postavlja u krajnje otvore i oslanja o izvedeni deo konstrukcije i krajnje stubove mosta ( zanemariti teinu
skele ali ne i betina koji nosi)
- betoniraju se preostali delovi krajnjih polja na skeli koja je postavljena prema prethodnoj taki u duini 14m u
svakom polju
- nakon ovrdavanja betona uz istovremeno povezivanje sa prethodno izvedenim delom konstrukcije previm
kablovima druge faze u duini 17,5m od krajnjih oslonaca ( prikazanim na skici u konanom sistemu sa poloajem
15cm od donje ivice preseka), silom od 5000kN,ime se formira konani sistem mosta
Odrediti dijagrame presenih sila po fazama izvoenja.

I Faza

opteredenje koje deluje na ovaj sistem

sopstvena teina g=25x5.33=133.25kN/m
ekvivalentno opteredenje od prethodnog naprezanja I faze:
Nk=6000kN
ek=const=0.7-0.1=0.6m ; Mk= 0.6x6000=3600kNm

II faza
Na krajeve konzole je oslonjena skela (ija se teina znemaruje) te se
prenosi opteredenje od sopstvene teine sveeg betona ostataka krajnjih
polja u duini 14m. Znai kao reakcija proste grede odnosno
R=14/2x133.25=932.75kN.
Na slededoj slici su prikazani uticaji samo usled II faze, kao i zbirni uticaji I i
II faze.

Uticaj uklanjanja skele kao kontra reakcija koja se

javljala u II fazi odnosno 932.75kN koje deluje na gore

Nema normalnih sila

Ekvivalentno opteredenje kablova II grupe