Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Geertz

    Uploaded by

    Karmela
    8 views21 pages
    .

    Original Title

    (30) Geertz

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    .

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    8 views21 pages

    Geertz

    Uploaded by

    Karmela
    .

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 21
    BIBLIOTEKA XX VEK 100/1 Urednik ivan Colovié Kliford Gerc TUMACENJE KULTURA I Prevela s engleskog Slobodanka Glisié Beograd 1998 Predgovor Stenije, Posto su se mojé pogledi na stvari o kojima se ras- peavija w ovim tekstovima razuijali tokom petnaest godina Koliko oni obubvataju, postoje neke stvarne rake izme- du naéina na koji se one postavijaju u uvodnom poglavliu i nadina na koji su_postavijene u nekim od ovde ponovo impanih tekstova, Neka moja ranija interesovanja ~ 7 funkeionalizam, na primer — imaju sada manje istaknato imesto u mojim razmishanjima, a neka kasnija ~ za semio- tiku, na primer ~ sada su izeaZenija. Ali pravac sazmislja- nia v ogledima — koji su poredani logickim, a ne hronolo- Skim sedom — Gini mi se relativno dostednim, i uvodno poglavlje predstavlia napor da se eksplicitnije i sistematic- nije obrazlofi koji je 10 pravac: pokusaj da se, na kraj kaze Sta sam dosad govorio. Tzostavio sam sve igjave zahvalnosti koje st. sadrZali originalni ogledi, Oni koji su mi pomagali znaju da su 10 ‘adil ida je njshova pomo¢ bila veltka. Jedino mogut da se hradam da su do sada shvatili da i ja to znam. Limesto da ih opet uplicem u svoje konfuzije, neka mi bude dopuste- no da udinim priliino neobican presedan i zahyalim se trima izvanrednim akademskim institucijama koje su mi oberbedile takve uslove za aauéni rad da sam ubeden da dosad nisu prevazideni nigde u svetu: Odelienju za dru- Stvene odnose Harvardskog univerziteta, yde sim se Sk0- fovao, Odeljenju za antropologiju Univercitewa v Cia fede sam deset godina predayao; Institut za naudna istra vanja u Prinstonu, ede sada radi, U vreme kackt ame: ritki univerritetski sistem napadaju kao beznaéajan, it jo8 gore od toga, mogu samo da kizem dla ye on za mene bio spasiteljskt dar, Prinston, KG. 1973. Prvo poglavije Podroban opis: ka interpretativnoj teoriji kulture U svojo} knjizi Félozofija u novome kfjuéw Suzan Lane er primecuje dla neke ideje eksplodiraju na intelektwale hnoj scent strahovitom snagom. One odjednom resavaju. tolike fundamentalne probleme da se Cini Kako takode obecavaju da ée ih resiti sve, da Ce razjasniti sea sporna pitanja, Svi ih Zudno pribvataju kao otvorenu riznicu neke hove poritivne nauke, pojmovno srediste oko kojey move irgraditi sveobuhvatan sistem. Zznenadna popula nost takve grande idlée, Koja izvesno vreme istiskuje got0- vo sve drugo, postedica je, kaze ona, "Cinjenice Sto svi osetljivi i aktivni umovi odmah pozinju da je koriste, Mi je fonda oprobavamo u svakoj vezi, u sve svrhe, cksperimen- tikemo moguénim prosirenjima njenog bukvalnog znace ja, njenim generalizacijama | zvedenicama’ ‘Medutim, posto upoznamo novu ideju, posto ona po: stane deo opste zalihe tcorijskih pojmova, nasa ovckiva- nia se vise uskliduju sa njenom realnom upotreblivoscu i jena preterana popularnost prestaje. Nekoliko zanese- njaka { dalje w njoj uporno vidi kljud za nia sveta; a enje svih pil manje poneseni mistioci usredsreduju se po- sle izesnog vremena na probleme koje je ona styarno Oooo ee 10. Podroban opis: ka interpretative) teoriji kulture podstakla, Oni pokusavaju da je primene 4 prosire tamo se se ona mose primeni i, a difu ruke od nije tamo gde ne moze. Ako zaista vredi, ona postaje u prvom redu Semenisna ideja, trajan i postojan deo naseg intel tualnog arsenala, Ali nema vise onaj grandiozn, syeobeca- vajudi domet, beskonagnu raznovrsnost o¢igledne prime ne koju je nekada imala, Drugi zakon termodinamike, il natelo pritodne selekeije, il pojam nesvesne motivaciie, ill onganizovanje stedstava za proizvodnju. ne objasnjava sve, éak ni sve Tjudsko, ali jo8 uvek objasnjava nesto; «mt se usredsredujemo na izdvajanje upravo tog neéeg, na lastito oslobadanje od pscudonauke koju je ideja, na po- Getku svoje slave, takode u velikoj meri podstala Ne znam da li je to, w svar, naéin na koji se svi sustin: ski vazni nauéni pojmovi razvijaju. Ali ovaj obrazac svaka ko odgovara pojma kulture u vezi s kojim je cela ds ‘na antropologije nastala i ju dominaciju ta diseiplina sve vile nastoji da ogranidi, specifkuje, fokusina i kontrol. Svi ogledi koji slede su, na nekolike nagina i tz nekoliko ‘uglova, posveéent upeavo tom svorlenju pojma kulture na pravu meru, pri Zemu se, medjutim, njegova (rain va Joost vise obeabeduje nego Sto se ugrozava, Sv se Oni ponckad elsplicitno a cee samo kro? pojedinacne anal: ze, zalatu za suzen, specijalizovan i, po mom misljenju Teonijski mocniji pojam kulture umesto Cuvenog Tajloro: ‘vor pojma ‘najslozenije celine’, koji je, uz sve wvazavanje rnjegove poteine snage, Cini mi se stigao do tacke ge mnogo vige zamagluje stvari nego Sto ih razjasnjava. Pojmovni Gorsokakcu koji tajlorovska vista pot-au few: oretisinjau yezis kulturom moze da odvede odigledan fe u jo8 uvek jednom od bolih opstih uvoda u antropologiiu ~ Ogledalu za éovekes Klajda Klakona, Na nekih dvadeset sedam strana poglavlja posveéenog ovom pojmu Klakon Tumavenje kultura 1 _u je uspeo da zaredom define kultura kao; (1) “eelokupni agin Zivota jednog naroda’, (2) “drustveno naslede koje pojedinae dobija od svoje grupe’s G) "n foseCanja i verovanja’ (4) "apstrakt ponaanja koju antropolog pa fjudi w stvari pomasa; (6) "skladiSte akumulitanog 2a fja’s (7) *skup standardizovanih odnosa prema problemi ‘ma koji se ponavljaju"s (8) "nauéeno ponasanje”. (9) me- hanizam za normativno regubsanje ponasanja; (10) "Skup. ichnika prilagodavanja kako spoljagnjem okruzenju tako i drugim Ijudima’; (11) "talog istorije": 4, okrenuvst se, mo- Zda u ofajanju, poredbama, kao mapu, kao reseto 1 ko matricu, U poredenjtt s ovakvom vsstom teonijske difu- znosti, Gak i donekle skuéen i ne sasvim standardan po jam kulture, koji je bar wnutra koherentan i, Sto je j08 Wale nije, koji tyrdi nedto Sto se moze detinisatl, predstavlia napredak (da budemo fer, Klakon je i sim to oSteoumno shvatio). Eklekticizam ne ‘porazava samog sebe zat0 t0 postoji samo jedan pravac kojim je korisno kretati se, vet zato Sto ih ima toliko mnogo: potrebno je Wzabrati Pojam kulture koji ja zastupam i Ciju korisnost uw ogle- dima koji slede pokusavam dt poktzem sustinski je semi ticki problem. Verujuel, zajedaio sa Maksom Veberom, da je éovek Fivotinja vapletena u mreze znacenja koje je sim ispleo, kultura vidim kao te mreze, a analiru kulture, pre sma tome, ne kao eksperimentalny nauk w potrazi 78 7 Konom, veé kao interpretativnn naukur u potrazi za znaée- jem. To je eksplikacija kojoj tezim, tumagenje na izgled herazumijvih drugtvenih izewza, Alt taka iziava, doktrina iskazana u jednoj regenici, i sama zahteva objasnienic ‘milena, 6) works 12 Podroban opis: ka interpretationoy teortj kudture Operacionalizam kao metodoloska dogma nikada nije imao mnogo smisla bar kad je reé o drustvenim naukama i, auzimajuci nekoliko previse dobro pociscenih budzaka ~ skinerovski biheviorizam, testove inteligencije itd. ~ sa da je veé uglavnom mriav. Ali on je, uprkos svemu tome, uukazao na neSto vazno, 80 i canas ima izvesnu snagu bez misljenje 0 pokusaju da se harizma ill ow se u okviru operacija: ako Zelite da shvatite Sa je nauka, u prvom tremutku ne treba da gledlate weorije Al otkriéa, a pogotovt ne ono Sto njeni poklonict kau o ‘jj, treba da pogledate ono sto njeni praktiéari rade. U antropotogil, liu svakom slugaju us socjalnojantro. pologii, praktiari ve zapravo have etnageafijom. | upravo razumevanje toga sta je etnoggalifa ii, tagnije, Sta znaci bavitt se etnografijom, moze nam omogucti da potnemo da shvatamo dokle antropolosk analizt kao oblik-znanja doseze. Mora se odmah naglasiti da to nije stvar metoda. S jednog stanovita, sa stanovista pisanja tvestaja, bavje- ale etnografiiom predstavja uspostavljanje odnosa, oda biranje informatora, transkribovanje tekstova, izvodenje gencalogia, mapiranje terena, vodenje dnevnikcr itd. Al te tehnike i usvojene procedure nisu ono sto detinise po: dubvat. Niega define vrsta intelektualnog napora koji on predstava: promistieno upustanje u ~ da pozajmim po jam Gilberta Rajla ~"podroban opi Rajlova rasprava 0 "podrobnom opisu" u dva nedavno ‘objavliena ogleda, saa ponov publikovana u drugom tomu njegovih Sabranib radova, posvecena je opstem pi tanju Sta, kako on to kaze, "Ze Penseur” radi: "Misi ra7- ‘mislja’ i "Misli mili’. Uzmimo kao primer, kaze on, dva ddeéaka koji brzo kontrahuju kapak svog desnog oka. Kod Tumacenje kulsure t 13 ednog je u pitanju nevolini taj; kod drugog je red 0 7a- verenickom signalu upucenom prijatelju. Ova dva pokre- ta su, kao pokreti, identitni; ako se postavimo kao kame fa, [0 jest “fenomenoloski” posmatramo samo nih, ne al mogemo reéi Sta je tik, a Sta namigivanje, odnosno su oba pokreta odnosno bilo koji ol ajih tik ili namigiva je. Pa ipak, jako je kamera ne moze uhvatti, ravlika iz medu tika i namigivanja je velika, kao 5t0 svako ko je bio dovoljno baksuz da prvi pobrka sa drugim to dobro zaa Namigivaé komunicira, i to zaista komunicira, na sasvim precizan i narogit nadin: (1) houimigne, (2) sa odredenom ‘osobom, (3) u nameri da prenese odredenut poruku, (4) uu skladu st drustveno ustanovljenim kidom i (5) ber znae nja ostatka grupe. Kao Sto Rail iste, to ne zmact da jen migivae uradio dve stvari, kontrahovao kapke 4 namignuo, a da je ona dije se oko nevoljno irznulo uradio samo ject fu, Kontrahovao kapke. Namerno kontrahovanje kapaka, ri Gemu postoji javni kod po kome to predstavlja zavere- nicki signal, jeste namigivanje. To je sve: zmnce ponasan) teunka kulture, i- voila! — gest To je, medutim, samo pocetak. Pretpostavimo, nastavlja on, da postojii treci detak koji, “da bi pruzio maliciozs bavu svojim pajtaSima’, parodia namigivanje prvog deéaka kao nevesto, nespreino, o¢igledno itd. On10, naravno, radi ‘at ist nacin na koji je drugi decak namignuo, a prvi trznuo. kontrahujuéi kapke svog desnog oka, Samo sto ovaj decal iti namiguje niti trza okom, on parodira tudi, po ajegor vom misljenju, komigni pokusaj namigivanja. Ovde takode postoji drusweno ustanovjeni kod (on ée “namigivat’ prenemazuci se, upadlivo, mozda ée se pride i kreveljti ~ rimenjivace uobicajene majstorije klovna); a postoji i po- ruka. Samo, sada se ne emituje zavera, veé podsmeh. Ako bi drugi pomislili da on stvarno namiguje, ceo njegov 14 Podroban opis: ka interpretativnoj teoriji kulture plan bi pao u vodu, {to tako potpuno, mada sa ponesio ‘deukcijim rezultatima, kao da su pomisili da ima tik oka. Maze se ici jos dalje: nesiguran u svoje imuatorske sposobnosti, tobofnji satiriéar moze veybati kod kuce pred ogledalom - u tom sluéaju on ne trva okom, ne nu ‘miguje, niti parodira, veé proba; mada bi kamera, radia ni biheviorista ili zapisniar zabeleZili cla on samo brz0 kontrahuje kapke svog desnog oka kao i ostali. Usloznja vanje se moze, ako ne prakticno a ono bar logicki, nasta Viti bez keaja. Prvobiint namigivaé mogao bi, oa primer, azno da namiguje kako bi, eecimo, one koji su van njego: vog drustva doveo u zabludu da je w toku nekakva 2ive! koje u stvari nema u tom sluéaju nasi opisi anoga Sto zbaé vera menjajti se, naravno, skladu s tim, Medjatim, sustina je u tome Sto izmed "gru- bog opisa’ onoga sto veZbaé (parodlist, namigivac, trztC..) radi (tbrzo kontrahuje kapke svog dlesnog oka’) ¢ ‘podrob- ‘nog opis" onoga ster on sui (ve7ba da na komican naci imitira prijatelia koji se pravida namiguje kako bi naveo neduzne da pomisle da je u pitanju zavera’) lef predmet etnografie: slojevita hijerarhija znavenjskih. strukturt u ‘okvinu kojih se Gkovi, namigivanja, lazna namigivanja, pa: rodije, probe parodija proizvode, opazaju i umace i ber kojih oni ne bi zapravo ni postojali (Cak ni nulti oblik 1i- ova, koji su, kao kulturna kategorija, isto oliko nena ‘migivanja kolike su i namigivanja netikovi), bez obzira na to Sta neko radi it ne radi sa svojim kapcima, ‘Kao i tolike druge pritice koje oksfordskt lilozofi vole sami da izmiSljaju, sea ta namigivanja, lazna namigivanja parodirinja li2nog namigivania, probe parodija lxznog hamigivanja, mogu izeledati pomalo vestaclt. Da bily dao vise empirijskt ton, éu jedan tipiéan izvod iz svog dnevnika $ terena, namerno ne dajuci nikakwo objasnye- Tumaéenje kultura L 15 ‘je unapred, kako bih pokazao da Rajlov primer, ma koli ko bio uproscen i didaktitkih razloga, predstavta svi ko tacnu slik one veste nagomilanih struktura zakjuciva nia i implikacija medu kojima etnograf neprestano poku: pronade s¥0} put Faneuz\ su [kaso je informator] tek bil dost. Pog su dea desetak manjh postaja odavde, od grad, do oblast: Marmusa, go: fe, usred planina, smeStajuct th po pobrdina kako bi mogli da padgledaju okolina, Medutim, uprkos svemu iteantovati hezbednost, narobito noGu, ako da je mezrag. sh Stem sporazamne trgovine, iako Zvaniéno ukinut, svar, na. stavio da se odie kno i pre. “Jedne nog, dok je Kaen (koji tetne govori berberski) bio gore u Marmusi,clva drugs Jevrefina, koja su trgovala a stsed- him plemtenom, dodose da kupe neke stvari Od nega. Nek Ber beri 2 jednog drugog susednog plemena, pokusase da provale kod Koena, ali on opal iz svoje puske u vazduh. Po traci, Je srejima nie hile dozvoljeno da ose ora2je, ali vremena sil Toliko nestguena da su mooi to #pak éinill Ovo je privuklo pa- Yaju Francuza i pljckasi pobegoie Sledece nod se, medim, vrause; jedan ot ajih, prenusen w en, pokuca na venta 4 poce da priéa neku pricy. Koen je bio Sumajéay {nije Meo dae" pusté unutea, ali drugi Jevrej reko Ser'Ma, u red je, f0 Je stmo Zena." Orvorise, dake, veatt | ela euzina hrupi unutra, Oni ubise dvojieu Jeerefa koje su bili pposeti ali je Koen uspeo da se zabarakadira uw susedno} prosto- Wi Cu je kako pliackast planiraju da ga Zivog spate w rad posto inesu robu, pa odor vrata 4, Zestoko mated motagom Dko sebe, uspe da pobegae kroz prozor. ‘On ode zatim gore w postajy da mu previ rane. a onda se pola lokalnom komandanma, nekor kapetanu Dimacij i ee fu da fahteva svoj ‘ar ~ to jest éctit ill pet pura vise robe od fone koja mu je ukradena, Pfackasi su bili i plemena koje se 08 fife bile pokbrilo francusko} vast | otvoreno se bunlo prot he, Zato fe teazio ovlascenje da sa marmuskim plemenskim Set ome, mist OR ulbre 16 Podroban opis: ka interpretativne) teorijt kom, sa koji je bio sklopio mezrag, ode ct paluph odstets fer smu je on ©, prema trdicionaiaim zakonima, dugovao. Kapetan Dimari nije mogao da mu di zvaniénu daowolMt za 40, fer st Francuri bili zabranil mezrag, ali mu ye dao usmeno ovliscenye sgovoreti: AKO Le ub, to fe 10} proble “Tako su se Seik, Jewrejn i mala drudina naocuzanih Mirmuss popeli oko petnaest kilometara u planiau. do pohunjene obi St, ge, naravno, nije bilo Francu3; prikeassi se. abel st Stina onovskog plemena 4 oteli mus ove. Peipadines plemena su uuskoro krenuli na konjion za ajinna, naorwné puslamta prema zanapad Ali kad suvidele ko su "kraljves ova", malo rarmislise irekode: U redu, razgovaraéemo." Nis nikako mogli a porekn ‘ono Sto se dogodilo = ds st neki od njthovih Hac orobill Keer bil vojcu posetibica~a nisu il spremn nich sa Marmwusima zapotiu odbiljno neprijteptvo koje bt obracan sa ulin it ‘eso, "Tako su dve grupe rigovarale, | rizgovarie, | nargowar le. na livadi, edu hiljadama ovaea, na kraj odlueise ch ods ta bude petsto Hvotinja, Onda su se dve nioruzane grupe Ber: ‘era posteojile na konjima na supeotnim krajevima lide, dok fe stado ilo sakapljeno med nih. Koen je. svom eenom oget fu, stokeuglasti sesirom 1Sjampavion papwtama,zaSao sn me dd ovee, birajaéi zine one najbole. eda po edn Tako je Koen pokupio ovee i poveo th natrag u Marmus newzi posta iedalela Case Kako dotaei "Be, be, be" Koen je vyeselo imitimio ovce) ¢ upitase; "Sta je to, dodavols?” A Koen Ge: "To fe moj “ar” Francai nists molt da poveruju ca je sla fo uradio ono sto kaze + optuise ga dae Spyjun pobunjenih Iherbora,zawworse gt «odluzese mu ove. U ged fe nyegova po rodiea. dugo ne dobieSi vest od nije. mvsiia cht je meta. Ali pposle emesnog,vremena Francuzs ga piste tom se veal Ih ale bez ovaea, On tack ode dae ZaltFeancuskom pukovniku «er dl, koji je bio. zaduzen za cel oblast. Al pukownik eae. "Ne smog avSta da Ueadim u sez st. To sje may problem” fs we, Kao tek i Ovaj odlomak, naveden bes tkakwe pr vadena poruka zapecagene bove, jasno pokazuje Tumaéenje kultura t 17 bi udinio i bilo koji drugi sliéan i sliéno prikazan odlo- mak) koliko toga obubvata etnogralski opis éak i najel mentarnije vrste — koliko je on izvanredno "podroban’. U dovséenim antropoloskim zapisima, ukljucujudi wu 4 one koji su ovee sakupljent, ova Cinjenica ~ da je ono Sto mi na ivamo svojim podacima zapravo nage vlastito tumagenje naéina na koji drugi judi tumaée ono Sto oni i njthovi sun: rodnici rade ~ nije jasna jer je ve¢ina onoga sto nam je po: trebno da bismo rizumeli neki poseban dogadaj, ritual, obiéaj, ideju ilt bilo sta drugo insinuirano kao informacija koja prethodi direkinom ispitivanju same stvari. (Cak Ge i otkriée da se ova mala drama odigrala u planinama central nog Maroka 1912. godine — a bila isprigana na stom tom mestu 1968 —odeediti veliki deo naseyg sazamevaanja te dra me.) U tome nema nigeg posebno loseg, 4 u svakom slucaju, je neizbeZno. Ali to zaista vodi ka shyatanju anteopoloskog istradivanja kao viSe posmatracke, 4 manje interpretativne aktivnosti nego Sto ono to stvarno jeste, Mi objasnjavamo ve€ na Zinjenignoj osnovi, na goto] podiozi celog podubya- 1, ukoliko ona postoj:j, jo8 gore od toga, objasnjavamo objaSnjenja, Namigivanje na namigivanje na namigivanje ‘Analiza je, dakle, klasifikovanje swuktwra znacenja (ustanovljenih kodova, kako ih naziva Rajl, ovaj izexz nas pomalo dovodi u zabludu jer se tako éini da je pocuhvat sliniji radu racunovode, dok je zapravo mnogo slicnij ra du knjieynog kritifara) i utvrdivanje nyihove drustvene ‘osnove i znaéaja, Ovde éemo takvo klasifikovanje pocett ralikovanjem tri okvira interpretacije koje obuhyata nas primer, jevrejskog, herberskog i francuskog, a zatim poka- zati kako je (i zaSto) u to vreme i na tom mestu njihovo, zajednigko prisustvo proizvelo situaciju u kojoj je sist mmatski nesporazum sveo tradicionalnu formu na drustve ru farsu. Ono Sto je osujetilo Koena, a sa njim i ceo drev- 18 Podroban opis: ha interpretattonoj tworifi kulture ni obrazac drustvenih i ckonomskih odnosa unutar koji je on funkcionisao, bila je jezika rbrka ‘Veaticu se na ova previle sazetu konstataciju kasnije, kao ina pojedinosti samog teksta. Sustina je za sada samo w tome da je etnogealija podroban opis, Osim kad sprovodi (@, narayno, mora ih sprovoditi) automatizovanije postup: ke sakupljanja podataka, etnogeaf se zapravo suoéava sa mnostvom slozenih pojmovaih strukturt (pri €emu su mnoge nadredene drugima ili medjusobno ispreplctane) koje su istovremeno nepoznate, neregularne i neeskplicit re | koje on mora prvo da uspe nekako da shvati, a onda da ih predstavi, I to vazi za veéinu nivoa njegovog praktic- nog, komplikovanog terenskog, rada: interyjuisanje infor matora, posmatranje rituala, utvrdivanje termina srodstva, pracenje naslednib linja, popisivanje domaéinstaya...vo denje dnevnika, Bavlyenje etnografjom sliéno je pokusaju dda se progita (W smishi "konstrnisanja tumacenja’) ruko- pis — stran, izbledeo, pun priznina, nedoslednosti, sum- ih ispravki i tendenciozaih komentara, koji pri tom nije ispisan konvencionalnim simbolima z1 glasove, veé pro- ‘menfjivim primerima formiranog ponasanya, m “Tako je kultura, taj simulirani dokument, java, kao i pas rodigno namigivanje ili voboznja krada ovaca. Mada idej- na, ona ne postoji u ncéijoj glavi; mada nefizicka, ona nije ‘okultni entitet, Beskonaéna rasprava koja se wantropologii vod o tome da lije kultura "subjektivna” ili"objektivna’, 7 jedno sa razmenom intelektualnih uvreda ("idealis!" ~ "materijalisto"”; "mentalisto!”~ "bihevioristo!’; “impresioni- sto!" "pozitivisto!”) koja e prati, porpunt je nesporazum, Tumaéenje kultura t 19 [Kad se Ijudsko ponaSanje jednom vidi kao veéinom simbo- licka radnja Ger postoje i pravitikovi) ~ radnja koja, kao fo: nacija u govorn, pigment u slikanju, crtau pisanju ilizvuk w muzici, nesto oznaéava — pitanje da Ii je kultura modelova ‘no ponasanje ilinacin misljenja, il Cak 1 jedno i drugo, bi smisao. U vezi st parodiranim namigivanjem ili tobo- Enjom kradom ovaca ne treba se pitati Kakav je njihov on- toloski status, On je isti kao ontoloski status kamenja na jednoj strani i snova na drugoj ~ to su stvari ovoga svet ‘Treba se pitati kakvo je njihovo znacenje: sia se to kroz nijihovo deSavanje ili ajihovim posredsivom kizuje, pod meh ili izazov, ironija ili jutnja, snobovstina ili ponos ‘Ovo moze da izgleda kao otigledna istina, ali postoii vige nagina da se ona zamagli.Jedan je zamislianje kulture kao samodovoljne "nadorganske" realnosti koja ima vlast- tu energiju i eiljeve; to jest ajeno materijalizovanje. Drug je wednja da kultura predstavkja grub obrazac ponaganja posmatranih w nekoj zajednici koja se moze identifikova- ti; to jest njeno redukovanje. Ali, iako obe ove konfurije jo8 uvek postoje, i bez sumnje Ce uvek postojati, glavnt iz- Yor teorijske zhrke u savremeno} antropologiji jeste shva- tanje koje se razvilo kao reakeija na njih i trenutno je veo~ ‘ma rasprostranjeno. Po tom shvatanju, da citiram Vorda Gudinala, mozda njegovog glavnog zagovornika, "kultura [se nalazi] uw umu fsteu ljudi Prema ovo) skali mislienja, razlitito nazivanom etnons ‘ukom, komponencijalnom analizom ili kognitivnom antro- pologijom (ova terminoloska kolebljivost odréava dublju ‘nesigurnost), kultura dine psiholoske strukture prema koji« ‘ma jedinke ili geupe jedinki upravijaju svoie ponaSanje, "Kultura jednog drustva se", da opet citirimo Gudinafa, {ta odlomak koji je postao locus classicus cclog po- sstoji od svega sto Covek mora znatt ili u Sta mort 20 Podroban opts: ka tnuerpretattonos teoryft keulture verovati da bi delovao na naéin pribvativ Canovima tog druitva." Iz ovakvog shvatanja kulture proistie i jednako samouvereno shvatanje opist kulture. Opisivati kultura ‘nati beleziti sistematska pravila, saéinii etnogeulskialgori- tam, koji Ge nam, ukoliko ga se draimo, omoguciti da delu: jemo kao da smo domoroci (ostavljajuét po strani fizickt iz fled). Na taj nacin ekstremni subjektivizam ide ruku pod ruku sa ekstremnim formalizmom, i rezultat je sasvim oe kivan: rasplamsavanje rasprave 0 tome da i pojedine anal 7e (Koje Se javjaju w obliku taksionomifa, paraeligmi la, S tbe ema i drugih ingenioznosti) odrazavaju ono sto dome samo dovitlvva simulaeij, logicki ‘ckvivalentne onome Sto oni mise, ai sustinski rvigite ‘Ovay peistup na prvi pogled moze wzgledaui slican shy: tanju koje ovde zastupam i moguéno je da bude s ajim pobrkan. Zato ée biti korisno razjasniti po Cemu se oni ravlikuju, Ostavimo za trenutak po strani namigivania lovee i tizmimo, recimo, neki Betovenoy kvariet kao bez sumnje priligno poseban, ali za ove svrhe velo ilustrativan ‘uzorak kulture; mislim da ga niko nece identilikovat sa nje- govom partiturom, sa veStinom i znanjem koji su potrebni dabise odsvinio, sa razumevanjem komada koje imaju nje govl izvodaeiilislusaocs, nit dase en passant postaramo | ‘a redukcioniste i materialiste ~ sa nekim pojedinaénim i vodenjem ili tajanstvenim cntitetom koji transcendica ma- terijalno postojanje. Ono “niko” je mozda ovde prejako regeno, jer uvek postoje oni koji su nepoprivijivi, Ipak, vyeéina ijl je, kad rzmisli, spremna dat se slozi sa vim da je Betovenov kvartet emporalno razvijena tonska siruktu- ra, koherentna sekvenca modelovinog zwuka ~ jednom fedgju, muzika ~ a ne bilo Gije zaanje o hilo cemu ill vero vanje u bilo Sta, ukljucujuei i znanje da se on odsvirs Tumaéenje kulture t 2 Da bise svirala violina, neopphodno je ima izvesne skio- nosti, vestinu, ¢nanje i nadarenost, biti raspolozen za svi nije i (kao Sto Kae stari vie) imati violinu, No, sviranje vio- line nije ni sklonost, ni vestina, ni-znanje id, nitt raspolo. enje, niti violina (Sto i zagovornici ‘matenjalne kulture prividno zdusno prihvataju). Da biste napravili govinskt sporizum 4 Maroku, morate uraditiizvesne stvari na izve stan nagin (izmedu ostalog da zakoljete jagnje pred okw plicnim, zdravim, odraslim muskim lanovama svog ple mena dok na arapskom popevate stihove iz Kurana) mo rate posedovati izvesne psiholoske osobine (izmedu osta log, Zelju za dalekim stvarima). Ali trgovinski sporazam nije ni klanje ni elja, mada je sasvim stvaran, kao Sto st. seclmorica rodaka naseg marmuskog Seika otkrila kada th je on, jednom ranijom prilikom, pogubio zbog toga Sto su Ukrali bedau, u sustini bezvrednu ovéju kozu od Koen, Kultura je javna jer je znagenje javno, Ne movete namigi vati (ii parodirati namigivanje) a da ne znate Sta se smatra namigivanjem ili kako da, liziki, kontrahujete svoje kapke ine mozete predvoditi pliackaski pohod (ili ga podrazayatt) ada ne znate sia je to ktuda ovee i kako se to prakticno i7vo- ‘osnavu tih nepobitnih éinjenica zwucemo z znati kako se namiguje jeste namigivanje i da znati kako ukrastiovcu jeste krada, onda pravimo iste toll ‘ku zbrku kao i kacla, uzimajuéi grube opise kao podrobne, idlentifikujemo namigivanje sa kontrakeijom kapaka ili kra {du ovaca sa njhovim teranjem sa ispase. Kognitivistic Dluda - da kulturu dine (da citiramo jos jednog glasnogo- vyornika ovog pokreta, Stivena Tajlera) "mentalni lenomeni koji mogu [on misli“treba’ Jda budu analizirani formatnim metodima sliénim onima ui matematici i logiet"~ ito je tol ko destruktivna u pogledu delotworne upotrebe pojmt ko- liko sus to i zablude bihcviorista i idealista dia je ona pogre 22 Podroban opis: ka interpyetatione) teorgi kulture Tunvacenje kultura | 23 Sno inveciena korekeija. A posto su njene greske soisticirs nije‘ deformacije supulnije, ona je mozda jos destruktivia Uopitena kritika leorija macenja koje magowaraja nef nost je, od eanog Huserla i poznoy Vigenstsina,u toliko} meri deo moderne misli da je ne treba ovde jos jednom ramijat. Neophodino je zaprivo postarat se 24 10 da je vai antropologia; narozito mor postat iso sede kada kxemo da kultury dine drustvenoustanovliene znagenja u okview kojth Ijudi cine tale stv kao Sto su signalizicanje zavera 4 ulljséivanje wth i opavanje poruga { odgovaranje na ali, me zai da time txrdimo da je to psiholoski fenomen, osobenost necijen dua, lnosti, kognitivne strukture ili bilo cega deugoss isto kao S10 10 ne tvrdimo ni za tantrizam, genetik, pro= gresivni oblk glagola, klasifikaciju vina, abieajno pave i pojam “uslovne Klete" (kako je Vestcrmark detinisao po- jam “ara na koji se Koen povivao tare! swoje privo na dStetu). Ono sto na meste kaka je Maroko nase sp ava nas kojt smo odrasli namiguyuci druge migove i Cu. vajuél deuge avce da shvatimo sta Huds aude nije toliko nnepoznavanje naéina funkcionisanja kognicie (mala bi ve oma pomoglo kad bi toga takode bilo manje, pogotovu sto ‘ona verovatno funkcionige na ist: naéin kod njth kao # kod nas) koliko nedostatak poznavanja imaginativnog. sveta u okviru kojeg njihovi éinovi predstavljaju znakove. Kad smo ve pominjali Vitgenstajna, moviemo ga isto Lako i citi Za ncke ljuce kazemo da su providni, Medutim, sto se te ‘ovog opazanja, azo je to Sto jedno Ijudsko bige moze dt bude potpuna zagonetka za drugo. To shvatimo kad dlodemo n¢po- 2znatu zemju sa potpuno nepoznatim tradiejara Ga kad vada ‘mo jezikom te zembe. Mi ne raztumenso te tude. (10 ne £80 Sto ne znamo Sta govore jedai drugima.) Mi se-ne oseéamo kao sv}, Ww Etnograsko istraivanje kao lino ishustvo sastoji seu postizanju oseéanja da si svoj na svome, 10m obeshrabr juéem postu koji uvek samo jedva uspe; antropotosko pi sanje lao auént podubvat sastojl se w pokusayy dase formulige osnova na kojoj zamisjamo, uvek preterujud, da'smo u tome spel, Mine tezimo, ih bat jae wim, a tome da postaneme domorocl (kompromitovans re€ w svakom sluéaju) niti da ih podrazavamo, Samo bi soman: dari ili Spijuni nasi u tome neki smisio. ME tezimo da razgovarumo sa ajima, w prosirenom smishu w red Koj obulbvata mnogo vige od priganja, Sto Je mnogo tee nego Ho se wo obléno prlznse, to ne samo kad su strane u pi tanju. “Ako je govoriti umesto nekog dnugog misteriozan proces’, primetio je Stenlt Kavel, "to mode biti zato sto go ‘ori nokome ne deluje covolino misteriozno, Tako posmatrano, cll antropologie este prosirenje obla- sti udskog diskursa. To, naravno, nije njen jedini ell pou avanje, zabava, praktint savet, moralni napredak i otkrivac nie prisodnog poretka u judskom ponaSanja jesus drugi nje- nicilevi, antropologia takode nije i edna disciplina koja tome te. All tom ci fe semioticko shvatanje kulture mae rotito primenljvo, Kao medjusobno isprepletani sistema iva podloznih tumacenj (koje Ga, ne Obuiruc se maze "upotrebe; zvatisimbolima), kultura nije mog, esto Eemu se ddnsstyent dogadaj, ponaSanja, insttaee ill procesi mogu Ieauzalno pripsival; ona je Kontekst, neSto untar Cega se ‘oni mogu pojmljivo— to jest podrobne ~ op sat Posnata antropoloska preokupiranost onim Sto je (na- mma) egzotiéno ~ berberskim konjanicima, jevsejskim sit- ‘him trgoveima, francuskim legionsrioa ~ tako je suStint sredstvo kojim se odsteanjuje desadni oseca) prisnosti ko- ji skriva od nas misterioznost nage vastte sposobnosti dt se s razumevanjem odnosimo jedni prema drugims, Po anje svakodlnevice na mestima gele ons uzima newobi Zajene oblike ne ohelodanjuje, kao Sto se esto tvedi, prov voljnost fjudskog. pe voljnog u tome sto seu anja (nema nigeg naroeito proiz roku kria ovaca smatea drsko: Séu), veE stepen do koga se njegovo znagenje menja w skladu sa obrascem Zivota kojé ga nadahnjuje, Razume nnje kulture jednog naroda pokazuje njegovy aormalnost rhe umanjujuci ajezovy poschnost. (Sto vise pokusavam, dda shvatim Sta Marokanci rade, t© mi logiénijim 4 jedi: stvenijim izgledaju.) To th Gini pristapagnim: smestanjem uu vlastiu banalnost oni prestaju da budu neprozirni Upravo ovakay nadin postupanja, koji se obiéno suvise nemarno ovnadava kao "videnje stvirl sa stanovista ute. snika’, suvise knjSkt kao "versreber-pristup tl suvise teh- iki kao “emicka analiza’, €esto dovod! do shvatanga di je antropologiia tx daljinskox. Clean mist i Ea taziranje na ostrvu Tjudozitera, | neko ko nastogt da plovi preko desetine potopljenth flozotija mora to onda vest 8 velikom pazajom. Da bi se shyauilo Sta je antropolosko umagenje, kao 1 stepen do kojeg ono jeste tumavenie, nt Sta nije neophodnije od rizumevanja toga Sta znaci —a Sta ne znaél ~ wrdnja da nase formulacije sistema simbola deugih naroda moraju bit oxjjentisane na utesnika’ Ta Iwrdnja znaét da opisi berberske, jevrejske il francu- ske kulture moraja biti dati u okviru wmadenja koje zami- * Ne samo dragih narodla-antropovonia ye moce avi | kul ‘om kojoj sama pripada, 10 se sve teste deka; tof Gajeniea od emeljne vainost, alt poke pokrete nckobko sazenih «prin posebnih drugorszrednih problema, ostavien je zastd po strani. Tumacenje kultura t 2: Sliamo da Berberi, Jevreji ili Francuzi pridaju onome sto predivljavaju, formula koje koriste da bi definisali ono S10 im se deSava, Ona ne znadi di su takvi opisi sami po sebi berberski,jevrejskt il rancuski— to jest deo stvarnosti koju. vide da opisuju oni su antropoloski — to jest, deo jednog progresivnog sistema naudne analize. Moraju biti dati u ok- viru tumagenja kojima posebno imenovane osobe podvr- savaju svoje iskustvo jer tvede da upravo to opisuju; oni su antropolosk jer th upravo antropolortiskuzayu. Obieno mi je neophodno isticati toliko iserpno da je predmet prouca- ‘anja jedna stvar, a njegovo prouCavaje druga. Sasvim je ja- sno da fizighi svet nije fizika, a Kjué za racumevanje Finege: novog bdenja nije Fineganovo bdenje. Ali, posto u progava- nnju kulture analiza proclire u samo tkivo predmeta — to jest, _pocinjemo ad naseg vlastitog tumaéenja onoga sto nati formatorirade ili misle da rade i onda tosistematizujero, ~ granica izmedu (marokanske) kulture kao prirodne Cinje hice i (marokanske) kulture kao teorijskog entiteta teat da postane nejasna. Tim vise sto je ovo postednje predstavic no kao opis, sa stanovista samog ucesnitca, (marokanskib) pojmova osvemu moguénom, od nasilja, Casi, bozanskog privde do plemena, imovine, zasciniStva | staresinstva. Ukratko, antropoloskt zapisi su simi po sebi tumavenja i. pritom, drugog ih trecex reda, (Po definicii, samo domo- rodac daje tumacenja pevog reda: to je njegove: kultura!) = pobslem reda je. pet slozen. Antropoloila dela zasnovans ra drugim antropoloskim delima (Levi Sos, na primer) mogu, nari ‘yno, bil Zetwrtog ik veg recat informator esto, éake uobiaeno, dau drag red tumaeaja ono Sto je posto poznato kao "domo- rodaekt model’ U pismenim kulkueama, gde domorodacko tum enje moze predi a vie nivoe — kad je ree o Magrebu, dovolino fe 26 Podroban opis: ka interpretativno) teorij kulture _ Oni su, dakle, fkeije;fkeije usmislu da su’nesto stvoreno”, invorno snavenje reti ficti, ~a ne ac Sto laZno, nedinjeniéno ili naprosto eksperimenti koji po- drazavaju stanje. Konsteuisanje na uvesnika orijentisinih ‘opisa odnosa izmedu berberskog poglavice, jevrejskog sgovea | francuskog vojnika u Maroku 1912, godine disto je imaginativni Cin, ne mnogo razliit od konsteuisanja sign opisa odnosa, recimo, izmedu palanatkog lekara, njegove lakomistene, neverne Zene i njenog nestalnog Ijubavnika u devetnaestom veku 1 Feancusko}. U oyom postednjem slu- ju udesnici su predstaviieni kao da nisu postojali, a doy daji kao da se nisu desili, dok su u prvom predstavjeni kao stvarnt ii kao da su to bill, To je veoma vaina razlikas raze koju je upravo madam Bovari imala teSkoca da shyati. Ali je vazno to Sto je njena priga izmiliena, a Kocnova samo 7a- helezena. Uslovi njihovog stvaranja i sustina tog stvarana (da ne kazemo nista o naginu i kvalitews) cuzliiti su. Ali jed- nae isto toliko fic — 'worba’ ~ koliko i drag ‘Antropolozi nisu uvek bili dovolino svesni cinjenice da, iako kultura postoji u trgovackim naseljima, brdskim postajama ili na pasnjacima, antropologija postoji u knj- gama, clancima, predavanjima, muzejima ili, w danasnje vreme, ponckad i na filmu. Postati svestan toga. nati shvatiti da se antropoloskoj analizi ne moze povuei ert jzmedu natina predstavljanja | sustinske sadrzZine isto ko ni u slikarstvu; a ta éinjenica, za uzvrat, ugrozava status objektivnosti antropoloskog znanja pokazujuci da njegov favor nije drustyena stvarnost, veé nauéniéka domsljatost ‘Ona mu preti, all to je pruzna pretnja. Pravo na to da se ‘nedto smatra etnogralskim apisom ne potiva na sposobno- ‘ett se Ibn Kalcuna; kad je re 0 Sfedinjenim DeZavama, Margaret Mie —te star posta zaista zapejanc Tumacenje kultura 1 27 sti njegovog autora da ugrabi primitivna fakta u dalekim mestima i donese sh kuci u vidu neke maske ili vezbarife, veé poéivit na njegovo} sposobnosti da objasni Sta se dogay dla na takvim mestima, da donekle re8izagonetku~ kakvi su to Ijudi? — koja, prirodno, postaje sve veca zbog neobicnih, postupaka éiju osnovu ne poznajemo, Ovo svakako pokre- Ee ncke ozbiline probleme vezane za verilikaciju ili ~ ako je "yerifikacija” previse jaka ge€za tako delikatnu naukut (ja bih to pre nazvao "procenom’) ~ razlikovanje boljegopist od. goreg. Alito je upravo ivelina, Ako je ctnografija podroban opis, « etnograli oni koji opisuju, onda je glavno pitanye w vezi sa svakim datim primerom, bilo da je ret 0 crtici w doevnikt sa terena ili o monografji jednog Malinovskog, dda lise pravi razlika izmedu namigivanja i ikova i pravih namigivinja { njihove imitacije, Snagu svojih objasnjenja ii ne treba da merimo w odnosu na korpus neinterpreti- anit podataka, eadikalno grubih opis, vec w odnosu na ‘moé naucne imaginacije da nas peiblii Zivotima stranaca, Nije vredno truda, kako rege Torou, prevaliti preko celog sveta da bi se prebrojale macke u Zanvibaru. v va) stay — da nije w navem interest da Ijudlsko pons Sanje ofistimo od samih svojstava koja nas zanimaju pre nego Sto poénemo da ga ispitujemo ~ ponekad se ruzvija 1 Siri zahtey: posto as zapravo zanimaju je ino ta SvOF stva, mi ponasanjem, sem ovlss, ne treba wopste da se ba- vimo, Prema kultusi je najdelotwornije, kako se wedi, od- nositi se kao prema isto simboliékom sistemu (krilatiea je "u ajenim viastitim okvirima’); treba izolovati njene ete- 28 Podroban opis: ka interpretationoj teorij kulture mente, specifikovati unutranje odnose medu tim ele- ‘mentima, a onda okarakterisati ceo sistem na neki opstt hnacin ~ u sklady sa srZnim simbolima oko kojth se ona or anizyj, strukturama koje lez w osnovi a éiji fe ona po- YySinski izaz i ideoloskim prineipima na koje se oslanja Mada, w odnose na shyatanje kulture nasanja’ 4 "mentalnih fenomend’, pred predale, kao 1 zor nekib od najmocnijh teoriski deja Savremeno} antropologgit dini mi se da ovaj hermeticki pristup preti da odvojt analizu kulture o njenog pravos predmeta, neformalne logike stwarnog Aivota (110 s¥e vI8e Gominira tim pristupom). Mala je korist od toga da jedan Koncept oslobodimo shibostt psthologizma samo ato a bismo ga odmah prepustill nedostaci Pomasanjiy se MOF posvetiti equakinoséy, jer se kroz tok ponaSanja ~ ii a6 Steno delanje ~ kultuene forme artikulsu, One se no, artielis # eazlicitim vrstama artefakata 1 cuit Sanjima svest all ko se ajthovo znatene izvodi i wl ze Koju igraja CVitgenstajn bi rekao ajihove "upotrehe") u tekucem obrasctt iota, a.ne iz ajihovih medusobah in trinsiénih vera. Ono Sto su Koen, Seik i kapetan nili kada su jedan drugome osujecivali namere ~ zabni- hjujuci trgovinu, brinect &st, uspostavlajucl prevlast ~ Storilo je nasu pastorainu dramu, i 0 tome se, dakle, wt rami "radi. Sta god sistemi simbola "a viatitim okvin nna’ bili il de god se nalaall, empiriski im mozemo pri Stupiti samo brizjvim ispitivanjem dogacaja, a ne ured \anjem apstrahovanih entiteta u objedinjene obrasce ‘Ovo dalje implica da koherentnost ne moze bit gla ni pokazatel) vajanosti kulturnog opis Kulturni sisteai moraju imati minimalnu koherentnost inave ih ne bismo ‘ali sistemima; a posmatranja pokzuju da je obiéne avlja znatan ra shematizma, ja, 410 Sk bvesnom . de Tumacenje kultura L 29 imaju mnogo vise. Ali nigta nije ranoiéna sumanutost ik priga jednog varalice. Snaga nasih lumagenja ne moze podivati, kao Sto je danas Gesto prisi- liena, na évrstini njihove medusobne povezanosti ili na Luverljivosti njihovog dokazivanja. Mislim da asta nije ve diskreditovalo analiza kulture od konstrukeije besprekor- ko koherentno kao pie nih opisa formalnog poretka u éije stvarno postofanje nic ko ne move sasvim da veruje Antropoloska interpretacijat konstruise tumatenje ono- tga Sto se deSava; ako se odvoji od onoga Sto w dato vreme ili na datom mestu odredent Ijudi govore, rade, ii to se nijima radi, od celog ogromnog dleSavanja u svetu, ona se ‘olvaja od svoje primene | postaje prazna. Dobra interpre- tacija bilo Gega ~ pesme, li€nost, istorije, rituala, instituci+ Je, druStva — uvodi nas u samu Sr% interpretiranog pred meta, Kad to ne €ini, veé nas vod) na neku drugu steam = kadl treba da se divimo njenoj skladnost, ii pameti nje ‘autora, ili euklidosskoj pravilnosti — interpertacija imati unutrasnje Cari; ali ime ne odgovara zahtevu neposrednog zadatka, a to je razumevanje znagenja celog ‘ono galimagijasa u veri s ovcama. Zhrka 8 ovcama ~ njihova toboznja krada, ajihovo na: knadno prebacivanje, njihova kontiskaci ruzloga - predstavija (ili je predstavljaa) uw sustini drustve ni diskuts, Gak {ako je, kao Sto sam pokaizao ranije, voden nna vike jezika {isto toliko delima koliko t recima. Potrazujui svoj ‘ar, Koen se po7vao na trgovins! anim; préznajuét potrazivanje, Seik je izazvao pleme ko- me st pripadali prestupnici: prihvatajuci odgovornost, pleme kome su pripadali prestupnici platilo je odstetu: Zeledi da i Seikw i preprodaveima jasno stave do znanja ko je vlast, Francuzi su pokazali évrst ruku. Kao iu svakom diskussu, kd ne odreduje ponasanje, iono Sto je zapravo 30 Podroban opis: ka interpretativno} teortit kulture reéeno nije moral bit. Koen je mogao odluit da ne Hi Sistira na rom potrazivanju s obzirom na njewoww mele Timaost uoéima vast, Sek eb siénihrazloga, mogao da ga odbije. Posto jo8 uvek nije priznavalo [rancusku vlast, pleme kome su pripadalipresiuipnici je moo da oduct da prepad shvati kao “pravt" da se bor, a ne da pregovara, Da Subil vie babile a mane dur (ko Sto Su 10, pod zapoved! nistrom mara Liotet, kasnije zaista i postal), Francis timoglidopustiti Koenuda zal ovee,zazmuris enim kom. kako mito kazemo~ na to Sto je zabranjeni obrazac Uigprine i dalje postojao {time ograntéavao njihove vas tina drugih mogucnosti: Marmuse su mogle a postupak FPrancuza shvate kao suvie veka woreda sei sami od tnetnu; Francuzi st: mop pokusatt ne samo da prtisna Ko- tena veé da samog seika prisile na veeu poslusnost; a Koen je mogao zakijutiti da bavjenje wgovinom po visovima Ail ta sn odbeglim Berberima majedaoj strani Beau Geste vo nicima na deugo}, nije vde-vredino truda i powudl se bez bedaije gradsko podrugie. To se manjerse i dogodilo vo kasnije kala fe protektora pogeo da preasta istinst iverenite._ Ali sustina nije u tome da se opie sta sei sta Se nije dogodilo uw Maralaa, (Na osnovu ovog jednostaving Tondaja moze ve doci do izuzeino sloZenih elemenata dr Svenog iskustva ) Sustina jeu tome da se pokaze u Gemu se sant jedno antropolosko tumagenje: u pracenju krve anja to, diskusse formu > jase moze ponow ispitivat Tnogralvapisuje” drustveni diskurs; ov ga beled. Ci neél to, on ga od protamnog dogadaja, Koji posto jedino U trenutku samog deSavanja, preobraga 1 opis, kojl po stoi! u njegovim zapisima i maze biti ponovo proutavan. Seik je onavno mrt, ubljen puinoj saz, “paciikovan ako to Franeuri kadu; kapetan Dimari, njenov pacilia Tumacenje kulture L a tor, Zivi povueno, sa svojim uspomenama, na jug ‘cuske; a Koen je prose godine, delom kao irbeglica, de- lom kto hodoéasnik, delom kao samrunik dostojan posto: vanja, otao "kuéi" u Izrael. Ali, ono Sto su oni, u prosite: nom Smisiu te reéi, "kazal jedan dragome nat atlasko} vi soravni pre Serdest godina sacuvano je ~ iako nikako ne i potpuno ~ za prouavanje. "Sta zapisivanje liksir?” pita Pol Riker, oc koga sam celu ovu ideju o zapisivanju rid: nie pozajmio i donekle izokrenuo, Ne dogad"govorenja’, vee "kuvano” govoren pei Zemu pod "kazanien” govorcnja razimemo ont intencionalau ester Drizaci koja Gini ij cliskursa, pa sagen — kazaui wedi da posta fe Aus-sage ~ ska, Skizano. Ukeuko, ono S10 mi belezamo je= Sle noema ['mnisao”, sadefina’, "sustina] govorenja. To je za enje dogidaja govern, a ne dogadaj kao dogada} “To nije bus ono “kazano" ~ ako su oksfordskifilozof skloni priicama, fenomenolozi su skloni dugim redenica- ma, allt nas, w svakom slucaja, dvds do precznie Sagovora na nase generativno pitanje: "Sta etnogral ral” wton pe” Ovo takode moze Hrgledaui kao iznenadujuce tke, 1 nekome ko pornaje tekueu “literatura” move ‘rucati neuverbivo. Ali, kako fe standard odgovor ma Se pitanje bio: "On posmatea, on bele#, on analizir resto nalik na veri, bid, viet — posledice mogu biti mno- 0 dublje nego sto se 0 a prvi pogled &ini, a med nj 1h, pet tainijeredeno, on “apis” U sti, vise enografie 1 Kajigama i ancima nego w filmovima, na plogima, muze: skim ilodbama ishono. Ali, ak tu njima, naravno, ina lotogralis, ‘rte, dijagrama, tabela tako dalje. Samosvest vez sa naginima predstavlianja (ai ne govorimo 0 eksperimentima) uvek je veo ‘manerlosiajalaantropologiit. 32 Podroban opis: ka interpretativno) teoript kulture Tumacenje kadtura t 33 njem obiéno nije mo ‘openicije” one zipravo i ne mogu postojath Sitacija je joS delikainija jer, kao Sto je vee reteno, ‘ono Sto mi zapisujemo (ili pokusavamo da zapiSemo) nile sirovt drustveni diskurs, kome nemamo direktan pristup posto, osim sasvim marginalno i sasvim izuzetno, nismo ‘uSesnici, vee je to sumo mali deo tog diskussa u Koji nas ‘mogu Uputiti nasi informatori’, Ovo nije ako sudbono- sno kao Sto 2vuél, jer, zaista, nisu svi Kriéani lazovi i nije neophodno znati sve da bi se razumelo nesto. Ali ipak po: kazuje da je shvataje antropoloske analize kao pojmovne manipulacije otkrivenim Ginjenicama, logitke rekonstruk ije iste stiarnosti, priliéno Klimavo, Prikazivati simeuié ne kristale znavenja, ofiCene od materijalne komplek- snosti u kojoj su bili locirani, a onda pripisivati njihovo postojanje autogenim prineipima reda, univerzalnim s¥oj- stvima ljudskog duba ili gt, jo8 Sire, 4 priori vezivati 7a weltanschaungen, rack porivali se na nauku koja ne po- stojiizamisljatr sivarnost koja ne postoji. Analiza kulture je ste (ili bi trebalo da bude) pretpostavijanje znagenja, oce- ajivanje pretpostavki i izvlaéenje objasnjavajucih zakljuca- Jka iz boljib preipostavki, ane nalazenje Komtinenta Zna- enja i iscrtavanje mape njegovog bestelesnog predela okle got podstie antropologow impuls da se prema svojim faformatorima aphex kao prema gsobama, ane kao prema fabjcktima, pojam "udesnidkog posmatrania jeste koristan. Al UUkoliko: nasodi ancropolaga elt i2gubs iz vida sasvim posebnu, kkulturno omednu prirodu vlastite uloge tdi zara da je neo vile nego zainteresovan (u oba znagen|a te red) gost tj Pojam fe naj zvor obo vw Postoje, dakle, wi odlike etnogralskog opisa: on je in- {erpretativan; ono Sto on interpretirt jeste tok drustvenog diskursa; a interpretiranje 0 kome je rez sastojl'se u po- ju da se “kazano” takvog diskursa spase od propad- Dksira ako da se moze brizljive proudavati. Kile vise nema ili je izmenjena, al, na stecu ili na nesrecu, Argona- uti zapadnog Pacifika ostaju. Medutim, postoji i éerveta 1, bar kad je reé o mom postupku: on je mikroskopski ‘To ne znati da ne postoje opsirn intro poloska tu ja citavih drustava, civiizacija, svetskih. dogadaja i ako dalje. UI stwari, upravo takvo protézanje analiza na Sire kontekste, zajedno Suje te analze opstoj paznji i opravdava njihovo konstrui sanje. Nikoga nije ve stvarno briga, éak ni Koena (pa. .mozda, ipak, Koena) a one ovee kao takve. Istorija moze imati svoje neupadljive prekretnice, kaa se "iz jaje- {a izlegne orao’, all ova mala zavrzlama sigurno nije bila jedna od njih. » jednostavno znadi da antropolog na karakteristigan agin pristupa takvim Sirim interpretactjama { apastraktni- jim analizama, polazeéi od krajnje opsimog poznavanja kkrajnje sitnih stwari, On se suogava sa istim velikim sealno~ stima sa kojima Se i drugi ~istori¢ari, ckonomisti, politiko~ Jovi, sociolozi ~ suogavaju u mnogo sudbonosnijim okolno- stima: Moé, Promena, Vera, Represija, Rad, Strast, Vlast Lepota, Nasilje, Ljubav, PrestiZ; ali on ih srece u konteh ‘ma koji su toliko opskurni ~ na mestima kao Sto je Mar mua i u Zivotima kakay je Koenov — da ne zashuzuju velie ka slova, Ove krajnje Iiudske konstante, "te velike reét ko: je nas sve straie’, dobijaju svakidasnju formu u tako svaki- 34 Podroban opis: ka interpretativno} teorifi kulture daSnjim kontekstima. Ali u tome je upravo precnost. U svetu veé ima dovolino onoga sto je duboko skriveno. Ipak, pitanje kako od 7birke etnogralskihy minijacura, kakva je nada priga 0 oveama—birke zapazanja i dogodoy- Stina - doet do ogromnih pregleda kulture nacije, epohe kontinenta ii eivilizacije nije pitanje pecko koga se moze tako lako pred neodredenim pozivanjem na veline kor: kkretnost i prakticnog duha. 2a nauku rocenu medu indi janskim plemenima, na pacifidkim ostrvima iw alriim zajednicama, a zatim zahvacenu yecim ambietjama, ovo je postalo glavai metodoloski problem, 1 ( problem kojt je hajgesée loSe reSavan, Modeli koje su sami antropoloa cazvili da bi opravdali svoj prelazak sa lokalnih Cinjenica ‘na opste vidje w stvari st isto toliko odgovorni za podri- vanje tog nastojanja koliko i sve Sto su njihovt kriiéari ~ sdnuti veliéinama uzorka, psiholozi merama ili ekonomisti svotama ~ mogli da smisle protiv nj. Medje: njima dva glavna su bila Dzonsvil kao “mikroko- smigki’ model Sjedinjenih Americkih. Dréava; + Uskrsn osina kio model za proven "prirodnog eksperimenta li syemir uzenu peska ili zeno peska u svemiu Zabluca da je Dzonsvil Amerika (ilida je Amerika DZom- svil)toliko je o€igledna da se jedino mozemo pitatt kako su judi uspelida poveruju u to Locekival da i

    You might also like