Bitni segmenti u proizvodnji rasada povra

Na podruju delovanja PSSS Leskovac znaajno mesto u poljoprivrednoj proizvodnji zau

zima povrtarska proizvodnja, posebno kada je re o proizvodnji povra u za tienom prost
oru.
Uspe na i ekonomski isplativa proizvodnja povra u za tienom prostoru podrazumeva upotr
ebu zdravog i kvalitetnog rasada. Osnovni uslovi za uspe nu proizvodnju rasada pov
ra su: temperatura, relativna vla nost vazduha, kvalitet, jaina i du ina trajanja osve
tljenja, temperatura i sastav podloge u kojoj se proizvodi rasad, voda, sadr aj hr
anljivih materija, vegetacioni prostor. Rana proizvodnja rasada u na im uslovima
naje e se obavlja u toplim lejama koje mogu biti razliitog tipa i namene zavisno od e
konomske moi proizvoaa. U poslednje vreme veliki broj proizvoaa koristi kontejnerske
sisteme, saksije, hranljive kocke ili plastine vree koji su praktiniji ali su skup
lji, dok kod sitnijih proizvoaa i dalje je zastupljen tradicionalni nain proizvodnje
(proizvodnja u lejama).
Preporuka na e slu be je da za setvu treba koristiti dezinfikovano i kvalitetno seme
visoke biolo ke vrednosti. Proizvodnja rasada povra jedan je od najva nijih momenata u
proizvodnji povra, jer od njega zavisi i uspeh celokupne proizvodnje. Iskusni po
vrtari znaju da od kvaliteta proizvedenog rasada direktno zavisii prinos i kvali
tet, odnosno ekonomska opravdanost proizvodnje.
Rasad povra je mlada biljka koja se nalazi u fazi 4-10 stalnih listova, ima dobro
razvijen korenov sistem, ima vrsto i elastino stablo. Znajui da se rasad gaji u za t
ienom prostoru, biljke imaju skoro idealne (optimalne) uslove za rast i razvie. U
rasadnikom periodu veina povrtarskih biljaka prolazi kroz 4-5 etapa organogeneze.
To je najznaajniji period za formiranje prinosa. Zato od uslova uspevanja u ovom
periodu zavisi morfolo ki kvalitet (visina biljke, raspored listova, mo i razgrana
tost korena), kao i vreme cvetanja i plodono enja biljke. Za svaku vrstu u vreme
sadnje rasad mora biti optimalno razvijen, to omoguava brzo obnavljanje korena i d
alji rast i razvoj biljke. Ako se zasadi suvi e mlad rasad, on se brzo ukorenjuje
ali sporije raste, dok se zastareo rasad sporije obnavlja i zbog toga se deo lis
tova su i. Prilikom proizvodnje rasada koji se ne pikira, treba planirati oko 20%,
a ako se pikira 10-15 % biljaka vi e nego to je potrebno za odreenu povr inu.
Pri ranoj proizvodnji rasada najbolje uslove pru aju objekti sa grejanjem (vazduha
i zemlji ta), koji imaju mogunost regulisanja temperature, svetlosti, vlage, ishra
ne, dok za srednje ranu proizvodnju dobro mogu poslu iti i objekti bez dopunskog z
agrevanja. Za veinu toploljubivih kultura ( paprika, paradajz, krastavac) optimal
na temperatura za nicanje je 25-28 0 C. Vrlo je bitno da se nakon nicanja smanj
i temperatura na 18-20 stepeni C, a kada se pojave prvi pravi listovi temperatur
a se odr ava na nivou optimuma, sve do perioda kaljenja nedelju do dve pre rasaivan
ja), kada je temperatura ne to ni a. Za proizvodnju rasada neophodno je dovoljno sve
tlosti, jer bez dovoljno svetlosti rasad postaje izdu en, i rast se usporova. Dopu
nsko osvetljavanje rasada ubrzava zrenje plodova za 20-25 dana, a poveava i ukupa
n prinos za 25-30%.Ako se rasad proizvodi u lejama za zemlji nu sme u treba koristi
plodnu zemlju bez korova. Zemlju treba pome ati sa zgorelim stajnjakom ili kompost
om, tresetom i renim peskom. Uloga stajnjaka je da pobolj ava hranljivu vrednost, a
pesak i treset da daju rastresitost sme i. Naje i odnos je 2-3 dela stajnjaka, 2-3 de
la zemlje i deo treseta ili peska. Nije po eljno koristiti zemlju na kojoj su upo
trebljeni herbicidi. Povr inski zemlji ni sloj mora biti idealno pripremljen, bez ne
ravnina u ulegnua, a pripremljeni zemlji ni sloj bi tebalo da bude 10-15 cm dubine.
Setva u sterilisano ili dezinfikovano zemlji te obavlja se kada se zemlji ni sloj z
agreje. Posle setve seme se pokriva slojem sitnog, prosejanog komposta ili zemlj
i ne sme e. Debljina sloja kojim se vr i prekrivanje semenaje od 0,5 cm - 1,5 cm za ce
ler, papriku, paradajz i plavi patlid an, a krupno seme kao to su dinja, lubenica,
krastavac i tikvice prekrivaju se slojem od 2,5-3 cm.
Mlade biljke imaju velike potrebe u hranivima. Istovremeno, veliki je broj bilja
ka na relativno malom prostoru. Rasad se mo e prihranjivati raznim vrstama ubriva,
namenjenih za folijarnu prihranu. Ovim ubrivima rasad se prihranjuje 2-4 puta, s t
im da je prvo prihranjivanje kada rasad ima 2 stalna lista. U fazi 4-6 listova,
u periodu kaljenja, po eljno je rasad prihraniti 0.5% rastvorom kalijumsulfata, ime
se posti e vea vrstina biljaka, razvija bolji koren i poveava op ta otpornost biljaka.
Za normalan razvoj biljke potrebno je dovoljno vode. Voda za zalivanje treba da

je hemijski i biolo ki ista, preporuljiva temperatura je 18-200 C.

Za tita rasada od bolesti i tetoina je obavezna mera. Preporuljivo je redovno provetr
avanje za tienog prostora kao preventivna mera protiv gljivinih bolestii i tretiran
je fungicidima.
Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo
Mast. ing. Jelena Stojiljkovi