1.

slajd
Kibernetika je primer discipline koju nismo sigurni gde da svrstamo - u
prirodne ili u drutvene nauke. Mi je u psihologiji nazivamo optom
teorijom sistema, primenljivom u svim naukama. Kao to se vidi njena
osnovna ema (ulaz-crna kutija-izlaz) moe lako da predstavlja samog
oveka, naroito u bihejvioritikoj stimuls-reakcija formuli. Za primer iz
prirodnih nauka, recimo iz elektrotehnike, uzeli bismo trafostanicu u
koju ulazi odreeni napon iz oblinje elektrane, a izlazi vrednost
napona neophodna za snabdevanje domainstva.
2. slajd
Pokree se pitanje kako uopte razdvajamo prirodne i drutvene
nauke? esto umesto prirodne, kaemo egzaktne nauke. Meutim,
skoro sve prirodne nauke ukljuuju neki vid merenja, tako da one mogu
da budu samo aproksimativne. Jedina prava egzaktna nauka je
matematika.
3. slajd
Meutim, matematika nije niz teorija koje smo mi izvukli iz naeg
fizikog iskustva bez ostatka. Ona to iskustvo esto daleko premauje, i
potie zapravo iz naeg unutranjeg saznanja nunosti, odnosno iste
logike razuma. Dakle, moe se rei da su matematika i logika u biti
jedno te isto. Mi znamo da je logika aksiomatska i algoritamska nauka,
meutim posmatrajui je na taj apstraktan nain, ako operativnu
tehniku i nita vie, mi zaboravljamo na neto.
4. slajd
Logika bez subjekta je nezamisliva. Upravo taj algoritamski jezik koji
danas koristimo za programiranje na raunarima poiva na slinoj
logici kao i na prirodni jezik. Otkako je svest dospela na odreeni
stupanj razvoja i komunikacija na potpuno novom nivou izmeu ljudi
poela da se odvija, oni su spontano poeli da proizvode jezik na
principima logike, koji se danas jasno vide u sintaksi i semantici. Osim
toga, u nama postoji prirodna potreba da sve formalizujemo, da do
svega dopremo i otkrijemo logiku po kojoj funkcionie. uveni
matematiar Gedel je ak dokazao da postoje neke matematike istine
koje se ne mogu dokazati.
5. slajd
Dakle, nuan je zakljuak da logika logiara proizlazi iz logike subjekta.
Primer su svakako prirodni brojevi, kojima smo mi spontano baratali

radi razmene dobara, a na kojima je danas izgraena itava aritmetika.

Jo je zanimljivije to to smo mi razvijali logiku u matematici, samo da
bi kasnije saznali da upravo po tim principima i mi sami funkcioniemo,
odnosno da je ta logika ugraena u nas same. Spoznajui objekat, mi
smo upoznali subjekat, odnosno sebe. Evo kako se to desilo.
6. slajd
U 19. veku, Dord Bul, koji se smatra s pravom tvorcem matematike
logike i informatike, pronalazi Bulovu algebru, u kojoj su jedini elementi
binarni (0 i1, istina i la)
A u 20. veku, MekKelou i Pitz stvaraju model vetakog neurona,
razreavajui logiku po kojoj se signal kree kroz njih. Vidimo da model
nalii kibernetikom, od odreene ulazne informacije, nastaje
odgovarajua izlazna informacija. Ovde vidimo i da su oni proirili
signale, odnosno da imamo 0 na poetku i 1 na kraju, a sve izmeu se
moe ponderisati na 1/2.
Dakle, posle itavog veka, shvatili smo da logiki sistem koji smo
stvorili jeste sistem po kojem mi sami funkcioniemo!
7. slajd
Epistemologija je inae nauka koja je dugo bila grana filozofije, ali se
sve vie razvijala u okviru samih nauka. Na primer, matematika je
osnovala svoju epistemologiju koja je prouavala njene osnove, i dola
do zakljuka da su one izvedene na osnovu logike, ali i iste
psihologije! Rodila se potreba da se psiholoke hipoteze broja,
vremena, prostora, itd. dokau, i ona se uobliila u novoj nauci genetikoj epistemologiji, koja je interdisciplinarna, jer na njoj sarauju
razvojni psiholozi, logiari i strunjaci za odreenu samostalnu nauku.
Ovo je jo jedan u nizu dokaza da logika podjednako pripada i
drutvenim i prirodnim naukama.
8. slajd
U 19. veku uveni sociolog Ogist Kont pravi linearnu klasifikaciju nauka,
po rastuoj sloenosti i opadajuoj optosti. Na poetku liste je
matematika, slede je ostale prirodne nauke, pri kraju je psihologija, a
na kraju nauke o oveku. Postavlja se pitanje, gde tu svrstati logiku?
Sam Kont smatrao je da je ona "matematika", meutim implicitno je
podrazumevao i da je ona prozivod kolektivnog ivota, to bi je moglo
svrstati meu nauke o oveku.
9. slajd

Dakle, njoj je mesto i na poetku i na kraju liste! ta to znai? To znai

da ona povezujui poetak i kraj, pravi od prvobitno linearne,
cirkularnu klasifikaciju, poto zatvara krug.
10. slajd
I za kraj, Pijae naglaava da poasno mesto u skugu zasluuju nauke o
oveku, budui da je ovek taj koji dela, misli i stvara, i bez njega ne bi
ni bilo ijedne nauke.