VISOKA TEHNOLOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

ABAC

SEMINARSKI RAD
Predmet: Poslovna ekonomika
Tema: Vrste preduzea

Predmetni profesor:
dr Miroslava Petrevska

Student:
Milica Radoji 5-9/2011
abac, 2012.

Sadraj
1.

VRSTE PREDUZEA
1.1. Uvod......................................................................................................3
1.2. Pojam preduzea....................................................................................3
1.3. Kriterijumi za podelu preduzea ...........................................................4
1.4. Oblici organizovanja preduzea.............................................................5
1.4.1. Ortako drutvo ..........................................................................8
1.4.2. Komanditno drutvo ....................................................................9
1.4.3. Akcionarsko drutvo ....................................................................10
1.4.4. Drutvo sa ogranienom odgovornou .......................................10
1.4.5. Oblici organizovanja preduzea u razvijenim
trinim privredama.......................................................................11
2. JAVNA PREDUZEA
2.1. Pojam javnog preduzea........................................................................13
2.2. Oblici organizovanja za obavljanje delatnosti od opteg interesa.........14
2.3. Osnivanje javnog preduzea..................................................................15
2.4. Cilj osnivanja i poslovanja.....................................................................16
2.5. Uslovi za obavljanje delatnosti od opteg interesa................................18
2.6. Imovina..................................................................................................13
2.7. Organi javnog preduzea.......................................................................13
2.8. Opti akti i upis u registar......................................................................14
2.9. Osnivaka prava i ulaganje kapitala......................................................14
2.10. Raspodela dobiti i unapreenje rada i razvoja.....................................15
2.11. Promena delatnosti, sedita i firme......................................................15
2.12. Naknada za korienje dobara od opteg interesa...............................15
2.13. Ovlaenja osnivaa i obezbeivanje zatite opteg interesa..............15
2.14. Ostvarivanje prava na trajk................................................................17
Zakljuak......................................................................................................18
Literatura.......................................................................................................19

1.VRSTE PREDUZEA

1.1. Uvod
Privreda ne moe da postoji bez preduzea. U privredama koje su prethodile
robno-novanoj, domainstva su, uglavnom, bila samodovoljna, odnosno proizvodila za
sebe. Ali ovakav nain proizvodnje nije bio efikasan. Drutvo je ostalo bez prednosti
specijalizacije, a domainstva bez prednosti koje donosi razmena. Preduzea su nastala
kada su domainstva prestala da budu samodovoljna i kada su poela da proizvode za
drugog, odnosno za razmenu. Preduzea nastaju sa pojavom trine privrede, kada su
domainstva poela da se specijalizuju za jednu vrstu proizvodnje i da svoje proizvode
razmenjuju na tritu.
Svako preduzee je organizacija ljudi i sredstava, koji imaju zajedniki cilj.
Nezavisno od toga da li preduzee tei ostvarivanju profita ili funkcionie kao neprofitno
orijentisano, osnovni razlog nastanka i postojanja preduzea je poveanje efikasnosti.
Preduzee predstavlja najefikasniji oblik organizacije privredne aktivnosti i zato je
preduzee osnovna institucija svake trine privrede.

1.2. Pojam preduzea

Preduzee je osnovni subjekt trine privrede, koji se uspostavlja kao samostalna
organizacija ljudi i sredstava za proizvodnju, s odreenim zadacima u okviru drutvene
raspodele rada. To je, zapravo, privredni subjekt u okviru koga se, u robno novanoj
privredi obavlja odreena privredna delatnost. Sam razvoj ekonomije i preduzea, u
irem smislu posmatrano, je taj da su preduzea predstavljala nosioce i generatore ne
samo razvoja ekonomije, vec i drutva, odnosno civilizacije. Od njihovog poslovanja,
rasta i razvoja umnogome zavisi tempo privrednog i drutvenog razvoja svake zemlje,
irih i uih regiona.
Za preduzee se kae da je:
osnovni subjekt trine privrede;
organizaciona celina, odnosno skup ljudi i sredstava za proizvodnju;
samostalno privredno-pravno lice.
Kada kaemo da je preduzee privredno-pravno lice, to znai da je ono
samostalno u procesu privreivanja i u pravnom prometu sa ostalim subjektima drutvene
zajednice.

Privredno lice preduzea nastaje udruivanjem privrednih linosti lanova radnog

kolektiva, radi izvravanja datog zadatka u procesu drutvene reprodukcije.
Pravno lice preduzea ispoljava se u njegovom odnosu kako prema lanovima
radnog kolektiva tako i prema drugim preduzeima i prema drutvenoj zajednici.
Ispunjavanje odreenih prava i obaveza ispoljava pravnu sposobnost preduzea, dok
privreivaka delatnost ini njegovu poslovnu sposobnost.
Samo preduzee funkcionie uspostavljanjem odgovarajuih meusobnih odnosa
elemenata proizvodnje, koji su usklaeni:
kvalitativno,
kvantitativno i
vremenski.
Kvalitativna usklaenost izmeu elmenata proizvodnje ogleda se u izboru radnika
odgovarajue kvalifikovanosti, te u nabavci date vrste sredstava za rad i materijala.
Kvantitativna usklaenost izmeu elemenata proizvodnje ispoljava se u
odgovarajuoj srazmeri veliine radnog kolektiva s obimom sredstava za proizvodnju.
Vremenska usklaenost elemenata proizvodnje u preduzeu ispoljava se u
obezbeenju kontinuiteta poslovanja.
Ciljeve preduzea, sainjavaju raznovrsni ekonomski i neekonomski ciljevi.
Definisanje ciljeva preduzea mora da odrazi sutinu i raznovrsnost njegovog bia kao
sloenog ekonomskog organizma. Ono mora da uzme u obzir sve aspekte njegovih
internih i eksternih meuodnosa koji odreduju njegovo ukupno ponaanje i poziciju na
tritu.
Ciljevi preduzea proizilaze iz njegovih funkcija u drutvu, sloenosti i unutranje
strukture. Poto odnosi preduzea sa okruenjem nisu samo ekonomski, to se moraju
obuhvatiti i neekonomski ciljevi koje preduzee ostvaruje svojim poslovanjem i
razvojem.

ELEMENTI
PREDUZEA

RADNI
KOLEKTIV

SREDSTVA
ZA
PROIZVODNJU

REZULTATI
POSLOVANJA

Slika 1. Elementi preduzea

ORGANIZACIJA

1.3. Kriterijumi za podelu preduzea

Proces funkcionisanja savremene privrede odvija se preko aktivnosti velikog
broja razliitih preduzea. Ona se meusobno mogu razlikovati prema:
karakteristikama procesa rada (graevinska, saobraajna, rudarska, industrijska,
trgovinska, itd.). Karakteristike procesa rada uslovljene su, pre svega, zadatkom
preduzea u procesu drutvene reprodukcije.;
vidu organizovanja proizvodnje (preduzea sa masovnom, serijskom,
pojedinanom proizvodnjom);
strukturi elemenata, odnosno, odnosu sredstava i angaovanog rada (zanatska
preduzea, kooperantska, industrijska i preduzea sa automatskom
industrijskom proizvodnjom).
Preduzea se razlikuju i prema tome ko je vlasnik njihovih sredstava za
proizvodnju.
U naoj privredi, prema odredbama Zakona o preduzeu, postoji drutvena,
meovita, privatna, zadruna i dravna svojina. Shodno tome, prema svojinskim
oblicima, pojavljuju se i sledei tipovi preduzea:
drutvena,
meovita,
privatna i
dravna.
Osnovni tipovi preduzea prema svojini dati su fleksibilno. Tokom njihovog
poslovanja moe se dogoditi da sredstva ili deo sredstava promene vlasnika i da se time
promeni i tip preduzea. Na primer, ukoliko jedno drutveno preduzee loe posluje,
ostvari gubitak, neko privatno preduzee moe u njega uloiti sredstva, omoguiti mu da
prebrodi krizu i time bi od drutvenog nastalo meovito preduzee. Vremenom
otkupljivanjem ostatka drutvene svojine ono moe postati i privatno. Naa privreda se
upravo nalazi u fazi tranzicije- promeni svojinske strukture preduzea.
Pored navedenih kriterijuma, preduzea se meusobno razlikuju i prema formi
organizovanja. Mogui oblici organizovanja preduzea u svakoj privredi posebno se
definiu zakonskim aktima.

1.4. Oblici organizovanja preduzea

Prema Zakonu o preduzeima, u naoj privredi, preduzea mogu biti
organizovana u formi drutva lica ili drutva kapitala.
U drutva lica se ubrajaju ortako drutvo i komanditno drutvo, dok drutva
kapitala ine drutvo sa ogranienom odgovornou i akcionarsko drutvo. Svaki od

navedenih organizacionih oblika ima svoje karakteristike. Po emu se meusobno

razlikuju drutva lica i drutva kapitala?
Drutva lica odlikuju personalna svojstva, meusobno poznanstvo i poverenje
lanova, iz ega i proizilazi preuzimanje neograniene odgovornosti (ukljuivanje
celokupne imovine) za obaveze drutva. Smrt ili istupanje nekog lana drutva bitno se
odraavaju na funkcionisanje drutva, mogu dovesti do njegove likvidacije. Takoe se
prenos udela treim licima mora posebno regulisati.
Drutva kapitala karakterie iezavanje personalnih svojstava i dominacija
interesa kapitala. Udeli u drutvu su relativno lako prenosivi i drutvo ne prestaje da
postoji zbog injenica vezanih za njegove lanove (smrt, istupanje, poslovna
nesposobnost, itd.). Obaveza snoenja gubitaka u poslovanju svodi se na visinu sredstava
uloenih u rad drutva.
Ovu podelu ne treba suvie striktno shavtiti. Ona ima vie teorijski smisao, poto i
drutva lica imaju neke elemente drutva kapitala (posebno komanditno drutvo), i
drutva kapitala imaju neka svojstva drutva lica (posebno drutvo sa ogranienom
odgovornou). U sutini, svaki od navedenih organizacionih oblika treba posebno
posmatrati.
Oblici organizovanja preduzea se pre svega razlikuju po tome:
ko je osniva preduzea,
na koji nain se obezbeuju sredstva za poslovanje preduzea,
na koji nain osnivai preuzimaju obaveze preduzea,
kako se upravlja preduzeem,
kako se vri raspodela ostvarenih rezultata.
Prema ovim karakteristikama, ako posebni organizacioni oblici pojavljuju se:
ortako srutvo,
komanditno drutvo,
drutvo sa ogranienom odgovornou,
akcionarsko drutvo.
Vlasnik sredstva uz svojinski rizik bira i tip preduzea za koji smatra da e mu
najuspenije omoguiti maksimizaciju dobiti. Svaki tip preduzea ima svoja univerzalno
prihvaena svojstva, koja ga ine atraktivnim pod odreenim uslovima. Kombinacijom
relevantnih momenata (odnos raspoloivih i potrebnih stedstava, stepen rizika ulaganja,
oekivana dobit, mogue zakonske olakice i sl.) vlasnik bira onaj tip preduzea koji mu
u datom momentu najvie odgovara, sa mogunou da ga kasnije relativno lako
transformie u neki drugi tip za koji proceni da je perspektivniji.
Pri transformaciji preduzea iz jednog organizacionog oblika u drugi nije
neophono vriti likvidaciju postojeeg preduzea.

OBLICI ORGANIZOVANJA
PREDUZEA

DRUTVA LICA

DRUTVA KAPITALA

ORTAKO DRUTVO

AKCIONARSKO DRUTVO

KOMANDITNO DRUTVO

DRUTVO SA OGRANIENOM
ODGOVORNOU

Slika 2. Oblici organizovanja preduzea

1.4.1. Ortako drutvo

Ortako drutvo nastaje udruivanjem dva ili vie fizikih lica, u nameri da pod
zajednikom firmom, uz neogranienu solidarnu odgovornost svih lanova za obaveze
drutva, obavljaju neku privrednu delatnost. U sluaju neuspeha u poslovanju celokupna
imovina svih lanova ovog drutva ulazi u fond za pokrivanje postojeih obaveza.
lanovi uestvuju u dobiti drutva i snoaju gubitaka srazmerno svojim ulozima i
u skladu sa ugovorom o osnivanju. To znai da ukoliko fondovi preduzea ne bi bili
dovoljni za pokrie potraivanja, za to bi se koristila lina svojina lanova drutva.

1.4.2. Komanditno drutvo

Komanditno drutvo je drutvo koje se osniva ugovorom dva ili vie lica radi
obavljanja delatnosti pod zajednikom firmom. Specifinost ovog drutva je podela
imovinske odgovornosti za obaveze drutva. Odgovornost je ugovorom regulisana tako
da nekoliko lanova odgovaraju drutvu celokupnom svojom imovinom (solidarno
neogranieno), predstavljaju ga i upravljaju njegovim poslovima.

To su tzv. komplementari. Ostali lanovi drutva odgovaraju do visine sredstava

uloenih u drutvo, tj. solidarno ogranieno. Oni se nazivaju komanditori. Komplementar
moe biti samo fiziko lice, a komanditor i fiziko i pravno lice.

1.4.3. Akcionarsko drutvo

Akcionarsko drutvo je drutvo koje sredstva za osnivanje i poslovanje pribavlja
izdavanjem akcija. Osnivai akcionarskog drutva utvruju iznos sredstava koja su
potrebna za osnivanje i rad drutva (osnovna glavnica). Drutvo se moe osnovati
otkupom svih akcija prilikom osnivanja (simultano osnivanje) ili upuivanjem javnog
poziva za otkup akcija (sukcesivno osnivanje).
Akcija (deonica) jeste hartija od vrednosti. Ona je potvrda da je njen vlasnik
uloio odreena sredstva u dato preduzee, a iznos tih sredstava ini nominalnu vrednost
akcija. Na osnovu posedovanja akcija, njihov vlasnik ima pravo da, srazmerno svom delu
kapitala u ukupnom kapitalu, uestvuje u raspodeli ukupne dobiti (dividende), u
upravljanju akcionarskim preduzeem i u raspodeli imovine u sluaju likvidacije
akcionarskog preduzea.
Stvarna vrednost akcija zavisi, pre svega, od uspenosti poslovanja akcionarskog
drutva. Ukoliko ono ostvaruje dobit koja obezbeuje isplatu visokih dividendi, onda
njihova trina vrednost moe premaiti nominalnu. Takoe vai i suprotno- slabo
poslovanje moe potpuno obezvrediti akcije. Ulaganje u akcije nosi odreeni rizik i stoga
je prihod od akcija jedino zadovoljavajui ukoliko prevazilazi iznos koji bi se za isto
vreme dobio u vidu kamate na uloena sredstva. U emu se sastoji pogodnost, sa aspekta
akcionarskog drutva, pribavljanja sredstava putem akcija?
Preduzee na taj nain dolazi do potrebnih sredstava, a da pri tome ne mora da
plaa kamate, kao to bi to moralo sluaju korienja bankarskih kredita, ime bi dodatno
opteretilo svoje poslovanje. Takoe na taj nain se raspodeljuje i rizik poslovanja. Snose
ga svi akcionari zajedno do iznosa uloenih akcija. Analogno tome, raspodeljuje se i
ostvarena dobit i prenose upravljaka prava na akcionare.

1.4.4. Drutvo sa ogranienom odgovornou

Drutvo sa ogranienom odgovornou je oblik preduzea u koje se udruuje vie
lica (pravnih i/ili fizikih) sa ciljem da pod zajednikom firmom, uz odgovornost
ogranienu na unapred odreeni imovinski ulog, uestvuju u odreenom privrednom
poduhvatu radi koga se drutvo osniva. U sluaju propadanja ovakvog tipa preduzea,
poverioci imaju pravo na nadoknadu iz imovine lanova drutva samo do iznosa uloga
koji je dat u osnivaki fond. Ulozi osnivaa ne moraju biti jednaki, na osnovu ega
lanovi ovog drutva unapred odreuju stepen rizika koji ele da prihvate.
Drutvo sa ogranienom odgovornou je po nainu organizacije i snoenja rizika
najblie akcionarskom drutvu.

Mautim, za razliku od njega, svaki od lanova ima samo jedan ulog i ne moe ga
tako lako prenositi kao to se prenose akcije. Visina uloga obino odreuje uee u
ostvarenoj dobiti, kao i stepen prava u upravljanju drutvom. To se posebno definie
ugovorom o osnivanju drutva.

1.4.5. Oblici organizovanja preduzea u razvijenim trinim privredama

Kao osnovni organizacioni oblici preduzea u razvijenim trinim privredama
javljaju se:
inokosna preduzea,
ortaka preduzea i
korporacije.
Inokosna preduzea su vlasnitvo jednog lica koje celokupnom svojom imovinom
pokriva obaveze prema poslovnim partnerima i dravi. Ono samostalno upravlja
preduzeem i zapoljava jo nekoliko lanova porodice ili radnika. Ovaj tip preduzea
najee se javlja u onim privrednim delatnostima koje pokrivaju svakodnevne potrebe
graana (prodavnice, restorani, servisi i sl.) i ne zahtevaju velike poetne sume kapitala.
Ortaka preduzea nastaju udruivanjem sredstava dvojice ili vie vlasnika radi
zajednikog ostvarivanja profita. Kako se dogovoriti za obaveze preduzea definie se
ugovorom o osnivanju i mogue je da odgovaraju solidarno celokupnom svojom
imovinom (neogranieno), ogranino do visine uloga u preduzee ili kombinovano (neko
od ortaka celokupnom imovinom a ostali do visine uloga). U skladu sa tim odreuju se i
prava ortaka u upravljanju preduzeem i raspodeli ostvarenog profita. Ortaka preduzea
sreu se u slinim oblastima kao i inokosna preduzea, a esto se formiraju i radi
pruanja intelektualnih usluga (konsultantske firme, advokatske kue i sl.)
Korporacije (deonika drutva) prikupljaju kapital za poslovanje emitovanjem
deonica. Vlasnici deonica su suvlasnici korporacija, a broj deonica kojima raspolau
odreuje njihova u upravljanju i uee u ostvarenoj dobiti. Korporacije poseduju veliku
finansijsku i poizvodnu mo i njihova privredna snaga stalno raste. To im omoguuje da
ire svoje poslovanje i esto prerastaju granice nacionalnih drava. Tako nastaju
multinacionalne kompanije ija je privredna snaga nekad jaa od mnogih drava.

2. JAVNA PREDUZEA

2.1. Pojam javnog preduzea

Javno preduzee se osniva i posluje u skladu sa saveznim zakonom kojim se
ureuje pravni poloaj preduzea, kao i zakonom kojim se ureuje obavljanje delatnosti
od opteg interesa. Dravni kapital u javnom preduzeu podeljen je na akcije ili udele
odreene nominalne vrednosti i upisuje se u registar. Dravni kapital u javnom preduzeu
ine novana sredstva uloena od strane drave i pravo korienja nad stvarima i pravima
koja su u dravnoj svojini.
Delatnosti od opteg interesa, jesu delatnosti koje su kao takve odreene zakonom
u oblasti: proizvodnje, prenosa i distribucije elektrine energije; proizvodnje i prerade
uglja; istraivanja, proizvodnje, prerade, transporta i distribucije nafte i prirodnog i
tenog gasa; prometa nafte i naftnih derivata; eleznikog, potanskog i vazdunog
saobraaja; telekomunikacija; izdavanja slubenog glasila Republike Srbije;
informisanja; izdavanja udbenika; korienja, upravljanja, zatite i unapreivanja dobara
od opteg interesa (vode, putevi, mineralne sirovine, ume, plovne reke, jezera, obale,
banje, divlja), kao i komunalne delatnosti.
Javna preduzea se osnivaju u oblasti infrastrukture, komunalne delatnosti,
upravljanja dobrima od opteg interesa. Takoe se osnivaju i u oblastima koje su od
stratekog ili posebnog znaaja za Republiku.
Trenutno javna preduzea posluju u razliitim svojinskim i organizacionim
oblicima. Prema odredbama Zakona o preduzeima, ubudue e javna preduzea moi
jedino da osniva drava, odnosno jedninica lokale samouprave.
Nezavisno od tipa svojine ili oblika organizacije u upravljanju ovim preduzeem
uestvuje drava putem svojih predstavnika. Cilj uea drave je zatita drutvenih
interesa. esto se moe dogoditi da se interesi preduzea i drutva ne poklapaju. Na
primer, u interesu elektroprivrede moe biti da podigne cene elektrine energije, ali time
se istovremeno igroava standard stanovnitva. Zadatak predstavnika drave u tom
sluaju bi bio da proceni opravdanost zahteva i zatiti stanovnitvo od nerealnih cena.
Pored brige o cenama vodi se i briga o kvalitetu i obimu proizvoda i usluga koje se
pruaju stanovnitvu, a u domenu su javnih preduzea.
Kako javna preduzea obavljaju delatnosti od posebnog drutvenog interesa
drava propisuje i uslove koje moraju ispunjavati preduzea da bi se bavila ovim
delatnostima. Javna preduzea su, na primer: Gradsko zelenilo, Infostan, Gradska
istoa, itd.
Zbog posebnog znaaja delatnosti, kao javna preduzea u dravnoj svojini
organizovana su: preduzea za elezniki i PTT saobraaj, Elektroprivreda Srbije, Naftna
industrija Srbije, Preduzee za odravanje i izgradnju puteva i Preduzee za zatitu i
eksploataciju uma.

10

Slika 3. Broj javnih preduzea u gradovima Srbije

2.2. Oblici organizovanja za obavljanje delatnosti od opteg interesa

Delatnost od opteg interesa obavljaju javna preduzea. Delatnost od opteg
interesa mogu obavljati i drugi oblici preduzea, deo preduzea i preduzetnik, u skladu sa
saveznim zakonom kojim se ureuje pravni poloaj preduzea, zakonom kojim se ureuje
poloaj preduzetnika i zakonom kojim se ureuje obavljanje delatnosti od opteg interesa,
kad im nadleni organ poveri obavljanje te delatnosti. Drugi oblici preduzea, deo
preduzea i preduzetnik u obavljanju delatnosti od opteg interesa imaju isti poloaj kao i
javno preduzee, ukoliko odredbama zakona nije drugaije propisano.

2.3. Osnivanje javnog preduzea

Javno preduzee osniva Republika Srbija. Prava osnivaa ostvaruje Vlada
Republike Srbije.
Javno preduzee za obavljanje komunalne delatnosti ili delatnosti od znaaja za
rad organa jedinice lokalne samouprave moe da osnuje jedinica lokalne samouprave,
aktom koji donosi skuptina jedinice lokalne samouprave. U sluaju da skuptine jedinica
lokalne samouprave ne mogu da usaglase akt u istovetnom tekstu u zakonom
predvienom roku, taj akt donosi Vlada Republike Srbije. Javno preduzee moe da
osnuje i skuptina autonomne pokrajine.

11

Akt o osnivanju javnog preduzea pored odredaba utvrenih saveznim zakonom

kojim se ureuje pravni poloaj preduzea, sadri i odredbe o:
1) osnivakom kapitalu;
2) pravima, obavezama i odgovornostima preduzea i osnivaa u obavljanju
delatnosti od opteg interesa;
3) imovini koja se ne moe otuiti, odnosno imovini za ije je raspolaganje
(otuenje i pribavljanje) potrebna saglasnost osnivaa;
4) drugim pitanjima koja su od znaaja za nesmetano obavljanje delatnosti za koju
se osniva javno preduzee.

2.4. Cilj osnivanja i poslovanja

Javno preduzee se osniva i posluje radi:
1) obezbeivanja trajnog obavljanja delatnosti od opteg interesa i urednog
zadovoljavanja potreba korisnika proizvoda i usluga;
2) razvoja i unapreivanja obavljanja delatnosti od opteg interesa;
3) obezbeivanja tehniko-tehnolokog i ekonomskog jedinstva sistema i
usklaenosti njegovog razvoja;
4) sticanja dobiti;
5) ostvarivanja drugog zakonom utvrenog interesa.

2.5. Uslovi za obavljanje delatnosti od opteg interesa

Javna preduzea, drugi oblici preduzea i preduzetnik mogu da otponu
obavljanje delatnosti od opteg interesa kad nadleni dravni organ utvrdi da su ispunjeni
uslovi za obavljanje te delatnosti u pogledu:
1) tehnike opremljenosti;
2) kadrovske osposobljenosti;
3) zatite na radu;
4) zatite i unapreenja ivotne sredine;
5) drugih uslova propisanih ovim zakonom i zakonom kojim se ureuje
obavljanje delatnosti od opteg interesa.
Drugi oblici preduzea i preduzetnik mogu da otponu obavljanje delatnosti od
opteg interesa ako imaju zakljuen ugovor o pravima i obavezama u obavljanju
delatnosti od opteg interesa.
Prava, obaveze i odgovornosti izmeu javnih preduzea ili preduzea sa
veinskim ueem dravnog kapitala, koja obavljaju delatnost od opteg interesa i
drave, odnosno jedinice lokalne samouprave ili autonomne pokrajine, ureuju se aktom
o osnivanju, a pojedina prava i obaveze mogu se urediti i ugovorom u skladu s zakonom
kojim se ureuje obavljanje delatnosti od opteg interesa.

12

Ugovor sadri naroito odredbe o:

1) radu i poslovanju preduzea, odnosno preduzetnika;
2) pravima i obavezama u pogledu korienja sredstava u dravnoj svojini za
obavljanje delatnosti od opteg interesa, u skladu sa zakonom;
3) obavezama preduzea, odnosno preduzetnika u pogledu obezbeivanja uslova
za kontinuirano, uredno i kvalitetno zadovoljavanje potreba korisnika
proizvoda i usluga;
4) meusobnim pravima i obavezama u sluaju kada nisu obezbeeni ekonomski i
drugi uslovi za obavljanje delatnosti od opteg interesa;
5) pravima i obavezama u sluaju poremeaja u poslovanju preduzea;
6) drugim pravima i obavezama koja proizilaze iz odredaba zakona kojim se
ureuje obavljanje pojedine delatnosti od opteg interesa i ovog zakona;
7) drugim pitanjima koja su od znaaja za ostvarivanje i zatitu opteg interesa.
Ugovor zakljuuju Vlada Republike Srbije, odnosno izvrni organ jedinice
lokalne samouprave ili autonomne pokrajine uz saglasnost Vlade Republike Srbije i
preduzee, odnosno preduzetnik, koji obavlja delatnost od opteg interesa, pre
otpoinjanja obavljanja te delatnosti.

2.6. Imovina
Imovinu javnog preduzea i drugih oblika preduzea koja obavljaju delatnost od
opteg interesa, ine pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima, novana
sredstva i hartije od vrednosti i druga imovinska prava, ukljuujui i pravo korienja
dobara u dravnoj svojini, odnosno dobara od opteg interesa. Preduzea za obavljanje
delatnosti od opteg interesa, mogu koristiti i sredstva u dravnoj i drugim oblicima
svojine, u skladu sa zakonom, osnivakim aktom i ugovorom.
Javna preduzea i preduzea sa veinskim ueem dravnog kapitala, koja
obavljaju delatnost od opteg interesa, imaju svoju imovinu kojom upravljaju i raspolau
u skladu sa saveznim zakonom kojim se ureuje pravni poloaj preduzea, zakonom
kojim se ureuje obavljanje delatnosti od opteg interesa, osnivakim aktom i ugovorom.
Javno preduzee za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom.

2.7. Organi javnog preduzea

Organi javnog preduzea jesu:
1) upravni odbor, kao organ upravljanja;
2) direktor, kao organ poslovoenja;
3) nadzorni organ, kao organ nadzora.

13

Upravni odbor i direktor javnog preduzea ine upravu javnog preduzea.

Osnivakim aktom ili statutom javnog preduzea moe se utvrditi da se u javnom
preduzeu bira i izvrni odbor direktora.
Predsednika i lanove upravnog odbora javnog preduzea imenuju i razreavaju
saglasno osnivai, a ukoliko se ta saglasnost ne postigne u roku predvienom ovim
zakonom, predsednika i lanove upravnog odbora imenuje i razreava Vlada Republike
Srbije. Predstavnici zaposlenih predlau se na nain utvren statutom.
Osnivakim aktom javnog preduzea utvruje se broj lanova upravnog odbora,
kao i njihov mandat. Predsednik upravnog odbora ima zamenika koga odreuje osniva
aktom o imenovanju upravnog odbora.
Aktom o imenovanju predsednika i lanova upravnog odbora javnog preduzea
moe se odrediti da predsednik upravnog odbora ostvaruje u javnom preduzeu prava i
obaveze iz radnog odnosa. lanovi upravnog odbora imaju pravo na odgovarajuu
naknadu za rad u upravnom odboru, iju visinu utvruje upravni odbor javnog preduzea,
na osnovu kriterijuma sadranih u godinjem programu poslovanja javnog preduzea.
Direktora javnog preduzea imenuju i razreavaju saglasno osnivai u roku
predvienom ovim zakonom, a ukoliko se ta saglasnost ne postigne, direktora imenuje i
razreava Vlada Republike Srbije. Osnivakim aktom javnog preduzea utvruje se
mandat direktora.
Osniva moe do imenovanja direktora javnog preduzea da imenuje vrioca
dunosti direktora. Vrilac dunosti direktora moe obavljati tu funkciju najdue jednu
godinu.
Upravni odbor javnog preduzea ima delokrug upravnog odbora i skuptine,
utvren saveznim zakonom kojim se ureuje pravni poloaj preduzea i statutom.
Direktor javnog preduzea ima delokrug utvren saveznim zakonom kojim se ureuje
pravni poloaj preduzea i statutom. Nadzorni odbor javnog preduzea ima delokrug
utvren saveznim zakonom kojim se ureuje pravni poloaj preduzea i statutom.

2.8. Opti akti i upis u registar

Opti akti javnog preduzea su statut i drugi opti akti utvreni zakonom. Drugi
oblici preduzea koji obavljaju delatnost od opteg interesa imaju opte akte u skladu sa
saveznim zakonom kojim se ureuje pravni poloaj preduzea.
Javna preduzea i drugi oblici preduzea koji obavljaju delatnost od opteg
interesa upisuju se u sudski registar u skladu sa saveznim zakonom kojim se ureuje
pravni poloaj preduzea, Zakonom o javnim preduzeima i zakonom kojim se ureuje
obavljanje delatnosti od opteg interesa.
Preduzetnik koji obavlja delatnost od opteg interesa upisuje se u registar u skladu
sa saveznim zakonom kojim se ureuje pravni poloaj preduzea, zakonom kojim se
ureuje poloaj preduzetnika, ovim zakonom i zakonom kojim se ureuje obavljanje
delatnosti od opteg interesa.

14

2.9. Osnivaka prava i ulaganje kapitala

Javna preduzea i preduzea sa veinskim ueem dravnog kapitala, koja
obavljaju delatnost od opteg interesa, mogu osnovati zavisno drutvo kapitala za
obavljanje delatnosti iz predmeta svog poslovanja utvrenog osnivakim aktom. Na akt
saglasnost daje Vlada Republike Srbije, odnosno nadleni organ jedinice lokalne
samouprave ili autonomne pokrajine i Vlada Republike Srbije, kad Republika nije
osniva.
Odluku o raspodeli dobiti donosi upravni odbor javnog preduzea uz saglasnost
Vlade Republike Srbije.
Javna preduzea, kao i preduzea sa veinskim ueem dravnog kapitala, koja
obavljaju delatnost od opteg interesa i drugi oblici preduzea koja obavljaju delatnost od
opteg interesa mogu ulagati kapital u druga drutva kapitala za obavljanje delatnosti od
opteg interesa ili delatnosti koja nije delatnost od opteg interesa, na osnovu prethodne
saglasnosti Vlade Republike Srbije.
Predlog za davanje saglasnosti, Vladi Republike Srbije podnosi ministarstvo
nadleno za odgovarajuu oblast.

2.10. Raspodela dobiti i unapreenje rada i razvoja

Odluku o raspodeli dobiti donosi upravni odbor javnog preduzea uz saglasnost
Vlade Republike Srbije.
Unapreenje rada i razvoja javnog preduzea zasniva se na dugoronom i
srednjoronom planu rada i razvoja. Za svaku kalendarsku godinu javno preduzee
donosi godinji program poslovanja.
Godinji program poslovanja posebno prikazuje planirane izvore prihoda i
pozicije rashoda po namenama, kriterijume za korienje sredstava za pomo, sportske
aktivnosti, propagandu i reprezentaciju, kao i kriterijume za odreivanje zarade
predsednika upravnog odbora i odreivanje naknade za rad predsednika nadzornog
odbora i lanova upravnog i nadzornog odbora. Na planove i programe saglasnost daje
Vlada Republike Srbije, na predlog nadlenog ministarstva.

2.11. Promena delatnosti, sedita i firme

Javno preduzee moe, pored delatnosti za ije je obavljanje osnovano, da obavlja
i druge delatnosti uz saglasnost osnivaa. Promena sedita i firme javnog preduzea vri
se uz saglasnost osnivaa, na nain utvren osnivakim aktom javnog preduzea.

15

2.12. Naknada za korienje dobara od opteg interesa

Javna preduzea, drugi oblici preduzea i preduzetnik, kada u obavljanju
delatnosti od opteg interesa koriste dobra od opteg interesa, plaaju naknadu za
korienje tih dobara u skladu sa zakonom kojim se ureuje obavljanje delatnosti od
opteg interesa, odnosno zatita, unapreenje i korienje dobara od opteg interesa.

2.13. Ovlaenja osnivaa i obezbeivanje zatite opteg interesa

U sluaju poremeaja u poslovanju javnog preduzea i preduzea sa veinskim
ueem dravnog kapitala, koje obavlja delatnost od opteg interesa, osniva moe
preduzeti mere kojima e obezbediti uslove za nesmetano funkcionisanje preduzea i
obavljanje delatnosti za koje je preduzee osnovano, osim ako je osnivakim aktom i
zakonom kojim se ureuje obavljanje delatnosti od opteg interesa drugaije odreeno, a
naroito:
1) promenu unutranje organizacije javnog preduzea;
2) razreenje organa koje imenuje i imenovanje privremenih organa preduzea;
3) ogranienja prava pojedinih delova preduzea da istupaju u pravnom prometu
sa treim licima;
4) ogranienje u pogledu prava raspolaganja pojedinim sredstvima u dravnoj
svojini;
5) druge mere odreene zakonom kojim se ureuju uslovi i nain obavljanja
delatnosti od opteg interesa i osnivakim aktom.
Kad poremeaj u poslovanju javnog preduzea iji je osniva jedinica lokalne
samouprave, odnosno autonomna pokrajina moe imati za posledicu ugroavanje ivota i
zdravlja ljudi ili imovine, a nadleni organ osnivaa ne preduzme blagovremeno potrebne
mere, te mere moe preduzeti Vlada Republike Srbije.
Za vreme ratnog stanja ili neposredne ratne opasnosti osniva moe u javnom
preduzeu i preduzeu sa veinskim ueem dravnog kapitala koje obavlja delatnost od
opteg interesa, utvrditi organizaciju za izvravanje poslova od stratekog znaaja za
Republiku.
Radi obezbeivanja zatite opteg interesa u javnom preduzeu, Vlada Republike
Srbije, odnosno nadleni organ jedinice lokalne samouprave ili autonomne pokrajine uz
saglasnost Vlade Republike Srbije, kad Republika nije osniva, daje saglasnost na:
1) statut;
2) davanje garancija, avala, jemstava, zaloga i drugih sredstava obezbeenja za
poslove koji nisu iz okvira delatnosti od opteg interesa;
3) tarifu (odluku o cenama, tarifni sistem i dr.), osim na odluku o cenama
proizvoda i usluga koje su na saveznom nivou;
4) raspolaganje (pribavljanje i otuenje) imovinom preduzea vee vrednosti, koja
je u neposrednoj funkciji obavljanja delatnosti od opteg interesa, utvrenom
osnivakim aktom;

16

5) akt o optim uslovima za isporuku proizvoda i usluga;

6) ulaganje kapitala;
7) statusne promene;
8) akt o proceni vrednosti dravnog kapitala i iskazivanju tog kapitala u akcijama,
kao i na program i odluku o svojinskoj transformaciji;
9) druge odluke, u skladu sa zakonom kojim se ureuje obavljanje delatnosti od
opteg interesa i osnivakim aktom.
Ostvarivanje opteg interesa u drugim oblicima preduzea koja obavljaju
delatnost od opteg interesa za Republiku, odnosno za jedinicu lokalne samouprave ili
autonomnu pokrajinu, obezbeuje se davanje saglasnosti Vlade Republike Srbije,
odnosno nadlenog organa jedinice lokalne samouprave ili autonomne pokrajine uz
saglasnost Vlade Republike Srbije na:
1) statut;
2) tarifu (odluku o cenama, tarifni sistem i dr.) osim na odluku o cenama
proizvoda i usluga koje su na saveznom nivou;
3) druge odluke u skladu sa zakonom kojim se ureuje obavljanje pojedine
delatnosti od opteg interesa i ugovorom.

2.14. Ostvarivanje prava na trajk

U javnom preduzeu i drugim oblicima preduzea koji obavljaju delatnost od
opteg interesa pravo na trajk zaposleni ostvaruju u skladu sa saveznim zakonom kojim
se ureuju uslovi za organizovanje trajka, kolektivnim ugovorom i aktom osnivaa,
odnosno poslodavca o minimumu procesa rada.
U sluaju da se u javnom preduzeu, odnosno u drugom obliku preduzea koje
obavlja delatnost od opteg interesa, ne obezbede uslovi za ostvarivanje minimuma
procesa rada, ministarstvo nadleno za oblast u okviru koje je ta delatnost, preduzima
neophodne mere, ako oceni da mogu nastupiti tetne posledice za ivot i zdravlje ljudi ili
njihovu bezbednost i bezbednost imovine ili druge tetne neotklonjive posledice, i to:
1) uvoenje radne obaveze;
2) angaovanje radnika iz drugih tehniko-tehnolokih sistema i drugih radnika;
3) pokretanje postupka za utvrivanje odgovornosti direktora i predsednika i
lanova upravnog odbora javnog preduzea.

17

Zakljuak
Iz ovde navedenog dolazimo do zakljuka da je preduzee bitan inilac jednog
drutva i drave, njene stope razvoja i ekonomske jaine i stabilnosti. Po ugledu na
razvijene zemlje sveta i mi bismo sada u naoj dravi u vreme tranzicije i promena u
drutvu trebali da svoju privredu i razvoj usmerimo ka malim i srednjim preduzeima.
Stimulisati treba prvenstveno mlade, ambiciozne, preduzimljive ljude da usmere svoje
sposobnosti na formiranje istih. Mislim da bi i drava morala da osmisli strategiju u
podsticanju osnivanja i unapredenja malih i srednjih preduzea koja sutra mogu da budu
nosioci privrednih aktivnosti. Raznim olakicama i subvencijama da izade u susret
pokretanju navedenih preduzea.
Proces tranzicije koji se neminovno namee, na putu do konanog cilja, prole su
mnoge zemlje sadanje lanice EU, pa otuda isti nije mimoiao ni Srbiju.
Privreda Srbije je tokom decenija konstantno uruavana. Usled ratnih neprilika delimino
ili totalno uniteni industrijski objekti uz gubitak trita, uslovili su drastian pad obima
proizvodnje.U uslovima kada privreda Srbije samo delimino funkcionie, broj
nezaposlenih se stalno uveava, standard graana u skladu sa kupovnom moi, naravno,
ima tendenciju svakodnevnog opadanja.
Reenje nagomilanih problema, treba traiti u oekivanju novih investicionih
ulaganja od strane domaih i inostranih investitora. Uvoenjem sveeg kapitala u
privredne tokove Srbije rezultiralo bi rastom industrijske proizvodnje, znaajnim
smanjenjem broja nezaposlenih i jaanjem standarda graana. Eliminisanjem sive
ekonomije i povratkom izgubljenog trita, savesnim i odgovornim poslovanjem,
povratili bismo ranije godinama stican ugled u poslovnom svetu.

18

Literatura

Kisi S., Perovi-Jovanovi M. Ekonomika preduzea, principi i primena

( Beogradska poslovna kola- Visoka kola strukovnih studija, Beograd, 2010)
Zakon o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg interesa (".
", . 25/2000, 25/2002, 107/2005 108/2005 - .)

Bogdanovi D., Ivanievi G. Osnovi ekonomije ( Zavod za udbenike i nastavna

sredstva, Beograd, 2004)

www.wikipedia.org

www.scribd.com

www.economist.com

www.emagazin.co.yu

19