Preveo s portugalskog

Radoje Tati

Naslov originala
Paulo Coelho
O Alquimista

Copyright 1988 by Paulo Coelho

Izdanje ove knjige objavljeno je u saradnji sa Sant Jordi
Asociados Agencia Literaria S.L.U., Barselona, panija.
Sva prava pridrana.
http://paulocoelhoblog.com
Translation copyright za srpsko izdanje 2013, LAGUNA

Mojim srpskim itaocima, s ljubavlju,

Paulo Koeljo

Posveeno .,
Alhemiaru koji poznaje i koristi tajne velikog dela

O Marija,
zaela bez greha,
moli se za nas koji se u tebe uzdamo.

A kad iahu putem i On ue u jedno selo, a ena neka, po

imenu Marta, primi ga u svoju kuu.
I u nje bee sestra, po imenu Marija, koja i sede kod nogu
Isusovih i sluae besedu njegovu.
A Marta se bee zabunila kako e ga doekati, i prikuivi se ree:
Gospode! Zar ti ne mari to me sestra moja ostavi
samu da sluim? Reci joj, dakle, da mi pomogne.
A Isus odgovarajui ree joj:
Marta! Marta! Brine se i trudi za mnogo, a samo
je jedno potrebno. Ali je Marija dobri deo izabrala, koji se
nee uzeti od nje.
Jevanelje po Luci, 10: 3842
(prevod Vuka St. Karadia u red. SAS SPC)

Sadraj
Predgovor povodom dvadeset pet godina
od prvog izdanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Prolog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Prvi deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
Drugi deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
Epilog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195
Intervju sa Paulom Koeljom . . . . . . . . . . . . . . . 201
O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207

Predgovor

povodom dvadeset pet godina

od prvog izdanja*

Kada je Alhemiar prvi put objavljen, pre dvadeset pet

godina, u mome rodnom Brazilu niko ga nije zapazio.
Izvesni knjiar iz severoistonog kutka zemlje saoptio mi
je da je za prvih nedelju dana po izlasku iz tampe kupljen
jedan jedini primerak. Prolo je est meseci dok pomenuti
knjiar nije prodao i drugi primerak a kupila ga je ista
osoba koja je uzela i onaj prvi! Ko zna koliko je vremena
proteklo dok nije prodat i trei. Potkraj te godine postalo
je svima jasno da Alhemiar nema prou. Moj prvi izdava
odluio je da me se otrese i ponitio na ugovor. Time
je oprao ruke od tog projekta i prepustio mi da knjigu
uzmem pod svoje. Imao sam etrdeset jednu godinu i bio
potpuno beznadean.
Ali veru u tu knjigu ni na tren nisam izgubio, niti sam
se pokolebao u svome snu. Zato to sam u njoj bio ja, itav
ja, srcem i duom. iveo sam sopstvenom metaforom.
ovek kree na putovanje, sanjajui o nekom divnom ili
* Prevela s engleskog Dubravka Srekovi Divkovi.

16

Paulo Koeljo

arobnom mestu, u potrazi za nekim neznanim blagom.

Na kraju svoga putovanja, on shvata da je blago sve vreme
bilo kod njega. Koraao sam stopama svoje Line Legende,
a moje blago bilo je umee pisanja. eleo sam da to blago
podelim sa svima na svetu.
Kao to sam napisao u Alhemiaru, kad neto elimo,
itav kosmos se zaveri kako bi nam pomogao da to ostvarimo. Krenuo sam da kucam i na vrata drugih izdavaa.
Jedna su se otvorila; izdava koji me je iza njih doekao
poverovao je u mene i moju knjigu i pristao da prui Alhemiaru jo jednu priliku. Polako, za nju se raulo od usta
do usta i konano je poela da se prodaje 3.000 primeraka, pa 6.000, pa 10.000, knjigu po knjigu.
Moji potonji izdavai irom sveta pristali su da je
ponude meunarodnoj italakoj publici. Ali svejedno je
potrajala ta prodaja dok je knjiga postepeno nalazila svoje
itaoce, ba kao to se dogodilo i u Brazilu.
Alhemiar je postao spontan i organski fenomen.
U meuvremenu je preveden na osamdeset jezika, ime
je postao jedna od najprevoenijih knjiga.
I dalje me ljudi pitaju jesam li znao da e Alhemiar
postii takav ogroman uspeh. Moj odgovor glasi: nisam.
Kako sam mogao znati? Kada sam seo da piem Alhemiara, samo sam znao da elim da piem o svojoj dui. Da
elim da piem o svom zadatku da pronaem sopstveno
blago. Da elim da pratim znamenja, jer jo tada sam znao
da su znamenja jezik boji.
Iako Alhemiar sada slavi svoju dvadeset petu godinjicu, nipoto nije postao mrtva prolost. Ta knjiga je
izuzetno iva. Isto kao to ive moje srce i dua, ona i
nadalje ivi svakoga dana, jer moje srce i moja dua nalaze

Alhemiar

17

se u njoj. Ja sam mali pastir Santijago u potrazi za mojim

blagom, ba kao to ste i vi mali pastir Santijago u potrazi
za vaim sopstvenim blagom. Pria o jednoj linosti biva
pria o svakome, i zadatak jednog oveka biva zadatak
svekolikog ljudskog roda, te zato i verujem da se Alhemiar, sve ove godine, reito obraa ljudima iz razliitih
kultura irom sveta, dotie im duu i duh, podjednako
svima, bez predrasuda.
Redovno iitavam Alhemiara iznova i svaki put doivim ista ona oseanja koja sam doiveo kada sam ga i prvi
put itao. Osetim sreu, jer u toj knjizi sam istovremeno
sav ja i u njoj ste svi vi. Osetim sreu i zato to znam da
nikako vie ne mogu biti sam. Kuda god da kroim, ljudi
e me razumeti. Razumee moju duu. To me i nadalje
ispunjava nadom. Kada itam o sukobima irom sveta
politikim, ekonomskim, kulturnim sukobima podsetim se da imamo tu mo da izgradimo most kojim emo
savladati jaz. Sve i ako ne razume moju veru ili moju politiku, moj sused moe razumeti moju priu. A ako moe
razumeti moju priu, onda nikada nee ni biti preterano
udaljen od mene. Uvek imam tu mo da izgradim most.
Uvek postoji prilika za pomirenje, prilika da jednoga dana
on i ja sednemo zajedno za sto i stavimo taku na nae
dugotrajne sukobe. Tog dana e mi on ispripovedati svoju
priu, a ja njemu svoju.

PROLOG

lhemiar uze knjigu koju je neko iz karavana poneo

sa sobom. Knjiga je bila bez korica, ali on je uspeo
da utvrdi da je njen autor Oskar Vajld. Listajui knjigu
naiao je na priu o Narcisu.
Alhemiar je poznavao legendu o Narcisu, lepom mladiu koji je iao da posmatra sopstvenu lepotu koja se
ogledala u jezeru. Toliko je bio opinjen samim sobom
da je jednog dana pao u jezero i utopio se. Na mestu gde
je pao nikao je cvet koji su nazvali narcis.
Ali Oskar Vajld nije tako zavrio ovu priu.
On je napisao da su, kada je Narcis umro, dole umske nimfe i zatekle dotle slatkovodno jezero pretvoreno u
krag slanih suza.
Zato plae? upitae umske nimfe.
Plaem za Narcisom ree jezero.
Ah, nimalo nas ne udi to plae zbog Narcisa
nastavie one. I pored toga to smo mi sve stalno trale
za njim po umi, ti si bilo jedino koje je imalo priliku da
izbliza posmatra njegovu lepotu.

22

Paulo Koeljo

Pa zar je Narcis bio lep? upita jezero.

A ko bi to od tebe mogao bolje da zna? odgovorie
iznenaene nimfe. Na kraju krajeva, on se svakoga dana
sa tvojih obala naginjao nad tebe.
Jezero je za trenutak zautalo. Najzad ree:
Ja plaem za Narcisom, ali nikad nisam primetilo da
je Narcis lep.
Oplakujem Narcisa zato to sam, uvek kada bi se on
nagao nad mene, moglo u dnu njegovih oiju da vidim
odraz sopstvene lepote.
Lepe li prie, ree Alhemiar.

PRVI DEO

ladi se zvao Santjago. Poela je da pada no kada

je sa svojim stadom stigao do stare naputene
crkve. Njen krov odavno se obruio, a jedna ogromna
egipatska smokva izrasla je na mestu gde je nekada bila
crkvena riznica.
Odluio je da tu provede no. Uterao je sve ovce kroz
ruevna vrata, a zatim je naslonio na njih nekoliko dasaka
kako mu ovce ne bi pobegle tokom noi. Nije bilo vukova
u tom kraju, ali ponekad se deavalo da mu tokom noi
neka od ivotinja pobegne i on bi onda proveo itav naredni dan traei zalutalu ovcu.
Na tlo je prostro svoj ogrta i legao, dok mu je knjiga
koju je upravo proitao posluila kao uzglavlje. Prisetio
se pre nego to e zaspati da bi trebalo da pone da ita
deblje knjige: itanje bi due trajalo, a i nou bi mu bolje
posluile kao uzglavlje.
Bilo je jo uvek mrano kada se probudio. Pogledao je
navie i video svetlost zvezda kroz polusruen krov.

26

Paulo Koeljo

Hteo sam da spavam malo due, pomisli on. Ponovo

je usnio isti san kao prole nedelje i opet se probudio pre
njegovog kraja.
Ustao je i popio gutljaj vina. Zatim je uzeo tap i poeo
da budi ovce koje su jo spavale. Ve je primetio da bi
veina ovaca poela da se budi im bi se on probudio.
Kao da je postojala neka tajanstvena energija koja je povezivala njegov ivot sa ivotima tih ovaca s kojima je ve
dve godine lutao zemljom u potrazi za vodom i hranom.
Toliko su se ve navikle na mene da poznaju moj raspored, ree tiho. Onda se malo zamisli i doe do zakljuka
da bi moglo da bude i suprotno: da je upravo on taj koji
se navikao na njihovu satnicu.
Ipak, bilo je jo nekih ovaca koje su se due budile.
Mladi je uz pomo tapa budio jednu po jednu, dozivajui ih po imenu. Uvek je verovao da su ovce u stanju
da razumeju to to im on govori. Zbog toga je imao obiaj da im ponekad ita delove knjiga koji su ga najvie
impresionirali, ili im je priao o usamljenosti i radosti
jednog pastira u polju, ili je naglas komentarisao najnovije
dogodovtine u gradovima kroz koje su obino prolazili.
Poslednja dva dana, meutim, najradije je priao o
jednoj temi: o devojci, erci jednog trgovca, koja je ivela
u gradu u koji je trebalo da stignu za etiri dana. Samo
je jednom bio tamo, prethodne godine. Trgovac je imao
radnju s tekstilom i uvek je voleo da lino prisustvuje ianju ovaca da bi izbegao bilo kakvu prevaru. Neki prijatelj
pokazao mu je tu radnju i pastir je tamo oterao svoje ovce.