POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR

ZA ZAPOSLENE U OSNOVNIM I SREDNJIM KOLAMA I DOMOVIMA UENIKA

("Sl. glasnik RS", br. 12/2009)

I OSNOVNE ODREDBE
lan 1
Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim kolama i domovima uenika
(u daljem tekstu: Ugovor) ureuju se prava, obaveze i odgovornosti iz rada i po osnovu rada
zaposlenih u osnovnim kolama, srednjim kolama i domovima uenika (u daljem tekstu: zaposleni)
kojima se sredstva za plate obezbeuju u budetu Republike Srbije, postupak izmene i dopune
Ugovora, kao i meusobni odnosi uesnika Ugovora.
lan 2
Ugovor se neposredno primenjuje u svim osnovnim kolama, srednjim kolama i domovima
uenika (u daljem tekstu: ustanove) iz lana 1. Ugovora.
Poslodavac u smislu Ugovora jeste ustanova.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca mogu se utvrditi vea prava od prava utvrenih Ugovorom,
kao i druga prava koja nisu utvrena Ugovorom, u skladu sa zakonom.
lan 3
Ugovor se zakljuuje na vreme od tri godine.
II RADNI ODNOSI
1. Zasnivanje radnog odnosa
lan 4
Radni odnos u ustanovi zasniva se ugovorom o radu sa licem koje, pored zakonskih uslova,
ispunjava i posebne uslove utvrene pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.
lan 5
Pre poetka kolske godine naelnici kolskih uprava, aktivi direktora i reprezentativni sindikati
duni su da zajedniki razmatraju listu zaposlenih za ijim radom je u potpunosti ili delimino
prestala potreba u toj kolskoj godini.
Izbor i prijem lica u radni odnos, na osnovu konkursa, vri direktor, pod uslovom da se prethodno
preuzimanjem nije mogao zasnovati radni odnos sa licem iz stava 1. ovog lana, koje ispunjava
uslove utvrene aktom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.
Pre prijema u radni odnos, poslodavac je u obavezi da pribavi miljenje reprezentativnog sindikata
ustanove. U sluaju da postoji nesaglasnost, preporuku donosi ministar nadlean za poslove
prosvete.
Rok za davanje miljenja i preporuke je sedam dana od dana prijema zahteva.
lan 6
Direktor je duan da, pri podnoenju periodinih izvetaja o radu ustanove, obavesti reprezentativni
sindikat u ustanovi o izvrenom prijemu u radni odnos.

2. Struno osposobljavanje i usavravanje

lan 7
Zaposleni ima pravo i obavezu da se, u toku radnog odnosa, stalno struno osposobljava i
usavrava.
Poslodavac je obavezan da utvrdi nain strunog osposobljavanja i usavravanja zaposlenog, u
skladu sa programima nadlenog ministarstva i sredstvima obezbeenim u budetu jedinice lokalne
samouprave.
Ukoliko poslodavac ne obezbedi upuivanje zaposlenog na struno osposobljavanje i usavravanje,
zaposleni ne moe snositi posledice po ovom osnovu.
3. Radno vreme
3.1. Puno radno vreme
lan 8
Puno radno vreme zaposlenog iznosi 40 asova.
Nastavniku, vaspitau i strunom saradniku na poetku kolske godine izdaje se reenje o
godinjem i nedeljnom zaduenju fonda asova.
3.2. Nepuno radno vreme
lan 9
Nepuno radno vreme jeste radno vreme koje je krae od punog radnog vremena, u skladu sa
zakonom.
Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvruju se poslovi na kojima se obavlja rad sa
nepunim radnim vremenom.
3.3. Skraeno radno vreme
lan 10
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, odnosno pravilnikom o radu, u skladu sa zakonom,
utvruju se poslovi na kojima se rad obavlja sa skraenim radnim vremenom, zbog tekih, napornih
i po zdravlje tetnih uslova rada.
3.4. Prekovremeni rad
lan 11
Na zahtev poslodavca, zaposleni je duan da radi due od punog radnog vremena, u skladu sa
Zakonom o radu, i to u sluaju:
1) vie sile,
2) prijema i obrade dokumenata i podataka za prijemni ispit,
3) obavljanja kvalifikacionog i prijemnog ispita,
4) izvravanja drugih poslova - kada je neophodno da se u odreenom roku zavri posao.
Poslodavac je duan da zaposlenom, pre poetka obavljanja prekovremenog rada, izda reenje o
razlozima i trajanju prekovremenog rada i nalog za isplatu uveane plate u skladu sa zakonom.
3.5. Raspored radnog vremena
lan 12
Godinjim programom rada ustanove utvruje se raspored radnog vremena zaposlenih.
4. Odmori i odsustva

4.1. Odmor u toku dnevnog rada

lan 13
Odmor u toku dnevnog rada traje 30 minuta za puno radno vreme i, po pravilu, ne moe se koristiti
u prva dva sata nakon poetka, niti u poslednja dva sata pre zavretka radnog vremena, odnosno za
nastavnike tokom neposrednog obrazovno-vaspitnog rada.
Raspored korienja odmora u toku dnevnog rada utvruje poslodavac.
4.2. Godinji odmor
lan 14
U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godinji odmor, u skladu sa zakonom i
Ugovorom.
Duina godinjeg odmora utvruje se tako to se zakonski minimum od 20 radnih dana uveava po
osnovu:
1. doprinosa na radu:
1) za ostvarene izuzetne rezultate - 4 radna dana,
2) za vrlo uspene rezultate - 3 radna dana,
3) za uspene rezultate - 2 radna dana;
2. uslova rada:
1) rad sa skraenim radnim vremenom - 3 radna dana,
2) redovan rad subotom, nedeljom i rad nou - 2 radna dana,
3) rad u dve i vie ustanova - 2 radna dana;
3. radnog iskustva:
1) od 5 do 10 godina rada - 2 radna dana,
2) od 10 do 20 godina rada - 3 radna dana,
3) od 20 do 30 godina rada - 4 radna dana,
4) preko 30 godina rada - 5 radnih dana;
4. obrazovanja i osposobljenosti za rad:
1) za visoko obrazovanje - 3 do 4 radna dana,
2) za srednje obrazovanje u trajanju od etiri godine, specijalistiko obrazovanje nakon srednjeg
obrazovanja ili vie obrazovanje - 2 radna dana,
3) za osnovno obrazovanje, osposobljenost za rad u trajanju od jedne godine, obrazovanje za rad u
trajanju od dve godine ili srednje obrazovanje u trajanju od tri godine - 1 radni dan;
5. socijalnih uslova:
1) roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju sa jednim maloletnim detetom - 2 radna dana,
2) roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju za svako naredno maloletno dete po 1 radni dan,
3) roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju sa detetom koje ima potekoe u razvoju - 3 radna
dana,
4) invalidu - 3 radna dana.
Doprinos na radu utvruje se optim aktom poslodavca.
lan 15

Raspored korienja godinjeg odmora nastavnog osoblja utvruje se godinjim programom rada
ustanove, a za nenastavno osoblje, u zavisnosti od potrebe posla, planom korienja godinjih
odmora.
4.3. Plaeno odsustvo
lan 16
Zaposleni ima pravo na plaeno odsustvo u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u toku
kalendarske godine, u sluaju:
1) sklapanja braka - 7 radnih dana,
2) poroaja supruge - 5 radnih dana,
3) poroaja lana ue porodice - 1 radni dan,
4) tee bolesti lana ue porodice - 5 radnih dana,
5) selidbe u isto mesto stanovanja - 2 radna dana,
6) selidbe u drugo mesto stanovanja - 3 radna dana,
7) elementarne nepogode - 5 radnih dana,
8) uestvovanja u kulturnim i sportskim priredbama do 2 radna dana,
9) korienja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti do 7 radnih
dana,
10) uestvovanja na sindikalnim susretima, seminarima, obrazovanju za sindikalne aktivnosti i dr.
do 7 radnih dana,
11) strunog usavravanja do 7 radnih dana.
Pored prava na odsustvo iz stava 1. ovog lana, zaposleni ima pravo na plaeno odsustvo:
1) zbog smrti lana ue porodice - 5 radnih dana,
2) za svaki sluaj dobrovoljnog davanja krvi, raunajui dan davanja krvi - 2 radna dana.
4.4. Neplaeno odsustvo
lan 17
Na predlog nastavnikog, odnosno pedagokog vea, poslodavac je duan da zaposlenom omogui
pravo na neplaeno odsustvo u sluaju:
1) dokolovavanja - od 30 dana do tri godine;
2) izrade magistarskog rada - do 6 meseci;
3) uea u naunoistraivakom projektu - do okonanja projekta;
4) izrade doktorske disertacije - do godinu dana;
5) posete lanovima ue porodice u inostranstvu - do tri meseca, u periodu od tri godine.
Zaposleni moe, na lini zahtev, koristiti neplaeno odsustvo za leenje lana ue porodice van
mesta boravka ili u inostranstvu.
Zaposlenom koji koristi neplaeno odsustvo miruju prava i obaveze iz radnog odnosa.
III PLATE, NAKNADE PLATA I OSTALA PRIMANJA
1. Visina osnovice
lan 18
Ugovorne strane u postupku pregovaranja dogovaraju visinu osnovice za obraun i isplatu plata

koja se dogovara na odreeno vreme, s tim to dogovoreni period ne moe biti dui od 12 meseci,
odnosno od budetske godine.
Ugovorne strane u postupku pregovaranja iz stava 1. ovog lana razmatraju mogunost i potrebu
korekcije koeficijenata.
Osnovica za obraun plata iz stava 1. ovog lana dogovara se najkasnije do 15. novembra tekue
godine za narednu godinu i to pre usvajanja budeta Republike Srbije.
lan 19
Ukoliko se u toku kalendarske godine bitno promene okolnosti i pretpostavke na osnovu kojih je
utvrena osnovica za obraun plata, ugovorne strane su dune da otponu pregovore.
Inicijativu za pregovore pokree sindikat.
Uesnici ovog ugovora se obavezuju da pregovore zaponu u roku od deset dana od dana
pokretanja inicijative, te da pregovori budu zavreni u roku od narednih 30 dana.
2. Elementi za utvrivanje plate
lan 20
Plata se utvruje na osnovu: osnovice za obraun plata, koeficijenta sa kojim se mnoi osnovica,
dodataka na platu i obaveza koje zaposleni plaa po osnovu poreza i doprinosa za obavezno
socijalno osiguranje iz plata u skladu sa zakonom.
3. Plata za obavljeni rad i vreme provedeno na radu
lan 21
Plata se isplauje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu.
4. Dodatak na platu
lan 22
Zaposleni ima pravo na uveanu platu:
1) za rad na dan praznika koji je neradan dan - 110% od osnovice;
2) za rad nou - 26% od osnovice;
3) za prekovremeni rad - 26% od osnovice;
4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada, ostvarenu u radnom odnosu
- 0,4% od osnovice.
U sluajevima zamene odsutnog nastavnika ili vaspitaa, plata se uveava po asu, a vrednost asa
se izraunava tako to se ukupna plata zaposlenog podeli sa mesenim brojem asova u redovnoj,
neposrednoj nastavi.
5. Naknada plate
lan 23
Zaposleni ima pravo na naknadu plate u visini koja se obraunava i isplauje prema odredbama
Zakona o radu za vreme provedeno na godinjem odmoru, plaenom odsustvu i dravnom prazniku.
Zaposleni ima pravo na naknadu plate u visini koja se obraunava i isplauje u istom iznosu kao da
je radio, u sluaju:
1) strunog usavravanja;
2) prisustvovanja sednicama dravnih organa, organa uprave i lokalne samouprave, organa
udruenja poslodavaca, privredne komore, organa upravljanja kod poslodavca, organa sindikata u
svojstvu lana;

3) uea na radno-proizvodnim takmienjima i izlobama inovacija i drugih vidova stvaralatva.

Poslodavac je obavezan da za edukativne seminare i sl., a prema odluci nadlenog organa sindikata,
omogui odsustvovanje sa rada predstavnicima sindikata u trajanju od najmanje sedam radnih dana
godinje.
lan 24
Zaposleni ima pravo na naknadu plate za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene spreenosti
za rad do 30 dana, i to:
1) u visini od 65% prosene zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila
privremena spreenost za rad, s tim da ne moe biti nia od minimalne zarade utvrene u skladu sa
Zakonom o radu, ako je spreenost za rad prouzrokovana boleu ili povredom van rada, ako
zakonom nije drukije odreeno;
2) u visini 100% prosene zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila
privremena spreenost za rad, s tim da ne moe biti nia od minimalne zarade utvrene u skladu sa
Zakonom o radu, ako je spreenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom
boleu, ako zakonom nije drukije odreeno.
6. Naknada trokova
lan 25
Zaposleni ima pravo na naknadu za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u
javnom saobraaju (gradski, prigradski, meugradski), koja mora biti isplaena do petog u mesecu
za prethodni mesec, ukoliko se naknada isplauje u novcu.
Kada je zaposleni upuen na slubeno putovanje u zemlji, odnosno izvoenje uenike ekskurzije i
takmienja uenika, ima pravo na naknadu trokova prevoza u punom iznosu, dnevnice i naknade
punog iznosa hotelskog rauna za spavanje.
Za vreme provedeno na putu u trajanju:
1) od 8 do 12 sati - isplauje se 50% dnevnice;
2) due od 12 sati - isplauje se pun iznos dnevnice.
Ako je zaposleni upuen na slubeno putovanje sa uenicima, koje traje najmanje osam sati,
isplauje mu se pun iznos dnevnice.
Dnevnica iznosi 5% prosene mesene zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema
poslednjem objavljenom podatku republikog organa nadlenog za poslove statistike.
Za vreme provedeno na slubenom putu sa uenicima u inostranstvu zaposleni ima pravo na
naknadu trokova, pod uslovima na nain i u visini utvrenoj posebnim propisima.
7. Otpremnina
lan 26
Poslodavac je duan da isplati zaposlenom otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korienja
prava na penziju, u visini od tri plate zaposlenog u momentu isplate, s tim da tako isplaena
otpremnina ne moe biti nia od tri prosene plate po zaposlenom kod poslodavca u momentu
isplate, odnosno tri prosene zarade po zaposlenom isplaene u Republici Srbiji prema poslednjem
objavljenom podatku republikog organa nadlenog za poslove statistike, ako je to za zaposlenog
povoljnije.
8. Posebno primanje po osnovu rezultata rada
lan 27
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca moe da se utvrdi pravo zaposlenog na posebno primanje

po osnovu ostvarenih rezultata rada - u visini od najvie 30% od visine osnovne plate, koje se
isplauje iz sopstvenih prihoda koje ostvari ustanova, u skladu sa zakonom.
Poslodavac je obavezan da utvruje prihode i rashode i vri raspodelu sredstava iz prethodnog stava
i obavezan je da o tome obavetava sindikat.
9. Solidarna pomo
lan 28
Poslodavac je duan da zaposlenom, po osnovu solidarnosti, isplati pomo u sluaju:
1) smrti branog druga ili deteta - u visini trokova sahrane prema priloenim raunima do
neoporezivog iznosa;
2) nastanka trajne teke invalidnosti - u visini dve prosene mesene plate;
3) bolovanja dueg od tri meseca - u visini jedne prosene mesene plate;
4) u sluaju nabavke medicinskih pomagala ili lekova - u visini jedne prosene mesene plate.
U sluaju smrti zaposlenog, porodica ima pravo na naknadu trokova sahrane prema priloenim
raunima, do neoporezivog iznosa.
Prosena plata iz stava 1. ovog lana je zarada po zaposlenom ostvarena u Republici Srbiji u
prethodnom mesecu.
10. Naknada tete
lan 29
Poslodavac je duan da zaposlenom naknadi tetu zbog povrede na radu ili profesionalnog
oboljenja, na nain i u visini utvrenoj optim aktom u ustanovi.
11. Jubilarna nagrada
lan 30
Poslodavac je duan da zaposlenom isplati jubilarnu nagradu.
Jubilarna nagrada isplauje se zaposlenom u godini kada navri 10, 20 ili 30 godina rada ostvarenog
u radnom odnosu.
Visina jubilarne nagrade iznosi:
1) pola prosene plate - za 10 godina rada ostvarenog u radnom odnosu;
2) jednu prosenu platu - za 20 godina rada ostvarenog u radnom odnosu;
3) jednu i po prosenu platu - za 30 godina rada ostvarenog u radnom odnosu.
Prosena plata iz stava 3. ovog lana jeste plata po zaposlenom ostvarena u ustanovi, odnosno
prosena zarada u Republici Srbiji u prethodnom mesecu, ako je to povoljnije po zaposlenog.
12. Druga primanja
lan 31
Zaposlenima pripada pravo na isplatu novogodinje nagrade u jednakom iznosu.
O visini novogodinje nagrade Vlada i reprezentativni sindikati pregovarae svake godine u
postupku utvrivanja predloga budeta Republike Srbije.
Poslodavac moe da, u skladu sa svojom odlukom, iz sopstvenih prihoda, uz prethodno pribavljeno
miljenje sindikata, obezbedi deci zaposlenih do 11 godina starosti prigodni poklon za Novu
godinu.
Poslodavac moe da, iz sopstvenih prihoda, zaposlenoj eni obezbedi poklon ili novani iznos za

Dan ena.
Poslodavac moe da, iz sopstvenih prihoda, nastavnicima iji su uenici osvojili nagrade na
takmienjima, obezbedi novana sredstva za nagradu.
Merila i kriterijumi za ostvarivanje prava na nagradu utvruju se optim aktom ustanove.
13. Rokovi za isplatu plata
lan 32
Plata se isplauje u dva dela, i to:
1) prvi deo do petog u narednom mesecu;
2) drugi deo do 20. u narednom mesecu.
Poslodavac je duan da zaposlenom, prilikom svake isplate plate i naknada plate, dostavi obraun.
IV PRESTANAK POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENIH
1. Kriterijumi za utvrivanje zaposlenih za ijim je radom prestala potreba, sa punim ili nepunim
radnim vremenom
lan 33
Kriterijumi za utvrivanje zaposlenih za ijim je radom prestala potreba, sa punim ili nepunim
radnim vremenom, vrednuju se u bodovima, i to:
1. rad ostvaren u radnom odnosu:
1) za svaku godinu rada ostvarenog u radnom odnosu - 1 bod,
2) za svaku godinu rada ostvarenog u radnom odnosu u ustanovi - 0,35 boda;
2. obrazovanje:
1) za visoko obrazovanje - 15 do 20 bodova,
2) za specijalistiko obrazovanje nakon srednjeg obrazovanja odnosno vie obrazovanje - 10
bodova,
3) za srednje obrazovanje od 3 odnosno 4 godine - 5 bodova;
3. rezultati rada:
1) odnos prema radnim obavezama i poslovima (realizacija programa i zadataka, dolazak na posao,
odnos prema drugim zaposlenima, roditeljima i uenicima) - do 3 boda,
2) za ostvarene rezultate na optinskim i regionalnim takmienjima - 4 boda,
3) za ostvarene rezultate na pokrajinskim i republikim takmienjima - 6 bodova,
4) doprinosi u pedagokom radu (objavljeni radovi, struni radovi, izdavanje udbenika...) - 7
bodova;
4. imovno stanje:
1) ako su ukupna primanja domainstva po lanu na nivou republikog proseka - do 2 boda,
2) ako su ukupna primanja domainstva po lanu od 50 - 70% republikog proseka - do 3 boda,
3) ako su ukupna primanja domainstva po lanu ispod 50% republikog proseka - 5 bodova;
5. zdravstveno stanje na osnovu nalaza nadlene zdravstvene ustanove:
1) invalid - 5 bodova,
2) hronini i teki bolesnik - 3 boda,

3) zaposleni koji boluje od profesionalne bolesti - do 2 boda;

6. broj dece na redovnom kolovanju:
1) ako zaposleni ima jedno dete na kolovanju - 1 bod,
2) ako zaposleni ima dvoje dece na kolovanju - 3 boda,
3) ako zaposleni ima tri i vie dece na kolovanju - 5 bodova.
lan 34
Na osnovu kriterijuma iz lana 33. Ugovora sainjava se rang lista prema redosledu bodova, poev
od najveeg.
Za zaposlenog za ijim je radom prestala potreba utvruje se zaposleni koji ostvari najmanji broj
bodova.
Ukoliko vie zaposlenih ima isti broj bodova, prednost ima zaposleni koji je ostvario vei broj
bodova po osnovu rada ostvarenog u radnom odnosu, strune spreme, rezultata rada, odnosno
imovnog stanja, i to navedenim redosledom.
lan 35
Reenje kojim se utvruje da je prestala potreba za radom zaposlenog donosi direktor, na osnovu
predloga komisije koju imenuje organ upravljanja ustanove na predlog sindikata.
Komisija iz stava 1. ovog lana utvruje predlog na osnovu liste koja je sainjena prema
kriterijumima iz lana 33. Ugovora.
2. Mere za zapoljavanje
lan 36
Zaposleni za ijim je radom prestala potreba moe biti:
1) rasporeen na drugo radno mesto u ustanovi;
2) rasporeen na radno mesto sa nepunim radnim vremenom u ustanovi;
3) preuzet na osnovu sporazuma o preuzimanju u drugu ustanovu uz saglasnost zaposlenog;
4) upuen na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju.
lan 37
Radni odnos zaposlenom za ijim je radom prestala potreba ne moe prestati bez njegove
saglasnosti:
1) zaposlenoj za vreme trudnoe ili sa detetom do dve godine starosti;
2) zaposlenom samohranom roditelju;
3) zaposlenom ije dete ima teki invaliditet;
4) ako oba brana druga rade u istoj ustanovi, jednom od branih drugova;
5) zaposlenom mukarcu koji ima najmanje 35 godina staa osiguranja i zaposlenoj eni koja ima
najmanje 30 godina staa osiguranja, bez njihove saglasnosti, pod uslovom da ne ispunjava jedan od
uslova za penziju.
lan 38
Zaposlenom za ijim je radom prestala potreba, a kome nije moglo da se obezbedi ni jedno od prava
utvrenih zakonom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili ugovorom o radu, moe prestati
radni odnos pod uslovom da mu se prethodno isplati otpremnina, i to najmanje u visini koja je
utvrena Zakonom o radu, odnosno koja je utvrena posebnim programom za reavanje vika
zaposlenih u ustanovama iz oblasti obrazovanja u procesu racionalizacije broja zaposlenih, koji se

donosi u skladu sa optim aktom Vlade koji ureuje ta pitanja, prema sopstvenom izboru
zaposlenog.
Isplata otpremnine i svih zaostalih primanja vri se najkasnije do dana prestanka radnog odnosa.
lan 39
Poslodavac je duan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su
sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom.
Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da izaberu jednog ili vie predstavnika za bezbednost i
zdravlje na radu.
Najmanje tri predstavnika zaposlenih obrazuju Odbor za bezbednost i zdravlje na radu.
Poslodavac i predstavnik zaposlenih, odnosno odbor iz stava 3. ovog lana i sindikat, duni su da
meusobno sarauju o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca blie se ureuju prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa
bezbednosti i zdravljem na radu.
V MIRNO REAVANJE RADNIH SPOROVA
1. Kolektivni radni sporovi
lan 40
Mirno reavanje kolektivnih radnih sporova vri se na nain i po postupku utvrenim posebnim
zakonom.
lan 41
Kolektivnim radnim sporom, u smislu ovog ugovora, smatraju se sporovi povodom:
1) zakljuivanja, izmena i dopuna ili primene Ugovora;
2) ostvarivanje prava na sindikalno organizovanje;
3) ostvarivanje prava na trajk;
4) ostvarivanje i zatite drugih prava iz rada i po osnovu rada, u skladu sa zakonom.
2. Individualni radni sporovi
lan 42
Individualnim radnim sporom, u smislu ovog ugovora, smatra se spor nastao povodom povrede ili
ugroavanja pojedinanog prava, obaveze ili interesa iz radnog odnosa, odnosno povodom radnog
odnosa.
lan 43
Mirno reavanje individualnih radnih sporova povodom prestanka radnog odnosa ili isplate
minimalne plate, vri se po postupku pred arbitrom, u skladu sa pravilima utvrenim posebnim
zakonom.
VI PRAVO NA TRAJK
lan 44
Pri organizovanju i sprovoenju trajka sindikat mora voditi rauna o ostvarivanju Ustavom
zagarantovanih sloboda i prava drugih.
trajkom se ne sme ugroziti pravo na ivot, zdravlje i linu sigurnost.
lan 45
Odluku o trajku sindikat donosi u skladu sa odredbama opteg akta sindikata.

trajk se mora najaviti u skladu sa zakonom.

U odluci kojom se najavljuje trajk sindikat mora naznaiti trajkake zahteve, mesto, dan i vreme
trajka, kao i podatke o trajkakom odboru.
lan 46
trajkaki odbor rukovodi trajkom, prati da li se trajkom ne ometa red i da li se trajk sprovodi na
zakonit nain, i upozorava nadlene organe na pokuaj spreavanja ili ometanja trajka.
trajkaki odbor je duan da razmotri svaku inicijativu za mirno reavanje spora koju mu uputi
poslodavac sa kojim je u sporu, i da na nju odgovori na nain kako mu je ta inicijativa i upuena.
lan 47
Zbog uestvovanja u trajku, organizovanom u skladu sa zakonom i ovim ugovorom, zaposleni ne
mogu biti stavljeni u nepovoljan poloaj.
Zaposleni koji uestvuje u trajku ostvaruju osnovna prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom.
lan 48
Poslodavac ustanove ne sme spreavati trajk koji je organizovan u skladu sa zakonom i Ugovorom.
VII SINDIKAT ZAPOSLENIH
1. Obrazovanje sindikata
lan 49
Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da bez prethodnog odobrenja obrazuju sindikat, kao i da mu
pristupaju pod iskljuivim uslovima, da se pridravaju njegovih statuta i pravila.
Sindikat ne moe biti rasputen ili njegova delatnost obustavljena ili zabranjena, administrativnim
aktom ustanove.
lan 50
Zaposleni pristupa sindikatu dobrovoljnim potpisivanjem pristupnice.
Izgled i sadraj pristupnice utvruje se aktom sindikata.
lan 51
Poslodavac je duan da lanu sindikata, bez naknade, posredstvom slubi ustanove:
1) odbije iznos sindikalne lanarine i uplati je na odgovarajui raun sindikalne organizacije, kao i
na raune viih organa sindikata kome lan pripada prema statutu sindikata;
2) vri uplatu na raun fondova koje sindikat osniva (trajkaki fond, fond solidarnosti i sl.);
3) daje na uvid podatke o uplati lanarine sindikalnom rukovodstvu.
2. Tehniko-prostorni uslovi
lan 52
Poslodavac je duan da reprezentativnom sindikatu obezbedi tehniko-prostorne uslove i pristup
podacima i informacijama neophodnim za obavljanje sindikalnih aktivnosti, i to:
1) odvojenu prostoriju za rad sindikata i odgovarajui prostor za odravanje sindikalnih sastanaka;
2) pravo na korienje telefona, telefaksa i drugih tehnikih sredstava i opreme;
3) slobodu podele sindikalnih saoptenja, izvetaja na oglasnim tablama sindikata - za redovne
sindikalne aktivnosti, a u vreme trajka i na drugim mestima po odluci sindikata.
lan 53

Reprezentativni sindikat ima pravo da bude obaveten od strane poslodavaca o ekonomskim i

radno-socijalnim pitanjima od znaaja za poloaj zaposlenih, odnosno lanova sindikata.
Poslodavac je duan da predstavniku reprezentativnog sindikata omogui prisustvovanje sednicama
organa upravljanja ustanove, bez prava odluivanja, i u tom smislu duan je da sindikatu dostavi
uredan poziv sa materijalom za sednicu organa upravljanja.
3. Prava sindikalnih predstavnika
lan 54
Sindikalna organizacija je duna da poslodavcu dostavi akt o upisu u registar sindikata i odluku o
izboru predsednika i lanova organa sindikata, u skladu sa zakonom.
lan 55
Poslodavac je duan da predsedniku sindikalne organizacije ustanove, koja pripada sindikatu
potpisniku ovog ugovora, u koju je ulanjeno vie od 50% zaposlenih, za obavljanje njegove
funkcije isplauje uveanu mesenu platu u visini od 12%.
Predsednik sindikalne organizacije ustanove, koja pripada sindikatu potpisniku ovog ugovora, u
koju je ulanjeno manje od 50% zaposlenih, ima pravo na srazmerno uveanu mesenu platu do
12%.
lan 56
Zaposlenom koji je izabran na plaenu profesionalnu funkciju u reprezentativnom sindikatu miruju
prava i obaveze koje se stiu na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom
drugaije odreeno.
Zaposleni kome prava i obaveze iz radnog odnosa miruju ima pravo da se u roku od 15 dana, od
dana prestanka funkcije, vrati na rad u ustanovu na iste poslove, a ako takvih poslova nema na
druge odgovarajue poslove koji odgovaraju njegovoj strunoj spremi.
lan 57
Ovlaeni predstavnik sindikata ima pravo na plaeno odsustvo, radi obavljanja sledeih sindikalnih
funkcija:
1) ako je odreen za kolektivno pregovaranje, odnosno odreen za lana odbora za kolektivno
pregovaranje za vreme pregovaranja;
2) kada je odreen da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem pred arbitrom ili sudom
za vreme zastupanja.
Vreme provedeno u vrenju sindikalne funkcije, u smislu stava 1. ovog lana, smatra se vremenom
provedenim na radu.
lan 58
Poslodavac je obavezan da predstavnicima sindikata omogui odsustvovanje sa rada radi realizacije
programskih aktivnosti i prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama,
seminarima i kongresima, po pozivu organa koji organizuje sastanak.
Poslodavac je obavezan da predstavnicima sindikata koji su izabrani u vie organe sindikata
omogui odsustvovanje sa rada za uestvovanje u radu tih organa, uz priloen poziv.
Poslodavac je obavezan da predstavnicima sindikata koji zastupaju lanove sindikata organizovane
u posebna udruenja u okviru sindikata (rekreacija, kase uzajamne pomoi i sl.) omogui rad, u
skladu sa pravilnicima tih udruenja.
lan 59
Direktor ne moe doneti reenje o prestanku radnog odnosa predstavniku zaposlenih, niti na drugi

nain da stavi u nepovoljan poloaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu
dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom i ovim
ugovorom, i to:
1) predsedniku sindikata kod poslodavca;
2) predstavniku zaposlenih u kolskom i upravnom odboru;
3) imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku u vie organe sindikata na lokalnom,
pokrajinskom ili Republikom nivou u skladu sa optim aktima sindikata.
lan 60
Poslodavac je duan da ovlaenim predstavnicima sindikata omogui pristup svim radnim
mestima, ako je to potrebno u cilju zatite prava zaposlenih, utvrenih zakonom ili kolektivnim
ugovorom.
VIII PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 61
Ugovorne strane se obavezuju da e ovaj ugovor primenjivati u dobroj nameri i na naelima
socijalnog partnerstva i kolektivnog pregovaranja.
lan 62
Ugovorne strane su saglasne da se izmene i dopune ovog ugovora mogu vriti u sluaju:
1) ako nastupe okolnosti koje onemoguavaju njegovo sprovoenje;
2) zbog izmena, odnosno dopuna propisa i ako su odredbe ovog ugovora u suprotnosti sa
odredbama tih propisa;
3) ako ugovorne strane utvrde da ovaj ugovor iz drugih razloga treba menjati.
Predlog za izmene i dopune Ugovora moe da podnese svaka ugovorna strana u pisanom obliku.
Ugovorne strane dune su da se u roku od 15 dana od dana prijema predloga za izmenu i dopunu
Ugovora izjasne o predlogu.
Ovaj ugovor moe prestati da vai na osnovu sporazuma ugovornih strana ili otkazom.
U sluaju otkaza, Ugovor se primenjuje najdue est meseci od dana podnoenja otkaza, kada
Ugovor prestaje da vai.
lan 63
Ugovor se smatra zakljuenim kada ga potpiu ovlaeni predstavnici ugovornih strana.
lan 64
Kolektivni ugovori u ustanovama usaglasie se sa Ugovorom, u roku od tri meseca od dana
stupanja na snagu Ugovora.
lan 65
Ovaj ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike
Srbije".