1.

Naelo zakonitosti
Nullum crimen , nulla poena sine lege da niko ne moe biti kanjen za neko
ponaanje ako pre nego to ga je preduzeo ono nije Zakonom bilo predvieno kao
krivino delo.
- Nulla poena sine lege scripta
- Nulla poena sine lege praevia
- Nulla poena sine lege certa
- Nulla poena sine lege stricta
2. Naelo individualne subjektivne odgovornosti
1. Subjektivna odgovornost neko moe odgovarati samo za postupke ako je kriv, ako
postoji subjektivni odnos prema delu
2. Individualna odgovornost odnosi se na zabranu odgovornosti za postupke drugih
lica, odnosno svako odgovara samo za svoje postupke
3. Naelo humanosti ima dva aspekta
1. Koji znai zatitnu funkciju krvinog prava da mora biti humanistiki orjentisana
odnosno da se krivinim pravo najpre tite najvanija dobra oveka
2. Je ono to se obino podrazumeva pod humanosti u krivinom pravu a to je da u
odnosu na uinioca krivinog dela krivino pravo I krivine sankcije traba da budu
humane.
4. Vremensko vaenje krivinog zakona
Krivini zakon stupa na snagu datumom kada je to njime I izriito propisano, a to moe
biti due ili krae vreme od dana donoenja zakona. A specifino za ovu oblast je I to
to je to vreme po pravilu I due nego kod drugih zakona zbog potrebe da se graani
upoznaju sa novim KZ. Ako nije striktno propisano, vai opte pravilo da zakon stupa
na snagu 8 dana od dana objavljivanja u SG. Pravilo je da se prema uiniocima
krivinog dela primenjuje zakon koji je vaio u trenutku izvrenja. Jedini izuzetak od tog
pravila je kada je re o obaveznoj retroaktivnoj primeni zakona koji je blai za uinioca.
Zakon sa ogranienim vremenskim trajanjem usled nekih vanrednih okolnosti na
uinioca krivinog dela primenjuje se taj zakon.
5. Opti pojam krivinog dela I meusobni elementi
Krivino delo je radnja koja je u zakonu predviena kao krivno delo, koja je
protivpravna I koja je skrivljena.
- Radnja
- Predvienost krivinog dela u zakonu
- Protivpravnost
- Krivica
6. Pojam I funkcije radnje krivinog dela
Radnja krivinog dela je osnovni I najvaniji element krivinog dela. Prilikom
odreivanja KD mora se poi od pojma radnje. U pogledu odreivanja pojma radnje
javljaju se 3 teorije:
- Objektivno-subjektivna ili kauzalna teorija, prema kojoj je radnja voljni telesni
pokret ili voljno proputanje da se preduzme telesni pokret

Finalna teorija radnje, kae da nije dovoljno da je voljnom radnjom pokrenut spoljni
uzroni process ve se zahteva usmerenost radnje na ostvarenje nekog cilja
odnosno vrenje ciljne delatnosti.
- Novija Socijalna teorija za koju je vana normativna ocean I vrednovanje odnosa
ljudske radnje prema spoljnom svetu I drutvenoj stvarnosti. Da bi se neko
ponaanje moglo smatrati radnjom KD, ono mora imati odreeni drutveni znaaj.
Radnja u pojmu krivinog dela ima trostruku funkciju odnosno ima ulogu osnovnog,
povezujueg I razgraniavajueg elementa. 1.Kao osnovni element ona je vii pojam
koji obuhvata sve oblike ispoljavanja kanjivog ponaanja. 2.Kao povezujui element
ona je nosei stub u pojmu krivinog dela jer se ostalielementi u tom pojmu javljaju
kao atribudi radnje, kao uslovi koje radnja mora da ispuni da bi bila KD. 3. Njena uloga
je I da iz pojma radnje iskljui dogaaje I radnje koji ne mogu predstavljati radnju KD, tj
ona je element koji na prvom nivou mora da izvri razgranienje u odnosu na ono to
je krivino irelevantno.
Radnje KD nema u stanjima gubitka svesti. Prema nekim pojmovima radnja bi bila
drutveno relevantno ispoljavanje linosti.
7. Bie I elementi bia KD
Da bi postojalo KD moraju biti ostvarena bitna obeleja zakonskog opisa KD, mora
injenino stanje odgoarati opisu odnosno mora biti ostvareno bie KD. Bie KD
obuhvata skup obaveznih obeleja koja ine posebne pojmove pojedinih KD. Ono
proizilazi iz zakonskog opisa nekog KD. Obeleja bia KD mogu biti:
1. Objektivna spoljna gde pored radnje izvrenja spadaju jo I posledica, predmet
radnje, sredstvo nain izvrenja, lino svojstvo, lini odnosi ili lini status izvrioca,
mesto I vreme KD
2. Subjetkivna unutranja - gde spadaju umiljaj I nehat. A spadaju I namera I
pobuda.
8. Umiljaj
Umiljaj je tei stepen krivice I on se uvek zahteva za postojanje KD, izuzetno od nekih
KD gde je predvien nehat kao blai oblik krivice odnosno KD. Postoji:
- Direktan umiljaj kada je uinilac bio svestan svog dela I hteo njegovo izvrenje,
- Eventualni umiljaj, postoji kada je uinilac bio svestan da usled njegovog injenja ili
neinjenja moe nastupiti zabranjena posledica ali je pristao na njeno nastupanje.
Obe vrste umiljaja imaju dva elementa: 1 svest (intelekt) , 2. Volju (voluntarizam).
Svest treba da obuhvati sve bitne elemente bia KD )radnju posledicu uzronu vezu
itd.
*Direktni umiljaj postoji onda kada je uinilac bio svestan svog dela I hteo njegovo
izvrenje uinilac zna da svojom radnjom ostvaruje sve bitne elemente bia KD,
ukljuujui I posledicu ije nastupanje shvata kao realnu mogunost. On je svestan tih
elemenata I prilikom izvrenja dela, on takoe hoce izvrenje dela.
*Eventualni umiljaj postoji onda kada je uinilac svestan da moe uiniti KD, pa je na
njega pristao. Intenzitet elemenata svesti a naroito volje slabije je izraen nego kod
direktnog umiljaja. Uinilac je svestan da postoji mogunost da uini KD ali nije
siguran da e do toga doi takoe svest mora da obuhvata sve elemente bia KD. Kod

direktnog umiljaja uinilac je svestan tih elemenata a kod eventualnog on prihvata

mogunost njihovog postojanja.
Razlikovanje izmeu direktnog I eventualnog umiljaja je znaajno iz 2 razloga:
1. Ima KD koja se mogu izvriti samo sa direktnim umiljajem a opet jedan manji br KD
sa eventualnim
2. Direktni po pravilu znai vii stepen krivice u odnosu na eventualni to je od znaaja
kod kanjavanja
9. Nehat culpa je laki oblik krivice kod kojeg postoji KD samo kada to zakon izriito
propisuje. U tim suajevima propisana kazna je blaa u odnosu na umiljajni oblik.
Postoje dve vrste nehata:
1. Svesni nehat, kada je uinilac svestan da svojom radnjom moe uiniti delo, ali
olako dri da do toga nee doi ili da e moi to da sprei. Kod svesnog nehata
zakon govori o 2 situacije gde se 1 uinilac pouzdaje u svoje sposobnosti koje
procenjuje a u 2. Pogreno procenjuje obhektivnu situaciju.
Primer SN. malo rastojanje jednosmerna malo prometna ulica I primer EU auto put
pogrean smer velika br
2. Kod nesvesnog nehata ne postoji psihika veza izmeu inioca I dela to znai da je
odsutan I element svesti I volje. Za postojanje NN presudna je ocean o tome da li je
uinilac mogao I bio duan da se drugaije pionaa I tako izbegne nastupanje
posledice.
10.
Pravna zabluda
Podrazumeva nepostojanje svesti o tome da se ini KD. Kod lica koje se nalazi u
pravnoj zabludi nema svesti o krivinoj protivpravnosti. Predstavla pogrenu predstavu
o tome da neko ponaanje nije predvieno kao KD. Npr. Kad neko ne zna da je
neovlaeno kupovanje I prodavanje strane valute KD. Takoe postoji I pravna zabluda
u pogledu nekog osnova koji iskljuuje protivpravnost. Npr uinliac misli da je
dozvoljena nuna odbrana na nunu odbranu ili smatra da ima prava da disciplinski
kanjava svoje maloletne dalje rodjake neznajui da to pravo pripada samo roditeljima.
U oba sluaja ne postoji svest o zabranjenosti dela koje ini. PZ ne postoji u sluaju tzv
eventualne PZ. Ko rauna s tim da njegovo ponaanje moe biti zabra- njeno ali ga bez
obzira na to preuzima, ne nalazi se u PZ. Kod nekih KD gotovo nemogue je da postoji
PZ ubistvo, kraa itd OTKLONJIVA I NEOTKLONJIVA PZ.
11.
Actiones liberae in causa (Skrivljena neuraunjljivost)
Krivica uinioca KD koji se upotrebom alkohola, droge ili na drugi nain doveo u stanje
u kojem nije mogao da shvati znaaj svog dela ili da upralja svojim postupcima,
utvruje se prema vremenu neposredno pre dovoenja u takvo stanje. Iako u
trenutnku izvrenja njegove radnje nisu bile slobodne, odnosno bio je neuraunjljiv u
jednom predhodnom stanju, pre nego to je prouzrokovao sopstvenu neuraunjljivost,
njegove radnje su bile slobodne u smislu skrivljenog zapoinjanja uzronog toka koji se
zavrio vrenjem krivinog dela u neuraunjljivom stanju. 2 faze u 1 uraunjljiv uinilac
prouzrokuje situaciju u kojoj e u 2 fazi postavi u medjuvremenu neuraunjljiv poiniti
KD. Za primenu institute actions liberae causa I time uspostavljanje postojanja KD
potrebno je da kod uinioca u momentu pre nego to se upotrebom alkohola drog ili

nadrugi nain doveo u stanje neuraunljivosti , postojala uraunjljivost I krivica u

odnosu na KD.
1. Direktni umiljaj kada je izvrpilac svestan da e u stanju neuraunljivosti odn
potpunog pijanstva izvrpiti KD ugroavanja javnog saobraaja I to hoe
2. Eventualni umiljaj kada je izvrilac svestan da moe da izvri KD u tom stanju I na
to pristaje
3. Svesni nehat kada je izvrilac svestan te mogunosti ali olako dri da do KD nee
doi ili da e zabranjenu posledicu moi spreiti
4. Nesvesni nehat mogue je da izvrilac niti je bio svestan toga da u stanju pijanstva
moe izvriti KD koje je izvrio niti je to hteo, ali je prema okolnostima I svojijjm linim
svojstvima bio duan I moga biti svestan te mogunosti.
Za primenu inistituta ALIC potrebnio je da 1 ucinilac sebe dovede u stanje
neuracunljivosti I 2 da u tom stanju pocini KD u odnosu na koje je kod njega u
momentu pre nego sto se doveo u to sstanje postojao umiljaj ili nehat
12.
Nepodoban pokuaj
Postoji onda kada uinilac KD pokua da izvri KD nepodobnim sredstvom ili prema
nepodobnom predmetu.
KZ ograniava nepodobni pokuaj na 2 situacije:
1. apsolutno nepodoban pokusaj postoji kada se odredjenim sredstvom ili na
odredjenom mestu ni pod kojim uslovima nije moguce dovrsiti KD
2. Relativno nepodoban pokuaj postoji kada u konkretnom slucaju zbog delovanja
odredjenih okolnosti sa odredjenim sredstvom ili na odredjenom mestu nije moguce
izvrsiti KD odn prouzrokovati posledicu kod posledicnih KD.
Primer prazan pistol, pokusa se ali nema municije ipak je Nepodobni pokusaj ali ne
toliko tezak kao apsolutno podobni kad se puca iz punog pistolja.
KZ smatra da je opravdano kaznjavati za nepodoban pokusaj ali je kod nepodobnog
pokusaja stepen ugorzenosti bio nizi pa zakon predvidja I oslobodjenje od kazneao I
ublazavanje kazne.
13.
Vreme izvrenja KD
Je vano za reavanje vie pitanja u krivinom pravu kao to su vremensko vaenje KZ,
zastarelost, utvrivanje krivice uinioca, maloletstvo postoje 2 naina reavanja
ovog pitanja:
1. Teorija delatnosti da se vremenom izvrsenja KD smatra vreme kada je preduzeta
radnja izvrsenja
2. Teorija posledice - da je vreme izvrsenja vreme kada je nastupila posledice
Na zakon je uzeo teoriju delatnosti sto znaci da se kao vreme kada je krivcno delo
ucinjenjo uzima vreme kada je ucinilac preduzeo radnju izvrsenja. Kod KD necinjenja
kada postoji odredjeni vremenski period kada se mogla preduzeti ranja, kao vreme
izvrsenja treba uzeti zavrsetak tog perioda odn kada se posledica KD nije vise mogla
otkloniti preduzimanjem radnje. Kod produenog KD vreme izvrenja uzima se moment
preduzimanja poslednje radnje koja ulazi u sastav produzenog KD. Kod trajnih KD
vremenom njihovog izvrsenja uzima se vreme kada je dovrsena poslednja radnja
izvrsenja. Takodje KZ predvidja I vreme izvrsenja saucesnistava bez obzira da li je
konacno KD izvrseno vreme izvrsenja saucesnistva se uzima.

14. Mesto izvrsenja krivicnog dela

Od odreivanja mesta izvrsenja zavisi reavanje vie pitanja kao to su prostorno
vaenje krivinog zakonodavstva, primena republikih krivinih zakona i sl. Posebno je
vano utvrivanje mesta izvrenja kod KD ija se radnja izvrenja preuzima u jednom
mestu a posledica nastaje u drugom distancirana KD. 3 teor
1. Teorija delatnosti
2. Teorija posledice
3. teorija ubikviteta na KZ prihvata ovu teroriju jer se kao mesto izvrenja KD
smatra i mesto radnje gde je preuzeta ili proputena i mesto gde je posledica
nastupila.
Kod KD neinjenja mesto radnje je osim mesta u kojem je nastupila posledica i ono
mesto gde je uinilac bio duan da radi ond mesto u kojem je blagovremenim
preuzimanjem radnje mogao da otkloni nastupanje posledice, a nekada je to i mesto u
koje je uinilac trebalo da se uputi da preuzme radjnju koju je bio duzan da uini.
Primer negovateljica zivi u mestu A, starac u B a on umre u C.
Kod pokuaja KD i kanjivih pripremnih radnji kao mesto izvrenja smatra se nesamo
ono mesto u kome je preduzeta radnja ve i mesto u kome je posledica prema
umiljaju uinioca trebalo da nastupi.
15. Prividni idealni sticaj
Postoji kada jednom radnjom bude ostvareno bice vise krivicnih dela ali se i pored toga
smatra da je ucinjeno samo jedno krivicno deo. Tu se postavlja pitanje kom KD dati
prednost i on postoji u sucajevima:
1. specijaliteta
2. supsidijariteta
3. konsumpcije
1. U slucaju specijaliteta neko KD se pojavljuje samo kao poseban oblik nekog opsteg
KD i postoji samo to drugo posebno KD, npr kad neko prisvoji novac i druge stvari koje
su mu poverene u slubi ili na radu postoji samo delo pronevere a ne i utaje.
2. U sluaju supsidijariteta bice jednog KD je supsidijarno u odnosu na druo pa se
primenjuje amo ako ne dodje do primedne primarnog bica npr Ucestvovanje u tuci,
delo i delo ubistva i teskih telesnih povreda.
3. u slucaju konsumpcije bice jedno g KD u potpunosti obuhvata bice drugog KD pod
uslovom da se ne radi o specijalitetu. Npr laka i teska telesna povreda Oblici priv
idealno sticaja su :
1. inkluzija koja je poseban oblik konsumpcije gde se neko delo koje se ostvaruje kroz
neko tee delo ukazuje kao bagatelno u odnosu na to tee KD.
2. alternativiteta dva bica se javljaju kao ravnopravna i irelevantno je koje ce se uzeti
kao KD.
16. sloeno i kolektivno KD
Su oblici prividnog realnog sticaja. U svim tim sluajevima uzima se da je uinjeno
samo jedno KD ukoliko su ispunjeni svi odredjeni uslovi.

Sloeno KD je zakonska institucija do koje se dolazi spajanjem dva ili vie KD i za koje
zakon propisuje jedinstvenu kaznu. NPr razbojnitvo je sloeno KD koje se sastoji iz
prinude i kradje. Zakonodavac konstruise slozena KD iz razloga sto se u slucaju kada
se dva KD izvrse zajedno dobija jedno novo KD po kvalitetu i tezini koja za koje ne bi
bile dovoljne one kazne koje su propisane za ta pojedina dela, odno odredbama za
odmeravanje kazne za KD uinjena u sticaju ne bi se moglo doci do adekvatne kazne.
Kolektivno KD karakterise odredjeno ponavljane KD koja su vrsto poveuana odredjenim
odnosom ucinioca prema delu pa se zato smatra da postoji samo jedno KD. Obicno se
razlikuje kolektivno KD u vidu zanata, zanimanja ili navike.
1. Kolektivno KD u vidu zanata postoji kada ucinilac ponavljanjem odredjenog KD
nastoji da sebi ostvari imovinsku korist odn. Stalne izvore prihoda.
2. Kolektivno KD u vidu zanimanja podrazumeva samo spremnost ucinioca da cesce
ponavlja odreedjeno KD pri cemu nema cilj da mu to bude izvor prihoda, ali od cega
moze imati neku imovinsku korist
3. kolektivno delo iz navike podrazumeva sklonost ka izvrsenju odredjenog KD kada je
zbog ponavljanja vrenja KD kod ucinioca doslo do stvaranja navike da se ono vrsi.
U ovim slucajevima po nekim autorima ne mora da se radi o istim vec od istovrsnim
KD.
Kriterijum za konstrukciju kolektivnog KD je kriminoloski a u krivicnom pravu moze
imati jedino znacaj u oblasti odmeravanja kazne gde bi to bila moguca otezavajuca
okolnost.
17. Produeno KD
Kod njega se javlja veci br problema. Ima autora koji tvrde da ono sluzi samo da se
izigra zakon da je to izmisljena figura da je problematicna i da je treba napustiti
medjutim nema razloga jer ga prihvata i sudska praksa i veci deo doktrine. Osnovni
problem je utvrdjivanje uslova pod kojima vise KD preduzetih sa vise radnji treba
pravno objediniti i smatrati ih jednim KD. Prema objektivnoj teoriji potrebna su 3
uslova:
1. istovetnost ili istovrsnost KD
2. vremenski kontinuitet
3. istovetnost oteenog
Produeno KD cini vise istih ili istovrsnih KD ucinjenih u vremenskoj povezanosti od
strane istog ucinioca koja predstavljaju celinu zbog postojanja najmanje 2 do 5
okolnosti a to su isotvetnost oteenog , istovetnost predmeta dela, koriscenje iste
situacije istog trajnog odnosa, jedinstvo mesta i prostora izvrsenja dela ili jedinstveni
umisljaj. Obavezna 3 uslova su:
1. istovetnost ili istovrsnost KD
2. vremenski kontinuitet
3. da uinjena dela predstavljaju celinu
18. Rad u javnoom interesu
Je jedna od krivicnih sankcija koju predvidja KZ. Razlozi ZA i Protiv, za su da lice ne
gubi svoje drustvene kontakte, moze nastaviti da obavlja svoju profesiju, nema
negativnih posledica kazne lisavanja slobode i znatno su manji troskovi njenog

izvrsenja. Za neke ucinioce ta sankcija ima i edukativni karatkre a moze biti i efikasnija
od sankcija za odredjenu kategoriju cinilaca. Problem na planu izvrsenja se javlja zbog
nedostatka humanitarnih i volonterskih organizacija u okviru kojih bi se rad odvijao i ko
bi nadgledao izvrsenje te sankcije. Problem je i taj sto osiudjenici dolaze u kontakt sa
licima koja su radnjiva u smislu da mogu postati zrtve KD. Ali ipak ima vise prednosti
nego mana ove sankcije. Ova kazna se moze izreci samo kao glavna sankcija. I izrice
se za dela za koja je propisana kazna zatvojra do 3 godine ili novcana kazna. Ne moe
bit krai od 60 sati niti dui od 360 casova. U rasponu od 1 do 6 meseci pritom da ne
moze duze od 60 sati mesecno. Vazan uslov za izricanje ove kazne je pristanak
ucinioca. Ako ne odradi ovu kaznu koja mu je odredjena u tom slucaju dolazi do
zamene kazne zatvorom tako sto ce za svakih pocetih 8 sati ici 1 dan zatvora.
19. Uslovna osuda sa zastitnim nadzorom
Sadzinu ZN cine pojedine obaveze KZ pored obaveze osudjenog da se javlja organu
nadlenom za vrsenje zastitbog nadzora propisuje se i mogucnost postaljanja uz
zslovnu obavezu i sledeih obaveza:
1. osposobljavanje ucinioca za odredjeno zanimanje
2. prihvatanje zaposlenja koje odgovara sposobnostima osudjenog
3. ispunjavanje obaveza izdrzavanja porodice, cuvanja i vaspitanja dece i drugih
porodicnih obaveza
4.uzdrzavanje od posecivanje odredenih mesta lokala i priredbi ako to moze biti prilika
za podsticaj ponovnog vrsenja KD
5. blagovremeno obavestavanje o promeni mesta boravka, radnog mesta
6. uzdrzavanej od upotrebe alkohola i droga
7. lecenje u odgovarajucoj ZU
8 posecivanje odredjenih profesionalnih i drugih savetovalista...
20. Teko ubistvo
Je ono koje je izvreno na podmukao i svirep nacin. Pojam svireposti se odredjuje
objektivno subjektivno jer za postojanje ovaog oblika ubistva potrebo je da se nanose
nepotrebne patnje koje mogu biti psihicke a ne samo fizicke. Kod pocinioca mora
postojati svest o tome da hoce da muci zrtvu ili ak da uiva u otme. Ubistvo na
podmukao nacin takodje mora biti ostvarena i objetkivna i subjektivna koponenta da
se radi o prikirvenom naciu preduyimanja radnje a na subj da je izrazena lukavost,
prearno postupanje i zloupotreba poverenja zrtve.
Ubistvo pri nasilnickom ponasanju
Ubistvo pri cijem izvrsenju sa umisljajem dovode u opasnost jos neka lica
Lisenje zivota pri izvrsenju teskog razbojnistva i kradje
Koristoljublje
Ubistvo radi prikirvanja ili izvrsenja drugog KD
Krvna osveta
Lisavanje yivota sluybenog ili vojnog lica
Ubistvo deteta ili bremenite zene
Ubistvo clana porodice koje je ucinilac predhodno zlostavljao
Umisljajno lisavanje zivota vise lica

Kazna od najmanje 10 god ili zatvor od 30 do 40 godina

21. Ubistvo na mah
Je privilegovani oblik ubistva, okolnosti koje KD cine laksim moraju biti kumulativno
ispunjene:
1. da je ubistvo izvrseno u stanju jake razdrazljivosti
2. da je ucinilac u takvo stanje doveden bez svoje krivice
3. da je delo izvrseno na mah
Po pojmom jaka razdrazljivost podrazumevaju se jaka afektana stanja jaceg intenzitea
koja uticu na sposobnost rasudjivanja i odlucivanja. Ali ta afektna stanja ostaju u
granicama normalnog odnosno ne sme se raditi o patoloskim afektnimm stanjima jer
bi se te situacije resavale u vezi sa institutom neuracunjljivosti
Neophodno da je ucinilac doveden u takvo stanje bez svoje krivice i to napadom ,
zlostavljanjem ili teskim vredjanjem. Zlostavljanje cine radnje koj enekom licu nanose
fizicke ili psihicke patnje ali prei tom se ne radi o telesnoj povredi. Tesko vredjanje se
definise objektivno a ne subjektivno. 3 okolnost da je delo izvrseno na mah dakle
odmah nakon napada vredjanja itd... tj u vreme trajanja razdrazljivosti. Kazna je 1 do 8
godina
22. Kradja
Je KD protiv pokretne imovine. Ima 3 oblika, obinu kradju, tesku kradju i sitno delo
kradje. Radnja izvrsenja krivcnog dela sastoji se u oduzimanju drugome tue pokretne
stvari. Oduzimanje postoji kada je doslo do prekida priteyanja i zasnivanja pritezanja
nad pokretnom stvari od strane izvrsioca. Posledica je promena priteanja nad
pokretnom stvari odnosno zasnivanje novog priteanja od strane izvrsioca. Kradja je
izvrsena onda kada je zasnovano priteanje izvrioca nad pokretnom stvari a do tada
pokusaj kradje je kaznjiv. Objekat radnje je tudja stvar, sto znaci moraju biti ispunjena
tri uslova da se radii o stvari da je ta stvar pokretna i da je stvar tudja. Objekt mogu
biti i one stvari cij je promet i drzanje zabranjeno npr opojne droge dinamit u tom
slucaju ce postojati sticaj krivicnog dela kradje sa odgovoradjaucim KD.
Kod kradje zbirne stvari postoji samo jedno KD bez obzira na broj stvari. Neophodno je
da postoji namera prisvajanja tudje stvari. Namera mora biti vremenski sinhronizovana
sa preduzimanjem radnje izvrsenja. Na subjektivnom planu mora posotojati umisljaj i
namera. Ako pogresno drzi da je stvar nicija onda nema kradje vec je osnov stvarne
zablude. A ako nema namere onda je prisvajanje tudje stvari. Kazna je novcana ili
zatvor do 3 godine.