SADRAJ

Uvod .................................................................................................................................. 2
Poreski sistem Evropske unije ........................................................................................ 3
Fiskalna politika Evropske unije .................................................................................... 4
Usklaivanje posrednih poreza ..................................................................................... 4
-

Usklaivanje poreza na dodatu vrednost ............................................................... 4

Istorijat evropskog sistema poreza na dodatu vrednost ......................................... 5
Osnovne karakteristike evropskog sistema poreza na dodatu vrednost ............... 6
Usklaivanje akciza ............................................................................................... 7

Radnje koje su prethodile usklaivanju akciza ...................................................... 8

Osnovni elementi naplate harmonizovanih akciza ................................................ 9

Usklaivanje direktnih (neposrednih) poreza ............................................................... 9

-

Usklaivanje poreza na dobit korporacija .............................................................. 9

Istorijat usklaivanja poreza na korporativnu dobit u zemljama EU ................... 10
Uskaivanje poreza na dohodak u zemljama EU ................................................ 11

Zakljuak ........................................................................................................................ 12
Literatura ..................................... .................................................................................. 13

UVOD
Poreski sistem predstavlja najznaajniji izvor prihoda svake drave to ukazuje na
nunost kreiranja optimalnog poreznog sistema za svaku dravu u skladu sa njenom
ekonomskom razvijenou i mogunostima prema obrazovanoj strukturi stanovnitva.
Kroz ovaj rad obradiu poreski sistem zemalja EU. Drave EU stvorile su politikoekonomsku uniju sa zajednikim unutarnjim tritem, novanom jedinicom-eurom, uz
provoenje zajednike carinske politike prema drugim dravama. Porez, kao prinudno
sredstvo prikupljanja novca od fizikih, pravnih lica i drugih poreskih obveznika, slui za
finansiranje javnih dobara i usluga. Javne finansije svake zemlje sastoje se kako od
budeta, tako i od mnogobrojnih drugih javnih fondova. Prikupljanje javnih sredstava se
vri naplatom raznih oblika poreza, ali i drugih javnih dabina poput carina, taksi, akciza,
naknada, taksenih marki i drugih parafiskalnih nameta. Dok se prihodna strana budeta
sastoji od prikupljenih javnih sredstava, rashodna strana opredjeljuje njihovo troenje. Pri
tome se, u poreskom sistemu Evropske unije, porezi prikupljaju i troe na raznim nivoima
vlasti.

1. Poreski sistem Evropske unije

Porez, kao prinudno sredstvo prikupljanja novca od fizikih, pravnih lica i drugih
poreskih obveznika, slui za finansiranje javnih dobara i usluga. Javne finansije svake
zemlje sastoje se kako od budeta, tako i od mnogobrojnih drugih javnih fondova.
Prikupljanje javnih sredstava se vri naplatom raznih oblika poreza1, ali i drugih javnih
dabina poput carina, taksi, akciza, naknada, taksenih marki i drugih parafiskalnih
nameta. Dok se prihodna strana budeta sastoji od prikupljenih javnih sredstava,
rashodna strana opredeljuje njihovo troenje. Pri tome se, u poreskom sistemu Evropske
unije, porezi prikupljaju i troe na raznim nivoima vlasti (od lokalnog i regionalnog
nivoa, preko nacionalnog, pa sve do nadnacionalnog - nivoa EU). Prikupljena javna
sredstva se troe posredstvom raznih fiskalnih institucija poput budeta, trezora i javnih
fondova.
Poreske razlike meu lanicama EU su dole do izraaja u onom trenutku kada su
bila reena pitanja carinskih i necarinskih barijera slobodnom razvoju Zajednikog
trita. Preciznije, dok su uspostavljanjem carinske unije bile uklonjene preostale
carinske barijere na unutranjem tritu, uspostavljanjem jedinstvenog trita su
uklonjene i vancarinske prepreke slobodnom protoku ljudi, robe, usluga i kapitala.
Meutim, preostale su razlike meu zemljama EU koje proizilaze iz razliitih poreskih
struktura, naina i ciljeva upotrebe javnih sredstava, raznolikih javnih fondova, kao i niza
drugih razlika vezanih za regulaciju, tehnike, sanitarne i proizvodne standarde, politiku
dravne pomoi i dr. Osim pomenutog, u zemljama Unije se belei i prisustvo razliitog
stepena disperzije korupcije i sive privrede koji mogu imati znaajne efekte kako po
visinu i strukturu javnih finansija, tako i po funkcionisanje legalnog sektora privrede.
U EU su se vodile mnogobrojne rasprave o poreskoj strukturi, njenom
deliminom usklaivanju, kao i o moguoj potpunoj harmonizaciji. Pomenute debate su
ukazale na sloenost poreskog sistema na podruju Evropske unije. Iako je postignuto
veoma malo rezultata na polju harmonizacije poreskih sistema lanica EU, zaprepauje
injenica da se danas pomno nastavlja sa aktivnostima traganja za idealnom osnovom za
voenje zajednike poreske politike.
Fiskalna politika Evropske unije (EU Fiscal Policy) je decentralizovana i ima
nacionalni karakter jer se porezi vrsto nalaze u rukama zemalja lanica.2 Sa izuzetkom
harmonizacije carinskih stopa, donje PDV stope i samo nekih akciza na izvesne
proizvode, poreski sistemi se nalaze u iskljuivoj nadlenosti lanica Unije. Do ovog
trenutka nije urodio plodom nijedan pokuaj snanijeg ujednaavanja poreskih politika
zemalja EU, kao nijedan pokuaj prenosa barem nekih poreza u nadlenost tela Evropske
unije. Dok se EU finansira prilozima svojih lanica, zakonodavna i izvrna tela Unije ne
poseduju nikakvu fiskalnu mo (mo oporezivanja). Ovo ujedno znai i da Unija nije u
stanju da razrezuje, namee i prikuplja poreze.
1

Meu kojima se izdvajaju porez na dodatu vrednost (PDV), porez na dohodak, porez na korporativnu
dobit, porez na promet, porez na imovinu, porez na razne oblike drugih prihoda i dr.
2
Kako kada se radi o razrezivanju i naplati poreza, tako i kada je re o troenju prikupljenih sredstava.

2. Fiskalna politika Evropske unije (EU Fiscal Policy)

Evropska unija je, od svog samog osnivanja, ulagala velike napore u pravcu
razvoja Zajednikog (unutranjeg) trita. Meutim, jednu od prepreka uspenoj
realizaciji Zajednikog trita ine razliita poreska zakonodavstva na nacionalnim
nivoima lanica EU. Sa ciljem finalizacije stvaranja jedinstvenog trita bilo je
neophodno sprovesti tzv. zabranu poreske diskriminacije pod kojom se podrazumeva
uklanjanje poreske heterogenosti (raznolikosti) meu lanicama EU. Eliminacijom
nacionalnih poreskih razliitosti se stvaraju nesmetani uslovi uspenoj privrednoj saradnji
drava lanica Unije.
Fiskalna politika Evropske unije (EU Fiscal Policy) se odnosi na dve kljune
oblasti:
1) direktni (neposredne) poreze (koji se nalaze u iskljuivoj nadlenosti lanica
EU) i
2) indirektni (posredne) poreze (koji imaju direktni uticaj na slobodan promet
robe i usluga).
3. Usklaivanje posrednih poreza (Indirect Tax Adjustment)
Za razliku od direktnih poreza u sluaju kojih drave lanice samostalno donose
odluke i preduzimaju mere sa ciljem spreavanja utaje poreza i dvostrukog oporezivanja,
usklaivanje posrednih poreza je regulisano nadnacionalnim (evropskim) propisima i
nalazi se u nadlenosti institucija same Evropske unije (Saveta ministara, Evropske
komisije, Evropskog parlamenta i Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta). Dok u
najznaajnije neposredne poreze spadaju: porez na dobit kompanija, porez na dohodak,
porez na prihod od kamata i dividende fizikim licima, meu posrednim porezima EU se
istiu: porez na dodatu vrednost (PDV) i akcize.
3.1 Usklaivanje poreza na dodatu vrednost (PDV-a) - Value Added Tax Adjustment
Usklaivanje poreza na dodatu vrednost (PDV-a) predstavlja poresku oblast u
kojoj je Evropska unija znaajno poodmakla. Stoga se Fiskalna politika EU karakterie
izuzetno velikim stepenom harmonizovanosti (usklaenosti) PDV-a izmeu drava
lanica. Tako se PDV razvijao u okviru EU, kao nadnacionalne organizacije, i jasno je da
se razlikuje od ostalih poreza koji se nalaze u pravnoj nadlenosti zemalja lanica EU.
Kratak osvrt na razvoj i primenu PDV-a u zemljama EU - Porez na dodatu
vrednost se definie kao opti porez na potronju koji se obraunava i plaa na isporuku
dobara i pruanje usluga, u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na
4

uvoz dobara, osim ako zakonom nije drugaije propisano. Jo je Rimskim ugovorom iz
1957. godine u poglavlju pod nazivom Poreski propisi propisana uloga Saveta ministara
EU u donoenju posrednih poreza u meri u kojoj je takva harmonizacija neophodna za
funkcionisanje Zajednikog trita. Evropska komisija je 1960. godine osnovala prvu
Poresku i finansijsku komisiju (Fiscal and Financial Committe) na elu sa nemakim
profesorom Fricom Nojmarkom (Fritz Neumark).
Nojmarkova komisija e ostati zapamena po:
1) sveobuhvatnom (opsenom) ispitivanju razlika u javnim finansijama drava
EEZ-a,
2) utvrivanju stepena njihove pretnje ili onemoguavanja razvoja Zajednikog
trita, kao i
3) definisanju naina za otklanjanje fiskalnih razlika izmeu lanica Evropske
ekonomske zajednice.
Ova Komisija je do 1962. godine izradila Program za usklaivanje opteg poreza
na promet.3 Pri tome se Komisija nije bavila pravnim aspektima poreske harmonizacije.
3.2 Istorijat evropskog sistema poreza na dodatu vrednost
Postupak usklaivanja (harmonizacije) PDV-a (Value Added Tax-VAT) kao
specifinog oblika opteg poreza na promet u okviru Evropske unije odvijao se u
sledeim fazama:
1. Uvoenje i ugraivanje PDV-a u poreske sisteme drava lanica EU;
2. Usklaivanje poreske osnovice PDV-a u pomenutim zemljama i
3. Izjednaavanje broja i visine poreskih stopa.
Iako je do danas, u vezi sa evropskim PDV-om, usvojeno vie od 30-tak razliitih
smernica, po svom znaaju se izdvajaju: Prva i Druga smernica iz 1967. godine, esta
smernica iz 1977. i Smernica 112 iz 2006. godine.
Prva smernica se odnosila na usklaivanje pravnih propisa zemalja EEZ o optem
porezu na promet. Ova Smernica je po prvi put predviala ugradnju (uvoenje) PDV-a sa
pravom na odbitak pretporeza u poreske sisteme lanica Evropske ekonomske zajednice.
Druga smernica se odnosila na usklaivanje pravnih propisa lanica EEZ o
strukturi i nainima primene zajednikog sistema poreza. Ova Smernica je priblinije
odredila prirodu PDV-a insistirajui na PDV-u potronog tipa, pri emu je istovremeno
precizirala i nain oporezivanja prometa robe i usluga u zemlji, oporezivanja uvoza, kao i
oslobaanje od oporezivanja izvoza. Smernica je takoe prihvatila naelo odredita robe
sa ciljem izbegavanja dvostrukog oporezivanja. Za razliku od naela porekla robe kojim
se vri oporezivanje izvoza, primenom naela odredita robe se vri oporezivanje uvoza.
3

Kao to je poznato porez na promet predstavlja preteu (prethodnika) poreza na dodatu vrednost.

Smernica je, naposletku, predvidela i mogunost uvoenja vie i nie poreske stope PDVa, bez detaljisanja o njihovoj visini.
Savet ministara je 1970. godine doneo odluku o finansiranju zajednikog budeta
zemalja EEZ. Jedna od prihodnih stavki budeta EEZ se odnosila na sopstvene izvore iz
naplate PDV-a. Ovde se radi o Zajednikom budetu EU koji se oduvek punio delimino
i od prihoda zemalja lanica od PDV-a. Sa ciljem spreavanja neravnomerne i
nepravedne raspodele poreskog tereta meu lanicama, pojavila se objektivna potreba za
usklaivanjem poreskih osnovica PDV-a. Ovo je doprinelo ujednaavanju iznosa
uplaenih nacionalnih doprinosa.
esta smernica se odnosila na zajedniki sistem PDV-a i na jedinstvenu poresku
osnovicu. Ova Smernica je priblinije uskladila odredbe evropskog PDV-a jer je njom
utvrena jedinstvena poreska osnovica za sve lanice EEZ, a kasnije i EU.
Kako su usled vie od 30 kasnije usvojenih smernica tehnike prirode, kao i zbog
brojnih izmena, evropski propisi o PDV-u postali nepregledni, pojavila se potreba za
usvajanjem nove smernice u vidu proienog teksta vaeih propisa. Tako je usvojena i
Smernica 112 iz 2006. godine koja predstavlja konsolidovanu verziju svih evropskih
propisa o PDV-u.
3.3 Osnovne karakteristike evropskog sistema poreza na dodatu vrednost
Evropski sistem PDV-a se odnosi i naplauje kako na proizvodnju i prodaju
dobara (tj. promet), tako i na pruanje usluga na celoj teritoriji Evropske unije. Porez na
dodatu vrednost, u krajnjoj liniji, plaaju krajnji potroai (kupci i korisnici usluga) u
vidu procentualnog uea u finalnoj ceni posmatranog dobra i/ili usluge. Predmet
oporezivanja predstavljaju sledee oporezive transakcije koje obavljaju poreski obveznici
na podruju zemalja lanica Evropske unije:
1.
2.
3.
4.

Isporuka dobara;
Sticanje dobara koja vode poreklo iz neke druge zemlje lanice EU;
Pruanje usluga i
Uvoz proizvoda iz treih zemalja (zemalja van teritorije Evropske unije).

Pod poreskim obveznikom se podrazumeva svako fiziko, ali i pravno lice koje
samostalno i nezavisno obavlja svoju privrednu delatnost. U zavisnosti od vrste oporezive
transakcije mogue je razlikovati sledee dve poreske osnovice:
1. protivvrednost isporuenih dobara i izvrene usluge i
2. carinska vrednost dobara pri njihovom uvozu.
Na oporezivi promet (transakcije) se primenjuju poreske stope one drave lanice
u kojoj je nastala poreska obaveza. Poreska stopa se iskazuje kao procentualno uee u
poreskoj osnovici. Prema vaeim fiskalnim propisima EU, pored obavezne vie poreske
stope koja ne sme da bude nia od 15%, u zemljama EU je mogue primenjivati jednu ili
najvie dve nie poreske stope koje ne smeju biti nie od 5%. Izvesnim lanicama EU je,
6

u tano odreenim geografskim oblastima, omoguena primena smanjenih ili ak (u

izvesnim sluajevima) i nultih poreskih stopa.
Istovremeno Fiskalna politika EU odobrava i primenu institucije poreskih
oslobaanja za tano odreene kategorije ili isporuke dobara i usluga. Ovde se uglavnom
radi o uslugama koje su od opte-drutvenog znaaja (poput medicinskih i bolnikih
usluga, dobara i usluga u funkciji socijalne zatite, nastave i poduavanja, odreenih
kulturno-uslunih delatnosti i dr.), kao i o odreenim transakcijama vezanim za
osiguranje, odobravanje kredita, odreene bankarske usluge, potanske usluge, igre na
sreu, klaenje, prodaju nekretnina i dr.
U izvesnim i izuzetnim sluajevima posebne odredbe u vezi sa plaanjem PDV-a
mogu da se primene na:
1.
2.
3.
4.
5.
6.

male preduzetnike,
poljoprivrednike,
koriena dobra poput antikviteta, kulturno-umetnikih dobara i sl.,
ulagako zlato4,
turistike agencije i
elektronske usluge.

3.4 Usklaivanje akciza (Excise Adjustment)

Akciza je jedan od najstarijih i posebnih oblika poreza na promet kojim se vri
oporezivanje proizvoda sa neelastinom tranjom. Poreska se osnovica akciznih
proizvoda odreuje mernom jedinicom (litar, kilogram, komad i sl.), dok se iznosi akciza
iskazuju u apsolutnim vrednostima. Sistemi naplate akciza pojedinih lanica Evropske
unije se, prema predmetu oporezivanja, strukturi i iznosu poreskog optereenja,
meusobno razlikuju, a u zavisnosti od ekonomskih, kulturnih, drutvenih i drugih
okolnosti. Sm podatak o tome da se u pojedinim zemljama EU naplauje veliki broj
raznovrsnih akciza, kao i da je na snazi nekoliko stotina razliitih poreskih stopa ukazuje
na praktine probleme prilikom pokuaja usklaivanja akciza unutar Evropske unije.
Dodatne potekoe proizilaze iz postojanja velikih razlika u poreskom sistemu i strukturi
prihoda od akciza u pojedinano posmatranim budetima lanica EU. Kako se svaka
mogua promena u akciznoj politici na nacionalnom nivou direktno odraava na
promenu poreske strukture i fiskalnog suvereniteta zemalja EU, tako se dolazi do
zakljuka da je EU tekom mukom uspela u deliminoj harmonizaciji (usklaivanju)
akciza u svojim zemljama lanicama.

3.5 Radnje koje su prethodile usklaivanju akciza

Tj. zlato u vlasnitvu privatnih i pravnih lica.

Prve su aktivnosti Evropske komisije na planu usklaivanja akciza zabeleene

poetkom 60-tih godina XX veka. Po isteku izvesnog vremenskog perioda, u kojem nije
dolazilo do vidnog napretka, Evropska komisija je 1972. godine predloila Savetu
ministara Okvirnu smernicu za usklaivanje akciza. Ova Smernica je obuhvatala odredbe
koje su se odnosile na predmet oporezivanja, poresku osnovicu i predloenu poresku
stopu. S obzirom na to da je tada oko 90% poreskih prihoda od akciza (u tadanjim
lanicama Evropske zajednice) poticalo od oporezivanja duvana, alkoholnih pia i
naftnih derivata, Evropska komisija je predlagala da se iskljuivo oporezuju vino, pivo,
duvan, alkohol i naftni derivati. Uporedo sa usvajanjem Bele knige o dovravanju
Zajednikog trita, godine 1985. dolo je i do definisanja i usvajanja osnovnih
preduslova za kreiranje sistema akciza unutar zemalja EZ. Ovim dokumentom su bili
obuhvaeni i predlozi o harmonizaciji akciza na alkoholna pia, duvanske proizvode i
mineralna ulja.
Evropska komisija je, na bazi Bele knjige, u avgustu 1987. godine predloila
Paket smernica za fleksibilnu harmonizaciju akciza na pomenute proizvode. Ove
Smernice su bile na snazi (tj. vaile) u uslovima slobodnog prometa robe i odsustva
uticaja akciza na prekogranini promet robe unutar lanica EZ, a kasnije i EU. Godine
1992. su usvojene najznaajnije Sistemske smernice o akcizama (no. 92/12/EEZ) i, kao
takve, one su predstavljale sr evropskog akciznog prava. Ovim dokumentom je samo
postignuto usklaivanje najznaajnijih akciza poput akciza na alkoholna pia, akciza na
duvanske i naftne proizvode, da bi tek dosta kasnije polje akcizne politike poelo da se
iri i na energetske, kao i na mnoge druge konkretne proizvode. Kao rezultat pomenutog,
zemlje lanice EU danas imaju pravo na zadravanje postojeih akciza, kao i na uvoenje
novih neusklaenih akciza,5 ali pod uslovom da one (akcize) ne ugroavaju slobodnu
konkurenciju i nesmetani prekogranini promet robe. U grupu najrezistentnijih akciza 6
spadaju tzv. tradicionalne akcize7 koje su i danas prisutne u savremenim poreskim
sistemima.
Sa izuzetkom pravila o visini poreza, savremeni propisi o akcizama su uglavnom
harmonizovani u lanicama Evropske unije. Ovo se naroito odnosi na utvrivanje
predmeta oporezivanja, poreskih olakica, poreskog oslobaanja, kao i na voenje
postupaka naplate akciza prilikom slanja, transporta i skladitenja robe. Neutralnost
evropskog poreskog sistema u odnosu na poreklo robe garantuje i nalae harmonizaciju
poreske strukture i poreskih stopa irom svih lanica EU.
Na osnovu navedenog proizilazi zakljuak da aktuelni sistem akciza na nivou EU
predstavlja svojevrsno kompromisno reenje u odnosu na iroku paletu proizvoda koji
podleu naplati harmonizovanih akciza.
3.6 Osnovni elementi naplate harmonizovanih akciza

Svojstvenih samo njima, a ne i svim lanicama EU.

Tj. akciza koje se i dalje naplauju.
7
Primer akciza na kafu ili na benzin.
6

Aktuelnim evropskim propisima o akcizama ureen je opti sistem naplate akciza

koji se odnosi na potronju sledeih proizvoda:

struje i energetskih proizvoda,

alkohola i alkoholnih pia,
duvanskih proizvoda i
nafte i naftnih derivata.

Akcizna obaveza nastaje u trenutku putanja pomenutih proizvoda u slobodni

promet irom svih lanica EU. Pod poreskim obveznikom se podrazumeva svako fiziko
i/ili pravno lice koje samostalno konzumira ili stavlja u promet predmete akciznog
oporezivanja (tj. naplate akciza). Prilikom uvoza akcizne robe iz treih zemalja, pod
poreskim obveznikom se podrazumeva uvoznik tih proizvoda. U sluaju pak kataloke
prodaje, kataloki trgovac se javlja u ulozi poreskog obveznika. Akcize se naplauju
samo u onim zemljama lanicama u kojima se vri konzumiranje (obavlja potronja)
akciznih proizvoda. Akcize se naplauju u skladu sa specifinim odredbama o akcizama
pojedinano posmatranih lanica EU. Prilikom naplate akciza se strogo primenjuje
princip zabrane diskriminacije - kao princip istovetnog tretiranja domaih i akciznih
proizvoda iz uvoza.
Uprkos usvojenim i iroko prihvaenim Sistemskim smernicama o akcizama,
treba napomenuti da visina akciza po jedinici proizvoda (tj. akcizna stopa) nije usklaena
meu lanicama EU. Pri tome je samo definisana i utvrena najnia akcizna stopa 8 koju
svaka lanica EU mora da uzme u obzir tokom postupka akciznog oporezivanja.
4. Usklaivanje direktnih (neposrednih) poreza (Direct Tax Adjustment)
Za razliku od indireknih poreza, direktni porezi, koji se direktno naplauju od
trinih subjekata, nemaju toliki znaaj za promet dobara unutar Zajednikog trita EU.
Neposredni porezi se karakteriu meusobnom razliitou i neusklaenou (posebno u
sferi oporezivanja kompanija i trgovakih firmi) to izaziva negativne efekte po
funkcionisanje Zajednikog trita i slobodne trine konkurencije. Kako osnivaki
ugovori ne sadre odredbe o pravnom ureenju i usklaivanju direktnih poreza, tzv.
optim propisima Rimskog ugovora je ureena oblast naplate neposrednih (direktnih)
poreza. U evropskom fiskalnom zakonodavstvu se predvia harmonizacija svih onih
zakona, uredbi i propisa na nivou lanica EU koji direktno utiu na uspostavljanje i
funkcionisanje Zajednikog trita. Ovim propisima je takoe regulisano ukidanje
dvostrukog oporezivanja unutar EU, kao i zabrana diskriminacije dravljana drugih
lanica EU sa vlasnikim ueem u kapitalu privrednih drutava.
4.1 Usklaivanje poreza na dobit korporacija (Corporate Tax Adjustment)
Neposredni (direktni) porezi predstavljaju jedan od najznaajnijih instrumenata
fiskalne politike svake zemlje. Zbog toga se svaka zemlja lanica EU trudi da uspostavi
to konkurentniji i povoljniji poreski sistem u odnosu na poreske sisteme drugih lanica,
8

Za sve pojedinano posmatrane kategorije akciznih proizvoda.

a sve sa ciljem podsticanja preduzetnikih aktivnosti i privlaenja stranog kapitala. Na

osnovu navedenog sledi da se zemlje lanice EU nerado odriu svog suverenog prava na
samostalno ureivanje bitnih elemenata svojih sistema za oporezivanje dobiti. Takoe
proizilazi i zakljuak da je oporezivanje dobiti trgovakih drutava i korporacija u
zemljama EU u veoj meri neusklaeno.
4.2 Razvojni tok (istorijat) usklaivanja poreza na korporativnu dobit u zemljama EU
Evropska komisija je na vreme uoila da egzistencija razliitih nacionalnih
poreskih sistema i propisa o porezu na dobit stvara prepreke na Zajednikom tritu. Sa
ciljem neutralizacije ovih negativnih efekata i ostvarenja slobodnog prometa unutar
zemalja EZ, Evropska komisija je jo poetkom 60-tih godine XX veka preduzela
konkretne mere. Re je o merama koje su se odnosile na oblast usklaivanja neposrednih
poreza. Evropska komisija je, u skladu sa pomenutim, 1967. godine usvojila Program za
usklaivanje neposrednih poreza ime je jasno izrazila stav i tenju za harmonizacijom
poreza na dohodak i poreza na dobit preduzea.
Dalji konkretni pomaci su realizovani tek 1990. godine usvajanjem paketa mera
koji je obuhvatao:
1. Smernicu o oporezivanju holding kompanija (trgovakih drutava majki i
erki firmi);
2. Smernicu o fuziji i
3. Konvenciju o arbitranom postupku.
U narednim godinama su, sa ciljem ostvarenja daljeg napretka, preduzimane
izvesne radnje koje nisu urodile konkretnijim rezultatima.
4.3 Uskaivanje poreza na dohodak u zemljama EU (Income Tax Adjustment)
Na polju usklaivanja oporezivanja dohotka u lanicama EU je takoe zabeleen
mali napredak. U savremenim uslovima poslovanja se belei kretanje kapitala u pravcu
zemalja sa niim poreskim stopama, tzv. poreskim rajevima. Jedan od osnovnih oblika
seljenja kapitala se odnosi na transfer novanih sredstava u zemlje sa veim prinosima na
kapital. Ovakvi tokovi kapitala9 nuno i neminovno dovode do ugroavanja realizacije
osnovnih ciljeva Zajednikog trita EU.
Savet Evropske unije je, sa ciljem eliminacije iskrivljenog kretanja kapitala, 2003.
godine usvojio Smernicu o oporezivanju prihoda od kamata kojom se regulie poreski
tretman isplaenih kamata. Drugi problem, koji se vezuje za porez na dohodak, se odnosi
na oporezivanje dividendi (prihoda od akcija) isplaenih fizikim licima.
I Smernica o porezu na prihode od kamata - ova Smernica je usvojena sa ciljem
pravinog i efektivnog oporezivanja svih lica, koja ostvaruju prihode od kamata u drugim
9

Uslovljeni kamatnim deformitetima i nefer trinom konkurencijom.

10

lanicama EU, u skladu sa pravnim propisima zemlje iz koje ona (lica) potiu. Dakle, ova
Smernica se odnosi samo na fizika lica u sluajevima u kojima se zemlja u kojoj se
ostvaruju prihodi od kamata razlikuje od zemlje u kojoj se nalazi prebivalite vlasnika
isplaenih kamata. Pri tome se u pravnom sistemu EU pod kamatama podrazumevaju
kamate iz svih oblika potraivanja poput: kamata na obveznice, kamata na tedne uloge,
na dravne kredite, kamate na dobit investicionih fondova i dr.
II Oporezivanje dividendi koje se isplauju fizikim licima - u zemljama
Evropske unije je na snazi princip dvojakog zahvatanja poreza na dividende. S jedne
strane, Smernica o oporezivanju holding kompanija regulie poreski tretman dividendi
koje se isplauju pravnim licima. S druge strane, saoptenje Evropske komisije pod
nazivom Oporezivanje dividendi fizikih lica na Zajednikom tritu pravno ureuje
oporezivanje dividendi fizikih lica. Ovo Saoptenje, usled velikih razlika u poreskim
sistemima lanica EU, samo okvirno ureuje problem oporezivanja dividendi koje se
isplauju fizikim licima. Pri tome se akcenat stavlja na zabranu diskriminacije graana
EU prilikom oporezivanja dividendi.

ZAKLJUAK

11

Prvi budet Evropske unije bio je veoma mali i njegova uloga bila je da pre svega pokrije
odreene administrativne potrebe tadanje zajednice. Meutim kako je Unija rasla i kako
su drave lanice postajale sve vie zavisne jedna od druge tako je rasla i uloga budeta, a
poreski sistem se razvijao. Rasla su sredstva koja su ulazila u budet kao to je raslo polje
njegove primene. On se vremenom menjao, kao i struktura njegvih prihoda i rashoda.
Dananji budet, a i itav poreski sistem Evropske unije predstavlja jedan sloen
mehanizam.
Poreski sistem postao je poprite politikih bitaka i mnogobrojnih
kompromisa unutar Evropske Unije. Jedan od pokazatelja su velike
subvencije za poljoprivredu, kao i nove lanice. Ali, znaaj budeta
prevazilazi granice Evropske Unije, kako direktno, tako i indirektno.
Struktura poreskog sistema e se i u budunosti menjati u zavisnosti
od reforme institiucija Evropske Unije, njenog irenja, ali i od
celokupnog stanja svetske politike.

LITERATURA
12

1. Gnjatovic Dragana, Grbi Vladimir, Ekonomska politika, teorija- analziaprimena, Megatrend Univerzitet, Beograd, 2009.
2. Prokopijevi M.,Evopska unija- Uvod, Slubeni glasnik, Beograd,
2005.
3. www.europa.rs
4. www.economist.com

13