vei

L. N. LANDA
kibernetika i pedagogija
RANKO BUGARSKI
lingvistika ovcku
EDVARD HOL
nemi jczik
DUSAN S A V I E V I
povratno obrazovanje

obrazovanje

nauna fantastika
POL LANGRAN
uvod permanentno obrazovanje
GEZA ROHAJM
nastanak i funkcija kulture
VLADETA J E R O T I
bolest i stv.iranjc

u I t u a

ETORE DJELPI
kola bez katedrc
LUJ AN K A L V E
DIMITRIJE S E R G E J E V
za novi univerzitet
MOSE J O R G E N S E N
kola koju su osnovali ucnici
2AN MlSEL PALMIJE
vilhelm rajh

beogradski

i z d a v a k o grafiki zavod

BIBLIOTEKA
X X VEK

30

Urednik
IVAN COLOVI

an-Miel Palmije

VILHELM RAJH
OGLED ROENJU FROJDOMARKSIZMA

Prevela sa francuskog
JELENA JELI

BEOGRADSKI IZDAVAKO-GRAFIKI ZAVOD

Beograd, 1977.

Naslov originala
Jean-Michel Palmier
WILHELM REICH
U. G. E., 1971

Mladi francuski filozof an-Miel Palmije istakao se knjigama u kojima predstavlja i tumai linosti i dela nekih od najznaajnijih
nemakih mislilaca XX veka. Pored ove knjige Rajhu u kojoj je u prvom planu revalorizacija Rajhovog nastojanja da pomiri
psihoanalitiku koncepciju oveka sa marksistikim angamanom poznate su i Palmijeove monografije posveene Hajdegeru i Markuzeu.

Recenzent
JELENA STAKI
Korice
IVAN MESNER kad. slikar
Tehniki urednik
RUICA VUKAINOVI-STANISAVLJEV

KOSTASU AKSELOSU

Bid radikalan znai zahvatiti stvari

korenu, a ovekov koren jeste stn ovek.
KARL MARKS
ivot je izgladnela zver koja obitava
ovekovim grudima.
ROE VAJAN

PREDGOVOR

I
Koji razlog darias imamo da ponovo itamo Vilhelma Rajha?
Danas vise nikaiko nije moguino m kovati ga u
zvezde, niti ga osuivati; moguno je jedino podvrgnuti
njegova dela kritikim razmatranjima.
Ovaj psihoanalitiar marksist, koji je bio iskljuen iz Meiinarodnog udraenja psihoanalitiara i nekliiko koimmistikih partija, odbacivan i osporavan
zbog svojih pogleda da bi, naposletku, 1957. godine,
skonao u luisburkoim zatvoru u Sjedinjetiiim Dravama, u stvari nikada nije bio potpuno zaboravljen.
Moglo bi se aik rei da je Rajh posle svoje smrti postao najivlje prisutan u ovom stoleu.
Iako je bio marksist i psihoanalitiar, doiveo je
da njegovo delo osude upravo oni koji su se pozivali na Marksa ili na Frojda. Nijedno nauno delo nije
bilo meta tlikih napada i kleveta kao to je to bio
sluaj sa njegovim delom: kaiko su njegove knjige naciisti spaljivali, a komunisti i Ameriikanci zabranjivali,
kako ih je buroaska tampa svih evropskih zemalja
neprestano jarosino napadaJa, Rajh je postao veiti odmetnilk od zakona poput onog Ibzenovog Pera Ginta
koga je bio izabrao za simbol svog dela.

an-Miel Pdlrhije

Ovaj ikonoborac nita nije potovao: sa neuvenom estinom napadao je buroaske institucije nastojei da razori porodicu, da pokrene omladinu politizovanjem seksualnog pitanja, i da Komunistiku omladinu Nemake usimeri prema revoluciji. On se sa jednakom otrinom obarao kako na socijaldemokrate,
tako i na komuniste staljiniste, naciste i Amerikance.
U vreme kada su Frojd i njegovi sledbenici nastojali
da obezbede psihoanaizi zvaniono priznati status u
drutvu, Rajh je delovao kao aktivist u bekim crvenim predgrakna ili u benlinskoj organizaciji komunistike omladine. U asu kada je Staljin zatraio od
nemaekih kamunista da napadnu socij aldemokrate a
naciste ostave na miru, Rajh je pokuao da ujedini
sve nemake socijaliste, a uz to se borio na ulicaima
protiv inacista. Poto je potom bio iskljuen iz svih
politikih organizacija kojima je pripadao, i poto su
ga se istvi odrelcli, poto je bio izbaen i osuen na to
da ode u izgnanstvo, za njegov ivot moe se rei da
je predstaviljao neprestanu borbu jednog usamljenika.
Zahvaljujui legendi ja se njemu stvorila,
on je i posle svoje smrti nastavio da ivi: u toj legendi on se uilcazuje kao neka vrsta besomuniika, pobornika anarhimog osiloboenja svih nagona koji je
naposletku siao s . Meuitim, pri ,tom se zaboravlja da je on godinama vodio seminar iz Frojdove
psihoanalitike tehnike, da je bio jedan od njegovih
najblistavijih uenika, i da je u Berlinu postao jedna
od najistaknutijih linosti u Komunistikoj partiji Nemake. Legenda ga udaljuje od savremenih zbivanja
i otupljuje otricu njegove kritike, dok je on, u stvari,

'Vilhelm Rajh

pre Herberta Markuzea bio najotriji kritiar represivnog drutva. rtva te legende jesu i brojna njegova
dela, koja se danas malo itaju, ali za koja bi se
rklo da opet postaju isve aktuelnija.
II
delu Vilheilma Rajha moglo bi se mnogo tota
rei: iako su mu razmere ogromne, ono je prilino
nepristupano, i to ne samo zato to je mali broj
njegovih knjiga preveden na druge jezike, vee i zato
to je brojne svoje tekstove Rajh objavio u komunistiokkn listovima i asotpisima je su nacisti kasnije
spalili i unitili. Najzad, jo doik je Rajh bio iv, veina njegovih knjiga bila je zabranjena u Sjedinjenim
Dravama, a posle njegove smrti nosioci autorskih
prava postali su netki njegovi dobronamerni naslednici koji su praktino zabranili njihovo pretampavanje i prevoenje. Nekoiliko starih prevoda na francuski njegovih knjiga Seksualna kriza i Marksizam i psihoanaliza, ili neki u novije vreme objavljeni prevodi
dela Funkcija orgazma i Seksualna revolucija ipak su
omoguili njegovom delu da i dal je bude prisutno u
naem vremenu. Neki jo veom estinom proeti Rajhovi tekstovi poeli su da krue Evropom1 u vidu ilegalnih iadainja, a is druge strane, Boris Frenke! i Danijel Geren, njegovi verni i oduevljenjem ispunjeni
uenici, poeli su da se bore kako bi ponovo povratili
1

Poglavito u Belgiji, Nemakoj i Francuskoj.

10

an-Miel Pdlrhije

ugled torn uMetom psihoanalitiaru, koga su jedni

rarzeli, dak su se drugi podsmevali.2
Pravoverni psihoanalitiari esto su pokazivali
samo najdublji prezir prema Rajhu: kao i onda kada
je pitanjiu Marlkuze, mnogi su ogoreni zbog Rajhovih izvitoperavanja Frojdove teorije, kao i zbog redukcija koje je on njoj izvrio. Meutim, nijedan
od njih nikaiko ne eli da vidi ono to je Rajhovom
delu duiboko novo, a moda i istins'ki revolucionarno.3
Oni Rajha osuuju ime analitike pravovernosti i
pre nego to utvrdili da Ii te zablude i te reduikcije,
koje mi nikako ne elimo da porebnemo, ne predstav2 Boris Frenkel je autor prve inteligentne i poteno
napisane studije Rajhu na francuskom jeziku. studija koja je kasnije objavljena kao posebna knjiga, izala
je prvo asopisu Partisans, br. 3233, okt.nov. 1966.
godine. On je, pored toga, brojnim izlaganjima i predavanjima mnogo doprineo irenju Rajhovih teza. Ovde izraavamo Frenkelu svoje prijateljsko postovanje. Ispor.
takde i rad Danijela Gerena: Essai sur la Revolution
sexsuelle apres Reich et Kinsey (Editions Pierre Belfond,
1969).
3 Kritika kojoj je an Laplan podvrgao delo Herberta Markuzea (ispor. La Nef, 36) i koja je kasnije
tako esto ponavljana napadima na ovog teoretiara,
predstavlja izvanredan primer potpunog i iznenaujueg
nerazumevanja koje neld od najsjajnijih -savremenih analitiara ispoljavaju kada se suoe sa problemima koji ne
spadaju analitiku praksu i teoriju uem smislu rei.
Tako Laplan izlae najglavnijim crtama jedno pobijanje Markuzeovih stavova (kao da je pitanju nekakav
pogreno smiljen dodatak koji je Markuze eleo da^ nakalemi na analitiku teoriju) ak i ne obraajui panju
na probleme koje je Markuze stvarno postavio, i pravei
se da ih ne primeuje. Ovakav stav neodoljivo podsea
na stav vrele due kojoj je Hegel govorio.

'Vilhelm Rajh

11

ljaju cenu kojom je on platio lucidnost i hrabrost

koje posle mjega nije pokazao nijedan analitiar,
Prezren u zvaninim krugovima, Rajh je dugo
ima samo nekoliko sledbenika u Evropi i Americi. Meutim, na kraju tog perioda za kratko vreme dolo je
do velike promene: najpre u Nemakoj, a potom i u
Itailji i Francusikoj, studenti sa krajnje levice pokazali su iznenaujuee zanimanje za njega. U Beriinu
e Komuna I, idui stopaima Frica Tojfela i Rudilja
Dukea, vaskrsnuti lilk starog Rajha, a njegovo delo
ponovo proglasiti aktuelnim u jednom novom smislu.
Nemaki studenti nisu zaboravili da je svoje najotrije i najznaajnije teikstove Rajh bio napisao u Berlimi, u vreme uispona nacizma, za orgamizaciju komunistieike omladine Nemake, koju je ispunjavao oduevljenjem i vatreno branio, izazvavi ak nespokojstvo meu ruikovodiocima KP Nemake autoritetom i
uticajem koje je u njoj bio stekao.
No uzrdk ovorn gotovo zvaninom vaskrsavanju
Vilhelma Rajha treba svakako traiti u sve veem
uticaju koji su poele da vre teze Herberta Markuzea. Rajh je, meutim, prvi pokuao da upostavi dijalog izmeu oveka rada i oveka elje, da povee
Frojda sa Marksom, i moda je taj svoj pokuaj platio
glavom. Danas se smatra da je on zasnovao ona nova
istraivanja koja se obino nazivaju imenom frojdomarksizam. Iako s razlogom kritiikuje preterivanja koja
su oiigledna u Rajhovim tezarna, Markuze s druge
strane priznaje sve to mu duguje.4 Nasuprot buroaskom konformizmu jednog Donsa i ideologiji prila4 Ispor. Herbert Marcuse, Posface Eros et Civilisation, Editions de Minuit, 1963.

an-Miel Pdlrhije

12

goavanja koju je propovedao Erih From, Rajh je

hteo da sprei zamagljivanje revolucionarnog karaktera Frojdovih otkria i da taj revolucionarni karakter jasno pakae, suprotstavljajui se ponekad u tim
svojim nastojanjima i samom Froj du.
III
Da Ii Rajh danas ponovo postaje aiktuelan? Da
Ii je on u prolosti i u jednom jedinom trenutku bio
izgubio svoju aktuelnost? Po naem mi'ljenju, ne moe
se rei ni jedno ni drago. Njegovo genijalno i nesreeno delo treba prouavati kritiki, uzimajui pri torn
neophodno odstojanje u odnosu na njega. Medu svim
knjigama koje je Rajh napisao, gotovo samo nekoliko
njih su zaista originailne. Dela koja je on objavio u
Sjedinjenim Dravama donose, kako se nama ini, malo
novih eiemenata kritici koju je bio zapoeo i logiki
vrsto zasnotvao u prethodnom periodu, onda kada se
borio zajedno sa berlmskom ikomunistikom omladinom. ta vise, nama izgleda da prouavanja koja je
Rajh vrio poslednjih godina svog ivota daleko vise
svedoe zapadanju njegove misli u neku vrstu paranoinog delirijuma, nego stvamom produbljavanju
njegovih teorija.
Stoga neemo pridavati veliki znaaj Rajhovom
radu u Sjedinjenim Dravama, njegovim nastojanjima
da u mainama koje je u svom neobinom luidilu bio
izumeo izdvoji seksualnu energiju u njenom bioelektrinom vidu. Posle njegovog iskljuenja iz KP Nemake i Meunarodnog udruenja za psihoanalizu, u
njegovom delu je, kako nam se ini, neosporno dolo

'Vilhelm

Rajh

13

do jednog preloma. Ne moemo stvarno drati da je

on bio sasvim pri eistoj svesti samo nekoliko gadina
kasnije, a naroito u vreme kada je u Sjedinjenim Dravama osnovao Institut za organ: on je tada bio bolestan ovek sa tekom ranom na srcu, koji je polako
tonuo u ludilo. Ne iznenaduje nas kijenica to je tada
stekao sledbenike i oboavaoee.
Ogled koji dolazi posle ovog predgovora rnoe
se itati na vise naina: on predstavlja pokuaj da se
napie malo poznata istorija jednog poglavlja iz ivota amerikog psihoasnalitiokog polkreta, ali isto tako
i pokuaj da se kritiki razmotri jedno jo nedovoljno
poznato delo koje, i pored svojih nedostataka i krajnosti u koje je njegov tvorac zapadao, predstavlja do
sada najeu kritiiku industrijske civilizaeije i njene represivne ideologije.
Najzad, ovaj ogled predstavlja i poglavlje dela
koje emo kasnije napisati i u kome emo nastojati
da tano odredimo smisao {rojdmarksizma i njegove
granice u njegovim brojnim slaganjima sa psihoanalizom, savremenom filozofijom i savremenom sociologijom, koja omoguava da se u svetlosti svetsko-istorijske
politike stvarnosti proue dela meusobno tako razliita !kao to je to sluaj sa delima Teodora Adorna,
Valtera Benjamina, Eriha Froma, era Lukaa, Dejvida Rismana, Normana Brauna, Geze Rohajma, Vansa
Pakarda i Herberta Markuzea.5
5 U ovom ogledu mi smo pre svega nastojali da pokaemo znaaj Rajhove kritike u sklopu savremene marksistike misli. Podrobno i kritiko razmatranje Rajhovih
analitikih teza u uem smislu rei iziskivali bi jednu posebnu knjigu. Po naem miljenju, Rajh nije dao znaajniji doprinos samoj analitikoj teoriji.

14

an-Miel Pdlrhije

Da Ii tafcvo zdruivanje razliitih dela moi imati

flekog smisla? ta moemo oekivati od uiporeivanja
dela ja su tako razliita, a ponekad i protivrena,
kao to je to sluaj sa radovima Herberta Markuzea
i Normana Brauna?6 No ovde je u pitanju samo graa
za jednu sfcudiju.

6 Ispor. Norman Brown, Eros et Thanatos (Julliard,

1960), Le Corps d'amour (DenoeL, 1967). Ispor. i Herbert
Marcuse, Negations (Allen Lane, The Penguin Press, London, 1968): Love mystified: a Critique of Norman Brown.

II
GODINE PROVEDENE U BECU

OD SEKSOLOGIJE DO PSIHOANALIZE
Vilhelm Rajh je uvek vrsto povezivao povesit
svog ivota sa poveu svojih naunih otkria. Stoga
se povest njegovog ivota moe vaspostaviti na osnovu
aluzija i digresija kojima je njegovo delo protkano.
Ima se utisak da je svako njegovo otkrie bilo vezano
za jednu estoku borbu, a ponekad ak i za jednu
krizu, poput one u kojiu je bio zapao posle svog raskida sa Frojdom ili sa KP Nemake. Posmatram u najoptijim crtama, njegov ivot uikazuje nam se ikao povest dinovske borbe, kojiu je Rajh morao gotovo potpuno sam da vodi na svim frontovima. On se borio
protiv buroaske i kapitalistike ideologije svoga doba
sa estinom koju niko, psim Markuzea, niikada nije
bio dostigao. Ubeen u ispravnost svojih teza, on je
branio psihoanalizu suprotstavljajui se Frojdu, a socijailizam suprotstavljajui se staljinizmu. Nacizam mu
zamalo nije doao glave, ali on je uspeo da umaikne
Hitleru i da se naposletku, poto su mnoge zemlje odbile da mu prue utoite kao izbeglici, domogne Sjedinjenih Drava, gde je i umro.
Dva njegova dela omoguavaju nam da u glavnim
crtama damo njegov portret i ukratko izloimo glavne
etape u njegovom ivotu: u pitanju su knjige Funk-

16

an-Miel Pdlrhije

cija orgazma,1 delo kojim nam Rajh, ivo slikajui zaplete u vezi sa otkrieem Orgona, omoguava da steknemo dosta tanu predstavu njegovim burnim odnosima sa Frojdom i bekim psihoanalitikim pokretom
sve do onog dana kada je sa njima konano raskinuo,
i spis People in Trouble, u kome je on ivo prikazao
svoj isto toliiko burni politiki ivot. Pored ovih biografskih dokumenata, na raspolaganju nam stoji i nekoliko Rajhovih fotografija bjavljenih u njegovim u
Americi izdatim delima, na kojima otkrivamo da je
bio visokog rasta, da je imao dosta otar pogled, crte
lica koje su odavle jaku volju, sedu i nemirnu kosu,
odluan i agresivan izraz .
je, dakle, bio Vilhelm Rajh? Rodio se 24.
marta 1897. godine u Galiciji, na istonim granicama
austrougarskog carstva. Porodica mu je bila dosta siromana, pa je posle oeve smrti, 1914. godine, Rajh
morao da, nastavljajui kolovanje, u isti mah vodi
i porodino imanje. Posle aiuistrouigarskog poraza u
ratu, njegovo matrijalno stanje postalo je oajno. 1918.
godine upisao se na Medicinski faikultet Bekog uiniveriteta, na kome je studirao ivei kao kaikav isposnik.
Kao student medicine poeo je strasno da se zanima
za biologiju, a naroito za seksologiju. U de'Iu Funkcija orgazma, Rajh kae:
Pre nego to sam, 1920. godine, postao lan Bekog drutva za psihoanalizu, ve sam bio stekao mno1 La Fonction de l'orgasme, L'Arche, 1952. Ovaj prevod nainjen je prema tekstu koji je sam Rajh, februara 1947. godine priredio za tampanje na engleskom.
Prvo nemako izdanje ovog teksta objavljeno je 1927. godine.

'Vilhelm Rajh

17

gostraka znanja iz seksologije, psihoanalize i prirodnih nauka.2

Kako su etki u dokolici provedene ratne godine
probudile u njemu duhovnu glad, Rajh je pokazivao
dosta izuzetnu intelektualnu radoznalost (treba dodati
i to da je bio abdaren neobinom sposobnou asimilovanja proitanog): itavo njegovo delo svedoi izvanrednoj knjievnoj i naunoj kulturi koju je bio stekao. Uostalom, njegov susret sa psihoanalizom nije
bio plod puke Sluajnosti. Ve od 1919. godine Rajh
je uestvovao na seminarima iz seksologije, a iste
godine napieao je sledece ret Ice:
Moda se moj moral buni protiv takvog shvatanja. Ipak, na osnovu svog sopstvenog iskustva, i na osnovu zapaaeja do kojih sam doao posmatrajui saimog sebe i
drage Ij'ude, sada sam beden da seksualnost predstavlja sredite kaiko celokupnog
drustvenog, tako i unutranjeg ivota jeidinike.3
Januara 1919. godine on je ueestvovao na jednom
seminaru iz seksologije na koji je bio pozvan i jedan
psihoanalitiar da bi odrao nekoliko predavanja
seksualnosti. Susret sa njim uticao je na Rajha da
prndubi ta istraivanja. On je prouio nekoliko u to
doba uvenih dela: Blohov Sexualleben unserer Zeit i
Forelovo Die sexuelle Frage. Maio kasnije poeo je
da pkazuje strasno zanimanje za Junga, a naroito
2

'

La Fonction de l'orgasme, p. 25.

Op. cit. p. 26.

2 Vilhelm Rajh

18

an-Miel Pdlrhije

za Froja, i to poto je prethodno proito njegove

radove Tri rasprave teoriji seksualnosti i Uvod
psihoanalizu. Rajh e kasnije rei da je itanje ova
dva Frojdova dela presudno uticalo na izbor njegovog
ivotnog poziva.
Meutim, on nikaiko nije smesta jumuo tim novim putem koji ga je odmah oarao, ve je najpre
nastojao da veoma temeljno upozna tu oblasit.
Tada je sa podjednakim arom stao da prouava i filozofiju i biologiju.4 Vee vidimo ime se Rajh razlikovao od Frojda: itavog svog ivota osniva psihoanalize klonio se spekulacije koja ga je, kao to se to vidi
iz neikolilko njegovih dela, nesuimnjivo privlaila,5 a
sklonost prema spekulaciji suzbijao je i kod nekih svojih uenika.6 Taj stav moe se objasniti na nekoliko
naina, i tumaenje koje Fric Vitels predlae nije pogreno: Frojdu je jo u mladosti bilo usadeno nepoiverenje prema filozofiji, koja je u njegovo vreme ostavIjala jo alosniji utisak nego danas, te je on stoga za" Sam Frojd je rekao da se za studije medicine
odluio posle jednog predavanja na kome je bio proitan jedan Geteov ogled prirodi (ispor. Freud und Goethe,
Psychoanalytische Bewegung, II," Jahrsgang, 1930, pp.
430436).
5 Njegov ogled S one strane naela zadovoljstva, a
isto tako i rad Nelagodnost kulturi pokazuju do koje je
visine on bio u stanju da se vine u toj spekulaciji. Tu
svoju sklonost on je izvanredno lucidno proanalizovao u
pismima objavljenim u francuskom prevodu pod naslovom La Naissance de la psychoanalyse. Lettres a Wilhelm
Fliess (notes et plan), P.U.F., 1956. Ispor. i Fritz Wittels,
Der Antiphilosoph Freud (Almanach der Psychoanalyse,
1931, str. 1650).
6 Osobito kod Ferencija i Ota Renka.

Vilhelm

Rajh

19

zirao od svoje uroene sklonosti prema spekulaciji,

koja je mogla postati opasna da je on nije obuzdavao.
Stoga je izabrao suvopami rad u laboratoriji, u kome
je xnogao ida iu punoj meri, ali u strogo odreenim okvirima, izrazi svoj stvaralaki dar. Vrenje ogleda i
posmatranje bojadisanja pojedinih delova mozga ostavljali su, odista, yeoma malo mesta filozofsikim spekulacijama. Za raziiiku od Frojda, Rajh se, ponekad na
svoju nesreou, nikada nije u dovoljnoj meri uvao
svoje neobuzdane sklonosti prema spekulaciji. Jo i u
vreme kada je bio sasvim mlad, njega su mnogo vise
zanimale razne hipoteze pomou kojih bi se ivot mogao objasniti, nego precizno posmatranje raznih pojava. Za vreme izgnainstva, njegova apstraktna uimovanja pretvorila su se u jednu vrstu pravog delirijuma.
Da bi zasnovao i opravdao najneverovatnije teorije
bioelektrinom poreklu libida, on je tada izmislio razne eksperimente, i aik pokuao da za njih zainteresuje Ajntajna, ali je, razume se, slavni fiziar brzo
uvideo da ima posla sa duevno poremeenim ovekom.
U tome se, bez sumnje, sastojala najvea razliika
izmedu Frojda i Rajha: obojica su bili obuzeti istom
istraivaokom strau i istim oduevljenjem, ali dok
je prvi bio oprezan i siklon empirizmu, drugi je bio
sklon smelim apstraktnim umovanjima koja su esto
dobijala delirian vid.
Stoga nije udno to je Rajh vrlo brzo poeo da
pokamje strasno zanknanje za sve naune i filozofske siporove vitalizma i determinizma, pitanja
koja nam danas izgledaju smena ali kojima su se
u to vreme vodile ogorene rasprave. Tako je on tada
dugo i duiboko razmiljao Langeovoj Istoriji materii*

an-Miel Pdlrhije

20

jalizma, uestvovao u rasprama u vezi sa pitanjem naslea, i branio Kamerera i tajnaha, koji su u to vreme bili postali meta napada uitelja iz Bea.
*

Izvesno je da je prvi stvarni odir sa psihoanalizom Rajh uspostavio u toku tog istog letnjeg semestra
1919. godine, kada je u semmaru proitao svoj rad
Pojam libida od Forela do Junga. On je eleo da u
njemu uporedi razliita shvatanja seksualnosti koja
su tada postojala u medicini.7 Za razliku od Frojda,
veina tadanjih seksologa smatrala je da se seksualnost budi u pubertetu i da seksualne izopaenosti
predstavljaju oblike wduhovnog i moralnog izroavanja, ili pale nasledne mane. Iako nije sasvim dobro
poznavao Frojdovo uenje, Rajh ga je vatreno branio.
Stoga e susret sa Frojdom biti za njega od presudnog znaaja. U Funkciji orgazma on pie:
Trebalo bi poznavati atmosfera ja
je u oblasti seksologije i psihijatrije vladala pre Frojda da bi se shvatilo moje oduevtljenje i olakanje koje sam osetio kad
sam ga sreo. Frojd je bio izgradio pristupni
put za kliniko sagledavanje seksualnosti.
Moglo se vkleti kako se koren seksualnosti
odrasle osobe nalazi u razvojnim stadijumima kroz koje je ona u detinjstvu prola.
7 Ree je Forelovom, Molovom, Blohovom, Frojdovom i Jungovom shvatanju seksualnosti.

'Vilhelm Rajh

21

U tome se, doista, sastojao revolucionami doprinos Tri rasprave teoriji seksualnosti. Frojd je u njima igosao tradicionalno shvatanje seksualnosti pokazujui:
1 da seksualni nagon postoji i kod dece, a da
nikako ne nastaje tek u pubertetu; i
2 da je taj seksualni nagon uzrok brojnih inova
koji nemaju za ci'lj da dovedu do telesnog spajanja.
Da bi objasnio tu seksualnu potrebu, Frojd je
stvorio pojam libida.
Lako se moe zamisliti kolike su rasprave ove
teze izazvale u bekim i nemaakim naunim krugovima.
One su se suprotstavljale svim ukorenjenim predrasudama u oblasti seksologije, a osobito stavovima koje
je Kraft-Ebing, nemaki strunjak za sudsku medicinu,
zastupao u svojoj knjizi Psychopathia Sexualis, iji
je uticaj na tadanje seksologe bio presudan.
Rajha je zadivilo i oduevilo ba to to je Frojd,
rasikidajuci sa sveikolikom buroaskom seksologijom,
tvridio da raanje dece nije jedini cilj seksualnosti, i
da pojmovi se'ksualno i genitalno nemaju isto znaenje. U tim raznim kmocima bekih studenata, Rajh
je prvi shvatio dulboko radikalnu sadrinu Frojdovih
otkria. Kratko vreme poto je podneo saoptenje
pojmu libida, postao je rukovodilac seminara iz seksologije na Bekom univerzitetu, i organizovao grupe za
istraivanje u toj oblasti koja, po njegovim rekna,
na nesreeu nije bila zastupljena u zvaninim programima Medicinskog fakulteta. Rajh e uskoro doneti
odluku da se posveti psihoanalizi.

22

an-Miel Pdlrhije

SUSRET SA FROJDOM
Rajh je postao psihoanallitiar jo pre nego to
se sreo sa Frojdom i pre nego to je zaista upoznao
sva njegova dela. Tome se ne treba uiditi, jer u to
doba pravila Udruenja za psihoanalizu jo nikako nisu
bila ni konaena, ni stroga. Pripadnost psihoanalitickom
pokretu Frojd e jasno definisati tek u ogledu Die
Frage der Laienanalyse, posle sudenja Teodoru Rajku.8
Kako je Rajh bio lekar koji se strasno zanimao
za seksologiju, i kako je priljeno itao Frojdove radove, on je dalkle mogao dosta prirodinio da naziva
sebe psihoanalitiarem.. Jedina tekoa sastojala
se za njega <u tome da postiigne da ga i sm
Frojd prizna kao psihoanalitiara. U prvim svojim analizama Rajh se potpuno drao Frojdovih pravila. Ima
se utisak da je on tada prihvatao anallitiku teoriju
u celosti, iako je u svom >delu Funkcija orgazma nije
sasvim tano izloio.9 Kao rukovodilac seminara za seksologiju na Beokom univerzitetu, Rajh je stupio u dodir sa nekoliko linosti koje su na njemu mogle da
8 1926. godine jedan pacijent je pokrenuo spor protiv svog analitiara (Teodora Rajka), koji nije bio lekar,
zbog nezakonitog bavljenja medicinom. Rajk je dobio spor
pred sudom, ali Frojd je iskoristio tu priliku da licima
izvan kruga lekara ogranii analitiku praksu i da tano
odredi status analitiara polazei od Udruenja za psihoanalizu, koje je jedino bilo vlasno da priznaje podobnost
za obavljanje analitike prakse. Taj ogled, na alost malo
poznat, zasluuje da bude paljivo prouen.
* Tako, na primer, Frojd nije nikada tvrdio da neurotini simptom predstavlja strani elemenat u psihici.
Vrlo esto se ima utisak da Rajh uproava Frojdovu teoriju da bi istakao originalnost onoga to sm predlae.

Vilhetm

Rajh

23

uestvuju: taiko se on redom /sreo sa Kamererom, tajnahom, takelom, Adlerom i, naposletku, sa samim
Frojdom. Taj susret sa Frojdom ostavio je na Rajha
dub ok utisak: na zidu Instituta za Orgon stalno e visiti ona fotgrafija koju je Frojd jednog dana poklonio svom neobienom ueniku. U Funkciji orgazma,
Rajh ovako opisuje svoj susret sa Frojdom:
Frojd je bio drukiji od svih drugih.
Pre svega, bio je jednostavan i neposredan.
Svi drugi igrali su neku ulogu: ulogu Profesora, ulogu velikog poznavaoca Jjudi, ili
ulogu istaknutog naunika. Frojd je sa
mnom razgovarao kao obiean oveik. Imao
je inteligentan i pronicljiv pogled, aili nije
pakuavao da, drei se kao kakav vizionar,
njime pronikne u svog posetioca. On je prosto naprosto pravo i poteno gledao u
svet.10
Autor potom dodaje: To je bila polazna taka
etrnaestogodinjeg intenzivnog rada u oblasti psihoanalize i u njenu borist. Rajh e se zaista potpuno
posvetiti odbranih Frojdovih teorija. 1919. godine
Frojd je tek poinjao da biva poznat, a njegove teze
jo ni izdaleka nisu bile priznate kao ispravne. Mnogi
veoma ugledni naunici jo su zvanino osuivali psihoanallizu. Rajh je bio svedok svih tih borbi, a esto i
Frojdov saborac u njima. On je bdlje od svih drugih
shvatio njene revolueioname implikacije. Predmet
psihoanalize bio je velik i uzbudljiv. Na shvatanja pro10 La

Fonction de l'orgasme, p. 36.

an-Miel Pdlrhije

24

senog oveka ona je delovala poput samara koji bi

mu neiko iznenada raspalio.11 Cak ni onda kada bude
zvanino iskljuen iz psihoanalitiokog pokreta i izbaen iz Udruenja za psihoanalizu, Rajh nee imati nikakvih obzira prema onima koji su, odrekavi se te
teorije seksualnosti, izneverili uenje koje je Frojd zavetao svirn psihoanalitiearima. Nilko dmgi nije ispoIjio veou mrnju ni dublji prezir prema falsifikovanju
Frojdovog uenja koje su izvrili Jung i Adler.
U to vreme Vilhelm Rajh je, kako izgleda, predstavljao osobu koja je svakalko bila origmakia, ali
se ipak nije mnogo razlikovaia od drugih osoba kojima je Frojd bio okruen: on je bio jedan od njegovih najoduevljenijih i najvatrenijih uenika, a bez
sumnje i uenik koji je pokazivao najveu sklonost
prema spekulaciji. Nije prouavao samo Frojda, ve
i Hajzenberga i Bora. Tako e Rajh dugo ostati u senci svog gorostasnog duhovnog ukelja. 1920. godine
poeo je da razmilja Ibzenovoj drami Per Gint, pa
je usikoro napisao i rad pod naslovom: Sukob libida
Peru Gint i njegov delirijum. U leto 1920. godine
postao je pridrueni elan ibeakog Drutva za psihoanalizu i uestvovao na Meunarodnom kongresu u Hagu.
Meu svim tim zrelim ljudima, Rajh je bio jedini
mlad lekar. 13. oktabra 1920. godine on je proitao
svoje saoptenje na skupu psihoanalitiara na kome
se pojavio kao kandidat i za redovnog lana bekog
Dratva za psihoanalizu. Frojd je sasluao to saoptenje i prihvatio Rajhovu kandidaturu. Na sledeoj sednici Raj-h je bio primljen za lana Drutva.
11

La Fonction de l'orgasme, p. 38.

'Vilhelm Rajh

25

Meutim, on e ubrzo posle toga podvui velike

teorijske tekoe sa kojima se sukobljavao u toku analitike kure. Kako, na primer, analitiar treba da objasni tako esta pacijentova blokiranja? Frojd je na to
pitanje odgovorio rekavi da treba analizovati otpore.
Ali koliko vremena? Fro j du je bilo potrebno est godina da bi proanalizovao oveka-vuka. Koliko je bolesnika moglo da podnese trokove koje je iziskivala
toliko dugotrajna kura? U svojoj knjizi Funkcija orgazma, Rajh e kasnije napisati:
To, ,nastavite da analizujete' predstavIjalo je polaznu taku itavog mog poimanja i svekolike moje tehniike analize karaktera. Ali 1920. godine svemu tome nisam
imao ni pojma. Poeo sam da odlazim kod
Frojda. On je posedovao udesnu sposobnost da na teorijskom planu razreava zamrene situacije. Ali u praksi posmatrana,
sa tehnioke strane, njegova reenja nisu
bila zadovoljavajua. Analizovati, govorio je
on, pre svega znai biti stipljiv. Nesvesno
se za njega nalazilo izvan vremena. Nije
trebalo biti odve ambiciozan u leenju.12
U to doba, to jest negde 1920. godine, veina Frojdovi'h uenika smatrala je da se neuroza moe izleiti u od est meseci. Ali analitiar je
stvarnosti doivljavao velika razoaranja. Stoga je
Rajh naposletku posumnjao analitiiku tehniku,
emu, bez sumnje, nije bio pravu. Frojd je smatrao
12

La Fonction de l'orgasme, p. 46.

26

an-Miel Pdlrhije

da je za analizovanje jednog sluaja u stvari potrebno

nekoliko godina. Njegova deviza Wo es war, soll ich
werden (Tamo gde je bilo ono treba da dode ja)
zahteva bes'krajno strpljenje. Mnogi meu analitiarima koji su doli posle Frojda sukobili su se sa istim problemom, koji su nastojali da ree drugaije
nego to je to Frojd uinio.13 Tako e tekel, za ije
se delo svakako moe rei da nije ba mnogo ozbiljno,
pokuati da rei tu tekoeu stvorivi aktivnu analizu.
U stvari, tekel je, moda, prvi digao ruke od psiho
analize da bi zasnovao psihoterapiju. Prvi radovi je
je Rajh objavio ne odnose se, meutim, na analitiku
terapiju, ve je njihov autor prouavao u njima kliniki materijal koji je bio prikupio u toku nekoliko
analiza vise sluajeva neuroza. Malo zatirn ispolji'la su
se prva razmimoilaenja u oblasti teorije.

RAJH I BEKI PSIHOANALITIKI POKRET

1921. godine, u saoptenju pod naslovom Zur
Triebenenergetik (O energetskom potencijalu nagona),
Rajh je u bekom Drutvu za psihoanalizu izloio
svoje poglede. Kako su oni naili na veoma lo prijem, Rajh se posle tog iskustva uzdravao od toga da
saoptava svoje teorijske zakljuke, osim u onim sluajevima kada je mogao da ih potkrepi brojnim klinikim dokazima.
13 Ispor. posebno knjigu Vilhelma tekela La Femme
frigide, Gallimard, 1949, i dela Adlera, Froma i Karin
Hrnej.

'Vilhelm Rajh

27

Nekliko godina on je radio u eu, medu Frojdovim sledbenicima. Septembra 1922. godine odran je
u Berlinu, pod predsednitvom Karla Abrahama, medunarodni kongres psihoanalitieara. Frojd je na njemu
proitao svoj rad Ja i Ono. Neto malo pre toga utemeljiva psihoanalize je bio objavio knjigu koja je
izazvala i jo danas izaziva brojne prepirke: re je
njegovom delu S one strane naela zadovoljstva
objavljenom 1921. godine. Na tom istom kongresu
Frojd je predloio da pitanje medusobnih odnosa izmeu teorije i terapije bude prihvaeno kao tema jednog nagradnog konkursa. Na kongresu odranom 1924.
godine u Salobungu, tri psihoanalitieara pokuala su,
ali bez uspeha, da odgovore na postavljeno pitanju, te
tako nagrada nije bila dodeljena. Na to pitanje Rajh
e pokuati da odgovori u svom ogledu Analitika vegetoterapija karaktera, objavljenom 1940. godine.
U to vreme Rajh se, kako izgleda (to ne treba
gubiti iz vida), strasno zanimao pre svega za probleme
analitike tehnike. On je ak predloio da se osnuje
seminar za psihoanalitiku tehniku; poto je Frojd
prihvatio taj predlog, pomenuti seminar vodio je najpre Himan, zatim Nunberg i naposletku, od 1924. do
1930. godine, i sm Rajh. Ima se utisak da su budueg pisca Funkcije orgazma tada istovremeno privlaila dva podruja: ablast psihoanalize i podruje klasine psihijatrije. On je pkazivao ivo zanimanje za
Blojlerove teorije shizofreniji i prepirke koje su one
izazvale. Ali nije nimlo ako pratiti usmerenost Rajhovih radova, i ona e moi da ise uoi tek onda kada
se bude pojavilo prvo izdanje Funkcije orgazma. To
delo omoguava nam da shvatimo od kolikog je znaaja za nastanak njegovih teorija bio taj dodir koji je

28

an-Miel Pdlrhije

Rajh uspostavio sa bolesnicima smetenim u duevmm

bolnicama.14
Rajh je, kalco izgleda, nastojao da otkrije koje
to protivrenosti kriju u sebi Frojdove teorije: meutka, te prativreanosti esto postoje saimo u uproenim verzijama tih teorija koje on daje. Njegova izlaganja, a osobito ona iz poslednjih izdanja dela Fankelja orgazma,*5 proeta su bidlogizmom koji bi'smo uzalud nastojali da otikrijemo u Frojdovim radovima. Ipak,
on je pri svem torn branio analitiku ortodoksnost,
bez obzira na to to je prikaz Frojdove teorije psihoza
u treoj glavi dela Funkcija orgazma veim delom
pogrean. Njegove kritike Frojdovih postavki veoma
esto se laiko mogu pobiti: Rajh se na sainiom poetku
svojih istraivanja mnogo vise zagrejao za Frojdove
teorije nego to ih je stvamo potpuno upoznao i prihvatio. U tim teorijama njemu se pre svega neobino
dopala postavka seksualnom poreklu neuroza, koja
je omogueavala da se patoloke pojave neuporedivo
dublje protumae.
14 Pomenimo, primera radi, dosta nejasni pojam fiziolokog ukotvljavanja, koji Rajh razlikuje od pojma histerine konverzije i pojma psihosomatskog simptoma,
i koji, kako izgleda, poiva n posmatranju shizofrenih
poremeaja, a osobito katatonije.
15 Naglasimo injenicu da je Rajh imao rav obiaj
da nekoliko puta, kod svakog novog izdanja, potpuno preradi svoja dela i u njima izvri krupne izmene. Delirini
biologizam kojim su bili proeti njegovi poslednji radovi
Rajh je, na nesreu, uneo i u svoja ranije napisana dela.
To se lepo vidi u delu Funkcija orgazma: ono je prvi put
bilo objavljeno 1927. godine, a zatim je, 1947. godine, ponovo objavljeno na engleskom u znatno izmenjenom vidu.
Nije izvesno da su prerade koje je Rajh tako izvrio i
dopune koje je uneo u svoja dela uvek bile dobrodole.

'Vilhelm Rajh

29

Jo u torn razdoblju Rajhov ivot bio je ispunjen raznim peripetijama. Osam godina on je radio
na beekoj psihoanalitikoj klinici, najpre kao prvi asistent, a potom kao primarijus. Njegovo potinjavanje
Frojdovoj ortodoksiji je, u stvari, bilo samo prividno,
jer mu se inilo da je Frojd ostavio bezbroj otvorenih
pitanja. U knjizi Funkcija orgazma on je formulisao
neka od njih:
1 Da Ii je Frojdova teorija uzrocima javljanja
neuroza potpuna?
2 Da Ii je nauno uenje analitikoj teoriji i
tehniei potpuno i tano? Ako ono nije takvo, u emu
su njegovi nedostaci?
3 Zbog ega su seksualno potiskivanje, pa prema
tome i neuroza neizbeni?
U ovim pitanjima ve se daju naslutiiti 'kasnij i
Rajhovi radovi. On to, uostalom, izriito priznaje: U
tom trenutku nisam, na svu sreu, ni naslutio do ega
me ova pitanja mogu dovesti, te sam tako mogao sasvim bezazleno da nastavim svoj rad na klinici i da,
s druge strane, doprinesem izgradivanju teorijskog korpusa psihoanalize.16
Razna saoptenja koja je Rajh podneo na sednicama bekog Drutva za psihoanalizu zasluuju da
ovde budu pomenuta, jer svedoe njegovim glavnim
preokupacijama i istraivakim radovima u tom razdoblju. Zahvaljujui njima nasluujemo i razloge njegovog budueg raskida sa psihoanalitikim polkretom.
Novembra 1922. godine, on je podneo saoptenje
Ogranienjima pamenja toku analize, u kome je
prikazao sluaj jedne ene koja je patila zbog pore16

Op. cit, p. 75.

an-Miel Pdlrhije

30

meenoig poloaja dijafragme koji je iezao im joj

je postalo mogue da upranjava genitalnu masturbaciju. Njegova izlaganja pobudila su malo interesovanje,
kao i saoptenje koje je 1923. godine podneo pod naslovom Samoposmatranje jednom sluaju shizofrenije. Novembra 1923. godine, on je pred svojim kolegama proitao svoju prvu studiju opteg karaiktera
Genitalnost vienja sa stanovita psihoanalitike prognoze i terapije. Ovoga puta Rajh je prekoraio granice
onoga to mu je ranije bilo doputamo / muiavom
oveku. U delu Funkcija orgazma on je duhovito opisao reakciju svojih kolega:
Dok sam govorio, oseao sam kako
atmosfera na skupu postaje sve hladnija.
Nisam lose govorio i sve dotada sam uvek
bivao paljivo sluan. Kada sam zavrio
svoje izlaganje, u dvorani je vladao Iedeni
tajac.17
Od tada pa ubudue razmimoilaenja izmeu njegovih i Frojdovih teorija postajae sve brojnija. 1923.
godine poelo je Rajhovo skretanje, a tada je poelo
da se raa i jedno duiboko neobino delo. Teorija kojom je Rajh pokuao da objasni prirodu seksualnosti
protivrei brojnim Frojdovim tvrdnjama. Primat koji
je autor Funkcije orgazma priznavao genitalnosti je
isto toliko neortodoksan, i najzad, interesovanje koje
je on pkazivao za socijalne uslove predohrane od
neuroza udaljavalo ga je od optih istraivanja beekog
Drutva za psihoanalizu.
17

Op. cit., p. 82.

'Vilhelm Rajh

31

Pa ipak, Rajh je i dalje spadao u predstavnike

ortodoksije Frojdovog uenja. On nikada nee raskinuti ,sa Frojdom, ve e se, u stvari, Udruenje odvojiti od njega. On je nekoliko godina vodio seminar
iz analitike tehnike i krajnje predano radio na rasvetljavanju problema koje ona postavlja, a osobito na
problemu otpora.18 Ali, malo .pomalo, on e se udaljiti
od te ortodoksije, koju je uvek pokuavao da izmiri
sa sopstvenim teorijama. Zbog svoje tvrdnje primatu
genitalnosti, zbog svoje teorije analizi karaktera
i otpora i znaaja koji je pridavao orgastikoj funkciji, Rajh je postao sumnjiv Frojdovim uenicima u
Beu koji su prema njemu postali nepoverljivi. Oni su
se pitali ta on zapravo eli time da postigne.
Kada je Frojd 1923. godine objavio svoju raspravu Ja i Ono, Rajh se naao u velikoj nedoumici.
inilo mu se da u torn spisu Frojd pravi korak unazad
i opovrgava svoje ranije teorije.19 Taj svoj utisak on
je otvoreno izneo, posle ega su njegove koiege poele
sve jaee da ispoljavaju svoja neprijateljska oseanja
prema njemu. Uiskoro je Rajh doao u sukob sa Teodorom Rajkom, koji je 1925. godine objavio delo Gestndniszwang und Strafbedrfnis (Opsesivna elja za
ispovedanjem i nagon za samokanjavanjem). Rajh je
u torn radu otkrio opasno prenaglaavanje hipoteza
nagonu smrti, koje je Frojd uveo u opticaj svojim
ogledom S one strane naela zadovoljstva. Rajhu je
izgledala odvratna tvrdnja da svako ivo bie pokree
tenja za vraanjem u nitavilo, u neorganski svet.
18 Rajh je mislio da se njihov koren nalazi u jednom fiziolokom ukotvljavanju,
19 La Fonction de l'orgasme, p. 103.

an-Miel Pdlrhije

32

Kako Frojd moe, pitao se Rajh, da proglaava ivot

za puko naruavanje veitog mka? Rajh se sa podjedriakom estinom suprotstavio i tezama koje je Teodor Rajk razradio u svom radu: zato bi oveka morala da pokree nekakva potreba za samokanjavanjem? Po Rajhovom miljenju tu nije posredi neka
primarna snaga, ve jedna sekundarna mazohistika
tvorevina.
Ubrzo posle toga Aleksander je uzeo Rajka u odbranu. Poto je proueio nekoliko zloinaca, on je poeo
da zastupa miljenje da razlog izvrenja zloina lei
u nesvesnoj potrebi za samokanjavanjem. Rajh je,
, sinatrao da je takvo shvatanje potpuno proizvoljno. Kako se moe prenebregavati drutvena osnova
zloina? U Funkciji orgazma on je napisao:
Zbog takvih formulacija svaki dalji
duhovni napor izgledao je izlian. Ako leenje nije urodilo nikakvim plodom, krivicu za to trebalo je svaliti na nagon smrti.
Ako je zloinac izvrio ubistvo, on je to
uinio zato da bi dopao tamnice.20
U mnogim sluajevima nagon smrti je, po Rajhoviun reima, bio korien kao zgodna hipoteza koja
istraivaa oslobaa obaveze da nastavi svoja istraivanja. Njime su, izmeu ostalog, pravdani i neuspesi
u leenju pacijenata. Rajh je uskoro saoptio svoje
zamerke Frojdu, koji mu je odluno rekao da nagon
smrti predstavlja samo hipotezu, a ni u kom sluaju
20

Op. dt.,

p. 106.

'Vilhelm Rajh

33

nekakvu dogmu, ali to objanjenje Rajha ipak nije

uspokojilo.
Na kongresu psihoanalitieara odranom 1924. godine u Salcburgu, Rajh je podneo jedno saoptenje u
koje su bile ukljuene i njegove prvobitne formulacije
u vezi sa znaenjem genitainosti u terapiji, a isto tako
i novi pojam orgastike moi. On je ovako saeto
izrazio svoje glavne teze:
1 Neuroza je izraz nekog poremeaja u genitalnoj aktivnosti, a ne poremeaja seksualnosti uppte;
2 Ponovno javljanje neuroze posle psihoanalitike kure moe se izbeei ukoliko je pacijent postao sposoban da doivi orgastiko zadovoljstvo u seksualnom
inu.
Ovo saoptenje je, ako se osloniimo na svedoenje
samog Rajha, nailo na blagonakloni prijem, to predstavlja dosta paradoksalnu injenicu. Meutim, u njemu iznesana gledita bila su u potpunom raskoraku
sa osnovnim Frojdovim dogmama.21 Karl Abraham je
ak estitao Rajhu to je precizno odredio ulogu ekonomskog inioca u neurozi. Ali Rajh se uskoro sukobio sa Otom Rankom i Helenom Doj, to nas ne
iznenauje, ali nas, zauzvrat, iznenauje injenica da
je Rajh, i pored toga to je iznosio tako neortodoksna
miljenja, i dalje ostao lan Meunarodnog udruenja
za psihoanalizu.
On e kasnije napi'sati siledee:
Moj dalji opstanaik u Medunarodnom
udruenju za psihoanalizu bio je moguan
21 Ona su bila u potpunom raskoraku i sa Ferencijevom tezom po kojoj se genitalna funkcija sastoji od
predgenitalnih, analnih, oralnih i agresivnih nadraaja.

3 Vilhelm Rajh

34

an-Miel Pal mi je

uprkois mojoj teoriji genitalnosti, zato to

sam se u svojim radovima i dalje pozivao
na Frojda. Ali tako postupajui nanosio sam
nepravdu svojoj sopstvenoj teoriji, a svojim saradnicima sam jo vie oteavao odvajanje od organizacije psihoanalitieara.22
Ima se utisak da je svako Frojdovo novo delo
produbljavalo jaz koji ga je razdvajao od Rajha. Kada
se braj em 1926. godine pojavila Frojdova knjiga Simptom, Inhibicija, Zebnja Rajh je odjednom shvatio koliko se njegovi teorijski stavovi razlikuju od teorijskih stavova psihoanalitiekog pokreta.
Bio je to teak udarac za moj rad problemu
zebnje, jer sam ja taj problem dobrim delom bio uspeo da reim tako to sam u zebnji video s jedne
strane poslediou, a s druge strane uzrok potiskivanja.
Od toga dana bilo je mnogo tee zastupati stav da zebnja predstavlja posledicu seksualne staze. Frojdove
formulacije imale su, razume se, veliku teinu. Nije
bilo ba lako zastupati netko miljenje koje se razlikovalo od njegovog, a naroi to on da kada su bili u pitanju bitni problemi.23
Kasnije emo' razmotriti glavna razmimoilaenja
u teoriji zbog kojih e se Rajh razii sa Frojdom. Ovde
eilimo da shvatimo samo atmosferu punu strasnih sukoba u kojoj su Rajhova shvatanja evoluirala. To razmimoilaenje u vezi sa teorijom zebnje bilo je, uostalom, od presudnog znaaja.
22

La Fonction de l'orgasme, p. 110.

Fonction de l'orgasme, p. 113.

23 La

Vilhelm

Rajh

35

U torn 1926. godine objavljenom ogledu Frojd je

izloio u dosta izmenjenom vidu shvatanje koje je u
prethodnom periodu bio razradio u nekim svojim radovima, a naroito u Uvoenju psihoanalizu (1916
1917).
Stvarna zebnja javlja se kao reakcija ega na
neku opasnost, i predstavlja znak koji prethodi bekstvu. Frojd po analogiji pretjpostavlja da kada je posredi neurotiiona zebnja, ego taikode nastoji da pobegne
od nke opasnosti, ali u ovom sluaju u pitanju je
unutranja opasnost. Zebnja bi tako predstavljala beanje od libida, ali u isti mah i neto to se javlja pod
njegovim uticajem. Tu je teko tano odrediti koji
psihiki mehanizmi deluju u toj situaciji. Frojd pretpostavlja da to preobraavanje u zebnju ili, bolje reeno, da to pranjenje kroz zebnju predstavlja ono
to se najpre zbiva sa potisnutim libidom. U neurozama se odigravaju procesi koji tee da zaustave dalje
razvijanje te zebnje i koji to postiu na razne naine.
Tako se, na primer, u fobijama24 mogu jasno razlikovati dve faze neurotinog procesa: u prvoj fazi dolazi
do potiskivanja libida i njegovog preobraavanja u
zebnju, koja se vezuje za neki predmet iz spoljanjeg
sveta. U toku druge faze preduzimaju se sve mere
opreznoisti i obezbedivanja kako bi se spreio dodir
sa spoljnom opasnou. Tako bi u Frojdovoj teoriji
potiskivanje odgovaralo pokuaju bakstva ega pred libidom koje ono opaa kao opasnost.
M Ispor. Freud, Le petit Hans (analiza fobije kod
jednog petogodinjeg deaka) in Cinq psychoanalyses,
P. U. F., i Anna Freud, Le Moi et les mecanismes de defense, P. U. F.

3*

36

an-Miel Pdlrhije

Rajh, , precllae potpuno drugaiju teoriju

zebnje. Meu razliitim formulacijama te teorije koje
je an dao ii raznim svojim radovima, najpotpunija je,
bez sumnje, ona koju nalazimo u delu Funkcija or>
gazma.25 Po njegovom miljenju, zebnja nikaiko nije
uzrok potiskivanja, ve njegova posledica.26 Ona se
javlja onda kada doe do koenja genitalne funkcije.
Ali kako treba shvatiti to koenje?
Rajh nastoji da to pokae pomou postupka koji
on naziva analizom karaktera. Oklop karaktera
predstavljao bi skup mehanizama koji vezuju celokupnu seksualnu energiju i spreavaju njeno slobodno
ispoljavanje. Ovu tezu Rajh e kasnije razraditi u knjizi Charakteranalyse. Technik und Grundlagen fr studierende und praktizierende Analytiker (Analiza karaktera, njena tehnika i njene osnove. Za analitiare Student e i za analitiare koji ve rade sa pacijentima) P
U ovoj knjizi ve su uoljiva krupna odstupanja
od Frojdovih postavki samoj analitikoj praksi, koja
e kasnije poistati jo vea. Po Rajhovom miljenju
zadatak analitiara ne sastoji se vise u tome da traga
u podruju nesvesnog i navede svog pacijenta da ponovo doivi one doivljaje iz detinjstva koji su presudno uticali na nastanak njegove neuroze, ve u tome
25 Die Funktion des Orgasmus. Psychopatologie des
Geschlechtslebens, 1925, 132 strane; u amerikom izdanju
istog dela, objavljenom 1947. godine, izvrene su krupne
izmene..
26 Da bi podupro ovu tvrdnju, Rajh navodi nekoliko
sluajeva nervoze srca u kojima je simptom poremeenog
rada srca iezavao im bi se pojavio genitalni nadraaj.
27 Prvo izdanje. Verlag fr Sexualpolitik, Kbenhavn, 1933.

'Vilhelm Rajh

37

da odstrani pacijentove otpore, koji su organizovani

u obliku snanih sistema koje on naziva neurotinim
oklopima i ovako predstavlja:

Struktura oklopa koji nastaje kao plod uzajamnog delovanja dinamikih sila (Funkcija orgazma, str. 115).
Rajh u stvari ne porie uilogu doivljaja iz detin jstva u nastanku neuroza, kao to e to initi neofr ojdovci i neki analitieari koji su odbacili Frojdovo
uenje poput, na primer, Vilhelma itekela , ali
smatra da ti doivljaji iz detinjstva predstavljaju samo
niz stavova karaktera koji trajno opstaju u odrasloj

an-Miel Pdlrhije

38

osobi. Stoga on kae: Psihika konstitucija jedne osobe predstavlja potpuni funkcionalni zbir svih njenih
ranijih doivljaja.28 Jedini cidj analize jeste da razbije
te od odbrambenih mebanizama sazdane oklope kako
bi oslobodila seksualnu energiju.
ovom Rajhovom shvatanju seksualne energije
moglo bi se mnogo tota rei. U emu se ona sastoji?
Moe Ii se ona poistoveivati sa Frojdovim libidom?
Jo od toga doba 'Rajhove formulacije poinju da bivaju proete biologizmom, i u njima nam upravo to
smeta. To Rajhovo nastojanje da biologizuje itavu
analitiku teoriju neprestano e jaati sve do delirijuma u koji je ovaj istraivae zapao u poslednjim godinama ivota.
U vreme kada je izala njegova knjiga Der triebhafte Charakter Eine Studie zur Psychopatologie
des Ichs (Nagonski karakter Studija psihopatologiji ega)29 razmiimoilaenja izmeu Frojda i Rajha ve
su bila brojna i uznemirujua. ta je Frojd zapravo
mi'slio ovom svom ueniku koji se tako malo drao
uiteljevog uenja? Sam Frojd je ostavio vrlo malo
pismenih svedoanstava tome ta je mislio Rajhu.
U pismu koje je 17. februara 1934. uputio pastoru Pfisteru, Frojd govori samo uzbudenju koje je ova Rajhova knjiga izazvala.30
U stvari, ta razmimoilaenj a niisu stvarno zadirala u samu osnovu analiticke teorije. Nasuprot Jungu,
La Fonction de l'orgasme, p. 118.
International Psychoanalysticher Verlag, Wien, 1925.
30 Rajhova knjiga analizi karaktera izazvala je
ovde veliki nemir i mi smo u najveoj meri zaokupljeni
njom. Neki stavovi u njoj su veoma privlani, dok su
drugi pre udni. (Correspondance, Gallimard, 1966).
28
19

'Vilhelm Rajh

39

Adleru i tekelu, Rajh nikako nije stavljao pod znaik

pitanja postojanje nesvesnog i seksualno poreklo neuroza. Stoga je razumljivo to je Frojd mogao da podnosi muice ovog u tako maloj meri pravovernog
uenika. Rajh je, , sa svoje strane inio sve da potpuna oprenost izmedu njegovih teza i teza psihoanalitiokog pokreta ne izade na videlo. Ali ve od 1926.
ili 1927. godine on se, kao to vidimo iz njegove knjige Funkcija orgazma, udaljio od pokreta, premda je
i dalje ostao u njemu.
Ova najeuvenija, ali ne i najznaajnija Rajhova
knjiga pojavila se 1926. godine, i njen pisac ju je poMonio Froj'du 6. maja 1926. godine.31 Zanknljivo je kako
se Frojd poneo u toj prilici:
On pogleda knjigu i posle kraeg oklevanja ree, kao da se bio pomeo: ,Zar je
toliko debela?' Osetih kako nie obuzima'
oseaj nelagodnosti.32
Rajh je u knjizi Funkcija orgazma objavio neke
odlomke iz pisama koja mu je Frojd u to vreme uputio: u njima se iza uvek prisutne utivosti moe uoiti dosta jasno odbaeivanje njegovih teorija. Ni sledee njegove knjige nisu naile na bolji prijem kod
Frojda.
Uostalom, Rajhov poloaj e se dosta brzo pogorati: iz razloga koje nije uvek lako otkriti, Rajh
je uspeo da okrene protiv sebe gotovo sve lanove
bekog Drutva za psihoanalizu. Isti neprijateljski stav
31
32

Na njegov roendan!
Op cit., p. 136.

an-Miel Pdlrhije

40

doekao ga je i u Nemakoj. Kada bude iskljuen iz

Meunarodnbg udruenja za psihoanalizu, niko ga nee
uzeti u odbranu.
*
*

12. decembra 1929. godine Rajh je u Frojdovom

knuoku odrao predavanje Predohrani od neuroza,
Frojd je uzeo re da bi odgovorio na Rajhove
kritike, i u toku te diskusije moda prvi put formulisao gledita koja e kasnije razraditi u delu Nelagodnost kulturi (1931). Pitanja koja je Rajh postavio Frojdu i koja su, kako izgleda, ogorila uiteljeve
prisutne sledbenike zasluuju da ovde budu doslovno
preneta, jer ona osvetljavaju i kasniju Rajhovu evoluciju.
1 Da Ii je normalno da 6080% mladih pati od
neurotienih poremeaja?
2 Da Ii je normalno da samo 30% bolesnika moe
da se obrati psihoanalitiarima za pomo?
3 Kakva veza postoji izmeu modemog drutva
i predohrane od neuroza?
4 Kakvu ulogu igraju vaspitanje, moral i kapitalistiki sistem u genezi te psihieke bede?
5 Da Ii je, naposletku, udno to 80% bekih
radnika, koji sa svojim porodicama ive u jednoj jedinoj isobi, pate od seksualnih konflikata i koenja?
Ova pitanja delovala su na prisutne kao pravi
izazov. Sve do 1929. godine odnosu izmeu psihoanalize i kulture praktieno se nikad nije raspravljalo.
Prema tome, Rajh se prvi i to na stvarno radiikalan nain zapitao kakva je priroda tog odnosa. Kada
Frojd bude objavio svoje delo Nelagodnost kulturi,

'Vilhelm Rajh

41

Rajha e ogoriti njegov potpuni pesimizam i njegova

rezigniranost. Da Ii je tano da srea, kao to je to
Frojd tvrdio, nije jedna od vrednosti kulture (Kulturgut)? Zato su, pita Rajh, izvrene francuska revolucija i oktobarska revolucija?
*
*

Teko je utvrditi kako su potom evoluirali Rajhovi odnosi sa Frojdom i psihoanalitikim pokretom.
Izvesno je da su se oni neprestano sve vie pogoravali. Rajhove teorije ocenjivane su u psihoanalitiokom
pokretu kao pogrene, a povrh toga su i njihova politika ubeenja izazivala nespokojstvo kod veine njegovih kolega. Ali tu temu razmotrieemo u jednom
drugom poglaviju. Sada emo rei samo to da e 1934.
godine Vilhelm Rajh, bivi Frojdov asistent, upravnik
seminara za psihoanaliticku tehniku, biti konano iskljuen iz psihoanalitikog pokreta, a da tome nije
bio ak ni obaveten.

JEDNO PROBLEMATINO RAZRAIVANJE

Pre nego to ponemo da pratimo evolUciju Rajhovog dela, pokuajmo da bacimo kritiki pogled na
njegove prve radove.
Da se njegovo delo svodi na nekoliko teorijskih
rasprava analizi karaktera, nagonskom karakteru
i funkciji orgazma, ono bi, po naem miljenju, bilo
vrlo malo zanimljivo. Izilaui Rajhove prve teze, morali smo, razume se, da uprostimo brojne njegove te-

42

an-Miel Pdlrhije

orije, ali nam se ipak ne ini da smo ih netano prikazali. Da Ii je tu posredi jedno produbljaivanje Frojdove teorije? To se nilkaiko ne bi moiglo rei. Novine
koje je Rajh uneo u teoriju psihoanalize najee poivaju na nedoputenim uproavanjima Frojdovih teorija. elei da istaikne originalnost sopstvenih teorija, Rajh je esto do krajnjih granica uproavao
Frojdove. Najzad, biologizam koji se provlai kroz sve
njegove radove izaziva nepoverenje: ne predstavlja
on oigledan korak nazad u odnosu na Frojdove teze?
To nije isMjueeno. Zamenjivanje Frojdovog pojma libida pojmom iseksualne energije, zatim pojmom bioloke energije, i naposletku pojmom bioelektrine
energije predstavlja istu besmislicu. Rajh pogreno
shvata specifinu strukturu nagona. Iz itavog sloenog teorijskog koipusa koji je Frojd stvorio, on gotovo nita ne zadrava. Doivljaje iz detinjstva i sloene mehanizme nesvesnog on trpa u isti ko otkrivajui ih u oklopu karaktera koji e pred kraj ivota izjednaiti sa miinim oklopom, tumaei neurozu kao
tobonji fizioloki poremeaj. I najzad, priznajui primat genitalnom stadijumu on do krajnjih granica
uproava onu sloenu teoriju stadijuma koju je Frojd
izloio u svoja Tri ogleda.
Stoga neemo vise izlagati Rajhove analitike teze
u uem smi'slu rei; njihov znaaj veoma je isfcroman,
i ovek samo gubi vreme pokuavajui da ih brani.
Bolje e biti da se pozabavimo onim to je u njegovom
delu i sada aktueJno, to jest njegovom radikalnom kritikom represivnog drutva. Jer paradoksalnost tog genijalnog, zbrkanog, a pondkad i bezumnog dela odista
se i sastoji u tome to je njegov tvorac bio u stanju
da prui radikalnu i jedinstvenu kritiiku toga drutva

'Vilhelm Rajh

43

polazei od psihoanalize, a u isti mah preuzimajui

stvarno od Frojda samo postavku seksualnoj etiologiji neuroza, dok je sve ostale postavke zamenio itavim nizom potpuno proizvoljnih i zbog svog biologistikog karaktera esto naiivnih tumaenja, koja je
prikazivao kao rezuiltat naunih istraivanja.
ak ni teorija orgazma, koja je posle njegove
smrti obezbedila Rajhu mesto u literaturi odredene
vrste, u stvari me zasluuje nikakviu panju: ona predstavlja okosnicu istraivanja koja je vrio poslednjih
godina svog ivota, onda kada je ve bio zahvaen
delirijumom, a izmene koje je unosio u svoju teoriju,
najpre naiuno zasnovanu, a zatirn svedenu izgovor
za obavljanje raznih ogleda koji svedoee njegovoj poremeenosti i duievnoj neuravnoteenosti, omoguavaju
nam samo da sa tugom pratimo njegovo brzo propadanje sve do konanog sloma. Stoga emo tu teoriju
gotovo u potpunosti izloiti onda kada budemo analizovali poslednja dela ovog analitiara. Moda e nekima izgledati da se ovakvim vienjem ini nepravda
Rajhovom delu, i da se umanjuju njegove razmere:
nama se, palk, eini da je to, u stvari, jedina mogunost da se barem jedan njegov deo spase od zaborava
i da mu se obezbedi moguni opstanak u budunosti.

Ako je Rajh bio lo teoretiar psihoanalize, on je

uprkos tome sa iznenaujuom lucidnaou positavio bitne probleme kojima danas raspravljaju From, Markuze, Norman Braun i Risman. On je, kao to emo
kasnije videti, prvi poikuao da dovede u vezu Marksa

44

an-Misel Palmije

i Frojda i da, uporeujui njihove kritike represije i

otuivanja, uspostavi jedan dijalog meu njima.
Oni koji tvrde da je Rajh nastavio da razrauje
Frojdovu analitiku teoriju, i koji otikrivaju neki smisao u tekstovima koje je on napisao u poslednjim godinama ivota, nisu svesni toga da tako pribegavaju
nainu odbrane koji je veoma opasan. Potpuno je izvesno ne samo to da je Rajhov doprinos analitikoj
teoriji u uem smislu te rei veoma mali,33 ve i to
da poslednje godine njegova ivota svedoee njegovom potpunom intelektualnom padu. Stoga nas stvarno
zanima samo ono to je Rajh uradio u odreenom i
ogranienom razdoblju svog ivota, to jest od susreta
sa Frojdom pa do raskida sa beokim psihoanalitikim
pokretom. U toku tih godina provedenih u radu najpre u bekim crvenim predgraima, a potom u Berlinu, meu radnicima i komunistiikom omiladinom, on
je poloio temelje onoj radikalnoj kritici represivnog
drutva koju e Markuze nastaviti, produbiti i znatno
33 Jedino Ana Frojd pominje Rajha u svojoj lcnjizi
Le Moi et les mecanismes de defense (P.U.F., 1964). U svojoj monumentalnoj biografiji La Vie et l'OEuvre de Sigmund Freud (u tri sveslce od kojih su dve prevedne na
francuski i 1961. godine objavljene u izdanju P. U. F.),
Ernest Dons poklanja mu malo prostora i malo panje.
Ali oigledno je da Dons nije mnogo voleo Rajha i da
je zazirao od svakog uporeivanja psihoanalize sa marksizmom, koji on pominje kao jednu od brojnih ideologija,
iako dodaje da je ona dosta rasprostranjena (ispor.
treu svesku The Life and Work of Sigmund Freud, The
Last Phase), ak Lakan je jedan od retkih francuskih analitiara koji je raspravljao Rajhovim teorijama strukturi karaktera; svoj kritiki sud on je ovako saeto izrazio: Rajhova zabluda sastojala se u tome to je u onome
to predstavlja ,grb' video oklop. (Ispor. Ecrits, p. 282).

'Vilhelm Rajh

45

proiriti u svojim delima Eros i civilizacija i Jednodimenzionalni ovek.

Pre nego to prikaemo razne neoekivane zaplete
koji su udarili peat tim godinama ogorene borbe,
podvucimo problem predohrane od neuroza, taj presudno vani problem koji je Rajh postavio u toku
svojih diskusija sa Frojdom. U to vreme Vilhelm Rajh
je, kaiko izgleda, bio jedini istraiva koji se zapitao
kakva veza postoji izmeu neuroza i kulture, izmeu
njihovog nastanka i socijalnih us'lova, a osobito bede.
Kako je dolo do toga da on sebi postavi ta pitanja?
To emo moi da shvatimo tek posle prikaza iskustva
koje je on stekao na Bekoj poliklinici.

II
MARKSIZAM I PSIHOANALIZA

Seksualna ekonomija proizala je iz

pokusaja da se Frojdova dubinska psihologija uskladi sa Marksovom ekonomskom i
politikom teorijom.
VILHELM RAJH

ISKUSTVA SA BECKE POLIKLINIKE

Kako i zbog ega je dolo 4 toga da Vilhelm
Rajh postavi pomeniuta pitanja? njegova usmerenost proizala je pre svega iz jednog gotovo egzistencijalnog opredeljenja: on se strasno zainteresovao za
drutvene probleme, poeo je da pokazuje zanimanje
za konkretne uzroke neurotinih poremeeaja, jednom
rei na samom poetiku svog nauenog rada ispljavao
je takvu intelektualnu irinu da je naiposletiku na svom
putu morao da se sretne sa svetom politike. Ali izgleda da ga je nekoliko dogadaja navelo da dosta brzo
zauzme radikalan stav prema torn svetu. Njegova autobiografija People in trouble omoguava nam da opiemo put koji ga je doveo do takvog izbora.
1927. godine u malom austrijsikom gradu atendorfu bilo je doslo do tekih incidenata u toku
jednog mitinga socijailistike pairtije. Izivesitan broj

48

an-Miel Pdlrhije

bivih vojnika iz I svetskog rata otvorio je vatru na

nekoliko uesnilka tog mitinga, i torn prilikom bila su
ubijena dva radnika. Sud je oslobodio ubice optube,
izazvavi time veliko ogorenje meu radmicima iz tog
gradia, koji su odmah stupili u trajk.
15. jula iste godine i beoki radnici stupaju u
trajk u znak protesta protiv oslobaajue sudske presude. Policija intervenie i ubija nekoliko osbba. Rajh
izlee na ulicu i, prolazei ispred jednog policijskog
komesarijata, vidi kako policajcima dele oruje. On
se pridruuje masi demonstranata.
Zgrada suda uskoro poinje da gori. Nju su opkolili mladi radnici, poto su prethodno probili policijske kordone i spalili sudsku arhivu. Izmedu demonstranata i policajaca vodi se krvava borba. Gomila
obasipa policajce pogrdama i preplavljuje sve bone
ulice. Bolnika kola odnose mrtve i ranjene. U jednom
parku Rajh vidi leeve nekoliko osoba koje su pokosili puani meci.
Ulice u neposrednoj blizini Optine takoe su zakretne svetom. Kordon naoruanih policajaca obezbeuje njenu odbranu. Malo zatim, oni kreu prema
okupljenoj gomili sveta, ja i ne siuti opasnost. Kada
su se primakli demonstrantima na pedeset metara, oficir koji komanduje policijskim snagama izdaje naredenje da se otvori vatra. Nastaje opta panika. Demonstrant! bee, ali nekoliko desetina njih biva pogoeno puianim mecima i izgaeno. Rajh i njegova
ena zaklanjaju se iza jedinog drveta.
Poto je prisustvovao tim prizorima, a naroito
poto je svojim oima video kako se policija tom prilikom drala, Rajh je te iste veeri postao lan Komunistioke partije Austrije.

'Vilhelm Rajh

49

**
*

Iako su ga mrzeli gotovo svi lanovi Meiunarodnog udruenja za psihoanalizu, Rajh je ipak uivao
izvestan ugled. Stoga su austrijski komunisti bili zadovoljni sto je on stapio u njihove redove. ,Oni su znali
da je on Frojdov asitent na psihoanalitikoj kliniei.
im je stupio u partiju, odmah su ga pozvali da dri
predavanje pred stotinama napredno opredeljenih studenata i radnika. 'Na prvom predavanju Rajh je najpre izloio osnove psihoanalitike teorije, ali je odmah uvideo da to radnike, s obzirom na njihov svakodnevni naein ivota, slabo zanima. U narednim predavanjima on je govorio ivotnim uslovima radnika i
0 posledicama tih uslova na njihov seksualni ivot,
1 tako, razuime se, ponjeo veliki luspeh kod svojih
slualaea. U to vreme Rajh se ve bio ivo zainteresovao za seksualnu bedu proletarijata. Kao Frojdov
asistent na psihoanalitiakoj klinici, on je veoma dobro
poznavao psihike probleme koje je beda sa sobom
donosila: tada nije postojala nikakva propaganda u
prilog primenjivanja sredstava za spreavanje zaea,
devojke su strahovale od trudnoe, svake godine desetine, pa ak i statine hiljada ena umiralo je od
posledica tajno izvrenih pobaaja, u mnogim bekim
radnikim jporodicama raanje drugog deteta znailo
je veliku nesreou, pa je to dete postajalo predmet
mrnje jo pre svog dolaska na svet, i, naposletku,
veina porodica ivela je u jednoj jedinoj sobi.
Za ove probleme Rajh e poeti strasno da se
zanima, i oni e presudno uticati na usmerenost njegovog budueg rada. Rajh je bio jedini Frojdov ue4 Vilhelm Rajh

50

an-Miel Pdlrhije

nik koji se suoio sa stvamim problemima bede u

kojoj su ivele radnike mase, i koji je pokuao da tiu
bedu nekako olaka.
Ernest Dons, poslednji preiveli lan Komiteta
psihoanalitieara osnovanog u Beu 1912. godine, poikuao je da u monumentahxoj Frojdovoj biografiji,
koju je objavio d 1953. do 1957. godine prui vemu
sliku nesuglasicama praenih odnosa koje je Frojd
odravao sa svojim ueniima. Pored razmimoilaenja
u oblasti teorije i atmosfere medusobnbg nadmetanja
koja je vlada meu analitiarima, na njihove odnose
presudno je uticao i jedan drugi elemenat: njihovu
klijentelu sainjavali su gotovo iskljuivo pacijenti
koje im je Frojd slao.
Najsposabniji meu tim Frojdovim uenicima uskoro e poeeti da rade ;kao analitieari u nekoliiko velikih evropskih. prestonica: Ferenci u Budimpeti, Abraham u Berlinu, teikel u Beu, Dons u LondonU. Gotovo svi oni itavog ivbta Ieie bogate pacijente, jedine koji su stvarno mogli da podnesu trokove analitike kiure. Stoga je pojmljivo to su oni veom malo
znali psihikim tekoama koje su se javljale kao
posledica bednih uslova u kojima su radnici iveli.
Rajh je 'krenuo potpuno drugaijim putem. 1918.
godine Frojd je na kongresu psihoanalitieara u Budimpeti podvuikao neophodnost otvarnja psihoanalitikih kliniika na kojima bi bolesnici bili besplatno leeni, ali je u isti mh i dosta zazirao od ostvarivanja
tog predloga: on nikada nije istinski verovao u mogunost vrenja kolektivne analize, i strahovao je da
takva praksa ne dovodi do meanja bakra dobijenog
u toku terapije zasnovane na sugestiji sa zlatom koje
psihoanaliza otkriva.

Vilhelm

Rajh

51

U Benlimu je vee od 1920. godine rdila jedma psihoanalitika iklinilka ikojom je upravljao Karl Abraham.
Ali izgledalo je da se u Beu takav plan ne moe ostvariti, jer je on, s jedne is trne, estabo pogaao sve
najuglednije medicinske strunjake, dok je, s druge
strane, javno mnjenje smatralo da je takva klinika
nepotrebna. Ona je, ipak, bila osnovana, ali je radila
samo nekoliko meseci: lekarsko drutvo se bojalo da
se honorari njegovih olanova zbog toga znatno ne smanje. No taj plan je uibrzo zatim opet bio uzet u razmatranje i izgledalo je da e biti uspeno ostvaren.
itavih osam godina Rajh je radio na toj psihoanalitikoj klinici, najpre kao Frojdov prvi asistent,
a potom kao primarijus. Radei i vrei razna istraivanja on se tada suoeio sa bedom i neurozama najsiromanijih ljudi. To razdoblje svog ivota on je
ovako opisao u knjizi Funkcija orgazma:
U toku mog osmogodisnjeg rada na
psihoanalitikoj klinici (najpre sam imao
zvanje prvog asistenta, a zatim sam postao primarijus) doao sam do brojnih opaslki i zapaamja neurozama siromanih
ljudi. Klinika je uvek bila opsedmrta pacijentima: fabrikim radnicima, sitnim nametenieima, ljudima ikoji su radili kod
imunog sveta kao kuna posluga, studentima i polojprivrednim radnicima. Svaki
beki psihoanalitiar bio je pristao da jedan
sat idnevno besplatno radi na klinici. Ali
pokazalo se da to nije dovoljno. Ubrzo smo
morli da odvojimo one pacijente kojima je
psihoanalitioka kura bila najpotrebnija, od
3*

an-Miel Pdlrhije

52

onih (kojima je ta ikura bila u manjoj meri

potrefona.1
To iskustvo je za Rajha imalo presudan znaeaj:
on je odjednom shvatio da je nemoguno izleiti neuroze, izmeniti i poboljati oseajni ivot, pa alk i samo
svakida!nji ivot svih tih ljuidi uikOliko se istovremeno
ne izmeni njihov materijalni poloaj. Stoga je bila
sasvim opravdana sumnja koja ga je obuzela u vezi
sa mogunou imasovnog korienja psihoanalitike te.

Prema psihoanalitikoj teoriji bilo je

meophodno analizovati pacijenta jedan sat
dnevno u toku barem est meseci. Odmah
je postalo jasno da psihoanaliza ne predstavlja nain leenja koji se mote primenjivati na veliki broj bolesnika.

Do tada niko stvarno nije uzeo u obzir tu socijalnu dimenzijiu psihoanalitieke kure. Ali koliko je bolesnika bilo stvarno u mogunosti da joj se podvrgne?-5
La Fonction de l'orgasme, p. 65.
La Fonction de l'orgasme, p. 65.
3 Ovi problemi su zaista otro postavljni u dvobroju
za mesec februar i mart 1969. godine asopisa Partisans.
Skreemo panju itaocu pre svega na studije Fransoa
Ganterea Freud et la question sociopolitique i La Psychoanalyse comme institution, u kojima njihov autor razmatra retko pominjane probleme poput problema psihoanalitiarevog drutvenog statusa, problema uklopljenosti psihoanalize kao institucije u okvirima jednog ideolokog kompleksa, i najzad problema koji se postavlja u
vezi sa prekomerno visokom cenom psihoanalitike kure
zbog koje ona potaje nepri^tupana veini bolesnika, koji
ne pripadaju veoma imunoj buroaziji. Ove dve studije
svedoe hrabrom i intelektualno potenom stavu njihovog autora.
1

'Vilhelm Rajh

53

Analitieari su postavljali paeijentu pitanja simptomima njegove neuroze, ali su ga retko kad pitali u
kakvim materijalnim uslovima ivi. Znali smo da ti
pacijemti ive u oskudici i bedi, ali razgovor tonne
izgledao je neumesan, kae Rajh u svome delu Funkcija orgazma,4 Medutim, ivrlo esto billo je neophodnio
da se bolesniku, pre nego to se i pomisli na njegovo
leenje, prui materijalna pomo. U tim slueajevima
bilo je neuporedivo vanije hitno pruiti paeijentu socijalnu, nego medicinsku pomo. Rajhu je odjednom
postala oeigledna bitna razlika koja je postojala izmedu privatne klijentele i paeijenata koji su dolazili
u bolnicu da se u njoj lee. To otkrie ostavie neizbrisiv trag u njegovom ivotu i navee ga da svojim
istraivanjima da revolucionarnu dimenziju. Iako ta
injenica inoe da izgleda ne&hvatljiva i da nas ogori,
Rajh je bio prvi i jedini analitiear koji je postao
svestan pomenutih problema, jedini koji je poeeo da
razmilja bedi.
Rajh je tada doao do uverenja da samo korenito preobraavanje drutva moe ueiniti kraj toj psihikoj bedi, tim neurozama za koje mu se inilo da
u modernom svetu haraju isto ona'ko kao to su epidemije harale u srednjem veku. Tu psiholoku bedu
masa, kojoj Frojd govori u delu Nelagodnost
kulturi, Rajh e nazvati kugom. Kako se moglo uobraavati da e se makar i najmanji napredak ostvariti
samo poveavanjem broja analitiara, ne menjajui
4

La Fonction de l'orgasme, p. 66.

an-Miel Pdlrhije

54

pri tom nimalo ivotne uslove? U Funkciji orgazma

Rajh ikae:
Posle dvogodinjeg rada na klinici doao sam do ubeenja da je akcioni radijus
individualne psihoterapije veoma mali. Samo mali broj psihikih bolesnika mogao je
da bude leen... Preostala nam je, dakle,
mala grupa bolesnika koja nam je plaala
za trud. Psihoanaliza nikada nije pokuavala da prikrije taj nesreni poloaj terapije.5
U svojoj knjizi Der triebhafte Charakter (Nagonski karakter), bjavljmoj 1927. godine, Rajh e opisati jedan poseban tip bolesnika, to jest one ljude koji
su, zbog materijalne bede u kojoj ive, svakog asa
izloeni opasnosti da postanu zloinci, poto su moralna koenja kod njih svedena na najmanju moguu
meru. U isti mah on je konstatovao i da gotovo svi
njegovi bolesnici potiu iz bekog radnikog ivlja:
bili su to nezaposleni radnici koji su pomiljali i na
samoubistvo, naputene majike koje je uporno progonila misao da ubiju svoju decu, i koje su patile od
psihiokih posledica uzastopnih pobaaja, devojike koje
su bile izloene napastvovanjima, jer su ivele u uasnom promiskuitetu. No u Beu je sve to predstavljalo sasvim obine pojave.
Proitajmo opet jedan odlomak iz Rajhove anaIize:
Jednog dana dola je na kliniku jedna
mlada i lepa radnica sa dva deaia i be5

La Fonction de l'orgasme, p. 66.

'Vilhelm Rajh

55

bom u naruju. Nije bila u stanju da govori,

ipa mi je zato napisala na paretu hartije
da je pre nekoliko dana odjednom izgubila
mod govora. Prema tome, analiza nije dolazila u obzir. Stoga sam pokuao da sugestijom otklonim taj poremeaj govora. Posle nekoliko seansi hipnoze ta mlada ena
poela je da govori tihim, promuklim glasom iz koga je izbijala zebnja. Poto je
mu bio napustio, ona je godinama bila
opsednuta idejom da ubije svoju decu koja
su umirala od gladi.
Vie puta je zaeiela da gurne svoju
decu u vodu, jer vie nije bila u mogunosti da ih hrani. Jedva je zaradivala za
goli ivot, i snage su joj bile na izmaku,
ali je uzmicala pred tim zloinom: strah
da bi zbog njega billa obeena prouzrokovao je kod nje istezanje grla, zbog ega nije
mogla da govori.
Rajh ju je nekoliko puta posetio. Stanovala je u jednom umezu na periferiji
.
Tu vie nisam imao da razmiljam
otmenim problemima kojima se bavi prouavanje porekla neuroza, ve sam jednostavno morao da se zapitam kako jedan ljudski
organizam moe toliko dugo da podnosi takav nain ivota. U tom ivotu nije bilo
niega, ama ba niega svetlog, niega osim
bede, samoe, ogovaranja suseda, svakodnevne brige za nasuni hieb, a povrh svega toga
vlasnik tog umeza i njen poslodavac ne-

an-Miel Pdlrhije

56

prestano su je ogavno seeali. Radna sposobnost moje pacijentkinje bila je iskoriavana do krajnjih granica. Za deset sti rada zaraivala je svakog dana jedva neto
vie od stotinak franaka. Drugim reima,
ona i njeno troje dece morali su da ive
od mesenag primanja od tri i po hiIjade franaka. Neobieno je to to su oni
uspevali da ive od te svote. Kako im je to
polazilo za rukom? To ni'kada nisam saznao.
Uprkos svemu, ona se nikako nije zaputala, ve je ak itala knjige. I ja sam joj
pozajmio neikoliko knjiga.6
Rajh zatim zakljiuuje:
Kada su u kasnijim polemikama marksisti izjavili da objanjavanje neuroza uzrocima iz seksualne sfere predstavlja plod
buroasike mate, i da neuroze izaziva samo
,materijalna potreba', setio sam se ovakvih
slueajeva. Zar ,seksualna' potreba nije u
isti mah i jedna vrsta materijalne potrebe?7
Nita se ne moe dodati ovim Rajhovim reima.
Uostalom, navedeni sluaj je sm po sebi dovoljno reeit: an predstavlja najeu optubu protiv analize kao
buroaske institucije. Stoga je Rajh i dlje bio trn u
oku svim svojim ostalim kolegama, koji su podozrivo
6
7

La Fonction de l'orgasme, p. 6768.

Ibidem., p. 68.

'Vilhelm Rajh

57

gledali na to suoavanje psihoanalize sa socijalnim

problemima, a posebno na politiku dimenziju koja
je postajala uoljiva u Rajhovim tekstovima i predavanjima. Kaikav je njegov krajnji cilj? pitali su se
oni. Zar zanemarivainje doivljaja iz ranog detinjstva
da bi se, zauavrat, istakla socijalna strana predohjrane
od neuroza ne znaei poricanje Frojdove teorije? Tako
su u to vreme mislili gotovo svi analitiari, a to miljenje je i danas ostalo na snazi.
Rajh, ibez isumnje, nije pafekmio panju nijednoj
taneini u Frojdovoj teoriji i nesumnjivo se pokazao
kao lo teoretiar kad se uputao u dosta zbrkana
bioloka razmatranja. Ali kako bismo mogli da ne
odamo priznamje njegovoj genijalmosti i dulbokoj originalnosti kada je re problemima koje je on prvi
postavio? Koji je to drugi Frojdov ueenik pokazao
isto toliku hrabrost? Zar je oudo to od neurotienih
smetnji pate mukarci i ene ikoji loe ive, koji su
smrvljeni i satrveni ivotom ispunjenim radom, a lienim radosti, koji gladuju i stenjeni ive u umezima?
Rajh e sve vise sumnjati u efikasnost psihoanalize kao tehnike individualnog ileenja. to je vise otkrivao razmere bede, to je njegovo zanimanje za politiku postajalo sve strasnije. On je doao do uverenja
da ne treba leeiti samo bolesnika, ve i drutvo koje
proizvodi kao na kaikvoj bes&rajnoj traci.
1927. godine doneo je odluku da u beckim crvenim predgradima organiizuje psihoanalitike dispanzere u kojima bi pacijenti dobijali besplatne struene savete. On se nadao da e, hvatajuei se u kotac sa nekim vidovima te bede (pobaajima, problemom kontracepcije, delikvencijom, problemom vaspitavanja)

58

an-Miel Pdlrhije

moi da po'bolja predohranu od neuroza. Tako je te

svoje namere saoptio Frojdu, koji ih je sa kiteresovanjem i blagonaklono sasluao rekavi da ih odobrava. Rajh je pored toga rekao Frojdu da namerava da
se uhvati u kotac sa glavnim uzrokom nastajanja
neurotinih smetnji, to jest sa porodicom.
Frojd mu je na to odgovorio: E tu ete dimuti
u osinjak! To upozorenje nije, medutim, zaustavilo
Rajha. 1928. godine on je uz pomoe nekoliko lekara
socijalista organizovao u ecu nekoliko centara za
seksualnu higijenu koje je odmah poeo da opseda
ogroman broj pacijenata. Od tog trenutka Rajha de
zaokupljati samo jedno pitanje pitanje predohrane
od neuroza.

UZROCI NEUROZA I BEDA

Da bismo shvatili akciju koju je Rajh vodio u
Beou i kao psihoanalitiar i kao komunist, moramo
se postaviti u drutvene prilike tog doba. Uostalom,
delo Funkcija orgazma sadri veliki broj statistikih
pregleda koji podvllae bedu u kojoj je u to vreme
iveo beeki, pa ak i evropski proletarijat.
Period prvog svetskog rata i godine posle njegovog zavretka predstavljaju u politiokom pogledu
uzburkano razdoblje krne su u Evropi dali peat krvavi trajkovi i demonstracije. Posmatrano sa stanovita estetike, to je dba nemakog ekspresionizma.
Poznato je koliki znaaj dobija u ekspresionistikim
delima mit modernog Grada. Da bismo doiveli tu
atmosferu turobnog i bednog grada, njegovih predgra-

'Vilhelm Rajh

59

a sa umezima, njegovih krvlju ispunjanih kanala,

njegovog tunog izgleda i mranih zidova, biee dovoljno da nasumce proeitamo nekoliko Hajmovih, Beherovih i Benovih pesama. Takvo videnje grada nije
predstavljalo samo njihovo knjievno vienje, nego se
potpuno podudaralo sa svakidanjom stvarnou Bea
i Berlina, gradova u kojima je Rajh delovao kao aktivist sve do dolaska nacizma na vlast. Zanimljivo bi
bilo uporediti izvesne Rajhove tekstove sa onim to
je u istom periodu u Berlinu pisao Gotfrid Ben, koji
je nou pisao ekspresionistike pesme, a danju leio
prostitutke kao specijalista za venerine bolesti.
U nekim sluajevima njih dvojica upotrebljavaju
iste rei: obojica su se jedan u Berlinu, a drugi u
Beu borili protiv iste poasti koja je harala po
radnikim predgraima, to jest protiv pobaaja i njegovih posledica.
Kako oovek da se suprotstavi toj bedi? ta jedan
psihoanalitiar moe da uini u takvom siromatvu?
On moe samo da deluje kao aktivista meu tim radnicima, koji trae njegovu pomo i potporu, odgovara
Rajh. Stvar za koju se oni bore on mora prihvatiti
kao svoju sopstvenu stvar i mora se boriti za nju.
Rajh pre svega preduzima mere da se povea broj
konsultacija iz seksualne higijeine u dispanzerima
osnovanim u crvenim predgradima, a potom poinje
da dri niz predavanja za radnike bekih fabrika, kojima je eleo da razablii buroasku ideologiju i zasnuje jednu seksualnu politiku. Rajh se hvata u kotac
sa problemom pobaaja: u to vreme svake godine statine hiljada ena je umirlo od posledica pobaaja
izvrenih u uasnim uslovima. injenica je ba
pominjana u zvaninim statistikama, ali zakonski pro-

an-Miel Pdlrhije

60

pisi i pored toga nisu bili izmenjeni. Stoga je Rajh

poeo da sitvara prve centre za planiranje porodice
i da obavetava radnike i radnice mehainizmima seksualnog ivota. predavanja uibrzo su izazvala ogorenje javnosti. Medu radnicima, a naroito medu ladinom, Rajh je pobudio ogromno interesovanje. Njegov pokuaj da uputi svoje sluaoce u seksualni ivot
i da razoblii buroasku ideologiju odista je predstavIjao revolucionarni poduhvat: on je stavljao pod znak
pitanja najneprikosmovenije institucije i vrednosti
beke buroazije, ije je licemerstvo Frojd tako esto
isticao. Rajh je opravdavao pobunu i trajkove radnika komunista i radio je medu njima. U delu Funkcija orgazma on je opisao nekoliko epizoda iz te borbe i izneo zapaanja na koja ga je ona navela:
Neuroze pripadnika radnieke klase razliikuju se od drugih neuroza samo po tome
to im nedostaje kulturna istananost. One
su izraz jedne sirovije i otvorenije pbune
protiv psihikih mrcvarenja je svako
izloen. Bogati gradanin dostojanstveno podnosi isvoju neurozu, ili je na ovaj ili onaj
nain prevladava. Kod radnika, medutim,
ona se ispolj ava kao groteskna tragedija,
to u stvari i jeste.8
Rajhovi odnosi sa lanovima Medunarodnog
udruenja za psihoanalizu jo se pogoravaju, jer njegova politika aktivnost kaziva uznemirenost u itavom pdkretu. Njegove ikolege strahuju da psihoanaliza
8

La Fonction de l'orgasme, p. 68.

'Vilhelm Rajh

61

ne izgubi svoj dobar glas zibog toga to je Rajh tako

uvlai u politicise borbe. Kad god bi Rajh uzeo re
medu analitiarima koji su tada sainjavali Frojdov
kruoik, on je neprestano podvlaio ulogu socijalnih
i materijailnih uslova u nastajanju neurotinih smetnji. Njega.su ogoravale neiskrenost i zaslepljenost
njegovih kolega. Kako psihoanalitiari mogu, pitao se
Rajh, da u doivljajima iz detinjistva otkrivaju uzrok
psihikih sukoba, ikaid radniciima itav njihov ivot pofstaje nepodnoiljiv zbag odvratnog siromatva, besomunog rada i oajanja. Da ili je toliko udno to
mu i ena koji sa nekoliko dece ive u jednoj jedinoj
sobi pate od seksualnih inhibicija? Da Ii se prvi neurotini poremeaji kod tih osoba ba moraju otkrivati u ravni Edipovog kompleksa, kad materijalna situacija u kojoj one ive predstavlja pravi pakao?
Rajh se osvre na teze Teodora Rajka i ukazuje
na njihovu uproenost. Kako neko moe da tvrdi da
deca i odrasle osobe postaju prestupnici ili zloinci
iz potrebe za samokanjavanjem, kada vidi u kakvoj
bedi oni ive? Kako bi ta deca iz bekih radnikih
predgrada, izgladnela i preputena sama sebi, imogla
da postanu poteni ljudi? Treba Ii pozvati u pomo
Svetog Duha? U svom delu Nagonski karakter (1925),
Rajh je anallizovao tu kategoriju pojedinaca sa oslabljenim superegom, koji u izvesnim uslovima mogu da
postanu zloinci. Ovaj prilog psihoanalizi zloina sadri neuporedivo vie novih tumaenja nego svi radovi Rajka, Stekela i Aleksandera istom predmetu.
U torn razdioblju Rajh je polagao teanelje svoje
kritike buroaske ideologije, a osobito represivne strukture porodice. Tri poslednje godine njegovog boravka
u Beu bie godine ivog rada. On je tada proitao

an-Miel Pdlrhije

62

dela svih klasika rnarksizma i prikupio prve elemente

kritike koju e kasnije izloiti u deiima Seksualna revolucija, Propast seksualnog morala i Geschlechtsreife,
Enhaltsamkeit, Ehemoral.9 Pored toga, on je i dalje
vodio seminar iz psihoanalitike tehnike i postao je
ak i zamenik upravnika psihoanalitike poliklinike.
Najvei deo svog vremen posveeivao je dispanzerima
koje je sm osnovao. Frojd je poeo da ispoljava nespokojstvo zbog tih Rajhovih brojnih aktivnosti, pa ga
je tako sa izvesnom nevericom zapitao da Ii jo dugo
misli da uporedo radi na svim tim poslovima, ali
Rajh je uporno branio svoj stav.
Uskoro je u Frojdovom kruoku odrao nekoliko
predavanja predohraini od neuroza, temi kojoj je
pre toga bio odrao vise javnih predavanja kojima je
prisustvovalo na hiljade osoba.
Psihoanaliza je bila postala pokret
svetskih razmera. Stoga je trebalo paziti na
svaku re i s najveom opreznou iznositi
svaki sud. Bio sam potpuno svestan te odgovornosti koje se nisam mogao osloboditi
izgovarajui apatom poluistine. Trebalo je ili da prikaem taj problem kakav
on stvarno jeste, ili da uopte ne uzimam
re. Hiljade osoba tisikalo se na mojim predavanjima da bi ule ta psihoanaliza ima
da kae seksualnoj i socijalnoj bedi.10
' Mnster-Verlag, Wien, 1930.

'Vilhelm Rajh

63

Posle svakog predavanja na stolu za kojim je

Rajh sedeo nalazile su se hupe cedulja sa pitanjima.
Navedimo neka od njih, jer ona svedoe da je Rajh
nastojao da kod svojih kolega probudi razuimevanje
za konkretne probleme sa kojima se trudio da se i
sm suoeava.
ta treba da rade mu i ena kada oseaju
elju za seksualnim odnosom, a pored njih u istoj
sobi spava jo nekoliko osba?
Zato lekari zabranjuju pobaaj eni koja
nije u stanju da podigne jo jedno dete?
Zato se ljudi kanjavaju zbog homoseksualnih odnosa?
Da Ii sedamnaestogodinja devojika ima pravo
da ima ljubavnika?
Zar donoenje odlluke stanovljavanju seksualne slobode ne bi dovelo do haosa?
Zar seksualna sloboda ne bi znaila potpuno
razaranje porodice?
Zato je zabranjeno sve to je u vezi sa seksualnou?
Da Ii seksualni odnosi dovode mlade ljude do
ludila?
Patim od jakih mesenih krvarenja. Bolnioki
lekar nita ne preduzima u vezi s tim, a ja nemm
novaca da platim pregled kod privatoog lekara. ta
da radim?
Rajh nikada nee zaboraviti ova naivna i krajnje
obespokojavajua pitanja. itavog ivota on e se seati te gomile mladih i sredovenih radnika i ena
koji su se tiskali na njegovim predavanjima u elji
da doznaju istinu jednom predmetu kome se u
to doba moralo govoriti krajnje uzdrano i uvijeno.

64

an-Miel Palmtje

Rajh se sav predao radu za njihovo dobro, zanemarivi tako svoju privatnu kiijentelu zbog besplatnog
rada u tim dispanzerima. I da nije uradio nita drugo
osim toga, to bi bio dovoljan razlog da i posle svoje
smrti nikako ne bude zaboravljen.
U svojoj aotobiografiji People in Trouble on je ivo
opisao neobimi ivot kojim je tih godina iveo radei
kao psihoanalitiar, Frojdov asistent, u isti mah delujui kao komunistiki aiktivist. On je uestvovao u
sviim trajkovima i demonstracijama, delio letke radnicima pred fabrikama. Vian je i na antifaistikim
demonstracijama u grupi demonstranata komunista,
u povorkama radnika i nezaposlenih. On e ubrzo postati jedna od najistaknutijih lionosti u KP Austrije.
Od januara 1929. godine ulagao je jo vee napore
da bi pojaao predohranu od neuroza: uz pomo etiri psi'hoamalitiara, tri ginekologa i jednog advokata
osnovao je est novih klinika za seiksualnu higijenu,
koje su bile namenjene iskljuivo radnicima. Svkog
meseca organizovao je po jedno predavanje u jednoj
od bekih etvrti. Ali, svaki sluaj na koji je nailazio,
i sva'ka osoba koja mu se obraala bilo da je re
0 vnlo mladoj ili odrasloj osobi suoavali su ga sa
jednim problemom koji je prevazilazio okvire pojedinatone nesreee. Rajh je tako doao do zakljuka da
se protiv zabrana i predrasuida treba boriti na nivou
porodice, vaspitanja i drtitva i da itav politiki i
akonomski sistem treba staviti pod znaik pitanja. Stoga
je pojmljivo to je svojom korenitom kritiikom drutva oin ubrzo navukao na sebe opte neprijateljstvo,
1 to su svi poeli da gledaju na njega sa podozrenjem. Postavi meta esto podmuklih napada svojih
kolega, Rajh je ostao usamljen, izgubljen u tom mno-

'Vilhelm Rajh

65

tvu radnika i nezaposlenih osoba koje je privredna

kriza bila tako surovo pogodila, a kojima je on ipak
pokuavao da pomogne. Frojd se drao tako kao da
ga ne zanimaju razne aktivnosti njegovog buntovnog
asistenta, dok su, s druge strane, drugi psihoanalitiari neprestano upuivali prekore Rajhu, izraavajui
negodovanje zbog njegovog opredeljivanja za radikalnu politiku borbu, koje je, po njihovom miljenju,
moglo da u gradanskim krugovima dovede u pitanje
i sm poloaj psihoanalize.
Medutim, sm Frojd je u jednom pismu pastoru
Pfisteru bio dao neobinu definiciju psihoanalitiarevog lika: po njegovom miljenju psihoanalitiar bi
trebalo da bude svetovni duhovni pastir, koji ne bi
moraO da bude lekar, a ne bi imao prava da bude svetenik. Zar Vilhelm Rajh nije bio suto olienje tog
Seelsorgera kome je Frojd govorio? Kako je Frojd
mogao do te mere da se prevari u svom sudu njemu?
Sukob izmeu Rajha i Frojda izbio je teza
koje je osniva psihoanalize izloio kasnije, pri kraju
svog ivota, u raspravi Nelagodnost kulturi. Iako su
ga ortodoksni ainaliticari, oni koji su doprinos Frojda
i psihoanalize svodili iskljuivo na teoriju neuroza, esto potcenjivali, taj tekst je kasnije posluio Herbertu
Markuzeu kao polazite za njegove analize. Delo Eros
i Civilizacija ne predstavlja nita drugo do novo i izvanredno zanimljivo tumaenje pomenute Frojdove rasprave, kojim Markuze pokuava da odstrani njen radikalni pesimizam i osvetli njene revolucioname implikaeije.
Podsetiemo itaoca na osnovne teze tog dela i
pokazaemo kakvoj ih je kritici Rajh podyrgao pre
Herberta Markuzea.
5 Vilhelm Rajh

an-Miel Palmije

DEBATA DELU NELAGODNOST U KULTURI

Osnovne teze koje predstavjaju okosnicu najznaajnijeg njegovog teksta kulturi, Frojd je izloio na
onim veerima koje je Rajh organizovao u raznim
bekim etvrtima. Ovaj Frojdov ,spis ima, kako se mama ini, presudnu vanost za razumevanje kasnijih
tumaenja frojdizma bilo da je re tumaenju
Herberta Markuzea, Eriha Froma, ili Karin
ali se i pored toga na alost malo prouava.
Nedovodjna panja koja se poklanja ovom tekstu
moe se objasniti pomou nekoliko razloga: izgleda
da ni sm Frojd nije pridavao ba najvei znaaj
ovoj svojoj raspravi, iji oemaoki naslov glasi: Das
Unbehagen in der Kultur11 28. jula 1929. godine, on je
pisao svojoj prijateljici Lu Salome:
Radim na jednom delu, i upravo sam
danas napisao poslednje poglavlje, ukoliko
uopte mogu da ga zavrim ovde, gde ne
raspolaem svojom bibliotekom. U toj 'knjizi govorim kulturi, osecanju krivice, srei
i drugim uzvienim stvarima te vrste, i ona
mi, svakako sa razlogom, izgleda potpuno
izlina u poredenju sa mojim prethodnim
radovima koji su uvek bili plod unutranje potrebe.12
11 Mi emo se ovde pozivati na izvorni tekst koji je
objavljen u XIV tomu (str. 419506) Frojdovih celokupnih dela na nemakom jeziku.
12 Sigmund Freud, Correspondence 18731939, Gallimard.

Vilhelm

67

Rajh

U itavom torn ogledu uoljiv je isti Frojdov pesimizam u vezi sa samom zamilju da ga napie:
Do sada nijedmom nisam, kao u ovoj
prilici, iimao tu toj meri .utisak da govorim
optepoznate stvari i da troim hartiju i
mastilo a kasnije i da mobiliem slovoslagae i tamparske radnike da bill izneo neke stvari koje se, u doslovnom znaenju rei, same po sebi razumeju.
Te stvari koje se same po sebi razumeju sreemo na svakoj stranici dela Eros i civilizacija. Jedna
od kritika koje se Markuzeu najee upuuju sastoji
se u tome to mu se zamera da je koristei veoma
sloen aparat drutveno-filozofskih pojmova izloio u
svom delu ono to svako misli i osea. kritika potpuno je na mestu, ali oni koji mu je upuuju zaboravljaju samo da dodaju da je jedino on ozbiljno shvatio tu tenju ka slobodnijem i srenijem ivotu koju
danas svaki ovek osea u sebi, i pretvorio je u podlogu jedne revolucionarne zamisli.
U Frojdovom delu ne moe se, svakako, otkriti
drutveno-politioka problematilka kao takva. Kada
Frojd, na primer, govori komunizmu, on to uvek
ini u okviru neke digresije, ne pokazujui dovoljnu
preciznost u raspravljanju. U sreditu njegovog razmiljanja nalaze se kultura i civilizacija (u nemakom
jeziku te rei predstavljaju sinonime), koje Frojd posmatra u odnosu na elju koju jedinka u sebi osea.
Ovaj problem Frojd je jasno postavio u tri svoja
teksta: u ideliu Budunost jedne iluzije (1927), u ogiedu Nelagodnost kuUuri (1930), i najzad, u znatoo
5*

68

an-Miel Plfnije

kasnije napisanom tekstu Zato rat? S druge strane,

na ponekim mestima u Frojdovom opusu nailazimo
na nekoliko aluzija na isto pitanje na primer u
pismu Flisu, napisanom 31. maja 1897. godine, u lanku iz 1908. godine seksualnom moralu civilizovanih
ljudi i nervoznosti modernog doba, i najzad u Novim
predavanjima za uvoenje psihoanalizu.
Odnos koji positoji izmedu ovih tekstova, s jedne,
i analitike teorije i takozvanih kulturalistiikih tumaenja psihoanalize, s druge strane, tek treba da
bude prouen. Mi emo se ovde ograniiti na to da
izloimo glavne teme dela Nelagodnost kulturi. Nije
iskljueno da su disfcusije koje je Rajh izazvao u psihoanalitikom pokretu podstakle Frojda da ga napie.
*

Na poetku ogleda Nelagodnost kulturi Frojd

izlae jednu svoju prepinku sa Romenom Rolanom.13
Frojd je znatno ranije bio poslao Rolnu svoj ogled
Budunost jedne iluzije,u u kome je za religiju rekao
da predstavlja zatitniku i utenu luziju. Bog, taj
Nebeski otac i Svemoguei tvorac nije, po Frojdu, nita
drugo do fantastina projekcija jednog stvarnog oca,
koji udovoljava detetovoj elji savlaujui opasnosti
i smirujui njegovu zebnju. Ali Romen Rolan je zamerio Frojdu da nije umeo da uoi pravi izvor religioznosti, to jest oseanje besikmja i venosti.
13 Ovde prenosimo u neto izmenjenom i razraenom obliku analizu Frojdovog dela koju smo dali u svom
ogledu Herbertu Markuzeu (Presentation d'Herbert Marcuse, UGE, 1969.).
14 Die Zukunft einer Illusion (1927) G. W., t. XIV.

Vilhelm

Rajh

69

Frojd ne izraava sumnju u postojanje takvog

okeanskog oiseanja (das ozeanische Gefhl), ve
rei Romena Rolama dovode u vezu sa nebicnom
reenicom pesnika Grabea:
Sa ovog sveta ne moemo pasti.
lako istie da sm nikada nije doiveo takvo oseanje, Frojd e ipaik pokuati da ga objasni. To oseanje beskraja predstavlja, u stvari, oseanje svemoi ega, ikojirn je dete ispunjeno pre nego to upozma
surovi zaikon naela stvarnosti. Da se taikvo oseanje
moe odrati jediaiki i posle detinjstva? pretpostavka ne izgleda neverovatna, ali i da je tako, to ne
bi bio doka da to oseanje predstavlja izvor vere. Ono
najiboljem siuaju tei uspostavljanju neogranienog
narcizma, pomou koga ego pokuava da porekne postojanje svirepog i njemu tueg sveta.
a
Religija je po Frojdovom miljenju utena iluzija
koja nam omoguava da ivimo, isto onako kao to
neki ljudi pokuiavaju da pomocu droga pobegnu od
svog nesrenog ivota. Frojd potom dodaje: Neemo
se mnogo prebaciti aiko zakljuimo da zamisao da ivot ima netki cilj postoji samo sklopu jednog religioznog sistema miljenja.15 Stoga se to pitanje mora
suziti tako da glasi samo ovako: ta ljudi ele? emu
oni tee? Odgovor je jednostvan: svi oni tee srei.
To oseamje sree zavisi, po Frojdu, pre svega od
libidinalne ekonomije. Tu je pitanju oseanje koje
se povremeno javlja kao plod zadovoljavanja potreiba
koje su dostigle veoma visolk napon (hoch aufgestauter
Bedrfnisse). Nasuprot tome, nesrea, kako izgleda,
predstavlja svakidanju pojavu: patnja svakog trent15

Op. cit., p. 433.

an-Miel Plfnije

70

ugroava nae na raspadanje osueno teio, ona izvire iz naeg susfeta sa svetom koji cloivljavaimo kao
svog ineprijatelja i kao neto to nam je tue, i, najzad, najsurovija od svih tih patnji jeste, bez sumnje,
ona koju nam priiinjavaju dragi ljudi: svaiki ovek
mora da podnosi svoga blinjeg iako ga ba mnogo
ne voli. Frojd e pokuati da analizuje taj poslednji
uzrpik patnje, to jest nesreu ikoju donosi ivot u
drutvu.
Paradoksalno zvui tvrdnja da je naa civilizacija kriva za nau nesreu. Meutim, u svom delu Nelagodnost klturi Frojd e zastupati ba taj paradoiksalni stav: ovek postaje neurotian zato to ne moe
da podnese odricanje onog stepena koje drutvo u
ime svog kulturnog ideala od njega zahteva, pa on
otuda zgikljuuje da bi ukidanje ili asetno smanjivanje tih zahteva znailo vraanje mogunostima za postizanje sree.16 ovek osea da ga je razocaxao svet
kojim je on, meutim, zagospodario potoiou tehnilke.
On je gospodar itave zemlje, a ipak nije postao srean. Givilizacija je sa sobom donela itav niz nesrea:
ta nam, najzad, vredi dug ivot ako
se u njemu satiremo od silnog rada, ako u
njemu radosti ima taiko malo, a patnji toliko mnogo da smrt prieljlkujemo bao sreno osloboenje od tih muka.
Stoga treba da razmotrimo sutinu te civilizacije za koju sada poiinje da se sumnja da predstavlja
izvor sree. Frojd je definie kao skup delatnosti i
u

Op. cit., p. 466.

'Vilhelm Rajh

71

vrednosti pomou kojih ovek nagoni zemlju da mu

slui, i pomou kojih se brani od miomih prirodnih
sila. Covek, dodaje on, nastoji da bude naliik Bogu,
pa ipak nije srean.17
Civilizacija zahteva ograniavanje slobode i uvoenje reda. To uvoenje reda je, tvrdi Frojd, isto
toliiko teko koliko i prevazilaenje analno-sadistiekog
stadijuma u detinjstvu. Frojd e uveik tvrditi da postoji paralelizam u evcduciji kulture i evoluciji libida.
Zadirui jo dublje u ovekovu priroJu, civilizacija zahteva odricanje od nagootia (Triebverzicht). To
kulturom naimetnuto odricainje od nagna xjpravlja irokim podrujem drutvenih odnosa i izaziva onaj
trajno prisutni neprijateljski stav protiv koga civilizacija mora da se bori.
Najzad, ona usmerava energiju prema drutveno
korisnim ciljevima: Podlogu zajedniokog ivota ljudi
js od samog poetika su predstavljali na prvom mestu
njihova priisjenost da rade, iji je uzrok bila spoljanja nunost, a na drugom mestu mo ljubavi. Kako
je nesrea uspela da se iuvue u ivot ljudi? Civiliizacija mora da oduzme seksualnosti veliki deo njene
energije da bi je usmerila na ostvarivanje zajednickih
ciljeva od opte koristi. Ljubav je po svojoj biti odve osobena da bi mogla da poetane predmet mnogostruikih odnosa. Eros koji spaja dva bia ne ostavlja
nimalo mesta za tree bie:
" Sartr je izvanredno izrazio tu nesreu koja je neodvojiva od same konanosti rekavi da je ovek strast
koja niemu ne slui. Ispor. L'Etre et la Neant (Gallimard).

72

an-Miel Plfnije

Ni u jednom sluaju Eros ne otkriva

veeoj meri sutihu svoje prirode, svoju
nameru da od dva bia stvori jedno jedino,
ali kada je to postigao probudivi u dvama
biima uzajamnu ljubav, njemu je to dovoljno, te na tome i ostaje.
Da Ii je zamislivo drutvo bez represije koje bi
se zasnivalo na parovima jedinki, koje bi spajali iisti
interes i isti rad? Frojd misli da nije. Moe se, svakako, zamisliti da bi moglo postojati drutvo koje bi
se sastojalo od parova u kojima bi njihovi lanovi
potpuno zadovoljavali svoj libido, i koje bi meusobno
spajali rad i zajednieiki interesi, ali Frojd potom dodaje: takvo i toliko poeljno stanje ne postoji i nikada
nije ni postojcdo.
Stoga je civilizacija neminovno praena represijom, a ograniavanje sebsualnog ivota neophodno.
Ali to jo nije najtea prinuda koju civilizacija mora
da nametoe: ona nareuje svakom oveku da voli svog
blinjeg i da potisikuje svoju mrnju i agresivnost.
Prema tome, civilizacija treba da upotrebi sva sredstva
kako bi ograniila ljudsku agresivnost. Otuda potiu
metodi koji podstiu ljude na to da se uzajamno poistoveuju, a otuda proizlazi i to ograniavanje seksualnog ivota, jer interes (koji bi ljuidi nalazili u svima
korisnom radu ne bi bio dovoljan da obezbedi podlogu
civilizacije.
, Ako civilizacija namee tako teka odricanja ne
samo seksualnosti, ve i agresivnosti, onda bolje shvatimo zato oveku toliko teiko polazi za rukom da
postane srean. Frojd predsikazuje provalu psiholoke

73

'Vilhelm Rajh

bede masa (Das psychologische Elend des Masse),

ije prve simptome otkriva u amerikoj civilizaciji.19
*
*

Poslednji deo knjige Nelagodnost kulturi posveen je razmatranju borbe izmeu dva nagona, Erosa
i Tanatosa, Ljubavi i Smrti.
Tu hipoitezu postojanju nagona smirti Frojd je
tele dosta kasno, to jest 1920. godine uveo u jednu
sferu nesumnjivo spekulativnag razmiljanja. Tu tezu
on je izloio u estoj glavi ogleda S one strane naela
zadovoljstva,20 i u sedmom odeljku dela Zavrena i
nezavrena analiza.21 Dovodei svoju teoriju u vezu sa
suprotnou koju je Bmpeddkle jo u doba raanja
zapadnjakog sveta otkrio izmedu Ljubavi i Mrnje,
Frojd je otkrio da nasuprot nagonima ivota, to jest
nasuprot Erosu, postoji nagon smrti koji rastae svako ivo bie, neprimetno delujui u njemu samom.
Ovu teoriju Frojd je izneo sa najveoom moguom opreznou, jer je tu, u stvari, bila posredi hipoteza ikoja je trebalo da mu omogui da objasni izvestan broj pojava kao to su spoj zadovoljstva i svireposti u sadiistikom i mazohistikom ponaanju, neprestana zaoikupljenost pomilju na smrt koja se javlja
Malaise dans la civilisation, p. 475.
Markuze i Risman su, na alost, potvrdili ispravnost ovog Frojdovog uvida.
20 Jenseits des Lustprinzips, trad. franaise, Payot,
1951.
21 Die endliche und unendliche Analyse, R.F. P.,
19381939.
18

19

74

an-Miel Plfnije

u osoba zahvaenih opsesivnom neurozom, i, naroito,

ponavljanje traumatskih doivljaja koji, kaiko izgleda,
oseaju uticaj naela zadovojistva.
Ipaik, tu teoriju Frojd je najviie razradio u zavrnom delu svoga rada Nelagodnost kulturi, gde je
nastojao da shvati kako civilizacija izlazi na kraj sa
tim nagonom. Mi ve znamo neke od postupaka kojima se ona slui, ali tek treba da otkrijemo onaj najvaniji meu njima, to jest ihtrojekciju.
Evo kako taj postupalk izgleda: agresivnost se
usmerava na sopstveno Ja i u njega uvodi. Tu nju
delimino preuzima superego, koje e, poto predstavlja savest, ispoljiti prema egu istu onu agresivnost koju e to ego biti spremno da ispolji prema nekom strancu. napetost ikoja e se javiti izmeu ega
superego, nije, u stvari, nita drugo do oseanje krivice.
Civilizacija potpuino obuzdava tu agresivnu estinu jedinike potpuno je predajui njenom sadistikom
superegu, kao kaikvom garnizonu koji je smeten u
nekom osvojenom gradu. To oseanje krivice postajae ubudue sve jae. Frojd otkriva dva njegova
uzroka: prvi uzrok predstavlja zebnja pred vlau, a
drugi zebnja pred superegom. On e ak tvrditi da
oseanje ikrivice nije, u stvari, nita drugo do topoloka varijanta zebnje, i da se u svojim kasnijim fazama ono nimalo ne razlikuje od zebnje pred superegom.
To aseanje krivice moglo bi, u krajnjoj liniji,
da predstavlja najduiblji i najstariji uzrok doivljaja
nesree koji se javlja u ljudima suoenim sa civilizacijoin. Frojd zavrava svoj ogled ovim krajnje obespokojavajueim reima:

'Vilhelm Rajh

75

ini mi se da se pitanje sudbine Ijudskog roda postavlja u ovom vidu: da Ii e

napredalk civilizacije biti u stanju, i u ikojj meri, da savlada sve one poremeaje
koje u zajednikom ivotu izazivaju agresivaii Ijudski nagoni i nagon za samounitavanjem? Kada se stvari posmatraju sa tog
stanovita, moda dananje doba zasluuje
sasvim izuzetnu panju. Dananji ljudi su
do te mere ovladali siiama prirode da se uz
njihovu pomo lako mogu uzajamno isitrebiti do poslednjeg. Njima je to dobro poznato, pa se time moe objasniti veliki deo
njihove sadanje uznemirenosti, nesree i
ze|bnje. Sada, meutim, treba oekivati da
e veni Eros, prva od tih dveju nebeskih
sila, uiniti neto kako bi se potvrdio u
borbi sa svojim isto tko besmrtnim tivnikom.
Meutim, ishod talkve borbe niko ne
moe predvideti.
Tako se zavrava ovaj Frojdov ogled represivnoj sutini civilizacije ikoji, kada se protumai isipravno i bez prifbegavanja raznim iskrivljavanjima (lcao
to su to neofrojdovci inffli u svojim tumaenjima)
predstavlja, bez sumnje, najotriju optunicu protiv
moderne civilizacije.
Poznaito je da je svoj odgovor na ova pitanja
koja je Frojd postavio Herbert Markuze prvi put izloio u delu Eros i civilizacija, all se obino ne zna
da je tu proiblemtiku u vezi sa nerepresivnom kul-

76

an-Miel Plfnije

turom prvi stavio na dnevni red ba sam Rajh. Moda

e biti zanimljivo da ovde uporedimo njihove odgovore.
*

Neemo ovde podrobno izloiti tezu ,koju je Markuze izneo u delu Eros i civilizacija, ve emo se,
pretpostavivi da ga itaoci poznaju, zadovoljiti statacijom da Herbert Mankuze nastoji da otkrije u
psihoanalizi onu skrivenu protivrenost koja bi guila prevladavanje Frojdovog pesimizma.
Potisikivanje snagonskih poriva i prisiljenost ljudi
da rade neminovna su posledica onog to su stari Grci
zvali Anamike, a to je Frojd nazivao i reju Lebeinsnot, one osikudice, one bede sa kojom se bori svaki
ivot:
Poto ne raspolae dovoljnom kolieinom sredstava za ivot da bi svojim pripadnicima omoguilo da ive ne radei, drutvo je primorano da ogranii broj svojih
pripadnilka i da njihoviu energiju uismeri sa
seiksualne aktivnosti na rad.22
Stoga Frojd nije u stanju da zamisli neku kulturu u kojoj represija ne bi postojala, poto smatra
da nikada nee ieznuti oskudica koja opravdava represiju: shvatanje da ne moe postojati civiiizacija
bez represije predstavlja kamen temeljac Frojdove teorije.23
la psychanlise, Payot, p. 291.
et Civilisation, p. 28.

22 Introduction
23 Eros

'Vilhelm Rajh

77

Represiju koju vri civilizacija Frojd je opravdavao torn osikudicom koja obavezno prati svaki ivot.
Markuze, , podvlai da se danas, zahvaljujui dostignuima tehnike i uUaska u razdoblje takozvanog
drutva izobilja, taj Frojdov pesimizam moe staviti
pod znak pitanja. Racionalno organizovani i korieni
u duhu stvame brige ivotu svih ljudi, a ne podreeni zahtevima ekonomije drutava koja se spremaju
za rat, izvori sirovina kojima danas raspolaemo mogli bi obezbediti prihvatljiv materijalni ivot ogromnoj
veini stanovnika zemljine kugle.
Da Ii je tu posredi neka utopija? U svom ogledu
Das Ende der Utopie24 (Kraj utopije), sam Markuze
je pokazao da treba ponovo razmotriti znaenje sme
rei utopija. Utopija je istorijski pojam koji oznaava neostvarljive planove u vezi sa preobraavanjem
drutva, kakvi su, na primer, bili komunistiki planovi
u vreme francuake revolucije, ili kaikvi su moda danas panovi izgradnji socijalizma u razvijenim kapikapitalistikim zemljama. Meutim, nemogucnost da
se danas definie jedna revolucionarna Masa u razvijenim kapitalistikim zemljama ne znai da je marksizam
postao utopija. Isto se moe rei i Markuzeovini tivrdenjima: tu nikako nije re onom utopijskom socijalizmu kome se Marks podsmevao. Sam Marks uvek je
podvlaio da snage koje nose drutveni preobraaj nastaju u samom procesu tog preobraaja.
24 Tu su u pitanju predavanja i rasprave koje je organizovao odbor studenata Slobodnog univerziteta u Berlinu (1017. jul 1967). Sve te rasprave objavljene su u
Francuskoj pod naslovom La Fin de l'utopie (Editions du
Seuil, 1968.)).

78

an-Miel Plfnije

Materijakie i intelaktualne snage ikoje su u stanju da izvedu taikav preoibraaj dainas su tehniki prisutne, ali postojea organizacija proizvodnih snaga onemoguava da se one racionalno upotrebe u tu svrhu.
Moguno je izmeniti dananje dratvo na takav nain
da svaki ovek ddbije mogunost da sreno ivi, ali
mi ga, primeuje Mankuze, svakog dana sve vie organizuiemo kao kaikav paikao.
Vidimo, dakle, na koji se nain moe prevazii
pesimizam sa kojim je Frojid gledao na neophodnost
represije, koju je opravdavao osikudicom nastalom u
istoriji. Da je moguono oslobaanje Erosa? Frojd
je esto isiticao da je potpimo nesputani Eros isto toliko opaisan i da donosi isto toliku pusto kao i njegov
prtivnik Tanatos. Meutim, u Frojdovoj teoriji uoljive su neke protivrenositi: kako Eros moe u isti
mah da predstaivlja onu razomu snagu koju Frojd
esto pominje i ono to ljude spaja u sve vee celine?
Frojd priznaje da je, zbog svoje posebnosti i iakljuivosti, na ljubavi zasnovaini odnos meu jedinikama
u suprotnosti sa zahtevima drutveoog ivota, a ipaik
taj drutveni ivot poiva ba na torn istom sublimisanom Erasu. Zar je nezaimislivo drutvo koje bi poivalo tim parovima i bilo usxnereno prema zajednikom radu? Frojd ne porie odluno takvu mogucnosit, ve samo napominje da se ona u praksi niikada
nije ostvarila.
Tako de Markuze, suprotstavljajui se Frojdovom
pesimizmu, tvrditi da moe postojati kultura koja se
nee sluiti represijom. On u svojim radovima pokazuje da:
1 Nadrepresija koja se vri u mdustrijskim drutvima nije ni najmanje opravdana. Ona poiva samo

'Vilhelm Rajh

79

na potpuno besmislenom izjeclnaavanju naela stvarnosti sa naetlima uinka, na injenici da razvijena

industrijiska tmtva poivaju na ekonomiji koja radi
za rat.
2 Pogubni dijaleiktiki proces kojim je naa civilizacija zahvaena moe se prekinuti samo smanjivanjem te nadrepresije kojoj ak vie ne plazi za
rukom da zaustavi talase agresivnosti koje izaziva potisfcivanje seksualnosti.
3 Tehnike moguenosti kojima moderna drutva
raspolau omoguile bi racionalno organizovanje svih
izvora siroviina radi obezbedivanja blagostanja svakog
pojedinca, i to pre svega usporavanjem besomunog
ritma rada koji se danas potvrduje kao jedini stil
ivljenja.25
Marikuzeovu tezu naizgled opovrgava postojanje
ta dva oprena nagona: u svakom oveku ivi ne samo
Eros, ve i ona skrivena snaga koja neprimetno deluje
samom srcu ivog bia, to jest nagon smrti, Tanatos.
No i taj su'kob izmedu Erosa i Tanatosa moda
nije nereiv. Opisujui taj nagon u delu S one strane
naela zadovoljstva, Frojd naroito istie ne samo njegovu hipotetiku prirodu, ve i njegovo stvarno znaenje: sm ivot predstavljao bi neku vrstu ontoloke
nesree za ivo bie koje bi uvek teiio torn vraanju
u neorgansko stanje. Nagon smrti, ili bolje reeno to
vraamje neorganskom stanju predstavljao bi tako, u
krajnjoj liniji, krajnje sredstvo kojim bi se ivo bide
moglo posluiti da bi se izbavilo neprestane patnje.
25 Ispor. Ernest Jnger, Der Arbeiter, Hanseatische
Verlaganstalt, Hamburg, 1932.

an-Miel Palmije

80

Zar onda ne moemo da pretpostavimo da e u

nekom srenijem ivotu to iskuenje ivog bia da se
vrati u neorgansko stanje biti bar deMmino savladane? Uostalom, neki analitiari na koje se Markuze poziva a u prvom redu Oto Fenihel26 podvlae
da je Frojd napravio znaajan koraik napred u razumevanju tog nagona smrti tvrdei da postoji energija
koja je sarna po sebi neutralna, i koja se moe pomerati sjedinjavajui se pri tom sa netkom tenjom
nagona ivota ili nagona smrti.
Stoga Markuze kae:
Upuivanje prema smrti predstavlja
nesvesno beikstvo od bola i nematine. Ono
je izraz one veite borbe protiv patnje i represije, i istorijSke promene je utiu na
tu borbu deduju, kako izgleda, i na sm
nagon smrti.27
Kako je Rajh reagovao na pomenute teze koje
je Frojd kasnije izloio u delu Nelagodnost kulturi?
*
*

Sluajui kako Frojd izlae ove teze, Rajh je

osetio veliko razoaranje. Njemu je izgledao neprihvatljiv pesimizam kojim su one bile proete a najvie mu je smetalo bioloko obeleje koje je Frojd
pridavao dratvenim sukobima.
26 Otto Fenichel, Zur Kritik des Todestriebs, Imago, XXI, 1935, 463.
27

Eros et Civilisation, p. 37.

'Vilhelm Rajh

81

I zaista, u pomenutom ogledu, ili barem u njegovom poslednjem delu, borba ta dva nagona, Erosa i
Tanatosa, prikazana je kao prava mitska epopeja. Zar
nije opasno posmatrati drutvene sukobe, vladavinu
represivnih ideologija, ratove i bedu kao neminovnu
posledicu tog sukoba izmeu ivota i smrti? Kada su
u pitanju politiki i ekonomski sukobi, protivreenosti
koje su posledica nekog etatistikog sistema, uvek se
moemo nadati da emo moi da ih otklonimo, ali
ta ljudi mogu da uine kada je u pitanju jedno nerazumljivo naelo kao to je nagon smrti? Zar onaj
se poziva na taj nagon samim tim ne odbija da
uzme u obzir stvarne injenice? Objanjavanje bede
i privrednih kriza pomoeu te mitske borbe deluje Rajhu kao kakva jeziva ala.
Rajh zamera Frojdu zbog toga to se miri sa sudbinom. Frojdu ne izgleda vena samo ovekova bioloka priroda, ve mu se pored toga ini da se i na
sukobe i na bedu veoma malo moe uticati. Medutim
kritika verskog misticizma koju je on bio izloio u
delu Budunost jedne iluzije bila je duboka i imala
je presudan znaaj. Zar prihvatanje teze koju je osniva psihoanalize izneo u delu Nelagodnost kulturi
ne bi znailo vraanje torn misticizmu i toj pomirenosti sa sudbinom? Zar u ovom delu Frojd nije ustuknuo pred konsekvencama i revolucionarnim implikacijama sopstvenih otkriea?
Stoga e Rajh itavog ivota poricati tu hipoteziu postojanju nagona smrti, koja, kako se njemu
inilo, dovodi psihoanalizu u orsokak: umesto da postane radikalna i revolucionarna kritika koju su Frojdova otkria pdrzumevala, ona se svodila na konsta6 Vilhelm Rajh

82

an-Miel Plfnije

taciju da je aesrea neodvojivi deo ovekovog ivota

i da ovek tu nita ne moe da izmeni svojom praksom.
Rajh je, dalkle, osuivao tu bioloku usmerenost
Frojdovog istraivanja i odluono odbacivao pretpostavku postojanju nagona smrti.28 On je istom kritikom obuhvatio i posednje Frojdoive teze i teze neikih
njegovih ueeiika, koje su bile plod iste usmeremosti, to
jest Ferencijeve,29 Aleksanderove j, naroito, Rajkove
teze. Ferenci se nije suprotstavio tezi koju je Frojd
Moio u delu S one strane naela zadovoljstva, ve je
nastojao da je razradii i vre zasnuje. Potpuno prenebregavajui eikonamske i materijalne uslove u kojima se delikvencija raa, Aleksander je u zlonincu
video oveka koga potreba za samakanjavanjem navodi na zloiii,30 dok je Riajk, koji je pre Aleksandera
28 Herbert Markuze nikada nee porei hipotezu postojanju nagona smrti, ve e je samo na nov nain izraziti polazei od izvesnih indikacija Ota Fanihela, koji tom
nagonu pripisuje neutralnu energiju koja moe da slui u
isti mah i ivotu. i smrti. Ljudska agresivnost ne treba
da bude usmerena na razaranje i korienje za ubijanje
ljudi, ve treba da se koristi za izgraivanje jednog novog sveta. Ljudi mogu da sublimiu svoju agresivnost ne
samo ratujui, ve i vadei kamen iz pustinja i preobraavajui zemlju. Nita u Frojdovoj teoriji ne podrazumeva da agresivnost moe da slui samo razaranju i unitavanju. Markuze smatra da nju treba nagnati da slui
ideologijama ivota, a ne ideologijama smrti.
29 Ispor. naroito delo Thalassa. Psychanalyse des
rigines de la vie sexuelle, Payot, 1962.
30 Rajh je kritikovao i njegovu teoriju uretralnom
erotizmu, koji je kasnije i Ferenci prihvatio (op. cit).
Prema Aleksanderovom miljenju, prerana ejakulacija
bi predstavljala posledicu postojanja uretralnog erotizma.
Rajh primeuje da je prerana ejakulacija na koju su

Vilhelm

Rajh

83

bio formulisao istu tezu, smatrao da i svi maloletai

prestupnici ine razne prestujpe zbog toga to ih na
to navodi ta potreba za samokanjavanjem, to oseanje patoloske krivice. Rajhu, ikoji ise, radei i delujuei kao aiktivist u siromasnim bekim etvrtima, svakodnevno suoavao sa takvim pojavama, ovakva objanjenja delovala su kao nedopustiva uproavanja stvari d kao izneveravanja tih nesreonih bia.
Toj pomirenosti sa sudbinom on je suprotstavio
radikalnu kritiku drutva i njegovih ideologija. Rajh
je bio poeo strasno da se zanima za sovjetsku revoluciju, pa je ak bio otiao u mladu sovjetssku dravu
da bi tarno prouio izgradivanje novih ustanova. On
je smatrao da e ta nesrea i ta beda moi da se iskorene samo borei se zajedno, rame uz rame sa radnicima, a ne raspravljajui nagonu smrti. itavo delo
koje je on stvorio boreci se kao komunistiki aiktivist
predstavljace ilustracdju tog uibeenja zbog koga je doao u sukob sa Frojdom i njegovim uenicima.
Ali najdublja razlika koja je Rajha odvajala od
Frojda proizlazila je iz njegovog razliitog poimanja
srece:
Frojdova predstava sreci uvek je bila u najvecoj meii tura. ovek se iznenadd kada vidi koliko je
slino asketizmu shvatanje sree koje je Frojd izioio u svojoj prepiisci, a osobito u pismima upudenim
se njegovi pacijenti alili veinom bila posledica samo okolnosti da su oni morali da obavljaju snoaj kriom, pod
ulazom za kola, u sobama u kojima je boravila itava
porodica, ili same injenice da su tu bili u pitanju
mladici koji su neprestano strepe misledi na to da ih
neko moe iznenaditi.
6*

84

an-Miel Plfnije

verenici Marti, u kojinia joj je iznosio svoje planove

u vezi sa njihovim buduim ivotom.
To shvatanje sree potkrepljuju iskazi koje sreemo svim njegovim teoarijskim delima: srea se po
Frojdovom miljenju svodi problem libidinalne
ekonomije. Frojd niikada ne govori u svojim radovima
to kakav bi mogao biti ivot sa vise silobode i manje bede. U pismu koje je 8. juna 1915. godine napisao
Demsu Patnemu, on kae:
Ja sam pobornik nettporedivo slobodnijeg seksualnog ivota, iako sam tu slobodu lino veoma malo
koristio.31
ovek se iznenadi kada vidi koliko su Markuzeova kritika i Rajbova kritika Erojdovih shvatanja u
tom pogledu sline. U svom delu Eros i Civilizacija
Markuze e osuditi taj pesimizam osnivaa psihoanalize koji tvirdj da srea ne moe predstavljati jednu
od virednosti u kulturi i koji tu tvrdinju proglaava za
veno vaeu istinu pozivajui se na kijenicu da je
represija oduvek bila neophodna. Rajh podvrgava Frojdova shvatanja istovetnoj kritici kada u svom delu.
Funkcija orgazma kae:
Dopustiti mogunost postojanja ljudske sree znailo je odbaciti teorije opsesivnom ponavljanju i nagonu smrti. To bi
povulklo za sobom kritiiku drutvenih institucija koje unitavaju sreu u ivotu. Da
bi mogao i dalje da zadri taj stav pomirenosti sa sudbinom, Frojd je naveo argu31

Freud, Correspondence, Gallimard, 1966, p. 82.

Vilhelm

Rajh

85

mente koje je naao u postojeoj situaciji,

ne zapitavi se, meutim, pri tofti da je
ta situaeija po prirodi stvari neizbena i neproomenjiva. Ndje mi bilo jasno kako je
Frojd mogao da smatra da otkiivanje deje
seksualnosti ne moe ni najmanje uticati
na pokuaje preobraavanja sveta. Izgledalo
je da on nanosi surovu nepravdu sopstvenom delu, i da osea tragienost te protivrenosti, jer mi je, poto sam mu izloio
svoje argumente, odgovorio da nikako nisam u pravu, i jo da u jednog dana moratd da potpuno sm podnosim posledice
teke sudbine psihoanalize. Nije tano da
nisam bio u pravu, a to se tiee njegovog
. proroanstva, polkazalo se da je ono bilo
tamo.32
Iz ovog odlomka vidimo koliko su njihovi stavovi bili nespojivi. Frojd odiista nilkada nije verovao u
mogunost stvarnog preobraavanja drutva politikom aikcijom. On nije imao poverenja ni u jednu ideologiju, a njegov skepticizam je bio u stanju da uniti
bilo koje oduevljenje.
Rajh je zameorao Frojdu zbog toga to je vie voleo da se bavi apstraktaom teorijom nego svalddanjim ivotom obinoig oveika. Covek ne moe da utie na nagon smrti, ali, zauzvrat, moe da se bori da
bi pobedio nepravdu i bedu. Da Ii je normalno da
60%-80% beoke radnike omlad'ine pati od neurotikih sukoba? Da Ii je normalno da veina radnika
32

La Fonction de l'orgasme, p. 171.

an-Miel Palmije

86

ivi u oumeziima, doMjavajui i svoj rad i svoj sopstveni ivot kao neto to im je potpuno tue, osudena na bedno ivotarenje? Zar se ne treba boriti
protiv apairata koji odxava tu materijatou i xniorafam
bedu?
Taiko e se Rajh sve vise opredeljivati za poiMtiku borbu, koju de voditi rame uz ranne sa beikim
komimistima, i za radikalnu kritiku kapitalistikog
drutva. politika kritiika predstavljace najvaniji
deo radova koji je on potom napisao. Malo kasnije
videemo koliko je bila estoika i osnovana ta kritika
buroaslkog naina vaspitavanja i autoritame i represivne strukture iporodice. Podvucimo to je u toj
kritici bilo neobino i novo: tu su bile u pitanju dve
optube, od kojih je jedna bila izreena u ime marksizma, a druga u ime psihoanalize. Takav spoj danas
izgleda sasvim obian, ali u ono vreme on je izazvao
ogorenje i marksista i psihoanalitiara.
*
*

U neikoliiko spisa nejednake vrednosti i razliitog obima, Rajh je poikuao da zdrui marksizaim i psihoainalizu. Najznaajniji meu njima je bez sumnje
ogled Dialektischer Materialismus und Psychoanalyse
(Dijalektiki materijalizam i psihoanaliza), objavljen
1929. godine u Zborniku Unter dem Banner des Marxismus u Mosikvi, a zatim iste godine i u Beou, na nemaokom jeziku. U drugim svojim delima, na primer
u radu Geschlechtsreife, Enthaltsamkeit, Ehemoral
Eine Kritik der brgerlichen Sexual-reform (Polna
zrelost, seksualno uzdrzavanje, brani moral kritika
burioaske seksualne reforme) objavljenom 1930. go-

'Vilhelm Rajh

87

dime, u delu Der sexuelle Kampf der Jugend (Borba

omladine za seksualne slobode) objavljenom 1932. godine, i u delu Der Einbruch der Sexualmoral (Propast
seksualnog morala), objavljenom 1932. godine, Rajh
se opet vraao razmatranju iste problematiike.
Bilo je izuzetno teko ostvariti taj spoj marksizma i psihoanalize. Nisu samo ortodoksni analitiari
bill optereeni razniim predubeenj ima; marksisti su,
sa svoje strane, smatrali da je psihoanaliza buroaska
nauka, ije javljanje ukazuje na raspadanje kapitalizma, a uz to na seksualnu potrebu nisu gledali kao
na materijalim potrebu. Na samu cinjenicu da je setksualnost odjednom izbila u prvi plan, mnogi marksisti
gledali su kao na pojavu koja je vezana za propadanje
buroaskih vrednosti.
Rajh se stoga poduhvatio da pred marksistima
brani psihoanalizu pokazujui da ona predstavlja radikailnu kritiku dmtva i njegove represi/viie ideologije, a
isto tako i da pred psihoanalitiearima brani marksizam podvlaei vanost uzimanja u obzir materijalnih
i socijalnih uslova pri prouavanju predohrane od neuroza, pa ak i pri otkrivanju uzrka njihovog javljanja.
Spajajui marksistiku kritiku sa psiihoanalitikom kritikom, Rajh je poloio temelje frojdomarksizmu, tom oruju za idejnu borbu koje e Markuze usavriti u Sjedinjenim Dravama. Ispostavilo se da to
zdruivanje predstavlja teak posao. Marksisti su slabo cenili psihoanalitiare, a ovi su sa zabrinutou
gledali na to dovoenje psihoanalize u vezu sa politikom, koje je moglo da dovede u pitanje njen poloaj u drutvu i njena otkria. Rajhu e poi za rukom
da stvarno ubedi jedino mlade ljude kojima se obraao na svojim predavanjima.

an-Miel Pdlrhije

88

U svakoj eposi omladina treba da predstavlja

onaj naredni kork koji e civilizacija uiniti, pisao
je Rajh u svom delu Funkcija orgazmaP Jedino su
mladi biili u stanju da shvate tu novu kritiku koju je
on izlagao, i da se za nju bore. To e pokazati osnivanje organizacije SEXPOL i njeno delovanje meu
berlinskom komunistiokom omladinom, za koju je Rajh
bio napisao nekoliko od svojih najubojitijih teikstova
ili manifesta. Tireba podvui da je Rajh dosta godina
pre Markuzea govorio tome da treba politizovati
tenju za sreom, i da bi se uverio u tanost ove tvrdnje italac treba samo ponovo da proita ovu reenicu
koja ve nagovetava Markuzeove ideje iz dela Eros
i Civilizacija.
Jos od samog poetka mog rada u
oblasti socijalne higijene, bio sam ubeen
da srea u oblasti kuiture ivljenja uopte
i iseksiualnog ivota posebno predstavlja pravu sadrimu ivota i treba da bude cilj svakog praktinog drutvenog poduhvata. Svi
su nastojali da pobiju moja shvatanja. Meutim, otkiria do kojih sam bio doao bila
su tlilko znaajna da sam mogao da prkosim prigovorima i tekoama. itava knjievnost od najjednostavnijeg romana do
najbolje pesme doprinela je da se to moje uverenje uvrsti. Seksualnost se nalazi
u ii svekolikog kulturnog dnteresovanja
(filmova, romana, pesama), i to interesovanje bujno se razvija na podlozi potvrdi33

La Fonction de l'orgasme, p. 161.

Vilhelm

Rajh

89

vanja idealnog, a poricanja stvarno datog.

Industrija kozmetikih preparata, moda i
reklama opstaju zahvaljujui seksualnosti.
Ako itavo oveanstvo sanja sred u Ijubavi, zato taj u ivotu snevani san nije
mogao da se ostvari?34

Dati zahtevu za postizanjem sree politiki smisao znailo je raskinuti sa Frojdovim duhoxn i njegovom ortodoksijom, i ponovo dati smisao utopiji.35 Frojd
je zazirao od politikog haosa. On je, ako je verovati
Rajhu, isprva polagao veliike nade u revoluciju izvrenu u Rusiji, a potom ga je njena evolucija razoarala.36 Frojd nije verovao u tu sreu radi oijeg je ostvarivanja Rajh bio spreman da mobilise svekoliku
nemaku i austrijsku omladinu. Da je to nepoveranje bilo ugradeno i u analitiku teoriju kao njen sastavni deo? Teko je potvrdno odgovoriti na ovo pitanje. Stoga amo ovo pretresanje teza iz dela Nelagod34 Reich, La Fonction de l'orgasme, p. 170. ovek se
iznenadi kad u jednom Malroovom tekstu nae gotovo istovetne reenice: Evo u emu se sstoji glavni problem sa
kojim se moderni svet suoava: ogromne fabrike snova
koje su stvorene u nae vreme pozvale su sve ljude da se
predaju neemu to oni ne poznaju jer je duboko zapretano u njima, i to poinje da ih obuzim u onim asovima koji se nazivaju asovima dokolice, da se predaju
najstarijim demonskim snagama na ovom svetu krvi,
seksualnosti i noi. Iz ovako lepe reenice proizaao je,
na alost, najisprazniji plan, to jest plan podizanja domova kulture!
35 Ispor. Herbert Marcuse, La Fin de l'utopie.
36 Ispor. naroito Nova predavanja psihoanalizi i
Nelagodnost kulturi.

90

an-Miel Plfnije

nost kulturi zavriti izmiljenim, a ipaik autentinim

dijalogom iizmeu Frojda i Rajha.
Frojd: Telo je osudeno na raspadanje i nikada
nita nee moi da polbedli simrt.
Rajh: Mi nauika je oduvek nastojala da spasava
ljudske ivote, maikar samo i za najkrae vreme.
Frojd: Spoljanji svet e uvek predstavljati opasnost d pretnju za oveka. On u sebi nosi razome sile
koje nita me moe pobediti.
Rajh: Ali filozofi su oduvek razmiljali slobodi,
a hiljade vojnika je poginulo hranei je.
Frojd: Nita nee moi da adstrani patnju koja
proMazi iz ovekovog susreta sa draigiim Ijudima.
Rajh: Ali i vi sami ste, stvarajui psihoanalizu,
hteii da izmenite njihov ivot.
*

Tu teoriju koja u rukama masa postaje oruje

za borbu, Rajh e zamisliti kao radikalnu kritiku postojeeg poretka.
On ju je postepeno izgradio u onom razdoblju
svog ivota koje je proveo u Beu, i ona je u svakom
njegovom novom delu doibijala sve odreeniji oblik
i postajala sve koherentnija. On je mislio da e usmeravajui svoju kritiku na buroasko drutvo, patrijarhakiu i autoritaimu porodicu, aparat za vaspitavanje
i na sve represivne ideologije moi jasno da postavi
problem predohrane od neuroza. Stoga oemo sada razmotxiti tu radikalmu kritiku.

III
DRUTVENO POREKLO
POTISKIVANJA SEKSUALNOG NAGONA

Ako su izgraivanje budunosti i konano odreivanje njenog oblika izvan naeg domaaja, mi, zauzvrat, vrlo dobro znamo ta danas treba da inimo: ovde mislim
na kritiku koja je neumoljiva torn smislu to ne uzmie ni pred zakljucima do
kojih dolazi, ni pred sukobima sa snagama
koje su danas na vlasti.
KARL MjIRKS

DRAMA PERA GINTA

Dobro nam je poznata povest Peru Gintu: to je
povest jednom pobunjeniku, jednom prognaniku, jednom waldgaingu. U ogledu koji je objavio pod naslovom Sklanjanje Sume, Emst Jinger je oiveo lik tog
srednjovekovnog prognanika, koji je najeee bio poinio neki zloin, i ijoj nam povestd norveke i isIand&ke sage jo pripovedaju. Poto je bio kriv zbog
poinjenog ubistva, taj Waldgang je mogao da bira
izmedu pogubijenja i progonstva. Morao je da bei u
ume ili sumorne i ledene pustare, ponekad vodei
svoju enu sa sobom, i god bi ga sreo, imao je pravo da ga ubije.

92

an-Miel Plfnije

I Per Gint je bio pobunjenik. On je u ime Jedinke umstio buroaski moral u sebi. Kako je pretrpeo snaan uticaj Kjerkegorovih ideja, Ibzen je kritikujui drutvo u kome je iveo u karakternim crtama
svog junaka dao crte modernog mdividualiste. Per
Gint odbija da igra uobiajene uloge koje njegova
sredina hoe da mu nametae, i eli da izmisli neke
druge. itav njegov ivot protie u prostoru s one
strane Dobra i 21a. Greimo to danas vise ne itamo
tu filozofsku dramu, tu narodnu bajku, taj satirini,
jednim idealom sasvim namatljivo proeti pozorini
kamad sa vilinskim prizorima, i to vise ne razmiljamo
njemu. Rajh je, koliko je bar meni poznato, prvi i
jedini ozbiljno shvatio tu priu.
Per Gint je laljivac. On mea san i javu, i pretvara u fantazmu sopstveni ivot za koji smatra da nije
dovoljno lep. Stara Aze, njegova majlka, grdi ga zato
to po itave mesece lovi irvase u tuecirama i ne hajui za etvu. I sam svet je uhvaen u tkanje sainjeno od raznih bajki. AM Per Gint je ubeden da e jednog dana uraditi neke velilce stvari. Svi se podsmevaju
tom siromahu u dronjoima. Njegov najvei neprijatelj nije umsilci kralj, nego Veliki hromac (koji u
Ibzenovim ooima ovaplouje buroasko licemerstvo)
protiv koga se on bori u magli severnih uma.
Prognan iz drutva, on podiie svoju kolibu u
umi, medu tamnim jelama. U neposrednoj blizini njegovog obitavalita, jedan mladi, gotovo deak, odseca sebi sekdrom jedan prst da bi tako izbegao da slui u kraljevoj vojsci. Ubrzo posle toga Gintu se pridruuje sasvim mlada devojka, Soivejg, da bi sa nj-im ivela u samoi i izgnaiastvu. Na oitavoj prostranoj
zemlji i pod ovom kapom nebeskom za mene ne pos-

'Vilhelm Rajh

93

toji vise ni otac, ni majka, niti biilo drugi. Ona

zna da je on prognan i da ga, ako napusti te ume,
bilo moe ubiiti, ali se i pored toga, ne elei vise
da ositane u nepodnoljivom svetu u tome ivi njena
porodica, odluila za prvu samoou i oskudicu.
Per Gint e usikoro napustiti umu da bi se video sa majkom koja je na umoru. Stara Aze zna da e
uskoro umreti, a i on je toga svestan. Dak ona umire,
on uspeva da je ubedd da su oboje pozvani na jednu
svetkovinu, i da se ona nalazi u saonicama. Ona tako
ne ouje sopstveni hiropac, ve samo tutnjavu oluje
i hujanje ume, koje Per Gint doearava pred njenim
oitma koje ve nita vise ne vide. Tako e starica
umreti sa torn poslednjom slikom sree pred oima.
Kada budu stigl'i u zamak, Aze vie nee biti meu
ivima.
Per Gint e oistaviti Solvejg da bi, podstican ljubavlju prema ivotu, lutao po svetu. Kad je ostareo,
vratio se u svoju umu da u njoj sretne onog to donosi smrt. Per Gint mora da vrati zemlji ono to je
od nje dobio: njegovo telo e se raapasti i posluie
stvaranju drugih tela. U poslednjem trzaju on odbdja
da bude pretvoren u bezimenu pramu, jer aik i u
smrti eli da ostane ovak koji se razlikuje od svih
drugih ljudi. Smrt pristaje na to pod uslovom da on
do'kae da je njegov ivot bio zaista izuzetan, ako u
Dobru tako i u Zlu. Per Gint je zloinac, ali svi su rnu
to oprostili; pa alk i Solvejg, koja je zbog njega toliko propatita i 'koja ga je celog ivota ekala u toj zabaenoj umskoj koiibi, udara u pla videvi ga kako
joj se opet vratio posle toliiko godina provedenih negde u daleikom svetu. ljubav donosi mu spasenje i
on ponovo postaje nevin kao dete.

an-Miel

94

Pdlrhije

*
*

Ovde ne moe biti ni govora tome da se mi

uputamo u tumaemje ove Ibzenove drame, koja je
moda najdirljivija medu svim njegovkn dramama. I
u njoj je, iako u rnanjoj meii nego u Brandu, vidljiv
snaan Kjerkegorov uticaj. Nas, medutim, zanima smisao koji je Rajh u njoj otkrio.
U delu Funkcija orgazma, on kae:
Izgledalo je da Per Gint treba da mi
otkrije jednu veliku tajnu, ali da mu to ne
polazi sasvim za rukom. To je povest jednom pojedincu koji ne raspolae dovoljnim
sredstviima za borbu, koji se izdvaja iz ljudskog Stada i iji koraik nije usaglaen sa
korakam itave kolone. Njega drugi ne razumeju, podsmevaju mu se kada je slab, a
pOkuiavaju da ga imite kada je jak. On
e biti izgubljen alko ne shvati onaj besfcraj
iji sastavni deo predstavljaju njegove misli i njegova dela.1
Per Gint je sanjalica i duevno neuravnoteen
ovek, a iznad svega stranac. Taj zaljubljenik u ivot
koji beznadeno nastoji da do kraja doivi njegovu
sutinu, ivi u jednom snu koj"i moe da ga dovede
do ludila. On je za Rajha bio olienje drame jediinke
koja pokuava da izmakne sveobuhvatnoj represiji da
bi se potpumo sama otsnula u nepoznato. Rajh e
kasnije u Peru Gintu najpre prepoznati Frojda, a po33

La Fonction de l'orgasme, p. 161.

Vilhelm

Rajh

95

torn i samog selbe. Ovo poslednje prepoznavanje je,

u stvari, moda opravdanije i Rajh. je jednog dana s
razlogom napisao: Osetio saim, kao i Per Gmt, da
sam straiiac.
iitavag ivota on se vraao na ovu dramu. Njegova poslednja cmatarska dea (napdsana gotovo delirijumu) Listen, Little Man i The Murder of Christ u
stvari predistaviljaju samo ojena variranja u sferi mste. Stoga Rajh s pravom kae:
Ta prosvejenja navela su me da veoma paljivo prouian Pera Ginta. Kroz tog
dramskog junaka jedan velikd pesnik izrazio je svoje poglede na svet i ivot. Mnogo
kasnije uvideo sam da je u njemu Ibzen
prosto naprosto naislikao nevolje jedinke
koja ne robuje konvencijama ( . . . ) Per
Girat osea kako u njemu deluju snani i neobuzdani ivotni nagoni. Svaikidaoiji ivot
je sJauen i zahteva strogu disciplinu. Na
jednoj strani u nama prak'tini svet, a na
drugoj mata Pera Ginta. Strahujui od beskonaonog, praktdni ovek osamljuje se na
jecLnom kutkiu zemlje i trai sigurnost ( . . . )
Svako od nas viri svoju dunost i dri jeziik za zubima. Tog Pera Ginta odavno smo
u sebi uguili, jer bi inae ivot bio odve
teak i opasan.2
Ubxizo posle toga Rajh je poeo da pie dugaiko
i eruditslko saoptenje Sukob libida i delirijum liku
32 La

Fonction de l'orgasme, p. 171.

96

an-Miel Plfnije

Pera Ginta. Poto ga je proitao pred Frojdom, izabran je za lana bekog Drutva za psihoanalizu.
*

Rajha je, kao to smo videli, u Frojdovom otkriu odmah osvojila upravo tvrdnja seksualnim uzrocima neurza. Ta seksualnost nije za Rajha predstavljala jedan elemenat ivota, ve saiiu njegovu sutinu. Stoga je u tom otuenom i bednom naoinu ivota sveklikog ljudskog roda on video posledicu delovanja svih represivnih ideologija koje tee da ograniee, potisnu i suzbiju seksualnost. Branitd ivot za
Rajha je znailo priiznati seksualnosti njena prava i
boriti se protiv svih represivnih ideologija. Tu radikaikiu kritiku 011 je zamislio i razradio u toku borbom
ispunjeixih godina svog boravka u Beu. Uvidevi da
Frojd i Mariks govore istoj stvarnosti, istom otuenom ivotu, on se poduhvatio da spoji psihoanalizu
i mariksizam u radikalnoj osudi buroaskdh instituoija.
Tu osudu najpre je usmerio na strukturu porodice.

AUTORITARNA PORODICA
KAO APARAT ZA VASPITAVANJE
Ma kolike bile razlike meu porodicama koje pripadaju razlicitim drustvenim
klasama, njima je zajedniko jedno znaajno svojstvo: svima vlada ista moralizat orska atmosfera pogledu seksualnog ii-

'Vilhelm Rajh

97

vota, i torn uticaju se ne suprotstavlja klasni moral, koji eak sklapa savez sa tim seksuainim moralizmom, il samo postoji uporedo sa njim.
(Seksualna revolucija)
Kritilka porodice predstavlja, bez sumnje, kamen
temeljac svekolike kiritike kojoj Rajh podvrgava represivnu ideologiju. Porodica je imala presudinu ulogu u svdm kulturama i u svim vremenima. Rajh je
smatrao da je u vreme kada je on poeo da se bavi
tim pitanjem upravo ona bila uzrok veine neurotinih poremeaja kod mladdh ljudi. Vaspdtavajui svoju decu, roditelji prenose na njih sva potdsikivanja i
inhibicije koje su se u njima odigrali u toku njihovog
ivota, a njihova deca e ih opet preneti na svoju
decu. Taiko se neprestano nastavlja taj dugi lanac neuroza koji, kako izgleda, nita nije u stanju da prekine.
Porodica prenosi vrednosti i ideje-vodilje koje
udaraju neizbrisiv peat ivotu jedne jedinke. Paradoks
koji Rajh odmah istie sastoji se u tome to se kritika kojoj on podvrgava porodinu strukturu i njenu
autoritarnu ideologiju nikako ne ograniava samo na
buroasku porodicu, jer je proleterska porodica vrio
esto izgleda zahvaena torn istom represivnom ideologijom. Oiglednu potvrdu te injenice predstavlja neuspeh pokuaja preobraavanja porodice u Sovjetskom
Save2?u posle oktobarske revolucije.3
Autoritarna porodica predstavlja, po Rajhovom
miljenju, glavno mesto na kome dete biva proeto
konzervativnom ideolokom atmosferom. Njen proto3

Ispor. La Revolution sexuelle, str. 190 i dalje, op cit.

7 Vilhelm Rajh

an-Miel Palmije

98'

tip predstavlja trougao otac-majika-dete.4 Ako porodica

poiva ma nekim biolokim nunostima, treba priznati
i to da jo od starog veka ona predstavlja rezultat
odsreenih sticaja etkonomsikiih okolnostd. Rajh ne vidi
u prodici samo kamen temeljac drutva, ve i, i to
ak daleko pre, proizvod ekonomske strukture. Stoga
se on, postavljajui se na ono isto stanovite na koje
se Engels bio postavio u svojoj uvenoj knjizi Poreklo
porodice, pre svega poduhvatio toga da pokae kako je
u raznim razdobljdma buroas'ka porodica imala razlioita ekonomska znaenja:
1 U periodu nas tonka kapitalizma, ona
je predstavljala osnovnu jedinicu ekonomske proizvodnje onog tipa koji se jo bio
odrao na selu i medu sitnim fcrgovcdma.
2 U drutvenom pogledu, njena uloga
u autoritamom drutvu sastoji se u tome
da titi enu d decu koji nemaju nikaikva
ekonomska ni seksualna prava.
3 U politiakom pogledu njena uloga se
veoma izmenila: u vreme radanja kapitalizma, njenu ekonomsku podlogu predstavljala je porodiina ekonomija, ali se znaaj
te podloge postepeno smanjivao sa ukljuivanjem ene u sistem proizvodnje. Uporedo s tim porodica je dobila politdku ulogu: ona je postala fabrika raznih autoritarnih ideologija i konzarvativnSh mentailnh
struktura. Ona predstavlja aparat za vaspitavainje kroz koji svalki pojediinac koji ivi
u naem drutvu mora da proe poev od
4

Ibidem, p. 112.

Vilhelm

Rajh

99

trenitka kada je prvi put udahnuo vazduh.5 Ona odgaja dete u duhu rekcionarne ideologije, ne samo zahvaljujui autooritetu koji je u njoj institucionalizovan, ve
i zahvaljujui sapstvenoj strukturi. Ona
predstavlja pranosni kai izmedu ekonomske strukture konzervativnog drutva i njegove idealoke nadgradmje, i njena reaikcionama atmosfera neprimetno proima svakog
njenog lana.
Stoga e Rajh podvrgnuti kritici i utdcaj koji odreene ideologije vre na amladinu preko porodice, i
uticaj koji na decu vri sama trougaona struiktura.
*

Ne treba misliti da je autoritarna porodina

struktura svojstvena samo gradanskoj klasi. Rajh nepbdtno pokazuje da ona postoji i u radnikoj klasi.
Najrasprostrainjeniji tip .porodice, to jest tip porodice koji postoji u srednjoj klasi sree se i izvan okvira
te klase, to jest tip sitnoburoaske porodice ne postoji samo >u krngu sitae buroazije, ve i u viim klasama, pa ak i u radnikoj klasi.6
Buroaska porodica poiva upravo na patrijarhalnom oidnosu izmedu oca na jednoj, i majke i dece
na dmgoj strani. Otac je tuma i ivi simbol autoriteta i dirave u porodici. On je taj koji prenosi politika i drutvena shvatamja i doprinosi njihovom uevr5
6

Ispor. La Revolution sexuelle, p. 113.

La Revolution sexualle, p. 114.

7*

100

art-Miel Palmije

ivanju. to se tie seksualne ideologije1, kae Rajh,

postoji podudarnost izmeu brane ideologije sitinoburoaske porodice i predstave porodiei uopte, to
jest predstave managamnoj, zauvek sklopljenoj zajednicd. Ma koliko da su poloaj branih drugova i
skup porodinih odnosa bedni i ocajni, bolni i nepodnoljivi, lanovi porodice moraju da ih opravdavaju
kako u samoj porodiei tako i van nje. Drutvena neophodnost takvog stava vodi prikrivanju bede i idealizovanju porodice i braka; ana je takode uzrak i irenja sentimentaikiog stava prema porodiei koji se slui
otrcanim Mieima kao sto su izrazi porodina srea,
zatitniki dorn i utoite to prua mir i sreu
a sve to porodica navodno predstavlja za decu.
Rajh stoga podvrgava veoma estokoj kritici autoritamu porodinu struktum u kojoj on vidi uzrok
veine neurotinih poremeaja, a isto tako i pre
svega izvor buiroaslkih ideologija koje daju peat
sistemu vaispitavanja. Deca su jo od samog poetka
vaspitavana tako da se pripreme za sklapanje braka
i zasnivaju porodice. Kada odrastu, ona treba da sauvaju njihovu struktuiiu, ideologiju i vrednosti. Taj
sistem vaspitavanja panie i odbacuje seksualnost, i
on je u stvari uzrak seksualnog potiskivanja. Stoga e
u takvom sistemu vaspitavanja licemerstvo predstavIjati skiivenu vrednost iji se uticaj neprestano osea.
To paiicamje seksualnosti bad mladih ljudi ima
presudan znaaj: konkretno govorei, njime se moe
objasniti potreba predohrane od neurotinih poremeaja, dok se, kada se stvaHi posmatraju sa pravnog
stanoviita, moe rei da ono obezbeuje potinjavanje
7

Ibidem, pp. 114115.

'Vilhelm Rajh

101

dece , koji porodioi predstavlja pravog predstavnika drave. vlast koju otac ima porodici neprestano se, istini za volju, smaojdvala modemim drutvima;8 pa ipak, uloga oca ostala je 1 dalje ista veini buroaskih porodica,
U prodetemskim porodicama ta struktura ponekad
je drukija: aiko je otac veikovima uspevao da sacuva
taj autaritet buroa&koj porodici, to se moe objasniti injenieom da je on stvari, obezbedwao prenoenje s pdkoienja na pokolenje jednog imanja, jednog
stila ivljenja i sredstava za njegovo dalje odravanje.
U brojnim sluajevima ta mogunost obezlbeivanja
buduonasti svojoj deci iezava buroaskim porodicama. Izgleda da se deca iz proletersMh porodica,
koja siu esito primorana da veoma rano ponu da rade
kako bi obezbedila koru sebi ili sopstvenoj porodici, bre oslobaaju te autoritarne strukture.
Rajhova kritika nije ak ni danas izgubila svoju
vrednost. Teko je, se, piihvatiti njegovu kritiku trougaone strulkiture onom obliku je cn
izlae. Da bismo je shvatili treba da se setimo vatrenih prepirki koje su izazvale teze Bronislava Malinovskog Melaneanima.9 Ta trougaona struktura je bez8 Ispor. naroito istraivanja Teodora Adorna autoritarnoj linosti, a pre svega rezultate novijih istraivanja koje je Miterlih izneo svom delu Vers une societe
sans pere, Gallimard, 1969. Ispor. isto tako i radove dr
erara Mendela La rivolte contre le pere i La crise des
ginerations, Payot, 1968. i 1969.
9 Ree je uvenoj i istorijskoj prepirci tome da
Ii Edipov kompleks postoji kod Melaneana (na Trobrijandskim ostrvima). Ispor. La vie sexuelle des Melansiens,
Paris, Payot, i La Sexualite et sa repression dans les societes primitives, Payot, 1967. (P.B.P.)

an-Miel Palmije

102

malo bioloka, i njeno ekonomsko znaenje ne moe

da potre simboiliki karakter tog odnosa. Odve esto,
Rajh potcenjuje, pa ak i potpuno prenebregava taj
poredak Simbolickog koji je ak Lakan s pravom istakao. Pa ipak, najveei deo te britike i danas zadrava svoju vrednost, jer porodica i dalje predstavlja jedan od najznacajnijdh izvora represivne ideologije i
jednu od najjaih represivnih struktura. Buroaska porodica reprodu'kuje samu sebe obogaljujui pri torn
svoje lanove. Ona neprestano produava seksualno
potislkivanje i sve to iz njega proizlazi, stvara uplaenu individuu koja se boji ivota. Ona predstavlja
poslednjii bedem koji brani postojei drutvend poredaik, a njega je najtee sruiti. Stga je Rajh bio u
pravu kada je rekao: Vrednost koja se pridaje porodiei postaje, dakle, Mju za vrednovanje svakog tipa
drutvenog poretka.10
Cak i aiko je gubio vireme dlei da kae da je i
Edipov kompleks posledlica te buroaske strukture porodice, Rajh je umeo da zamisli i razradi jednu kritiku itavog tog represiijom ispunjenog sveta koja, bez
sumnsje, ima presudan znaaj. On je smatrao da su se
na jedan simboliM i bez sumnje veni poredak bila
nakailemiila razna sekundarna znaenja koja se mogu
ukinut'i jedmim istorij.skim preobraajem. Tako, na primer, sistematsko potiskivanje seksualnih nagona kod
mladih ljudi predstavlja pre svega sastavni deo tog
ekonomskog poretka, a tek na drugom mestu ima simboliko znaenje. Ono nije samo posledlica ovaploavanja Zakona u Jedmom koji daje peat detetovom simbolikom poretku, ve pre svega predstavlja
10

La Revolution sexuelle, p. 120.

'Vilhelm Rajh

103

nain da se deca potine toj patriijarhalnoj autoritarnoj vlasti koju bi seksualna sloboda mogla da poljulja.
Taj zahtev mladih ljudi da im se da seksualna
sloboda ne predstavlja, odiista, samo udarac patrijarhalnoj strukturi, ve i njeno potpuno porficanje. Stoga
uporedo sa vrednostima ijd su oni najsigurnijd jemoi,
roditelji moraju da prenesu na svoju decu i sopstvena
potiskivanja i inihibioije.
U svetu u kome se seksualnost mladih ljudi siistemats'ki sputava, u kome seksualnost uvek izaziva oseanje krivice, pobuna uvek mora da se javi u vidu neuroze. Rajh de sav svoj napor usredsrediti na to da tu
kolektivnu neurozu pretvoii u istinsku pobunu, a to
je mogao postici kritikom koja porie seksualni
morail.
KRITIKA SEKSUALNOG MORALA
Ubistva iz seksualnih pobuda i tajno
izvreni pobaaji, seksualna agonija mladih
ljudi, ubijanje zivotne snage kod dece, sijaset izopacenosii, opori pornografije i poroka, iskoriavanje ljudske enje za Ijubavlju od strane lakomih i vulgarnih trgovakih i reklamnih preduzea, milioni sluajeva duevnih i somatskih
oboljenja,
usamljenost i sveopta iaenost i, povrh
svega toga jo i neurotino razmetanje buduih spasilaca oveanstva na sve to
tesko se moglo gledati kao na ukrase jedne civilizacije.
(Funkcija orgazma, str. 182)

104

an-Miel Plfnije

Problem kritike ideologije nalazi se u ii preokupacija savremenog marksizma. Meutim, Rajhovo

delo i doprinos koji je on dao toj kritici marksisti
retko pominju.11 Cinjeniica da se Rajhova kritika ograniava na pitanja seiksualnog morala ne predstavlja
sama po sebi potvrdu njene nepotpunosti, jer je Rajh
preko nje dotaikao glavne probleme buroaskog drutva. S drage strane, ta kritika je sama po sebi jedinstvena: mali broj marksista se usudio da zade u tu
oblast.
Tradicionalni buroaski moral ne predstavlja samo jednu od ideologija koje u najveooj meri poriu
ivot, ve i jednu od najilavijih ideologija. Istorijsko
i vanvremensko spojili su se u njemu u jednu sloenu
celinu koja je esto neraelanjiva.
1930. godine Rajh je objavio knjigu Seksualna
zrelost, uzdravanje od seksualne aktivnosti, brani
moral, koja uz delo Listen, little man predstavlja, bez
sumnje, najei pamflet protdv represivne buroaske
ideologije. Odmah treba da podvuemo mrnju koju
je Rajh ispoljavao prema svim reformistikim pokuajima injenim poetkom X X veka. U svom delu Seksualna revolucija on je podvrgao nepotednoj anaMzi
te rane pokuaje, pokazujuoi pri torn licemerstvo koje
se iza njih sikrivalo i opasnost koja je od njih pratila.
Nismo u stanju, a ne bi bilo ni zanimljivo da ovde izloimo sve te kritike, koje sada imaju znaaja jo
samo za istoriju ideja, ali bismo na osnovu savareme11 ovom pitanju italac se moe obavestiti u radovima ozefa Gabela, a naroito u njegovoj tezi La Fausse
Conscience (Editions de Minuit, 1962), koja predstavlja
originalan i znaajan doprinos njegovom rasvetljavanju.

'Vilhelm Rajh

105

nih dastignua mogli da razraddmo jednu novu kiritiku koja bi bila isto toliko umesna.
Rajh je nemiilosirdino igosao taj seksualni moral, razotkrivajui njegov lieememi i represivni karaikter. U svojim prethodnim radovima on je bio istakao znaaj drutvenih indlaca kao uzroka neurotinih
poremeaja, dok se u novim radovima poduhvatio drugog zadatka analizovanja mehan'izama kojima se
ideologija slui i sistema koji dovodi do njihovog stvaranja.
Jaz koji postoji izmeu vrednosti koje se miladima ideolokim putem nameu i stvarnosti seksualnog
ivota dovodi do izbijanja krize koja se ne moe razreiti ni na koji drug! nain osim stavljamjem pod
znak pitanja naela na kojima taj moral pociva.12 Svi
12 Kinsi je u svom Izvetaju, nepobitno dokazao postojanje tog jaza, i to predstavlja jednu od najupeatljivijih konstatacija njegovog u celini gledano dosta zanimljivog teksta, objavljenog u Sjedinjenim Dravama 1948. godine Sexual behavior in the human female). Navedimo
nekoliko od najupeatljivijih podataka iz tog izvetaja: u
Sjedinjenim Dravama 85% mukaraca stupa u seksualne
odnose pre enidbe, 30% do 40% ima seksualne odnose
van braka, blizu 70% odlzi kod prostitutki, 37% ima
seksualne odnose sa mukarcima, tako od ukupno 95%
stanovnitva na ovaj ili onaj nain kri antiseksualne zakone. Znaaj Kinsijevog ispitivanja je, razume se, dosta
ogranien: zbog metoda kojim se ovaj istraiva sluio
on je prikupljao izjave i pismene ispovesti, koje je
potom razvrstao i statistiki obradio u njegovom izvetaju ne mogu se nai odgovori na probleme koji se uoavaju dok se on ita. knjiga je znaajna prevashodno
zbog toga to pokazuje da je seksualnost polimorfna snaga koja se ni najmanje ne obazire na ono to seksualni
moral njoj govori. Seksualni moral mora od sada
da se smatra zastarelim skupom normi, a sistem pravnih

an-Miel Plfnije

106

poikusaji koji su u Engleskoj i u Nemakoj bild uinjeni u vreme kada je Rajh pisao svioje delo Seksualna
revolucija, zavrili su se potpuno istim neuspehom.
Poto oni nisu zasnovanii na poznavanju stvarnog
karaktera seksualnasti, ond su samo prikrivali bitne
probleme.
Stoga je Rajh napravio neku vrstu opte sheme
tog morala na kojii su se nadovezivale razne teme
kojima se on bavio.
*

Prema glavnom postulatu tog morala, koji je retko kad bivao stavljan pod znak pitanja, cfflj seksualnosti, to jest njegova prirodna svrha jeste stvaranje
potomstva. Ta besmislena i opasna dogma predstavlja
razlog velieanja porodice, gledanja na brak kao na svetinju, odbijanja da se priznaju seksualni zahtevi koje
pubertet sa sobom donosi, zabrane seksualnih odnosa
pre sklapanja braka ili seksulniih odnosa izvan braka,
i, naposletku, zabrane vrenja pobaaja.
S eksualni

ivt

a do I es

en at a

Miljenje da adolesceniti mogu oseati seiksualni

prohtev smatra se moralno oeprihvatljivim. Pre Frojda,
propisa koji ga odrava dotrajalim, ili treba da bude
prilagoen stvarnom stanju stvari. itaocu koji eli vise
da se obavesti ovom pitanju bice od koristi studija Danijela Gerena Kinsey et la sexualite, u kojoj je pregledno
analizovana veiria podataka dobijenih u toku tog ispitivanja, i koja je pretampana u knjizi Essai sur la revolution sexuelle (op. cit.).

'Vilhelm Rajh

107

ndko se uopte nije osvrtao na seksualnost deteta: ona

se biudila u pubertetu, aM se ostvarivala tek u bralku.
Devojka je morala da ostane nevna do dana sklapainja te najsvetije veze koja e joj dati pravo da postane predmet seksualnog prohteva jednog oveka (kome de itavog ivota ostati poitinjena i kome de roditd decu), ali joj pri tom nede priznati pravo da sama
poseduje nezavistan seksualnd ivot. U kritdci koju je
izloio u svojim Rukopisima iz 1944. godine, Marks je
dao nezaboiraivan opis te situacije:
Gledanje na enu kao na plen i kao
na predmet koji silui za dovolj availj u kolektivne poude izraava beskarajno srozavanje kojiim oveik bdva zahvacen onda kada
postojd samo za sebe, jer tajna koja se krije u oid/nosu oveka sa njegovim blinjim
dobija svoj nedvosmisleni, presudno znaajni i otvoreni izraz u odnosima izmeu
mukarca i ene i u nainu na kojd se pristupa tim prirodnimi neposirednim generidkim odnosima.
Deci se jo od malih nogu usauje osecanje straha i krivice u vezi sa svim onim to se tide seksualnosti, i to osecanje odigrade kasnije presudnu ulogu
u nastanku neuroticnih poremecaja.
Nepoanavanje praviih seksualnih nagona, njihove
prirode i njihovdh zahteva predstavlja sastavnd deo
represivmog sistema vaspkavnja. Iz tog neznanja proistiu strah od seksuailnosti, nesposobnost mladog bica

an-Miel Plfnije

108

da se siuoi sa zahtevima libida, i oseanje zebnje.13

To potiskivanje seksualnih elja predstavlja kod adolescenata uslov da se ostvari njihovo potinjavanje
autoritamom sistemu, a neuroza se javlja kao njegov
neizbeni negativ.
Na svojim predavanjima i razgovorima sa mladim komuinistdma najpre u Beou, a kasnije u Berlinu,
Rajh e svim snagama nastojati da suzbije to oseanje krivice. Kada bi ga mladi ljudi upitali da li su
opasmi seksuaini odnosi meu maloletnioima, on bi im,
prsnuvi u smeh, davao savet da sluaju glas svojih
pravih tenji. Veoma esto, dodaje Rajh, to je bilo dovoljno da ih izlei od njihovih neurotinih poremeaja
i da im pomogne da zaborave na bedni i tuni ivot
kojim su iveli. Nepotrebno je naglaavati da je ba
zbog toga to je davao tabve savete, Rajh maloipomalo postao ono udovite koje de na sebe navui
bes itave buroaske tampe.
Tabu

devianstva

U jednoj svojoj uvenoj studiji Frojd je prouio

ona znaenja ovog tabua kojih ljudi nisu bili svesni,
dok je Rajh otkrio njegovo ekonomsko znaenje. Ako
buroaski moral doputa da mladii pre stupanja u
brak imaju seksualne odnose sa prostitutkama i mladim radnicama, devojkama se, zauzvrat, takva sloboda
13 U svojim Studijama iz seksualne psihologije, Havelok Elis navodi sluajeve nekoliko devojaka koje su izvrile samoubistvo onog dana kada su prvi put dobile
menstruaciju, jer ih niko nije bio obavestio postojanju
takve pojave.

'Vilhelm Rajh

109

ne daje. One moraju ostatd nevine sve do venanja i

zabranjeno im je da pare njega bilo s kim stupaju u
seksualni odnos. Posledica te zabrane u stvari je dovela do radanja psihoanalize: ba zbog takvog vaspitavanja, histenija je u doba arkoa, Brojera i Frojda
mogla da postane bolest stolea. Nije sluajnost to
je, leei jednu histerinu devojku, Brojer otkrio osnovno naelo psihoanalize, i to su na poetku njegove psihoanalitd'ke prakse Frojdove pacijentkinje u veini bile histerine ene. I u tim sluajevima neuroza
je predstavljala krunu takvog sistema vaspitavanja.
Ublaavanje tog strogog naina vaspitavanja i ukidanje te apsolutne zabrane koja je iskljuivala ak i
samu p.omisao na seksualnost kod devojaka, doveli
su do postepenog iezavanja histerije. Histerina devojka, iju je knjigu arko trajno saouvao od zaborava
svojim nosografskim opisima, danas se veoma retko
moe sresti.
Ta neophodnost da devojka sauva nevinost do
dana venanja zaihteva ustrojavanje itavog jednog represivnog sistema koji ima zadatak da zatiti od svake opasnosti. Ona e biti vaspitavana taiko da nita
ne sazna seiksualnosti i funkcionisanju sopstvenog
tela, kao to je to jo Havelok Elis podvuikao, a uz
to e biti drana ta;ko da joj se ndkad ne parui prilika za susret nasamo sa mukarcem. I najzad, misao
seksualnosti kod nje e se uvek vezivati za misao
braku i radanju dece.
Zabraniti devojci da izrazi opravdani zahtev za
seksuaimim ivotom, znad unapred obezbediti njeno
potinjavanje muu, 'znai jemiti mu da ona nee
doi u iskuenje da stupi u seksualni odnos sa nekim
drugim mukarcem, ak i aiko njen intimni ivot u

an-Miel Plfnije

110

braiku predstavlja pravi pakao ild potpunS neuspeh.

Poto ona predstavlja samo plen podnog probteva oveka za koga se udala, on e za nju poatati apsolutna
norma njene sree. Ako u braku ne bude sarena, ona
e svojiu nezadovoljenu seksualnost uvek moi da subliimie vaspitavajui svoju decu.
Brak
On je glavna mstitucija buroaske porodice i, barem za enu, predstavlja jedini i apsolutni okvdr njenog seksuainog ivota. On pretvara enu u muevljevu
robinju, u predmet njegovog zadovoljstva, iili , u
najboljem sluaju, u bezbmnu i smenu lutkicu poput one ene koju je Ibzen ovekoveio u svojoj uvenoj drami Lutkina kua. U ekonomskom pogledu, on
dovodi enu u potpuno zavisan poloaj prema muu,
kome zakon jemi za njenu vernost i njenu veniu Ijubav. Muevljeva muikost najpotpunije se iskazuje u
defioraciji, koja predstavlja zakoniti uslov za ostvarivanje telesnog spajamja supirunlika. Dosada koja istie iz tog hiperitrofiranog odnosa izmedu ene i mua, gura ovoga u javinih ena, u ijem drutvu on nalazi neophodnu oduku svojim seksualnim
prohitevima, kao to to podvlai buroaski sociolog
Helmut elslki.14 Otuni i preiveli sentimentalm stav
koji dostie vrhunac u upeatljiivim slilkama btrane
sree, parodinog ivota i domaeg ognjita predstavlja ideoloki dodatak kojii treba da prikrije svu
bedu ove institucije. edno enino ponaanje izvan
14

Sociologie de la sexualite, Gallimard, Ides.

'Vilhelm Rajh

111

bracnih okvira i njena vemost muu kraniu njen

predbrani devianski ivat. Saisvim je izvesno da
su, kao to je Rajh to istakao, ova tili zahteva na poetku bila usl'ovljena bitnim ekonomskim razlozima.
enina ednost predsitavljala je za onog koga su stari Rimljarii zvali pater familiais jedino jemstvo da
je on otac rodenog deteta. To je jedino jemstvo kojim
raspolaemo da smo odista oevi svoje dece i da radiimo i muimo se za svoju put i krv, pisao je Graber, nemaki strunj ak za seksualnu higijenu, u svojoj iknjizi Hygiene des Geschlechtslebens.15 Ta vemost
neophodna je zbog toga to po zakonu oevu imovinu
naalediuju njegova deca. S druge strane, edni ivot
kojim devojke dz graamske klase ive pre svoje udaje
liava mladda iz njihove klase ljubavnih partnerki i
primorava ih da stupaju u seksualne odnose sa javnim enama iili mladim radmcama. toj temi Bertold Breht je napisao nekoliko surovo istinitih popularnih pesama koje je trebalo da se pevaju na pozornici priliikom izvodenja nekih njegovih komada:
Oseali su kako im se dua od milja topi
On je mislio: ona je moja
Ljubavni plam njihov tami se razbuktavao
Ona je mislila: samo smo nas dvoje na svetu
On je elo poljubi
Jer stvarno je potena bila
I takva, bogme, htela da ostane

ovom

Da je oskrnavio ne \bi
15 Navod preuzet iz Rajhove knjige La Revolution seyuelle, pp. 7475.

112

an-Miel Plfnije

On ode kod kurve

A ova ga naui znanju

svakojakom...
Bertold Breht
Malogradanska svadba

Ova Brehtova satirina pesnia je, na alost, isuvie istinita. Iz monogamijskog braka raa se preljuba, a edni nain ivota devojaka dovodi do javljanja
prostitucije; i preljuba i prostitucija postale su institucije koje buroaziji nimalo ne smetaju, kao to je
to Marks primetio u Manifestu Komunistike partije.
To je neizbena posleica slobode koju buroazija daje
svojim sinowma, a uskraeuje svojim kerima.
Prostitucija

v an b r ini

dno

si

Kao to smo ve videli, prostitucija je instituciia

koja nimalo ne smeta buroaziji, jer ona mukarcu
priznaje pravo na slobodu koje eni uskrauje. Iako se
zvanino osuuje, ona u stvari predstavlja neophodni
potporanj buiroaske seksualnosti koja se svkog asa
izvrgava u bestijalnost i u preivali sentimentalizam.
U ruiastim bojama prikazdvani seksualna ivot
u braku, kojii se svodi samo na zadovoljavanje mujakovih nagona, ubrzo rada monotoniju: ena se miri
sa njom, a mu bei od nje idui kod javnih ena i
odajui se preljubi. Uprikos ovim injenicama, nijedan
reakcionarai seksolog ne priznaje te protivrenosti.
Ovu pojavu dobro je prouio Helmut elski u
svojoj knjizi Seksologija seksualnosti, ia'ko mi nikako
ne pifflhvatamo njegove zakljuke: on priznaje da je

'Vilhelm Rajh

113

prostitucija neophodna kao potporanj ivota u porodiei, i teorijski je opravdava polazei od braka, a uz
to i potpuno pogreno tvrdi da znaaj seiksualnih komponenata opada u modernoj kulturi. Poto je najpre
podvukao injenicu da se u gradovima prostitueiji
odaju veinom siromane devojke iz radnickih porodica, on sasvim ozbiljuo kae:
Tako u epohi kapitalizma ljubav za
novac dobija izvesno ,komeroijalno' obeleje, ali i dalje ostaje predmet strogo dmtvene moraine osude, ne samo pod uticajem hriains'kog morala, ve i zbog toga
to su u shvatanju ljubavi koje ispoljavaju
priipadnici gradanske Mase ponovo proevetali idealizam i romantizam.16
Seksualni odnosi izvam braka predstavljaju dopunu prostitueiji. Poslednjih godina nemako pravosude piriznalo je da postoji izvesna kategorija osoba,
koje esto stupaju u razne vrste seksualnih odnosa
i zasnivaju razliite seksualne veze, i ije seksuailno
ponaanje predstavlja prelazni obldk. izmeu povremenih vanbraanih seksualnih odnosa i institucionaiizovane prostitueije.
Pob

aaj

Iaiko ga zabranjuju i moral i zakoni, on se esito

vrd u povoljnim I i nepovoljnim uslovima, u zavisnosti od materijalnog stanja ena koje se na njega odluuju.
16

Op. cit., p. 78.

8 Vilhelm Rajh

114

an-Miel Plfnije

To je, bez , bio jedan od lajtmotiva kroz

koje je Rajh najee kritikovao ondanje stanje stvari u toj oblasti: on je neprestano tvrdio da je sramno
to je pobaaj zabranjen enama koje zbog slabog materijalnog stainja ne ele da uveaju svoju porodicu.
Poto je niz god-ina proveo delujui kao lekar i aktiviist u belkim i berlinskim radnikim predgraima,
Rajh je bio oevidac tih oajnih situacija. Zvanino
se priznavalo da se svake godine vri nekoliiko stotina
hiljaida pobaaja i da svake sedmice desetine ena
umire od posledica pobaaja, a da p d torn zakonski
propisi ipak ni'su bill nimalo izmenjeni. Iz kojih je
razloga bila donesena ta zabrana? Da li iz raZloga
moraine prirode? Ne, odgovara Rajh, ve pre svega
iz ekonomskih razloga: buroazija i kapitalistieki sistem zabranjuju pobaaj jer bi on mogao liiti kapitalistiiko drutvo siromane radne snage koja mu je
potrebna, nezaposlenih, i, najzad, ljudi koji e ginuti
u ratu braneai ga.
Fabriiki radniai, lica bez posla, miladi ljiuidi koji
e sluiti kao topiovska hrana eto to su neminovno postajala ta prekobrojna proleterska deca.
Delujui kao alktivist u organizaeijama Komuinistike omladine Nemake, Rajh e povesti brojne akcije
irokih razmera radi seksualnog prosveivanja mladih,
radi irenja kontraceptivnih sredstava i smanjivanja
opasoosti i bmja smrtoih sluajeva do kiojih su dovodili u potpuno nehigijenskim uslovima tajno vreni
pobaaji. To je, bez sumnje, bio jedan od najikorisnijih posilova koje je on obavijao u razdoblju kada je
delao kao komunistioki a'ktivist.

t.

Vilhelm

Rajh

115
*
*

Pojmljivo je to je tom svojom radikalnom kritiIcom kapitalistikog drutva, njegovog morala i njegove ideologije Rajh navukao na sehe pomamnu mrnju nemake i austrijslke buroazije, koju je bez uvijainja napadao. Pretili su mu smru, vreall ga i Mevetali. Qn je postao podozriv sviim buroasikim instancijama: protiv njega su se bili izjasnili Crkva, socijaldemokratija i beko Drutvo za psihoanalizu. I samu
Komunistioku partiju poala je da brine njegova preteraea rad'kalnost.
Njega, medutim, nista nije moglo zaustaviiti. Putovanja u Sovjetski Savez uvrstila su ga u ubedenju
da treba da nastavi da radi na ostvarivanju cilja koji
je sebi bio postavio. Ta njegova aktivoost dostid e
virhunac u Berlinu, gde je osnovao organizaeiju SEXPOL. Kaiko se Rajh u Beou sulkobljavao sa sve veim
otporma, a kako mu je, s druge strane, nemaoki radniki pdkret otvarao mnogo ire polje za rad, on je
septembra 1930. godine napustio Bee i otdao u Berlin.

7*

IV
SEXPOL

JEDNA REVOLUCIONARNA ZAMISAO

Rajh je nekoliko puta boravio u Sovjetskom Savezu da bi se osvedoio koliko je revolucija proirila
slobodu svaikog pojedmca. U toku tih svojih boravalka
u Moskvi odrao je nekolilko predavanja na Institutu
za neuropsihologiju i razgovarao sa visokim rukovodiocima Komesarijata za narodino zdravije mogunostima izgraivanja jedne teorije koja bi se mogla
primenjivati u predohrani od neuroza. U predgovoru
delu Propast seksulnog morala Rajh je napisao:
Vrativi se iz Sovjetskog Saveza sa
ohrabrujuim utisoima, prionuo sam na posao: trebalo je da kroz praktini rad u neposrednom dodiru sa radniokim pokretom
prouim politiki smisao koji danas ima
suzbijanje seksulnog nagona u kapitalistiokom poretku.1
On e pokuati da u Berlinu na jo radikalniji
nain nastavi politibu akciju koju je zapoeo u Beu,
meu radnicima i omladinoim. Najzammljiviju apizodu iz tog perioda predstavlja, bez sumnje, njegov po1

P. XIII.

118

an-Miel Plfnije

kuaj da stvori jedan masovni po'kret, koji bi bio podreden KP Nemake.

Dok je uestvovao na skupovima koje je Socijalistiko udruenje za pomo i istraivanje u oblasti
seksualnog ivota bilo organizovalo 1929. i 1930. godine.2 Na treem meunarodnom kongresu Svetske lige za seksualnu reformu, on je odrao predavanje
seksulnoj bedi radnika. Jedn odbor te Lige poverio
mu je da izradi program seksualne politiike. Pre nego
to je predao konani teikst tog programa, Rajh je
svoj predlog prvo podneo na uvid grupi lekara komunista iz Cenitralnog komiteta KP Nemake, koja ga je
gotovo u celosti odobrila. Medutim, pomenuti odbor
odbacio je taj predlog zbog njegovog komunistikog
karaktera. Tada je Rajh predloio da se osnuje jedna
masovna organizacija za vodenje seksualne politiike,
koja bi se u svom delovanju drala komunistikog
programa i nalazila pod nadzorom KP Nemake.
Ta'ko se rodila organizacija SEXPOL.
Rajh je ve septembra 1930. godine, stupio u dodir sa KP Nemake i berlinskim psihoanalitiarima,
koji su njegove teorije prihvatili sa mnogo vise bilagonaklonosti nego to je to bio sluaj sa bekim psihoanaiLitiarima. Rajh je postao lan komunistike elije
nazvane Crveni blok, kojoj je pripadao i Artur Kesitler.3 U torn periodu KP Nemake predstavljala je naj2 Ispor. Boris Fraenkel, Pour Wilhelm Reich, Partisans, 3233 (Maspero, 1966), i Michel Cattier, La Vie
et l'oeuvre du Dr. Wilhelm Reich (La Cite, 1969).
3 Artur Kestler je opisao svoj susret sa Vilhelmom
Rajhom i njegovu aktivnost u organizacijama Nemake
komunistike omladine u svom prilogu objavljenom u zbornilcu Le Dieu des tenebres.

'Vilhelm Rajh

119

veu komumisbiku partiju u itavoj kapitali&tiekoj

Evropi, jer je imala 124.000 lanova. Ona je u isti
mah bila i najbolje organizovana evropska komunistika partija. Godine koje je Rajh proveo u Berlinu
bile su buirne godine. Vajmarska republika se s mukom odravala, jer su se u njoj borili za vlast komunisti, socijalisti i naciisti. Nisu biile retke lione borbe,
a noni upadi nacista u komunistike etvrti u Ber' esto su dovodili do prolivanja krvi.
Rajh je uestvovao na veini komumstickih skupova i posle izivesnog vremena uspostavio je dodir sa
radniakom omladinom. Kamuniistika partija je pokuavala da zaustavi munjeviti uspeh naoista za koje je
1930. godine glasail 6,500.000 Nemaca, dok su na izborima 1928. godine bilii dobiili svega 800.000 glasova.
To je bio teak poduhvat: svojoj autobiogirafiji Rajh
je ispriao kalko su se svd ti pokuaji zavravali neuspehom. Sive je izgledal'o podjednako uzaludno i
deljenje letaka i prodavainje novina i organizovanje
predavanja. Manifestacije koje je KP Nemake organizsovala Palati sportova bile su okruene sibirski
ledenom atmosferom. Rajh je i pored toga sa oduevljenjem ueestvovao svim tim pokuajima, pa je
ak bio i pripadniik grupa za saimoodbranu koje su komuiM&ti obrazovali zato da bi se suprotstavljale nacistikim jurisnim S. A. adredima. Juila 1931. godine, on.
se sa tridesetak drugova i drugaxrica zabarilkadirao
prostoniji jedne elije berlinske orgamizacaje KP Nemaoke da bi pruzili otpor odredima S. A. koji su se
prema glasinama koje su kolale po gradu, spremali
da izvre opsadu Berlina: tih trideset aktivista raspo-

an-Miel Palmije

120

lagali su sa tri revolvera i nekoliko kofa sa vodorn.

Rajh i njegovi drugovi imali su sree, jer nacisti nisu
bili doli.
*

Rajh je, bez sumnje, bio jedini komunistiSki aktivist koji je umeo da zadobije potovanje i naklonost
radmike omladine. On je jo u Beeu bio poeo da pokazuje strasno zainimanje za njene probleme i njenoi
kako materijalnu tako i psihiku bedu. Qn e u Berlinu za veoma kratko vreme postati njen najuveniji
saborac koji je pokree na akciju. Najznaajniju epizodu iz njegove borbe protiv represivnog seksualnog
morala predstavljao je upravo taj njegov susret sa
berlinskom komunistiokom omladinom. On je njoj nameriio brouru Borba omladine za seksualne slobode,4
koju je izdao poetkom 1932. godine sa piisitanikom
Izvrnog odbora InternacionaLne komunistioke omladine. Meutim, KP Nemake stavila je na indeks tu
brouru, koju emo kasnije analizovati.
Najvie simpatizera Rajh je bio stekao pre svega medu mladim berlinskim radnicima. On je isticao
da je neophodno politizovati seksualno pitanje, jer
mu je ta vrsita borbe izgledala najpogodnija za razbijanje buiroasike ideologije. Seksualnost i prava koja
ona podrazumeva moi e da budu priznati tek onda
kada budu umitene strukture kapitalistike buroazije: priznavanje seksualnosti povlai za sobom kritiku
kolektivne represije i kolektivnog otudivanja. Rajh se
poduhvatio da objasnd psihike uzroke tog otuenja
4

Der Sexuele Kampf der Jugend.

Vilhelm

Rajh

121

i te bede. U svom ogledu Seksualnost borbi za kulturu on je napisao:

Tvrdim da damanja omladina mnogo
vie pati nego sto je, na primer, patiia omladina poetikom ovog veika. U to vreme omladina je jo mogla da u potpunosti potisne
svoje seiksualne elje, dok su danas svi izvori mladalaakog ivota slobodni. Medutim,
dananjoj omladini nedostaje kako drutvena podrka tako i struikturalna energija
da bi mogla da se napaja sa tih izvora. Ti
izvori ne mogu se vise zatvoriti, a to nam
nije ni namera.
Seksualna kriza kojom je omladm zahvaena postaje deo kiize buroaskog drutvenog poretika uopte. Ona se, kada je re
narodinim masatma, ne moe ottkloniti sve
dok taj okvir ne bude uniten.
Borbenoj omladini stoji na raspolaganju jedan jedini, veoma nesavren nam
da se izvue iz te teike situacije: ona moe
delimiino da odstrani i prevlada svoju subjektivrau patsnju borei se za potpuni preobraaj drutva. Jer problem koji predstavlja seksualni ivot omladine moi e da bude reen tek u dratvenom poretku za koji
se mi borimo.5
Rajh e stoga pokuati da stvoii masovni pokret
koji e delovaiti pod nadzorom Komunistike partije
5

Op. cit., p. 11.

an-Miel Plfnije

122

i nastojati da politizuje seksualno pitanje. Posle raskida sa Svetskom ligom za seksualnu reformu, on je,
uz saglasnost Centralnog komiteta KP Nemake poeo da razmilja stvaranju tog masovnog pokreta.
*

Tih godina stvorena je organizacija SEXPOL.

Kakva je to organizacija? Ve poetkom 1931. godine
Rajh je poeeo da stvara organizaciju koju je bio nazvao Udnuenje za proieteiislkiu seksuakiu politiku. Ona
je nastavila borbu za predohtranu od neuroza, koju je
on jo u Beu bio zapoeo. borba je u Berlinu
dobila otvoreno politiiki karakter.
'Dak je iveo i radio u Beu, Rajh je shvatio da
materijalni i drutveni uslovi igraju presudnu ulogu
u nastaniku neurotdenih poremeaja, i tada je zbog
toga opituivao nain vaspiitavanja dece i represivnu
struikturu porodice. Ali ubrizo je uvideo da i sama porodiica samo odrava postojei drutveni, politiki i
ekonomski poredak, to jest kapitaMstioki poredak. Porodica se mogla izmeniti jedino preobraavanjem samog drutva.
Rajh je smatrao da e britikovanjem seksualnog
morala i opravdaivanjem seksualnih zahteva mladih
moi ne samo da se razori ta represivna ideologija,
ve i moral na kome porodica poiva. Tada e biti
moguno uiniti omladiinu prijemivom za revolucionarne ideje.
Rajh nikako nije prihvatao Lenjinovo miljenje
da seksiualna potreba ne pretstavja matesrijalnu potrebu, i da pitanje seksualnosti ima samo drugorazredni znaaj: kada bi se radnicima omoguilo da pos-

'Vilhelm Rajh

123

tanu svesnd svoje seksualne frustxiranosti, i otuenosti svog seksulnog nagona, oni bi se tiime mogli podstai da na radikalan nain postave svoje zabteve koji
bi pre ili posle doveli do uklanjanja zaikonskih propisa pobaaju. To bi, najzad, omoguilo da se suzbije ona pornografska industmija koja poiva na seksualnoj bedi i gladi usled kojih se jo vie produbIjuje ofcuenost ljudi u kapitalistikom poretiku.
Stvaranje takvih organizaoija predstavljalo je revolucionaran poduhvat, jer su sve do tada jedino socijaMemobrati ili buroaski sekscflozi u nekoliiko mahova pofcuali da ostvare neke refomme u oblasti vaspitavainja mladih i seksologije. Pirema tome, ta proleterska organizaoija trebalo je da odigra jedinstvenu
uilogu meu radnicima i izvri ograman uticaj na njih,
a to bi qpet omoguilo uspeno suzbijanje uticaj a
Grkve i buroaske porodice, koja je predstavijala njenu neophoidsnu ideolosku dopunu, i, naposletku, vezivanje emancipaoije proletamijata za Revoluciju.
Rajh je bio odluio da ujedini u jednu organizaciju udruanja koja su se u Nernakoj borila za ozakonjivanje pobaaja i usvajanje jednog prograima za
voenje seksualne politike. Oin je predloio jedan osnovni program koji je KP Nemake prihvatila. Na kongresu odranom u Diseldorfu 1931. godine, osam udruenja prihvatilo je pomenuti Rajhov program, pa je
tako njihovih 20.000 lanova predstavljailo osnovno jezgro SEXPOLA. Ovaj pokret se potom veoma brzo razvio, jer se broj njegovih lanova u toku nekoliko meseci udvostruio.
Rajh je deiovao kao abtivista pre svega u redovima orgamzacija komunisticke oimladine: sa odobrenjem KP Nemake organizovao je razne mitmge i pre-

124

an-Miel Plfnije

davanja meu radnicima, postavi tako poznata linost u berlinskim, drezdensikim, stetinskim i lajpcikim fabrilkama. Uskoro je organizacija SEXPOL prodrla i u rurske fabrike, pa se tada dogodlo neto neverovatno: pod uiticajem Vilhelma Rajha, koji je uivao veliki ugled i bio rado sluan i izvan komunistiMh forugova, pripadnici Hitlerove omladine i arganizacije katolioke omladine pridruiii su se akciji komunistiike omladine.
U vreme kada je vodio tu akciju za seksuailno
prosveivanje, Rajh je napisao i niz lanaika i broaura
namenjenih kaiko roditeljima i vaspitaima tako i samim radnicima. SEXPOL je postigao toliki uspeh da
je naposletku poeo da zabrinjava nemaku policiju,
a malo zatiim i rukovodioce KP Nemaike, koji su poeli da zaziru od sve veeg ugleda koji je Rajh siticao
medu komunisitikom omladinom, i to utoliko pre to
je on otro kritikovao politiku Komunistike partije,
optuujui je da se zaglibljuje u parlamentarizam i
buroasiku birokiratiju. Do prvog veoma znaajnog sukoba izmedu Rajha i KP Nemake dolo je posle
objavljivanja Rajhove broure Borba omladine za seksualne slobode.

RAJH I ORGANIZACIJA
KOMUNISTIKE OMLADINE NEMAKE
Radikakio postaviti pitanje seksualne represije,
znailo je razotkriti mehanizme kojima se slui ideologija koja je odrava, i u isti mah izloiti u najoptijim crtama osnove jedne naune teorije seksualnosti.

125

'Vilhelm Rajh

Rajh je u nekoliko mahova bio nagovaran da napie jednu knjigu za omladinu, i to posebno za radniku omladinu. On je napisao tekst za tu knjigu i
rukopis podneo na uvid rukovodiocima osnovnih organizacija SEXPOLA,6 traei od njih da mu saopte
svoje sugestije. Potom je svoj rukopis preradio i njegovu konacnu verziju podneo na uvid rukovodiocima
orgamzacije komunistike omladine koji su je odobrili. Bilo je jo neophodno da se iz Moskve dobije
dozvoia za objavljivanje tog teksta, pa je stoga rukopis bio poslat u Kremilj, odakle je, poto je prouen, bio vraen u Berlin sa vrlo pohvalnim sudom
njegovj vrednosti. Pre nego to e ga predati u tampu, ruikovodioci KP Nemaike (u Moskvi je bila izraena elja da Rajhov tekst izda partijsko izdavako preduzee) zatraili su od Rajha da u njemu izvri izvesne
izmene. On je to uinio, ali i pored toga marta 1932.
godine knjiga jo nije bila izdata. Tada je Rajh osnovao SEXPOLVERLAG i sm izdao svoj rulkopis. U
toku nekoliko sedmica bilo je prodato etiri hiljade
primeraka.
Ta knjiga svakako zasluuje da bude temeljno
razmotrena. Ona, bez sumnje, najupeatijivije ilustraje borbu koju je Rajh vodio u organizacijama Komunistike omladine Nemake i uticaj koji je on na nju
izvirio.
*

4 Ispor. ono to tome kae Miel Katje u knjizi

La Vie et l'OEuvre du Dr. Vilhelm Reich, op. cit., pp.
157158.

126

an-Miel Plfnije

Smisao te braure ne bismo mogli da shvatimo

ukoliko je ne bismo ponovo uklopili u njen istorijski
kontekst. Razome se, mnogo tota od onga to je
Rajh u njoj reikao danas vise ne zvui stvarno revolueicmamo kao u vreme kaida je ta broura bila objavljena: tada je predstavljalo neuvenu hrabrost govoriti otvoreno pred omladinom problemu pobaaja,
kontracepcije i seksulnog zadovoljstva. Uprkos tome,
treba priznati da ak ni danas ne postoji nijedno delo,
koje bi se moglo uiporediti sa ovim Rajhovim. ObjavIjivanje takve knjige na samom poetku uspona nacionalsocijalizma predstavljalo je nevien izazov.
Taj spis jedinstven je po tome to ga je njegov
autor napisao za mlade radnike. Rajh je neospoimo
imao dar da pie taiko da radnici mogu da ga shvate,
govorio je njihovim jezikom i odlino poznavao njihoive tekoe i tenje. Njegov tebst nosi i politioki peat vremena u kome je napisan: tih godina Rajh je
jo verovao da Sovjetski Savez predstavlja ovaploenje ideala socijalizma, jer nije znao za pusto koju je
prouzarofcovao staljinizam. Rajh se obratio radnikoj
omladini upravo zato to je kapitalistiki sistem nju
najtee pogaao, i zato to je ona uz to bila i pokretaka snaga u radnikoj klasi, koja je najbolje
mogla da shvati smisao Frojdove kritiike represije seksualnoeti.
Anal'izovacemo osnovne ideje ovog teksta (njegov
francuski prevod objavljesn je bez dozvole autorovdh
naslednika) koji zasluuje da ga paljivo proita svako raanje frojdmariksizma smatra pojavom koja
je dostojna paanje.
Rajh najpre prist-upa kritiiikovanju otudenog rada. Sama po sebi, ta kritika nije nova: na nju naila-

'Vilhelm Rajh

127

zimo na svakoj sitranici Kapitala, a isto talko i u Lukaevim radovima. Ipak, Rajhova originalnost sastoji
se u tome <to on tu kritiku povezuje sa seksualnou.
Herbert Mankuze e kasinije, u svom delu Eros i Civilizacija, razraditi i produbiti tu tezu.
Rat, besposlica, beda, faistika strahovlada i privredne "krize predsitavljaju neizbene pratioce kapitalistiakog sistema.
Rajh igoe kao mistifikacije sve ideologije koje
propovedaju isibljuoivo rad: nije tano da se ivot ostvaruje saimo u radu, i da se moe opravdati pomamni
rad koji se od radnika zahteva. Iiracionalnost institucija poviai za sobom optu nesreou. Milioni ljudi nikada nee da ive sreni i slobodni, jer moraju da
prodaju svoju snagu da bi mogli da se prehrane.
U teorijskom pogledu, ove Rajhove anallize nisu
donele nita to bi bilo potpuno novo, ve su predstavljale nastavljanje, ponavljanje analiza svih klasika marksiizma koje je Rajh procitao i asimilovao u
Beu i Barlinu, ali je sama zamisao da se ta kritika
neumorno izlae pred radnicima predstavljala najpouzdaniji nain da se oni podstaiknu na akciju. U tim
analizama mnogo je originaMje Rajhovo bezus'lovno
odbijamje da ivot defkiie radom; u to vreme marksistd su obino zastupali tezu da se ivot defimie radom, jer nisu ni pomiljali da stave pod znak pitanja
veno vaeu jednainu ivot = pomamni rad. Istorijislki znaaj Hegelove Fenomenologije duha sastoji
se, bez summje, ikao to je to Marks istakao u isvojiim
Ranim radovima, u tome ato je Hegel definisao ovelka
kao genariko bde, i to je rad povezao sa samim proizvodenjem svesiti. Ali Hegel, kao to je Mauke ve bio
zapazio, govori samo apstraiktnom i umnom radu.

128

an-Miel Plfnije

Nikako nije oiglecino da radinik moe da se prepozna

u radu kojd obavlja u fabrici, i koji predstavlja sinonim za gubitak sopstvene litnosti, za otuenost. Nastavijajui kritku koju je Marks izloio u svojim radovima i nagovetavajui kritiku koju e Herbert Markuze izneti u svojim delima, Rajh je osudio tu ideologiju koja prapoveda samo mukotrpni i istrajni rad:
besomuno radei ljudi se, u stvari, liavaju pravog
ivota. U svetu u kome rad zauzima glavno mesto, ivot i siloboda nemaju vie niikakvog smisla.
Taj otueni rad danas predstavlja jedinu realnost
za koju radni'k zna, jer on vie nema nikakav lieni
ivot. Politizovati seksuakio pitanje znailo je, po Rajhovom miljenju, potkopati temeije takvdh ideologija.
Luika je lepo pokazao da ideologija ne predstavlja
samo plod priivredinog ustrojstva drutva, ve i uslov
koji omoguava njegovo funkcionisanje. Tu ideologiju
Rajh je najee napadao kad se obraeao mladim berliniakim radnicima. Rad nije ono to je najvanije
dvoffcu svakog oveka. Nadnica omoguava radniku samo bedan opstanak: on ivi na rubu sopstvenog ivota
i sopstvenih mogunosti, jer su mu uskraena sva
stvama zadovoljstva u ivotu. Kao to X. pie u svom
predgovom delu Borba omladine za seksualne slobode
najimanje zajemena nadnica u svim profesijama predstavlja samo karikatura te stvarnosti u tobonjem drutvu izobilja. Raidnikov ivot predstavlja dugi niz dunosti, prinuda, odricanja i nedzvesmosti, lanac nevolja od dana rodenja pa sve do smrti.
Sasvdm je oiglednio da se Rajhova slika poloaja
u kome se tada nalazila nemaka radnika klasa ne
sme odvajati od vremena i sreddne na koje se odnosila.
Kao to je to Markuze pokazao u svom delu Jednodi-

'Vilhelm Rajh

129

menzionalni ovek,7 mehanizmi kojima se danas moe

objasniti integrisanost proletarijata u svetu razvijenih
inditistrijskih drutava neuporedivo siu sloeniji, ali
najvei deo onoga emu je Rajh govoitio i dan-danas
postoji u mnogim zemljama i u mnogim delovima stanovnitva: dovoljno de biti da sintagmiu nemaki radnik zamenimo sintagmom alirski radnik iffi strani
radniik, pa da odmah uoiimo koliko se dananji poloaj tih radnika podudara sa Rajhovim opisom poloaja nemakog radnika 1932. godine. ivot u jevtmim,
serijsiki izgradenim stanovkna ne razliikuje se danas
m-nogo od ivota koji je Rajh upoznao u berlinskim
siromanim etvrtima.
Stoga je Rajh preduzeo da razotkrije mehanizme
kojma se slui represivna kapitalistika ideologija:
seksualni moral, lani liberalizam, ideologija besomunog rada. On je isticao ne samo materijalnu, ve i
psihiku bedu proleterskih masa, obraao se mladim
radnicima (medu kojima su veinu inili komuruistiki
aktMsti), to je takoe imalo velilki znaaj, jer je,
po Manksu, oilj komunistikog uenja da potlaenost
udni jo nepodnoljiivijam time to e radnike uiniti
svesnim svoga poloaja. Da bi ga oni razumeli, Rajh
je izabrao da im govori jednom bitnom pitanju, to
jest pitanju postizanja sree u ivotu.
Seksualnost predstavlja jednu od najvanijih komponenata sree. Medutim, svoj om ideologijom i svojim zakonima kapitalisticko donutvo gotovo potpuno
onemoguava ogromnoj veini ljudi da doive sreu.
Tu temu Rajh e neumorno razradivati da bi u radniokoj omladtini probudio revolucionaimu svest.
7

Op. cit.

9 Vilhelm Rajh

an-Miel Plfnije

130

Neizmerna je seksualna beda u kojoj

ivi dananja ocmladina. Najvei deo seksualnog ivota odigraiva se u potaji, ne uspevajui da se javno iispolji, poto postojei
usiovi to ne doputaju. to stvari tako stoje, odgovoma je i naa seksologija, blo zato
to isikrivflijuje injenice, bilo zato to izbegava da ise suoi sa oniun to iz ntjih
proisitiee, ukoliko se ak sa uivanjem ne
preputa hnamtaristitoim jadikovkama
nad bedom i ganutljivoj frazeologpLji; prema
tome, postaje jasno da se ona ne usuuje
da na bilo koji nain povredii zakon i tako
se izloi opasinosti da je dravni tuilac optui za krenje zakona.8
Poto je igosao otuanost koja nastaje kao posledica bosomunog rada, Rajh usmerava svoju kritiku na seksualnu bedu radnika, a posebno mladiih
ljudi:
Mi elrmo da dznesemo injenice koje
pokazuju da se itav problem omladine postavlja drakoije nego to se to obieno misli,
i da se on ne svodi na devizu: ilii ete iveti
moralnim ivotom i uzdravati se od seksualnih odnosa, ili ete, u protivnom, postati
seksuakio izopaene osobe, ve na devizu:
zdrav ili nezdrav seksuailni ivot.9
8
9

La Lutte sexuelle des jeunes, p. 32.

Ibidem.

Vilhelm Rajh

131

Rajhu se inilo da problem seksualnih odnosa u

mlados i stav koji postojei dmtveni poredak prema njkna zauzkna predstavlja sredinji problem. Po
njegovom miljenju trebalo se boriti u isti mah protiv broj niih vidova lanog morala koji je propovedao
uzdravanje od polnih odnosa, i protiv pomografskih
publikacija koje su, isto toliko koliko i buroaski moral, trovale omladmnu. Mladi nemaki radnici ne treba
da mo'ljakaju da im se prizna pravo na Slobodan seksualni ivot; oni treba da se bore za njega.
Ovakva tvrenja izazvala su, razume se, bume
reakcije meu radnicima, i Rajhu je bilo to dobro poznato. Sasvim je razumljiv uspeh koji je on poisitigao
u organizacijama Nemaake kamunistii^ke omladine.
-Ovo Rajhovo delo predstavlja ne samo 'kriitifcu
otuenog naina ivljenja, rada i polnog ivota u onom
viidu koji doputa buroasiki moral, ve i pravu mladima dostupnu seksoloaku raspravu. Rajh je u njoj
dao iznenaujue jasnu i preciznu, i u isti mah i&krenu naunu analizu seksualoosti. gradi polnih organa
i oploavanju u toj raspravi ise govori kao obinim
pitanjima ikoja se mogu prouavati u gimnaziji, kao
to se ui radu miia, ili mehanizmu oula vida.
To je bio prvi sluaj da se jedan lekar, seksolog i psihoanaliticar poduhvatio tog izvanredno vanog posla
seksulnog prosveivanja.
Pitanju pobaaja Rajh je u svojoj knjzi posvetio posebno poglavlje: on u njemu izlae opasnosti
koje su sa njim skopane, i drutvene i ekonomsike
razloge zbog kojih je on zabranjen u kapitalistikim
zemljama:
Ako u kapitalizmu ima vie raidniika
nego radnih mesta, to jest ako u njemu
10*

an-Miel Plmije

132

stalno ima nezaposlenih radnika koji trae

neki posao, kapitalist onda moe utoliko
lake da smanji nadnicu zapo&lenim radnicima ( . . . ) Pored toga, kapitafetike zemlje vode medu sobom ratove za osvajanje
novih teritorija na kojikna bi mogle da prodaju viak svoje proizvodnje ( . . . ) Da bi
se vodio rat, potrebna je topovska hrama,
to jesjt milioni radnike dece koja sax se rodila u bedi i nemastini, da bi kasnije poput
zeeva bila pobijena na polju asti.10
U kapitalis-tikim zemljama proizvodnja dece je
isto toliko neophodna koliko i proizvodnja uglja i elika, jer predstavlja jedan od sastavnih delova njihove
ekonomije.
Priznajui opravdanost pobaaja i neophodnost
menjanja zakonsikih propisa njemu, Rajh ipaik upozorava i na sve opasnosti koje su sa njim sikopane.
Lekarima koji rade u siromainiim gradslkim etvrtima
i predgraima velikih inidustiijslkih gradova poznata
su ponedeonika jutamja krvarenja, jer je dugo jedini
dan odmora sluio za obavljanje pobaaja i to u uasnim higijenskim usilovima. Da bismo mogli da zamislimo tu zlosreonu, patnjom i smiru ispuinjenu stvarnost, dovoljno e biti da proitamo ndkoliko Van der
Merovih romana.
Buroasika seksologija nije, uostalom, ni pokuavala da prikrije injenice: ako je verovati nemakim
statistikama iz tog perioda, na 1,000.000 izvrenih pobaaja dolazilo je 20.000 smrtnih sluajeva usled in11

Op. cit., p. 73.

'Vilhelm Rajh

133

fekcije, izmediu 60.000 i 80.000 tekih povreda, i 8.000

uhapenih ena. Ove brojike govore same za sebe, pa
im stoga nije potreban rnkakav komentar.
Febmatra 1931. godine, grupa komunistikih poslanika u Rajhstagu predloila je da se uikmu olanovi
zakoma koji se odnose na pobaaj, ali je socijaldemokratslka poslanieka gmpa glasala protiv predloga komuniista. Da su se socij aldemokrati i komunisti bili
ujedinili, taj zkon bi bio izglasan. Duboko ogoren
oviim skandloznim postupkom sooijaldemkrata uoi
samog dolaska nacista na vlasd;, Rajh je odao pcriznanje Sovjetskoim Savezu, gde je u to vreme svalka ena
imala pravo na pobaaj sve do treceg meseca trndnoe. Ali staljiniistika reakcija negativno e se odiraziti i na te zakoaiske propise: za vrenje pobaaja ponovo e biti predviemi veoma strogi uslovi.
Situacija u Nemaekoj bila je katasitrofalna: 1931.
godliine 75/0 finansijsikih sredstava namenjenih deijoj
zdravstvenoj zatiti biio je blokirano u 20 berlinslkih
etvrti. 1. jula iste godine budet za deije dodatke
bio je smanjen za 206 miliona maraika, a dodataik nezaposlenim radnicima ukinut. Razumljivo je to je u
takvoj bedi veliiki broj radnika sve svoje nade poeo
da polae u novu naoistioku partiju.
U svom daljem izlaganju, Rajh se zalae za primenu kontracepoije. On nastoji da nauno priikae oinjenice, a ne zaglibljuje se u preivekrai i smenom
sentimentalizmu, toj ideolokoj dopuni buroaske seksualne pobede. I najzad, on se vraa analizi samih
seksualnih odnosa i znaenja koje oni imaju u ivotu
svakog pojedinca, ponavljajui u saetom vidu svoje
dobro poznate stavove iz dela Funkcija orgazma, iju
smo okosnicu ve videli kada smo govorili polemici

an-Miel Plmije

134

izmedu Rajha i Frojda. On pdkazuje da zabrana seksualnih odnosa pre sklapanja braka predstavlja izvanredno sredstvo za potoinjavanje mladih ljudi auitoritarnoj i patnijairhalnoj porodinoj strukturi. Kukavna
romantiena oseamja kojiima se okruuj e bralc i brana veza predstavlljaju samo ideoloki dodatak. I u
ovam sluaju religija i moral veoma brzo pireuzimaju
ulogu represivnih ideologija u kojima one esto predstavljaju ono nepiromenlljivo jezgro.
Rajh podvlaei da seksualnost nli/kako ne predstavlja neikakvu tajnu: to je prirodna aktivnost iji cilj
niikako nije stvaranje potomstva.
Mukarac i ena se vrlo retiko telesno
spajaju sa svesnom namerom da stvore dete. Upirkos toj injenici, Crikva, buroaska
kola i nauka ele da nas ubede da ne postoji seksualni odnos bez elje za stvaranjem
deteta. Da je ta tvrdnja tana, oveanstvo
bi u dananjoj ekonomsikoj bedi zaceilo
odavno izuimrlo, i to dok bi se smenile dve
ili tri generacije.11
Sviim mladiim radnicima kojima se obraao Rajh
je savetovao da u svom sefcsualnom ivotu odbace sva
sputavanja koja namee buroaski moral. Sada nam
postaje jasno zato su Rajhu kasnije prebacivali da
je podsticao omladinu da se Oda razvratu, dok je on,
u stvari, samo pokuavao da je izvue iz neurotine
bede u kojoj je ivela. Ovakve reenice svedoe zaista izuzetnoj hrabrosti:
11

Op. cit., p. 73.

135

Vilhelm Rajh

Veoma asto se dogaa da pre nego

to pronau partnera koji im odgovara, tragajui izvesino vreme za njim u svojoj srediini, mladi ili devojka stupaju u polne odnose sa ovom ili onom osobom i potosm nastavljaj da ga trae. Ne postoji ama ba nikakav raZlog da se to trganje odbaci, jer
shvatanje po kome se ve na prvi pogled
moe prepoznati partner koji odgovara ne
razlikiuje se mnogo od klerikalnog i buroaskog ubedenja da mlada osoba prvo treba
zauvelk da se vee sa drugom osobom pred
oltarom, pa tek onda da stekee pravo da
je telesno upozna, ak i ako se u 99% sluajeva tako zatvorenih oiju kupuje maka
u daku!12
*

Razumljivo je to je ovakvim delima Rajh navukao na sebe divlju mrnju buroaskih. moralista, vaspitaa i seksologa, koji su mu stalno prebacivali da
kvari omladimi. Njegova tenja da politizuje seksuailno pitanje dajuci mu vid zahteva za priznavanjem
prava na sreu ubrzo de unetli nemir i medu same
ruikovodee kadrove KP Nemake.
Decembra 1932. godine oni su zabranili rasturanje Rajhovih knjiga u omladinskim udmenjima. Rukovodioci SEXPOLA zatraili su da im se objasni ta
zabrana, a lanovi jedne berlimske sekcije organizacije SEXPOLA ak su postavili zahtev da rukovodioci
organizaoije Komunistiake partije za kulturu odmah
25 Op.

cit., p. 207.

an-Miel Plfnije

136

podnesu ostavke. Rajhu su prebaoivali da vri suvie

veliki utioaj na organizacije komunistike omladine,
jer su one zaista sluale jo samo njega.
Ubrzo je njegov poloaj postao neodriv, ali nije
bilo laiko isbljuiti ga iz partije bez objanjenja. Stoga
su pokualld da ga iz nje postepeno odstrane. On e
uskoro biti konano iskljuen iz KP Nemake, a gotovo istoviremeno i iz Medunarodnog udruenja za psihoanalizu. Razlozi ova dva iskljuenja zasluuju da ih
se podsetimo.
DVA ISKLJUCENJA
1. Iskljuenje

iz

KP

emake

Rajhovo politiko angaovanje bilo je iskreno i

potpuno. Za nekoliko godina on je postao jedan od najvatrenijih a i najpoznatijih ikomunistikih aktivisita.
Beki i berliniski radnici, a nairoito ikomunistika amladina bill :su odueviljeni ovim psihoanailitiarom koji je
pnvi ozbiiljno shvatio njihovu bedu i poikuao da izmeni
njihov stvami ivot. S ,dmge istrane, Rajha je sve inilo
blisOsim komunistiokoj partiji: igosanje bede kao uzroka neurotikih poretmeaja i njegova kritika kapitalistike ideologije i buroaslkih inistiitucija predstavljali su
ptravu marksistioku analizu. Najzad poto je Rajh bio
poznata i cenjena lionost, njegovo zvanino pristupanje
komunistikoj partiji predstavljalo je znaajno jemstvo njenog politiikog ugleda.
Kako je moglo da dode do toga da se Rajh do
te mere razie sa Koiministikom. partijom da naposletku iz nje buide isibljuen? Izgleda da je za to bilo

'Vilhelm Rajh

137

vise razloga: Rajh je u svojoj kritici izgledao odve

radikailan, hteo je da ide suvie brzo i smerao je
odvee daeko. Njegovo igosanje represivne strukture
porodice neposredno je pogodilo veliki hroj komurnsta, a njegov ugled meu komumstikom omladinom isponjavao je rukovodioce nespokojstvom. Najzad, njegova istinska marksistika politika ubeenja
smeitala su staljiniizmu. Rajh je uikazivao na tete koje
je on naneo i izraavao eilju da se komuaiisiti i socijalisti ujedine u borbi protiv nacista. 1928. godine Rajh
je u Beu osnovao Socijalisticko drutvo za seksualno istraivanje i prosveivanje (Sozialistische Gesellschaft fr Sexualberatung und Sexualforschung), ali
je potom bio Moen taiko snanim prtiiscima da je
morao da ode u Nemaoku. U Berlinu je prstapio KP
Nemaike i u njenim radovima nekoliko godina se borio kao ktivist. Ipak, on je i pored toga dolazio u
sukob sa pairtijiskim rulkovodiocima, jar je njegova
kritika izgledala odve radiiikalna, a uz to je i veliiki
broj njegovih stavova bio suprotan zvaninoj partijskoj politici. Rajh je prebacivao partijsikim rulkovodiocima zibog njihove verbalne revolucionamosti i, zabimuito pratei uspon nacizma, izraavao elju da se
sve socijalistiike snage ujedine kako bi ga pobedile.
Ali u to vrexne Stailjin od komunista nije traio da
najee napadaju naciste, ve socijaldemokrate, koje
su sovjetski komunisti nazvali socijalnacistima. Tvrdenje da socijaldemokratija i faizam nisu amtipodi,
ve blizanci izazvae potpuini i konani rascep u nemakoj radniiikoj klasi, koja de se, umesto da stvori
jedinstveni front protiv Hitlera i Nacionalsocijalistike radnike parfcije Nemaoke, podeliti i sama zajemiti
uspeh nacstima.

an-Miel Plfnije

138

Najzad, KP Nemake osudila je i Rajhovu kinjigu

Massenpsychologie des Faschismus (Masovna psihologija faizma) koja se pojaivila 1933. godine. Rajhu je
zamereno da je prihvatio neke trockistike teze, jer
se usudio da tvrdi ka'ko radnika klasa prolazi kroz
fazu oseke. On je imao smelosti i da javno napada
birokratski partijiski aparat. I najzad, prebaeivano mu
je da parafrazira Marksa polazeei od Frojda, da eli
da polazeei od irojdizma izvri reviiziju marksizma.
Zvanini, u ime komunistike ortodoksije izreeni sud
bio je nemilosrdan:
Rajh je dosledno iao svojim putem.
Prvo je parafrazirao Marksa polazeei od
Firojda. Zatim je pokuao da izviri otvoreno frojdisti'ku reviziju marksizma, a sada
hita u pomo rasulom zahvaenim socijalfaistiima i po ugledu na trookdste pljuje
na Komunistiku partiju. Revolucionarni
radniki pokret izbacio ga je iz svojih redova. On se sada zaglibio onde gde je i morao zavriti, u kontrarevolucionamoj barutini.13
Ova zaprepaujua optuba bila je izreena 20.
aprila 1934. godine u Nemakim narodnim novinama,
organu KP Nemake. Ovakav sud nije se mnogo razlikovao od suda koji e u Pravdi kasnije biti dzreen
Maiikuzeu. Rajh e ubrzo biti iskljueen iz KP Nemake. Rukovodstvo SEXPOLA, koje se tada nadazilo
u emigraciji, bilo je osudilo stav koji je Kominternina
13

op. cit.

Navod iz knjige Borisa

Frenkela,

Pour

Reich,

'Vilhelm Rajh

139

tampa bila zauzela prema Trockom prililkom njegovog proterivanja u Francusku." AK najdublji razlog
konanog raskida izmedu Rajha i KP Nemake predstarvljala je Rajhova kritika Sovjetskog Saveza: posle
usparavanja pozitivnih procesa i Staljinovog suprotstavljanja njima, on za Rajha vise nije predstavljao
obrazac socijalizma. Qktobarsika revolucija je bila donela krupna ublaavanja raznih ogranicenja u oblasti
sebsualnog morala, a osobito u oblasti zakomskih propisa braiku i pobaajima. Rajh je nepokoebljivo
verovao da ta revolucija nagovetava slobodniji i srendji ivot, to se vidi iz broure Borba omladine za
seksualne slobode, koju je bio namenio organizacijama Komunisitioke omladine Nemake: ona predstavlja
oduevljemi pohvalu Sovjetskog Saveza i onog to je
u njemu bilo postignuto.
Ali pod pritiskom Staljinovog birokratskog aparata, strahovdada koja je zavladala posle uklanjanja
Trockog sve vise je jaala. To vae nije bila divna
zora oslobodenja oveka, ve novi oblik diktature.
Staljinizam se pretvorio u karikaturu boljevizma. Uskoro su sve komunistike partije u svetu post ale puiki
pomoini izvrioci Staljinove politi'ke i diplomatije, ija se funkcija sastojala u tome da opravdavaju interese Krem'Ija.
1932. godine Rajh je branio Staljina koga nije ni
poznavao. On je potpuno iskreno mislio da napadi na
Staljina predstavljaju iste klevete, affi je uskoro nazreo tu kobnu stvarnosit staljinizma i igosao je. Njegovo raaoaranje bilo je vrlo bollno. Rajh se odjednom
naao potpuno usamljen, on u kosme su lanovi Ne14

Ispor. Isak Dojer, Trocki, IIII.

140

an-Miel Plfnije

make komunistioke omladine dotad viddli svog junaka. Nadela staljinizma zvandno e biti otkrivena tek
1956. godine, mada treba dodati da se samo nekoliko
iskrenih komunista, kakav je, na primer, bio Roe
Vajan (Roger Vaffland) usuidio da uikae na raizmere
poinjenih zloina i zvanino izrazi svoje neslaganje
sa politikom Sovjetskog Saveza.15 Staljinizam je, bez
sumnje, najvie pozledio one koji su najvie voleli
ivot. Nije nimalo sluajno to su se Rajhov i Vajanov
stav i u ovom pitanju poMopili.16
Uisikaro e Rajhova dela biti stavljena na indeks
u komunistikim organizaoijaima. Decembra 1932. godine partijski listovi otvoreno su ga napali objavivi
u i'Sti mah odlulku zabrani rasturanja njegovih spisa
15 Ispor. Frangois Bott, Les Saisans de Roger Vailland, Grasset, 1969.
16 Ispor. osobito tekst Roe Vajana Vraam se iz
Moskve (Ecrits intimes, 5 juin 1956, Gallimard, 1969, p.
484.), iz koga emo navesti samo jedan odlomak:
Prilikom mog dolaska u Moskvu, pre petnaest dana,
Staljinov kip jo se nalazio u velikom predvorju pristanine zgrade na aerodromu. Na dan mog odlaska on je jo
bio tu, ali prekriven belom navlakom. Uskoro e ga odatle
odneti. Radnici e ga vrsto vezati uzlovima i zatim podii pomou ekrka.
Voleo sam ak i Staljinove navike u govoru. Poto
bi postavio prve premise za neko rasuivanje, rekao bi:
Da nastavimo. To sam oboavao. Ali kada sam se vratio kui, morao sam da skinem njegov portret koji je na
zidu visio iznad mog pisaeg stola: da sam ga ostavio,
to bi znailo da sam se izjasnio protiv onih koji tamo nastavljaju da grade svet koji je on po ceo da gradi, a za
one koji, ovde ili na nekoj drugoj strani, tee uspostavljanju tiranije.
Nikad vise neu staviti portret jednog oveka na
zid u svojoj kui.

141

'Vilhelm Rajh

u komunisftikim organizacija. Neto kasnije, on e

biti iskljueen iz partije. Sa tim iskljueenjem ugasila se
jedna besikrajno velika nada. Rajh se nikada nije oporavio od tog poraza, a ni KP Nemake.
U drugom delu ogleda Povodom socijalistikog
prestrukturisanja oveka, objavljenog 1935. godine,
Rajh je napisao:
Mnogo tota nije vise istina iako je
nekada bilo istina. Vidimo kako se u Sovjeitslkom Savezu u okviru opteg povratka
autoxitarnim naelima dmtvenog reda, ulcidaju i tekovine seksualne revolucije.17
On e usikoro otvoreno napasti Sovjetski Savez.
2. Kritik

a Sovjetskog

Saveza

Sada nameravamo da razmotrimo:

1 Pokuaj uvoenja novog naina ivota u Sovjetskom Savezu posle oktobarslke revolucije;
2 Srnisao koji mu je Rajh pridavao; i
3 Staljinovu reakciju i kasniju Rajhovu politiku evoluciju.
Pre nego to pobuamo da shvatdimo srnisao Rajhove kritike Sovjetskog Saveza u doba Staljinove reakcije, neophodno je da u glavnim crtama prikaemo
prve reforme koje su u toj zemlji bile izvrene posle
oktobarslke revolucije. Knjiga Die Sexualitt im Kulturkampf, koju je Rajh napisao 1936. godine, a 1944.
godine ponovo objavio na engleskom pod naslovom
17

Predgovor, str. XV.

an-Miel Plfnije

142

The Sexual Revolution dobrim delom govori neuspehiu reformi izvrenih u Sovjetskom Savezu 1 Staljinovom koenju dmtvenog razvoja.
Tu revoluciju koja je u oblasti morala bila izvrena posle oktobarske revolucije, Rajh prilkazuje kao
ukidanje porodice: Seksualna revolucija u SSSR-u
poela je raizaranjem porodice. On potom dodaje:
Bio je to bolan i haotiain proces koji je izazvao veliki strah i pometnju. 18
Zbog ega je taikivo razaranje bilo neophodno?
Da bismo ovde shvatili Rajhovu anallizu, bice neophodno da se vratimo samim Marksovim tekstovima, a naroito Manifestu Komunistike partije koji sadri najjae napade protiv buroaisike porodice.
Buroazija je sa porodinih odinosa
otrgla veo ganutljive oseajnositi kojim su
oni bili obavijeni i sveda ih na isto novane odnose.19
Marksova kritika predstavlja istovremenu kritiku
i buroaske, i proleterske porodice. Na emu poiva
danamja porodica?
Na kapitalu i na mdividualnom profitu. Osecanje punoe koje porodica daje mogu osetiti samo pripadndci buroazije; ali neminovna propratna posledica
toga jeste prinudno ukidanje bilo kaikve porodice za
proletere i javna prostitucija.20
Op. cit., p. 195.
Manifeste du Parti communiste, Edition 10/18, p. 23.
20 Ibidem., p. 29.
18
19

Vilhelm Rajh

143

Marks je mislio da e ta buroaska porodica morati da propadne im bude propala podloga na kojoj
ona poiva. Stoga bi bilo neshvatljivo da buroaska porodica i daije postoji u jednom istinski socijalistikom drutvenom poretku, to jest u svetu u kome su
se izmenili odnosi meu Ijudima, a pre svega onaj
primarni odnos izmeu dva ljudska bia koji Marks
vidi u odnosu izmedu mukarca i ene. Sa uikidanjem
kapitala ieznue postojei oblici i buroasike i proleterske porodice.
Busroasika porodica zahteva ukidanje svih porodinmh veza kod proletera: njihova deca predstavljaju
saimo oorue za rad, oija cena zavisi od njihovog uzraista i pola. Isto onako kao to su kod starih Grka
robovi bdli deo porodionog imetka, i radnici koji daju svoju radnu snagu predstavljaju neophodna araa buroaske porodice. U Manifestu Komunistike partije Marks kae:
Buroaske price porodiei i vaspitanju, prisnom odnosu medu raditedjima i
decom poetaju utoliko odvratnije ukoliko
se usled razvoja kirupne industrije kadaju
sve porodine veze kod proletera, a njihova deca pretvaraju u puke trgovake artikle i oruda za rad.21
Prema tome, poto je okonala gospodstvo buroazije, sovjetska revolucija je trebalo da dovede do
unitenja buiroasike porodice, pa ak i porodice uopte,
jer je i proleterska porodica bila odreena buroaskim
11

Ibidem., p. 42.

an-Miei Palmife

144

odnosima. Trebalo je zasnovati nove odnose, ali jo

nisu bili blie odreeni uslovi koje je valjalo ostvariti
da bi se omoguilo to ukidanje porodice. Marks je
izriito rekao:
Da Ii nam prebaoujete zbog toga to
elimo da ukinemo iskoriavanje dece od
strane njihovih roditelja? Piiznajemo taj
zloin.22
Iz ovih navoda vidimo da su se Raj hove anailize
izvanredno uklapale u onu vrstu istraivanja koju nalaziimo u Marksovim radovima. Ali to unitenje porodice predstavljalo je samo polamu taku. Trebalo je
pre svega izgraditi drugaije odnose. Marks je uvek
razmiljao vezi koju predstavlja neposredni odnos
dva ljudska bia, to jest odnos izmedu mukarca i
ene, i mnogi njegovi tekstovi billo da je re njegovim ranim radovima ili delima iz zrelog doba
posveeni su torn pitainju. Marks je, kao i Rembo, mislio da i ljubav treba ponovo izmisiiti.
Uostalom, bilo bi zanimljivo sakupiti razne njegove tekstove u kojima on govori eni, ili, tanije
reeno, neposrednom odnosu izmeu mufcarca i
ene kao simbolu odnosa meu ljudima. U svim tim
analizama istie se misao da bi se taj odnos mogao
shvatiti kao simbol itavog jednog drutva. Vrednost
drutva je upravo onolika kolika je i vrednost odnosa
medu ljudima koji se u njemu mogu uspostaviti, ili
kako to Marks kae u Nemakoj ideologiji: Na svam
poetiku podela rada nije bila nita diriugo do podeta
rada u polnom inu.
22

Ibidem.

145

'Vilhelm Rajh
*
*

Ovde emo se posluiti indikcijama koje je Kostas Aikselos sakuipio u jednoj izvaarednoj studiji iz
zbirke radova objavljene pod naslovom Arguments
d'une recherche
Marks ljubavi govori u maloim broju svojih
tekstova, ali oni, zauzvrat esto imaju izvanredan znaaj. Da bismo razmotnili tu analizu, moramo piratiti
sve mdikaeije koje u vezi s tim pitanjem nalazimo u
Ekonomsko-filozofskim
rukopisima iz 1844. godine, u
Svetoj porodiei, Nemakoj ideologiji i Manifestu Komunistike partije.
U radu Politika ekonomija i filozofija, Marks ismeva brak koji se zasniva na privatnoj svojini, i ije
neizbene pratioce predstavljaju dosada, prostitucija
i preljuba. On tvrdi:
U odnosu sa zenom, koja j e plen i slukinja obine pohote, biva izraeno^ beakrajno srozavanje oveka koji postoji samo za
sebe, jer se tajna tog odnosa nedvosmisleno,
odluno, potpuno jasno i istinito izraava
kroz odnos mukarca prema zeni i kroz nain na koji se shvata taj neposredni, p r i r o d no generdeki odnos. Taj neposredni, prirod23 Kostas Axelos, Arguments d'une recherche, Editions de Minuit, 1969. U toj knjizi sakupijen je niz tekstova,
predavanja i studija u kojima je prikazana evolueija marksizma i njegov odnos prema filozofiji. Kratka, ali izvanredno znaajna studija Les marxistes et l'amour, pp. 8692,
predstavlja, bez sumnje, najsjajniji tekst koji je toj temi napisan.

10 Vilhelm Rajh

146

an-Miel Plfnije

mi i neophodmi odnos izmedu dva Ijudsfka

biea jeste odnos izmedu mukarca i ene.
U Svetoj porodici Marks razmatra ljubav kao
strast, branei njena prava i suprotstavljajui se kritici levih hegelijamaca koji su je pretvarali u puiku
ideju.24 U Nemakoj ideologiji on je ponovo podvrgao
kritici brak kao buroasku instituciju, a tu kiitiku
ponovo otkrivamo samo u jo razvijenijem vidu
u Manifestu Komunistike partije.
U svom delu Poreklo porodice, privatne svojine
i drave Engels je prikazao evohiciju kroz istoriju
raznih oblika tselksuakiog zdruivamja, sve do jvljanja
buroaskog monogamij akog braika. Meutim, u toj velikoj fresci Engels veama malo govori tome kakvi e
biti novi adnosi meu mukarckna i enama u socijalistikoj zajednici. Ipak, on prizinaje da je ljubav jedna
osnova na kojoj bralk moe poivati, a poto se nikad
ne zna koliko e trajati ljubav zasnovana na polnoj
privlanosti, ineizvesno je i koliko e vremena brak
opstati.
posile pobede oktobarsike revolucije Lenjin
je poeo da razmilja problemu ljubavi, seksualnosti i porodice. Posle pobade revolucije, u Ruisiji su se
odigrale duboike promene: miuevljeva vlast nad enom
bila je ukinuta, razvod priznat, formalnosti siklapanja braka uproene, razliika izmedu zalkonite i vanbrane dece ukinuta, i, naposletku, pobaaj je bio zakonom dozvoljen.
24 Ispor. osobito analizu romana Eena Sija Tajne
Pariza, koju je Marks dao u Svetoj porodici.

Vilhelm Rajh

147

U predgovom Kodeksu braku (1919), pravnik

Hojhbarg izneo je miljenje da porodica jo postoji
samo zato to je socijaLizaim kod nas jo u samom zaetku, i da brafe kao institucija nosi u sebi klicu
sopstvenog propadanja. U Rusiji de se ubrzo javiti
veli'ki broj dMjih brakova.
Jasno nam je ta se Rajhu toliko dopalo u tdm
krupnim preokretima: oni su nagovestili najdublje i
isitinsiki revoluoionarne promene. Porodica j e zaista bila
uzdrmana. Pa ipaik, u analizama koje je izvrio u delu
Seksualna revolucija, Rajh je pokazao da je taj problem bio mnogo sioeniji nego to je to i am Marks
misliio: ukidanje porodice nije bilo samo pravno ili
praiktino pitanje, ve je obavezno podrazumevalo i
odstranjivanje sbrivenih inhdbicija koje su teile da
je odimah vaspositave.25 Psihika struktura porodice
bila je jaa od revolucionarne namere.
Iipak, u Sovjetsikom Savezu su u torn razdoblju
bili postignuti ogromni rezultati koji su zasluivali da
budu paljivo praeni. Najlucidniji svedok tog raspadainja starih stiiUktuira bio je moda Trocki, i Rajh
je obavetenja najradije orpeo iz njegovih tekstova.
Ali te reforme sukobljavaile su se sa brojnim preprekama: komunisti su hteli da oslobode enu njene vezanosti za kuu, ali je ona elela da se vrati u porodini dom. Tu pojavu dobro je prikazao sovjetsM pi25 To pokazuje koliko teze koje je Hegel zastupao
u svojoj Filozofiji prava izgledaju tane kada se posmatraju u svetlosti neuspeha reformi koje su komunisti pokuali da ostvare u Sovjetskom Savezu posle oktobarske
revolucije. Porodica se tada nije ukazala samo kao jedna
institucija, ve i kao jedna pravna tvorevina koja se odista ne moe prevazii.

10*

148

an-Miel Plfnije

sac Giadikov u svom romariu Nova zemlja. Sa raspad a n j e m patrijarhaline porodice, mladi radnici su se sve
vise otimali utioaju svojih oeva, a to je izazivalo
esto estoke sukobe, zbog kojih su neki poeli da
ale za starim institiicijama.
Na tu tenju da se ukine patrijarhalna porodica
nadovezivala se i tenja da se stvori jedno zaista napredino zakonodavstvo. 19. i 20. decembra 1917. godine
objaviljena su dva dekreta: dekret raskidanju braka
i dekret graanskom braku, deci i registrovanju
kod matiara. dva zakanska propiea liila su mueve svih prerogativa u porodici, a enama su dala
neprikosnoveno pravo da samostatoo odluouju svojim
maiterijalmm i seksualnim interesima. Bio je to prvi
revolucionarni zakon protiv patrijarhalne vlasti.
Pravo na razvod braka je taikoe bilo priznato.
Sporazumno sdopljen brak mogao se rastaviti ukoliko su to brani drugovi eleli, i jedkii uslov za rastavu braka bi'lo je postojainje njihove uzajanme saglasnosti. Po novim zakonskim propisiima nije vise bilo
obavezno calk ni prijavljivanje divljeg braka. U stvari,
na prinudi zasnovama porodica bila je ukinuta samo
teorijski, a ne i pralktino. U toj sferi su i dalje postojale brojne protivrenosti.
Diskus!je novim oblioima ivota trajale su nekolifco godina, a ipak su posle toga perioda svi ti pokuaji za kratko vreme potpuno zamrli pod pritiskom
snane realccije. Kako da objasnimo taikav preokret?
Ljudi naprednih pogleda i revolucionari jasno su
oseali da im positaje sve tee da svoja ubedenja izraavaju reima. Trebalo je da, polazei od svojih nada,
oni sve ponovo izmislle. Veina njih jo nije uspevala
da se oslobodi starih shvatanja, i morala je da uz-

Vilhelm Rajh

149

makne pred manje radikalnim, pa ak i konzervativniim elementima. U SSSR-u niiko nije bio teorijski, ni
praktino pripremljen na tekoee koje je kulturna revolucija sa sobom donela. Te tekoe delimino su se
mogle pripisaiti nepoznavanju iz caristikog patrijarhaita nasledene psihike strukture, a delimino injenici da je tu bio u pitanju jedan prelazan period,
pisao je Rajh u svom delu Seksualna revolucija.26 Lenjinovo zakonodavstvo je odista bilo revolucionarno,
ali ono nije uspevalo da dopre do irokih narodnih
masa: meuitim, ljude je trebalo izmeniti, a radnici
vrlo esto nisu nikako shvataii neophodnost ostvarivanja tih dubokih promena.
Stari poredak bio se raspao, a posle toga nastao
je haos. Rajh je estoko zamerao novom zkonodavstvu to se seksualnosti doticalo samo u vezi sa pravnkn regulisanjem braka. S druge strane, zanimljivo je
da se taj preokret koji je nagovetavao Staljinovu realcciju po mnogo emu mogao naslutiti ve i kod Lenjrna.
Poto se revolucionarna vlast uvrstila, drutvo
je moralo da bude mnogo stroe organizovano. U jednom razgovoru sa Klarom Cetikin, koja je kao aktivAstkinja delovala medu enama, Lenjin je otro osudio
erotski anarhizam, divlji brak i preveliko teorijsko i praktino interesovanje za seksualna pitanja.
Txocki, , njih ak i ne pominje u svom malom s,pisu Pitanja iz svakodnevnog ivota. Po Lenjinovom miljenju seksualna potreba ne predstavlja materijalnu
potrebu u pravom smislu te rei, pa mu je stoga izgledalo da ona ima drugorazredni znaaj. Malo zatkn
25

Op. cit., p. 207.

150

an-Miel Plfnije

on je slobodnoj ljubavi suprotstavio proleterski brak

iz ljubavi. Neki sagovornici Trockog (kao, na primer,
Markov, Kolcov i Cejtlin) vrlo rano su podvukli injeniou da je u tim diskusijama ono najvanije bilo,
kako izgleda, zaboravljeno.
Breobraavanje naoina ivota predstavljalo je dugotrajam i teaik poduhvat. Veoma brzo reakcija na
sve te procese omee prevagu. 29. avgusta 1935. godine Luj Fier je u listu Weltbhne izrazio svoju uznemireinost zbog iznenadnog ponovnog javljanja reakcionarnih ideologija u SSSR-iU. Vrenje pobaaja, koje je
prvobitno bilo zakonom dozvoljeno, ponovo je bilo
podvrgnuto veoma strogom nadzoru. Neiki sovjets'ki
flmovi na primer Privatni zivot reisera Petra Vinogradova predstavljali su apologiju buroaskog i
klasnog braka, ali su i pored toga partijski rukovodioci pomenuti film pohvalili i javno podrali. Oni su
nastojali da sauvaju porodicu i ojaaju njenu strukturu. Neto kasnije, to jest 1935. godine, i sarna Pravda
nee se ustruavati da tvrdi kako rdav otac ne moe
biti dobar sovjetslci gradanin.27 Najlucidniji medu svim
kritiarima novog razvoja dogaaja u SSSR-u, L. Fier, podvlaio je zabrinjavajue slinosti medu tezama
bdljevike partije i Musoiinijeve faistike propagainde.
Staljin i staljinizam uslkoro e ozakoniti to iinjenicn stanje. 1936. godine pobaaj je bio ponovo zabranjen, dok su uslovi za dobijanje razvoda boraka bili
veoma pootreni. 1944. godine jednim dekretom bilo je
propisano da sva lica koja ive u divljem braku m o
rju zvanino siklopiti brak. Talko se ugasila jedna ve27 Ispor. alu, nedavno objavljeni roman Milana
Kundere.

151

'Vilhelm Rajh

lika nada. Taj zaokret je, neospamo, znaeio iznevaravanje Marksa, pa je sasviim razumljivo razoaranje
koje je on izazvao kod Rajha. 1932. godine, oduevljen
onim to je video na svojim putovanjima po Sovjatskom Savezu, Vilhelm Rajh je mis'lio da ta nova drava predstavlja ivi obrazac socijalizma. Sada je, ,
morao da prizna da je Sovjetski Savez izneverio stvar
Revolucije.
Optuujui staljinizam, Rajh je sam sebe isfeljuio iz ostalih evoropskih komunistikih partija, koje su
u torn razdoblju predstavljale neke pomocne izvrioce
politiike koju je vodio Kramlj.
*
*

Objavljivanje njegove knjige Masovna psihologija

faizma dovelo je do konaanog raskida Rajha sa KP
Nemake. Poto je Staljin savetovao komunistima da
ostave naciste na miru, a da napadnu socijaldemokrate, koje su nemaki komunisti nazivaili socijalnacistiima, Rajhove teze morale su se suikobiti sa sovjetskim ortodoksnim stavom.
Rajh se malo posle slklonio u Kopenhagen, odakle
je sa zebnjom pratio reakcije KP Nemake na njegovu
poslednju knjigu. On je u njoj tvrdio da je, dopustivi
Hitleru da se dokopa vlasti, nemaka rdnicka klasa
pretrpela tea'k poraz. Komunisti, su , smatrali da
je uspeh nacista beznaajan, i da nimailo nee uspoiiti
brzi razvoj nemakog radnikog pokreta. Rajh je bio
iskljuen iz partije. Da bi pokazali svoju pravovernost
i svoju spiremnost da slue Centiu i dansiki komunisti
doneli su odluku njegovom iskljuenju, iako on nije
aik ni bio lan njihove partije! Nepotrebno je nagla-

152

an-Miel Plfnije

avati da je to iskljuenje iz KP Nemake teko pogodiilo Rajha, koji se, od trenutka kada je bio stupio u
KP Austrije, neprestaino borio u komunistickim redovima.
Naputen od svih, Rajh je oduistao od toga da se
pravda. Uostalom, to ne bi niemu sluilo: svi su bili
zaraeni bacilom sitaljinizma i pofcpune nesposobnosti
da vide stvarnost i znaenje dogaaja koji de se uskoro odigrati u Nemakoj. Ti ljudi su, meutim, biili
iskreni, i veina njih je posle ivotom platila svoja
ubeenja. Oni su prvi upoznali pakao koncentracionih
logora. Posle svog iskljuenja iz KP Nemake, Rajh
e biti izloen svim napadima komunistioke tampe.
On je ostao potpuno sam: prema trockistiima nije oseao ba neku veliku naklonost, i njihova taktika suprotstavljanja izgledala mu je zastarela. Krajein 1932.
godine Rajh je bio prinuen da napusti Dansku, poto
su vlasti odbile da mu pradue dozvolu za boravak.
On je tada emigrirao najpre u vedsku, a zatim u Norveku, gde je ostao sve do 1939. godine.
Izgledalo je da ga politika vie ne zanima. Tano
je da postoji itav ponor iztmeu prvih i posledmjih
njegovih takstova, pa se stoga moemo zapitati da Ii
ve tada nije bio kod njega u zaetku onaj patdloki
proces koji e u njemu buknuti pri kraju ivota. Sve
to je Rajh od tada napisao politici potpuno je nezanimljivo i alosno kada se uporedi sa njegovim
prviim tekstovima. Sve se u njemu odigravailo tako da
su ta dva iskljuenja, najpre iz KP Nemake, a zatim
i iz Meunarodnog udruenja za psihoanalizu (iz koga
je malo kasnije bio izbrisan), izazvali kod njega neku
vrstu manije gonjenja. Naputen, iskljuen, izdan, Rajh
je od tada iveo na ivici ludila. U njegovoj sjajnoj

'Vilhelm Rajh

153

mteligenciji poinju da bivaju uoljivi zinaci rastrpjstva, logika strogost njegovih analiza slabi, a u njegovim razmisljanjiima se sve ee javljaju neke teme
koje svedoe delirijiumu u koji je zapadao. Rajh neee
vie nita dodati onome to je ve rekao, ve e samo
to isto ponavljati, viikati na sav glas, ali e svaki put
u njegovim reima biti manje dubine, a vie misticizma, ako tako moemo da nazovemo onaj biologizmom proeti delirijum u koji je malo-pomalo zapadao.
Aiko priznamo ono to je istina, to ne znai da
smo izdali Rajha: bi se, dakle, usudio da uporedi
njegova prva dela, koja je napisao u Beu i Berlinu,
sa njegovim poslednjim spisima (objavljenim jo za
vreme njegovog boravka u Norvekoj, ili posle njegovog progonstva u Sjedinjene Drave), u kojima otfcrivamo haotiono mnotvo opisa raznih tobonjih eiksperimenata, delirienih ideja, pogrda i smenih spojeva
nespojivih stvari.
Bolje de biti da priznamo da u njegovom ivotu
postoji jedna prelomna taka: u njemu se najednom
dogodiilo neto to je teko tano odrediti i raolaniti,
i sto e odneti pobedu nad njegovim duhom.
Od tada e se on podjedina'ko obaraiti na psihoanalitiare, psihijatre i komuniste, koje je nazivao crvenim faistima, ne pravei nika'kve razli'ke medu njima, jer mu se inilo da su svi oni zajedno skovali
zaveru da mu dou glave. On je tada stvorio jedan
maglovit, utopijski i potpuno bemaajan program koji
je poivao na demokratiji rada i iji je cilj bio da
omogui preobraavanje sveta nepolitikim sredstvima.
Rajh vie nikada nee govoriti revoluciji, jer se njegova iluzija bila potpuno raspala.

an-Miel Plfnije

154

On koji je, bez sumnje, bio jedan od najsjajnijih

i, s razlogom, najuvenijih figura u KP Nemake i KP
Austrije, i uitelj Komunistike omladine u Berlinu,
pretvorio se u ideologa, kakvih uvek ima dosta u nordijskim zemljama, u tim drutvima koja se komiono
nazivaju besklasnim. Rajh je tada kao svoju najdrau elju isticao elju da se radnici ubudue posvete
radu i da potpuno ostave politiku po sitraei. On vie
nije vetrovao u iklasnu borbu, u istoriju, ve je, kao i
Andre Malro, verovao jedino u duhovne preobraaje.
Da bismo dobili tanu predstavu teini Rajhovog pada, dovoljno e ibiti da proitamo neki od tekstova koje je on napisao u vedskoj i Norvekoj. Politike ideje koje je Rajh zastupao posle 1935. godine
ne zasluuju nikakvu panju, i one se ne mogu braniti.

3. Iskljuenje

iz
pokreta

psihoanalitikog

U toku poslednjih godina koje je Rajh proveo u

Beou, njegovi odnosi sa Meuinarodnim udinuenjem za
psihoanalizu postepeno su se pogoravali, a uskoro su
uli u poslednju fazu.
Rajhove teze su mnogo emu protivreile analitikoj ortodofcsiji: on je smatrao da je genitakiost primarna, pokazivao je vrlo malo zanimanja za doivljaje
iz detiinjstva, na svoj nain je shvatao zebnju i otpore,
i pridavao veliki znaaj socijalnim uslovima u kojima
pacijenti ive, a sve to je bilo u suprotnosti sa Erojdovom teorijom. Ipak, injeniea da je on i dalje zastupao teoriju seksualnim uzrocima neuroza, i da

'Vilhelm Rajh

155

je priznavao postojanje nesvesnog sluila je kao opravdanje njegove pripadnosti psihoanaiitikom pokretu.
Nikada, uostaloim, nije ni bilo dolo do otvorenog i estokog sukoba izmediu Rajha i Frojda. Frojda
su svakako brinule razne aktivnosti i muice njegovog
plahovitog asistenta, ali ga je i pared toga i dalje cexio. to se, , Rajha tie, uzbuenje i oduevljenje
koje je osetio pri svom prvom susretu sa Frojdom
nikada se u njemu nisu ugasili. ak i posle njihovog
raskida, on e do kraja ivota sauvati prema njemu
najdublje potovanje. Najozbiljnija razmimoilaenja do
kojih je dolo izmeu Rajha i Frojda bila su, po svoj
prilici, razmimoi'laenja prevashodno politiike prirode.
Frojd je pripadao staroj austrijskoj buroaziji i
nije uestvovao u politicikim borbama. Uprkos njegovoj ogromnoj hrabrosti, politioka problematika mu je
do kraja ivota ostala strana. Taj njegov stav moe se,
bez sumnje, objasniti mnogim razlozima, tek njegov
skepticizam i pesimizam nikako se nisu slagali sa verovanjem u moguanost preobraavanja sveta. Zar se
nesvesno ne nalazi izvan vremena? Premda je bio ovek naprednih, slobodoumnih nadzora, Frojd gotovo
nikako nije verovao u to da politioka akcija ima nelke
dzglede na uspeh. On je smatrao da e ljudi poistati
bolji zahvaljiujui optem napretku. U torn smislu Budunost jedne iluzije predstavlja manifest dostojan filozofije Doba prosveeenosti.
Poloaj u kome se nalazio kao Jevrejin siiromanog porekla, a isto ta'ko i antisemitizam koji je uvek
vladao u Srednjoj Evropi uinili su da on duboko doMjava sve drutvene sukobe, ali on nije mislio da se
oni mogu razreiti politikom akcijom. Neki njegovi
tekstovi na primer njegov tekst Dananja razmi-

an-Miel Plfnije

156

Ijanja ratu i smrti, napdsan malo posle zavretka

prvog svetskog rata pokazuju nam sav domaaj
njegovog pesimizma. U delu Nelagodnost kulturi i
u Novim predavanjima psihoanalizi otkrivamo nekoliko zajedljivih aluzija na raun komunizma.
S druge strane, zanknljdvo je paljivo proitati
treu svesku Frojdove biografije, objavljenu pod naslovom The Last Phase, 19191939.,28 koju je napisao
Ernest Dons, poslednji preiveli lan u Beou osnovanog tajnog Kamiteta psihoanalitiara. U njoj nalazimo obavetenja koja su veoma vana za razumevanje
Frojdovog stava prema politici. Don nije, kako izgleda, oseao neku posebnu naklonost prema Vilhelmu
Rajhu, niti mu se dopadalo ono zdraivanje marksizma i psihoanalize koje je on izvrio, jer mu se inilo
da ono predstavllja istu besmisliou. Da Ii je i Frojd
to isto mislio? To nije lako tano ustanoviti, jer nemamo nikakvog osnova da mislimo da je Froj dove politicise ideje Dons izloio potpuno objektivno. Ako je
verovati Donsu, Frojd je zazirao od svih ideologija,
a osobito od koniunizma, religije i marksizma ,29
Imre Herman (Imre Hermann), opet, smatra da
se u svojim otkriima Frojd ispoljio kao revolucionar, ali da je u oblasti politike bio poitpuni reaikcionar. Medutim, moda ni ta slika Frojda nije stvarno
vema. On je u najgorem sluaju bio konzervativac,
ali ovde nikako ne bismo mogli da podvrgnemo kr-itici Frojdove politike ideje, a da u isti mah ne podvrgnemo kritici itav jedan svet, to jest svet manje-vie apoilitine austrijske i nemake buroazije. Uosta23
25

London, The Hogart Press, 1957.

Op. cit., str. 367.

'Vilhelm Rajh

157

lom, u jednom pismu Donsu Frojd je priznao da je

marks izmu govorio a da pri tom nije tano znao ta
on predstavlja: on je na njega obieno gledao kao na
opaenu utopiju, ili , kao na nasrtljivi materijalizam. Jasno nam je koliko je Dons'u moralo biti teko
da sa Frojda potpuno skine odgovornost za greh koji
bi predstavljala naklonost prema marksizmu, a da ga
pri tom ne prikae kao konzervativca i reakcionara,
kao to su to uinili neki drugi.
Kada je Rajh, ogoren zbog bede u kojoj su beki radnici iveli, ostavio svoju buroasku klijentelu
da bi kao akitivist delao u radnikim predgradima, kada je poeo da osniva analitike dispanzere za radnike,
Frojd je, kalko izgleda, sa izvesnom blagonaklonou
gledao na tu zamisao. On je samo pokazao izvesinu nevericu u moguonost da Rajh uporedo dela u nekoliko
oblasti, a osobito u mogunost da se uporedo bavi analizom i politikom. Kriti'ka koju je Rajh, prouavajui
pitanje predohrane od neuroza, podvrgao porodicu,
uinila mu se skopana sa brojnim opasnostima, ali
on ipak .nije osudio svog uenika.
Rajh se, istini za volju, naposletku zavadio sa
skoro svim clanovima Meduinarodnog udruenja za psihoanalizu, Mi to je bilo sasvim prirodno. Kako je bio
plahovit i zanesenjak, Rajh gotovo nknalo nije liio
na te analitiare koji su se bili potpuno uklopili u
evropsku buroaziju. Njegove razne aktivnosti izazvale su kod njih sitvarnu zabrinutost tek onada kada
je on postao znaajna lianost u KP Auistrije i KP Nemake. Kakve e velike nesree izazvati taj besomunik?
On je defilovao bekim ulicama zajedno sa radnicima i nezaposlenim licima, tako da je naposletku na-

158

an-Miel Plfnije

vukao na sebe bes itave buroaske tampe. Njegova

predavanja izazvala su ogorenje, pa je ak bio optiuivan za najcrnje zloine. Razumljivo je to su se lanovi Meunarodnog udruenja za psihoanalizu bili zabrinuli zbog posledica koje je politioka delatnost njihovog udnog kolege'mogla imati po sam psihoanalitiki pokret i njihov ugled. Rajh, ta vise, nije govorio
u lino ime, ve kao predstavnik psihoanalize. Zar
nije postojala opasnost da on na taj nain dovede u
pitanje ugled jedne nauke koja je tek posle muikotrpne
borbe uspela da se nametoe u drutvu i bude priznata?
Septetmbra 1930. godine Rajh je napustio Be i
otiao u Berlin. Delujui kao aktivist u organizacijama Komuniistike omladine Nemaike, on je postao
jedina od najpopularnijih politikih figura. Oduevljen
svojim boravkom u SSSR-u, on je sve buroaske institucije podvrgavao radikalnoj kritici, zbog koje su
Frojda oikupljeni analitiari stakio zazirali od njega. Ni nemako Drutvo za psihoanalizu nije preima
njemu pokazivalo gotovo ni malo vise naklonositi od
beikog Drutva. Kao neugodnog oveka koji se teiko
mogao preporaiiti, Rajha su u psihoanalitikom potkretu oseali kao trn u oiku.
Avgusta 1934. godine odran je u Lucernu kongres Medunarodnog udruenja za psihoanalizu. Poto
je odluio da na njemu uestvuje, Rajh je doputovao
u Lucern. Dan uoi otvaranja kongresa saznao je da,
zato to je iskljuen iz Udruenja, nee moi da uestvuje na njemu, ni da proita sivoja saoptenja. Sva
njegova nastojanja da dobije objanjenje zato je iskljuen ositaila su uzaiudna: nemaki psihoanalitiari
su ga jo pre godinu dana bili izbriisali iz svog lanstva, a Meunarodno udiruenje za psihoanalizu zva-

'Vilhelm Rajh

159

nino ga je iskljuio uoi tog kongresa. Dons je to

isikljuenje pomenuo u Frojdovoj biografiji koju je
kasnije napisao, ali nije naveo nikakav razlog da bi ga
opravdao. Vrlo je verovatno da je ta odluika bila doneta u prvom redu iz politiekih razoga. Mnogi analitiairi su eleli da ta buntovna lienost bude odstrailjena iz psihoanalitikog pokreta.
Niko od analiitiara frojdovaca nije uzeo Rajha u
odbranu, jer ga, uostalom, nisu ni voleli. Medu uesnicima kongresa bio se proneo glas da je, kada mu je
saopteno da je iskljuen iz Meunarodnog udruenja
za psihoanalizu, Rajh izjavio da ima nameru da izudara predsedni'ka Kongresa!
Poto je bio iskljuen iz Korniunistioke partije i
Meunarodnog udruenja za psihoanalizu, i poto mu
je bio zabranjen dalji boravak u Danskoj, nije mu ostalo nita drugo nego da krene u izgnanstvo.

VI
NA PUTU PREMA IZGNANSTVU

SUSRET SA NACIZMOM
Rajh se prvi put suoio sa nacizmom 1930. godine u Berlinu. On je bio jedan od malobrojnih nemakih komunista koji su got ovo odmah shvatili tragioni smisao uspeha koji su postigli Hitler i Nemaoka
nacionalsocij alis tika radnika partija. Veina Namaekih komunista smatrala je da je uspeh nacista beznaajna i kratkotrajna pojava koja ni najmanje ne dovodi u pitanje brzi razvoj nemakog radinikog pokreta.
Dok je Staljin savetovao nemakim komunistima da
ne diraju naciste, a da, zauzvrat, napadaju socijaldemokrate, Rajh je, , bio ubeen u to da e samo
ako se svi ujedine, nemaki socijalisti uspeti da zaustave Hitlerovu bujicu.
Masovne manifestacije postajale su svakog dana
sve brojnije. Odredi SA bili su gospodari na berlinskim ulicama. Propagandne kampanje koje je Gebels
organizovao i njihove uvek iste teme sve vise su brinule Rajha, koji nikako mje optimistiki gledao na
razvoj dogadaja, kao to je to bio sluaj sa nemakim
komunistima. On je prikupljao dokumenta, posmatrao
odrede S. A. kako defiluju ulicama. Poeo je da se pribojava da, radnika klasa sita revolucionamosti na reima, ne podlegne uticaju te nove partije.
11 Vilhelm Rajh

an-Miel Plfnije

162

Sva ta njegova istraivanja, strahovanja i nespokojstva tvore potku njegove knjige Masovna psihologija faizma, koju emo ovde ukratko proanalizovati.
*
*

Rajh je naimeravao da ponudi neko novo tumaenje nacizma Ikao istorijske pojave, i prihvatao je sve
uporedne analize te pojave je e neki drugi istraivai moi da daju polazei od tadanje ekonomske
situacije u Nemakoj. 1 On je pre isvega eleo da shvati
kaiko su mase mogle da podlegnu uticaju takve propagande. Nacizam je svakako odgovarao nekoj sfcrivenoj tenji prosenog Nemca. Stoga se Rajh poduhvatio da analizuje glavne teme Hitlerove propagainde
i one slojeve nemakog ivlja na koje je ona najjae
delovala.
U samom poetku nacistiki pokret je neospomo
imao dosta narods'ko obeleje: Hitlera nisu najpre
podrali isnduistrijalci, ve radnici i nezaposleni ljudi.
U celini uzev, nacizam je najv-ie uspeha imao medu
pripadnicima raznih slojeva srednje klase.
Rajh je u svojoj knjizi lepo pokazao kako se ta
sitna buiToazija grevito hvatala za sve to je moglo
da je spase od proletarizovanja. Posle zavretka prvog svetsikog rata njen poloaj nepresitaino se pogoravao, tako da se naposletku nala na ivici bede. Stoga
e ba s najveom nadom sluati Hitlerovu dreku.
Ona je poslednjim trzajem pokuala da izbegne uta1 Ispor. naroito izvanredne analize nacizma koje je
Danijel Geren dao u svojoj knjizi Fascisme et Grand Capital (Maspero editeur).

'Vilhelm Rajh

163

panje u proletariat koji je prezirala, i tako se greviito uhvatiia za ono to joj je nudila nacistika propaganda. Pripadnici te sitae buroazije hvaliee antisemitizam i kristallmu no, i postae zloinci iz straha
od siromatva, u kome su im se neprestano prividali
put koji vodi u fabriku i figura radnika. Umesto da
stupe u redove socijalista, oni su vie voleli da kliu
odredima SA.
U ovoj Rajhovoj knjizi nalazimo pnu analizu te
nemake sitne buroazije, koja je tako esto igraila
presudnu ulogu u istoriji. Tim analizama Rajh se pribliio tezama i radovima Rajta Milsa, autora knjige
White Collars, the american Middle Classe (Beli okovratnici. Ogled amerikoj srednjoj klasi), jednom od
najsjajnijih radova u ameriokoj sociologiji. Prvi redovi ove bnjige, koja se sada smatra klasionim delom
socioloke literature, ali koja nije izgubila nita od
svoje aiktuelnosti, zasluujiu da ih ovde navedemo:
Beli okovratnici su neopaeno uli u
nae drutvo. U njihovoi povesti ima vrlo
malo dogadaja. Istovetnost njihovih interesa nije dovoljna da bi ih zdruila u jedinstvenu grupu, a, s druge strane, ne izgleda
da njihova budunost zavisi od njih saimih.
Njihove tenje ukoli'ko oni uopte neemu tee usmerene su prema zlataoj srediini u razdoblju u kome zlatna sredina ne
positoji, a to znai prema jednom neostvarljivom snu u jednom nepostojeem svetu.
Medusobno su nejedimtveni, i njima spolja upravljaju razne snage koje oni nisu u
stanju da: shvate. ak i kada bi eleli da
*

164

an-Miel Plfnije

delaju. ta njihova akcija pre bi predstavljala nerazmrsivi splet pojedinanih siutoba,

nego organizovano delovanje.
Oni, razume se, nikoga ne ugroavaju, jer gotovo
i nemaju nikakvih tenji. Ali u razdobljima teke krize njihove tenje mogu da se usmere prema najbezumnijim snovima, a nacizam im je nudio jedan takav san.
Prema tome, ne treba potcenjivati njihov znaaj u istoriji, jer oni esto igraju ulogu presudnog inioca.
Upravo su oni pozdravili klicanjem Hitlerovu dreku
i njegov delmjum. Oni uvek rado postaju rasisti i
antisemiti kada njihova mrnja moe da se vee za
jednu odredenu figuru, i kada im se ta figura predstavi kao uzrok njihovog prpadanja. Antxsemitizam
je predstavljo ventil kroz koji se njihova mrnja prazxiilla. Pokoljima Jevreja nacisti su uneli malo svee
fcrvi u njihove presahle vene, ispuinili ih nadom da
nee ba odmah umreti i da e moda modi da izau
iz svoje vekoivne agonije i preive.
U Sjedinjenim Dravama, kao i u Englesikoj, njihova mrnja je usmerena na ornce, jer oni smatraju
da je ornac koji je uspeo da se zaposli oduzeo taj posao jednom od njih. Tu rasistiku, a ponekad i smrtonosnu ideologiju Enoh Pauel (Enoch Powe!) je veto
prikazao kao jedno videnje sveta, koje engleska sitna
buroazija rado prihvata. U Fraricuskoj rtve tog ekonomskog rasizma predstavljaju strani radnici Italijani, panci, Poljaci, a naroito Alirci. Smeno je
i pamisliti da se svi oblici rasizma sreu samo i jedino u Sjedinjenim Dravama i Junoafrikoj Repubhci.

'Vilhelm Rajh

165

Ba na tu sitnu buroaziju odnosi se Mariksova

reenica:
Bolji je i uasam 'kraj nego uas
kraja to je policijsko zavetanje
svake klase na .
Rajh je dao izvanrednu analizu te nemake sitne buroazije koja se pridraila nacistima. Iluzoraio
je bilo oekivati da se Nemakoj, zemlji kojoj se,
kao to je sam Marks govorio, sloboda viidi samo na
dan njene sahrane, zemlji neuspelih revolucija i savreno uspelih kontrarevolucija, ona pridruiti socijalistiekom pokretu.
Pre svega, Nemakoj nije bila dovoljno jaka
socijalistika tradicija, a vrsto organizovana Kamunistika partija ostala je odseena od naroda. Nije se,
uostalom, mogio ni zamisliti da ta sitna buroazija
moe pretrpeti uticai raznih socijalistikih uenja:
svaki pokuaj diranja privatnu svojinu zadao bd joj
smrtonosan udarc, a orvena zastava je raspaljivla
mrnju svih njenih pripadnilka. Setimo se samo ubistva
Karla Libknehta i Raze Luksemburg. Sitni buruji su
bili individualisti do te mere da aik nisu znali ni za
solidarnost nesrei. Oni su prezirali proletarijat, dok
je njih opet prezirala buroazija koja je adbijala da
preuzme na sebe odgovornost za njihovu sudbiou, a
povrh toga su se i medusobmo prezirali. Stoga je mit
Hitlerovam antikapitalistikom sitavu prbudio nji bezummu nadu. U svojoj knjizi Rajh lepo pokazuje
kako su nacistiki proglas i na poetku bill izuzetno
dvosmisleni: njima su bile potpuno izmeane razne
nacionalistike i razne naizgled stvarno socij alisticke
ideje. Hitler je umeo da izvanredno odmeri srazmem

166

Zan-Miet Palmije

tih prividino socijalistikih ideja je su privlaile sitnu buroaziju, a ni'su je zaplasivale, to bi izvesno bio
silueaj sa komunistikim idejama. Rajh kae:
Da nije obeao da e se boriti protiv
finansijsikih magnata, Hitler nikada ne bi
uspeo da proiri svoj snani uticaj na srednju 'Masu. Ona inu je utrla put ka pobedi,
zato to je bio protiv finansijekih magnata.
Pod pritiiskom srednje klase nacisti su morali da preduzmu neke antikapitailistike
mere, kao to su pod pritiskom brapnog
kapitala morali da odustanu od njih.
Rajh je pokuao da psihoanalitilkoj amalLzi podvrge i glavne teme nacistike propagande, a narodito
antisemitizma. Optuivanje Jevreja uvek je, razume se,
predstavljalo lak naiii da se mrnja vee za odreenu grupu, ali tu je bio posredi pravi delirijum, kao
to se to da videti iz olanaka objavljeniih listu Strmer, koji je uredivao Julijus trajher, koga su i sami
nacisti simatrali duevno <neuravnoteenim ovekom.
optube zagaivanju krvi i prljanju iistote
gerananske rase probudila je kod Neinaca staro, za
seksualnost vezano osecanje krivice: uikoliko bi tu fcrivicu prebacili na Jevreje, oni bi postali nevini. Moguno je da je i sama figura Jevrejina, upueivala, preko obrezivaeja, na pradrevni strah od kasitracije: sve
one price Jevrejinu koji kolje deou da bi se potom
njtihovom krvlju posluio verskim obredima, koje
su na zapadu tolikom broju kruile od hriansikog

'Vilhelm Rajh

167

srednjeg veka pa naovamo, i, sva silovanja za koja se

Jevreji optuuju, uvek se mogu dovestj. u vezu sa tom
fantazmom, uvek su vezana za tu probJematiku kaistracije. Ali Rajh je naroito lepo pokazao kako e nacizam doneti spokojstvo tom svekolikom mnotvu ljudi osrednjih sposobnosti, koji su iveli ispunjeni oseanjem nelagodnosti, oslobadajuci ih straha od slobode.
Nacizam nije samo opravdavao najrepresivniji
moral i ideologije, ve ih je doveo do vrhuaica. Buroaski moral je odjednom bio proglaen za svetinju.
Ako uzmemo bilo koju nacistiku vaspitnu brouru za
narod (vlkische), otkriemo u njoj itav arsenal buroaslkih morahfih propisa: devojka arijevskog porekla
mora ostati edina, ne sme stupati u seksualne odnose
pre udaje, eni je mesto u porodienom domu, pored
dece, i u crkvi, kao to je to reeno u uvenoj nacistikoj paroli Kinder, Kirche, Kche (Deca, Crkva,
Kuhin ja); pored toga, u tim brourama otkriemo velianje porodice i potinjavanje Fireru koji je priikazan kao kakav otac, i, to predstavlja njihovu osobenu
ortu, izvesnu dozu kolektivne homosaksualnosti, iji
su tragovi bili vidljivi na proeljima spomenika, na
onim diinovskim kipovima tobonjih mladia sa kukastim krstom i u onom tako dvosmislenom drugarstvu
koje je vladalo medu pripadnicima SS i SA trupa. Represivna struktura buroasike porodice bila je ojaana
i pretvorena u neku vrstu mistike. Ako je u mba pretvoreni Jevrejin predstavljao ovaploenje seksualnih
zloina i uinosti, to je bila posledica okolnosti da je
on u isti mah bio i simbol slobode, onoga to je Ne-

an-Miel Plfnije

168

mac izbacivao iz sebe Ikao slobodni i neukroeni deo

svoga bia.2
Spajajui pojmove rasa i klasa, podruje kolektivne istorije i podruje nesvesne simbolike, Rajh je
uspeo da prui jednu kritiku i jednu analizu fenomena
nacizma koje ine potpuno nesavremeinim sve one komercijalne budalatine toj pojavi koja se damas serijski proizvode. Njegova knjiga predstavlja i jedan od
prvih i najznaajnijih doprinosa razjanjavanju drutvenih pojava na osnovu Frojdovih teorija. Rajh je moda istinsiki osniva socioanalize. Masovna psihologija
faizma, to delo koje je zabranjivaniO i spaljivano, koje su osuivali ak i sami komuinisti, predstavlja zaHitlerovu Nemaku ono isto to Jednodimenzionalni
ovek Herberta Markuzea predstavlja a Ameriku Alena Ginzberga. To je ogledalo u kome se vidi iitav jedan svet, i u kome svaki ovek sa nespokojstvom otkriva lice.

IZGNANSTVO
Februara 1933. godine Rajh je otiao u Dansku
da bi tamo odrao jedno predavanje nacizmu, i
ubrzo se vratio u Berlin. Prethodne noi bio je zapaljen Rajhstag. Posle krvavih pogroma, nacisti su postali gospodari na ulicama.
Od tog trenutka Rajhu preti opasnost da bude
uhapen. Komunistioka partija je zabranjena, poinje
2 Sartr je izvanredno opisao taj mehanizam kroz povest ana enea. Ispor. Saint-Genet, comdien et martyr,
Gallimard, 1952.

'Vilhelm Rajh

169

potraga za njeniim rukovodeim kadrovima koji dopadaju tamnice ili bivaju prinudeni da odu u izgnanstvo.
Pripadnici odreda SA uibili su nekoliko radnika koji
su biili Rajhovi prijatelji i saborci. Uostalom, njegov
stan nalazio se pod stalnom policijskom prismotronl.
Sledeih dana, list Vlkischer Beobachter poeo je estoko da napada knjige koje je Rajh bio napisao za
pripadinike komunistioke omladine. On je morao po
svaku cenu da napusti Berlin: pripadnici odreda SA
izvrili su pretres u njegovom stanu, a policija je tragala za njim. Kao komunista, Jevrejin i pisac sablanjivih knjiga Rajh bi preds,tavljao kmpan plen. On je
bio prinuden da ivi po raznim hotelima, a uskoro je
potraio utoite u Austriji.
Medutim, u Austriji su ga oekivaila bezb-rojna razoaranja. Glas njemu kao komunisti i revolucionam,
stigao je tamo pre njega. Ljudi strahuju od tog boljevika i teroriste. Uostalom, beiko Drutvo za psihoanalizu ne eli da ima ikakve veze sa njim. Izvesni
analiticari su, -kako izgleda, bili spremni da ponovo
uspostave odnose s jednim Rajhom koji se u meduvremenu urazumio i pokajao; no on je, nasuprot tome,
pokuao da ubedi analitiare u neophodnost borbe
protiv nacizma. Ajtington (Eitington), tadanji predsednik Nemakog Drutva za psihoanalizu, ve ga je
1932. godine u Berlinu bio upozodo na to kakve bi
mogle biti posledice njegovih politikih ubeenja na
njegov poloaj u tom Drutvu. Uskoro je izdavaka
kua Drutva odbila da tampa njegove rukopise, zato
to je u njima bio odve uoljiv uticaj komunistiikih
ideja. Od Rajha je izriito zatraeno i da vise ne uzima re na socijalistikim politikim skupovima, ali
on je odbio da se povmixje tom zahtevu. Tada mu je

an-Miel Plfnije

170

Dru'tvo zabranilo svaiko istupanje na njegovim sastancima.

Oil je na tu odluku odgovorio zatraivi sastanaik
Izivrnog odbora Dnutva, i izjavivi da je spreman da
se povinuje torn zahtevu ukoiiko mu neko pokae da
su politioki stavovi koje on zauzima nespojivi sa analitiekoim teorijom. Ali niko nije prihvatio taj izazov.
Znamo kako se taj sukob zavrio: Rajh je na grub
nain i bez ika,kvog obrazloenja bio iskljueen iz drutva.
*

Krajem 1933. godine Rajh je morao da napusti

Danlsku. Posle kratkog boravka u Londonu, gde je
sreo Malinoviskog i Donsa, odluio je da emigrira u
vedsku. Pre toga je svratio u Pariz, u kome su nemaki trockisti dobro primili njegovo delo Masovna
psihologija faizma, a ubrzo zatim je boravio u Tirolu,
vajcarskoj, Pragu i Austriji, sreui torn prilikom
druge izbeghce iz Nemake.
Pre nego to ode u vedsku, odluio je da poslednji put vidi Berlin, za koji je bez sumnje vezan
najznaajniji deo njegovog ivota i stvaralaekog rada.
Od tada je iveo izvesno vreme u vedskom gradu
Malmeu.
Zajedno sa Elzom Lindenberg3 stamovao je u jednom bednom porodinom pansionu. Svake sedmice drao je studentima jedno predavanje iz psihoanalize.
Aili njegova aktivnost ubrzo je postala podozriva policiji, pa je ona izvrila pretrcs u njegovoj sobi. Kada
3 U meuvremenu se, bez sumnje, bio razveo. Ispor.
Vie et oeuvre du docteur W. Reich, op. cit.

'Vilhelm Rajh

171

je zatraio produenje dozvole za boravak, njegoiva

molba bila je odbijena, i alk mu je zapreeno da e
biti proteran. 4. juna otputovao je iz vedsike i vraitio
se u Dansku, u kojoj miu je, iuae, bio zabranjen boravak. Tu je iveo pod lanim iimeinam. U avgustu
1934. godine konaono je iskijuen iz Meunarodnog
udruenja za psihoanalizu. Duboko potresan, Rajh je
iz Luccnna, gde se odravao kongres na kioji ndje bio
pozsvan, opet vrat:o u DanSku. Jo jednom je pokuao
da se vrati u vedsku. ali su ga tamo smatrali nepoeijnim. Naposletku je dobio dozvolu da ivi u Norvekoj, u kojoj e provesti pet godina. Ali u to vreme,
to jest negde poetkom 1935. godine, on je praktieno
ve bio duevno bolestan.

VEROVATNA PATOLOKA EVOLUC1JA

Sada cemo pristupiti razmatranju teikog problema evolueije teorija Vilhelma Rajha. Vodeni eljoim
da izibegnemo razvodnjavanja do kojih dovodi svedbuhvatni uvid, nismo hteli da ovde izloimo sve Rajhove
anlitieke teorije, jer smo smatrali da bismo na taj
nain pastavili na isti plan i ono to u njegovom deilu
jeste i to e uvek ostati revalucianarni doprinos, i
delirijum u koji je zapao pri kraju ivota i koji treba
potpuno da zaboravimo kada itamo njegova prva dela, jedina njegova izvanredno znaajna dela koja predstavljaju stvarni doprinos kako marksizmu, tako i psihoanalizi. Izlaganje njegovog uenja i njegova hronoloka analiza omoguavaju nam da kod njega otkrijemo pojavu prvih uznemirujuih znakova.

172

an-Miel Plfnije

Rajh je poput kakvog meteora za kratko vreme

sagoreo i ugasio se. Na zadatak se ne sastoji sarno
u tome da shvatimo taj u itavoj istoriji psihoanalittikog pokreta jedinstveni ivotni put, ve i u tome da
razumemo tu neobinu evoluciju njegovih teorija. Jer,
ponovimo to jo jednom, nama izgleda da se nikalko
ne mogu braniti njegova poslednja dela i istraivanja
koja im slue kao podloga. U vreme kada je osnovao
Institut za orgon, Rajh je ve bio napola mrtav ovek,
jer je njegov duh postepeno potonuo u neosporno
mranjatvo, iji najupadljiviji izraz predstavlja onaj
biologistieki delirijum kojkn su proeta njegova poslednja dela. Kako da prepoznamo onog vatrenog branioca Frojdovih teorija, bekog marksistu, neumornog
aiktivistu koji je pokretao na akeiju organizacije Komumstike omladine i fa!brike radnike u Berlinu, u
ovom progonjenom oveku na ivici ludiia koga e,
zbog toga to je uvredio nekoliko sudija ameriko pravosude poslati u zatvor, u kome e i umreti.
Jedna biografska studija Rajhu, koja bi poeivala na raznim svedoanstvima i preciznoj analizi
njegovih raznih aktivnosti, omoguila bi, bez sumnje,
itaocima da shvate uzroke te evolucije, ili bi je bairam
bolje osvetlila. To, medutim, niije bila naa namera,
jer mi u ovom ogledu prouavamo Rajha pre svega
kao osnivaa frojdomarksizma, kao oveka koji je delimino omoguio nastanak dela jednog Herberta Markuzea. Mi smo ubedeni da je moguono itati Rajhova
dela, braniti u njirna izloena shvatanja i tano odrediti njihov doprinos ostavljajui potpuno po strani
svu tu gomilu mitsko-biologistikih tumaenja koja u
stvari nema nikakve vanosti.

'Vilhelm Rajh

173

Rajh je umro 1957. godine. Njegov prsvi naucni

rad je prestao posle objavljivanja dela Masovna psihologija faizma, to jest 1933. godine. Posle toga, on
samo dopiunjavati svoja ranije objavljena dela, dodajui im ponekad potpuno besmislene i potpiuino
beznaajne umetke. Tuan primer za takve njegove
intervencije predstavlja i njegova nesrena prerada dela Funkcija orgazma.
ta se to sa njim bilo dogodilo? To moda niko
nilkada nee saznati. Izgleda da su ga bila duboko uzdrmala ta dva iskljuenja, prvo iz KP Nemake, a potom iz Medunarodnog udruenja za psihoanalizu, dakle samoa na koju je bio osuden u torn vremenu
planete bez vize u kome je on, kao i Trocki, bio
prognan iz nekodiko evropsikih zemalja.4 Trocki je imao
snage da izdri takvo izgnanstvo. Da bi izali na kraj
s njegovom lucidnou i genijalnou, njegovi protivnici morali su da poalju oveka koji e mu capinom
razmrskati glavu. Moralno slomljen tim dvama iskljuenjima, Rajh je, , potonuo u delirijum. Njegova
prva dela, to jest sva ona koja je napisao do 1935.
4 Nasuprot onome to g. Fransoa Gantere kae u
svojoj studiji La Psychanalyse comme institution (Partisans, 46), meni ne izgleda da je postojala tesna veza
izmeu Rajhovog delirijuma i njegovog iskljuenja. U
vreme kada je Rajh bio iskljuen iz Medunarodnog udruenja za psihoanalizu, nita nije stvarno nagovetavalo njegov kasniji konani slom. Razlozi lcoji su doveli do tog
iskljuenja svakako su imali politiku dimenziju. Ja lino
pre mislim da je javljanje krize u koju je Rajh posle zapao bilo ubrzano tim dvama iskljuenjima, samoom u
kojoj se potom naao, i gorinom koja da je bila ispunila posle tog raskida sa KP Nemake i, naroito, sa Frojdom. U svojoj autobiografiji, Rajh s tugom konstatuje:
U toku nekoliko meseci izgubio sam sve svoje prijatelje.

an-Miel Plfnije

174

godine, predstavljaju dela istinskog revolucionara, dok

sva dela koja je objavio posle 1935. godine svedoe
ozbiljnioj poremeenosti. Moraim da kaem, izlaui se
opasmosti da ozlojedim neke ljude, da mi se ini teko
ne priznati da je on tada ve bio stvanno poremeen.
*
*

Poslednja Rajhova dela su veoma malo zanimljiva.

Neke Rajhove zablude dobijaju u njima kosmieke razmere; tako, na primer, priimat koji je Rajh pripisivao
genitalnosti on je pri kraju svog ivota proglasio za nekakav astralni orgazam. Stoga amo ta dela samo
ukratko analizovati, podvlaei razloge koji nam, kako
nam se ini, daju za pravo da ih ne uzimamo u obzir
govorei Rajhovom doprinosu manksizmu i psihoanalizi.5
Od 1934. godine Rajhova reenica postaje jo ustrija, jo islkidanija, ali njena mo ubeivanja nije
zbog toga nimlo porasla. Mnoge inekada lepo izraene
5 Ti razlozi su, bez sumnje, veoma uticali na Rajhove
naslednike da ne odobre prevoenje tih njegovih dela.
Postojala je opasnost da Rajhova obaranja na crvene faiste i uvrede kojima on obasipa koga stigne stvore
njemu sliku koja ne bi bila verna. Tako je, na primer,
The Murder of Christ (Noonday Pres, 1953), poslednje delo
koje je Rajh objavio u Sjedinjenim Dravama, koje je doivelo tri uzastopna izdanja i nedavno ponovo objavljeno,
i pored toga to njegova bibliografija navedenih dela sadri 126 naslova, uglavnom neitljivo, jer uporedo sa ispravnim istorijskim i sociolokim analizama sadri i razne delirine teme zbog kojih gubi svaki znaaj. Taj spoj
hristologije i morbidne kosmogonije je, kao to vidimo,
potigao veliki uspeh u Sjedinjenim Dravama.

'Vilhelm Rajh

175

ideje, sada su postale nejasne. U sva svoja tumaeenj

on je u to vreme uinosio neki pomamni biologizam
koji je opravdavao oglediima ija se delkina prinoda
teko moe osporavati i pored toga to oni prividno
izgledaju kao nauini eksperimenti. Izvesno je, meutim, da taj delirijum ima neke veze sa izvesnim manje-vie ispravniim ogledima ili teorijama, za koje se
Rajh ranije bio vatreno zainteresovao. Teorija orgazma, koju demo naposletku analizovati, predstavlja ugaoni kaimen svih tih tuimaenja.
Zbog onih koji bi posuimnjali u nau tvrdnju da
te teorije nemaju nikakve veze sa razboritim rasudivanjem, uzecemo slobodu da, ne komentariui ih, navedemo neikoliko injenica.
1935. godine Rajh je tvrdio da je izdvojio seksualnu energiju u vidu plavidastog fluida. 1938. godine,
on je izrazio svoje uverenje da se ona moe akuimulisati i ouvati u kutijaima. On vise nije podnosio nikakvu Ikritiku jer je bio postao bolesino osetljiv, i poduhvatio se da u svetlosti svojih otkria reformie
medicinu, fiziku i biologiju. Od 1935. do 1939. godine
bavio se gotovo iskljiuivo istraivanjima u vezi sa
seksualinom energijom. On je javno izrazio svoj prezir prema poliitici, a potom je ono to je bilo bitno u
Frojdovim otikriima odbacio i zaimenio nekabvim kosmikim biologizmam. Njemu se inilo da napetost abdomena izraava nesvesne otpore, pa se stoga poduhvatio da neuroze lei jednom cudnom. tehnikom, to
jest vegetoterapijom, koja deluje na disanje i miie.
Uiskoro je poeo da se okruuje miikroskopima,
elektronisikim aparatima za uivecavanje sniimaika i da
priprema najrazliitije vxiste kultura mikroba. On je

176

an-Miel Plfnije

tada pre svega eleo da izdvoji seksualnti energiju

koju je manje-vie izjednaavao sa biolokom energijom.
Tu biolo&ku energiju ivotinje dobijaju preko
hrane. Poto se hrana sastoji od proteida, glueida i
lipoida, on je iz toga iaveo zakljuak da su ta jedinjenja nosioci bioloke energije, pa je potom poikuao
da napravi neku vrstu kulture od naminnica, mesa i
povrea, i da je posmatra pod miikroskopom. Tada je
sa zaprepaenjem u njoj otbrio mnotvo znnaca koja
su se pod objekitivom brzo kretala pod dejstvom snanih impulsa. Po njegovom miljenju, tu je mogla biti
u pitanju jedino bioloka energija, pa je stoga ta
zrnca sa biolokom energijom nazvao bionima. Rezultat tog svog otkria objavio je 1948. godine u ogledu
Die Bione.
Nepatrebno je naglaavati da ti bioni ne postoje,
i da je on pod mikroskapam u stvari bio spazio sitae
kapljice emulzije lipoida koje su se neprestano kretale
as u jednom, as u drugom pravcu (Braunovo kretanje). Ovo atkrie je, alost, samo prvo u dugom nizu njegovih otkria koja svedoe tome da
je Rajh postepano tonuo u jedan gotovo paranoini
delirijum.
itave dve godine on je prouavao te bione i
pokuavao da zainteresuje skandinavske biologe za
svoja otkrica. Oni su, kao to moemo da naslutimo,
ispoljili izvesnu uzdranast, to je samo raspalilo Rajhov gnev, tako da je on obasuo uvredama predstavnike
te zvanine nauke koji su ga prezirali. Rajh je uskoro
otkrio da se ti bioni pretvaraju u mikrobe, i da ivot
veno nastaje iz neoi-ganske materije. Usred X X veka
on je zastupao ueenje generatio spontanea. Nije ve-

'Vilhelm Rajh

177

rovatna prefcpostavka da su u to vreime Rajhove duhovne moei bile jo netaknute: svaki student medicine
zna da u vazduhu poistoje mikrobi, a Rajhovo objanjenje te injenice je smeno.
On je naposletiku otkrio i to da ti bioni mogu
da nastafnu i iz nekih minerala, iz zrnaca peska koja,
u stvari, nisu nita dmgo do zrnca suneve energije.
emu dalje da doputnjavamo ovu tunu sliku?
Uslkoro e se ova oitkriea vrsto povezati u jednom
savreno strukturisanom delirijumu.6 Da bi potvrdio
ispravnost svojih smenih teorija, on je koiistmisao
neverovatno sloene i pronicljivo smiljene aparate:
taiko je otkrio orgon, to jest energiju koja zrai iz
biona. Polazei od jednog potpuno izmiljenOg naela
koje je otkrivao u razmim vidovima, Rajh je izgradio
itavu jednu kosimoganiju. Po Rajhu, sva iva bia
sadre bione koji ih snabdevaju svojorn energijom,
to jest organam. Izvor te energije mogu biti zrnca
peska. Posle svoje smrti iva bia oslobadaju bione, i
oni se ponovo javljaju u vidu bakterija. Uzeemo slobodu da ovde ne govorimo svim ogledima kojima je
Rajh dokazao ispravnost tih otkria. Ovde nas, razume se, iznenaduje neverovatna koherentoost koju
je on uspevao da unese u te alosne budalatine.
Zbog nepoverenja sa kojim su biolozi i lekari
doekali ta okrica, Rajh je naposletku posumnjao
da je protiv njega organizovana zavera u itavom svetu,
6 Njegov delirijum bio je toliko koherentan da mu
je polo za da ga prenese ne samo na veliki broj
vidovnjaka u Sjedinjenim Dravama, nego jedino je
to komino u ovoj prii i na razne doktore fizike, hemije 'i medicirie koji su diplomirali na najuvenijim amerikim univerzitetima!

12 Vilhelm Rajh

an-Miel Plfnije

178

to jest da su se protiv njega udruili naeisti, komunisti, psihijatri i nauanici iz svih graina nauke. Svoju
udesnu radou sposobnost i imo rasudivanja Rajh de
od tada pa nadalje potpuino nekoriisno usmeriti na
dokazivanje ispravnosti svojih otkria poonou sve
udnijih ogleda. Iz njih emo izdvojiti samo jedan elemenat, iz ikoga se odliono vidi kakve su prirode bila
istraivamja koja je Rajh vrio posledmjih godina svog
ivota, sve dok ga sud nije bio osudio na zatvor: re
je bioelektrionoj prirodi libida.
*

U vreme kada je boravio u Danskoj, Rajh je mislio da je otkrio jediniau biosekisualne energije, to jest
bion. On je itada preduzeo da dokae kaiko seksualna
energija poiiva na elektricitetu.
Jo poetkom ovoga veka Tarhanov i Feragut su
bili otikrili psihogalvanski fenomen (promena u elesktrinom potencijalu koe pod uticajem uzbuenja).
Polazeei od jedne stvame pojave Rajh je izgradio itavu teoriju, ija je naimena bila da omogui merenje
seksuailnog zadovoljstva!
Uz pomo asistenta iz laboratorije Fiziolokog instituita u Oslu, on je Jsonstruisao aparat za merenje
elektrionih naboja na itavom telu. Ogledi sa tim aparatoim trajali su dve godine, a plod toga rada predstavlja studija Experimentelle Ergebnisse ber die
elektrische Funktion von Sexualitt (1937). Rajh u njoj
konstatuje da erogene zone, to jest usne, jeziik, penis, gruidi i s'luzokoa vagkie imaju promenljiv eleiktrini poteneijal. U svakoj erogenoj zoni sa poveanjem elektrinog potencijala uvek je raslo i seiksualno

Vilhelm

Rajh

179

zadovoljstvo. Njegova knjiga Funkcija orgazma, koja je

spoma ali puna novih zaipaanja i koja je privukla
panju Frojda i Abrahama, pretvorila se u novoj amerikoj verziji u meavinu stvarnih pojava i delirinih
tema koje se esto ne mogu razluiti jedne od dmgih.
Rajh je u njoj izloio zaikljiuke svojih istraivanja obavljenih na kulturama biona i proizvodu njihovog zraeenja, orgonu. On kae da se bioni mogu
dobi'ti iz zmaca pesika, koji predstaVljaju zmca u kojima je uhvaena suneva energija. Polazei od tog
ubeenja, Rajh je pokuao da izdvoji tu energiju, koja
je poela da dobija kosmike razimere.
Postojanje energije orgona xnoze se dokazati vizuelno, termiki i elektroskopski
na zemljinom tlu, u atmosferi i u organizmima biljaka i ivotinija. Svetlucanje na
nebeskom svodu, koje mnogi fiziari pripisuju zemljinom magnetizmu, i svetlucanje
zvezda predstavljaju neposrednu posledicu
kretanja atmosferskog orgona. Eleiktro-magnetsike bore koje remete rad elektrinih
aparata u asovima pojaane aktivnosti sunevih pega, takode predstavljaju, to se eksperimentaJno moe dokazati, posiledicu
energije atmosferslkog orgona. Sve do sada
ta energija se mogla otkriti jedino u elektro-magnetskim poremeajiima.
Rajh je dodao jo i sledee:
Orgon je plave ili siivoplave boje. Polo nam je za rukom da u naoj laborato12*

an-Miei Palmije

180

riji akumuliemo atmpsferski organ u ratima koje smo namitp konstruisali za

taj ogled. Kada se ti aparati naroito podese, on da u njima nagomilani orgon postaje vidljiv.1
ta bismo jo mogli da dodamo ovakvkn tvrdnjama? Uskoro de Rajh pristupiti nizu ogleda koji e
posredno dovesti do njegovog hapanja. Poto je otkrio da metali mogu da reflektuju orgon, Rajh se pduhvatio konstruisanja saniduka u kojima bi se on mogap ouvati. Tako je doao na zamisao kanistruisainju
aikumuiatora orgona zbog kojih e ga amerika policija naposletku uhapsiti.
Tada je jedan dogadaj usmerio njegov ivot u
novpm pravcu: jedan ameriki lekar, dr Teodor P.
Volf, pozvao je Rajha da doe u Sjedkijene Drave.
Bila je to za Rajha neoekiivana srena priliika, jer je
medicinska lampa ve bila poela estoko da ga napada (kratko vreme pre toga m je bio izjavio da je
pronaao mogunost izleenja pomou orgona).
1939. godine, on je napuistio Evrapu da se u nju
nikada vise ne vrati.

La fonction de l'orgasme, p. 297.

VI
OSNIVANJE

INSTITUTA

ZA

ORGON

TEORIJA ORGAZMA
Moe izgledati udno to tek sada iziaemo tu teoriju koja po miljenju mnogih predstavlja ono to je
najznaajnije u opusu Vilhelma Rajha. Naina se, meuitim, ini da on predstavlja njegovu najslabiju taku i najsporniji elemanat, deo koji de postati podloga
delirijuma kome je naposletku podlegao.
Tu teoriju Rajh je u dva maha ialoio, i to ne na
isti nain: prvi put u prvoj, na nemakom jeziku napisanoj verziji dela Funkcija orgazma, koje je poklonio Frojdu za roendan, a drugi put i to je jedina
danas poznata verzija tog. dela u preradenoj verziji nemakog izdanja, koja je u Sjedinjenim Dravama
objavljiyana 1942; 1948, i 1961. godine, i proirena
svakoja:kim umecima u kojima Rajh govori istorijatu svojih otkria i konsekvencijama svoje teorije.
Ako se za verziju na nemaelkam moe rei da
zbog novih perspektiva koje otvara predstavlja zaiimljivo i veoma podsticajno analitiko delo, tl amefickoj
verziji otkrivamo naka biologistika tumaanja u kojima je, na nasreu, oigledan uticaj delirijuma u koji
je Rajh bio zapao poslednjim godisnama svog ivota.
Zdi-uivi obe te verzije, ptradicfem e da t
ouvenu teoriju gotovo potpuno prikacmo.

an-Miel Plfnije

182
a)

Kliniki

snovi

Decembra 1920. godine Forojd je uputio Rajhu

jednog studenta koji je patio od qpsesivne neuroze.
Rajh ga je bezuispeno leio sve dolk jednog dana nije
izala na videlo jedna njegova rodoskvrna pomisao.
Njegov pacijent je pribegao mastunbaciji i taiko doiveo zavrsno seksualno zadovoljstvo. Odmah posle toga simptami neuroze su bill iezli. Poto je proanalizovao za mastiurbaciju vezano oseanje krivice, taj bolesnik je posle devetomesenog leenja izgledao konano izleen.
Iste godine Rajh je leio jednog kelnera koji je
bio nesposoban da polno opti Zbog potpunog izostajanja erekcije. Naposletku mu je polo za da otkrije itraumu koja je izazvala tu neurozu: taj pacijent
je u ranom detinjistvu prisustvovao jednom porodaju
svoje majke. On se tada bio uplaio i u njegovoj svesti krv je ostala vezana za ensike polne organe. Rajh
je otkrio tom bolesniku uzrak njegove neuroze, ali je
ovaj i dalje ostao impatentan.
Zakljuci avih dveju analiza izgledali su zadovoljavajui. Meutim, Rajh nije mogao da prihvati zaMjuke koji su proisticali iz Frojdovih teorija: ako je
znaenje datog simptoma bilo rasvetljeno, zato onda
on ne iezava posle toga? Tako je Rajh naposletku
postavio pitanje od isutiniskog znaaja: ta je kod neurotiara poremeoeno ako ne genitalna seksualnost?
Koliko ona doprinasi javljanju simptoma neuroze?
Rajh je posle izrvesnag vremena poeo potpuno da prenebregava ulogu doivljaja iz detinjstva usredsredujui se iskijucivo na prouavanje poremeaja u genitalmosti. Frojd je tvndio da uzrak neuroze uvek treba

'Vilhelm Rajh

183

traiti u pacijentovoj seksualnosti, ali on je pod tim

podrazumevao i sve njegove afektivno obojene doivljaje iz detinjstva, a ne samo seksualnost odrasle osobe. Rajh, je paik, smatrao da je neuroza posledica poremeaja u seksualnosti odrasle osobe. Jednom reju,
on je sve psihoneuroze svodio na aiktualne neuroze,
mada u ovoj poslednjoj kategoriji neuroza i doivljaji
iz detinjstva igraju izvesnu ulogu.
U svojoj prepiisci sa Flisom Frojd je ve bio jasno istakao tu razliku. U abtualnim neurozama seksualnost je, kao i u psihoneurozama (u sluajevima histerije, opsesivne neuroze, ifobije), uzrok neurationog poremeaja, aili ,t nije delovao sloeni mehanizam inhibicija
i potiskivanja vezanih za doMjaje iz detinjstva. Frojd
je smatrao da se aktualne neuroze (hipohondrija, neurastenija, anksiozna neuroza) mogu objasniti poremeajem u seksualnosti odrasle osobe, i da se, prema tome, neuroza moe izleiti potpunim preObraajam pacijentovog sksualnog ivota. Oigledno je da ovo razdvajanje niikako nije bilo vrlo strogo. Amksiozna neuroza mogla se ukazati kao zajednika podloga svih
psihoneuroza, dok, s druge strane, doivljaji iz detinjstva igraju znaajnu uloigu u aktualnim neurozama. Medutim, po Rajhovom miljeaju, ti doiviljaji iz detinjstva deluju samo kao stavovi karaktera, koji spreoavaju genitalni seksualni ivot. Ovaj primait koji je
Rajh pripisivao genitalnosti nije bio u skladu sa Frojdoviim tezama ali ga je Rajh zamimiljivo tumaio. Jo
1923. godine on je bio formulisao tu teoriju orgazma.
Malo kasnije on je tvrdio da procenjivanje genitalnosti predstavlja ispravno merilo u prognozi i leenju.
tvrdnja nije bila potpuno pogrena, ali je, s dimge
strane, bila veoma dvosmislena.

an-Miel Palmije

184

Polazeei od tih jo dosta neodreenih shvatanja,

Rajh e usikoro razraditi gorostasinu teoriju Funkciji orgazma, koja e u njegovom delu neprestamo dobijati sve znaajinije mesto.
Postavlj'ajui svojim pacijentima vrlo precina pitanja njihovom seksualnom ivotu, on je kod svih
otkrio poremeaj u geniitalnosti (ftigidnost, impotenciju), i iz toga izvukao zakljuak da nesposobnost da
se doivi orgazam nije posledica neuroze, ve njen
stvarni uzrok. Sekisualna energija koja je ostala bez
oduke postae u Rajhovim oiima jedini izvor svih
neurotinih poremeaja. On se poduhvatio da rasvetli
jedan pojam kome je u analitiekoj teoriji pridavan
vrlo mali znaaj, to jest pojm orgastieke moi.
b)

Orgastic

mo

arko je prvi bio izjavi pred Firojdom da, kada

lekar otkrije kod neke ene teke neurotiene simptome,
uvek treba da usredsredi svoju panju na njen seksualni ivot. Rajh je tu tvrdnju prihvatao kao tanu: Po
mom miljenju, svaki onaj je uspeo da sacva mlo
prirodnosti zna da neurotiari pate od sank jedne
boljike: potpunog i stainog odsustva seksualnog zadovoljstva.1 Sve paeijentkinje koje je on leio nikaiko
nisu mogle da doive vaginalni orgazam, dok je 60%
70% njegovih paeijenata patilo od poremeaja u
erekeiji ili, , od prenane ejakulacije. ta je mogla
da znai ta njihova nemoe da doive orgazam? Rajh
1

La Fonction de l'orgsntey p. 85.

'Vilhelm Rajh

185

je poeo da prouava taj poremeaj, je pridavao najveeu vanost:

Prouavanj e tog poremeaja i dalje
predstavlja sredinji klinioki problem u
seksuailnoj elkonomiji, i ,ni izdaleka nije privedeno ikrajiu. U iseksualnoj ekonomiji ono
irna najvei znaaj, ba ikao to prouavanje
Edipovog kompleksa ima najvei znaaj u
psihoanaliizi. Onaj koji ne shvati u potpunosti taj poremeaj nikada nee moi da
buide smatran stranjakom za pitanje seksualne ekonomije.2
Tu orgastieku imo Rajh je ovako definisao:
Orgastika mo jeste sposobnost jedine
osobe da se potpumo prepusti plimi bioloke energije, sposobnost da se pomou nevoljinih skupljanja i oputanja miia koji
izazivaju oseaj telesne prijatniosti do kraja
rastereti celoikupnog seksulnog nadraaja
koji nosi u sebi. Nijedna neurotina osoba
nema tu mo. Poslediea te injeinice jeste
da ogromina veina ljudi pati od karaikterne neuroze.3
Sva sloena Frojdova teorija libida taiko je svedena na tvrdnjiu da postoji nekakva neodreena plima
bioloke neutra'lne energije. uiproeavamja poslajae
kod Rajha sve brojnija. On je pravio svakojaike dija2
3

Op. cit., p. 8586.

Op. cit., p. 85.

t'

an-Miel Palmije

186

grame da bi prikazao tu orgastilku mod koju je pokuao i eksperimentalno da proui, ime je nagovestio
itav niz istraivanja koja e kasnije biti preduzeta u
Sjedinjenim Dravama, i od kojih su najpoznatija
Kranhauzenova. Ubrzo zatim, Rajh je poeo da prouava reakcije koe na najrazliitije nadraaje: tako
je uporeivao krivulje nadraaja izazvanog na usnoj
sluzokoi poljupeem... ili solju. Na poslednjim stranicama dela Funkcija orgazma skupiljeno je nekoliko
tih alosnih shema.
)

Seksualna

staza

Poremeaj genitalnosti nije, dakle, presma Rajhovoj teoriji, posledica neuroze, ve njen uzrolk. Da bi
objasnio geneziu neurotinog poremeaja, on uivodi pojam seksualne staze.
Svaki psihiki poremeaj podrazumeva postojanje jednog jezgra inhibiraine energije koje je nastalo
zbog poremeaja u doivljavanju orgastikog zadovoljstva. Izvor energije sa koga se neuroza napaja nalazi
se u onom intervalu izmedu nagomilavanja i pranjenja
selosualne energije. To stalno prisiustvo neutroene seksualne energije pothranjuje kod neurotine osobe simptome njene neuroze. Prema tome, seksualna staza
predstavlja bloikiranje te energije. Sam neurotieni sukob nije nita dnugo do poremeaj u toj seksualnoj
energiji, a i Edipovom kompleksu Rajh govori sa
stanovita seksualne energije.
Ali kako da se shvati sama ta energija? Rajh e
prediuzeti niz besmislenih oglleda da bi otkrio njenu
prirodu. Sada izlazimo iz oblasti analitioke teorije da

187

'Vilhelm Rajh

bismo razmotrili jednu vrstu monomanije od koje se

Rajh vise nikada nee oslobodiiti.
d)

Pukotina

po dru

v e g et at iv no g

1933. godine Rajh je u Kopenhagenu leio jednog

pacijenta koji nikako nije hteo da postane svestan svojih pasivmih homoseksualnih fantazija. Kod tod pacijenta bili su veoma izraziti psihosomatslki simptomi
neuroze. Rajh je bio ubeen da je tu posredi inhibitorno delovanje miia, jer je smatrao da seksualnu
energiju moe da blokira hroniina zategnutost miia.
Oklop karaktera koji je bio prouio u svojoj knjizi
Charakternanalyse (1933) on je sada poistovetio sa
miinim oMqpom. Tom oklopu se navodno suprotstavljaju vegetativne struje, neto to je isto toliko
tajanstveno kolilko i ona fluidna telaca koja su, kako
je to Dekart tvrdio, nosioci ivotnih fimkcija u organizmu. Rajh je uskoro otkrio da te vegetativne struje obrazuju orgon, koji predstavlja bioelekltrinu pojavu, pa de od tada on u orgazmu videti jedan fenomen
elektrinog pranjenja. Sva ta otkria Rajh je saeto opisao u radu Der Urgegensatz des vegetativen
Leben.
Polazei od tih konstatacija, Rajh je izgradio
veoma sloeniu teoriju leenju tih otpora, koju je
nazvao analitika vegetoterapija karaktera, iji je zadatk bio da omogui razbijanje tog miionog oklopa.
Definicija neuroze koju je an tada dao poikazuje koliko se bio udaljio ad Fiiojda: po njoj neuroza vise ne
predstavlja posledicu potisikivanjja, inhibicija i zabrana
koji dovode do javljanja njenih simptoma, ve je iz-

an-Miel Plfnije

188

raz hroninog poremeaja vegetativne ravnotee i prirodne polkretljivosti. Rajh je tada izjedneio psihiku
stnuikturu sa izvesnom biofiziekom strakturom.
Po njegovom miljenj.u, svi neuirotini bolesnici
bez ijednog izuzetka pate od tonike kontrakcije dijafragme, to se ispoljava u njihovom plitkom i isprekidaiiom disaiiju.
Tehnika leenja koju je on izumeo sastojala se
u tme da e otkfije mesto gde dolazi do inhibicije
orgastikih refleksa, i potom podvrgne pritisku, posle ega je organizam sm od sebe potpuno vaspostavljao taj inhibirani refleks. Rajh je smatrao da je
primenjujui jednu vrstu gimnastike disamja, to jest
vrei pritisaik na gornji deo trbuha, otkrio metod indikovanja orgastikog refleksa^. Tako izlazi da se itavo njegovo teorijsko delo naposletku svelo na to nastrano shvatanje po kme je seksualnost po svojoj prirodi bielekitriona, shvatanje feoje e kod njega sve
vie i vie dobijati vid neega to nama nikakve veze
sa rznimom.
Institut

za or g on i
Hristovo

Umorstvo

Nesrea je u. tome to je Rajh bio pfeziran u

vreme kada je bio prvi marksist, koji je hteo da
d novu i revoleioiirnu diffiefiziji psihoanalizi, a uvaavan onda kada je vee potpuno bio zahvaen delirijmom.
ovek koji je doao u Sjedinjene OraVe nije vie
bio nj sjjni Frojdo,v sistent, stnivac SEXPOL-a,
vee blesnik krne se rauim sve vie iutio. Amerikan-

'Vilhelm Rajh

189

ci su ga, meutiim, primili kao jednog od velikih nemaokih nauinika jevrejskog porekla koji su izbegli iz
svoje zemlje, i bili su sreni to mogu da ukau gostoprimstvo tarn nekadanjem Frojdovom ueniiku. Mnogi od tih nauonika ve su bili primljeni srdano, a i
sa izvesnom raunicom. Rajh je doiveo istu sudbinu.
Od 1939. do 1941. godine on je predavao na New
School for Social Research u Njujorku. On je pobudio izvanredno interesovainje, i zatim okupio sebe
malu grupu fanatinih uanika, koji su, bez suimnje,
i sami bili malo poremeeni, i koje je on u bukvalnam
smislu rei bio opsenio.
Pomou. sredistava sakupljenih sa raznih strana,
on je osnovao izdavadku kueu Orgone Institute Press
i asopis Organe Energy Bulletin, koji su, u stvari,
predstavljali karikatumu nekadanjeg SEXPLVELAG-a.
Uskoro je ugledni lekar dr Volf preveo na engleski
Rajhova dela, koja je njihov autor preraiivao i menjao prema trenutnom stanju svoga delirijiuna i u
skladu sa svojim novim otkriima. Genijaine ideje
na koje je bio doao u vreme ikada je iveo i radio u
eu i Berlinu u poslednjim njegovim delima potpuno se gube u jednom maglovitom i biolokom kontekstu. Da biismo ponovo otkrili onu blistavost iz njegovih prvih dela, trebalo bi da najpre razderemo taj od
biologisitikih i delirinih predstava sainjen omota.
Tih godina Rajh je pokuao da zainteresuje Ajntajna za svoj a otkria, ali je slavni nauniik brzo
uvideo da ima posla sa duevno poremeenim ovekom.4 Sve ono to e Rajh posle toga napisati nema
4

op. cit.

Ispor. Michel Cattier, Vie et OEuvres de W. Reich,

190

an-Miel Plfnije

skoro nikkvog znaaja. Njegova oholost je postala

ogromna, neiizmerna, patoloka. Vreao je one koji su
mu protivreili, sebi je govorio tanam punim divljenja, u treem lieu, divib se sopstvenoj genijalnosti
i sam sebe uporeivao sa Dairvinom, Nieoim, Frojdom
i Lenjinom. U sitvari je smatrao da je u sebi spojio
sve to je njih odlikovalo. udno izgleda jedino injenica da je uspeo da stekine toliko sledbenika: moemo,
razume se, da shvatimo da je njegova patoloka linost oarala sve psihopate sa kojima se sreo, ali kako
da objasnimo ekijenieu da su doiktori nauka jemili
svojim ugledom za vaijainost njegovog naunog dela?
Kako je mogjuno da jo na prvi pogled nisu videli
da knaju posla sa duevno bolesnim ovekom? To za
nas ostaje neobjanjiivo.
1942. godine Rajh i njegovi sledbenici kupili su u
blizini amerike granice veliki kompleks zemlje i na
njemu sagradili dinovsku laboratoriju. Dovoljno je pogledati nefcoliko fotografija tih positrojenja, pa da oveku dah zastane u gmdima. Rajh je bio uspeo da
postavi neshvatljivo sloene aparate za hvatanje Organa iz atmosifere. Qgledi koje je poeo da vri do'kazuju da je ve u to vreme bio potpuno izgubio razurn.
Rajh je od tada svuida video orgon: na nebu, u
oblacima, u moru. Polarne zore i spiralne magline
predstavljaju, po njegovom miljenju, samo struje Organa koje se sitapaju u lcosmiokom orgazmu. On je
malo zatim izjeclnaio Boga s Organam i Eterom. To
nas neodoljivo podseca na delirini si&tem predsednika
rebera kome je Frojd posvetio jednu izvanrednu ana-

'Vilhelm Rajh

191

lizu.5 Rajh je poeeo da dok amje da opta gravitacija

ne postoji, i da planete, zvezde, pa ak i samo Sunce
lebde u okeanu orgona. On prouava uragane na osnovu avionskih snimaka, i poikazuje da siu i oni posledica delovanija orgona.
Najudnije je to tio Rajh nikako nije sm vrio
te oglede, ve je bio okruen velikim brojem odueviljanih sledbeniika koji su verovali da pred sobam
imaju jo nepriznatog genija. Oni su mu pomagali da
izvede razne oglede, od kojih su se neki mogli i dramaticno zavriti. Tako je Rajh bio kupio izvesnu koliinu radijuma da bi ispitao njegovo dejstvo na origon.
Prilikom tih ispitivanja nekoliko njegovih saradnilka je,
kao to je itallac to ve naslutio, moralo biti hi too
preneto u bolniou zbog toga to su bili opasno
ozraeeni.
U to vrame Rajh je napisao knjigu The Murder
of Christ (Umorstvo Hristovo), iz koje se jasno vidi
da se bio poistovetio sa Isusom Bristom. Ta knjiga je
dosta nerazumljiva, ali ima izvesnu dra. U njoj su
naporedo date razne teorijislke i istorijske analize, pesme u piozi i dijatribe protiv politikanata i orvenih
faista. Jedno poglavlje posveeno je bioenergetskom
znaenju istine. Rajh u njoj poistoveuje Boga sa
tvorcem energije orgona, pa ak i sa samim orgonom.
Istina po njemu predstavlja emanaciju orgona. oveka zbunjuje zanimanje koje su Amerikanci pokazali za tu bnjigu: ona je ipak doivela tri izdanja.
Ovo poslednje Rajhovo delo svedoi da je njegova misao bila potpuno potonula u jedae paranoini
5 Freud, Cinq psychanalyses, P. U. F. zapaanja jednom sluaju paranoje.

Zan-Miet Palmije

192

delirijum kosmikih razmera. Tu vise nije re ni

Marksu, ni Frojdu, ve Hristu koji je prikazan kao
nekakva isikitnica kao prorok na orgonu zasnovane istine, osniva jedne erotske religije, koga su orveni faisrti gotovo umorili.
Villo je verovatna pretpostavka da je Rajh mogao napisati jo nrnogo Slinih iknjiga, ali jedan dogadaj je uskoro preikinuo taj neobini ivotni put i oterao ga u grob.
su da

i hapenj

V ilhelma

Rajha

Da bismo dali vernu sliku poslednjih godina ivota Viihelma Rajha, posluili smo se u Sjedinjenim
Dravama objavljenom knjigom Selected Writings. An
Introduction to orgonomy6, koja sadri nekoliko dokumemata u vezi sa procesom koji je protiv njega bio
paveden pred jednim aimerikim sudom.
Cim je stigao u Sjedinjene Drave, Rajh je prijavio kao svoj patent akumulator orgona (Orgone Energy
Accumulator), koji je bio namenjan leenju neurotinih bolesnika koj i ne mogu da doive orgazam pomou
orgona nagomilainog u rezervoaru.
To je, u stvari, bila metalna, drvetom obloena
kabina u ikoju se pacijent smetao. Poto se odbijao
njene metalne zidove, orgon se skupljao u tom aparaitu, a zatim prodirao u pacijentovo telo. Uskoro je
Rajh poeo da objanjava kako pomou svojih aparata moe da izlei i rak i shizofreniju. Na taj nain
6 The Nooday Press. Farrar, Strauss and Cudahy,
New York, 1961.

'Vilhelm Rajh

193

ostvareni prihod odmah je bivao ulagan u istraivanja i nove oglede. Tim poduhvatam Rajh svakako nije nameravao niikoga da prevari. Njegovi akumulatori orgona postigli su munjevit uspeh: pomivali su ih ljudi iz svih krajeva Sjedinjenih Drava, iz
Evrope, pa ak i iz Palestine. Rajh je stvarno bio ubeden u to da oni nepobitno doprinose izleenju bolesnika.
Na nesreou po njega, Federal Food and Drjug
Administration7 imala je tim akumulatorima neto
drukije miljenje koje mu je usikor i saoptila. Poto
je nakolilko stmnjaka izrazilo svoju sumnju u efiikasno delovanje tog udesnog aparata, ona je reila da
povede istragu. Taiko se otkrio da je pronalaza tih
aparata izvesni doktor Vilhelm Rajh, direktor Instituta za orgon, koji se nalazi u blizini ameriko-kanadske granice. Kada su ga imspetktori posetili, Rajh im je
objasnio nain rada tih aparata i udesna otkria do
kojih je doao u oblasti bilogije. Iz te posete oni su
se vratili dosta neodluoni. Saradnici raznih nauonih
instituta kojiima je bio poveren zadatak da ispitaju
te akumulatore orgonske energije izrieito su izjavili da
u njima nisu otikrili ni najmanji trag energije, i da
orgon ne postoji. Prema tome, njihov pronalaza nije
nita drugo do obina varalica.
Rajh je taiko doao pod udar amerikih zakona.
Poto je tu bio u pitanju bivi komunist, bilo je oeigledno da ameriko pravosue nee tako lako ispustiti taj plen. On je optuen za prevaru i podvalu, i
7 U Sjedinjenim Dravama kontrola farmaceutskih
proizvoda i otkrivanje prevara povereni su pomenutoj ustanovi.

13 Vilhelm Rajh

Zan-Miel Palmije

194

naloeno je da doe pred sud. Rajh je na tu

optuzbu odgovorio pismom upueenim 25. februara 1954.
godine, u kome je objasnio da se njegovo otkrie zasniva na prirodnim zakonima, i da nije njegovo da sudi tome da su njegova otkaria u skladu sa zakonom. Tu je u pitanju jedna nauna istina, i pravosude
nama nikakvu mo nad njom. Ni on sm nije u stanju
da zaustavi njeno irenje. Svome pismu on je prikljuio estotou optubu protiv Food and Drug Administration i dosita zbilkan prikaz svojih radova. Sudska presuda je bila surova. Dravmi sud je naredio Rajhu:
1) Da povuee iz prodaje svoje akuaxiulatore i da
ih uniti;
2) Da spali sve tekstove i dokumanta njihovoj
proizvodnji i upotrebi;
3) Da povue iz prodaje SVE svoje knjige, jer
e njihova prodaja ubudue biti zabranjena na itavoj teritoriji Sjedinjenih Drava.
Ovakva presuda je bila neobjanjiva. Amerika
vlada je, svakako, bila u pravu to je zabranila dalju
prodaju tih akumulatora orgona, jer je, pravniekim
jezikom reeno, tu bila u pitanju prevara bez predumisljaja. Ali zato je zabranila prodaju svih njegovih
knjiga? Veina njih se uopte nije odnosila na proizvodnju tog kobnog aparata. Zato je zabranila knjige
Seksualna revolucija i Masovna psihologija faizma?
Da bismo shvatili ovako strogu presuidu, moramo
voditi raeuna politikoj klimi koja je u to vreme
vladala u Sjedinjenim Dravama: bio je otpoeo lov
na vetice.8 Kao nemaki komunista, Rajh ba nije
8

Witch hauting.

195

Vilhelm Rajh

izazivao simpatiju. Cak i aiko se bio odrekao svojih politiokih ubedenja, njegova kritika razmih institucija i
porodice nije se mogla dopadati Amerikancima.
Afera Orgone Energy Accumulator posluila je i kao izgovor da se prekine aktivnost koja je
bila ocenjena kao opasna.
Na nesreu, Rajh uopste nije shvatio koililko je
takva presuda ozbiljna i nimalo se nije obazirao na
odluku suda. Maja 1956. godine sud je pokrenu nov
postupak i optuio ga jo i za uvredu suda. Rajh je
bio osuden na dve godine zatvora, iako je poricao svoju krivicu, a njegova asistentkinja na godinu dana. Rajhova fondacija morala je da plati novanu kaznu u
iznosu od 10.000 dolara. Prodaja Rajhovih knjiga bila
je zabranjena, primerci asopisa koji je bio pokrenuo
spaljeni, a akumulatori orgona uniteni u prisustvu
slubenika F. F. D. A.
*
*

11. marta 1957. godine Vilhelm Rajh je bio zatvoren u federaini zatvor u Luisburgu (Pensilvanija).
Umro je 3. novembra 1957. godine, osam meseci
posle dolaska u zatvor.

13*

SADRAJ

PREDGOVOR
I

GODINE PROVEDENEU BECU

Od seksologije do psihoanalize
Susret sa Frojdom
Rajh i becki psihoanalitieki pokret
Jedno problemationo razradivanje

15
22
26
41

II MARKSIZAM I PSIHOANALIZA
Isbustva sa beke poliklinilke
Uzroci neuroza i beda
Debata delu Nelagodnost kulturi

47
58
66

III DRUTVENO POREKLO POTISKIVANJA

SEKSUALNOG NAGONA
Drama Pera Ginta
91
Autoritarna porodica kao aparat za vaspitavanje

96
Kritika seksualnog morala 103
Prostitucija i vanbrani odnosi 112
Pobaaj 113
IV

SEXPOL
Jedna .revolucionarna zamisao
117
Rajh i organizacija Komunistike omladine
Nemake 124
Dva iskljuenja 136

V NA PUTU PREMA IZGNANSTVU

Susret sa nacizmom
Izgnanstvo

Verovatma patoloka evolucija
VI

161
168
171

OSNIVANJE INSTITUTA ZA ORGON

Teorija orgazma
Institut za orgon i Umorstvo Hristovo
Osuda i hapenje Vilhdlma Rajha

181
188
192

an-Miel Palmije

VILHELM RAJH
*
Izdava: Beogradski izdavako-grafiki zavod
Bulevar vojvode Miia 17, Beograd
*
Za izdavaa: Duan Popovi, generalni direktor
*

Tira: 4.000 primeraka

*
Stampa: Novi dani, Beograd