w

w
w

s
r
.
d
a
r
i
k

w
w
w

r
i
k
s
ar

s
r
.
ad

n
i
m
e

Sadraj:

w.s

e
s
.
w

POJAM ELEKTRONSKE UPRAVE3

ww

ww

SERVISI ELEKTRONSKE UPRAVE..4

PRAVNI OKVIR E-UPRAVE U EVROPSKIM ZEMLJAMA..5

s
r
.
d
ir a

s
r
.
d
ira

PRAVNI OKVIR E-UPRAVE U SRBIJI..8

k
s
r
ina

LITERATURA.11

ww

m
e
s
w.

s
r
.
d
a
r
i
k

e
s
.
w

ww
s
r
.
ad

r
i
k
s
ar

n
i
m
.se

w
w
w

s
r
.
d
kira

ww
s
r
.
d
kira

s
r
a
in

m
e
s
w.

e
s
.
ww

ww

s
r
.
d

kira

e
s
.
w

s
r
.
ad

r
i
k
s
ar

w
w
w

s
r
.
d
a
r
i
k

w
w
w
r
i
k
s
ar

s
r
.
ad

n
i
m
.se

POJAM ELEKTRONSKE UPRAVE

w
w
w

e
s
.
w

ww

Sve vea upotreba interneta i informacionih i komunikacionih tehnologija danas

omoguuje i efikasniji rad javne uprave. Dostupnost informacija na daljinu i pruanja
javnih usluga (izdavanje raznih vrsta dozvola, dokumenata, prijava, itd.) on-line putem
omoguava "otvaranje" uprave prema graanima i omoguava novi vid kvaliteta javnih
usluga. Ovi potencijali novih informacionih tehnologija omoguili su mnogim vladama
da razviju koncep e-uprave. Veina vlada danas u svetu distribuiraju informacije putem
web strana, izgrauju svoje digitalne baze podataka i pruaju usluge on-line putem.

s
r
.
d
ir a

s
r
.
d
ira

k
s
r
ina

Svetska banka definie e-upravu kao upotrebu informacione tehnologije (kao to su

kompjuterske mree, internet, mobilne kompjuterske mree) od strane vladinih agencija u
cilju promene odnosa sa graanima, kompanijama, i drugim delovima vlade. Te
tehnologije slue za postizanje: bolje isporuke vladinih usluga graanima, unapreenja
interakcije sa biznis kompanijama i industrijom, bolje dostupnosti informacija graanima,
ili efikasnije upravljanje vladom.

ww

m
e
s
w.

e
s
.
w

ww

Ujedinjene nacije definiu e-upravu kao kapacitet i volju javnog sektora da razvije
upotrebu informaciono komunikacionih tehnologija u cilju unapreenja pruanja usluga
graanima.

s
r
.
d
a
r
i
k

s
r
.
ad

U okviru Evropske unije "euprava" se definie kao "upotreba informacionokomunikacionih tehnologija, a naroito upotreba interneta kao instrumenata za postizanje
bolje uprave." U Evropskoj uniji se smatra da e-uprava treba da bude vie zasnovana na
znanju, okrenuta korisnicima, distribuirana i umreena, a da u svojoj sutini predstavlja
modernizaciju i reformu javne uprave i stvaranje informacionog drutva. E-uprava je
segment reforme javnog sektora. U planovima razvoja Evropske unije za narednih 10
godina e-uprava zauzima znaajno mesto kao alat za stvaranje bolje uprave, u najirem
smislu, kako bi se modernizovale institucije i procesi i stvorilo adekvatno okruenje i
ljudski resursi u javnoj upravi kako bi se postigla bolja uprava i uvealo javno dobro.
Javnim dobrom se smatra vrednost stvorena od strane uprave pruanjem usluga,
donoenjem zakona i propisa, i drugim aktivnostima.

r
i
k
s
ar

n
i
m
.se

w
w
w

s
r
.
d
kira

e
s
.
w

ww

s
r
.
d
kira

Prema nekim naim autorima elektronska uprava je "realnost koja se sastoji u upotrebi
informacione i komunikacione tehnologije u svim aktivnostima javne i politike uprave
ime se javna uprava transformie u slubu za potrebe graana.1

s
r
a
in

E-uprava se moe definisati i kao celina koja obuhvata tri vrste odnosa:

m
e
s
w.

ww

Predrag Dimitrijevi, Elektronska vlada (E-Government), Pravni ivot, br. 9/2001, str. 684.

kira

s
r
.
d

s
r
.
ad

r
i
k
s
ar

e
s
.
ww

w
3

w
w
w

s
r
.
d
a
r
i
k

w
w
w
r
i
k
s
ar

s
r
.
ad

1. Uprave i graana (G2C) - omoguava graanima direktno pristupanje vladinim

informacijama i servisima sa bilo kog mesta upotrebom razliitih kanala komunikacije.

n
i
m
.se

e
s
.
w

2. Uprave i kompanija (G2B) - omoguava interakciju izmeu vlade i privatnog sektora

online putem i tako se smanjuje i uproava proces regulacije, i postie vea
konkurentnost kompanija.

w
w
w

ww

3. Uprave i same uprave (G2G) - efikasno pruanje usluga zavisi od razliitih delova
vlade i od podeljenih nadlenosti pa je ultimativni cilj e-uprave jedna taka pristupa vladi
to zahteva saradnju razliitih delova vlade i sa njima povezanih agencija, zajedniko
korienje baza podataka i resursa radi poveanja efikasnosti i efektivnosti.

s
r
.
d
ir a

s
r
.
d
a
SERVISI ELEKTRONSKEiUPRAVE
r
k
s
r
a
n
i
m
e
e
s
s
.
.
w
w
w
w
w
w

Servisi e-uprave namenjeni graanima su: 1. Prijava poreza, 2. Pomo u traenju posla, 3.
Socijalna pomo (za nezaposlene, dodaci za porodice, medicinska nega, studentski
krediti i stipendije), 4. Lina dokumenta (paso, lina karta i vozaka dozvola), 5.
Registracija automobila (novih i korienih), 6. Dobijanje graevinske dozvole, 7. Prijave
policiji (npr: krae, i sl.), 8. Javne biblioteke (uvid u katalog, pretraivanje), 9. Izvodi iz
matinih knjiga (roeni, venani, umrli, dravljanstvo, prebivalite itd.), 10. Prijava i upis
u oblasti obrazovanja, 11. Prijava promene adrese, i 12. Zdravstveni servisi (saveti,
zakazivanje pregleda i sl.). Naravno da se sa navedenih 12 vrsta usluga ne okonava
ukupan spisak usluga koje se pruaju graanima u okviru e-uprave. Ovih 12 su
najkarakteristinije i predstavljaju osnov za uvoenje e-uprave, a ukupan broj usluga koje
se pruaju graanima, a koje e-uprava obuhvata, zapravo se poklapa i proistie iz
ukupnosti nadlenosti centralnih i lokalnih organa uprave.

s
r
.
d
a
r
i
k

s
r
.
ad

r
i
k
s
ar

n
i
m
.se

Osam najvanijih servisa koji su namenjeni privrednim subjektima su: 1. Socijalni

doprinosi za zaposlene, 2. Porez na dobit preduzea: poreska prijava, obavetenje, 3.
Porez na dodatu vrednost (PDV): poreska prijava, obavetenje, 4. Registracija novog
preduzea, 5. Podnoenje podataka kancelarijama koje se bave statistikom, 6. Carinske
deklaracije, 7. Dozvole u vezi sa ivotnom sredinom (ukljuujui i izvetavanje), i 8.
Javna nabavka.

w
w
w

e
s
.
w

ww

Servisi e-uprave namenjeni javnim slubenicima obuhvataju sve one informacije i baze
podataka koje su neophodne za svakodnevni rad javnih slubenika i sve one informacije i
baze podataka koje im povremeno mogu zatrebati. Jedan od najveih izazova realizacije
koncepta e-uprave je povezivanje delova uprave kako bi se uspostavio protok informacija
izmeu razliitih ministarstava i odgovornih institucija. Prepreke ostvarivanju ovog cilja
su obino pravne prirode, a ne tehnike prirode.2

s
r
.
d
kira
2

s
r
.
d
kira

s
r
a
in

m
e
s
w.

ww

Philip Leith, Legal Issues in E-government, http://www.lri.jur.uva.nl/winkels/ eGov2002/Leith.pdf, 22.

novembar 2008.

s
r
.
d

kira

e
s
.
ww

s
r
.
ad

r
i
k
s
ar