UVOD

Erozija predstavlja prirodan proces kojim se ispiraju i odnose od krupnih do

najsitnijih estica zemljita. Erozija nastaje dejstvom egzogenih prirodnih sila.
Osnovni izvor energije egzogenih sila su toplota, svetlost i druga zraenja koja od
Sunca dospevajuna Zemlju. Pod uticajem Sunca dolazi do razliitog zagrevanja vazduha,
vode (mora, okeani, jezera, reka i dr.), kao i vrste Zemljine kore. Toplota je uzrok
insolacije odnosno zagrevanja i hlaenja povrine Zemlje, obrazovanja lednika i njihovog
kretanja, kruenja vode u prirodi, kao i strujanja vazduha odnosno obrazovanje vetrova.
Dejstvo egzogenih sila je uslovljeno kako gravitacijom Zemlje tako i privlanim silama
Meseca i Sunca. Zemljina gravitacija izaziva kretanje vodenih tokova i lednika,
pokretanje stenskih masa sa visokih padina u podnoija planina. Dejstvom privlanih sila
Meseca i Sunca javljaju se plima i oseka na okeanima, morima i jezerima. Najei vid
erozije predstavlja pomeranje mase terena usled dejstva obilnih kia ili zemljotresa pri
emu dolazi do odronjavanja zemljita. Ovom vidu erozije su najpodloniji brdoviti tereni,
odnosno podruja pod nagibom terena koji je vei od 15.
Glavni oblici erozije su:

Eolska Erozija nastaje delovanjem vetrova

Bujina erozija nastaje mehanikim radom atmosferskim vodama.
Fluvijalna ili rena erozija nastaje geolokim radom renih tokova.
Kraka erozija nastaje delovanjem atmosferskih, povrinskih i podzemnih voda.
Abrazija predstavlja ruenje obale kao posledica morskih i jezerskih talasa
Glacijalna ili lednika erozija nastaje radom lednika

1.0 EOLSKA EROZIJA

Eolska erozija ili deflacija nastaje kao posledica rada vetra. Eolska erozija je
zastupljena u regionima koji se karakteriu estim jakim vetrovima, ija zemljita rastresita
i nisu zatiena gustim biljnim pokrivaem.
Vetar prenosi uglavnom najsitnije estice zemljita kao to je glina, prah i sitan
pesak.
Intenzitet deflacije zavisi od od sledeih faktora:

Gustine biljnog pokrivaa

Eksponiranosti zemljita vetru
Jaine i uestalosti vetra
Osobina zamljita

Osobine zamljita kao to su: mehaniki sastav, struktura zemljita i stepen vlanosti
odnosno vezanost zemljita utiu na pojavu eolske erozije. Vetar odnosi uglavnom sitne
estice nestrukturnih, pakasto sitnopeskovitih zemljita i prakaste strukturne agregate u
suvom stanju kada su najslabije vezani. Pri navedenim osobinama zemljita, odnoenje
estica je intenzivnije to je rei pokriva, vea eksponiranost zemljita vetru, kao i vea
jaina i uestalost vetra. U zavisnosti od jaine vatra, veliine i teine estica vetar odnosi
ponete estice na manja ili vea rastojanja. Najsitnije estice kao to su sitan prah i glina
mogu bita vetrom preneti na udaljenosti od nekoliko hiljada kilometara. Prilikom
prenoenja estica peska vetar vri i koroziju odnosno razaranje stena. Tom prilikom dolazi
do mehanikog glaanja i raspadanja stena.
Sa prenoenjem estica peska i praha dolazi do sortiranja i navejavanja(akumulacije)
estica i stvaranja specifinih oblika eolskog reljefa: peanih dina i barhana.
Peane dine su kupasti oblici nanosa peska visine u proseku 10 do 20m. U Libijskoj
pustinji dostiu visinu i do 200 m. Strana peane dine okrenuta uz vetar ima nagib oko
10, dok je suprotna strana strmija sa nagibom od 30 do 40.
Peane dine se mogu javiti u vie razliitih oblika:

Poprene dine zatalasani oblici, izdueni upravo na pravac vetra

Uzdune din (seifi) pruaju se paralelno sa pravcem vetra
Barhani srpasti oblici peanih dina sa vrhovima okrenutim niz vetar
Deflacione dine parabolini oblici peanih dina iji su vrhovi okrenuti uz pravac
kretanja vetra

Varijacije oblika peanih dina zavise od koliine peska, brzine, pravca i stalnosti vetra kao
i od prisustva ili odsustva pustinjske vegetacije.
Poprene dine se nalaze u oblastina bogatim peskom i umerenom jainom vetra.
Uzdune peane dine se javljaju u predelima gde duvaju jaki vetrovi, konstantnog pravca
U oblastima sa manjom koliinom peska nalaze se barhani. Deflacine peane dine se
nalaze u oblastima u kojima je vegetacija unitena, a pesak se nagomilava oko deflacionih
basena.
Brzina kretanja peanih dina zavisi od brzine, stalnosti, jaine i konstantnosti
pravca duvanja vetra, veliine estica peska, veliina dina, kao i prisustva i gustine
vegetacije. Brzina kretanja veih peanih dina je oko 6 m godinje, dok manje dine mogu
dostignuti i do 25 m godinje. Pokretnog ivog peska u Evropi ima u Francuskoj,
Holandiji, severnoj Nemakoj, Poljskoj i na naim prostorima. Na naim prostorima ivi
pesak pokriva povrine kao to su Deliblatska peara u junom Banatu, SubotikoBajska u severnoj Bakoj, Golubako-Ramska peara na desnoj obali Dunava kod
Golubca. Pored navedenih oblasti ivi pesak se jo javlja i u okolini Kladova.
Vetrom se moe raznositi i eolska praina les. Naslagama lesa stvaraju se lesne
zaravni. Navejavanje eolske praine moe se uporediti sa navejavanjem snega. Reljef
lesnih zaravni karakterie blago zatalasane povrine kao rezultat dejstva vetra i
atmosferskih padavina. Padavine koje poniru u porozni les rastvaraju prisutni CaCO3 ,
prenosei ga u dublje slojeve,a na povrini se stvaraju plitke tanjiraste depresije lesne
vrtae.

2.0 BUJINA EROZIJA

Atmosferske padavine koje padaju na nagnutu povrinu, slivaju se u vidu manjih
mlazeva pri emu odnose i deo zemljita. Bujina erozija predstavlja proces koji ima
karakter spiranja odnosno denudacije povrinskog sloja zemljita.
Intenzitet denudacije zemljita zavisi od sledeih faktora:
Vrsta i gustina biljnog pokrivaa. Erozija je jaa to je biljni pokriva rei. Intenzitet
bujine erozije se pojaava idui od zemljita pod gustim umskim i travnim
pokrivaem, preko njvskih zemljita pod ozimim itima, a maksimum dostie na
njivama pod retkim okopavinama.
Reljfski uslovi. Reljefski uslovi zavise od strmine, duine i forme nagiba pri emu je
denudacija sve jaa to je nagib strmiji i dui.
Karakter klime - koliina i intenzitet kie, debljina i brzina topljenja snenog
pokrivaa, odnosno koliina i brzina oticanja vode po povrini zemljita. Najjae
eroziono dejstvo pokazuju vode jakih kia tzv. provale oblaka i naglo topljenje
debelog snenog pkrivaa kada za kratko vreme na povrini zemljita dospeju velike
3

koliine vode. U takvim sluajevima zemljite nije u stanju da brzo upije i zadri
veliku koliinu dospele vode.
Osobine zemljita vezanost, mehaniki sastav, struktura, poroznost i vodne
osobine (brzina upijanja i proceivanja vode, kini vodni kapacitet).

Sl. 1. Oteenje zemljita na veoma erozibilnom

terenu posle samo jednog pljuska

Sl. 2. Udar kapi kie o tlo

Razlikuju se dve bujine erozije:

1. normalna (prirodna, lagana) bujina erozija
2. ubrzana (ekscesna) bujina erozija
Normalnu bujinu eroziju je prisutna na zemljitu koje se stalno nalazi pod gustim
biljnim pokrivaem, a erozijom se odnosi manje zemljita nego to se obrazuje.
Ubrzanom bujinom erozijom se odnosi vie zemljita nego to se obrazuje.
Normalna bujina erozija moe prei u ubrzanu pri nepravilnom delovanju oveka prema
zemljitu.
Kao posledica bujine erozije nastaju vododerine i jaruge. Vododerine predstavljaju
teren izbrazdan veim brojem plitkih kanalia (do 1 m) du kojih se odnosi plodno
zemljite koje je od velikog znaaja za poljoprivrednu proizvodnju. Jaruge predstavljaju
udubljenja od 2 - 20 m dubine sa strmim obalama koja se ne mogu unititi oranjem. Jaruge
zauzimaju manju povrinu od vododerina, ali lokalno stvaraju vee tete. Usecanje i razvoj
jaruga odvija se brzo i nanosi velike tete privredi, a naroito poljoprivredi odnosei
najplodnije slojeve zemljita.
Zatita od bujine erozije vri se primenom tehnikih i bilokih mera. Izrauju se
pregrade u jarugama da bi se smanjila brzina kretanja vode i sakupio noeni materijala.
Bioloka zatita se sastoji u pomljavanju ugroenog predela.
4

3.0 RENA (FLUVIJALNA) EROZIJA

Mehaniki rad reka, snagom vode i noenog materijala: suspendovanih estica
(mulja, pesaka, gline) i rastvorenih organskih materija u cilju produbljivanja renog korita i
proirenju renih dolina predstavlja fluvijalnu ili renu eroziju. Renom erozijom neke
vee reke tokom samo jednog visokog vodostaja pomere svoje korito i po vie stotina
metara levo i desno od ranijeg, pri emu odnose postojei zemljini pokriva.
Intenzitet rene erozije zavisi od vie faktora:

geoloki sastav i struktura terena

nagib renog korita
koliina vode
koliina i vrsta noenog materijala
brzina renog toka

Stmiji nagib i vea koliina vode pojaavaju rad reka. Fluvijalna erozija je naroito
pojaana ukoliko se nosi i vue vea koliina noenog i vuenog materijala kao to su
kamenje, pesak, mulj, glina i dr.
U izvorinom delu reka kretanje vode je najee pravolinijsko, dok je u sredinjem,
a naroito u donjem toku reka, kretanje vode u renom koritu sloeno: bono, koso i
vertikalno. Usled trenja kretanje vode je sporije pored obala i pri dnu nego u sredini i uz
povrinu toka reka gde se stvara gde se stvara matica odnosno pravac najbreg oticanja
rene vode. Pri dnu leve i desne leve i desne obale dolazi do najjae erozije, u zoni
maksimalne turbulencije, pri emu se bono kretanje vode vri od obale prema matici u
dva simetrina zavojna (slino svrdlu) sistema kretanja vodene mase u pravim delovima
renog korita, dok se u krivinama stvara vrtlono kretanje.
U uslovima vrtlonog turbulentnog kretanja vodene mase i pokretljivosti nanosa u
renom koritu mogua je promena pravca kretanja dinamike ose (matice) renog toka.
Kao posledica promene pravca matice dolazi do krivljenja obalske linije i pojave
meandera. Na mestima gde se matica savija, usled inercije voda se ustremljuje prema obali
i podlokava je. Kao posledica ovakvog rada reka dolina zadobija asimetrian oblik. Obala
koju voda podlokava postaje strmija, esto vertikalna i nestabilna, dok je suprotna obala
blaga i izgraena od renog nanosa. Posledica napred navedenog kretanja vodene mase
reno korito se produbljuje, a rena dolina se proiruje.
Fluvijalnom erozijom reke stvaraju karakteristine geomorfoloke erozione oblike
(rena korita, rene doline i rene terase) ili akumulativne oblike (rena ostrva-ade, delte i
aluvijalne ravni).
5

3.1 EROZIONI OBLICI

Reno korito predstavlja uzduno udubljenje u reljefu kroz koje protie reka. U
izvorinom delu toka reke, reno korito se produbljuje i zadobija oblik trougla, dok je donji
deo toka reke iri i ima oblik trapeza. Pravolinijska rena korita zastupljena su kd reka sa
strmim nagibom, koje teku kroz otporne stene. Meanderska rena korita se javljaju u
srednjem ili donjem toku reka, kada reka krivudajui produava reni tok, smanjuje pad i
usporava tok. Pojavom poplava reka moe da presee pojedine meandere pri emu
skrauje tok.
Rena dolina predstavlja udubljenje u reljefu koje se nalazi iznad renog korita.
Zavisno od veliine rene doline mogu biti: klisure (duge rene doline), kanjoni (duboke
rene doline) i sutjeske (kratke rene doline).
Rene terase predstavjaju ostatke starog dolinskog dna koje je razoreno
oivljavanjem rene erozije.

Sl. 3. Prikaz erozionih oblika rene erozije

Prema nainu postanka rene terase mgu biti:

erozione rene terase
akumulacione rene terase
rene terase sloenog postanka
Erozione rene terase nastaju u stenama, bez akumulacije nanosa na njihovoj povrini.
Akumulacione rene terase su u potpunosti izgraene od renog nanosa razliite starosti.
Sloene rene terase stvorene su taloenjem renognanosa na stenama uz promenu nivoa
erozione baze.

3.2 AKUMULACIONI OBLICI

Noeni materijal reke mogu prenositi na velika rastojanja, deponovan u renom
koritu ili na obalama reke. Tako nastali sedimenti predstavljaju aluvijum ili aluvijalne
nanose koji obrazuju rena ostrva ade, rene delte i aluvijalne ravni.
Aluvijalne ravni predstavljaju zaravljana dna renih dolina. To su obale renog
korita koje su izgraene od renog nanosa. Aluvijalne ravni se najee javljaju u srednjim
i donjim delovima renog korita. Pri visokom vodostaju reka se izliva iz korita, plavi renu
dolinu, a na poplavljenom terene se taloi aluvijalni nanos. Razlikuju se dve vrste
aluvijalnih sedimenata: Aluvijum staraa i aluvijum povodnja. Aluvijum staraa predstavlja
nanose ispunjene glinovitim esticama i tresetom, dok je aluvijum povodnja predstavlja
nanose koji su u najveem procentu izgraeni od frakcija praha i finog peska.
Rena ostrva - ade obrazuju se u renom koritu od krupnoznih frakcija renog
nanosa odnosno frakcija peska i ljunka. Ada nastaje u renom toku, iza neke prepreke, gde
se reni nanos taloi stvarajui sprud, koji se postepeno izdie iznad vode. Ade se stvaraju i
na uima dveju reka, gde se sudaraju njihove struje, a tok usporava. Mnoge reke na naim
prostorima kao to su Dunav, Sava, Morava imaju veliki broj renih ostrva.
Rene delte nastaju sedimentacijom renog nanosa na uu reke u more ili jezero,
gde reka usporava reni tok, a zatim reni tok prestaje. Rene delte nastaju kao posledica
prestanka transportna rene moi tekue vode gde se taloi sav doneti materijal pri emu se
zasipa morski ili jezerski basen koji se postepeno pretvaera u kopno, a reka se zbog velike
koliine nanetog materijala rava u vei broj rukavaca. Rene delte su izgraene od
najfinijih estica peska, praha i gline koji se taloe u vidu nagnutih slojeva velike debljine.
Primer je delta Nila ija debljina renog nanosa iznosi oko 700 m. Svake godine delte se
znaajno poveavaju. Delta Dunava se godinje uveava za oko 1 km 2 svake godine.

4.0 KARSTNA EROZIJA

U terenima izgraenim od karbonantnih stena-krenjaka,dolomitinih i laporovitih
krenjaka i dolomita,kao i stena sa karbonantnim vezivom geoloki rad vode sveden je na
rastvaranje. To dejstvo je olakano mnogobrojnim prslinama i pukotinama, koje presecaju
krenjake slojeve.
Atmorsferski talozi koji poniru kroz prsline i pukotine, rastvaraju kalcijum karbonat i
poveavaju prvobitnu poroznost stenske mase.Kombinovani razaraki rad atmorsferskih,
tekuih-povrinskih i podzemnih voda, pod ijim neposrednim uticajem nastaju mnogi
karakteristini geomorfoloki fenomeni naziva se karstna erozija.
Naziv kras, odnosno karst, uveo je u nauku na poznat geomorfolog Jovan Cviji.
Najvanije morfoloke pojave koje odreuju karstnu eroziju su:
-krape (bogazi)
-vrtae(ponikave)
-uvale
-karstna polja na povrini terena, kao i podzemni oblici (jame i peine)

Sl. 4. Prikaz elemenata karstne erozije

krape- su uske i plitke, paralelne brazde na povrini karbonantnih stena. Nastaju
korozivnim delovanjem vode i nemaju vei znaaj u oblikovanju karsta. irina i dubina
krapa iznosi od nekoliko cm do nekoliko dm. Duboke i dugake krape u golom kru
nazivaju se bogazi.
Vrtae- su prema Cvijiu, univerzalni i najkarakteristiniji oblik karsta.To su levkasta,
tanjirasta, ak bunarasta udubljenja u terenu. Dno je obloeno crvenicom ili glinom i
crvenicom koja zaostaje pri rastvaranju krenjaka. Veliina vrtaa varira.

Spajanjem vie vrtaa nastaju uvale. Izduena udubljenja u karstnom terenu su do nekoliko
km, dok je irina znatno manja.
Karstna polja-su najvei i najznaajniji oblici u kru. To su duboke depresije. esto
predstavljaju terenske rovove ili oblike nastale erozionim dejstvom reka ponornica. U
mnogim karstnim poljima se nalaze kupasta breuljkasta uzvienja krenjake preage.
Podzemni karstni oblici: jame i peine nastaju hemijskim i mehanikim radom
povrinskih i podzemnih voda. Jame ili ponori su preteno vertikalna udubljenja ili
proirene pukotine koje ponekad doseu do nivoa podzemnih voda i povezuju povrinski
deo terena sa podzemnim vodenim tokovima-ponornicama.
Peine su podzemni karsni oblici. Razliitog su oblika i dimenzija.
Postaju korozivnim dejstvom vode na karbonantne stene i utiu na podzemnu cirkulaciju
vode.
Po obliku karstnih oblika, hidrografskih i hidrolokih svojstava, postoje dva osnovna tipa
karsta.
Holokarst-ljuti ili potpuni karst, stvara se na istim krenjacima i velike je debljine, gde su
svi povrinski i podzemni oblici potpuno razvijeni. Holokarst podsea na kamenitu i
bezvodnu pustinju u kojoj su karstna polja jedine zelene povrine. Reni tokovi su retki i
uglavnom u vidu ponornica.
Merokarst-zeleni ili nepotpuni karst najbolje je razvijen na terenima od karbonantnih
stena manje debljine sa veim ili manjim sadrajem ne rastvornih materija. U karstu nema
krakih polja, a peine su ree i manjih dimenzija.