20.11.2012.

Teritorijalno

i s t r a i v a nj e
i nosti

d a lj i n a

egzot

Svaki stil u sebi nosi odreenu tenziju, a to je naroito ispoljeno u romantizmu,

izmeu fantazije i iskustva. U romantizmu postoji odreena enja za daljinom, za
egzotinom, nedodirnutim civilizacjama, to dalje podrazumeva putovanje i
istraivanje. Sa druge strane postoji i unutranje putovanje i spoznavanje samog
sebe, sopstvenog bia, vlastitog integriteta. Javlja se eskapistika nostalgija za
boljim vremenima, ali tu postoji i jo jedan bitan segment, a to je politika. U
romantizmu postoji ravnotea izmeu romantiarskog eskapizma i nostalgije iz kog
se raa slobodno bie, bez drutvenih stega, ali u svemu tome ima i politike note.
Jedan od Davidovih uenika irode, postavio je jedno od sutinskih pitanja ove
epohe.
Kako umetnik voen radoznalou prema dalekim
mestima, umetnik koji vidi lepotu dalekih svetova, moe ostati sledbenik doktrine
apsolutne lepote?
an ak Ruso je vrlo znaajna linost za romantiare jer je smatrao da ljudi treba
da se vrate prirodi, slobodi i jednakosti, prii da su pustinje Afrike prostori
autentine slobode bez ikakvog prisustva civilizacije.
Drugo veliko ime ovog perioda bio je Herder koji je naglaavao naciju kao organsku
grupu ija su obeleja poseban jezik, kultura i duh, on je uticao na nastanak istorije
kulture, ali i na nacionalizam.
Fransoa Bue
Kineski ribolov
Evropa je sanjala o Istoku i predstavljala
ga je kao utkanog u sopstvenu kulturu. Taj
duh je poznat jo iz rokokoa, ali sada
dolazi do odreene promene. Sada se
javlja naroito interesovanje za Indiju.
Fridrih fon legel je u Parizu uio sanskrit,
klasini indijski jezik i govorio je da je
indijska kultura sutina romantizma.
Sezincote House and Garden
Dolazi do jedne vrste hindu obnove,
uticaja indijske umetnosti u Engleskoj,
Gloesteru. To je teren najozbiljnije
ekonomske indijske kompanije.
Saobraajna umreenost, mo, razliiti
uticaji, sve to dovodi do podizanja ovakvih
zgrada u Engleskoj.

Crte za studente Royal Academy in London

Umetnik je prikazao kao vrstu poziva

svojim studentima da se oslobode od
iskljuivo klasinih formi. To je vreme
kada dolazi do meovitosti,
preplitanja indijskog i saracenskog
stila.

Don Ne
Kraljevski paviljon u Brajtonu
i soba banketa
Ne je arhitekta koji zastupa indijskosaracenski stil prilikom izgradnje ovog
paviljona.Taj stil je prenet i u
unutranju dekoraciju i ima vlastitu
imagitativnost.

Paralelno sa arhitektonskim ostvarenjima razvija se i literatura, pa tako Semjuel

Tejlor Kolrid 1816. godine izdaje poemu Kubla Khan ( A Vision in a Dream, A
Fragment). On je to delo napisao pod uticajem opijuma, nakon to je itao opis
Xanadua, Marka Pola. Xanadu je bila letnja prestonica mongolskih kanova. U
Kolridvom delu Xanadu postaje metafora za obilje, blagostanje i imunost i grad
se danas najvie pamti zahvaljujui ovoj pesmi. Kubla Khan je unuk Dingis-kana
koji je u istoriju uao pre svega zahvaljujui ovoj palati.
Ovde se vie ne radi o interesovanju za antikvarno, ve o putovanju u sopstveno
oseanje, senzualnost i fantaziju istog.
Dejms Kuk, engleski istraiva i moreplovac posetio je 1774. godine Tahite i
opisao ih je, kao i Luj Antoan de Bugenvil, iji su spisi u Evropi stvorili sliku o
Tahitiju kao rajskom ostrvu, neiskvarenoj civilizaciji koja je u tom trenutku postala
kao snovienje. Raj na zemlji o kome je bilo govora jo u antici potpuno je bio vien
u okviru ovog ostrva. Dejm Kuk je bio vrlo znaajan istraiva, jer je sa sobom
vodio i umetnike koji su imali priliku da zabelee odreene slike sa ostrva.
William Hodges
Tahiti
Jedan od umetnika koji je putovao sa
Dejms Kukom i koji je na licu mesta
imao priliku da stvara ovakva dela.
Zapadu su bile nejasne tolike slobode,
naroito seksualne, koje su postojale
na tom ostrvu.
Veliki broj nagih ena, nuenja i
uzimanja ljubavi.. sve je to udilo
Evropu.

Anne-Louis Girodet
Sahrana Atale, 1808

Doua Rejnolds
Omaj, 1776
Putnici koji su dolazili na ovo ostrvo su neke
od Polineana dovodili sa sobom u Evropu i
oni su se u susretu sa takvom vrstom
civilizacije trajno promenili. Ovo je kultura
klasinog portreta sa senatorskim gestom i
odelom svedenim poput antike toge, ali on
je smeten u sopstveno okruenje.

Amerika u tom periodu takoe pokazuje

interesovanje za svoje uroenike i
posebno mesto pripada atobrijanu, koji
pie novelu o tom narodu, nakon
njegovog putovanja u Ameriku. On pie
priu o jednoj devojci, Atali i irode stvara
sliku na tu temu. Ona je bila izloena na
Salonu, i iako je raena u konvencijama
neoklasicizma sa naglaenom
horizontalom, ipak pripada romantizmu
Een Delakroa
zbog svetlosti i emocionalnog naboja koji
Naez, 1835
Delakroa je umetnik koji se
najvie uklapa u ovaj kontekst.
atobrijan je jasno upozoravao
na genocid i istrebljenje koje se
vri nad indijanskim plemenima
i pripoveda o mladom poglavici
koji je uspeo da preivi. Mrano
nebo iza njega ukazuje na dalje
stradanje i nemogunost
izbegavanja sudbine i pored
nade koja postoji.

Naslovna strana dela Opis Egipta

Egipatska obnova utie na arhitekturu i unutranji
dizajn. To je vreme kada Napoleon vodi veliki broj
naunika pored 40.000 vojnika i kada se paljivo
sakuplja i kopira sve to se tamo nalazi.
Denon kao rezultat tih istraivanja stvara ovo delo, koje
je izdato u 26 tomova.

Orijentalizam
Orijentalizam je znaajna tema i termin koji se odnosi pre svega na teme koje se
tiu Bliskog istoka. Iako je taj fenomen poznat od ranije, on u romantizmu dobija
najvei zamah. On se tie kulture koja se deava u Egiptu, Maroku, Aliru, Tunisu,
Arabiji, Iranu, Iraku, Siriji, pa i na Balkanskom poluostrvu, u Epiru, Albaniji i Turskoj.
Najvea orijentalna sila 19. veka bila je Engleska u smislu kolonijalizma. Ona je ta
koja pod svojm vlau dri najvei deo Severne Afrike i Bliskog istoka. Iako nije
orijenalna sila kao Otomansko carstvo, ona usled svog velikog uticaja to postaje.
Pored Engleske, Francuska je takoe imala veliku ulogu na Istoku.
Antoine-Jean Gros
Bitka kod Albukira, 1806
Gros nije pratio Napoleona u
Severnu Afriku, ali je ve
imao izgraene modele i
nain na koji treba
predstavljati ovakvu vrstu
scena.
Mrtva tela su u prednjem
planu, Napoleon je herojski
predstavljen, dok je odreeno
dostojanstvo dato i
Oni su poastvovani nagou koja prati heroje, velike ljude u velikim akcijama.
Poetkom 18. veka javlja se veliko interesovanje za Orijent i tome je velikim delom
doprineo i prevod zbirke pria Hiljadu i jedna no. Antoine Galland, francuski

orijentalista i arheolog postao je poznat upravo po tome to je prvi preveo ovo delo
i mogue da je neke delove i izmislio. Pria o Simbadu sasvim izvesno nije bila deo
Anne-Louis
Girodet
ove zbirke, ve je dodata u nju prilikom prevoenja. Orijentalizam
je bio i literarni
u Kairu, 1810
pokret i kao i u gotikim novelama ovde takoe postoje fikcijePobuna
sa fantastinom
atmosferom, zapletom i ubistvima.. To su takoe gothic prie, samo se njihova
Vizuelna kultura kreira tu
radnja odvija na arapskom tlu.
percepciju. Tka se nit o heroju
i to jeDelo
veta
Jedna od znaajnijih gotik novela je Vathek, delo Vilijam Bekforda.
jepropagandna
bilo
maina
je prisutna i
inspirisano Galland-ovim prevodom Hiljadu i jedne noi i Bekford
ga jekoja
napisao
danas.
1782. godine, kada je imao 21 godinu. Naziv knjige inspirisan je istorijskom
linou, abasidskim kalifom koji je vladao od 842. godine.
Politiki kontekst se
Antoine-Jean Gros
nadovezuje na priu o Orijentu
Napoleon poseuje kune u
kao prostoru iz kog se donose
Jaf
lepi predmeti i Orijentu koji je
pun
erotske slika
fantazije.
Vrlo
znaajna
koja na
neki nain izjednaava
Francuze i Egipane koji
pomau obolelima.
Napoleon ima
ulogu heroja, on
Geren
dolazi
u zemlju
koja je
Napoleon
oprata
potonula u dekadenciju
pobunjenicima
iz Kairai
varvarizam nakon slavnog
Slika
je paljivo
tkana,
stvara
peroda
i vladavine
faraona.
se prirodno spokojno oseanje
Stvara se koji
oseanje
prava dai
Egipana
nisu ponieni
se
tu doe, dominira,
Napoleona
koji je tekpokori
malo i
otme, jer izdignut.
to mesto propada.
Egipani nemaju vie veze sa
Turistiki vodi Lament, dao je
legitimizaciju francuske
intervencije, on je rekao da je
Napoleon poslednji krsta.

Jean Auguste Dominique

Ingres Velika Odaliska,
1814
Kada Englezi preuzimaju
Egipat od Napoleona dolazi do
nove vrste orijentalizma u
francuskoj umetnosti. Dolazi
do drugaijeg poimanja Egipta
koji nije samo muevan, ve i
erotizovan kroz ene iz

Jean Auguste Dominique

Ingres Tursko kupatilo
Engr svojim delima Francuskoj daje
novi pogled na ovaj svet, luksuz,
putenost, miris lule, utanje svile,
koe, senzualnosti na osnovu
dostupne ene iz harema. Engr
nije imao priliku da ue u harem,
ali je na osnovu opisa ene kojoj je
harem bio dostupan, on sam
stvarao svoja dela. itava
Engleska bila je pod njenim
uticajem u vreme kada je Engr
stvarao svoja dela.

The Luxor Obelisk on the Place

de la Concorde, Paris
Paa u igri sa francuskim i
engleskim politiarima daruje ovaj
obelisk.

Filips, Bajronov portret

Odaver, Bajron na odru

Bajron je bio jedan od najuticajnijih ljudi

romantizma; putovao je od Portugalije,
preko panije, do Epira; umire u
Misolongiju. Na ovoj slici prikazan je u

Vidljiva je fascinacija mukim

telom.

Veliku panju umetnika zaokupila je tema grkog rata, koji se posmatra kao deo
fenomena orijentalizma, ali i herojstva i potrage za duom.
Delakroa, Masakr na Hiosu
Delo koje je izvrilo revoluciju u
svome vremenu zbog kolorita,
figura, lica, antiklimaksa.
Prikazan je masakr nad grkim
stanovnitvom, a pasivnost
iekivanja rtava bila je
razliito percipirana. Delakroa
smatra da je pripadao
romantizmu i sa 15 godina, ako
se pod tim podrazumeva
sloboda predstavljanja. aur
hrianski narod; prikazan je
napad turskog pae na aur.
Vidljiv je uticaj Bajrona.
Fascinacija Orijentom
ukljuivala je i fascinaciju
Turcima, iako je Evropa bila na
strani Grke u njihovom okraju.
Ipak, Grka i Turska su
posmatrane kao istost, kao

Delakroa, Grka umire na

ruevinama Misolongija

Delakroa, Sultan Maroka sa svojom

pratnjom

Mesto gde umire Bajron od

malarije, groznice. ena
predstavlja amblematsku figuru
rtve. Delakroa je majstor da
naslika figuru koja je u isto
vreme i alegorijska i realna.
Predstava ene slina je
predstavi u slici Sloboda
predvodi narod. U pozadini je
naslikan Turin neto manjeg
formata. Grka umire nad
grobom neznanog junaka, a
Delakroa, Alirske ene

Delakroa je otiao u Afriku u pratnji jednog

diplomate i tokom tog boravka pisao je
dnevnik.

Sliku odlikuje melanholina

pasivnost. Bodler je alirske ene
poredio sa Pariankama.