,

: ,

( )

19. 1855.

( )

20. 1921.

( )

(, 19. 1855 , 20. 1921)

. 1876. 1918.
,
.

1
o 1.1
o 1.2
2
o 2.1
o 2.2
3
4

 19. (7. .
17. 18. .
- . .[1]
(. ) ,
- . , ,
.[2]
. ,
.
, . 1868. ,
, ,
. ,
. 20/9 ( . .) 1874.
, 19. .
.
(1865 1966), 25.11. 1884.
. :

, , 1941.
;
, , ,
1941;
, , 1941, .

( 1885. , 1952. ;
, , , ),
(1886 1977, )
(1889 1969).

;
3. XII 1922. . :
;
; (
), , ( ), ;
, , , , ,
; ( ),
, ( ), (
), ( , ), ( ),
( ), (
), ( ), (
) . 1919. .
.
. 5. X 1933. .
.
1927. .
- (1987). 1997. ,
1998. . ,
.

. : 1. 11. 1898. 26. 1. 1900., 5. 10.
1900. 22. 6. 1902. 6.110 1903. 16. 3. 1904.

 , .
.
( 1910).
, 1920. : 16. 3. 1904.
4. 3. 1909. ,
1903.; 12. 110 1913. 1914.

, ,
(1876. 1877 1878. ).
II .

.
- 1885. 5.
.
1898. 1904. .[3]
,
, ,
1909,
, .
.

, ,

.
, .
,

 .

. , .

, ,
. ,
, ,
. ,
. ( )
,
. ,

, , .
.
, 1915,
, .
, .
1916.
. 1918.

1918.
20. 1921.
1969. , .

, ,
, .
,
19.
20. .

2.
4. , ;
( ), ;
2. , ;

3. , (
2. ).
5. , , ;
1. , (
2. 3. 4. ).
2. , (
3. 4. ).
3. , , (
4. ).
4. , , ;
2. ; , , -
.

2. , ;
2. , ;
, 2. , ;
4. , ;
, , 191213. .
1, , , 2. ;
2. , ;
2. , ;
2. ;
, ;
, I ;

1. , ;
1. ; , , -
.
I , (
). .
1. ; , .
, ;
;
, ;
, ; .
19141918. , ;
, ; .
Home
Revija Kolubara
Knjige IP Kolubara
Akcije
O nama

Biografski leksikon Valjevskog kraja - knjiga III - sveska 12

Vojvoda ivojin Mii

Autor: Zdravko Rankovi

Vojvoda ivojin Mii

MII, ivojin (Struganik, 7. VII 1855 Beograd, 20. I 1921), vojskovoa.
Potie iz porodice koja se u 18. v. doselila u Struganik iz Tepaca u Crnoj Gori. Njegovi preci najpre su se
prezivali Kaljevi, docnije izvesno vreme u prvoj polovini 19. v. Lui i ivkovi, a njegovi savremeni srodnici
esto i Miovi. Trinaesto je dete Radovana i Anelije (erke Jovana Damjanovia iz Kotunia).
Osnovno kolovanje zapoeo u Ribnici 1. X 1865, zavrio ga u Kragujevcu (trei i etvrti razred za godinu
dana). est razreda gimnazije uio u Kragujevcu (od 1868) i Beogradu, potom u Beogradu od 20. IX 1874. i
Vojnu akademiju.
U aprilu 1876. je, kao pitomac, rasporeen u Valjevo, na prvu svoju oficirsku dunost. Na bojitu je, u Srpskoturskom ratu, komandovao Kolubarskim bataljonom 2. klase Valjevske brigade, sastavljenim od narodne vojske.
Tada je zasluio i svoje prvo odlikovanje, a u decembru je proizveden za peadijskog potporunika. U ratu
1877-8. je komandir ete valjevskog kombinovanog bataljona VII puka. Posle tih ratova, zavrenih pobedom
Srbije, itava 11. klasa vojnih pitomaca, kojoj je pripadao i M., vraena je u akademiju da dovri kolovanje.
Posle jo dve godine kolovanja rasporeen je u Prokuplje.
U rat sa Bugarima, 1885. godine, M. je uao kao komandir 1. ete 1. bataljona u valjevskom V peadijskom
puku Drinske divizije I poziva, pa docnije postavljen za komandanta tog bataljona. Upuen je 1887, poto je
prethodno unapreen u in kapetana, na dalje vojno kolovanje u Austro-Ugarskoj (streljaka kola u Bruku).
Generaltabni pukovnik je postao 1901. Pored komandnih dunosti u raznim garnizonima (Uice, Kladovo,
Beograd, Kragujevac) bio je i kraljev autant (postavljen u leto 1893, razreen u prolee 1897). Pratei kralja

Aleksandra Obrenovia bio je 1896. na Olimpijskim igrama u Atini i posetio Hilandar.

Komandant Drinske divizije, sa seditem u Valjevu, je od 1. V 1902. do 26. VI 1903. Za to vreme stanovao je
sa porodicom u kui Milenka Drakovia u Karaorevoj ulici. Dok se nalazio meu Valjevcima M. je
potpomagao akcije graanskih udruenja i, izmeu ostaloga, bio predsednik obnovljenog Kola jahaa Knez
Mihailo i Streljake druine. Kad je odlazio iz Valjeva, ispraen je veoma srdano. U in generala unapreen je
20. XI 1912. to je predstavljalo nagradu zasluenu u Kumanovskoj bici. Na dunosti pomonika naelnika
Glavnog generaltaba nalazio se 1909-12. i 1913-14.
Komandovanje I armijom preuzeo je 2. XI 1914. u 21 as u Mionici, to je ubrzo dovelo do povratka morala
meu srpskim ratnicima zahvaenim malodunou. Sa njom je izvojevao blistavu pobedu u Kolubarskoj bici.
Celokupna evropska tampa pisala je o srpskom trijumfu i o vojskovoi iz Struganika. Za te zasluge dobio je
vojvodsko zvanje (4. XII 1914). A u znak zahvalnosti za osloboenje Valjeva od gnusnog neprijatelja
proglaen je za njegovog poasnog graanina (14. VI 1915); deo tadanje valjevske Ulice kralja Aleksandra
poneo je M. ime.
U jesen 1915. nije se slagao sa planovima o povlaenju Srpske vojske sa teritorije Kraljevine zalaui se za
prikupljanje raspoloivih srpskih snaga u Metohiji i prelazak u protivnapad. Povinovao se ipak odluci o
povlaenju i svoju armiju poveo na jug. Izvesno vreme je potom proveo na leenju u Italiji i Francuskoj da bi u
septembru 1916. ponovo preuzeo komandnu dunost u I armiji i doprineo oslobaanju Bitolja. Naelnik taba
Vrhovne komande je od 7. VI 1918: sa tog mesta komandovao je, u septembru 1918, probojem Solunskog
fronta. Njegova odluka o ubrzanom nastupanju Srpske vojske na sever umnogome je ubrzala slom snaga
Centralnih sila na Balkanskom poluostrvu. Po zavretku rata M. je postao naelnik Generaltaba vojske
Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca ali je zbog teke bolesti bio primoran da u leto 1919. napusti tu dunost i
ode na leenje u Francuskoj.
Na Vojnoj akademiji u Beogradu M. je predavao Strategiju u razdobljima: 1. XI 1898 26. I 1900, 5. X
1900 22. VI 1902. i 6. IX 1903 16. III 1904. Mnogobrojne rasprave iz oblasti ratne vetine objavio je u
Srpskoj vojsci i Ratniku, asopisima iji je bio urednik. Predavanja pitomcima Vojne akademije objedinio je u
knjizi Strategija koja je odmah uvrena u obaveznu lektiru oficirskog kora. Sa nemakog jezika je preveo
Taktiku od V. Balka (objavljeno 1910). Bolest ga je spreila da dovri pisanje svojih uspomena, zapoetih na
leenju u Francuskoj 1920. Dva puta je penzionisan: najpre od 16. III 1904. do 4. III 1909. godine zbog sumnje
da je neprijateljski raspoloen prema oficirima, akterima majskog prevrata 1903; ponovo od 12. IX 1913. do
jula 1914.
Bio je oenjen sa Lujzom Krikner (venani 25. XI 1884. u beogradskoj Vaznesenskoj crkvi). Sinovi su im:
Radovan, bankarski inovnik, zarobljen kao rezervni oficir u prolee 1941. i interniran u Nemaku odakle se
nije ni vratio; Aleksandar, oficir, pripadnik Ravnogorskog pokreta, streljali ga Nemci u Valjevu u decembru
1941; Vojislav, inenjer agronomije, uesnik partizanskog ustanka 1941, robijao na Golom otoku. Keri:
Eleonora (roena 1885. u Uicu, umrla 1952. u Valjevu; bila je najpre udata za Bogdana Anelkovia, oficira, a
posle njegove pogibije za Mihaila Markovia, valjevskog apotekara), Olga (1886-1977, udata za slikara Milana
Milovanovia) i Anelija (1889-1969). Uz velike graanske i vojne poasti M. je sahranjen na beogradskom
Novom groblju; tu mu je spomenik otkriven 3. XII 1922. godine. Njegov lik i delo ovekoveeni su u mnogim
umetnikim delima: vietomni roman D. osia Vreme smrti; pozorina predstava Kolubarska bitka prema
dramatizaciji dela tog osievog romana; pesme V. Ilia Mlaeg (Na dan sahrane vojvode Miia), Alekse
antia, Slobodana Markovia (Vojvoda Mii), Petra Pajia; slike Uroa Predia, Milana Milovanovia, Vase
Ekievia, Veljka Stanojevia, Nikole Milojevia, Teodora vrakia; skulpture ora Jovanovia (poprsje na
beogradskom Novom groblju), Duana Jovanovia ukina, Veljka Forcana (bista u Struganiku), Neboje
Mitria (reljef na ribnikom mostu u Mionici), Ota Loga (spomenik u Mionici, bista na Rajcu), Milana
Besarabia (bista u Ljigu), Duana Nikolia (spomenik u Valjevu), Ljubie Mania (reljef na mestu u Beogradu
gde je bila M. kua), Drinke Radovanovi (biste u Tekeriu i Beogradu), Save Halugina (bista u Miievu kod
Subotice)... U Ljubljani je 1919. dotadanja Kunova cesta preimenovana u Cesta vojvode Miia. Kasarne u
Mariboru i Ljubljani dugo su nosile M. ime. U Zemunu je proglaen za poasnog graanina. kola u
Oglaenovcu se od 5. X 1933. zvala Osnovna kola vojvode Miia. Jedno dobrovljako naselje na severu
Bake prozvalo se 1927. godine Miievo. M. rodna kua u Struganiku je obnovljena i pretvorena u spomenmuzej (1987). Dan M. roenja proslavlja se od 1997. kao praznik Mionike optine, a od 1998. godine svakog
jula u Mionici se prireuju Miievi dani.

Knjige: Strategija. Vetina ratovanja, 1907; Srpsko-turski rat, 1913; Moje uspomene, 1969.
Lit.: M. Pavlovi, Vojvoda Mii od Suvobora do Maribora, Beograd 1922; Spomenica
sedamdesetpetogodinjice Vojne akademije 1850-1925, Beograd 1925, 235; L. Lazarevi, Mali pomenik
dodatak, Beograd 1935, 36-38; B. Jeremi, Povodom stogodinjice roenja vojvode ivojina Miia, Napred,
16. XII 1955, 2-3; . Bogdanovi, Uspomene jednog vojvode, NIN, 15. III 1970, 12; R. M. Drakovi,
Karaoreva ulica, Napred, 11. IX 1970; Z. Tripkovi, Mioniani i vojvoda Mii, Napred, 23. X 1984, 7; R.
Bojovi, Godinje ocene vojvode ivojina Miia od 1878. do 1909, Glasnik IAV, br. 19, Valjevo 1985, 109-123;
V. B. Savi, Vojvoda ivojin Mii. Spomenica, Valjevo 1989; I. L. Misailovi, Uiki dani ivojina Miia,
Kalendar Valjevac za 1994, 144-147; V. B. Savi, Sinovi vojvode Miia, Valjevo 2001; Z. Rankovi,
Valjevski kraj u XX veku (hronologija), Valjevo 2002; P. Opai, Vojvoda ivojin Mii, Beograd 2002; Z.
Rankovi, Miii, od Kaljevia i od Luia, Revija Kolubara, maj 2003, 28-30; isti, Mii je bio ivkovi,
Revija Kolubara, avgust 2005, 34-35; M. Radoji, Vojvoda Mii i njegovi Kolubarci u ratovima 19121918, Beograd 2006.