Priredio:Nikola Oegovi, dipl.

oec

ZAKON
O OBLIGACIONIM ODNOSIMA
SA REGISTROM POJMOVA

Prvo izdanje

Beograd, 2008.
Izdava:
"POSLOVNI BIRO" D.O.O.
Oplenaka 24e
Potanski fah 72
11250 Beograd
Matini broj 17159518
ifra delatnosti 120311
tekui raun 205-5707-39
tel.: (011) 2321-037, 2370-582, 2370-583
tel./faks: (011) 2322-027
E-mail: poslovnibirosbb.co.yu
www.poslovnibiro.co.yu

Urednik:
Gordana Stanoji, dipl. pravnik

Tehniki urednik:
Mirjana Karlovi
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
347.4(497.1)(094.5)
JUGOSLAVIJA, Zakoni
Zakon o obligacionim odnosima : sa registrom pojmova / pripredio Nikola Oegovi. - 1. izd. - Beograd :
Poslovni biro, 2008. (Beograd : Birografika). - 304. str. ; 24 cm
Tira 1.000. - Registar
ISBN 978-86-7889-310-0
a) Obligacioni odnosi - Jugoslavija (SR) Zakonski propisi b) Obligacioni ugovori Jugoslavija (SR) - Zakonski propisi
COBISS.SR-ID 150506508

tampa: "BIROGRAFIKA", Beograd, Oplenaka 24e, tel.: 2321-047

ZAKON O
OBLIGACIONIM ODNOSIMA
(Objavljeno u Sl.listu SFRJ, br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89 i
Sl. listu SRJ, br. 31/93)
DEO PRVI
OPTI DEO
Glava I
OSNOVNA NAELA
Sadrina zakona
lan 1.
Ovim zakonom ureuju se obligacioni odnosi koji nastaju iz ugovora, prouzrokovanja tete, sticanja bez osnova,
poslovodstva bez naloga, jednostrane izjave volje i drugih zakonom utvrenih injenica.
Strane u obligacionim odnosima
lan 2.
Strane u obligacionim odnosima mogu biti fizika i pravna lica.
l. 3. do 9. (brisani)
Autonomija volje
lan 10.
Strane u obligacionim odnosima su slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja, da
svoje odnose urede po svojoj volji.
Ravnopravnost strana
lan 11.
Strane u obligacionom odnosu su ravnopravne.

Naelo savesnosti i potenja

lan 12.
U zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa strane su dune da se pridravaju
naela savesnosti i potenja.
Zabrana zloupotrebe prava
lan 13.
Zabranjeno je vrenje prava iz obligacionih odnosa protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili
priznato.

Zabrana stvaranja i iskoriavanja monopolskog poloaja

lan 14.
U zasnivanju obligacionih odnosa strane ne mogu ustanovljavati prava i obaveze kojima se za bilo koga stvara ili
iskoriava monopolski poloaj na tritu.
Naelo jednake vrednosti davanja
lan 15.
1. U zasnivanju dvostranih ugovora strane polaze od naela jednake vrednosti uzaamnih davanja.
2. Zakonom se odreuje u kojim sluajevima naruavanje toga naela povlai pravne posledice.
Zabrana prouzrokovanja tete
lan 16.
Svako je duan da se uzdri od postupka kojim se moe drugom prouzrokovati teta.
Dunosti ispunjenja obaveza
lan 17.
1. Strane u obligacionom odnosu dune su da izvre svoju obavezu i odgovorne su za njeno ispunjenje.
2. Obaveza se moe ugasiti samo saglasnou volja strana u obligacionom odnosu ili na osnovu zakona.
Ponaanje u izvravanju obaveza i ostvarivanju prava
lan 18.
1. Strana u obligacionom odnosu duna je da u izvravanju svoje obaveze postupa sa panjom koja se u pravnom
prometu zahteva u odgovarajuoj vrsti obligacionih odnosa (panja dobrog privrednika, odnosno panja dobrog
domaina).
2. Strana u obligacionom odnosu duna je da u izvravanju obaveza iz svoje profesionalne delatnosti postupa s
poveanom panjom, prema pravilima struke i obiajima (panja dobrog strunjaka).
3. Strana u obligacionom odnosu duna je da se u ostvarivanju svog prava uzdri od postupka kojim bi se otealo
izrenje obaveze drugog uesnika.
Reavanje sporova na miran nain
lan 19.
Strane u obligacionom odnosu nastojae da sporove reavaju usaglaavanjem, posredovanjem ili na drugi miran
nain.
Dispozitivni karakter odredaba zakona
lan 20.
Strane mogu svoj obligacioni odnos urediti drukije nego to je ovim zakonom odreeno, ako iz pojedine odredbe
ovog zakona ili iz njenog smisla ne proizlazi to drugo.
Primena dobrih poslovnih obiaja
lan 21.
1. Strane u obligacionim odnosima dune su da u pravnom prometu postupaju u skladu sa dobrim poslovnim
obiajima.
2. Na obligacione odnose se primenjuju uzanse ako su strane u obligacionim odnosima ugovorile njihovu primenu ili ako
iz okolnosti proizlazi da su njihovu primenu htele.
Postupanje u skladu sa optim aktima
lan 22.
1. Pravna lica u zasnivanju obligacionog odnosa postupaju u skladu sa svojim optim aktima.
4

2. Ali, ugovor koji je zakljuen ili druga pravna radnja koja je preduzeta suprotno tim aktima ostaje na snazi, osim
ako je za to druga strana znala ili morala znati ili ako je ovim zakonom drukije odreeno.
Primena drugih saveznih zakona
lan 23.
Na obligacione odnose koji se utvruju drugim saveznim zakonima primenjuju se odredbe ovog zakona u pitanjima
koja nisu ureena tim zakonom.
lan 24. (brisan)

Primena pojedinih odredaba

lan 25.
1. Odredbe ovog zakona koje se odnose na ugovore primenjuju se na sve vrste ugovora, osim ako za ugovore u
privredi nije izriito drukije odreeno.
2. Ugovori u privredi su, u smislu ovog zakona, ugovori koje preduzea i druga pravna lica koja obavljaju privrednu
delatnost, kao i imaoci radnji i drugi pojedinci koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju neku privrednu delatnost
zakljuuju meu sobom u obavljanju delatnosti koje sainjavaju predmete njihovog poslovanja ili su u vezi sa tim
delatnostima.
3. Odredbe ovog zakona koje se odnose na ugovore shodno se primenjuju i na druge pravne poslove.
G l a v a II
NASTANAK OBAVEZA
Odeljak 1.
UGOVOR
O d s e k 1.
ZAKLJUENJE UGOVORA
I. SAGLASNOST VOLJA
Kad je ugovor zakljuen
lan 26.
Ugovor je zakljuen kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora.
Obavezno zakljuenje i obavezna sadrina ugovora
lan 27.
1. Ako je neko po zakonu obavezan da zakljui ugovor, zainteresovano lice moe zahtevati da se takav ugovor bez
odlaganja zakljui.
2. Odredbe propisa kojima se, delimino ili u celini, odreuje sadrina ugovora sastavni su delovi tih ugovora, te ih
upotpunjavaju ili stupaju na mesto ugovornih odredbi koje nisu u saglasnosti sa njima.
Izjava volje
lan 28.
1. Volja za zakljuenje ugovora moe se izjaviti reima, uobiajenim znacima ili drugim ponaanjem iz koga se sa
sigurnou moe zakljuiti o njenom postojanju.
2. Izjava volje mora da bude uinjena slobodno i ozbiljno.

Dozvola i odobrenje
lan 29.
1. Kad je za zakljuenje ugovora potrebna saglasnost treeg lica, ova saglasnost moe biti data pre zakljuenja
ugovora, kao dozvola, ili posle njenog zakljuenja, kao odobrenje, ako zakonom nije propisano to drugo.
2. Dozvola, odnosno odobrenje moraju biti dati u obliku propisanom za ugovore za ije se zakljuenje daju.
Pregovori
lan 30.
1. Pregovori koji prethode zakljuenju ugovora ne obavezuju i svaka ih strana moe prekinuti kad god hoe.
2. Ali strana koja je vodila pregovore bez namere da zakljui ugovor odgovara za tetu nastalu voenjem pregovora.
3. Odgovara za tetu i strana koja je vodila pregovore u nameri da zakljui ugovor, pa odustane od te namere bez
osnovanog razloga i time drugoj strani prouzrokuje tetu.
4. Ako se drukije ne sporazumeju, svaka strana snosi svoje trokove oko priprema za zakljuenje ugovora, a
zajednike trokove snose na jednake delove.
Vreme i mesto zakljuenja ugovora
lan 31.
1. Ugovor je zakljuen onog asa kad ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvata ponudu.
2. Smatra se da je ugovor zakljuen u mestu u kome je ponudilac imao svoje sedite, odnosno prebivalite u trenutku
kad je uinio ponudu.
Ponuda
lan 32.
1. Ponuda je predlog za zakljuenje ugovora uinjen odreenom licu, koji sadri sve bitne sastojke ugovora tako da
bi se njegovim prihvatanjem mogao zakljuiti ugovor.
2. Ako su ugovorne strane posle postignute saglasnosti o bitnim sastojcima ugovora ostavile neke sporedne take za
docnije, ugovor se smatra zakljuenim, a sporedne take, ako sami ugovarai ne postignu saglasnost o njima, uredie sud
vodei rauna o prethodnim pregovorima, utvrenoj praksi izmeu ugovaraa i obiajima.
Opta ponuda
lan 33.
Predlog za zakljuenje ugovora uinjen neodreenom broju lica, koji sadri bitne sastojke ugovora ijem je
zakljuenju namenjen, vai kao ponuda, ukoliko drukije ne proizlazi iz okolnosti sluaja ili obiaja.
Izlaganje robe
lan 34.
Izlaganje robe sa oznaenjem cene smatra se kao ponuda, ukoliko drukije ne proizlazi iz okolnosti sluaja ili
obiaja.
Slanje kataloga i oglasa
lan 35.
1. Slanje kataloga, cenovnika, tarifa i drugih obavetenja, kao i oglasi uinjeni putem tampe, letaka, radija,
televizije ili na koji drugi nain, ne predstavljaju ponudu za zakljuenje ugovora, nego samo poziv da se uini ponuda pod
objavljenim uslovima.
2. Ali e poiljalac takvih poziva odgovarati za tetu koju bi pretrpeo ponudilac, ako bez osnovanog razloga nije
prihvatio njegovu ponudu.

Dejstvo ponude
lan 36.
1. Ponudilac je vezan ponudom izuzev ako je svoju obavezu da odri ponudu iskljuio, ili ako to iskljuenje
proizlazi iz okolnosti posla.
2. Ponuda se moe opozvati samo ako je ponueni primio opoziv pre prijema ponude ili istovremeno sa njom.
Do kada ponuda obavezuje
lan 37.
1. Ponuda u kojoj je odreen rok za njeno prihvatanje obavezuje ponudioca do isteka tog roka.
2. Ako je ponudilac u pismu ili telegramu odredio rok za prihvatanje, smatrae se da je taj rok poeo tei od datuma
oznaenog u pismu, odnosno od dana kad je telegram predat poti.
3. U sluaju da pismo nije datirano, rok za prihvatanje ponude tee od dana kad je pismo predato poti.
4. Ponuda uinjena odsutnom licu, u kojoj nije odreen rok za prihvatanje, vezuje ponudioca za vreme koje je
redovno potrebno da ponuda stigne ponuenome, da je ovaj razmotri, o njoj odlui i da odgovor o prihvatanju stigne
ponudiocu.
Forma ponude
lan 38.
1. Ponuda ugovora za ije zakljuenje zakon zahteva posebnu formu obavezuje ponudioca samo ako je uinjena u toj
formi.
2. Isto vai i za prihvatanje ponude.
Prihvatanje ponude
lan 39.
1. Ponuda je prihvaena kad ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvata ponudu.
2. Ponuda je prihvaena i kad ponueni poalje stvar ili plati cenu, kao i kad uini neku drugu radnju koja se, na
osnovu ponude, prakse utvrene izmeu zainteresovanih strana ili obiaja, moe smatrati kao izjava o prihvatanju.
3. Prihvatanje se moe opozvati ako ponudilac primi izjavu o opozivanju pre izjave o prihvatanju ili istovremeno sa
njom.
Prihvatanje neposredne ponude
lan 40.
1. Ponuda uinjena prisutnom licu smatra se odbijenom ako nije prihvaena bez odlaganja, izuzev ako iz okolnosti
proizlazi da ponuenom pripada izvestan rok za razmiljanje.
2. Ponuda uinjena telefonom, teleprinterom ili neposrednom radio-vezom smatra se kao ponuda prisutnom licu.
Prihvatanje ponude s predlogom da se izmeni
lan 41.
Ako ponueni izjavi da prihvata ponudu i istovremeno predloi da se ona u neemu izmeni ili dopuni, smatra se da
je ponudu odbio i da je sa svoje strane uinio drugu ponudu svome ranijem ponudiocu.
utanje ponuenog
lan 42.
1. utanje ponuenog ne znai prihvatanje ponude.
2. Nema dejstva odredba u ponudi da e se utanje ponuenog ili neko drugo njegovo proputanje (na primer, ako ne
odbije ponudu u odreenom roku, ili ako poslatu stvar o kojoj mu se nudi ugovor ne vrati u odreenom roku i sl.) smatrati
kao prihvatanje.
3. Ali, kad ponueni stoji u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu odreene robe, smatra se da je prihvatio
ponudu koja se odnosi na takvu robu, ako je nije odmah ili u ostavljenom roku odbio.
4. Isto tako, lice koje se ponudilo drugom da izvrava njegove naloge za obavljanje odreenih poslova, kao i lice u
iju poslovnu delatnost spada vrenje takvih naloga, duno je da izvri dobijeni nalog ako ga nije odmah odbilo.
7

5. Ako u sluaju iz prethodnog stava ponuda, odnosno nalog nije odbijen, smatra se da je ugovor zakljuen u
trenutku kad je ponuda, odnosno nalog stigao ponuenom.
Zadocnelo prihvatanje i zadocnelo dostavljanje
izjave o prihvatanju
lan 43.
1. Prihvatanje ponude izvreno sa zadocnjenjem smatra se kao nova ponuda od strane ponuenog.
2. Ali, ako je izjava o prihvatanju koja je uinjena blagovremeno, stigla ponudiocu posle isteka roka za prihvatanje, a
ponudilac je znao ili je mogao znati da je izjava otposlata blagovremeno, ugovor je zakljuen.
3. Ipak, ugovor u takvom sluaju nije zakljuen ako ponudilac odmah, a najkasnije prvog idueg radnog dana po
prijemu izjave, ili i pre prijema izjave a po isteku roka za prihvatanje ponude, izvesti ponuenoga da se zbog zakanjenja
ne smatra vezan svojom ponudom.
Smrt ili nesposobnost jedne strane
lan 44.
Ponuda ne gubi dejstvo ako je smrt ili nesposobnost jedne strane nastupila pre njenog prihvatanja, izuzev ako
suprotno proizlazi iz namere strana, obiaja ili prirode posla.
Predugovor
lan 45.
1. Predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se docnije zakljui drugi, glavni ugovor.
2. Propisi o formi glavnog ugovora vae i za predugovor, ako je propisana forma uslov punovanosti ugovora.
3. Predugovor obavezuje ako sadri bitne sastojke glavnog ugovora.
4. Na zahtev zainteresovane strane sud e naloiti drugoj strani koja odbija da pristupi zakljuenju glavnog ugovora
da to uradi u roku koji e joj odrediti.
5. Zakljuenje glavnog ugovora moe se zahtevati u roku od est meseci od isteka roka predvienog za njegovo
zakljuenje, a ako taj rok nije predvien, onda od dana kada je prema prirodi posla i okolnostima ugovor trebalo da bude
zakljuen.
6. Predugovor ne obavezuje ako su se okolnosti od njegovog zakljuenja toliko izmenile da ne bi bio ni zakljuen da
su takve okolnosti postojale u to vreme.
II. PREDMET
Kakav mora biti predmet obaveze
lan 46.
1. Ugovorna obaveza moe se sastojati u davanju, injenju, neinjenju ili trpljenju.
2. Ona mora biti mogua, doputena i odreena, odnosno odrediva.
Nitavost ugovora zbog predmeta
lan 47.
Kada je predmet obaveze nemogu, nedoputen, neodreen ili neodrediv, ugovor je nitav.
Naknadna mogunost
lan 48.
Ugovor zakljuen pod odlonim uslovom ili rokom punovaan je ako je predmet obaveze koji je u poetku bio nemogu
postao mogu pre ostvarenja uslova ili isteka roka.
Kad je predmet obaveze nedoputen
lan 49.
Predmet obaveze je nedoputen ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima.

Kad je predmet odrediv

lan 50.
1. Predmet obaveze je odrediv ako ugovor sadri podatke pomou kojih se moe odrediti ili su strane ostavile treem
licu da ga odredi.
2. Ako to tree lice nee ili ne moe da odredi predmet obaveze, ugovor je nitav.

III. OSNOV
Doputen osnov
lan 51.
1. Svaka ugovorna obaveza mora imati doputen osnov.
2. Osnov je nedoputen ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima.
3. Pretpostavlja se da obaveza ima osnov iako nije izraen.
Nitavost ugovora zbog osnova
lan 52.
Ako osnov ne postoji ili je nedoputen, ugovor je nitav.
Pobude za zakljuenje ugovora
lan 53.
1. Pobude iz kojih je ugovor zakljuen ne utiu na njegovu punovanost.
2. Ali, ako je nedoputena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovaraa da zakljui ugovor i ako je to drugi
ugovara znao ili morao znati, ugovor e biti bez dejstva.
3. Ugovor bez naknade nema pravno dejstvo i kad drugi ugovara nije znao da je nedoputena pobuda bitno uticala
na odluku njegovog saugovaraa.

IV. SPOSOBNOST
Ugovori pravnog lica
lan 54.
1. Pravno lice moe zakljuiti ugovore u pravnom prometu u okviru svoje pravne sposobnosti.
2. Ugovor zakljuen protivno odredbi stava 1. ovog lana nema pravno dejstvo.
3. Savesna strana moe zahtevati naknadu tete koju je pretrpela usled zakljuenja ugovora koji nema pravno
dejstvo.
Saglasnost za zakljuenje ugovora
lan 55.
1. Kada je optim aktom pravnog lica odreeno i u registar upisano da njegov zastupnik moe zakljuiti odreeni
ugovor samo uz saglasnost nekog organa, saglasnost se moe dati prethodno, istovremeno ili naknadno, ako to drugo nije
upisano u registar.
2. Druga strana ima pravo da pozove pravno lice da se njegov ovlaeni organ u primerenom roku izjasni da li daje
saglasnost, pa ako to ovaj ne uini, smatrae se da saglasnost nije data.
3. Naknadna saglasnost ima pravno dejstvo, ako drukije nije ugovoreno.
4. Ako saglasnost nije data, smatra se da ugovor nije ni zakljuen.
5. Kad se prema odredbama ovog lana smatra da ugovor nije zakljuen, savesna strana moe zahtevati od pravnog
lica pravinu naknadu.
6. Odredbe prethodnih stavova primenjuju se i u sluaju kad je optim aktom pravnog lica odreeno da zastupnik
moe zakljuiti neki ugovor samo zajedno s odreenim organom tog pravnog lica.
9

Ugovor poslovno nesposobnog lica

lan 56.
1. Za zakljuenje punovanog ugovora potrebno je da ugovara ima poslovnu sposobnost koja se trai za zakljuenje
tog ugovora.
2. Ogranieno poslovno sposobno lice moe bez odobrenja svog zakonskog zastupnika zakljuivati samo one
ugovore ije mu je zakljuivanje zakonom dozvoljeno.
3. Ostali ugovori tih lica ako su zakljueni bez odobrenja zakonskog zastupnika ruljivi su, ali mogu biti osnaeni
njegovim naknadnim odobrenjem.
Pravo saugovaraa poslovno nesposobnog lica
lan 57.
1. Saugovara poslovno nesposobnog lica koji je znao za njegovu poslovnu nesposobnost moe odustati od ugovora
koji je zakljuio sa njim bez odobrenja njegovog zakonskog zastupnika.
2. Isto pravo ima i saugovara poslovno nesposobnog lica koji je znao za njegovu poslovnu nesposobnost, ali je bio
prevaren od njega da ima odobrenje svog zakonskog zastupnika.
3. Ovo pravo se gasi po isteku trideset dana od saznanja za poslovnu nesposobnost druge strane, odnosno za
odsustvo odobrenja zakonskog zastupnika, ali i ranije ako zakonski zastupnik bude odobrio ugovor pre nego to taj rok
istekne.
Pozivanje zakonskog zastupnika da se izjasni
lan 58.
1. Saugovara poslovno nesposobnog lica koji je zakljuio ugovor sa njim bez odobrenja njegovog zakonskog
zastupnika moe pozvati zakonskog zastupnika da se izjasni da li odobrava taj ugovor.
2. Ako se zakonski zastupnik ne izjasni u roku od trideset dana od ovog poziva da ugovor odobrava, smatrae se da
je odbio da da odobrenje.
Kad ugovara stekne poslovnu sposobnost posle
zakljuenja ugovora
lan 59.
Poslovno sposobno lice moe zahtevati da se poniti ugovor koji je bez potrebnog odobrenja zakljuilo za vreme
svoje ograniene poslovne sposobnosti samo ako je tubu podnelo u roku od tri meseca od dana sticanja potpune
poslovne sposobnosti.

V. MANE VOLJE
Pretnja
lan 60.
1. Ako je ugovorna strana ili neko trei nedoputenom pretnjom izazvao opravdani strah kod druge strane tako da je
ova zbog toga zakljuila ugovor, druga strana moe traiti da se ugovor poniti.
2. Strah se smatra opravdanim ako se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom opasnou ugroen ivot, telo ili drugo
znaajno dobro ugovorne strane ili treeg lica.
Bitna zabluda
lan 61.
1. Zabluda je bitna ako se odnosi na bitna svojstva predmeta, na lice sa kojim se zakljuuje ugovor ako se zakljuuje
s obzirom na to lice, kao i na okolnosti koje se po obiajima u prometu ili po nameri stranaka smatraju odlunim, a strana
koja je u zabludi ne bi inae zakljuila ugovor takve sadrine.
2. Strana koja je u zabludi moe traiti ponitaj ugovora zbog bitne zablude, osim ako pri zakljuenju ugovora nije
postupila sa panjom koja se u prometu zahteva.
3. U sluaju ponitaja ugovora zbog zablude, druga savesna strana ima pravo da trai naknadu pretrpljene tete.
4. Strana koja je u zabludi ne moe se na nju pozivati ako je druga strana spremna da izvri ugovor kao da zablude
nije bilo.
10

Zabluda o pobudi kod ugovora bez naknade

lan 62.
Kod ugovora bez naknade bitnom zabludom se smatra i zabluda o pobudi koja je bila odluena za preuzimanje
obaveze.
Nesporazum
lan 63.
Kad strane veruju da su saglasne, a u stvari meu njima postoji nesporazum o prirodi ugovora ili o osnovu ili o
predmetu obaveze, ugovor ne nastaje.
Posredna izjava
lan 64.
Zabluda lica preko koga je strana izjavila svoju volju smatra se isto kao i zabluda u vlastitom izjavljivanju volje.
Prevara
lan 65.
1. Ako jedna strana izazove zabludu kod druge strane ili je odrava u zabludi u nameri da je time navede na
zakljuenje ugovora, druga strana moe zahtevati ponitaj ugovora i onda kad zabluda nije bitna.
2. Strana koja je zakljuila ugovor pod prevarom ima pravo da zahteva naknadu pretrpljene tete.
3. Ako je prevaru uinilo tree lice, prevara utie na sam ugovor ako je druga ugovorna strana u vreme zakljuenja
ugovora znala ili morala znati za prevaru.
4. Ugovor bez naknade moe se ponititi i kad je prevaru uinilo tree lice, bez obzira na to da li je druga ugovorna
strana u vreme zakljuenja ugovora znala ili morala znati za prevaru.
Prividan ugovor
lan 66.
1. Prividan ugovor nema dejstva meu ugovornim stranama.
2. Ali, ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi vai ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu
valjanost.
3. Prividnost ugovora ne moe se isticati prema treem savesnom licu.
VI. FORMA UGOVORA
Neformalnost ugovora
lan 67.
1. Zakljuenje ugovora ne podlee nikakvoj formi, osim ako je zakonom drukije odreeno.
2. Zahtev zakona da ugovor bude zakljuen u odreenoj formi vai i za sve docnije izmene ili dopune ugovora.
3. Ali su punovane docnije usmene dopune o sporednim takama o kojima u formalnom ugovoru nije nita reeno
ukoliko to nije protivno cilju radi koga je forma propisana.
4. Punovane su i docnije usmene pogodbe kojima se smanjuju ili olakavaju obaveze jedne ili druge strane, ako je
posebna forma propisana samo u interesu ugovornih strana.
Raskidanje formalnih ugovora
lan 68.
Formalni ugovori mogu biti raskinuti neformalnim sporazumom, izuzev ako je za odreeni sluaj zakonom
predvieno to drugo, ili ako cilj zbog koga je propisana forma za zakljuenje ugovora zahteva da raskidanje ugovora
bude obavljeno u istoj formi.
Ugovorena forma
lan 69.
1. Ugovorne strane mogu se sporazumeti da posebna forma bude uslov punovanosti njihovog ugovora.
11

2. Ugovor za ije je zakljuenje ugovorena posebna forma moe biti raskinut, dopunjen ili na drugi nain izmenjen i
neformalnim sporazumom.
3. Ako su ugovorne strane predvidele posebnu formu samo da osiguraju dokaz svoga ugovora, ili da postignu to drugo,
ugovor je zakljuen kad je postignuta saglasnost o njegovoj sadrini, a za ugovarae je u isto vreme nastala obaveza da
ugovoru dadu predvienu formu.
Sankcija nedostatka potrebne forme
lan 70.
1. Ugovor koji nije zakljuen u propisanoj formi nema pravno dejstvo ukoliko iz cilja propisa kojim je odreena
forma ne proizlazi to drugo.
2. Ugovor koji nije zakljuen u ugovorenoj formi nema pravno dejstvo ukoliko su stranke punovanost ugovora
uslovile posebnom formom.
Pretpostavka potpunosti isprave
lan 71.
1. Ako je ugovor zakljuen u posebnoj formi, bilo na osnovu zakona bilo po volji stranaka, vai samo ono to je u toj
formi izraeno.
2. Ipak, bie punovane istovremene usmene pogodbe o sporednim takama o kojima u formalnom ugovoru nije
nita reeno, ukoliko nisu u suprotnosti sa njegovom sadrinom ili ako nisu protivne cilju zbog koga je forma propisana.
3. Punovane su i istovremene usmene pogodbe kojima se smanjuju ili olakavaju obaveze jedne ili obe strane ako je
posebna forma propisana samo u interesu ugovornih strana.
Sastavljanje isprave
lan 72.
1. Kad je za zakljuenje ugovora potrebno sastaviti ispravu, ugovor je zakljuen kad ispravu potpiu sva lica koja se
njim obavezuju.
2. Ugovara koji ne zna pisati stavie na ispravu rukoznak overen od dva svedoka ili od suda, odnosno drugog
organa.
3. Za zakljuenje dvostranog ugovora dovoljno je da obe strane potpiu jednu ispravu ili da svaka od strana potpie
primerak isprave namenjen drugoj strani.
4. Zahtev pismene forme je ispunjen ako strane izmenjaju pisma ili se sporazumeju teleprinterom ili nekim drugim
sredstvom koje omoguava da se sa izvesnou, utvrde sadrina i davalac izjave.
Kad je izvren ugovor kome nedostaje forma
lan 73.
Ugovor za ije se zakljuenje zahteva pismena forma smatra se punovanim iako nije zakljuen u toj formi ako su
ugovorne strane izvrile, u celini ili u pretenom delu, obaveze koje iz njega nastaju, osim ako iz cilja zbog koga je forma
propisana oigledno ne proizlazi to drugo.
VII. USLOV
Uslovi i njihovo dejstvo
lan 74.
1. Ugovor je zakljuen pod uslovom ako njegov nastanak ili prestanak zavisi od neizvesne injenice.
2. Ako je zakljuen pod odlonim uslovom pa se uslov ispuni, ugovor deluje od trenutka njegovog zakljuenja, osim
ako iz zakona, prirode posla ili volje strana ne proistie neto drugo.
3. Ako je zakljuen pod raskidnim uslovom, ugovor prestaje vaiti kad se uslov ispuni.
4. Smatra se da je uslov ostvaren ako njegovo ostvarenje, protivno naelu savesnosti i potenja, sprei strana na iji je
teret odreen, a smatra se da nije ostvaren ako njegovo ostvarenje, protivno naelu savesnosti i potenja, prouzrokuje strana u
iju je korist odreen.
Nedoputen ili nemogu uslov
lan 75.
1. Nitav je ugovor u kome je postavljen odloni ili raskidni uslov protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili
dobrim obiajima.
2. Ugovor zakljuen pod nemoguim odlonim uslovom je nitav, a nemogu raskidni uslov smatra se nepostojeim.
12

Obezbeenje uslovnog prava

lan 76.
Ako je ugovor zakljuen pod odlonim uslovom, poverilac ije je pravo uslovljeno moe zahtevati odgovarajue
obezbeenje tog prava ako je njegovo ostvarenje ugroeno.

VIII. ROK
Raunanje vremena
lan 77.
1. Rok odreen u danima poinje tei prvog dana posle dogaaja od koga se rok rauna, a zavrava se istekom
poslednjeg dana roka.
2. Rok odreen u nadeljama, mesecima ili godinama zavrava se onog dana koji se po imenu i broju poklapa sa
danom nastanka dogaaja od koga rok poinje da tee, a ako takvog dana nema u poslednjem mesecu, kraj roka pada na
poslednji dan tog meseca.
3. Ako poslednji dan roka pada u dan kada je zakonom odreeno da se ne radi, kao poslednji dan roka rauna se
sledei radni dan.
4. Poetak meseca oznaava prvi dan u mesecu, sredina - petnaesti, a kraj - poslednji dan u mesecu, ako to drugo ne
proizlazi iz namere stranaka ili iz prirode ugovornog odnosa.
Primena pravila o uslovu
lan 78.
Kad dejstvo ugovora poinje od odreenog vremena, shodno se primenjuju pravila o odlonom uslovu, a kad ugovor
prestaje da vai po isteku odreenog roka, shodno se primenjuju pravila o raskidnom uslovu.

IX. KAPARA I ODUSTANICA

1. KAPARA
Vraanje i uraunavanje kapare
lan 79.
1. Ako je u trenutku zakljuenja ugovora jedna strana dala drugoj izvestan iznos novca ili izvesnu koliinu drugih
zamenljivih stvari kao znak da je ugovor zakljuen (kapara), ugovor se smatra zakljuenim kad je kapara data, ako nije
to drugo ugovoreno.
2. U sluaju ispunjenja ugovora, kapara se mora vratiti ili uraunati u ispunjenje obaveze.
3. Ako to drugo nije ugovoreno, strana koja je dala kaparu ne moe odustati od ugovora ostavljajui kaparu drugoj
strani, niti to moe uiniti druga strana vraanjem udvojene kapare.
Neizvrenje ugovora
lan 80.
1. Ako je za neizvrenje ugovora odgovorna strana koja je dala kaparu, druga strana moe po svom izboru traiti
izvrenje ugovora, ako je to jo mogue, ili traiti naknadu tete, a kaparu uraunati u naknadu ili vratiti, ili se zadovoljiti
primljenom kaparom.
2. Ako je za neizvrenje ugovora odgovorna strana koja je primila kaparu, druga strana moe, po svom izboru, traiti
izvrenje ugovora, ako je to jo mogue, ili traiti naknadu tete i vraanje kapare, ili traiti vraanje udvojene kapare.
3. U svakom sluaju, kad druga strana trai izvrenje ugovora, ona ima pravo i na naknadu tete koju trpi zbog
zadocnjenja.
4. Sud moe na zahtev zainteresovane strane smanjiti preterano veliku kaparu.

13

U sluaju deliminog ispunjenja obaveze

lan 81.
1. U sluaju deliminog ispunjenja obaveze, poverilac ne moe zadrati kaparu, nego moe traiti ispunjenje ostatka
obaveze i naknadu tete zbog zadocnjenja, ili traiti naknadu tete zbog nepotpunog ispunjenja, ali se u oba sluaja kapara
uraunava u naknadu.
2. Ako poverilac raskine ugovor i vrati ono to je primio kao delimino ispunjenje, on moe birati izmeu ostalih
zahteva koji pripadaju jednoj strani kad je ugovor ostao neizvren krivicom druge.
2. ODUSTANICA
Uloga odustanice
lan 82.
1. Sporazumom ugovornih strana moe se ovlastiti jedna ili svaka strana da odustane od ugovora davanjem
odustanice.
2. Kad strana u iju je korist ugovorena odustanica izjavi drugoj strani da e dati odustanicu, ona vie ne moe
zahtevati izvrenje ugovora.
3. Strana ovlaena da odustane duna je dati odustanicu istovremeno sa izjavom o odustajanju.
4. Ako ugovarai nisu odredili rok do koga ovlaena strana moe odustati od ugovora, ona to moe uiniti sve dok ne
protekne rok odreen za ispunjenje njene obaveze.
5. Ovo pravo odustajanja od ugovora prestaje i kad strana u iju je korist ugovoreno pone ispunjavati svoje obaveze
iz tog ugovora ili primati ispunjenje od druge strane.
Kapara kao odustanica
lan 83.
1. Kad je uz kaparu ugovoreno pravo da se odustane od ugovora, onda se kapara smatra kao odustanica i svaka
strana moe odustati od ugovora.
2. U ovom sluaju, ako odustane strana koja je dala kaparu, ona je gubi, a ako odustane strana koja je kaparu primila,
ona je udvojeno vraa.
O d s e k 2.
ZASTUPANJE
I. O ZASTUPANJU UOPTE
Mogunost zastupanja
lan 84.
1. Ugovor kao i drugi pravni posao moe se preduzeti i preko zastupnika.
2. Ovlaenje za zastupanje zasniva se na zakonu, optem aktu pravnog lica, aktu nadlenog organa ili na izjavi volje
zastupanog (punomoje).
Dejstva zastupanja
lan 85.
1. Ugovor koji zakljui zastupnik u ime zastupanog lica i u granicama svojih ovlaenja obavezuje neposredno
zastupanog i drugu ugovornu stranu.
2. Pod istim uslovima i ostali pravni poslovi zastupnikovi proizvode pravno dejstvo neposredno prema zastupanom
licu.
3. Zastupnik je duan obavestiti drugu stranu da istupa u ime zastupanog, ali i kad on to ne uradi ugovor proizvodi
pravno dejstvo za zastupanog i drugu stranu, ako je ova znala ili je iz okolnosti mogla zakljuiti da on istupa kao
zastupnik.

14

Prenoenje ovlaenja
lan 86.
1. Zastupnik ne moe preneti svoja ovlaenja na drugog, izuzev kad mu je to dozvoljeno zakonom ili ugovorom.
2. Izuzetno, on to moe uiniti ako je spreen okolnostima da posao lino obavi a interesi zastupanog zahtevaju
neodlono preduzimanje pravnog posla.
Prekoraenje granica ovlaenja
lan 87.
1. Kada zastupnik prekorai granice ovlaenja, zastupani je u obavezi samo ukoliko odobri prekoraenje.
2. Ako zastupani ne odobri ugovor u roku koji je redovno potreban da se ugovor takve vrste razmotri i oceni,
smatrae se da je odobrenje odbijeno.
3. Odobrenje iz prethodnog stava ima povratno dejstvo, ako strane ne odrede drukije.
4. Ako druga strana nije znala niti morala znati za prekoraenje ovlaenja, moe odmah po saznanju za
prekoraenje, ne ekajui da se zastupani o ugovoru izjasni, izjaviti da se ne smatra ugovorom vezana.
5. Ako zastupani odbije odobrenje, zastupnik i zastupani su solidarno odgovorni za tetu koju je druga strana
pretrpela ako ona nije znala niti je morala znati za prekoraenje ovlaenja.
Zakljuenje ugovora od strane neovlaenog lica
lan 88.
1. Ugovor koji neko lice zakljui kao punomonik u ime drugoga bez njegovog ovlaenja obavezuje neovlaeno
zastupanog samo ako on ugovor naknadno odobri.
2. Strana sa kojom je ugovor zakljuen moe zahtevati od neovlaeno zastupanog da se u primerenom roku izjasni
da li ugovor odobrava.
3. Ako neovlaeno zastupani ni u ostavljenom roku ugovor ne odobri, smatra se da ugovor nije ni zakljuen.
4. U tom sluaju, strana sa kojom je ugovor zakljuen moe od lica koje je kao punomonik bez ovlaenja zakljuilo
ugovor, traiti naknadu tete, ako u trenutku zakljuenja ugovora nije znala niti je morala znati da to lice nije imalo ovlaenje
za zakljuenje ugovora.
II. PUNOMOJE
Davanje punomoja
lan 89.
1. Punomoje je ovlaenje za zastupanje koje vlastodavac pravnim poslom daje punomoniku.
2. Postojanje i obim punomoja su nezavisni od pravnog odnosa na ijoj je podlozi punomoje dato.
3. Punomonik moe biti i pravno lice.
Posebna forma punomoja
lan 90.
Forma propisana zakonom za neki ugovor ili koji drugi pravni posao vai i za punomoje za zakljuenje tog
ugovora, odnosno za preduzimanje tog posla.
Obim ovlaenja
lan 91.
1. Punomonik moe preduzimati samo one pravne poslove za ije je preduzimanje ovlaen.
2. Punomonik kome je dato opte punomoje moe preduzimati samo pravne poslove koji dolaze u redovno
poslovanje.
3. Posao koji ne dolazi u redovno poslovanje moe punomonik preduzeti samo ako je posebno ovlaen za preduzimanje
tog posla, odnosno vrste poslova meu koje on spada.
4. Punomonik ne moe bez posebnog ovlaenja za svaki pojedini sluaj preuzeti meninu obavezu, zakljuiti
ugovor o jemstvu, o poravnanju, o izbornom sudu, kao ni odrei se nekog prava bez naknade.
Opozivanje i suavanje punomoja
lan 92.
1. Vlastodavac moe po svojoj volji suziti ili opozvati punomoje, ak i ako se ugovorom odrekao tog prava.
2. Opozivanje i suavanje svakog punomoja moe se uiniti izjavom bez posebne forme.
3. Ako je opozivanjem ili suavanjem punomoja povreen ugovor o nalogu, ili ugovor o delu, ili neki drugi ugovor,
punomonik ima pravo na naknadu time nastale tete.
15

Dejstvo prestanka i suavanja punomoja prema treim licima

lan 93.
1. Opozivanje punomoja kao i njegovo suavanje nema dejstvo prema treem licu koje je zakljuilo ugovor sa
punomonikom, ili obavilo drugi pravni posao, a nije znalo niti je moralo znati da je punomoje opozvano, odnosno
sueno.
2. U tom sluaju, vlastodavac ima pravo zahtevati od punomonika naknadu tete koju bi zbog toga pretrpeo, izuzev
kad punomonik nije znao ni morao znati za opozivanje, odnosno za suavanje punomoja.
3. Isto vai i u ostalim sluajevima prestanka punomoja.
Drugi sluajevi prestanka punomoja
lan 94.
1. Punomoje prestaje prestankom pravnog lica kao punomonika, ako zakonom nije drukije odreeno.
2. Punomoje prestaje smru punomonika.
3. Punomoje prestaje prestankom pravnog lica, odnosno smru lica koje ga je dalo, osim ako se zapoeti posao ne moe
prekinuti bez tete po pravne sledbenike ili ako punomoje vai i za sluaj smrti davaoca, bilo po njegovoj volji, bilo s obzirom
na prirodu posla.
III. POSLOVNO PUNOMOJE
Ko moe dati punomoje i njegova sadrina
lan 95.
1. Poslovno punomoje moe dati, u granicama zakona, preduzee, odnosno drugo pravno lice, i njime ovlastiti
punomonika da zakljuuje ugovore i obavlja ostale poslove koji su uobiajeni u vrenju njihove poslovne delatnosti.
2. Poslovni punomonik ne moe otuiti ili opteretiti nepokretnosti, preuzeti menine obaveze ili obaveze jemstva,
uzeti zajam i voditi spor, ako nije dobio posebno punomoje za svaki takav posao.
3. Poslovno punomoje moe biti ogranieno na odreenu vrstu poslova, ili na odreene poslove, ali ova ogranienja
imaju dejstvo prema treem samo ako je za njih znao ili morao znati.
Poslovno punomoje imaoca radnje
lan 96.
1. Odredbe o poslovnom punomoju shodno se primenjuju na poslovno punomoje imaoca radnje.
2. Poslovno punomoje ne prestaje smru imaoca radnje, kao ni kad on bude lien poslovne sposobnosti.
IV. OVLAENJA TRGOVINSKOG PUTNIKA
lan 97.
1. Trgovinski putnik preduzea ovlaen je preduzimati samo one poslove koji se odnose na prodaju robe i koji su
navedeni u punomoju koje mu je preduzee dalo.
2. U sluaju neizvesnosti, smatra se da trgovinski putnik nije ovlaen da zakljuuje ugovore, nego samo da
prikuplja porudbine, ali e ipak ugovor koji je zakljuen ostati na snazi ako ga vlastodavac naknadno odobri.
3. Trgovinski putnik koji je ovlaen da prodaje robu, nije ovlaen da naplati cenu, kao ni da prodaje na kredit,
osim ako ima posebno ovlaenje za prodaju na kredit.
4. Trgovinski putnik je ovlaen da za vlastodavca prima reklamacije zbog nedostatka robe i ostale izjave u vezi sa
izvrenjem ugovora zakljuenog njegovim posredovanjem, kao i da u ime vlastodavca preduzima potrebne mere za
ouvanje njegovih prava iz tog ugovora.
V. OVLAENJA LICA KOJA OBAVLJAJU ODREENE POSLOVE
lan 98.
Lica koja rade na takvim poslovima ije je obavljanje vezano za zakljuenje i ispunjenje odreenih ugovora, kao to
su prodavci u prodavnicama, lica koja obavljaju odreene usluge u ugostiteljstvu, lica na poslovima alterske slube u
poti, u banci i sl. ovlaeni su samim tim na zakljuenje i ispunjenje tih ugovora.

16

O d s e k 3.
TUMAENJE UGOVORA
Primena odredaba i tumaenje spornih odredaba
lan 99.
1. Odredbe ugovora primenjuju se onako kako glase.
2. Pri tumaenju spornih odredbi ne treba se drati doslovnog znaenja upotrebljenih izraza, ve treba istraivati
zajedniku nameru ugovaraa i odredbu tako razumeti kako to odgovara naelima obligacionog prava utvrenim ovim
zakonom.
Nejasne odredbe u posebnim sluajevima
lan 100.
U sluaju kad je ugovor zakljuen prema unapred odtampanom sadraju, ili kad je ugovor bio na drugi nain
pripremljen i predloen od jedne ugovorne strane, nejasne odredbe tumaie se, u korist druge strane.
Dopunsko pravilo
lan 101.
Nejasne odredbe u ugovoru bez naknade treba tumaiti u smislu koji je manje teak za dunika, a u teretnom
ugovoru u smislu kojim se ostvaruje pravian odnos uzajamnih davanja.
Vansudsko tumaenje ugovora
lan 102.
1. Ugovorne strane mogu predvideti da e, u sluaju nesaglasnosti u pogledu smisla i domaaja ugovornih odredbi,
neko trei tumaiti ugovor.
2. U tom sluaju, ako ugovorom nije drukije predvieno, strane ne mogu pokrenuti spor pred sudom ili drugim
nadlenim organom dok prethodno ne pribave tumaenje ugovora, osim ako tree lice odbije da da tumaenje ugovora.
O d s e k 4.
NEVANOST UGOVORA
I. NITAVI UGOVORI
Nitavost
lan 103.
1. Ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima je nitav ako cilj povreenog
pravila ne upuuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u odreenom sluaju ne propisuje to drugo.
2. Ako je zakljuenje odreenog ugovora zabranjeno samo jednoj strani, ugovor e ostati na snazi ako u zakonu nije
to drugo predvieno za odreeni sluaj, a strana koja je povredila zakonsku zabranu snosie odgovarajue posledice.
Posledice nitavosti
lan 104.
1. U sluaju nitavosti ugovora svaka ugovorna strana duna je da vrati drugoj sve ono to je primila po osnovu
takvog ugovora, a ako to nije mogue, ili ako se priroda onog to je ispunjeno protivi vraanju, ima se dati odgovarajua
naknada u novcu, prema cenama u vreme donoenja sudske odluke, ukoliko zakon to drugo ne odreuje.
2. Ali, ako je ugovor nitav zbog toga to je po svojoj sadrini ili cilju protivan prinudnim propisima, javnom
poretku ili dobrim obiajima, sud moe odbiti, u celini ili delimino, zahtev nesavesne strane za vraanje onog to je
drugoj strani dala, a moe i odluiti da druga strana ono to je primila po osnovu zabranjenog ugovora preda optini na
ijoj teritoriji ona ima sedite, odnosno prebivalite, ili boravite.

17

3. Prilikom odluivanja sud e voditi rauna o savesnosti jedne, odnosno obeju strana, o znaaju ugroenog dobra ili
interesa kao i o moralnim shvatanjima.
Delimina nitavost
lan 105.
1. Nitavost neke odredbe ugovora ne povlai nitavost i samog ugovora, ako on moe opstati bez nitave odredbe, i
ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odluujua pobuda zbog koje je ugovor zakljuen.
2. Ali e ugovor ostati na snazi ak i ako je nitava odredba bila uslov ili odluujua pobuda ugovora u sluaju kad
je nitavost ustanovljena upravo da bi ugovor bio osloboen te odredbe i vaio bez nje.
Konverzija
lan 106.
Kad nitav ugovor ispunjava uslove za punovanost nekog drugog ugovora, onda e meu ugovaraima vaiti taj
drugi ugovor, ako bi to bilo u saglasnosti sa ciljem koji su ugovarai imali u vidu kad su ugovor zakljuili i ako se moe
uzeti da bi oni zakljuili taj ugovor da su znali za nitavost svog ugovora.
Naknadni nestanak uzroka nitavosti
lan 107.
1. Nitav ugovor ne postaje punovaan kad zabrana ili koji drugi uzrok nitavosti naknadno nestane.
2. Ali, ako je zabrana bila manjeg znaaja, a ugovor je izvren, nitavost se ne moe isticati.
Odgovornost lica krivog za nitavost ugovora
lan 108.
Ugovara koji je kriv za zakljuenje nitavog ugovora odgovoran je svome saugovarau za tetu koju trpi zbog
nitavosti ugovora, ako ovaj nije znao ili prema okolnostima nije morao znati za postojanje uzroka nitavosti.
Isticanje nitavosti
lan 109.
1. Na nitavost sud pazi po slubenoj dunosti i na nju se moe pozivati svako zainteresovano lice.
2. Pravo da zahteva utvrenje nitavosti ima i javni tuilac.
Neogranieno isticanje nitavosti
lan 110.
Pravo na isticanje nitavosti ne gasi se.
II. RULJIVI UGOVORI
Kad je ugovor ruljiv
lan 111.
Ugovor je ruljiv kad ga je zakljuila strana ogranieno poslovno sposobna, kad je pri njegovom zakljuenju bilo
mana u pogledu volje strana, kao i kad je to ovim zakonom ili posebnim propisom odreeno.
Ponitenje ugovora
lan 112.
1. Ugovorna strana u ijem je interesu ruljivost ustanovljena moe traiti da se ugovor poniti.
2. Ali, saugovara te strane moe od nje traiti da se u odreenom roku, ali ne kraem od 30 dana, izjasni da li ostaje
pri ugovoru ili ne, jer e u protivnom smatrati da je ugovor poniten.
3. Ako se pozvana ugovorna strana u ostavljenom roku ne izjasni ili ako izjavi da ne ostaje pri ugovoru, smatrae se
da je ugovor poniten.

18

Posledica ponitenja
lan 113.
1. Ako je na osnovu ruljivog ugovora koji je poniten neto bilo ispunjeno, ima se izvriti vraanje, a ako to nije
mogue, ili ako se priroda onog to je ispunjeno protivi vraanju, ima se dati odgovarajua naknada u novcu.
2. Naknada u novcu daje se prema cenama u vreme vraanja, odnosno donoenja sudske odluke.
Vraanje i naknada u sluaju ponitenja ugovora ogranieno
poslovno sposobnog lica
lan 114.
U sluaju ponitenja ugovora zbog ograniene poslovne sposobnosti jednog ugovaraa, saugovara takvog lica moe
zahtevati vraanje samo onog dela ispunjenja koji se nalazi u imovini ogranieno poslovno sposobnog lica, ili je
upotrebljen u njegovu korist, kao i onog to je namerno uniteno ili otueno.
Odgovornost za ponitenje ugovora
lan 115.
Ugovara na ijoj je strani uzrok ruljivosti odgovoran je svom saugovarau za tetu koju trpi zbog ponitenja
ugovora, ako ovaj nije znao ni morao znati za postojanje uzroka ruljivosti ugovora.
Odgovornost ogranieno poslovno sposobnog lica
lan 116.
Ogranieno poslovno sposobno lice odgovara za tetu nastalu ponitenjem ugovora, ako je lukavstvom uverilo svog
saugovaraa da je poslovno sposobno.
Prestanak prava
lan 117.
1. Pravo zahtevati ponitenje ruljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog
ruljivosti, odnosno od prestanka prinude.
2. To pravo u svakom sluaju prestaje istekom roka od tri godine od dana zakljuenja ugovora.
l. 118. do 120. (brisani)
O d s e k 5.
DVOSTRANI UGOVORI
I. ODGOVORNOST ZA MATERIJALNE I
PRAVNE NEDOSTATKE ISPUNJENJA
lan 121.
1. Kod ugovora sa naknadom svaki ugovara odgovara za materijalne nedostatke svog ispunjenja.
2. Isto tako, ugovara odgovara i za pravne nedostatke ispunjenja i duan je da titi drugu stranu od prava i zahteva treih
lica kojima bi njeno pravo bilo iskljueno ili sueno.
3. Na ove obaveze prenosioca shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o odgovornosti prodavca za materijalne i
pravne nedostatke, ako za odreeni sluaj nije to drugo propisano.
II. PRIGOVOR NEISPUNJENJA UGOVORA
Pravilo istovremenog ispunjenja
lan 122.
1. U dvostranim ugovorima nijedna strana nije duna ispuniti svoju obavezu ako druga strana ne ispuni ili nije
spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu, izuzev ako je to drugo ugovoreno ili zakonom odreeno, ili ako to drugo
proistie iz prirode posla.
2. Ali, ako na sudu jedna strana istakne da nije duna ispuniti svoju obavezu dok i druga strana ne ispuni svoju, sud
e joj naloiti da ispuni svoju obavezu kad i druga strana ispuni svoju.
19

Kad ispunjenje obaveze jedne strane postane neizvesno

lan 123.
1. Ako je ugovoreno da prvo jedna strana ispuni svoju obavezu, pa se posle zakljuenja ugovora materijalne prilike
druge strane pogoraju u toj meri da je neizvesno da li e ona moi ispuniti svoju obavezu, ili ako ta neizvesnost proizlazi
iz drugih ozbiljnih razloga, strana koja se obavezala da prva ispuni svoju obavezu moe odloiti njeno ispunjenje dok
druga strana ne ispuni svoju obavezu ili dok ne prui dovoljno obezbeenje da e je ispuniti.
2. To vai i kad su materijalne prilike druge strane bile u istoj meri teke jo pre zakljuenja ugovora, ako njen
saugovara to nije znao niti je morao znati.
3. U tim sluajevima strana koja se obavezala da prva ispuni svoju obavezu moe zahtevati da joj se obezbeenje
prui u primerenom roku, a posle proteka tog roka bez rezultata, moe raskinuti ugovor.

III. RASKIDANJE UGOVORA ZBOG NEISPUNJENJA

Prava jedne strane kad druga strana ne ispuni svoju obavezu
lan 124.
U dvostranim ugovorima, kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu, druga strana moe ako nije to drugo odreeno,
zahtevati ispunjenje obaveza ili, pod uslovima predvienim u iduim lanovima, raskinuti ugovor prostom izjavom, ako
raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu, a u svakom sluaju ima pravo na naknadu tete.
Kad je ispunjenje o roku bitni sastojak ugovora
lan 125.
1. Kad ispunjenje obaveze u odreenom roku predstavlja bitan sastojak ugovora, pa dunik ne ispuni obavezu u tom
roku, ugovor se raskida po samom zakonu.
2. Ali, poverilac moe odrati ugovor na snazi, ako po isteku roka, bez odlaganja, obavesti dunika da zahteva
ispunjenje ugovora.
3. Kad je poverilac zahtevao ispunjenje, pa ga nije dobio u razumnom roku, moe izjaviti da raskida ugovor.
4. Ova pravila vae kako u sluaju kad su ugovorne strane predvidele da e se ugovor smatrati raskinutim ako ne
bude ispunjen u odreenom roku, tako i onda kad je ispunjenje ugovora u odreenom roku bitan sastojak ugovora po
prirodi posla.
Kad ispunjenje o roku nije bitni sastojak ugovora
lan 126.
1. Kad ispunjenje obaveze u odreenom roku nije bitni sastojak ugovora, dunik zadrava pravo da i posle isteka roka
ispuni svoju obavezu, a poverilac da zahteva njeno ispunjenje.
2. Ali, ako poverilac eli raskinuti ugovor, mora ostaviti duniku primeren naknadni rok za ispunjenje.
3. Ako dunik ne ispuni obavezu u naknadnom roku, nastupaju iste posledice kao i u sluaju kad je rok bitni sastojak
ugovora.
Raskidanje ugovora bez ostavljanja naknadnog roka
lan 127.
Poverilac moe raskinuti ugovor bez ostavljanja duniku naknadnog roka za ispunjenje ako iz dunikovog dranja
proizlazi da on svoju obavezu nee izvriti ni u naknadnom roku.
Raskidanje ugovora pre isteka roka
lan 128.
Kad je pre isteka roka za ispunjenje obaveze oigledno da jedna strana nee ispuniti svoju obavezu iz ugovora, druga
strana moe raskinuti ugovor i zahtevati naknadu tete.

20

Raskidanje ugovora sa uzastopnim obavezama

lan 129.
1. Kad u ugovoru sa uzastopnim obavezama jedna strana ne ispuni jednu obavezu, druga strana moe, u razumnom
roku, raskinuti ugovor u pogledu svih buduih obaveza, ako je iz datih okolnosti oigledno da ni one nee biti ispunjene.
2. Ona moe raskinuti ugovor ne samo u pogledu buduih obaveza, nego i u pogledu ve ispunjenih obaveza, ako
njihovo ispunjenje bez izostalih ispunjenja nema interesa za nju.
3. Dunik moe odrati ugovor ako da odgovarajue obezbeenje.
Dunost obavetavanja
lan 130.
Poverilac koji zbog neispunjenja dunikove obaveze raskida ugovor, duan je to saoptiti duniku bez odlaganja.
Kad se ugovor ne moe raskinuti
lan 131.
Ugovor se ne moe raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveze.
Dejstvo raskida
lan 132.
1. Raskidom ugovora obe strane su osloboene svojih obaveza, izuzev obaveze na naknadu eventualne tete.
2. Ako je jedna strana izvrila ugovor potpuno ili delimino, ima pravo da joj se vrati ono to je dala.
3. Ako obe strane imaju pravo zahtevati vraanje datog, uzajamna vraanja vre se po pravilima za izvrenje
dvostranih ugovora.
4. Svaka strana duguje drugoj naknadu za koristi koje je u meuvremenu imala od onoga to je duna vratiti,
odnosno naknaditi.
5. Strana koja vraa novac duna je platiti zateznu kamatu od dana kad je isplatu primila.
IV. RASKIDANJE ILI IZMENA UGOVORA ZBOG
PROMENJENIH OKOLNOSTI
Pretpostavke za raskidanje
lan 133.
1. Ako posle zakljuenja ugovora nastupe okolnosti koje oteavaju ispunjenje obaveze jedne strane, ili ako se zbog
njih ne moe ostvariti svrha ugovora, a u jednom i u drugom sluaju u toj meri da je oigledno da ugovor vie ne
odgovara oekivanjima ugovornih strana i da bi po optem miljenju bilo nepravino odrati ga na snazi takav kakav je,
strana kojoj je oteano ispunjenje obaveze, odnosno strana koja zbog promenjenih okolnosti ne moe ostvariti svrhu
ugovora moe zahtevati da se ugovor raskine.
2. Raskid ugovora ne moe se zahtevati ako je strana koja se poziva na promenjene okolnosti bila duna da u vreme
zakljuenja ugovora uzme u obzir te okolnosti ili ih je mogla izbei ili savladati.
3. Strana koja zahteva raskid ugovora ne moe se pozivati na promenjene okolnosti koje su nastupile po isteku roka
odreenog za ispunjenje njene obaveze.
4. Ugovor se nee raskinuti ako druga strana ponudi ili pristane da se odgovarajui uslovi ugovora pravino izmene.
5. Ako izrekne raskid ugovora, sud e na zahtev druge strane obavezati stranu koja ga je zahtevala da naknadi drugoj
strani pravian deo tete koju trpi zbog toga.
Dunost obavetavanja
lan 134.
Strana koja je ovlaena da zbog promenjenih okolnosti zahteva raskid ugovora duna je da o svojoj nameri da trai
raskid ugovora obavesti drugu stranu im je saznala da su takve okolnosti nastupile, a ako to nije uinila, odgovora za
tetu koju je druga strana pretrpela zbog toga to joj zahtev nije bio na vreme saopten.
Okolnosti od znaaja za odluku suda
lan 135.
Pri odluivanju o raskidanju ugovora, odnosno, o njegovoj izmeni, sud se rukovodi naelima potenog prometa,
vodei rauna naroito o cilju ugovora, o normalnom riziku kod ugovora odnosne vrste, o optem interesu, kao i o
interesima obeju strana.
21

Odricanje od pozivanja na promenjene okolnosti

lan 136.
Strane se mogu ugovorom unapred odrei pozivanja na odreene promenjene okolnosti, osim ako je to u suprotnosti
sa naelom savesnosti i potenja.
V. NEMOGUNOST ISPUNJENJA
Nemogunost ispunjenja za koju ne odgovara ni jedna strana
lan 137.
1. Kad je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemogue zbog dogaaja za koji nije
odgovorna ni jedna ni druga strana, gasi se i obaveza druge strane, a ako je ova neto ispunila od svoje obaveze, moe
zahtevati vraanje po pravilima o vraanju steenog bez osnova.
2. U sluaju delimine nemogunosti ispunjenja zbog dogaaja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana,
druga strana moe raskinuti ugovor ako delimino ispunjenje ne odgovara njenim potrebama, inae ugovor ostaje na
snazi, a druga strana ima pravo da zahteva srazmerno smanjenje svoje obaveze.
Nemogunost ispunjenja za koju odgovara druga strana
lan 138.
1. Kad je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemogue zbog dogaaja za koji odgovara
druga strana, njena obaveza se gasi, a ona zadrava svoje potraivanje prema drugoj strani, s tim to se smanjuje za
onoliko koliko je ona mogla imati koristi od osloboenja od sopstvene obaveze.
2. Pored toga, ona je duna ustupiti drugoj strani sva prava koja bi imala prema treim licima u vezi sa predmetom
svoje obaveze ije je ispunjenje postalo nemogue.
VI. PREKOMERNO OTEENJE
Oigledna nesrazmera uzajamnih davanja
lan 139.
1. Ako je izmeu obaveza ugovornih strana u dvostranom ugovoru postojala u vreme zakljuenja ugovora oigledna
nesrazmera, oteena strana moe zahtevati ponitenje ugovora ako za pravu vrednost tada nije znala niti je morala znati.
2. Pravo da se zahteva ponitenje ugovora prestaje istekom jedne godine od njegovog zakljuenja.
3. Odricanje unapred od ovog prava nema pravnog dejstva.
4. Ugovor e ostati na snazi ako druga strana ponudi dopunu do prave vrednosti.
5. Zbog ove nesrazmere ne moe se traiti ponitenje ugovora na sreu, javne prodaje, kao ni onda kad je za stvar
data via cena iz osobite naklonosti.
lan 140. (brisan)
VII. ZELENAKI UGOVOR
lan 141.
1. Nitav je ugovor kojim neko, koristei se stanjem nude ili tekim materijalnim stanjem drugog, njegovim
nedovoljnim iskustvom, lakomislenou ili zavisnou, ugovori za sebe ili za nekog treeg korist koja je u oiglednoj
nesrazmeri sa onim to je on drugom dao ili uinio, ili se obavezao dati ili uiniti.
2. Na zelenaki ugovor shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o posledicama nitavosti i o deliminoj nitavosti
ugovora.
3. Ako oteeni zahteva da se njegova obaveza smanji na pravian iznos, sud e udovoljiti takvom zahtevu ako je to
mogue, a u tom sluaju ugovor sa odgovarajuom izmenom ostaje na snazi.
4. Oteenik moe podneti zahtev za smanjenje obaveze na pravian iznos u roku od pet godina od zakljuenja
ugovora.

22

VIII. OPTI USLOVI FORMULARNIH UGOVORA

Obaveznost
lan 142.
1. Opti uslovi odreeni od strane jednog ugovaraa, bilo da su sadrani u formularnom ugovoru, bilo da se na njih
ugovor poziva, dopunjuju posebne pogodbe utvrene meu ugovaraima u istom ugovoru, i po pravilu obavezuju kao i
ove.
2. Opti uslovi moraju se objaviti na uobiajeni nain.
3. Opti uslovi obavezuju ugovornu stranu ako su joj bili poznati ili morali biti poznati u asu zakljuenja ugovora.
4. U sluaju neslaganja optih uslova i posebnih pogodbi vae ove poslednje.
Nitavost nekih odredbi optih uslova
lan 143.
1. Nitave su odredbe optih uslova koje su protivne samom cilju zakljuenog ugovora ili dobrim poslovnim
obiajima, ak i ako su opti uslovi koji ih sadre odobreni od nadlenog organa.
2. Sud moe odbiti primenu pojedinih odredbi optih uslova koje liavaju drugu stranu prava da stavi prigovore, ili
onih na osnovu kojih ona gubi prava iz ugovora ili gubi rokove, ili koje su inae nepravine ili preterano stroge prema
njoj.
lan 144. (brisan)
IX. USTUPANJE UGOVORA
Uslovi ustupanja
lan 145.
1. Svaka strana u dvostranom ugovoru moe, ako na to pristane druga strana, ustupiti ugovor nekom treem licu,
koje time postaje nosilac svih njenih prava i obaveza iz tog ugovora.
2. Ustupanjem ugovora ugovorni odnos izmeu ustupioca i druge strane prelazi na prijemnika i drugu stranu u asu
kada je druga strana pristala na ustupanje, a ako je druga strana dala svoj pristanak unapred, u asu kad je obavetena o
ustupanju.
3. Pristanak na ustupanje ugovora je punovaan samo ako je dat u formi u zakonu propisanoj za ustupljeni ugovor.
4. Odredbe o sporednim pravima u vezi sa ugovorom o preuzimanju duga shodno e se primeniti i na ustupanje
ugovora.
Odgovornost ustupioca
lan 146.
1. Ustupilac odgovara prijemniku za punovanost ustupljenog ugovora.
2. On mu ne jemi da e druga strana ispuniti svoje obaveze iz ustupljenog ugovora, osim ako se na to naroito
obavezao.
3. On ne jemi drugoj strani da e prijemnik ispuniti obaveze iz ugovora, osim ako se na to naroito obavezao.
Prigovori
lan 147.
Druga strana moe istai prijemniku sve prigovore iz ustupljenog ugovora, kao i one koje ima iz drugih odnosa sa
njima, ali ne i prigovore koje ima prema ustupiocu.
O d s e k 6.
OPTA DEJSTVA UGOVORA
I. STVARANJE OBAVEZA ZA UGOVARAE

23

Dejstva ugovora meu ugovaraima i njihovim pravnim sledbenicima

lan 148.
1. Ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane.
2. Ugovor ima dejstvo i za univerzalne pravne sledbenike ugovornih strana, izuzev ako je to drugo ugovoreno ili to
drugo proizlazi iz prirode samog ugovora.
3. Ugovorom se moe ustanoviti pravo u korist treeg lica.
II. UGOVOR U KORIST TREEG LICA
Neposredno pravo treeg
lan 149.
1. Kad neko ugovori u svoje ime potraivanje u korist treeg, trei stie sopstveno i neposredno pravo prema
duniku, ako nije to drugo ugovoreno ili ne proizlazi iz okolnosti posla.
2. Ugovara ima pravo zahtevati da dunik izvri prema treem ono to je ugovoreno u korist tog treeg lica.
Opozivanje koristi za treeg
lan 150.
1. Ugovara koristi za treeg moe je opozvati ili izmeniti sve dok trei ne izjavi da prihvata ono to je ugovoreno u
njegovu korist.
2. Ako je ugovoreno da e dunik izvriti ono na ta se obavezao u korist treeg tek posle smrti ugovaraa, ovaj
moe sve dotle, pa i svojim testamentom, opozvati korist ugovorenu za treeg, ako iz samog ugovora ili iz okolnosti ne
proizlazi to drugo.
Prigovori dunika prema treem
lan 151.
Dunik moe istai treem sve prigovore koje ima prema ugovarau po osnovu ugovora kojim je ugovorena korist za
treeg.
Odbijanje treeg
lan 152.
Ako trei odbije korist koja je ugovorena za njega, ili je ugovara opozove, korist pripada ugovarau, ako to drugo
nije ugovoreno ili ne proizlazi iz prirode posla.
Obeanje radnje treeg lica
lan 153.
1. Obeanje uinjeno drugom da e trei neto uiniti ili propustiti, treeg ne obavezuje, a obeavalac odgovara za
tetu koju bi drugi pretrpeo zbog toga to trei nee da se obavee ili da izvri ili propusti odreenu radnju.
2. Obeavalac nee odgovarati ako je drugom obeao da e se samo zauzeti kod treeg da se ovaj obavee da neto
uini ili propusti, a u tome nije uspeo i pored sveg potrebnog zalaganja.

24

Odeljak 2.
PROUZROKOVANJE TETE
O d s e k 1.
OPTA NAELA
Osnovi odgovornosti
lan 154.
1. Ko drugome prouzrokuje tetu duan je naknaditi je, ukoliko ne dokae da je teta nastala bez njegove krivice.
2. Za tetu od stvari ili delatnosti, od kojih potie poveana opasnost tete za okolinu, odgovara se bez obzira na
krivicu.
3. Za tetu bez obzira na krivicu odgovara se i u drugim sluajevima predvienim zakonom.
teta
lan 155.
teta je umanjenje neije imovine (obina teta) i spreavanje njenog poveanja (izmakla korist), kao i nanoenje
drugome fizikog ili psihikog bola ili straha (nematerijalna teta).
Zahtev da se ukloni opasnost tete
lan 156.
1. Svako moe zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija teta njemu ili neodreenom
broju lica, kao i da se uzdri od delatnosti od koje proizlazi uznemiravanje ili opasnost tete, ako se nastanak
uznemiravanja ili tete ne moe spreiti odgovarajuim merama.
2. Sud e na zahtev zainteresovanog lica narediti da se preduzmu odgovarajue mere za spreavanje nastanka tete ili
uznemiravanja, ili da se otkloni izvor opasnosti, na troak draoca izvora opasnosti, ako ovaj sam to ne uini.
3. Ako teta nastane u obavljanju optekorisne delatnosti za koju je dobijena dozvola nadlenog organa, moe se
zahtevati samo naknada tete koja prelazi normalne granice.
4. Ali, i u tom sluaju se moe zahtevati preduzimanje drutveno opravdanih mera za spreavanje nastupanja tete ili
za njeno smanjenje.
Zahtev da se prestane sa povredom prava linosti
lan 157.
1. Svako ima pravo zahtevati od suda ili drugog nadlenog organa da naredi prestanak radnje kojom se povreuje
integritet ljudske linosti, linog i porodinog ivota i drugih prava njegove linosti.
2. Sud, odnosno drugi nadleni organ moe narediti prestanak radnje pod pretnjom plaanja izvesne novane svote,
odreene ukupno ili po jedinici vremena, u korist povreenog.

O d s e k 2.
ODGOVORNOST PO OSNOVU KRIVICE
Postojanje krivice
lan 158.
Krivica postoji kada je tetnik prouzrokovao tetu namerno ili nepanjom.
Neodgovorna lica
lan 159.
1. Lice koje usled duevne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga nije sposobno za rasuivanje,
ne odgovara za tetu koju drugome prouzrokuje.
25

2. Ko drugom prouzrokuje tetu u stanju prolazne nesposobnosti za rasuivanje, odgovoran je za nju, izuzev ako
dokae da nije svojom krivicom dospeo u to stanje.
3. Ako je u to stanje dospeo tuom krivicom, za tetu e odgovarati onaj ko ga je u to stanje doveo.
Odgovornost maloletnika
lan 160.
1. Maloletnik do navrene sedme godine ne odgovara za tetu koju prouzrokuje.
2. Maloletnik od navrene sedme do navrene etrnaeste godine ne odgovara za tetu, osim ako se dokae da je pri
prouzrokovanju tete bio sposoban za rasuivanje.
3. Maloletnik sa navrenih etrnaest godina odgovora prema optim pravima o odgovornosti za tetu.
Nuna odbrana, stanje nude, otklanjanje
tete od drugog
lan 161.
1. Ko u nunoj odbrani prouzrokuje tetu napadau nije duan naknaditi je, osim u sluaju prekoraenja nune
odbrane.
2. Kad neko prouzrokuje tetu u stanju nude, oteenik moe zahtevati naknadu od lica koje je krivo za nastanak
opasnosti tete, ili od lica od kojih je teta otklonjena, ali od ovih poslednjih ne vie od koristi koju su imala od toga.
3. Ko pretrpi tetu otklanjajui od drugog opasnost tete, ima pravo zahtevati od njega naknadu one tete kojoj se
razumno izloio.
Dozvoljena samopomo
lan 162.
1. Ko u sluaju dozvoljene samopomoi prouzrokuje tetu licu koje je izazvalo potrebu samopomoi, nije duan
naknaditi je.
2. Pod dozvoljenom samopomoi podrazumeva se pravo svakog lica da otkloni povredu prava kad neposredno preti
opasnost, ako je takva zatita nuna i ako nain otklanjanja povrede prava odgovara prilikama u kojima nastaje opasnost.
Pristanak oteenika
lan 163.
1. Ko na svoju tetu dozvoli drugome preduzimanje neke radnje, ne moe od njega zahtevati naknadu tete
prouzrokovane tom radnjom.
2. Nitava je izjava oteenika kojom je pristao da mu se uini teta radnjom koja je zakonom zabranjena.
O d s e k 3.
ODGOVORNOST ZA DRUGOG
Duevno bolesni i zaostali u umnom razvoju
lan 164.
1. Za tetu koju prouzrokuje lice usled duevne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga nije
sposobno za rasuivanje, odgovara onaj koji je na osnovu zakona, ili odluke nadlenog organa, ili ugovora, duan da vodi
nadzor nad njim.
2. On se moe osloboditi odgovornosti ako dokae da je vrio nadzor na koji je obavezan ili da bi teta nastala i pri
briljivom vrenju nadzora.
Odgovornost roditelja
lan 165.
1. Roditelji odgovoraju za tetu koju prouzrokuje drugom njihovo dete do navrene sedme godine, bez obzira na
svoju krivicu.

26

2. Oni se oslobaaju odgovornosti ako postoje razlozi za iskljuenje odgovornosti prema pravilima o odgovornosti,
bez obzira na krivicu.
3. Oni ne odgovaraju ako je teta nastala dok je dete bilo povereno drugom licu i ako je to lice odgovorno za tetu.
4. Roditelji odgovaraju za tetu koju prouzrokuje drugom njihovo maloletno dete koje je navrilo sedam godina,
osim ako dokau da je teta nastala bez njihove krivice.
Solidarna odgovornost
lan 166.
Ako pored roditelja odgovora za tetu i dete, njihova je odgovornost solidarna.
Odgovornost drugog lica za maloletnika
lan 167.
1. Za tetu koju drugom prouzrokuje maloletnik dok je pod nadzorom staratelja, kole ili druge ustanove, odgovara
staratelj, kola, odnosno druga ustanova, osim ako dokau da su nadzor vrili na nain na koji su obavezni, ili da bi teta
nastala i pri briljivom vrenju nadzora.
2. Ako za tetu odgovara i maloletnik, odgovornost je solidarna.
Posebna odgovornost roditelja
lan 168.
1. Ako dunost nadzora nad maloletnim licem ne lei na roditeljima, ve na nekom drugom licu, oteenik ima pravo
da zahteva naknadu od roditelja, kad je teta nastala usled loeg vaspitanja maloletnika, ravih primera ili porodinih
navika koje su mu roditelji dali, ili se i inae teta moe upisati u krivicu roditeljima.
2. Lice na kome u ovom sluaju lei dunost nadzora ima pravo traiti od roditelja da mu naknade isplaeni iznos
ako je ono isplatilo naknadu oteeniku.
Odgovornost po osnovu pravinosti
lan 169.
1. U sluaju tete koju je prouzrokovalo lice koje za nju nije odgovorno, a naknada se ne moe dobiti od lica koje je
bilo duno da vodi nadzor nad njim, sud moe, kad to pravinost zahteva, a naroito s obzirom na materijalno stanje
tetnika i oteenika, osuditi tetnika da naknadi tetu, potpuno ili delimino.
2. Ako je tetu prouzrokovao maloletnik sposoban za rasuivanje koji nije u stanju da je naknadi, sud moe, kad to
pravinost zahteva, a naroito s ozbirom na materijalno stanje roditelja i oteenika, obavezati roditelje da naknade tetu,
potpuno ili delimino, iako za nju nisu krivi.

O d s e k 4.
ODGOVORNOST PREDUZEA I DRUGIH
PRAVNIH LICA PREMA TREEM
Odgovornost preduzea
lan 170.
1. Za tetu koju radnik u radu ili u vezi sa radom prouzrokuje treem licu odgovara preduzee u kome je zaposleni
radio u trenutku prouzrokovanja tete, osim ako dokae da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je
trebalo.
2. Oteenik ima pravo zahtevati naknadu tete i neposredno od zaposlenog ako je tetu prouzrokovao namerno.
3. Odredbom stava 1. ovog lana ne dira se u pravila o odgovornosti za tetu koja potie od opasne stvari ili opasne
delatnosti.

27

Odgovornost drugih lica

lan 171.
1. Odredbe prethodnog lana primenjuje se i na druge poslodavce u pogledu odgovornosti za tetu koju zaposleni
koji kod njih rade prouzrokuju u radu ili u vezi s radom.
2. Lice koje je oteeniku naknadilo tetu koju je zaposleni prouzrokovao namerno ili krajnjom nepanjom, ima
pravo od tog zaposlenog zahtevati naknadu plaenog iznosa.
3. To pravo zastareva u roku od est meseci od dana isplaene naknade tete.
Odgovornost pravnog lica za tetu koju prouzrokuje njegov organ
lan 172.
1. Pravno lice odgovara za tetu koju njegov organ prouzrokuje treem licu u vrenju ili u vezi sa vrenjem svojih
funkcija.
2. Ako za odreeni sluaj nije to drugo u zakonu odreeno, pravno lice ima pravo na naknadu od lica koje je tetu
skrivilo namerno ili krajnjom nepanjom.
3. To pravo zastareva u roku od est meseci od dana isplaene naknade tete.

O d s e k 5.
ODGOVORNOST ZA TETU OD OPASNE
STVARI ILI OPASNE DELATNOSTI
I. OPTE ODREDBE
Pretpostavka uzronosti
lan 173.
teta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnou smatra se da potie od te stvari, odnosno
delatnosti, izuzev ako se dokae da one nisu bile uzrok tete.
Ko odgovara za tetu
lan 174.
Za tetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za tetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi.
Protivpravno oduzimanje opasne stvari od imaoca
lan 175.
Ako je imaocu oduzeta opasna stvar na protivpravan nain, za tetu koja od nje potie ne odgovara on, nego onaj koji mu
je oduzeo opasnu stvar, ako imalac nije za to odgovoran.
Predaja stvari treem licu
lan 176.
1. Umesto imaoca stvari, i isto kao on, odgovara lice kome je imalac poverio stvar da se njome slui, ili lice koje je
inae duno da je nadgleda a nije kod njega na radu.
2. Ali e pored njega odgovarati i imalac stvari ako je teta proizala iz neke skrivene mane ili skrivenog svojstva
stvari na koje mu nije skrenuo panju.
3. U tom sluaju odgovorno lice koje je isplatilo naknadu oteeniku ima pravo da zahteva ceo njen iznos od imaoca.
4. Imalac opasne stvari koji ju je poverio licu koje nije osposobljeno ili nije ovlaeno da njome rukuje, odgovara za
tetu koja potekne od te stvari.
Osloboenje od odgovornosti
lan 177.
1. Imalac se oslobaa odgovornosti ako dokae da teta potie od nekog uzroka koji se nalazio van stvari, a ije se
dejstvo nije moglo predvideti, ni izbei ili otkloniti.
28

2. Imalac stvari oslobaa se odgovornosti i ako dokae da je teta nastala iskljuivo radnjom oteenika ili treeg
lica, koju on nije mogao predvideti i ije posledice nije mogao izbei ili otkloniti.
3. Imalac se oslobaa odgovornosti delimino, ako je oteenik delimino doprineo nastanku tete.
4. Ako je nastanku tete delimino doprinelo tree lice, ono odgovara oteeniku solidarno sa imaocem stvari, a
duno je snositi naknadu srazmerno teini svoje krivice.
5. Lice kojim se imalac posluio pri upotrebi stvari ne smatra se treim licem.
II. ODGOVORNOST U SLUAJU UDESA IZAZVANOG MOTORNIM VOZILIMA U POKRETU
lan 178.
1. U sluaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu koji je prouzrokovan iskljuivom krivicom jednog imaoca,
primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice.
2. Ako postoji obostrana krivica, svaki imalac odgovara za ukupnu tetu koju su oni pretpreli srazmerno stepenu
svoje krivice.
3. Ako nema krivice ni jednog, imaoci odgovaraju na ravne delove, ako razlozi pravinosti ne zahtevaju to drugo.
4. Za tetu koju pretpre trea lica imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno.
III. ODGOVORNOST PROIZVOAA STVARI SA NEDOSTATKOM
lan 179.
1. Ko stavi u promet neku stvar koju je proizveo a koja zbog nekog nedostatka za koji on nije znao predstavlja
opasnost tete za lica ili stvari, odgovara za tetu koja bi nastala zbog tog nedostatka.
2. Proizvoa odgovara i za opasna svojstva stvari ako nije preduzeo sve to je potrebno da tetu, koju je mogao
predvideti, sprei putem upozorenja, bezbedne ambalae ili drugom odgovarajuom merom.
O d s e k 6.
POSEBNI SLUAJEVI ODGOVORNOSTI
Odgovornost usled teroristikih akata, javnih
demonstracija ili manifestacija
lan 180.
1. Za tetu nastalu smru, telesnom povredom ili oteenjem, odnosno unitenjem imovine fizikog lica usled akata
nasilja ili terora, kao i prilikom javnih demonstracija i manifestacija, odgovara drava iji su organi po vaeim propisima bili
duni da spree takvu tetu.
2. Organizatori, uesnici, podstrekai i pomagai u aktima nasilja ili terora, javnim demonstracijama i
manifestacijama koje su usmerene na podrivanje ustavnog ureenja, nemaju pravo na naknadu tete po ovom osnovu.
3. Drava ima pravo i obavezu da zahteva naknadu isplaenog iznosa od lica koje je tetu prouzrokovalo.
4. To pravo zastareva u rokovima propisanim za zastarelost potraivanja naknade tete.
Odgovornost organizatora priredbi
lan 181.
Organizator okupljanja veeg broja ljudi u zatvorenom ili na otvorenom prostoru odgovara za tetu nastalu smru ili
telesnom povredom koju neko pretrpi usled izvanrednih okolnosti koje u takvim prilikama mogu nastati, kao to je gibanje
masa, opti nered i slino.
Odgovornost zbog uskraivanja neophodne pomoi
lan 182.
1. Ko bez opasnosti po sebe uskrati pomo licu iji su ivot ili zdravlje oigledno ugroeni, odgovara za tetu koja je
otuda nastala, ako je on tu tetu prema okolnostima sluaja morao predvideti.
2. Ako pravinost zahteva, sud moe takvo lice osloboditi obaveze da naknadi tetu.

29

Odgovornost u vezi sa obavezom zakljuenja ugovora

lan 183.
Lice koje je po zakonu obavezno da zakljui neki ugovor, duno je da naknadi tetu ako na zahtev zainteresovanog
lica bez odlaganja ne zakljui taj ugovor.
Odgovornost u vezi sa vrenjem poslova od opteg interesa
lan 184.
Preduzea i druga pravna lica koja vre komunalnu ili drugu slinu delatnost od opteg interesa odgovaraju za tetu
ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vre svoju uslugu.
O d s e k 7.
NAKNADA
I. NAKNADA MATERIJALNE TETE
Uspostavljanje ranijeg stanja i naknada u novcu
lan 185.
1. Odgovorno lice duno je uspostaviti stanje koje je bilo pre nego to je teta nastala.
2. Ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja ne uklanja tetu potpuno, odgovorno lice duno je za ostatak tete dati
naknadu u novcu.
3. Kad uspostavljanje ranijeg stanja nije mogue, ili kad sud smatra da nije nuno da to uini odgovorno lice, sud e
odrediti da ono isplati oteeniku odgovarajuu svotu novca na ime naknade tete.
4. Sud e dosuditi oteeniku naknadu u novcu kad on to zahteva, izuzev ako okolnosti datog sluaja opravdavaju
uspostavljanje ranijeg stanja.
Kad dospeva obaveza naknade
lan 186.
Obaveza naknade tete smatra se dospelom od trenutka nastanka tete.
Naknada u sluaju propasti stvari oduzete na nedozvoljen nain
lan 187.
Ako je stvar koja je bila oduzeta imaocu na nedozvoljen nain propala usled vie sile, odgovorno lice duno je dati
naknadu u novcu.
Naknada u obliku novane rente
lan 188.
1. U sluaju smrti, telesne povrede ili oteenja zdravlja, naknada se odreuje, po pravilu, u obliku novane rente,
doivotno ili za odreeno vreme.
2. Novana renta dosuena na ime naknade tete plaa se meseno unapred, ako sud ne odredi to drugo.
3. Poverilac ima pravo da zahteva potrebno obezbeenje za isplatu rente, osim ako to prema okolnostima sluaja ne
bi bilo opravdano.
4. Ako dunik ne prui obezbeenje koje sud odredi, poverilac ima pravo da zahteva da mu se umesto rente isplati
jedna ukupna svota ija se visina odreuje prema visini rente i verovatnom trajanju poverioevog ivota, uz odbitak
odgovarajuih kamata.
5. Iz ozbiljnih uzroka poverilac moe i u drugim sluajevima zahtevati, odmah ili docnije da mu se umesto rente
isplati jedna ukupna svota.
II. OBIM NAKNADE MATERIJALNE TETE
Obina teta i izmakla korist
lan 189.
1. Oteenik ima pravo kako na naknadu obine tete, tako i na naknadu izmakle koristi.
30

2. Visina naknade tete odreuje se prema cenama u vreme donoenja sudske odluke, izuzev sluaja kad zakon
nareuje to drugo.
3. Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano oekivati prema redovnom toku
stvari ili prema posebnim okolnostima, a ije je ostvarenje spreeno tetnikovom radnjom ili proputanjem.
4. Kad je stvar unitena ili oteena krivinim delom uinjenim sa umiljajem, sud moe odrediti visinu naknada
prema vrednosti koju je stvar imala za oteenika.
Potpuna naknada
lan 190.
Sud e, uzimajui u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja tete dosuditi naknadu u iznosu koji je
potreban da se oteenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo tetne radnje ili
proputanja.
Snienje naknade
lan 191.
1. Sud moe, vodei rauna o materijalnom stanju oteenika, osuditi odgovorno lice da isplati manju naknadu nego
to iznosi teta, ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepanjom, a odgovorno lice je slabog imovnog
stanja te bi ga isplata potpune naknade dovela u oskudicu.
2. Ako je tetnik prouzrokovao tetu radei neto radi koristi oteenika, sud moe odrediti manju naknadu, vodei rauna
o briljivosti koju tetnik pokazuje u sopstvenim poslovima.
Podeljena odgovornost
lan 192.
1. Oteenik koji je doprineo da teta nastane ili da bude vea nego to bi inae bila, ima pravo samo na srazmerno
smanjenu naknadu.
2. Kad je nemogue utvrditi koji deo tete potie od oteenikove radnje, sud e dosuditi naknadu vodei rauna o
okolnostima sluaja.
III. POSEBNO O NAKNADI MATERIJALNE TETE U SLUAJU SMRTI, TELESNE POVREDE I
OTEENJA ZDRAVLJA
Izgubljena zarada i trokovi leenja i sahrane
lan 193.
1. Ko prouzrokuje neiju smrt duan je naknaditi uobiajene trokove njegove sahrane.
2. On je duan naknaditi i trokove njegovog leenja od zadobijenih povreda i druge potrebne trokove u vezi sa
leenjem, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad.
Pravo lica koje je poginuli izdravao
lan 194.
1. Lice koje je poginuli izdravao ili redovno pomagao, kao i ono koje je po zakonu imalo pravo zahtevati
izdravanje od poginulog, ima pravo na naknadu tete koju trpi gubitkom izdravanja, odnosno pomaganja.
2. Ova teta naknauje se plaanjem novane rente, iji se iznos odmerava s obzirom na sve okolnosti sluaja a koji
ne moe biti vei od onoga to bi oteenik dobijao od poginulog da je ostao u ivotu.
Naknada tete u sluaju telesne povrede ili naruenja zdravlja
lan 195.
1. Ko drugome nanese telesnu povredu ili mu narui zdravlje, duan je naknaditi mu trokove oko leenja i druge
potrebne trokove s tim u vezi, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vreme leenja.
2. Ako povreeni zbog potpune ili delimine nesposobnosti za rad gubi zaradu, ili su mu potrebe trajno poveane, ili
su mogunosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja unitene ili smanjene, odgovorno lice duno je plaati
povreenom odreenu novanu rentu, kao naknadu za tu tetu.

31

Izmena dosuene naknade

lan 196.
Sud moe na zahtev oteenika za ubudue poveati rentu, a moe je na zahtev tetnika smanjiti ili ukinuti, ako se
znatnije promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donoenja ranije odluke.
Neprenosivost prava
lan 197.
1. Pravo na naknadu tete u vidu novane rente usled smrti bliskog lica ili usled povrede tela ili oteenja zdravlja ne
moe se preneti drugom licu.
2. Dospeli iznosi naknade mogu se preneti drugome, ako je iznos naknade odreen pismenim sporazumom strana ili
pravosnanom sudskom odlukom.
IV. POSEBNO O NAKNADI MATERIJALNE TETE U SLUAJU POVREDE ASTI I IRENJA
NEISTINITIH NAVODA
lan 198.
1. Ko drugom povredi ast kao i ko iznosi ili prenosi neistinite navode o prolosti, o znanju, o sposobnosti drugog
lica, ili o emu drugome, a zna ili bi morao znati da su neistiniti, i time mu prouzrokuje materijalnu tetu duan je
naknaditi je.
2. Ali, ne odgovara za prouzrokovanu tetu onaj ko uini neistinito saoptenje o drugome ne znajui da je ono
neistinito, ako je on ili onaj kome je saoptenje uinio imao u tome ozbiljnog interesa.
V. NAKNADA NEMATERIJALNE TETE
Objavljivanje presude ili ispravke
lan 199.
U sluaju povrede prava linosti sud moe narediti, na troak tetnika, objavljivanje presude, odnosno ispravke, ili
narediti da tetnik povue izjavu kojom je povreda uinjena, ili to drugo ime se moe ostvariti svrha koja se postie
naknadom.
Novana naknada
lan 200.
1. Za pretrpljene fizike bolove, za pretrpljene duevne bolove zbog umanjenja ivotne aktivnosti, naruenosti,
povrede ugleda, asti, slobode ili prava linosti, smrti bliskog lica kao i za strah sud e, ako nae da okolnosti sluaja, a
naroito jaina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravinu novanu naknadu, nezavisno od naknade
materijalne tete kao i u njenom odsustvu.
2. Prilikom odluivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne tete, kao i o visini njene naknade, sud e voditi rauna
o znaaju povreenog dobra i cilju kome slui ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje tenjama koje nisu
spojive sa njenom prirodom i drutvenom svrhom.
Lica koja imaju pravo na novanu naknadu u sluaju
smrti ili tekog invaliditeta
lan 201.
1. U sluaju smrti nekog lica, sud moe dosuditi lanovima njegove ue porodice (brani drug, deca i roditelji)
pravinu novanu naknadu za njihove duevne bolove.
2. Takva naknada moe se dosuditi i brai i sestrama ako je izmeu njih i umrlog postojala trajnija zajednica ivota.
3. U sluaju naroito tekog invaliditeta nekog lica, sud moe dosuditi njegovom branom drugu, deci i roditeljima
pravinu novanu naknadu za njihove duevne bolove.
4. Naknada iz st. 1. i 3. ovog lana moe se dosuditi i vanbranom drugu, ako je izmeu njega i umrlog odnosno
povreenog postojala trajnija zajednica ivota.

32

Satisfakcija u posebnim sluajevima

lan 202.
Pravo na pravinu novanu naknadu zbog pretrpljenih duevnih bolova ima lice koje je prevarom, prinudom ili
zloupotrebom nekog odnosa podreenosti ili zavisnosti navedeno na kanjivu obljubu, ili kanjivu bludnu radnju, kao i
lice prema kome je izvreno neko drugo krivino delo protiv dostojanstva linosti i morala.
Naknada budue tete
lan 203.
Sud e na zahtev oteenog dosuditi naknadu i za buduu materijalnu tetu ako je po redovnom toku izvesno da e
ona trajati i u budunosti.
Nasleivanje i ustupanje potraivanja naknade nematerijalne tete
lan 204.
1. Potraivanje naknade nematerijalne tete prelazi na naslednika samo ako je priznato pravosnanom odlukom ili
pismenim sporazumom.
2. Pod istim uslovima, to potraivanje moe biti predmet ustupanja, prebijanja i prinudnog izvrenja.
Podeljena odgovornost i snienje naknade
lan 205.
Odredbe o podeljenoj odgovornosti i snienju naknade koje vae za materijalnu tetu shodno se primenjuju i na
nematerijalnu tetu.
O d s e k 8.
ODGOVORNOST VIE LICA ZA ISTU TETU
Solidarna odgovornost
lan 206.
1. Za tetu koju je vie lica prouzrokovalo zajedno, svi uesnici odgovaraju solidarno.
2. Podstreka i pomaga, kao i onaj koji je pomogao da se odgovorna lica ne otkriju, odgovaraju solidarno sa njima.
3. Solidarno odgovaraju za prouzrokovanu tetu i lica koja su je prouzrokovala radei nezavisno jedno od drugog, ako se
ne mogu utvrditi njihovi udeli u prouzrokovanoj teti.
4. Kad je nesumnjivo da je tetu prouzrokovalo neko od dva ili vie odreenih lica koja su na neki nain meusobno
povezana, a ne moe se utvrditi koje je od njih tetu prouzrokovalo, ta lica odgovaraju solidarno.
Solidarna odgovornost naruioca i izvoaa radova
lan 207.
Naruilac i izvoa radova na nepokretnosti solidarno odgovaraju treem licu za tetu koja mu nastane u vezi sa
izvoenjem tih radova.
Regres isplatioca
lan 208.
1. Solidarni dunik koji isplati vie nego to iznosi njegov udeo u teti, moe traiti od svakog od ostalih dunika da
mu naknadi ono to je platio za njega.
2. Koliko iznosi udeo svakog pojedinog dunika sud odreuje, s obzirom na teinu njegove krivice i teinu posledica
koje su proistekle iz njegovog delovanja.
3. U sluaju nemogunosti da se utvrde udeli dunika, na svakog pada jednak deo, osim ako pravinost zahteva da se
u konkretnom sluaju drukije odlui.

33

O d s e k 9.
PRAVO OTEENIKA POSLE ZASTARELOSTI
PRAVA DA ZAHTEVA NAKNADU
lan 209.
Posle nastupanja zastarelosti prava da zahteva naknadu tete, oteenik moe zahtevati od odgovornog lica, po
pravilima koja vae u sluaju sticanja bez osnova, da mu ustupi ono to je dobio radnjom kojom je prouzrokovana teta.
Odeljak 3.
STICANJE BEZ OSNOVA
O d s e k 1.
OPTE PRAVILO
lan 210.
1. Kad je neki deo imovine jednog lica preao na bilo koji nain u imovinu nekog drugog lica, a taj prelaz nema svoj
osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu, sticalac je duan da ga vrati, a kad to nije mogue da - naknadi vrednost
postignutih koristi.
2. Obaveza vraanja, odnosno naknade vrednosti, nastaje i kad se neto primi s obzirom na osnov koji se nije
ostvario ili koji je kasnije otpao.
O d s e k 2.
PRAVILA VRAANJA
Kad se ne moe traiti vraanje
lan 211.
Ko izvri isplatu znajui da nije duan platiti, nema pravo da zahteva vraanje, izuzev ako je zadrao pravo da trai
vraanje ili ako je platio da bi izbegao prinudu.
Dvostruka isplata duga
lan 212.
Ko je isti dug platio dva puta, pa makar jednom i po osnovu izvrne isprave, ima pravo traiti vraanje po optim
pravilima o sticanju bez osnova.
Izvrenje neke prirodne obaveze, ili neke moralne ili drutvene dunosti
lan 213.
Ne moe se traiti ono to je dato ili uinjeno na ime izvrenja neke prirodne obaveze ili neke moralne ili drutvene
dunosti.
Obim vraanja
lan 214.
Kad se vraa ono to je steeno bez osnova, moraju se vratiti plodovi i platiti zatezna kamata, i to, ako je sticalac
nesavestan, od dana sticanja, a inae od dana podnoenja zahteva.
Naknada trokova
lan 215.
Sticalac ima pravo na naknadu nunih i korisnih trokova, ali ako je bio nesavestan, naknada za korisne trokove mu
pripada samo do iznosa koji predstavlja uveanje vrednosti u trenutku vraanja.
Kad se moe zadrati primljeno
34

lan 216.
Ne moe se traiti vraanje neosnovano plaenih iznosa na ime naknade tete zbog povrede tela, naruenja zdravlja
ili smrti, ukoliko je izvrena savesnom pribaviocu.
Upotreba stvari u tuu korist
lan 217.
Ako je neko svoju ili tuu stvar upotrebio na korist treeg, a nema uslova za primenu pravila o poslovodstvu bez
naloga, trei je duan vratiti stvar, odnosno, ako to nije moguno, naknaditi njenu vrednost.
Izdatak za drugog
lan 218.
Ko za drugog uini kakav izdatak ili neto drugo to je ovaj po zakonu bio duan uiniti, ima pravo zahtevati
naknadu od njega.
Upotrebljavanje tue stvari u svoju korist
lan 219.
Kad je neko tuu stvar upotrebio u svoju korist, imalac moe zahtevati, nezavisno od prava na naknadu tete, ili u
odsustvu ove, da mu ovaj naknadi korist koju je imao od upotrebe.
Odeljak 4.
POSLOVODSTVO BEZ NALOGA
O d s e k 1.
OPTE PRAVILO
lan 220.
1. Poslovodstvo bez naloga je vrenje tuih poslova, pravnih ili materijalnih, bez naloga ili ovlaenja, ali za raun
onoga iji su poslovi, a radi zatite njegovih interesa.
2. Vrenju tueg posla moe se nezvano pristupiti samo ako posao ne trpi odlaganje, te predstoji teta ili proputanje
oigledne koristi.
O d s e k 2.
OBAVEZE I PRAVA POSLOVOE
BEZ NALOGA
Obaveze poslovoe bez naloga
lan 221.
1. Poslovoa bez naloga duan je obavestiti o svom postupku to je mogue pre onog iji je posao i nastaviti
zapoeti posao, ukoliko mu je to razumno mogue, dok ovaj ne bude mogao preuzeti brigu o njemu.
2. Po svrenom poslu on je duan poloiti raun i ustupiti onome iji je posao sve to je pribavio vrei njegov
posao.
3. Ukoliko nije to drugo zakonom nareeno, poslovoa bez naloga ima obaveze nalogoprimca.
Duna panja i odgovornost
lan 222.
1. Pri vrenju tueg posla poslovoa bez naloga duan je rukovoditi se stvarnim ili verovatnim namerama i
potrebama onoga iji je posao.
2. On je duan postupiti sa panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina.
3. Sud moe, s obzirom na okolnosti u kojima se neko nezvano prihvatio tueg posla, smanjiti njegovu odgovornost
ili ga sasvim osloboditi odgovornosti za nepanju.
4. Za odgovornost poslovno nesposobnog poslovoe bez naloga vae pravila o njegovoj ugovornoj i vanugovornoj
odgovornosti.
35

Prava poslovoe bez naloga

lan 223.
1. Poslovoa bez naloga koji je postupio u svemu kako treba i radio ono to su okolnosti zahtevale, ima pravo
zahtevati da ga onaj iji je posao vrio oslobodi svih obaveza koje je zbog toga posla uzeo na sebe, a preuzme sve
obaveze koje je zakljuio u njegovo ime, da mu naknadi sve nune i korisne izdatke, kao i da mu naknadi pretrpljenu
tetu, ak i ako oekivani rezultat nije postignut.
2. Njemu pripada i primerna nagrada za trud, ako je otklonio tetu od lica iji je posao ili ako mu je pribavio korist koja
odgovara u svemu njegovim namerama i potrebama.
Vrenje tuih poslova u nameri da se drugom pomogne
lan 224.
Ko vri tui posao u nameri da drugome pomogne, a nisu ispunjeni uslovi za poslovodstvo bez naloga, pripada mu
pravo na naknadu uinjenih trokova, ali najvie do visine koristi koju je drugi postigao.
Odnoenje dodataka
lan 225.
Svaki poslovoa bez naloga ima pravo odneti stvari kojima je poveao tuu imovinu a za koje mu se uinjeni izdaci ne
naknauju, ako se one mogu odvojiti bez oteenja stvari kojoj su dodate, ali lice u iji se posao bio umeao moe, ako hoe,
zadrati te dodatke ukoliko mu naknadi njihovu sadanju vrednost, no najvie do iznosa uinjenih izdataka.

O d s e k 3.
VRENJE TUIH POSLOVA
PROTIV ZABRANE
lan 226.
1. Ko se prihvati tueg posla i pored zabrane lica iji je posao a za zabranu je znao ili morao znati, nema prava koja
pripadaju poslovoi bez naloga.
2. On odgovara za tetu koju je prouzrokovao meanjem u tue poslove, ak i ako je do nje dolo bez njegove
krivice.
3. Ali, kad je zabrana vrenja posla protivna zakonu ili moralu, a naroito ako je neko zabranio da drugi ispuni neku
njegovu zakonsku obavezu koja ne trpi odlaganje vae opta pravila o poslovodstvu bez naloga.
O d s e k 4.
NEPRAVO POSLOVODSTVO
lan 227.
1. Ko vri tui posao u nameri da za sebe zadri postignute koristi iako zna da je posao tu, duan je na zahtev
onoga iji je posao poloiti raun kao poslovoa bez naloga i predati mu sve postignute koristi.
2. Onaj iji je posao moe zahtevati i vraanje stvari u preanje stanje, kao i naknadu tete.
O d s e k 5.
ODOBRENJE
lan 228.
Ako onaj iji je posao naknadno odobri ono to je izvreno, poslovoa bez naloga smatra se nalogoprimcem koji je
od poetka radio po nalogu lica iji je posao.

36

Odeljak 5.
JEDNOSTRANA IZJAVA VOLJE
O d s e k 1.
JAVNO OBEANJE NAGRADE
Kad obavezuje
lan 229.
1. Javnim oglasom uinjeno obeanje nagrade onome ko izvri odreenu radnju, postigne neki uspeh, nada se u
odreenoj situaciji ili, ako je obeanje uinjeno pod nekim drugim uslovom, obavezuje obeavaoca da ispuni obeanje.
2. Obeavalac nagrade ili bilo kakvog nagradnog takmienja duan je da odredi rok za takmienje, a ako ga ne
odredi svako ko eli da uestvuje u takmienju ima pravo da trai da sud odredi odgovarajui rok.
Opozivanje obeanja
lan 230.
1. Obeanje se moe opozvati onako kako je uinjeno, kao i linim saoptenjem, ali onaj ko je izvrio radnju, a nije
znao niti je morao znati da je obeanje nagrade opozvano, ima pravo zahtevati obeanu nagradu, a onaj ko je do
opozivanja uinio potrebne izdatke radi izvrenja radnje odreene u javnom oglasu ima pravo na njihovu naknadu, izuzev
ako obeavalac dokae da su oni uinjeni uzalud.
2. Obeanje nagrade ne moe se opozvati ako je oglasom odreen rok za izvrenje radnje, odnosno za obavetenje o
postignutom rezultatu ili o ostvarenju odreene situacije.
Ko ima pravo na nagradu
lan 231.
1. Pravo na nagradu ima onaj ko prvi izvri radnju za koju je nagrada obeana.
2. Ako je vie lica izvrilo radnju istovremeno, svakom pripada jednak deo nagrade, ukoliko pravinost ne zahteva
drukiju podelu.
Sluaj konkursa
lan 232.
1. O dodeljivanju nagrade u sluaju konkursa odluuje organizator konkursa ili jedno ili vie lica koja on odredi.
2. Ako su u uslovima konkursa ili nekim optim propisima koji vae za odreeni konkurs postavljena pravila po
kojima nagrada treba da bude dodeljena, svaki uesnik u konkursu ima pravo zahtevati ponitenje odluke o dodeljivanju
nagrade ako nagrada nije dodeljena saglasno tim pravilima.
3. Svojinu ili koje drugo pravo na delu nagraenom na konkursu stie organizator konkursa samo ako je to navedeno
u oglasu konkursa.
Prestanak obaveze
lan 233.
Obaveza obeavaoca nagrade prestaje ako mu niko ne saopti, u roku odreenom u oglasu, da je izvrio radnju, ili
postigao uspeh, ili uopte ispunio uslove postavljene u javnom oglasu, a ako rok nije odreen, istekom jedne godine od
oglasa.

37

O d s e k 2.
HARTIJE OD VREDNOSTI
I. OPTE ODREDBE
Pojam
lan 234.
Hartija od vrednosti je pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj ispravi
njenom zakonitom imaocu.
Bitni sastojci
lan 235.
1. Hartija od vrednosti mora sadravati sledee bitne sastojke:
1) Oznaenje vrste hartije od vrednosti;
2) Firmu, odnosno naziv i sedite, odnosno ime i prebivalite izdavaoca hartije od vrednosti;
3) Firmu, odnosno naziv ili ime lica na koje, odnosno po ijoj naredbi hartija od vrednosti glasi, ili oznaenje da
hartija glasi na donosioca;
4) Tano oznaenu obavezu izdavaoca koja proizlazi iz hartije od vrednosti;
5) Mesto i datum izdavanja hartije od vrednosti, a kod onih koje se izdaju u seriji i njen serijski broj;
6) Potpis izdavaoca hartije od vrednosti, odnosno faksimil potpisa izdavaoca hartija od vrednosti koje se izdaju u
seriji.
2. Posebnim zakonom za pojedine hartije od vrednosti mogu biti odreeni i drugi bitni sastojci.
3. Isprava koja ne sadri bilo koji od bitnih sastojaka ne vai kao hartija od vrednosti.
4. Hartije od vrednosti izdate u seriji, koje ne sadre bilo koji od bitnih sastojaka, nemaju pravno dejstvo.
Na koga hartija od vrednosti moe glasiti
lan 236.
Hartija od vrednosti moe glasiti na donosioca, na ime ili po naredbi.
Nastanak obaveze
lan 237.
Obaveza iz hartije od vrednosti nastaje u trenutku kada izdavalac hartiju od vrednosti preda njenom korisniku.
Posebni uslovi za izdavanje hartije od vrednosti u seriji
lan 238.
Posebnim zakonom se odreuju i drugi uslovi za izdavanje hartija od vrednosti u seriji.
II. OSTVARIVANJE PRAVA
Kome pripada pravo iz hartije od vrednosti
lan 239.
1. Potraivanje iz hartije od vrednosti vezano je za samu hartiju i pripada njenom zakonitom imaocu.
2. Kao zakoniti imalac hartije od vrednosti na donosioca smatra se njen donosilac.
3. Kao zakoniti imalac hartije od vrednosti na ime ili po naredbi smatra se lice na koje hartija od vrednosti glasi,
odnosno lice na koje je uredno preneta.
4. Savesni pribavilac hartije od vrednosti na donosioca postaje njen zakoniti imalac i stie pravo na potraivanje
upisano na njoj i kad je hartija od vrednosti izala iz ruku njenog izdavaoca, odnosno njenog ranijeg imaoca i bez njegove
volje.

38

Ko moe traiti ispunjenje

lan 240.
Ispunjenje potraivanja iz hartije od vrednosti moe zahtevati, uz njeno podnoenje, samo njen zakoniti imalac
odnosno lice koje on ovlasti.
III. PRENOS HARTIJE OD VREDNOSTI
Prenos prava iz hartije na donosioca
lan 241.
Pravo iz hartije od vrednosti na donosioca prenosi se njenom predajom.
Prenos prava iz hartije na ime
lan 242.
1. Pravo iz hartije od vrednosti na ime prenosi se cesijom.
2. Posebnim zakonom moe biti odreeno da se pravo iz hartije od vrednosti na ime moe prenositi i indosamentom.
3. Prenos prava iz hartije od vrednosti na ime vri se ubeleavanjem na samoj hartiji firme, odnosno naziva, odnosno
imena novog imaoca, potpisivanjem prenosioca i upisom prenosa u registar hartija od vrednosti, ako se takav registar vodi
kod izdavaoca.
Prenos prava iz hartije po naredbi
lan 243.
Pravo iz hartije od vrednosti po naredbi prenosi se indosamentom.
Vrsta indosamenta
lan 244.
1. Indosament moe biti puni, blanko i na donosioca.
2. Puni indosament sadri izjavu o prenosu i firmu, odnosno naziv ili ime lica na koje se pravo iz hartije od vrednosti
prenosi (indosatar) i potpis prenosioca (indosant), a moe da sadri i druge podatke (mesto, datum i dr.).
3. Blanko indosament sadri samo potpis indosanta.
4. U sluaju prenosa na donosioca umesto imena indosatara stavlja se re donosiocu.
5. Indosament na donosioca vai kao blanko indosament.
6. Nitav je delimini indosament.
Prenos punomoja i prenos za zalogu
lan 245.
1. Hartija od vrednosti moe se preneti i kao prenos punomoja, odnosno kao prenos za zalogu.
2. Kod prenosa punomoja stavlja se klauzula vrednost u punomoju, a kod prenosa za zalogu vrednost za
zalogu ili slino.
Dejstvo prenosa prava
lan 246.
1. Prenosom prava iz hartije od vrednosti njen novi imalac stie sva prava koja su pripadala prethodnom imaocu.
2. Prenos prava iz hartije od vrednosti na ime bilo da se vri putem cesije ili indosamenta, nema dejstva prema
izdavaocu dok on o tome ne bude pismenim putem obaveten, odnosno dok taj prenos ne bude ubeleen u registar hartija
od vrednosti na ime, ako se takav registar vodi kod izdavaoca.
3. Cedent, odnosno indosant ne odgovara za neispunjenje obaveze od strane izdavaoca, osim u sluaju drukije
zakonske odredbe ili ako postoji suprotna odredba upisana na samoj hartiji od vrednosti.
Dejstvo prenosa punomoja i prenosa za zalogu
lan 247.
Imalac hartije od vrednosti koja je na njega preneta kao prenos punomoja ili prenos za zalogu moe vriti sva
prava koja iz te hartije od vrednosti proistiu, ali hartiju moe preneti na drugog samo kao prenos punomoja.
39

Dokazivanje zakonitosti prenosa

lan 248.
1. Poslednji indosatar dokazuje svoje pravo iz hartije od vrednosti neprekidnim nizom indosamenata.
2. Ovo pravilo se shodno primenjuje i na poslednjeg cesionara.
Zabrana prenosa
lan 249.
1. Zabrana prenosa indosamentom hartije od vrednoti po naredbi vri se izrazom ne po naredbi ili stavljanjem
sline klauzule koja ima isto znaenje.
2. Pravo iz hartije od vrednosti iji je prenos indosamentom zabranjen moe se preneti samo cesijom.
3. Prenos indosamentom mogu zabraniti izdavalac i indosant.
4. Posebnim zakonom ili izjavom izdavaoca upisanom na samoj hartiji od vrednosti na ime moe se zabraniti svako
njeno prenoenje.
IV. PROMENE KOD HARTIJA OD VREDNOSTI
Promene koje vri izdavalac
lan 250.
1. Hartiju od vrednosti na donosioca ili po naredbi moe izdavalac, na zahtev i o troku imaoca hartije, promeniti u
hartiju na ime.
2. Ako promenu nije izriito zabranio, izdavalac hartije od vrednosti na ime moe je, na zahtev i o troku imaoca,
promeniti u hartiju na donosioca ili po naredbi.
Promene koje vri imalac pri prenosu
lan 251.
1. Hartiju od vrednosti po naredbi indosant moe preneti indosamentom na donosioca, ako posebnim zakonom nije
drukije odreeno.
2. Hartiju od vrednosti na ime cedent, odnosno indosant moe preneti samo na odreeno lice.
3. Hartija od vrednosti na donosioca moe se indosamentom preneti i na odreeno lice.
Sjedinjavanje i deljenje hartija od vrednosti
lan 252.
1. Hartije od vrednosti izdate u seriji mogu se, na zahtev i o troku imaoca, sjediniti u jednu ili vie hartija od
vrednosti.
2. Hartija od vrednosti moe se, na zahtev i o troku imaoca, podeliti na vie hartija od vrednosti manjeg iznosa, ali
one ne mogu biti ispod iznosa najnieg apoena hartije izdate u toj seriji.
V. ISPUNJENJE OBAVEZE IZ HARTIJE OD VREDNOSTI
Prestanak obaveze
lan 253.
1. Obaveza iz hartije od vrednosti prestaje ispunjenjem od strane izdavaoca hartije zakonitom imaocu.
2. Potraivanje iz hartije od vrednosti prestaje i kada ona pripadne izdavaocu, ukoliko posebnim zakonom nije
drukije odreeno.
3. Savesni izdavalac hartije od vrednosti na donosioca oslobaa se obaveze ispunjenjem donosiocu i onda kada ovaj
nije zakonit imalac hartije od vrednosti.

40

Zabrana ispunjenja
lan 254.
1. Ako je izdavalac hartije od vrednosti na donosioca znao ili morao znati da donosilac nije zakoniti imalac hartije,
niti je ovlaen od strane zakonitog imaoca, duan je odbiti ispunjenje, inae odgovara za tetu.
2. Izdavalac hartije od vrednosti ne moe punovano ispuniti svoju obavezu ako mu je to nadleni organ zabranio, ili
kad je znao ili morao znati da je pokrenut postupak za amortizaciju ili ponitenje hartije od vrednosti.
Isplata kamate ili drugih prinosa po isplati glavnice
lan 255.
Dunik koji je isplatio glavnicu imaocu hartije od vrednosti duan je isplatiti kupone kamata, odnosno drugih
prinosa sa iste hartije koji mu budu podneti na isplatu posle isplate glavnice, ukoliko ova potraivanja nisu zastarela.
Prigovori na zahtev za ispunjenje obaveze
lan 256.
1. Protiv zahteva imaoca hartije od vrednosti, izdavalac moe istai samo prigovore koji se tiu izdavanja same
hartije kao to je falsifikat; zatim prigovore koji proizlaze iz sadraja hartije, kao to su rokovi ili uslovi; najzad,
prigovore koje ima prema samom imaocu hartije, kao to su kompenzacija, nedostatak zakonom propisanog postupka za
sticanje hartije od vrednosti i odsustvo ovlaenja.
2. Izdavalac moe protiv zahteva imaoca kome je on ustupio hartiju od vrednosti istai nedostatke pravnog posla na
osnovu koga je prenos izvren, ali te nedostatke ne moe istai protiv zahteva nekog potonjeg imaoca.
3. Meutim, ako je imalac hartije od vrednosti, primajui hartiju od svog prethodnika, znao ili morao znati da mu
ovaj predaje hartiju od vrednosti da bi izbegao prigovor koji izdavalac ima prema njemu, izdavalac moe istai taj
prigovor i prema imaocu hartije.
4. Posebnim zakonom mogu se odrediti i druge vrste prigovora kod pojedinih vrsta hartija od vrednosti.
VI. LEGITIMACIONI PAPIRI I ZNACI
Legitimacioni papiri
lan 257.
Na eleznike karte, pozorine i druge ulaznice, bonove i druge sline isprave koje sadre odreenu obavezu za
njihovog izdavaoca, a u kojima nije oznaen poverilac, niti iz njih ili okolnosti u kojima su izdate proizlazi da se mogu
ustupiti drugome, shodno se primenjuju odgovarajue odredbe o hartijama od vrednosti.
Legitimacioni znaci
lan 258.
1. Garderobni ili slini znaci, koji se sastoje iz komada hartije, metala ili drugog materijala, na kojima je obino
utisnut neki broj, ili naveden broj predatih predmeta, a koji obino ne sadre neto odreeno o obavezi njihovog
izdavaoca, slue samo da pokau ko je poverilac u obligacionom odnosu prilikom ijeg nastanka su izdati.
2. Izdavalac legitimacionog znaka oslobaa se obaveze kad je u dobroj veri izvri donosiocu, ali za donosioca ne
vai pretpostavka da je on pravi poverilac ili da je ovlaen zahtevati ispunjenje, te je u sluaju spora duan dokazati to
svoje svojstvo.
3. Poverilac moe zahtevati ispunjenje obaveze iako je izgubio legitimacioni znak.
4. U pogledu ostalog, u svakom pojedinom sluaju treba se drati zajednike volje izdavaoca i primaoca znaka, kao i
onoga to je uobiajeno.

41

VII. OSTALE ODREDBE

Zamena oteene hartije od vrednosti
lan 259.
Imalac oteene hartije od vrednosti koja nije podobna za promet, ali ija se istinitost i sadrina mogu tano utvrditi,
ima pravo da zahteva izdavanje nove hartije od vrednosti u istom iznosu, s tim da vrati oteenu hartiju i naknadi
trokove.
Amortizacija hartije od vrednosti
lan 260.
Izgubljena hartija od vrednosti moe se amortizovati samo ako glasi na ime ili po naredbi ukoliko posebnim
zakonom nije drukije odreeno.
Zastarelost potraivanja iz hartije od vrednosti
lan 261.
Za zastarelost potraivanja iz hartije od vrednosti vae pravila o zastarelosti, ako posebnim zakonom nije drukije
odreeno.
G l a v a III
DEJSTVA OBAVEZA
Odeljak 1.
POVERIOEVA PRAVA I DUNIKOVE OBAVEZE
O d s e k 1.
PRAVO NA NAKNADU TETE
I. OPTA PRAVILA
Ispunjenje obaveze i posledice neispunjenja
lan 262.
1. Poverilac u obaveznom odnosu je ovlaen da od dunika zahteva ispunjenje obaveze, a dunik je duan ispuniti
je savesno u svemu kako ona glasi.
2. Kad dunik ne ispuni obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem, poverilac ima pravo zahtevati i naknadu tete
koju je usled toga pretrpeo.
3. Za tetu zbog zadocnjenja sa ispunjenjem odgovara i dunik kome je poverilac dao primeren naknadni rok za
ispunjenje.
4. Dunik odgovara i za deliminu ili potpunu nemogunost ispunjenja i ako tu nemogunost nije skrivio ako je
nastupila posle njegovog dolaska u docnju, za koju odgovara.
5. Ali se dunik oslobaa odgovornosti za tetu ako dokae da bi stvar koja je predmet obaveze sluajno propala i da
je on svoju obavezu na vreme ispunio.
Osloboenje dunika od odgovornosti
lan 263.
Dunik se oslobaa odgovornosti za tetu ako dokae da nije mogao da ispuni svoju obavezu, odnosno da je
zakasnio sa ispunjenjem obaveze zbog okolnosti nastalih posle zakljuenja ugovora koje nije mogao spreiti, otkloniti ili
izbei.
Ugovorno proirenje odgovornosti
lan 264.
1. Ugovorom se moe proiriti odgovornost dunika i na sluaj za koji on inae ne odgovara.
2. Ali se ispunjenje ovakve ugovorne odredbe ne moe zahtevati ako bi to bilo u suprotnosti sa naelom savesnosti i
potenja.
42

Ogranienje i iskljuenje odgovornosti

lan 265.
1. Odgovornost dunika za nameru ili krajnju nepanju ne moe se unapred ugovorom iskljuiti.
2. Ali sud moe na zahtev zainteresovane ugovorne strane ponititi i ugovornu odredbu o iskljuenju odgovornosti
za obinu nepanju, ako je takav sporazum proizaao iz monopolskog poloaja dunika ili uopte iz neravnopravnog
odnosa ugovornih strana.
3. Punovana je odredba ugovora kojom se odreuje najvii iznos naknade, ako tako odreeni iznos nije u oiglednoj
nesrazmeri sa tetom i ako za odreeni sluaj nije to drugo zakonom odreeno.
4. U sluaju ogranienja visine naknade poverilac ima pravo na potpunu naknadu ako je nemogunost ispunjenja obaveze
prouzrokovana namerno ili krajnjom nepanjom dunika.
Obim naknade
lan 266.
1. Poverilac ima pravo na naknadu obine tete i izmakle koristi, koje je dunik u vreme zakljuenja ugovora morao
predvideti kao mogue posledice povrede ugovora, a s obzirom na injenice koje su mu tada bile poznate ili morale biti
poznate.
2. U sluaju prevare ili namernog neispunjenja, kao i neispunjenja zbog krajnje nepanje, poverilac ima pravo
zahtevati od dunika naknadu celokupne tete koja je nastala zbog povrede ugovora, bez obzira na to to dunik nije znao
za posebne okolnosti zbog kojih su one nastale.
3. Ako je prilikom povrede obaveze pored tete nastao za poverioca i neki dobitak, o njemu e se prilikom
odreivanja visine naknade voditi rauna u razumnoj meri.
4. Strana koja se poziva na povredu ugovora duna je preduzeti sve razumne mere da bi se smanjila teta izazvana
tom povredom, inae druga strana moe zahtevati smanjenje naknade.
5. Odredbe ovog lana shodno se primenjuju i na neispunjenje obaveza koje nisu nastale iz ugovora, ukoliko za pojedine
od njih nije ovim zakonom neto drugo predvieno.
Krivica poverioca
lan 267.
Kad za nastalu tetu, ili njenu veliinu, ili za oteanje dunikovog poloaja ima krivice do poverioca ili do lica za
koje on odgovara, naknada se smanjuje srazmerno.
Odgovornost zbog proputanja obavetenja
lan 268.
Ugovorna strana koja je duna da obavesti drugu stranu o injenicama koje su od uticaja na njihov meusobni
odnos, odgovara za tetu koju pretrpi druga strana zbog toga to nije bila na vreme obavetena.
Primena odredaba o prouzrokovanju tete
lan 269.
Ukoliko odredbama ovog odseka nije drukije propisano, na naknadu ove tete shodno se primenjuju odredbe ovog
zakona o naknadi vanugovorne tete.
II. UGOVORNA KAZNA
Opta pravila
lan 270.
1. Poverilac i dunik mogu ugovoriti da e dunik platiti poveriocu odreeni novani iznos ili pribaviti neku drugu
materijalnu korist ako ne ispuni svoju obavezu ili ako zadocni sa njenim ispunjenjem (ugovorna kazna).
2. Ako to drugo ne proizlazi iz ugovora, smatra se da je kazna ugovorena za sluaj da dunik zadocni sa
ispunjenjem.
3. Ugovorna kazna ne moe biti ugovorena za novane obaveze.
43

Nain odreivanja
lan 271.
1. Ugovorne strane mogu odrediti visinu kazne po svom nahoenju, u jednom ukupnom iznosu, u procentu, ili za
svaki dan zadocnjenja, ili na koji drugi nain.
2. Ona mora biti ugovorena u formi propisanoj za ugovor iz koga je nastala obaveza na ije se ispunjenje odnosi.
Akcesornost
lan 272.
1. Sporazum o ugovornoj kazni deli pravnu sudbinu obaveze na ije se obezbeenje on odnosi.
2. Sporazum gubi pravno dejstvo ako je do neispunjenja ili zadocnjenja dolo iz uzroka za koji dunik ne odgovara.
Poverioeva prava
lan 273.
1. Kad je kazna ugovorena za sluaj neispunjenja obaveze, poverilac moe zahtevati ili ispunjenje obaveze ili
ugovornu kaznu.
2. On gubi pravo da zahteva ispunjenje obaveze ako je zatraio isplatu ugovorne kazne.
3. Kad je kazna ugovorena za sluaj neispunjenja, dunik nema pravo da isplati ugovornu kaznu i odustane od
ugovora, izuzev ako je to bila namera ugovaraa kad su kaznu ugovorili.
4. Kad je kazna ugovorena za sluaj da dunik zadocni sa ispunjenjem, poverilac ima pravo zahtevati i ispunjenje
obaveze i ugovornu kaznu.
5. Poverilac ne moe zahtevati ugovornu kaznu zbog zadocnjenja ako je primio ispunjenje obaveze a nije bez
odlaganja saoptio duniku da zadrava svoje pravo na ugovornu kaznu.
Smanjenje iznosa ugovorne kazne
lan 274.
Sud e na zahtev dunika smanjiti iznos ugovorne kazne ako nae da je ona nesrazmerno visoka s obzirom na
vrednost i znaaj predmeta obaveze.
Ugovorna kazna i naknada tete
lan 275.
1. Poverilac ima pravo zahtevati ugovornu kaznu i kad njen iznos premaa visinu tete koju je pretrpeo, kao i kad
nije pretrpeo nikakvu tetu.
2. Ako je teta koju je poverilac pretrpeo vea od iznosa ugovorne kazne, on ima pravo zahtevati razliku do potpune
naknade tete.
Zakonom odreena naknada i ugovorna kazna
lan 276.
Ako je za neispunjenje obaveze ili za sluaj zadocnjenja sa ispunjenjem zakonom odreena visina naknade pod
nazivom penala, ugovorne kazne, naknade ili pod kojim drugim nazivom, a ugovorne strane su pored toga ugovorile
kaznu, poverilac nema pravo da zahteva ujedno ugovorenu kaznu i naknadu odreenu zakonom, izuzev ako je to samim
zakonom dozvoljeno.

III. ZATEZNA KAMATA

Kad se duguje
lan 277.
1. Dunik koji zadocni sa ispunjenjem novane obaveze duguje, pored glavnice, i zateznu kamatu po stopi utvrenoj
saveznim zakonom.
2. Ako je stopa ugovorene kamate via od stope zatezne kamate, ona tee i posle dunikove docnje.

44

Pravo na potpunu naknadu

lan 278.
1. Poverilac ima pravo na zateznu kamatu bez obzira na to da li je pretrpeo kakvu tetu zbog dunikove docnje.
2. Ako je teta koju je poverilac pretrpeo zbog dunikovog zadocnjenja vea od iznosa koji bi dobio na ime zatezne
kamate, on ima pravo zahtevati razliku do potpune naknade tete.
Kamata na kamatu
lan 279.
1. Na dospelu a neisplaenu ugovornu ili zateznu kamatu, kao i na druga dospela povremena novana davanja ne
tee zatezna kamata, izuzev kad je to zakonom odreeno.
2. Na iznos neisplaene kamate moe se zahtevati zatezna kamata samo od dana kad je sudu podnesen zahtev za
njenu isplatu.
3. Na povremena dospela novana davanja tee zatezna kamata od dana kad je sudu podnesen zahtev za njihovu
isplatu.
O d s e k 2.
POBIJANJE DUNIKOVIH PRAVNIH RADNJI
Opte pravilo
lan 280.
1. Svaki poverilac ije je potraivanje dospelo za isplatu, i bez obzira kad je nastalo, moe pobijati pravnu radnju
svog dunika koja je preduzeta na tetu poverilaca.
2. Smatra se da je pravna radnja preduzeta na tetu poverilaca ako usled njenog izvrenja dunik nema dovoljno
sredstava za ispunjenje poverioevog potraivanja.
3. Pod pravnom radnjom podrazumeva se i proputanje zbog koga je dunik izgubio kakvo materijalno pravo ili
kojim je za njega nastala kakva materijalna obaveza.
Uslovi pobijanja
lan 281.
1. Teretno raspolaganje moe se pobijati ako je u vreme raspolaganja dunik znao ili mogao znati da preduzetim
raspolaganjem nanosi tetu svojim poveriocima i ako je treem licu sa kojim je ili u iju je korist pravna radnja preduzeta
to bilo poznato ili moglo biti poznato.
2. Ako je tree lice dunikov suprug, ili srodnik po krvi u pravoj liniji, ili u pobonoj liniji do etvrtog stepena, ili po
tazbini do istog stepena, pretpostavlja se da mu je bilo poznato da dunik preduzetim raspolaganjem nanosi tetu
poveriocima.
3. Kod besplatnih raspolaganja i sa njima izjednaenih pravnih radnji smatra se da je dunik znao da preduzetim
raspolaganjem nanosi tetu poveriocima, i za pobijanje tih radnji ne zahteva se da je treem licu to bilo poznato ili moglo
biti poznato.
4. Odricanje od nasledstva smatra se besplatnim raspolaganjem.
Iskljuenje pobijanja
lan 282.
Ne mogu se pobijati zbog oteenja poverilaca uobiajeni prigodni darovi, nagradni darovi, kao ni darovi uinjeni iz
zahvalnosti, srazmerni materijalnim mogunostima dunika.
Kako se vri pobijanje
lan 283.
1. Pobijanje se moe vriti tubom ili prigovorom.
2. Tuba za pobijanje podnosi se protiv treeg lica sa kojim je, ili u iju je korist preduzeta pravna radnja koja se pobija,
odnosno protiv njegovih univerzalnih pravnih sledbenika.

45

3. Ako je trei otuio nekim teretnim poslom korist pribavljenu raspolaganjem koje se pobija, tuba se moe podii
protiv pribavioca samo ako je ovaj znao da se pribavljanje njegovih prethodnika moglo pobijati, a ako je tu korist otuio
poslom bez naknade, tuba se moe podii protiv pribavioca i ako on to nije znao.
4. Tueni moe izbei pobijanje ako ispuni dunikovu obavezu.
Dejstvo pobijanja
lan 284.
Ako sud usvoji tubeni zahtev, pravna radnja gubi dejstvo samo prema tuiocu i samo koliko je potrebno za
ispunjenje njegovih potraivanja.
Rok za podizanje tube
lan 285.
1. Tuba za pobijanje moe se podneti u roku od jedne godine za raspolaganje iz lana 281. stava 1. a za ostale
sluajeve u roku od tri godine.
2. Rok iz prethodnog stava rauna se od dana kada je preduzeta pravna radnja koja se pobija, odnosno od dana kada
je trebalo preduzeti proputenu radnju.
O d s e k 3.
PRAVO ZADRAVANJA
Vrenje prava zadravanja
lan 286.
1. Poverilac dospelog potraivanja u ijim se rukama nalazi neka dunikova stvar ima pravo zadrati je dok mu ne
bude isplaeno potraivanje.
2. U sluaju da je dunik postao nesposoban za plaanje, poverilac moe vriti pravo zadravanja iako njegovo
potraivanje nije dospelo.
Izuzeci
lan 287.
1. Poverilac nema pravo zadravanja kad dunik zahteva da mu se vrati stvar koja je izala iz njegove dravine
protiv njegove volje, ili kad dunik zahteva da mu se vrati stvar koja je predata poveriocu na uvanje ili na poslugu.
2. On ne moe zadrati ni punomoje dobijeno od dunika, kao ni druge dunikove isprave, legitimacije, prepisku i
ostale sline stvari, kao ni druge stvari koje se ne mogu izloiti prodaji.
Obaveza vraanja stvari pre ispunjenja obaveze
lan 288.
Poverilac je duan vratiti stvar duniku ako mu ovaj prui odgovarajue obezbeenje njegovog potraivanja.
Dejstvo prava zadravanja
lan 289.
Poverilac koji dri dunikovu stvar po osnovu prava zadravanja ima pravo da se naplati iz njene vrednosti na isti
nain kao zaloni poverilac, ali je duan pre nego to pristupi ostvarenju naplate da o svojoj nameri blagovremeno
obavesti dunika.
Odeljak 2.
POVERIOEVA PRAVA U NEKIM POSEBNIM SLUAJEVIMA
Kad se obaveza sastoji u davanju stvari odreenih po rodu
lan 290.
Kad se obaveza sastoji u davanju stvari odreenih po rodu, a dunik doe u docnju, poverilac, poto je prethodno o
tome obavestio dunika, moe po svom izboru nabaviti stvar istog roda i zahtevati od dunika naknadu cene i naknadu
tete, ili zahtevati vrednost dugovanih stvari i naknadu tete.
46

Kad se obaveza sastoji u injenju

lan 291.
Kad se obaveza sastoji u injenju, a dunik tu obavezu nije na vreme ispunio, poverilac moe, obavestivi o tome
prethodno dunika, sam o troku dunika uraditi ono to je dunik bio duan uraditi, a od dunika zahtevati naknadu tete
zbog zadocnjenja, kao i naknadu druge tete koju bi imao zbog ovakvog naina ispunjenja.
Kad se obaveza sastoji u neinjenju
lan 292.
1. Kad se obaveza sastoji u neinjenju, poverilac ima pravo na naknadu tete samim tim to je dunik postupio
protivno svojoj obavezi.
2. Ako je neto sagraeno protivno obavezi, poverilac moe zahtevati da se to ukloni o troku dunika i da mu
dunik naknadi tetu koju je pretrpeo u vezi sa graenjem i uklanjanjem.
3. Sud moe, kad nae da je to oigledno korisnije, uzimajui u obzir drutveni interes i opravdani interes poverioca,
odluiti da se ne rui ono to je sagraeno, ve da se poveriocu naknadi teta u novcu.
Pravo zahtevati naknadu umesto dosuenog
lan 293.
1. Ako dunik ne ispuni svoju obavezu u roku koji mu je odreen pravosnanom odlukom, poverilac ga moe pozvati da
je ispuni u naknadnom primerenom roku i izjaviti da po isteku tog roka nee primiti ispunjenje, nego e traiti naknadu tete
zbog neispunjenja.
2. Po isteku naknadnog roka, poverilac moe zahtevati samo naknadu tete zbog neispunjenja.
Sudski penali
lan 294.
1. Kad dunik ne izvri o roku neku svoju nenovanu obavezu utvrenu pravosnanom odlukom, sud moe, na
traenje poverioca, odrediti duniku naknadni primeren rok i izrei, a u cilju uticanja na dunika i nezavisno od svake
tete, da e dunik, ako ne izvri svoju obavezu u tom roku, biti duan isplatiti poveriocu izvesnu svotu novca za svaki
dan zadocnjenja, ili za koju drugu jedinicu vremena, poev od isteka tog roka.
2. Kad dunik naknadno ispuni obavezu, sud moe smanjiti tako odreenu svotu, vodei rauna o svrsi zbog koje je
naredio njeno plaanje.

G l a v a IV
PRESTANAK OBAVEZA
Odeljak 1.
OPTE PRAVILO
lan 295.
1. Obaveza prestaje kad se ispuni, kao i u drugim zakonom odreenim sluajevima.
2. Prestankom glavne obaveze gase se jemstvo, zaloga i druga sporedna prava.

47

Odeljak 2.
ISPUNJENJE
O d s e k 1.
OPTA PRAVILA O ISPUNJENJU
I. KO MOE ISPUNITI I TROKOVI ISPUNJENJA
Ispunjenje od strane dunika ili treeg lica
lan 296.
1. Obavezu moe ispuniti ne samo dunik nego i tree lice.
2. Poverilac je duan primiti ispunjenje od svakog lica koje ima neki pravni interes da obaveza bude ispunjena, ak i
kad se dunik protivi tom ispunjenju.
3. Poverilac je duan primiti ispunjenje od treeg lica ako je dunik sa tim saglasan, izuzev kad prema ugovoru ili
prirodi same obaveze ovu treba da ispuni dunik lino.
4. Poverilac moe primiti ispunjenje od treeg lica bez dunikovog znanja, pa i u sluaju kad ga je dunik obavestio
da ne pristaje da trei ispuni njegovu obavezu.
5. Ali, ako mu je dunik ponudio da sam ispuni odmah svoju obavezu, poverilac ne moe primiti ispunjenje od
treeg lica.
Ispunjenje poslovno nesposobnog
lan 297.
1. I poslovno nesposobni dunik moe pravovaljano ispuniti obavezu ako je postojanje obaveze nesumnjivo i ako je
dospeo rok za njeno ispunjenje.
2. Ali se moe osporavati ispunjenje ako je takvo lice isplatilo zastareli dug ili dug koji potie iz igre ili opklade.
Trokovi ispunjenja
lan 298.
Trokove ispunjenja snosi dunik, ukoliko ih nije prouzrokovao poverilac.

II. ISPUNJENJE SA SUBROGACIJOM

Ispunjenje sa prelaskom prava na ispunioca (subrogacija)
lan 299.
1. U sluaju ispunjenja tue obaveze svaki ispunilac moe ugovoriti sa poveriocem, pre ispunjenja ili prilikom
ispunjenja, da ispunjeno potraivanje pree na njega sa svima ili samo sa nekim sporednim pravima.
2. Poverioeva prava mogu prei na ispunioca i na osnovu ugovora izmeu dunika i ispunioca, zakljuenog pre
ispunjenja.
3. U ovim sluajevima subrogacija ispunioca u prava poverioca nastaje u asu ispunjenja.
Zakonska subrogacija
lan 300.
Kad obavezu ispuni lice koje ima neki pravni interes u tome, na njega prelazi po samom zakonu u asu ispunjenja
poverioevo potraivanje sa svim sporednim pravima.

48

Subrogacija u sluaju deliminog ispunjenja

lan 301.
1. U sluaju deliminog ispunjenja poverioevog potraivanja, na ispunioca prelaze sporedna prava kojima je
obezbeeno ispunjenje tog potraivanja samo ukoliko nisu potrebna za ispunjenje ostatka poverioevog potraivanja.
2. Ali poverilac i ispunilac mogu ugovoriti da e koristiti garancije srazmerno svojim potraivanjima, a mogu ugovoriti i
da e ispunilac imati pravo prvenstvene naplate.
Dokazi i sredstva obezbeenja
lan 302.
1. Poverilac je duan predati ispuniocu sredstva kojima se potraivanje dokazuje ili obezbeuje.
2. Izuzetno, poverilac moe predati ispuniocu stvar koju je primio u zalogu od dunika ili nekog drugog samo ako
zalogodavac pristane na to, inae ona ostaje kod poverioca da je dri i uva za raun ispunioca.
Koliko se moe zahtevati od dunika
lan 303.
Ispunilac na koga je prelo potraivanje ne moe zahtevati od dunika vie nego to je isplatio poveriocu.
Iskljuenje odgovornosti poverioca za postojanje i naplativost potraivanja
lan 304.
1. Poverilac koji je primio ispunjenje od treeg lica ne odgovara za postojanje i naplativost potraivanja u vreme
ispunjenja.
2. Ovim se ne iskljuuje primena pravila o sticanju bez osnova.

III. KOME SE VRI ISPUNJENJE

Ovlaeno lice
lan 305.
1. Ispunjenje mora biti izvreno poveriocu ili licu odreenom zakonom, sudskom odlukom, ugovorom izmeu
poverioca i dunika, ili od strane samog poverioca.
2. Ispunjenje je punovano i kad je izvreno treem licu, ako ga je poverilac naknadno odobrio ili ako se njime
koristio.
Ispunjenje poslovno nesposobnom poveriocu
lan 306.
1. Ispunjenje izvreno poslovno nesposobnom poveriocu oslobaa dunika samo ukoliko je bilo korisno za
poverioca ili se predmet ispunjenja jo nalazi kod njega.
2. Poslovno nesposoban poverilac moe odobriti poto postane poslovno sposoban, ispunjenje koje je primio u
vreme svoje poslovne nesposobnosti.

IV. PREDMET ISPUNJENJA

Sadrina obaveze
lan 307.
1. Ispunjenje se sastoji u izvrenju onoga to ini sadrinu obaveze, te niti je dunik moe ispuniti neim drugim, niti
poverilac moe zahtevati neto drugo.
2. Nema punovanog ispunjenja ako ono to je dunik predao kao dugovanu stvar, i poverilac kao takvu primio to u
istinu nije, i poverilac ima pravo da vrati ono to mu je predato i da zahteva dugovanu stvar.
49

Zamena ispunjenja
lan 308.
1. Obaveza prestaje ako poverilac u sporazumu sa dunikom primi neto drugo umesto onoga to mu se duguje.
2. U tom sluaju dunik odgovara isto kao prodavac za materijalne i pravne nedostatke stvari date umesto onoga to
je dugovao.
3. Ali, poverilac, umesto zahteva po osnovu odgovornosti dunika za materijalne ili pravne nedostatke stvari, moe
zahtevati od dunika, ali ne vie od jemca, ispunjenje prvobitnog potraivanja i naknadu tete.
Predaja radi prodaje
lan 309.
Ako je dunik predao poveriocu neku stvar ili koje drugo pravo da ih proda i da iz postignutog iznosa naplati svoje
potraivanje, a ostatak mu preda, obaveza prestaje tek kad se poverilac naplati iz postignutog iznosa.
Delimino ispunjenje
lan 310.
1. Poverilac nije duan primiti delimino ispunjenje, osim ako priroda obaveze drukije ne nalae.
2. Ali je poverilac duan primiti delimino ispunjenje novane obaveze, osim ako ima poseban interes da ga odbije.
Obaveza davanja stvari odreenih po rodu
lan 311.
1. Ako su stvari odreene samo po rodu, dunik je duan dati stvari srednje kakvoe.
2. Ali, ako mu je bila poznata namena stvari, duan je dati stvari odgovarajue kakvoe.
V. URAUNAVANJE ISPUNJENJA
Red uraunavanja
lan 312.
1. Kad izmeu istih lica postoji vie istorodnih obaveza, pa ono to dunik ispuni nije dovoljno da bi se mogle
namiriti sve, onda se, ako o tome ne postoji sporazum poverioca i dunika, uraunavanje vri onim redom koji odredi
dunik najkasnije prilikom ispunjenja.
2. Kad nema dunikove izjave o uraunavanju, obaveze se namiruju redom kako je koja dospela za ispunjenje.
3. Ako je vie obaveza istovremeno dospelo, prvo se namiruju one koje su najmanje obezbeene, a kad su sve
podjednako obezbeene, prvo se namiruju one koje su duniku na najveem teretu.
4. Ako su u svemu napred reenom obaveze jednake, namiruju se redom kako su nastale, a ako su istovremeno
nastale, ono to je dato na ime ispunjenja rasporeuje se na sve obaveze srazmerno njihovim iznosima.
Uraunavanje kamata i trokova
lan 313.
Ako dunik pored glavnice duguje i kamate i trokove, uraunavanje se vri tako to se prvo otplauju trokovi,
zatim kamate i najzad glavnica.

VI. VREME ISPUNJENJA

Kad rok nije odreen
lan 314.
Ako rok nije odreen, a svrha posla, priroda obaveze i ostale okolnosti ne zahtevaju izvestan rok za ispunjenje,
poverilac moe zahtevati odmah ispunjenje obaveze, a dunik sa svoje strane moe zahtevati od poverioca da odmah
primi ispunjenje.

50

Ispunjenje pre roka

lan 315.
1. Kad je rok ugovoren iskljuivo u interesu dunika, on ima pravo ispuniti obavezu i pre ugovorenog roka, ali je
duan obavestiti poverioca o svojoj nameri i paziti da to ne bude u nevreme.
2. U ostalim sluajevima, kad dunik ponudi ispunjenje pre roka, poverilac moe odbiti ispunjenje, a moe ga i
primiti i zadrati pravo na naknadu tete, ako o tome bez odlaganja obavesti dunika.
Pravo poverioca da zahteva ispunjenje pre roka
lan 316.
Poverilac ima pravo zahtevati ispunjenje pre roka ako mu dunik nije dao obeano obezbeenje ili ako na njegov
zahtev nije dopunio obezbeenje smanjeno bez njegove krivice, kao i kad je rok ugovoren iskljuivo u njegovom interesu.
Kad je odreivanje roka ostavljeno jednoj strani.
lan 317.
Kad je odreivanje vremena ispunjenja ostavljeno na volju poverioca ili dunika, druga strana moe, ako ovlaenik
ne odredi rok ni posle opomene, zahtevati od suda da odredi primeren rok za ispunjenje.
Novana obaveza
lan 318.
1. Ako se plaanje vri posredstvom banke ili druge organizacije kod koje se vodi raun poverioca, smatrae se,
ukoliko ugovorne strane nisu drukije odredile, da je dug izmiren kada banci, odnosno organizaciji kod koje se vodi
raun, stigne novana doznaka u korist poverioca ili nalog (virman) dunikove banke, odnosno organizacije da odobri
raunu poverioca iznos oznaen u nalogu.
2. Ako je ugovorom predvieno plaanje preko pote pretpostavlja se da su se stranke saglasile da je uplatom
dunog iznosa poti dunik izmirio svoje obavezu prema poveriocu, a ko ovakav nain plaanja nije ugovoren, dug je
izmiren kad poverilac primi novanu doznaku.
3. Ako je posebnim propisom ili ugovorom predvieno plaanje ekovnom uplatnicom na odreeni raun, pretpostavlja
se da su se strane saglasile da je isplata izvrena onda kada dunik uplati dugovani iznos ekovnom uplatnicom u korist
oznaenog rauna.
VII. MESTO ISPUNJENJA
Opta pravila
lan 319.
1. Dunik je duan ispuniti obavezu, a poverilac primiti ispunjenje u mestu odreenom pravnim poslom ili zakonom.
2. Kad mesto ispunjenja nije odreeno, a ne moe se odrediti ni po svrsi posla, prirodi obaveze ili ostalim
okolnostima, ispunjenje obaveze vri se u mestu u kome je dunik u vreme nastanka obaveze imao svoje sedite, odnosno
prebivalite, a u nedostatku prebivalita, svoje boravite.
3. Ali, ako je dunik pravno lice koje ima vie jedinica u raznim mestima, kao mesto ispunjenja smatra se sedite
jedinice koja treba da izvri radnje neophodne za ispunjenje obaveze, ako je poveriocu ta okolnost pri zakljuenju
ugovora bila poznata ili morala biti poznata.
Mesto ispunjenja novanih obaveza
lan 320.
1. Novane obaveze ispunjavaju se u mestu u kome poverilac ima sedite, odnosno prebivalite, a u nedostatku
prebivalita, boravite.
2. Ako se plaanje vri virmanom, novane obaveze se ispunjavaju u seditu organizacije kod koje se vode
poverioeva novana sredstva.
3. Ako je poverilac promenio mesto u kome je imao svoje sedite, odnosno prebivalite u vreme kad je obaveza
nastala te su zbog toga poveani trokovi ispunjenja to poveanje pada na teret poverioca.

51

VIII. PRIZNANICA
Pretpostavke u vezi sa priznanicom
lan 321.
1. Ko ispuni obavezu potpuno ili delimino, ima pravo zahtevati da mu poverilac o tome izda priznanicu o svom
troku.
2. Dunik koji je novanu obavezu isplatio preko banke ili pote, moe zahtevati da mu poverilac izda priznanicu
samo ako za to ima opravdan razlog.
3. Ako je izdata priznanica da je potpuno isplaena glavnica, pretpostavlja se da su isplaene i kamate i sudski i
drugi trokovi, ako ih je bilo.
4. Isto tako, ako dunik povremenih davanja, kao to su zakupnine, i drugih potraivanja koja se povremeno
obraunavaju, kao to su ona koja nastaju utrokom elektrine energije, ili vode, ili upotrebom telefona, ima priznanicu da
je isplatio docnije dospelo potraivanje pretpostavlja se da je isplatio i ona koja su ranije dospela.
Odbijanje izdavanja priznanice
lan 322.
Ako poverilac odbije da izda priznanicu, dunik moe poloiti kod suda predmet svoje obaveze.
IX. VRAANJE OBVEZNICE
lan 323.
1. Kad potpuno ispuni svoju obavezu, dunik moe, pored priznanice, zahtevati od poverioca da mu vrati obveznicu.
2. Kad poverilac ne moe da vrati obveznicu, dunik ima pravo zahtevati da mu poverilac izda javno overenu
ispravu da je obaveza prestala.
3. Ako je duniku vraena obveznica, pretpostavlja se da je obaveza potpuno ispunjena.
4. Dunik koji je ispunio obavezu samo delimino, ima pravo zahtevati da se to ispunjenje zabelei na obveznici.
O d s e k 2.
DOCNJA
I. DOCNJA DUNIKA
Kad dunik dolazi u docnju
lan 324.
1. Dunik dolazi u docnju kad ne ispuni obavezu u roku odreenom za ispunjenje.
2. Ako rok za ispunjenje nije odreen, dunik dolazi u docnju kad ga poverilac pozove da ispuni obavezu, usmeno ili
pismeno, vansudskom opomenom ili zapoinjanjem nekog postupka ija je svrha da se postigne ispunjenje obaveze.
II. DOCNJA POVERIOCA
Kad poverilac dolazi u docnju
lan 325.
1. Poverilac dolazi u docnju ako bez osnovanog razloga odbije da primi ispunjenje ili ga svojim ponaanjem sprei.
2. Poverilac dolazi u docnju i kad je spreman da primi ispunjenje dunikove istovremene obaveze, ali ne nudi
ispunjenje svoje dospele obaveze.
3. Poverilac ne dolazi u docnju ako dokae da u vreme ponude ispunjenja, ili u vreme odreeno za ispunjenje,
dunik nije bio u mogunosti da svoju obavezu ispuni.
Dejstva poverioeve docnje
lan 326.
1. Dolaskom poverioca u docnju prestaje docnja dunika, i na poverioca prelazi rizik sluajne propasti ili oteenja
stvari.
2. Od dana poverioeve docnje prestaje tei kamata.
52

3. Poverilac u docnji duan je naknaditi duniku tetu nastalu usled docnje za koju odgovara, kao i trokove oko
daljeg uvanja stvari.
O d s e k 3.
POLAGANJE I PRODAJA DUGOVANE
STVARI
Polaganje kod suda
lan 327.
1. Kad je poverilac u docnji, ili je nepoznat, ili kad je neizvesno ko je poverilac ili gde se nalazi, ili kad je poverilac
poslovno nesposoban a nema zastupnika, moe dunik poloiti dugovanu stvar kod suda za poverioca.
2. Isto pravo imaju i trea lica koja su pravno zainteresovana da obaveza bude ispunjena.
3. O izvrenom polaganju dunik je duan izvestiti poverioca ako zna za njega i za njegovo boravite.
Kod kog suda se vri polaganje
lan 328.
1. Polaganje se vri kod stvarno nadlenog suda u mestu ispunjenja, osim ako razlozi ekonominosti ili priroda posla
zahtevaju da se polaganje izvri u mestu gde se stvar nalazi.
2. Svaki drugi stvarno nadleni sud mora primiti stvar u depozit, a dunik je duan dati naknadu poveriocu ako je
ovaj polaganjem kod drugog suda pretrpeo tetu.
Predaja na uvanje drugom licu
lan 329.
1. Kad je predmet obaveze neka stvar koja se ne moe uvati u sudskom depozitu, dunik moe zahtevati od suda da
odredi lice kome e predati stvar da je uva o troku i za raun poverioca.
2. U sluaju obaveze iz ugovora u privredi, predaja takve stvari javnom skladitu na uvanje za raun poverioca
proizvodi dejstvo polaganja kod suda.
3. O izvrenoj predaji na uvanje dunik je duan obavestiti poverioca.
Uzimanje poloene stvari natrag
lan 330.
1. Dunik moe uzeti natrag poloenu stvar.
2. O uzimanju stvari dunik je duan obavestiti poverioca.
3. Pravo dunika da uzme poloenu stvar prestaje kad dunik izjavi sudu da se odrie tog prava, kad poverilac izjavi
da prima poloenu stvar, kao i kad bude utvreno pravosnanom odlukom da polaganje ispunjava uslove urednog
ispunjenja.
Dejstvo polaganja
lan 331.
1. Polaganjem dugovane stvari dunik se oslobaa obaveze u asu kad je izvrio polaganje.
2. Ako je dunik bio u docnji, njegova docnja prestaje.
3. Od asa kada je stvar poloena, rizik sluajne propasti ili oteenja stvari prelazi na poverioca.
4. Od dana polaganja prestaje tei kamata.
5. Ako dunik uzme natrag poloenu stvar, smatrae se kao da nije bilo polaganja, a njegovi sadunici i jemci ostaju
u obavezi.
Trokovi polaganja
lan 332.
Trokove punovanog i neopozvanog polaganja snosi poverilac ukoliko prelaze trokove ispunjenja koje je duan
snositi dunik.
53

Prodaja umesto polaganja stvari

lan 333.
1. Ako je stvar nepodesna za uvanje, ili ako su za njeno uvanje ili za njeno odravanje potrebni trokovi nesrazmerni sa
njenom vrednou, dunik je moe prodati na javnoj prodaji u mestu odreenom za ispunjenje, ili nekom drugom mestu ako je
to u interesu poverioca, a postignuti iznos, po odbitku trokova prodaje, poloiti kod suda tog mesta.
2. Ako stvar ima tekuu cenu, ili ako je male vrednosti u poreenju sa trokovima javne prodaje, dunik je moe
prodati iz slobodne ruke.
3. Ako je stvar takva da moe brzo propasti ili se pokvariti, dunik je duan prodati je bez odlaganja na najpogodniji
nain.
4. U svakom sluaju, dunik je duan obavestiti poverioca o nameravanoj prodaji kad god je to mogue, a po izvrenoj
prodaji, o postignutoj ceni i njenom polaganju kod suda.
Predavanje stvari poveriocu
lan 334.
Sud e predati poveriocu poloenu stvar pod uslovima koje je dunik postavio.
Prodaja radi pokria trokova uvanja
lan 335.
1. Ako trokovi uvanja ne budu isplaeni u razumnom roku, sud e, na traenje uvara, narediti da se stvar proda i
odrediti nain prodaje.
2. Od iznosa dobijenog prodajom odbie se trokovi prodaje i trokovi uvanja, a ostatak poloiti kod suda za
poverioca.
Odeljak 3.
OSTALI NAINI PRESTANKA OBAVEZA
O d s e k 1.
P R E B I J A N J E (K O M P E N Z A C I J A)
Opti uslovi
lan 336.
Dunik moe prebiti potraivanje koje ima prema poveriocu sa onim to ovaj potrauje od njega, ako oba
potraivanja glase na novac ili druge zamenljive stvari istog roda i iste kakvoe i ako su oba dospela.
Izjava o prebijanju
lan 337.
1. Prebijanje ne nastaje im se steknu uslovi za to, nego je potrebno da jedna strana izjavi drugoj da vri prebijanje.
2. Posle izjave o prebijanju smatra se da je prebijanje nastalo onog asa kad su se stekli uslovi za to.
Odsustvo uzajamnosti
lan 338.
1. Dunik ne moe izvriti prebijanje onoga to duguje poveriocu sa onim to poverilac duguje njegovom jemcu.
2. Ali jemac moe izvriti prebijanje dunikove obaveze prema poveriocu sa dunikovim potraivanjem od
poverioca.
3. Ko je dao svoju stvar u zalogu za tuu obavezu, moe zahtevati od poverioca da mu vrati zaloenu stvar kad se
ispune uslovi za prestanak te obaveze prebijanjem, kao i kad poverilac propusti svojom krivicom da izvri prebijanje.
Zastarelo potraivanje
lan 339.
1. Dug se moe prebiti sa zastarelim potraivanjem samo ako ono jo nije bilo zastarelo u asu kad su se stekli uslovi
za prebijanje.
2. Ako su uslovi za prebijanje nastali poto je jedno od potraivanja zastarelo, prebijanje ne nastaje ako je dunik
zastarelog potraivanja istakao prigovor zastarelosti.
54

Prebijanje sa ustupljenim potraivanjem

lan 340.
1. Dunik ustupljenog potraivanja moe prebiti prijemniku ona svoja potraivanja koja je do obavetenja o
ustupanju mogao prebiti ustupiocu.
2. On mu moe prebiti i ona svoja potraivanja od ustupioca koja je stekao pre obavetenja o ustupanju a iji rok za
ispunjenje nije bio dospeo u asu kada je obaveten o ustupanju, ali samo ako taj rok pada pre roka za ispunjenje ustupljenog
potraivanja ili u isto vreme.
3. Dunik koji je bez rezerve izjavio prijemniku da pristaje na ustupanje ne moe mu vie prebiti nikakvo svoje
potraivanje od ustupioca.
4. Ako je ustupljeno potraivanje upisano u javne knjige, dunik moe izvriti prebijanje prijemniku samo ako je njegovo
potraivanje upisano kod ustupljenog potraivanja ili ako je prijemnik izveten prilikom ustupanja o postojanju tog
potraivanja.
Sluajevi kad je prebijanje iskljueno
lan 341.
Ne moe prestati prebijanjem:
1) potraivanje koje se ne moe zapleniti;
2) potraivanje stvari ili vrednosti stvari koje su duniku bile date na uvanje, ili na posudu, ili koje je dunik uzeo
bespravno, ili ih bespravno zadrao;
3) potraivanje nastalo namernim prouzrokovanjem tete;
4) potraivanje naknade tete priinjene oteenjem zdravlja ili prouzrokovanjem smrti;
5) potraivanje koje potie iz zakonske obaveze izdravanja.
Zabrana na potraivanju druge strane
lan 342.
Dunik ne moe vriti prebijanje ako je njegovo potraivanje dospelo tek poto je neko trei stavio zabranu na
poverioevo potraivanje prema njemu.
Uraunavanje prebijanjem
lan 343.
Kad izmeu dva lica postoji vie obaveza koje mogu prestati prebijanjem, prebijanje se vri po pravilima koja vae
za uraunavanje ispunjenja.
O d s e k 2.
OTPUTANJE DUGA
Sporazum
lan 344.
1. Obaveza prestaje kad poverilac izjavi duniku da nee traiti njeno ispunjenje i dunik se sa tim saglasi.
2. Za punovanost ovog sporazuma nije potrebno da bude zakljuen u formi u kojoj je zakljuen posao iz koga je
obaveza nastala.
Odricanje od sredstava obezbeenja
lan 345.
Vraanje zaloge i odricanje od drugih sredstava kojima je bilo obezbeeno ispunjenje obaveze, ne znai poverioevo
odricanje od prava da trai njeno ispunjenje.
Otputanje duga jemcu
lan 346.
1. Otputanje duga jemcu ne oslobaa glavnog dunika, a otputanje duga glavnom duniku oslobaa jemca.
2. Kad ima vie jemaca, pa poverilac oslobodi jednog od njih, ostali ostaju u obavezi, ali se njihova obaveza
smanjuje za deo koji otpada na osloboenog jemca.

55

Opte otputanje dugova

lan 347.
Opte otputanje dugova gasi sva poverioeva potraivanja prema duniku, izuzev onih za koje poverilac nije znao
da postoje u asu kad je otputanje izvreno.
O d s e k 3.
P R E N O V (N O V A C I J A)
Uslovi
lan 348.
1. Obaveza prestaje ako se poverilac i dunik saglase da postojeu obavezu zamene novom i ako nova obaveza ima
razliit predmet ili razliit pravni osnov.
2. Sporazum poverioca i dunika kojim se menja ili dodaje odredba o roku, o mestu, ili o nainu ispunjenja, zatim
naknadni sporazum o kamati, ugovornoj kazni, obezbeenju ispunjenja ili o kojoj drugoj sporednoj odredbi, kao i
sporazum o izdavanju nove isprave o dugu, ne smatraju se prenovom.
3. Izdavanje menice ili eka zbog neke ranije obaveze ne smatra se prenovom, izuzev kad je to ugovoreno.
Volja da se izvri prenov
lan 349.
Prenov se ne pretpostavlja, te ako strane nisu izrazile nameru da ugase postojeu obavezu kada su stvarale novu,
ranija obaveza ne prestaje, ve postoji i dalje pored nove.
Dejstvo prenova
lan 350.
1. Ugovorom o prenovu ranija obaveza prestaje, a nova nastaje.
2. Sa ranijom obavezom prestaju i zaloga i jemstvo, izuzev ako je sa jemcem ili zalogodavcem drukije ugovoreno.
3. Isto vai i za ostala sporedna prava koja su bila vezana za raniju obavezu.
Nedostatak ranije obaveze
lan 351.
1. Prenov je bez dejstva ako je ranija obaveza bila nitava ili ve ugaena.
2. Ako je ranija obaveza bila samo ruljiva, prenov je punovaan ako je dunik znao za nedostatak ranije obaveze.
Dejstvo ponitenja
lan 352.
Kada je ugovor o prenovu poniten smatra se da nije ni bilo prenova i da ranija obaveza nije ni prestala postojati.
O d s e k 4.
S J E D I N J E N J E (K O N F U Z I J A)
lan 353.
1. Obaveza prestaje sjedinjenjem kad jedno isto lice postane i poverilac i dunik.
2. Kad jemac postane poverilac, obaveza glavnog dunika ne prestaje.
3. Obaveza upisana u javnoj knjizi prestaje sjedinjenjem tek kad se izvri upis brisanja.
O d s e k 5.
NEMOGUNOST ISPUNJENJA
Prestanak obaveze zbog nemogunosti ispunjenja
lan 354.
1. Obaveza prestaje kad njeno ispunjenje postane nemogue usled okolnosti zbog kojih dunik ne odgovara.
2. Dunik treba da dokae okolnosti koje iskljuuju njegovu odgovornost.
56

Kad su predmet obaveze stvari odreene po rodu

lan 355.
1. Ako su predmet obaveze stvari odreene po rodu, obaveza ne prestaje ak i kad sve to dunik ima od takvih
stvari propadne usled okolnosti za koje on ne odgovara.
2. Ali, kad su predmet obaveza stvari odreene po rodu koje se imaju uzeti iz odreene mase tih stvari, obaveza
prestaje kad propadne cela ta masa.
Ustupanje prava prema treem odgovornom za nemogunost ispunjenja
lan 356.
Dunik odreene stvari koji je osloboen svoje obaveze usled nemogunosti ispunjenja duan je ustupiti poveriocu
pravo koje bi imao prema treem licu zbog nastale nemogunosti.
O d s e k 6.
P R O T E K V R E M E N A, O T K A Z
Rok u trajnom dugovinskom odnosu
lan 357.
Trajni dugovinski odnos sa odreenim rokom trajanja prestaje kad rok istekne, izuzev kad je ugovoreno ili zakonom
odreeno da se posle isteka roka dugovinski odnos produava za neodreeno vreme ako ne bude blagovremeno otkazan.
Otkaz trajnog dugovinskog odnosa
lan 358.
1. Ako vreme trajanja dugovinskog odnosa nije odreeno, svaka strana moe ga prekinuti otkazom.
2. Otkaz mora biti dostavljen drugoj strani.
3. Otkaz se moe dati u svako doba, samo ne u nevreme.
4. Otkazni dugovinski odnos prestaje kada istekne otkazni rok odreen ugovorom, a ako takav rok nije odreen
ugovorom, odnos prestaje po isteku roka odreenog zakonom ili obiajem, odnosno istekom primerenog roka.
5. Strane mogu ugovoriti da e njihov dugovinski odnos prestati samim dostavljanjem otkaza, ako za odreeni sluaj
zakon ne nareuje to drugo.
6. Poverilac ima pravo da zahteva od dunika ono to je dospelo pre nego to je obaveza prestala protekom roka ili
otkazom.
O d s e k 7.
SMRT
lan 359.
Smru dunika ili poverioca prestaje obaveza samo ako je nastala s obzirom na line osobine koje od ugovornih
strana ili line sposobnosti dunika.
Odeljak 4.
ZASTARELOST
O d s e k 1.
OPTE ODREDBE
Opte pravilo
lan 360.
1. Zastarelou prestaje pravo zahtevati ispunjenje obaveze.
2. Zastarelost nastupa kad protekne zakonom odreeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje
obaveze.
3. Sud se ne moe obazirati na zastarelost ako se dunik nije na nju pozvao.
57

Kad zastarelost poinje tei

lan 361.
1. Zastarelost poinje tei prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, ako
zakonom za pojedine sluajeve nije to drugo propisano.
2. Ako se obaveza sastoji u tome da se neto ne uini, da se propusti ili trpi, zastarelost poinje tei prvog dana posle
dana kada je dunik postupio protivno obavezi.
Nastupanje zastarelosti
lan 362.
Zastarelost nastupa kad istekne poslednji dan zakonom odreenog vremena.
Uraunavanje vremena prethodnika
lan 363.
U vreme zastarelosti rauna se i vreme koje je proteklo u korist dunikovih prethodnika.
Zabrana promene roka zastarelosti
lan 364.
1. Pravnim poslom ne moe se odrediti due ili krae vreme zastarelosti od onog vremena koje je odreeno
zakonom.
2. Pravnim poslom ne moe se odrediti da zastarelost nee tei za neko vreme.
Odricanje od zastarelosti
lan 365.
Dunik se ne moe odrei zastarelosti pre nego to protekne vreme odreeno za zastarelost.
Pismeno priznanje i obezbeenje zastarele obaveze
lan 366.
1. Pismeno priznanje zastarele obaveze smatra se kao odricanje od zastarelosti.
2. Isto dejsto ima davanje zaloge ili kog drugog obezbeenja za zastarelo potraivanje.
Dejstvo ispunjenja zastarele obaveze
lan 367.
Ako dunik ispuni zastarelu obavezu, nema pravo zahtevati da mu se vrati ono to je dao, ak i ako nije znao da je
obaveza zastarela.
Poverilac ije je potraivanje obezbeeno
lan 368.
1. Kad protekne vreme zastarelosti, poverilac ije je potraivanje obezbeeno zalogom ili hipotekom moe se
namiriti samo iz optereene stvari, ako je dri u rukama ili ako je njegovo pravo upisano u javnoj knjizi.
2. Meutim, zastarela potraivanja kamata i drugih povremenih davanja ne mogu se namiriti ni iz optereene stvari.
Sporedna potraivanja
lan 369.
Kad zastari glavno potraivanje, zastarela su i sporedna potraivanja, kao to su potraivanja kamata, plodova,
trokova, ugovorne kazne.
Kad se ne primenjuju pravila o zastarelosti
lan 370.
Pravila o zastarelosti ne primenjuju se u sluajevima kada su u zakonu odreeni rokovi u kojima treba da se podigne
tuba ili da se izvri odreena radnja pod pretnjom gubitka prava.

58

O d s e k 2.
VREME POTREBNO ZA ZASTARELOST
Opti rok zastarelosti
lan 371.
Potraivanja zastarevaju za deset godina, ako zakonom nije odreen neki drugi rok zastarelosti.
Povremena potraivanja
lan 372.
1. Potraivanja povremenih davanja koja dospevaju godinje ili u kraim odreenim razmacima vremena
(povremena potraivanja), pa bilo da se radi o sporednim povremenim potraivanjima, kao to je potraivanje kamata,
bilo da se radi o takvim povremenim potraivanjima u kojima se iscrpljuje samo pravo, kao to je potraivanje izdravanja, zastarevaju za tri godine od dospelosti svakog pojedinog davanja.
2. Isto vai za anuitete kojima se u jednakim unapred odreenim povremenim iznosima otplauju glavnica i kamate,
ali ne vai za otplate u obrocima i druga delimina ispunjenja.
Zastarelost samog prava
lan 373.
1. Samo pravo iz koga proistiu povremena potraivanja zastareva za pet godina, raunajui od dospelosti najstarijeg
neispunjenog potraivanja posle koga dunik nije vrio davanja.
2. Kada zastari pravo iz koga proistiu povremena potraivanja, poverilac gubi pravo ne samo da zahteva budua
povremena davanja, nego i povremena davanja koja su dospela pre ove zastarelosti.
3. Ne moe zastariti pravo na izdravanje odreeno zakonom.
Meusobna potraivanja iz ugovora o prometu robe i usluga
lan 374.
1. Meusobna potraivanja pravnih lica iz ugovora u prometu robe i usluga kao i potraivanja naknade za izdatke
uinjene u vezi s tim ugovorima, zastarevaju za tri godine.
2. Zastarevanje tee odvojeno za svaku isporuku robe, izvreni rad ili uslugu.
Potraivanje zakupnine
lan 375.
Potraivanje zakupnine, bilo da je odreeno da se plaa povremeno, bilo u jednom ukupnom iznosu, zastareva za tri
godine.
Potraivanje naknade tete
lan 376.
1. Potraivanje naknade prouzrokovane tete zastareva za tri godine od kada je oteenik doznao za tetu i za lice
koje je tetu uinilo.
2. U svakom sluaju ovo potraivanje zastareva za pet godina od kada je teta nastala.
3. Potraivanje naknade tete nastale povredom ugovorne obaveze zastareva za vreme odreeno za zastarelost te
obaveze.
Potraivanje naknade tete prouzrokovane krivinim delom
lan 377.
1. Kad je teta prouzrokovana krivinim delom, a za krivino gonjenje je predvien dui rok zastarelosti, zahtev za
naknadu tete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme odreeno za zastarelost krivinog gonjenja.
2. Prekid zastarevanja krivinog gonjenja povlai za sobom i prekid zastarevanja zahteva za naknadu tete.
3. Isto vai i za zastoj zastarevanja.

59

Jednogodinji rok zastarelosti

lan 378.
1. Zastarevaju za jednu godinu:
1) potraivanje naknade za isporuenu elektrinu i toplotnu energiju, plin, vodu, za dimniarske usluge i za
odravanje istoe, kad je isporuka, odnosno usluga izvrena za potrebe domainstva;
2) potraivanje radio-stanice i radio-televizijske stanice za potrebu radio-prijemnika, i televizijskog prijemnika;
3) potraivanje pote, telegrafa i telefona za upotrebu telefona i potanskih pregradaka, kao i druga njihova potraivanja
koja se naplauju u tromesenim ili kraim rokovima;
4) potraivanje pretplate na povremene publikacije, raunajui od isteka vremena za koje je publikacija naruena.
2. Zastarevanje tee iako su isporuke ili usluge produene.
Potraivanja utvrena pred sudom ili drugim nadlenim organima
lan 379.
1. Sva potraivanja koja su utvrena pravnosnanom sudskom odlukom ili odlukom drugog nadlenog organa, ili
poravnanjem pred sudom ili drugim nadlenim organom, zastarevaju za deset godina, pa i ona za koja zakon inae
predvia krai rok zastarelosti.
2. Meutim, sva povremena potraivanja koja proistiu iz takvih odluka ili poravnanja i dospevaju ubudue,
zastarevaju u roku predvienom za zastarelost povremenih potraivanja.
Rokovi zastarelosti kod ugovora o osiguranju
lan 380.
1. Potraivanja ugovaraa osiguranja, odnosno treeg lica iz ugovora o osiguranju ivota zastarevaju za pet, a iz
ostalih ugovora o osiguranju za tri godine, raunajui od prvog dana posle proteka kalendarske godine u kojoj je
potraivanje nastalo.
2. Ako zainteresovano lice dokae da do dana odreenog u prethodnom stavu nije znalo da se osigurani sluaj
dogodio, zastarevanje poinje od dana kada je za to saznalo, s tim da u svakom sluaju potraivanje zastareva kod
osiguranja ivot za deset, a kod ostalih za pet godina od dana odreenog u prethodnom stavu.
3. Potraivanja osiguravaa iz ugovora o osiguranju zastarevaju za tri godine.
4. Kad u sluaju osiguranja od odgovornosti treeg, oteeno lice zahteva naknadu od osiguranika, ili je dobije od
njega, zastarevanje osiguranikovog zahteva prema osiguravau poinje od dana kada je oteeno lice trailo sudskim
putem naknadu od osiguranika, odnosno kada ga je osiguranik obetetio.
5. Neposredan zahtev treeg oteenog lica prema osiguravau zastareva za isto vreme za koje zastareva njegov
zahtev prema osiguraniku odgovornom za tetu.
6. Zastarevanje potraivanja koje pripada osiguravau prema treem licu odgovornom za nastupanje osiguranog
sluaja poinje tei kad i zastarevanje potraivanja osiguranika prema tom licu i navrava se u istom roku.

O d s e k 3.
ZASTOJ ZASTAREVANJA
Potraivanja izmeu odreenih lica
lan 381.
Zastarevanje ne tee:
1) izmeu branih drugova;
2) izmeu roditelja i dece dok traje roditeljsko pravo;
3) izmeu tienika i njegovog staraoca, kao i organa starateljstva, za vreme trajanja starateljstva i dok ne budu
poloeni rauni;
4) izmeu dva lica koja ive u vanbranoj zajednici, dok ta zajednica postoji.

60

Potraivanja odreenih lica

lan 382.
Zastarevanje ne tee:
1) za vreme mobilizacije, u sluaju neposredne ratne opasnosti ili rata u pogledu potraivanja lica na vojnoj
dunosti;
2) u pogledu potraivanja koja imaju lica zaposlena u tuem domainstvu prema poslodavcu ili lanovima njegove
porodice koji zajedno sa njima ive, sve dok taj radni odnos traje.
Nesavladive prepreke
lan 383.
Zastarevanje ne tee za sve vreme za koje poveriocu nije bilo mogue zbog nesavladivih prepreka da sudskim putem
zahteva ispunjenje obaveze.
Uticaj uzroka zastoja zastarevanja
lan 384.
1. Ako zastarevanje nije moglo poeti da tee zbog nekog zakonskog uzroka, ono poinje tei kad taj uzrok prestane.
2. Ako je zastarevanje poelo tei pre nego to je nastao uzrok koji je zaustavio njegov dalji tok, ono nastavlja da
tee kad prestane taj uzrok, a vreme koje je isteklo pre zaustavljanja rauna se u zakonom odreeni rok za zastarelost.
Potraivanja prema poslovno nesposobnim licima
i njihova potraivanja
lan 385.
1. Zastarevanje tee i prema maloletniku i drugom poslovno nesposobnom licu, bez obzira na to da li imaju
zakonskog zastupnika ili ne.
2. Meutim, zastarelost potraivanja maloletnika koji nema zastupnika i drugog poslovno nesposobnog lica bez
zastupnika, ne moe nastupiti dok ne protekne dve godine od kad su postala potpuno poslovno sposobna, ili od kad su
dobila zastupnika.
3. Ako je za zastarelost nekog potraivanja odreeno vreme krae od dve godine, a poverilac je maloletnik koji nema
zastupnika ili neko drugo poslovno nesposobno lice bez zastupnika, zastarevanje tog potraivanja poinje tei od kad je
poverilac postao poslovno sposoban, ili od kad je dobio zastupnika.
Potraivanje prema licu na odsluenju vojnog roka
lan 386.
Zastarelost prema licu koje se nalazi na odsluenju vojnog roka ili na vojnoj vebi na moe nastupiti dok ne
proteknu tri meseca od odsluenja vojnog roka ili prestanka vojne vebe.
O d s e k 4.
PREKID ZASTAREVANJA
Priznanje duga
lan 387.
1. Zastarevanje se prekida kada dunik prizna dug.
2. Priznanje duga moe se uiniti ne samo izjavom poveriocu, nego i na posredan nain, kao to su davanje otplate,
plaanje kamate, davanje obezbeenja.
Podizanje tube
lan 388.
Zastarevanje se prekida podizanjem tube i svakom drugom poverioevom radnjom preduzetom protiv dunika pred
sudom ili drugim nadlenim organom, u cilju utvrivanja obezbeenja ili ostvarenja potraivanja.
61

Odustanak, odbacivanje ili odbijanje tube

lan 389.
1. Prekid zastarevanja izvren podizanjem tube ili kojom drugom poverioevom radnjom preduzetom protiv
dunika pred sudom ili drugim nadlenim organom u cilju utvrivanja, obezbeenja ili ostvarenja potraivanja, smatra se
da nije nastupio ako poverilac odustane od tube ili radnje koju je preduzeo.
2. Isto tako, smatra se da nije bilo prekida ako poverioeva tuba ili zahtev bude odbaen ili odbijen, ili ako
izdejstvovana ili preduzeta mera izvrenja ili obezbeenja bude ponitena.
Odbacivanje tube zbog nenadlenosti
lan 390.
1. Ako je tuba protiv dunika odbaena zbog nenadlenosti suda ili kog drugog uzroka koji se ne tie sutine stvari,
pa poverilac podigne ponovo tubu u roku od tri meseca od dana pravnosnanosti odluke o odbacivanju tube, smatra se
da je zastarevanje prekinuto prvom tubom.
2. Isto vredi i za pozivanje u zatitu, i za isticanje prebijanja potraivanja u sporu, kao i u sluaju kada je sud ili drugi
organ uputio dunika da svoje prijavljeno potraivanje ostvaruje u parninom postupku.
Pozivanje dunika
lan 391.
Za prekid zastarevanja nije dovoljno da poverilac pozove dunika pismeno ili usmeno da obavezu ispuni.
Rok zastarelosti u sluaju prekida
lan 392.
1. Posle prekida zastarevanje poinje tei iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne rauna se u zakonom
odreeni rok za zastarelost.
2. Zastarevanje prekinuto priznanjem od strane dunika poinje tei iznova od priznanja.
3. Kad je prekid zastarevanja nastao podizanjem tube ili pozivanjem u zatitu ili isticanjem prebijanja potraivanja
u sporu, odnosno prijavljivanjem potraivanja u nekom drugom postupku, zastarevanje poinje tei iznova od dana kada
je spor okonan ili svren na neki drugi nain.
4. Kada je prekid zastarevanja nastao prijavom potraivanja u steajnom postupku, zastarevanje poinje tei iznova
od dana okonanja ovog postupka.
5. Isto vai i kad je prekid zastarevanja nastao zahtevom prinudnog izvrenja ili obezbeenja.
6. Zastarevanje koje poinje tei iznova posle prekida, navrava se kad protekne onoliko vremena koliko je zakonom
odreeno za zastarevanje koje je prekinuto.
Zastarelost u sluaju prenova
lan 393.
Ako je prekid nastao priznanjem duga od strane dunika, a poverilac i dunik su se sporazumeli da izmene osnov ili
predmet obaveze, novo potraivanje zastareva za vreme koje je odreeno za njegovu zastarelost.

62

G l a v a V.
RAZNE VRSTE OBAVEZA
Odeljak 1.
NOVANE OBAVEZE
O d s e k 1.
OPTE ODREDBE
Naelo monetarnog nominalizma
lan 394.
Kad obaveza ima za predmet svotu novca, dunik je duan isplatiti onaj broj novanih jedinica na koji obaveza glasi,
izuzev kad zakon odreuje to drugo.
Valuta obaveze
lan 395.
Ako novana obaveza glasi na plaanje u nekoj stranoj valuti ili zlatu, njeno ispunjenje se moe zahtevati u
domaem novcu prema kursu koji vai u trenutku ispunjenja obaveze.
lan 396. (brisan)
Klizna skala
lan 397.
U ugovorima u kojima se jedna strana obavezuje da izradi i isporui odreene predmete dozvoljeno je ugovoriti da e
cena zavisiti od cene materijala i od rada, kao i drugih elemenata koji utiu na visinu trokova proizvodnje, u odreeno vreme
na odreenom tritu.
Plaanje pre roka
lan 398.
1. Dunik novane obaveze moe je ispuniti pre roka.
2. Nitava je odredba ugovora kojom se dunik odrie ovog prava.
3. U sluaju ispunjenja novane obaveze pre roka, dunik ima pravo da od iznosa duga odbije iznos kamate za vreme
od dana isplate do dospelosti obaveze, samo ako je na to ovlaen ugovorom ili to proizlazi iz obiaja.
O d s e k 2.
UGOVORNA KAMATA
Stopa ugovorne kamate
lan 399.
1. Stopa ugovorne kamate izmeu fizikih lica ne moe biti vea od kamatne stope koja se u mestu ispunjenja plaa
na tedne uloge po vienju.
2. U pogledu najvie ugovorne kamatne stope izmeu pravnih lica primenjuju se odredbe posebnog zakona.
3. Ako je kamata ugovorena, ali nije odreena njena stopa ni vreme dospevanja, izmeu fizikih lica vai kamatna
stopa koja se u mestu ispunjenja plaa na tedne uloge po vienju, a izmeu pravnih lica vai kamatna stopa koju banka
ili druga bankarska organizacija plaa, odnosno ugovara za takvu ili slinu vrstu posla i dospeva po isteku godine, ako za
odreeni sluaj nije predvieno to drugo.
4. Ako je ugovorena vea kamata od dozvoljene, primenie se najvea dozvoljena stopa kamate.

63

Kamata na kamatu
lan 400.
1. Nitava je odredba ugovora kojom se predvia da e na kamatu, kada dospe za isplatu, poeti tei kamata, ako ne
bude isplaena.
2. Ali se moe unapred ugovoriti da e se stopa kamate poveati ako dunik ne isplati dospele kamate na vreme.
3. Odredbe prethodnih stavova ne odnose se na kreditno poslovanje banaka i drugih bankarskih organizacija.
lan 401. (brisan)
Kamata u nenovanim obavezama
lan 402.
Odredbe ovog zakona o ugovornoj kamati shodno vae i za ostale obaveze koje imaju za predmet stvari odreene po
rodu.
Odeljak 2.
OBAVEZE SA VIE PREDMETA
O d s e k 1.
ALTERNATIVNE OBAVEZE
Pravo izbora
lan 403.
Ako neka obaveza ima dva ili vie predmeta, ali je dunik duan dati samo jedan da bi se oslobodio obaveze, pravo
izbora, ako nije to drugo ugovoreno, pripada duniku i obaveza prestaje kad on bude predao predmet koji je izabrao.
Neopozivost i dejstvo izvrenog izbora
lan 404.
1. Izbor je izvren kad strana kojoj pripada pravo izbora obavesti drugu stranu o tome ta je izabrala, i od tog asa
izbor se vie ne moe menjati.
2. Izvrenjem izbora smatra se da je obaveza od poetka bila jednostavna i da je njen predmet od poetka bila
izabrana stvar.
Trajanje prava izbora
lan 405.
1. Dunik ima pravo izbora sve dok u postupku prinudnog izvrenja jedna od dugovanih stvari ne bude potpuno ili
delimino predata poveriocu po njegovom izboru.
2. Ako pravo izbora pripada poveriocu, a on se ne izjasni o izboru u roku odreenom za ispunjenje, dunik ga moe
pozvati da izvri izbor i za to mu odredi primeren rok, posle ijeg isteka pravo izbora prelazi na dunika.
Izbor poveren treem licu
lan 406.
Ako izbor treba da izvri neko tree lice, a ono to ne uini, svaka strana moe zahtevati da izbor izvri sud.
Ogranienje na preostali predmet
lan 407.
Ako je jedan predmet obaveze postao nemogu usled nekog dogaaja za koji ne odgovara ni jedna strana, obaveza se
ograniava na preostali predmet.

64

Ogranienje u sluaju odgovornosti jedne strane

lan 408.
1. Kad je jedan predmet obaveze postao nemogu usled dogaaja za koji je odgovoran dunik, obaveza se
ograniava na preostali predmet u sluaju da pravo izbora pripada njemu, a ako pravo izbora pripada poveriocu, on moe
po svom izboru traiti preostali predmet ili naknadu tete.
2. Kad je jedan predmet obaveze postao nemogu usled dogaaja za koji je odgovoran poverilac, dunikova obaveza
prestaje, ali u sluaju da njemu pripada pravo izbora, on moe traiti naknadu tete i izvriti svoju obavezu preostalim
predmetom, a ako pravo izbora ima poverilac, on moe dati naknadu tete i traiti preostali predmet.
O d s e k 2.
FAKULTATIVNE OBAVEZE
I FAKULTATIVNA POTRAIVANJA
I. FAKULTATIVNE OBAVEZE
Ovlaenje dunika u fakultativnoj obavezi
lan 409.
Dunik ija obaveza ima jedan predmet, ali mu je doputeno da se oslobodi svoje obaveze dajui neki drugi odreeni
predmet, moe se koristiti tom mogunou sve dok poverilac u postupku prinudnog izvrenja ne dobije potpuno ili delimino
predmet obaveze.
Ovlaenje poverioca u fakultativnoj obavezi
lan 410.
1. Poverilac u fakultativnoj obavezi moe zahtevati od dunika samo predmet obaveze, ali ne i drugi predmet, kojim
dunik, ako hoe, moe takoe ispuniti svoju obavezu.
2. Kad predmet obaveze postane nemogu usled dogaaja za koji dunik odgovara, poverilac moe traiti samo
naknadu tete, ali se dunik moe osloboditi obaveze dajui predmet koji je ovlaen dati umesto dugovanog predmeta.
II. FAKULTATIVNA POTRAIVANJA
lan 411.
1. Kad je ugovorom ili zakonom predvieno da poverilac moe umesto dugovanog predmeta zahtevati od dunika
neki drugi odreeni predmet, dunik je duan predati mu taj predmet ako poverilac to zahteva.
2. U ostalom, za ovakva fakultativna potraivanja vae prema nameri ugovaraa i prema prilikama posla
odgovarajua pravila o fakultativnim i alternativnim obavezama.
Odeljak 3.
OBAVEZE SA VIE DUNIKA ILI POVERILACA
O d s e k 1.
DELJIVE OBAVEZE
Deljenje obaveze i potraivanja
lan 412.
1. Obaveza je deljiva ako se ono to se duguje moe podeliti i ispuniti u delovima koji imaju ista svojstva kao i ceo
predmet, i ako ono tom podelom ne gubi nita od svoje vrednosti, inae obaveza je nedeljiva.
2. Kad u nekoj deljivoj obavezi ima vie dunika, obaveza se deli meu njima na jednake delove, ako nije odreena
drukija podela, i svaki od njih odgovara za svoj deo obaveze.
3. Kad u nekoj deljivoj obavezi ima vie poverilaca, potraivanje se deli meu njima na jednake delove, ako nije to
drugo odreeno, i svaki poverilac moe zahtevati samo svoj deo potraivanja.
Pretpostavka solidarnosti
lan 413.
Kad ima vie dunika u nekoj deljivoj obavezi nastaloj ugovorom u privredi, oni odgovaraju poveriocu solidarno, osim
ako su ugovarai izrino otklonili solidarnu odgovornost.
65

O d s e k 2.
SOLIDARNE OBAVEZE
I. SOLIDARNOST DUNIKA
Sadrina solidarnosti dunika
lan 414.
1. Svaki dunik solidarne obaveze odgovara poveriocu za celu obavezu i poverilac moe zahtevati njeno ispunjenje
od koga hoe sve dok ne bude potpuno ispunjena, ali kad jedan dunik ispuni obavezu, ona prestaje i svi se dunici
oslobaaju.
2. Od vie solidarnih dunika, svaki moe dugovati sa drugim rokom ispunjenja, pod drugim uslovima i uopte sa
razliitim odstupanjima.
Prebijanje
lan 415.
1. Svaki solidarni dunik moe se pozvati na prebijanje koje je izvrio njegov sadunik.
2. Solidarni dunik moe potraivanje svog sadunika prema poveriocu prebiti sa poverioevim potraivanjem, ali
samo za onoliko koliko iznosi deo duga tog sadunika u solidarnoj obavezi.
Otputanje duga
lan 416.
1. Otputanje duga izvreno sporazumno sa jednim solidarnim dunikom oslobaa obaveze i ostale dunike.
2. Ali ako je otputanje imalo za svrhu da oslobodi obaveze samo dunika s kojim je izvreno, solidarna obaveza
smanjuje se za deo koji prema meusobnim odnosima dunika pada na njega, a ostali dunici odgovaraju solidarno za
ostatak obaveze.
Prenov
lan 417.
1. Prenovom koji je poverilac izvrio sa jednim solidarnim dunikom oslobaaju se i ostali dunici.
2. Ali, ako su poverilac i dunik prenov ograniili na deo obaveze koji dolazi na ovoga, obaveza ostalih ne prestaje,
nego se samo smanjuje za taj deo.
Poravnanje
lan 418.
Poravnanje koje je zakljuio jedan od solidarnih dunika sa poveriocem nema dejstva prema ostalim dunicima, ali
ovi imaju pravo da prihvate to poravnanje, ako ono nije ogranieno na dunika sa kojim je zakljueno.
Sjedinjenje
lan 419.
Kad se u jednom licu sjedini svojstvo poverioca i svojstvo dunika iste solidarne obaveze, obaveza ostalih dunika
smanjuje se za iznos dela koji na njega pada.
Docnja poverioca
lan 420.
Kad poverilac doe u docnju prema jednom solidarnom duniku, on je u docnji i prema ostalim solidarnim dunicima.
Docnja jednog dunika i priznanje duga
lan 421.
1. Docnja jednog solidarnog dunika nema dejstva prema ostalim dunicima.
2. Isto vai i za priznanje duga koje bi izvrio jedan od solidarnih dunika.
66

Zastoj i prekid zastarevanja i odricanje od zastarelosti

lan 422.
1. Ako zastarevanje ne tee ili je prekinuto prema jednom duniku, ono tee za ostale solidarne dunike i moe se
navriti, ali dunik prema kome obaveza nije zastarela i koji je morao da je ispuni ima pravo zahtevati od ostalih dunika
prema kojima je obaveza zastarela da mu naknade svaki svoj deo obaveze.
2. Odricanje od navrene zastarelosti nema dejstva prema ostalim dunicima.
Pravo ispunioca na naknadu
lan 423.
1. Dunik koji je ispunio obavezu ima pravo zahtevati od svakog sadunika da mu naknadi deo obaveze koji pada na
njega.
2. Pri tome nije od uticaja okolnost to je poverilac nekog od sadunika oslobodio duga ili mu je dug smanjio.
3. Deo koji pada na dunika od koga ne moe da se dobije naknada deli se srazmerno na sve dunike.
Podela na jednake delove i izuzetak
lan 424.
1. Ako nije to drugo ugovoreno ili inae ne proizlazi iz pravnih odnosa uesnika u poslu, na svakog dunika dolazi
jednak deo.
2. Ali, ako je solidarna obaveza zakljuena u iskljuivom interesu jednog solidarnog dunika, on je duan naknaditi
ceo iznos obaveze saduniku koji je namirio poverioca.
II. SOLIDARNOST POVERILACA
Solidarnost se ne pretpostavlja
lan 425.
Kad na poverilakoj strani ima vie lica, ona su solidarna samo kad je solidarnost ugovorena ili zakonom odreena.
Sadrina solidarnosti
lan 426.
1. Svaki solidarni poverilac ima pravo zahtevati od dunika ispunjenje cele obaveze, ali kad jedan od njih bude namiren,
obaveza prestaje i prema ostalim poveriocima.
2. Dunik moe ispuniti obavezu poveriocu koga sam izabere, sve dok neki poverilac ne zatrai ispunjenje.
Prebijanje
lan 427.
1. Dunik moe izvriti prebijanje svoje obaveze sa potraivanjem koje ima prema poveriocu koji mu zahteva
ispunjenje.
2. Prebijanje sa potraivanjem koje ima prema nekom drugom poveriocu, dunik moe izvriti samo do visine dela
solidarnog potraivanja koje pripada tom poveriocu.
Otputanje duga i prenov
lan 428.
Otputanjem duga i prenovom izmeu dunika i jednog poverioca smanjuje se solidarna obaveza za onoliko koliko
iznosi deo tog potraivanja poverioca.
Poravnanje
lan 429.
Poravnanje koje je zakljuio jedan od solidarnih poverilaca su dunikom nema dejstva prema ostalim poveriocima,
ali ovi imaju pravo da prihvate to poravnanje, izuzev kad se ono odnosi samo na deo poverioca sa kojim je zakljueno.
67

Sjedinjenje
lan 430.
Kad se u licu jednog solidarnog poverioca sjedini i svojstvo dunika, svaki od ostalih solidarnih poverilaca moe od
njega zahtevati samo svoj deo potraivanja.
Docnja
lan 431.
1. Kad dunik doe u docnju prema jednom solidarnom poveriocu, on je u docnji i prema ostalim poveriocima.
2. Docnja jednog solidarnog poverioca dejstvuje i prema ostalim poveriocima.
Priznanje duga
lan 432.
Priznanje duga uinjeno jednom poveriocu koristi svim poveriocima.
Zastarelost
lan 433.
1. Ako jedan poverilac prekine zastarevanje, ili ako prema njemu ne tee zastarevanje, to ne koristi ostalim
poveriocima i prema njima zastarevanje tee i dalje.
2. Odricanje od zastarelosti izvreno prema jednom poveriocu koristi i ostalim poveriocima.
Odnosi izmeu poverilaca posle ispunjenja
lan 434.
1. Svaki solidarni poverilac ima pravo zahtevati od poverioca koji je primio ispunjenje od dunika da mu preda deo
koji mu pripada.
2. Ako iz odnosa meu poveriocima ne proistie to drugo, svakom solidarnom poveriocu pripada jednak deo.
O d s e k 3.
NEDELJIVE OBAVEZE
lan 435.
1. Za nedeljive obaveze u kojima ima vie dunika shodno se primenjuju propisi o solidarnim obavezama.
2. Kad u nedeljivoj obavezi ima vie poverilaca meu kojima nije ni ugovorena ni zakonom odreena solidarnost, jedan
poverilac moe zahtevati da dunik ispuni njemu samo ako je ovlaen od ostalih poverilaca da primi ispunjenje, a inae svaki
poverilac moe zahtevati od dunika da obavezu ispuni svim poveriocima zajedno, ili da je poloi sudu.

68

G l a v a VI
PROMENA POVERIOCA ILI DUNIKA
Odeljak 1.
USTUPANJE POTRAIVANJA UGOVOROM
(CESIJA)
O d s e k 1.
OPTE ODREDBE
Koja se potraivanja mogu preneti ugovorom
lan 436.
1. Poverilac moe ugovorom zakljuenim sa treim preneti na ovoga svoje potraivanje, izuzev onog iji je prenos
zabranjen zakonom ili koje je vezano za linost poverioca, ili koje se po svojoj prirodi protivi prenoenju na drugoga.
2. Ugovor o ustupanju nema dejstvo prema duniku, ako su on i poverilac ugovorili da ovaj nee moi preneti
potraivanje na drugoga ili da ga nee moi preneti bez dunikovog pristanka.
Sporedna prava
lan 437.
1. Sa potraivanjem prelaze na prijemnika sporedna prava, kao to su pravo prvenstvene naplate, hipoteka, zaloga,
prava iz ugovora sa jemcem, prava na kamatu, ugovornu kaznu i sl.
2. Ipak, ustupilac moe predati zaloenu stvar prijemniku samo ako zalogodavac pristane na to, inae ona ostaje kod
ustupioca da je uva za raun prijemnika.
3. Pretpostavlja se da su dospele a neisplaene kamate ustupljene sa glavnim potraivanjem.
Obavetavanje dunika
lan 438.
1. Za prenos potraivanja nije potreban pristanak dunika, ali je ustupilac duan obavestiti dunika o izvrenom
ustupanju.
2. Ispunjenje izvreno ustupiocu pre obavetenja o ustupanju punovano je i oslobaa dunika obaveze, ali samo ako
nije znao za ustupanje, inae obaveza ostaje i on je duan da je ispuni prijemniku.
Viestruko ustupanje
lan 439.
Ako je poverilac ustupio isto potraivanje raznim licima, potraivanje pripada prijemniku o kome je ustupilac prvo
obavestio dunika, odnosno koji se prvi javio duniku.
O d s e k 2.
ODNOS PRIJEMNIKA I DUNIKA
lan 440.
1. Prijemnik ima prema duniku ista prava koja je ustupilac imao prema duniku do ustupanja.
2. Dunik moe istai prijemniku pored prigovora koje ima prema njemu i one prigovore koje je mogao istai
ustupiocu do asa kada je saznao za ustupanje.

69

O d s e k 3.
ODNOS USTUPIOCA I PRIJEMNIKA
Predaja isprava o dugu
lan 441.
1. Ustupilac je duan predati prijemniku obveznicu ili drugu ispravu o dugu, ako ih ima, kao i druge dokaze o
ustupljenom potraivanju i sporednim pravima.
2. Ako je ustupilac preneo na prijemnika samo jedan deo potraivanja, on je duan predati mu overen prepis
obveznice ili koje druge isprave kojom se dokazuje postojanje ustupljenog potraivanja.
3. On je duan izdati mu, na njegov zahtev, overenu potvrdu o ustupanju.
Odgovornost za postojanje potraivanja
lan 442.
Kada je ustupanje izvreno ugovorom sa naknadom, ustupilac odgovara za postojanje potraivanja u asu kada je
izvreno ustupanje.
Odgovornost za naplativost
lan 443.
1. Ustupilac odgovara za naplativost ustupljenog potraivanja ako je to bilo ugovoreno, ali samo do visine onoga to
je primio od prijemnika, kao i za naplativost kamata, trokova oko ustupanja i trokova postupka protiv dunika.
2. Vea odgovornost savesnog ustupioca ne moe se ugovoriti.
O d s e k 4.
POSEBNI SLUAJEVI USTUPANJA
POTRAIVANJA
Ustupanje umesto ispunjenja ili radi naplaivanja
lan 444.
1. Kad dunik umesto ispunjenja svoje obaveze ustupi poveriocu svoje potraivanje, ili jedan njegov deo,
zakljuenjem ugovora o ustupanju dunikova obaveza se gasi do iznosa ustupljenog potraivanja.
2. Ali, kad dunik ustupi svome poveriocu svoje potraivanje samo radi naplaivanja, njegova se obaveza gasi,
odnosno smanjuje tek kada poverilac naplati ustupljeno potraivanje.
3. U oba sluaja prijemnik je duan predati ustupiocu sve to je naplatio preko iznosa svog potraivanja prema
ustupiocu.
4. U sluaju ustupanja radi naplaivanja dunik ustupljenog potraivanja moe ispuniti svoju obavezu i prema
ustupiocu, ak i kada je obaveten o ustupanju.
Ustupanje radi obezbeenja
lan 445.
Kad je ustupanje izvreno radi obezbeenja prijemnikovog potraivanja prema ustupiocu, prijemnik je duan da se
stara sa panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina o naplati ustupljenog potraivanja i da po izvrenoj
naplati, poto zadri koliko je potrebno za namirenje sopstvenog potraivanja prema ustupiocu, ovome preda viak.
Odeljak 2.
PROMENA DUNIKA
O d s e k 1.
PREUZIMANJE DUGA
I. OPTE ODREDBE
Ugovor o preuzimanju duga
lan 446.
1. Preuzimanje duga vri se ugovorom izmeu dunika i preuzimaoca, na koji je pristao poverilac.
70

2. O zakljuenom ugovoru moe poverioca izvestiti svaki od njih, i svakome od njih moe poverilac saoptiti svoj
pristanak na preuzimanje duga.
3. Pretpostavlja se da je poverilac dao svoj pristanak ako je bez ograde primio neko ispunjenje od preuzimaoca, koje
je ovaj uinio u svoje ime.
4. Ugovarai, kao i svaki od njih posebno, mogu pozvati poverioca da se u odreenom roku izjasni da li pristaje na
preuzimanje duga, pa ako se poverilac u odreenom roku ne izjasni smatra se da nije dao svoj pristanak.
5. Ugovor o preuzimanju duga ima dejstva ugovora o preuzimanju ispunjenja za vreme dok poverilac ne bude dao
svoj pristanak na ugovor o preuzimanju duga, kao i ako on odbije da da pristanak.
Sluaj kad je dug obezbeen hipotekom
lan 447.
1. Kad je prilikom otuenja neke nepokretnosti na kojoj postoji hipoteka ugovoreno izmeu pribavioca i otuioca da e
pribavilac preuzeti dug prema hipotekarnom poveriocu, smatra se da je hipotekarni poverilac dao pristanak na ugovor o
preuzimanju duga ako ga na pismeni poziv otuioca nije odbio u roku od tri meseca od prijema poziva.
2. U pismenom pozivu poveriocu se mora skrenuti panja na ovu posledicu, inae e se smatrati kao da poziv nije
upuen.
II. DEJSTVA UGOVORA O PREUZIMANJU DUGA
Promena dunika
lan 448.
1. Preuzimanjem duga preuzimalac stupa na mesto preanjeg dunika, a ovaj se oslobaa obaveze.
2. Ali, ako je u vreme poverioevog pristanka na ugovor o preuzimanju duga preuzimalac bio prezaduen, a poverilac to
nije znao niti je morao znati, preanji dunik ne oslobaa se obaveze, a ugovor o preuzimanju duga ima dejstvo ugovora o pristupanju dugu.
3. Izmeu preuzimaoca i poverioca postoji ista obaveza koja je dotle postojala izmeu preanjeg dunika i
poverioca.
Sporedna prava
lan 449.
1. Sporedna prava koja su dotle postojala uz potraivanje ostaju i dalje, ali jemstva, kao i zaloge, koje su dala trea
lica prestaju ako jemci i zalogodavci ne pristaju da odgovaraju i za novog dunika.
2. Ako nije to drugo ugovoreno, preuzimalac ne odgovara za nenaplaene kamate koje su dospele do preuzimanja.
Prigovori
lan 450.
1. Preuzimalac moe istai poveriocu sve prigovore koji proistiu iz pravnog odnosa izmeu preanjeg dunika i
poverioca, iz koga potie preuzeti dug, kao i prigovore koje preuzimalac ima prema poveriocu.
2. Preuzimalac ne moe istai poveriocu prigovore koji potiu iz njegovog pravnog odnosa sa preanjim dunikom,
a koji odnos je bio osnov preuzimanja.
O d s e k 2.
PRISTUPANJE DUGU
Ugovor o pristupanju dugu
lan 451.
Ugovorom izmeu poverioca i treeg, kojim se ovaj obavezuje poveriocu da e ispuniti njegovo potraivanje od
dunika, trei stupa u obavezu pored dunika.

71

Pristupanje dugu u sluaju primanja neke imovinske celine

lan 452.
1. Lice na koje pree na osnovu ugovora neka imovinska celina fizikog ili pravnog lica, ili jedan deo te celine, odgovara
za dugove koji se odnose na tu celinu, odnosno na njen deo, pored dotadanjeg imaoca i solidarno s njim, ali samo do vrednosti
njene aktive.
2. Nema pravnog dejstva prema poveriocima odredba ugovora kojom bi se iskljuivala ili ograniavala odgovornost
utvrena u prethodnom stavu.
O d s e k 3.
PREUZIMANJE ISPUNJENJA
lan 453.
1. Preuzimanje ispunjenja se vri ugovorom izmeu dunika i nekog treeg lica kojim se ovaj obavezuje prema duniku
da ispuni njegovu obavezu prema njegovom poveriocu.
2. On odgovara duniku ako blagovremeno ne ispuni obavezu poveriocu, te ovaj zatrai ispunjenje od dunika.
3. Ako on ne preuzima dug, niti pristupa dugu i poverilac nema nikakvo pravo prema njemu.

DEO DRUGI
UGOVORI
G l a v a VII
PRODAJA
Odeljak 1.
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 454.
1. Ugovorom o prodaji obavezuje se prodavac da prenese na kupca pravo svojine na prodatu stvar i da mu je u tu
svrhu preda, a kupac se obavezuje da plati cenu u novcu i preuzme stvar.
2. Prodavac nekog drugog prava obavezuje se da kupcu pribavi prodato pravo, a kad vrenje tog prava zahteva
dravinu stvari, da mu i preda stvar.
Forma prodaje nepokretnosti
lan 455.
Ugovor o prodaji nepokretnih stvari mora biti zakljuen u pismenoj formi, pod pretnjom nitavosti.
Rizik
lan 456.
1. Do predaje stvari kupcu rizik sluajne propasti ili oteenja stvari snosi prodavac, a sa predajom stvari rizik
prelazi na kupca.
2. Rizik ne prelazi na kupca ako je on zbog nekog nedostatka predate stvari raskinuo ugovor ili traio zamenu stvari.
Prelaz rizika u sluaju kupeve docnje
lan 457.
1. Ako predaja stvari nije izvrena zbog kupeve docnje, rizik prelazi na kupca u asu kada je doao u docnju.
72

2. Kad su predmet ugovora stvari odreene po rodu, rizik prelazi na kupca u docnji ako je prodavac izdvojio stvari
oigledno namenjene za izvrenje predaje i o tome odaslao obavetenje kupcu.
3. Ali, kad su stvari odreene po rodu takve prirode da prodavac ne moe da izdvoji jedan njihov deo, dovoljno je da
je prodavac izvrio sve radnje koje su potrebne da bi kupac mogao preuzeti stvari i da je o tome odaslao obavetenje
kupcu.
Odeljak 2.
SASTOJCI UGOVORA O PRODAJI
O d s e k 1.
STVAR
Opte pravilo
lan 458.
1. Stvar o kojoj je ugovor mora biti u prometu, te je nitav ugovor o prodaji stvari koja je van prometa.
2. Za prodaju stvari iji je promet ogranien vae posebni propisi.
3. Prodaja se moe odnositi i na buduu stvar.
Kad je stvar propala pre ugovora
lan 459.
1. Ugovor o prodaji nema pravno dejstvo, ako je u asu njegovog zakljuenja stvar o kojoj je ugovor bila propala.
2. Ako je u asu zakljuenja ugovora stvar bila samo delimino propala, kupac moe raskinuti ugovor ili ostati pri
njemu uz srazmerno snienje cene.
3. Ali e ugovor ostati na snazi i kupac e imati samo pravo na snienje cene ako delimina propast ne smeta
postizanju svrhe ugovora, ili ako za odreenu stvar postoji takav obiaj u pravnom prometu.
Prodaja tue stvari
lan 460.
Prodaja tue stvari obavezuje ugovaraa, ali kupac koji nije znao ili nije morao znati da je stvar tua, moe, ako se
usled toga ne moe ostvariti cilj ugovora, raskinuti ugovor i traiti naknadu tete.
Prodaja spornog prava
lan 461.
1. Sporno pravo moe biti predmet ugovora o prodaji.
2. Ali je nitav ugovor kojim bi advokat ili koji drugi nalogoprimac kupio sporno pravo ije mu je ostvarivanje
povereno, ili ugovorio za sebe uee u podeli iznosa dosuenog njegovom nalogodavcu.
O d s e k 2.
CENA
Kad cena nije odreena
lan 462.
1. Ako ugovorom o prodaji cena nije odreena, a ni ugovor ne sadri dovoljno podataka pomou kojih bi se ona
mogla odrediti, ugovor nema pravno dejstvo.
2. Kad ugovorom o prodaji u privredi cena nije odreena niti u njemu ima dovoljno podataka pomou kojih bi se ona
mogla odrediti, kupac je duan platiti cenu koju je prodavac redovno naplaivao u vreme zakljuenja ugovora, a u nedostatku
ove razumnu cenu.
3. Pod razumnom cenom smatra se tekua cena u vreme zakljuenja ugovora, a ako se ona ne moe utvrditi onda
cena koju utvruje sud prema okolnostima sluaja.
Propisana cena
lan 463.
Kad je ugovorena vea cena od one koju je za odreenu vrstu stvari propisao nadleni organ, kupac duguje samo
iznos propisane cene, a ako je ve isplatio ugovorenu cenu, ima pravo zahtevati da mu se vrati razlika.
Kad je ugovorena tekua cena
73

lan 464.
1. Kad je ugovorena tekua cena, kupac duguje cenu utvrenu zvaninom evidencijom na tritu mesta prodavca u
vreme kad je trebalo da usledi ispunjenje
2. Ako takve evidencije nema, tekua cena se odreuje na osnovu elemenata pomou kojih se prema obiajima
trita utvruje cena.
Kad je odreivanje cene povereno treem
lan 465.
Ako tree lice kome je povereno odreivanje cene nee ili ne moe da je odredi a ugovarai se ne sloe naknadno o
odreivanju cene niti ugovor raskinu, smatrae se da je ugovorena razumna cena.
Kad je odreivanje cene ostavljeno jednom ugovarau
lan 466.
Odredba ugovora kojom se odreivanje cene ostavlja na volju jednom ugovarau smatra se kao da nije ni ugovorena
i tada kupac duguje cenu kao u sluaju kad cena nije odreena.
Odeljak 3.
OBAVEZE PRODAVCA
O d s e k 1.
PREDAJA STVARI
I. O PREDAJI UOPTE
Vreme i mesto predaje
lan 467.
1. Prodavac je duan predati stvar kupcu u vreme i na mestu predvienom ugovorom.
2. Prodavac je izvrio obavezu predaje kupcu, po pravilu, kad mu stvar urui ili preda ispravu kojom se stvar moe
preuzeti.
Predmet predaje
lan 468.
1. Ako nije to drugo ugovoreno ili ne proizlazi iz prirode posla, prodavac je duan predati stvar kupcu u ispravnom
stanju, zajedno sa njenim pripacima.
2. Plodovi i druge koristi od stvari pripadaju kupcu od dana kad je prodavac bio duan da mu ih preda.
Kad je ugovorena predaja u toku izvesnog perioda vremena
lan 469.
Kad je ugovoreno da predaja stvari bude izvrena u toku izvesnog perioda vremena, a nije odreeno koja e strana
imati pravo da odredi datum predaje u granicama tog perioda, to pravo pripada prodavcu, osim kad iz okolnosti sluaja
proizlazi da je odreivanje datuma predaje ostavljeno kupcu.
Kad datum predaje nije odreen
lan 470.
Kad datum predaje stvari kupcu nije odreen, prodavac je duan izvriti predaju u razumnom roku posle zakljuenja
ugovora, s obzirom na prirodu stvari i na ostale okolnosti.
Kad mesto predaje nije odreeno ugovorom
lan 471.
1. Kad mesto predaje nije odreeno ugovorom, predaja stvari vri se u mestu u kome je prodavac u asu zakljuenja
ugovora imao svoje prebivalite ili, u nedostatku ovoga, svoje boravite, a ako je prodavac zakljuio ugovor u vrenju
svoje redovne privredne delatnosti, onda u mestu njegovog sedita.
2. Ali, ako je u asu zakljuenja ugovora ugovaraima bilo poznato gde se stvar nalazi, odnosno gde treba da bude
izraena, predaja se vri u tom mestu.
74

Predaja prevoziocu
lan 472.
U sluaju kad je prema ugovoru potrebno da se izvri prevoz stvari, a ugovorom nije odreeno mesto ispunjenja,
predaja je izvrena uruenjem stvari prevoziocu ili licu koje organizuje otpremu.
Organizovanje prevoza
lan 473.
Ako je prodavac duan poslati stvar kupcu, mora zakljuiti na uobiajen nain i pod uobiajenim uslovima ugovore
potrebne za izvrenje prevoza do odreenog mesta.
Trokovi
lan 474.
Trokove predaje, kao i one koji joj prethode, snosi prodavac, a trokove odnoenja stvari i sve ostale trokove posle
predaje snosi kupac, ako nije to drugo ugovoreno.
II. ISTOVREMENO IZVRENJE PREDAJE STVARI I ISPLATE CENE
Odlaganje predaje do isplate cene
lan 475.
Ako nije to drugo ugovoreno ili uobiajeno, prodavac nije duan predati stvar ako mu kupac ne isplati cenu
istovremeno, ili nije spreman da to istovremeno uini, ali kupac nije duan isplatiti cenu pre nego to je imao mogunost
da pregleda stvar.
Odlaganje predaje u sluaju prevoza stvari
lan 476.
1. Kad se predaja stvari ostvaruje uruenjem prevoziocu, prodavac moe odloiti odailjanje stvari do isplate cene,
ili poslati stvar tako da zadri pravo da raspolae njom za vreme prevoza.
2. Ako je zadrao pravo da raspolae stvarju za vreme prevoza, prodavac moe zahtevati da stvar ne bude predata
kupcu u mestu opredeljenja dok ne isplati cenu, a kupac nije duan isplatiti cenu pre nego to je imao mogunost da
pregleda stvar.
3. Meutim, kad ugovor predvia plaanje uz predaju odgovarajue isprave, kupac nema pravo da odbije isplatu
cene zbog toga to nije imao mogunosti da pregleda stvar.
Spreavanje izruenja otposlate stvari
lan 477.
1. Ako se posle odailjanja stvari kupcu pokae da su njegove materijalne prilike takve da se osnovano moe
posumnjati da e on moi isplatiti cenu, prodavac moe spreiti izruenje stvari kupcu ak i kad ovaj ve ima u rukama
ispravu koja ga ovlauje da zahteva izruenje stvari.
2. Meutim, prodavac ne moe spreiti izruenje ako ga zahteva neko tree lice koje je uredan imalac isprave koja
ga ovlauje da zahteva izruenje stvari, osim ako isprava sadri rezerve u pogledu dejstva prenosa, ili ako prodavac
dokae da je imalac isprave kad ju je pribavljao postupio svesno na tetu prodavca.
Odsek 2.
ODGOVORNOST ZA MATERIJALNE NEDOSTATKE
I. O MATERIJALNIM NEDOSTACIMA UOPTE
Materijalni nedostaci za koje prodavac odgovara
lan 478.
1. Prodavac odgovara za materijalne nedostatke stvari koje je ona imala u asu prelaza rizika na kupca, bez obzira na
to da li mu je to bilo poznato.

75

2. Prodavac odgovara i za one materijalne nedostatke koji se pojave posle prelaza rizika na kupca ako su posledica
uzroka koji je postojao pre toga.
3. Neznatan materijalni nedostatak ne uzima se u obzir.
Kad postoje materijalni nedostaci
lan 479.
Nedostatak postoji:
1) ako stvar nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu ili za promet
2) ako stvar nema potrebna svojstva za naroitu upotrebu, za koju je kupac nabavlja, a koja je bila poznata prodavcu,
ili mu je morala biti poznata
3) ako stvar nema svojstva i odlike koje su izriito ili preutno ugovorene, odnosno propisane;
4) kada je prodavac predao stvar koja nije saobrazna uzorku ili modelu, osim ako su uzorak ili model pokazani samo
radi obavetenja.
Nedostaci za koje prodavac ne odgovara
lan 480.
1. Prodavac ne odgovara za nedostatke iz take 1/ i 3/ predhodnog lana, ako su u asu zakljuenja ugovora bili
poznati kupcu ili mu nisu mogli ostati nepoznati.
2. Smatra se da nisu mogli ostati nepoznati kupcu oni nedostaci koje bi briljivo lice sa prosenim znanjem i
iskustvom lica istog zanimanja i struke kao kupac moglo lako opaziti pri uobiajenom pregledu stvari.
3. Ali, prodavac odgovara i za nedostatke koje je kupac mogao lako opaziti, ako je izjavio da stvar nema nikakve
nedostatke ili da stvar ima odreena svojstva ili odlike.
Pregled stvari i vidljivi nedostaci
lan 481.
1. Kupac je duan da primljenu stvar na uobiajeni nain pregleda, ili je da na pregled, im je to prema redovnom
toku stvari mogue, i da o vidljivim nedostacima obavesti prodavca, u roku od osam dana, a kod ugovora u privredi bez
odlaganja, inae gubi pravo koje mu po tom osnovu pripada.
2. Kad je pregled izvren u prisustvu obeju strana , kupac je duan svoje primedbe zbog vidljivih nedostataka
saoptiti prodavcu odmah, inae gubi pravo koje mu po tom osnovu pripada.
3. Ako je kupac otpremio stvar dalje bez pretovara, a prodavcu je pri zakljuenju ugovora bila poznata ili morala biti
poznata mogunost takve dalje otpreme, pregled stvari moe biti odloen do njenog prispea u novo mesto opredeljenja, i
u tom sluaju kupac je duan da prodavca obavesti o nedostacima im je po redovnom toku stvari mogao za njih doznati
od svojih klijenata.
Skriveni nedostaci
lan 482.
1. Kad se posle prijema stvari od strane kupca pokae da stvar ima neki nedostatak koji se nije mogao otkriti
uobiajenim pregledom prilikom preuzimanja stvari /skriveni nedostatak/, kupac je duan, pod pretnjom gubitka prava,
da o tom nedostatku obavesti prodavca u roku od osam dana raunajui od dana kada je nedostatak otkrio, a kod ugovora
u privredi bez odlaganja.
2. Prodavac ne odgovara za nedostatke koji se pokau poto protekne est meseci od predaje stvari, izuzev kad je
ugovorom odreen dui rok.
Rokovi u sluaju opravke, zamene i sl.
lan 483.
Kad je zbog nekog nedostatka dolo do opravke stvari, isporuke druge stvari, zamene delova i slino, rokovi iz
predhodna dva lana poinju tei od predaje opravljene stvari, predaje druge stvari, izvrene zamene delova i slino.
Obavetenje o nedostatku
lan 484.
1. U obavetenju o nedostatku stvari kupac je duan blie opisati nedostatak i pozvati prodavca da pregleda stvar.
2. Ako obavetenje o nedostatku koje je kupac blagovremeno poslao prodavcu preporuenim pismom, telegramom
ili na neki drugi pouzdan nain zadocni ili uopte ne stigne prodavcu, smatra se da je kupac izvrio svoju obavezu da
obavesti prodavca.
Znaaj injenice da je prodavac znao za nedostatak
lan 485.
76

Kupac ne gubi pravo da se pozove na neki nedostatak i kad nije izvrio svoju obavezu da stvar pregleda bez odlaganja, ili
obavezu da u odreenom roku obavesti prodavca o postojanju nedostatka, kao i kad se nedostatak pokazao tek po proteku est
meseci od predaje stvari, ako je taj nedostatak bio poznat prodavcu ili mu nije mogao ostati nepoznat.
Ugovorno ogranienje ili iskljuenje prodaveve odgovornosti
za materijalne nedostatke
lan 486.
1. Ugovarai mogu ograniiti ili sasvim iskljuiti prodavevu odgovornost za materijalne nedostatke stvari.
2. Odredba ugovora o ogranienju ili iskljuenju odgovornosti za nedostatke stvari nitava je ako je nedostatak bio
poznat prodavcu, a on o njemu nije obavestio kupca, kao i kad je prodavac nametnuo tu odredbu koristei svoj poseban
monopolski poloaj.
3. Kupac koji se odrekao prava da raskine ugovor zbog nedostatka stvari zadrava ostala prava zbog tih nedostataka.
Prinudna javna prodaja
lan 487.
Imalac ija je stvar prodata na prinudnoj javnoj prodaji ne odgovara za nedostatke stvari.
II. PRAVA KUPCA
Ispunjenje, snienje cene, raskid ugovora, naknada tete
lan 488.
1. Kupac koji je blagovremeno i uredno obavestio prodavca o nedostatku moe:
1/zahtevati od prodavca da nedostatak ukloni ili da mu preda drugu stvar bez nedostatka /ispunjenje ugovora/;
2/zahtevati snienje cene;
3/ izjaviti da raskida ugovor.
2. U svakom od ovih sluajeva kupac ima pravo i na naknadu tete.
3. Pored toga, i nezavisno od toga, prodavac odgovara kupcu i za tetu koju je ovaj zbog nedostatka stvari pretrpeo
na drugim svojim dobrima, i to prema optim pravilima o odgovornosti za tetu.
Neispunjenje ugovora u razumnom roku
lan 489.
Ako kupac ne dobije zahtevano ispunjenje ugovora u razumnom roku, zadrava pravo da raskine ugovor ili da snizi
cenu.
Kad kupac moe raskinuti ugovor
lan 490.
1. Kupac moe raskinuti ugovor samo ako je predhodno ostavio prodavcu naknadni primereni rok za ispunjenje
ugovora.
2. Kupac moe raskinuti ugovor i bez ostavljanja naknadnog roka ako mu je prodavac posle obavetenja o
nedostacima saoptio da nee ispuniti ugovor ili ako iz okolnosti konkretnog sluaja oigledno proizlazi da prodavac nee
moi ispuniti ugovor ni u naknadnom roku.
Neispunjenje ugovora u naknadnom roku
lan 491.
Ako prodavac u naknadnom roku ne ispuni ugovor, on se raskida po samom zakonu, ali ga kupac moe odrati ako bez
odlaganja izjavi prodavcu da ugovor odrava na snazi.
Delimini nedostaci
lan 492.
1. Kad samo deo predate stvari ima nedostatke ili kad je predat samo deo stvari, odnosno manja koliina od
ugovorene, kupac moe raskinuti ugovor u smislu predhodnih lanova samo u pogledu dela koji ima nedostatke, ili samo
u pogledu dela ili koliine koji nedostaju.
77

2. Kupac moe raskinuti ceo ugovor samo ako ugovorena koliina ili predata stvar ini celinu, ili ako kupac inae
ima opravdan interes da primi ugovorenu stvar ili koliinu u celini.
Kad je prodavac dao kupcu veu koliinu
lan 493.
1. Ugovorom o prodaji u privredi, kad je prodavac stvari odreenih po rodu dao kupcu veu koliinu nego to je
ugovoreno, a kupac u razumnom roku ne izjavi da viak odbija, smatra se da je primio i taj viak, te je duan platiti ga po
istoj ceni.
2. Ako kupac odbije da primi viak, prodavac je duan naknaditi kupcu tetu.
Kad je odreena jedna cena za vie stvari
lan 494.
1. Kad je jednim ugovorom i za jednu cenu prodato vie stvari ili jedna skupina stvari, pa samo neke od njih imaju
nedostatke, kupac moe raskinuti ugovor samo u pogledu tih stvari, a ne i ostalih.
2. Meutim, ako one ine jednu celinu tako da bi njihovo razdvajanje bilo tetno, kupac moe raskinuti ceo ugovor,
ili ako on ipak izjavi da raskida ugovor samo u pogledu stvari sa nedostatkom, prodavac sa svoje strane moe raskinuti
ugovor i u pogledu ostalih stvari.
Gubljenje prava da se raskine ugovor zbog nedostatka
lan 495.
1. Kupac gubi pravo da raskine ugovor zbog nedostatka stvari kad mu je nemogue da vrati stvar ili da je vrati u
stanju u kome ju je primio.
2. Ipak, kupac moe raskinuti ugovor zbog nekog nedostatka stvari ako je stvar potpuno ili delimino propala ili oteena
usled nedostatka koji opravdava raskidanje ugovora, ili usled nekog dogaaja koji ne potie od njega ni od nekog lica za koje
on odgovara.
3. Isto vredi ako je stvar potpuno ili delimino propala ili oteena usled obaveze kupca da pregleda stvar ili ako je kupac
pre nego to je otkriven nedostatak potroio ili izmenio jedan deo stvari u toku njene redovne upotrebe, kao i ako je oteenje
ili izmena bez znaaja.
Ouvanje ostalih prava
lan 496.
Kupac koji je zbog nemogunosti da vrati stvar ili da je vrati u stanju u kome je primio izgubio pravo da raskine
ugovor, zadrava ostala prava koja mu daje zakon zbog postojanja nekog nedostatka.
Dejstva raskida zbog nedostatka
lan 497.
1. Raskid ugovora zbog nedostatka stvari proizvodi ista dejstva kao i raskid dvostranih ugovora zbog neispunjenja.
2. Kupac duguje prodavcu naknadu za korist od stvari i kad mu je nemogue da je vrati celu ili njen jedan deo, a
ugovor je ipak raskinut.
Snienje cene
lan 498.
Snienje cene se vri prema odnosu izmeu vrednosti stvari bez nedostatka i vrednosti stvari sa nedostatkom, u
vreme zakljuenja ugovora.
Postupno otkrivanje nedostatka
lan 499.
Kupac koji je postigao snienje cene zbog postojanja nekog nedostatka moe raskinuti ugovor ili zahtevati novo snienje
cene ako se naknadno otkrije neki drugi nedostatak.
Gubitak prava
lan 500.
1. Prava kupca koji je blagovremeno obavestio prodavca o postojanju nedostatka gase se po isteku jedne godine,
raunajui od dana odailjanja obavetenja prodavcu, izuzev ako je prodavevom prevarom kupac bio spreen da ih
upotrebi.
78

2. Meutim, kupac koji je blagovremeno obavestio prodavca o postojanju nedostatka moe posle proteka ovog roka,
ako jo nije isplatio cenu, istai svoj zahtev da se cena snizi ili da mu se naknadi teta kao prigovor protiv prodavevog
zahteva da mu se isplati cena.

III. GARANCIJA ZA ISPRAVNO FUNKCIONISANJE

PRODATE STVARI
Odgovornost prodavca i proizvoaa
lan 501.
1. Kad je prodavac neke maine , motora, kakvog aparata, ili drugih slinih stvari koje spadaju u takozvanu tehniku
robu predao kupcu garantni list kojim proizvoa garantuje ispravno funkcionisanje stvari u toku odreenog vremena,
raunajui od njene predaje kupcu, kupac moe, ako stvar ne funkcionie ispravno, zahtevati kako od prodavca tako i od
proizvoaa da stvar opravi u razumnom roku ili ako to ne uini da mu umesto nje preda stvar koja funkcionie ispravno.
2. Ovim pravilima ne dira se u pravila o odgovornosti prodavca za nedostatke stvari.
Traenje opravke ili zamene
lan 502.
1. Kupac moe zbog neispravnog funkcionisanja zahtevati od prodavca, odnosno od proizvoaa opravku ili zamenu
stvari u toku garantnog roka, bez obzira na to kad se nedostatak u funkcionisanju pojavio.
2. On ima pravo na naknadu tete koju je pretrpeo usled toga to je bio lien upotrebe stvari od trenutka traenja
opravke ili zamene do njihovog izvrenja.
Produenje garantnog roka
lan 503.
1. U sluaju manje opravke, garantni rok se produava onoliko koliko je kupac bio lien upotrebe stvari.
2. Meutim, kad je zbog neispravnog funkcionisanja izvrena zamena stvari ili njena bitna opravka, garantni rok
poinje tei ponovo od zamene, odnosno od vraanja opravljene stvari.
3. Ako je zamenjen ili bitno opravljen samo neki deo stvari, garantni rok poinje tei ponovo samo za taj deo.
Raskidanje ugovora i snienje cene
lan 504.
Ako prodavac ne izvri u razumnom roku opravku ili zamenu stvari, kupac moe raskinuti ugovor ili sniziti cenu i
zahtevati naknadu tete.
Trokovi i rizik
lan 505.
1. Prodavac, odnosno proizvoa je duan da o svom troku prenese stvar do mesta gde treba da se opravi, odnosno
zameni, kao i da popravljenu, odnosno zamenjenu stvar vrati natrag kupcu.
2. Za to vreme prodavac, odnosno proizvoa snosi rizik za propast ili oteenje stvari.
Odgovornost kooperanata
lan 506.
Kad je u izradi pojedinih delova stvari ili u izvrenju pojedinih radnji uestvovalo vie samostalnih proizvoaa,
njihova odgovornost prema finalnom proizvoau za neispravno funkcionisanje stvari koje potie od tih delova ili od tih
radnji prestaje kad prestane odgovornost finalnog proizvoaa prema kupcu stvari.
Gubitak prava
lan 507.
Prava kupca prema proizvoau po osnovu garantnog lista gase se po isteku jedne godine raunajui od dana kad je
traio od njega opravku ili zamenu stvari.
79

Odsek 3.
ODGOVORNOST ZA PRAVNE NEDOSTATKE
(ZATITA OD EVIKCIJE)
Pravni nedostaci
lan 508.
1. Prodavac odgovara ako na prodatoj stvari postoji neko pravo treeg koje iskljuuje, umanjuje ili ograniava
kupevo pravo, a o ijem postojanju kupac nije obaveten, niti je pristao da uzme stvar optereenu tim pravom.
2. Prodavac nekog drugog prava garantuje da ono postoji i da nema pravnih smetnji za njegovo ostvarenje.
Obavetavanje prodavca
lan 509.
Kad se pokae da tree lice polae neko pravo na stvar, kupac je duan obavestiti prodavca o tome, izuzev kad je to
prodavcu ve poznato, i pozvati ga da u razumnom roku oslobodi stvar od prava ili pretenzije treeg ili, kad su predmet
ugovora stvari odreene po rodu, da mu isporui drugu stvar bez pravnog nedostatka.
Sankcije pravnih nedostataka
lan 510.
1. Ako prodavac ne postupi po zahtevu kupca, u sluaju oduzimanja stvari od kupca ugovor se raskida po samom zakonu,
a u sluaju umanjenja ili ogranienja kupevog prava, kupac moe po svom izboru raskinuti ugovor ili zahtevati srazmerno
snienje cene.
2. Ako prodavac ne udovolji kupevom zahtevu da u razumnom roku oslobodi stvar od prava ili pretenzija treeg,
kupac moe raskinuti ugovor ako se zbog toga njegova svrha ne moe ostvariti.
3. U svakom sluaju kupac ima pravo na naknadu pretrpljene tete.
4. Meutim, ako je kupac u asu zakljuenja ugovora znao za mogunost da mu stvar bude oduzeta, ili da njegovo pravo
bude smanjeno ili ogranieno, nema pravo na naknadu tete ako se ta mogunost ostvari, ali ima pravo zahtevati vraanje,
odnosno snienje cene.
Kad kupac ne obavesti prodavca
lan 511.
Kupac koji se, ne obavetavajui prodavca, upustio u spor sa treim i spor izgubio, moe se ipak pozvati na
prodavevu odgovornost za pravne nedostatke, izuzev ako prodavac dokae da je on raspolagao sredstvima da se odbije
zahtev treeg lica.
Kad je pravo treeg oigledno osnovano
lan 512.
1. Kupac ima pravo pozvati se na prodavevu odgovornost za pravne nedostatke i kad je bez obavetenja prodavca i
bez spora priznao oigledno osnovano pravo treeg.
2. Ako je kupac isplatio treem izvesnu svotu novca da bi odustao od svog oiglednog prava, prodavac se moe
osloboditi svoje odgovornosti ako naknadi kupcu isplaenu svotu i pretrpljenu tetu.
Ugovorno ogranienje ili iskljuenje prodaveve odgovornosti
lan 513.
1. Odgovornost prodavca za pravne nedostatke moe se ugovorom ograniiti ili sasvim iskljuiti.
2. Ali, ako je u vreme zakljuenja ugovora prodavcu bio poznat ili mu nije mogao ostati nepoznat neki nedostatak u
njegovom pravu, odredba ugovora o ogranienju ili o iskljuenju odgovornosti za pravne nedostatke je nitava.
Ogranienja javno-pravne prirode
lan 514.
Prodavac odgovara i za posebna ogranienja javno-pravne prirode koja kupcu nisu bila poznata, ako je on za njih
znao ili je znao da se mogu oekivati, a nije ih kupcu saoptio.
80

Gubitak prava
lan 515.
1. Pravo kupca po osnovu pravnih nedostataka gasi se istekom godine dana od saznanja za postojanje prava treeg.
2. Ali, ako je tree lice pre isteka toga roka pokrenulo spor, a kupac pozvao prodavca da se u spor umea, pravo
kupca se gasi tek istekom est meseci po pravnosnano okonanom sporu.
Odeljak 4.
OBAVEZE KUPCA
O d s e k 1.
ISPLATA CENA
Vreme i mesto isplate
lan 516.
1. Kupac je duan platiti cenu u vreme i na mestu odreenom u ugovoru.
2. U nedostatku ugovorne odredbe ili drukijih obiaja, plaanje se vri u asu i u mestu u kome se vri predaja
stvari.
3. Ako se cena ne mora platiti u asu predaje, plaanje se vri u prebivalitu, odnosno seditu prodavca.
Kamata u sluaju prodaje na kredit
lan 517.
Ako stvar prodata na kredit daje plodove ili kakve druge koristi, kupac duguje kamatu od kad mu je stvar predata bez
obzira na to da li je dospela obaveza za isplatu cene.
Isplata cene u sluaju uzastopnih isporuka
lan 518.
1. U sluaju uzastopnih isporuka kupac je duan isplatiti cenu za svaku isporuku u asu njenog preuzimanja, izuzev ako
je to drugo ugovoreno ili proizlazi iz okolnosti posla.
2. Ako je u ugovoru sa uzastopnim isporukama kupac dao prodavcu predujam, prve isporuke naplauju se iz
predujma, ako nije to drugo ugovoreno.
O d s e k 2.
PREUZIMANJE STVARI
lan 519.
1. Preuzimanje stvari se sastoji u preduzimanju potrebnih radnji da bi predaja bila mogua, kao i u odnoenju stvari.
2. Ako kupac bez opravdanog razloga odbije da preuzme stvar ija mu je predaja ponuena na ugovoren ili
uobiajen nain i na vreme, prodavac moe, ako ima osnovanog razloga da posumnja da kupac nee isplatiti cenu, izjaviti
da raskida ugovor.
Odeljak 5.
OBAVEZA UVANJA STVARI ZA RAUN
SAUGOVARAA
Sluajevi obaveze uvanja
lan 520.
1. Kad je zbog kupeve docnje rizik preao na kupca pre predaje stvari, prodavac je duan uvati stvar sa panjom
dobrog privrednika odnosno dobrog domaina i u tom cilju preduzeti potrebne mere.
81

2. Isto vai i za kupca kad mu je stvar uruena, a on hoe da je vrati prodavcu, bilo to je raskinuo ugovor, bilo to je
zahtevao drugu stvar umesto nje.
3. I u jednom i u drugom sluaju ugovara koji je duan preduzeti mere za ouvanje stvari ima pravo na naknadu
trokova potrebnih radi ouvanja stvari.
Kad kupac nee da primi stvar koja mu je upuena
lan 521.
Kupac koji nee da primi stvar koja mu je upuena u mesto opredeljenja i tamo stavljena na raspolaganje, duan je
da je preuzme za raun prodavca, ako ovaj nije prisutan u mestu opredeljenja niti tamo ima nekog koji bi je za njega
preuzeo, a pod uslovom da je to mogue bez isplate cene i bez veih nezgoda ili preteranih trokova.
Prava strane dune da uva stvar
lan 522.
Ugovorna strana koja je prema prethodnim odredbama duna preduzeti mere za uvanje stvari moe je, pod
uslovima i sa posledicama navedenim u odredbama ovog zakona o polaganju kod suda i prodaji dugovane stvari, poloiti
kod suda, predati na uvanje nekom drugom ili prodati je za raun druge strane.
Odeljak 6.
NAKNADA TETE U SLUAJU RASKIDA PRODAJE
Opte pravilo
lan 523.
Kad je prodaja raskinuta zbog povrede ugovora od strane jednog ugovaraa, druga strana ima pravo na naknadu tete
koju zbog toga trpi, prema optim pravilima o naknadi tete nastale povredom ugovora.
Kad stvar ima tekuu cenu
lan 524.
1. Kad je prodaja raskinuta zbog povrede ugovora od strane jednog ugovaraa, a stvar ima tekuu cenu, druga strana
moe zahtevati razliku izmeu cene odreene ugovorom i tekue cene na dan raskida ugovora na tritu mesta u kome je
posao obavljen.
2. Ako na tritu mesta u kome je posao obavljen nema tekue cene, za izraunavanje visine naknade uzima se u
raun tekua cena trita koje bi ga moglo zameniti u datom sluaju, kojoj treba dodati razliku u trokovima prevoza.
Kad je izvrena prodaja ili kupovina radi pokria
lan 525.
1. Kad je predmet prodaje izvesna koliina stvari odreenih po rodu, pa jedna strana ne izvri svoju obavezu na
vreme, druga strana moe izvriti prodaju radi pokria, odnosno kupovinu radi pokria, i zahtevati razliku izmeu cene
odreene ugovorom i cene prodaje, odnosno kupovine radi pokria.
2. Prodaja, odnosno kupovina radi pokria mora biti izvrena u razumnom roku i na razuman nain.
3. O nameravanoj prodaji, odnosno kupovini poverilac je duan obavestiti dunika.
Naknada ostale tete
lan 526.
Pored prava na naknadu tete prema pravilima iz prethodnih lanova, ugovoru verna strana ima pravo i na naknadu
vee tete, ukoliko ju je pretrpela.

82

Odeljak 7.
SLUAJEVI PRODAJE SA NAROITIM POGODBAMA
O d s e k 1.
PRODAJA SA PRAVOM PREE KUPOVINE
Pojam
lan 527.
Ugovornom odredbom o pravu pree kupovine obavezuje se kupac da izvesti prodavca o nameravanoj prodaji stvari
odreenom licu, kao i o uslovima te prodaje, i da mu ponudi da on stvar kupi za istu cenu.
Rokovi za vrenje prava i za isplatu cene
lan 528.
1. Prodavac je duan obavestiti kupca na pouzdan nain o svojoj odluci da se koristi pravom pree kupovine u roku
od mesec dana, raunajui od dana kad ga je kupac obavestio o nameravanoj prodaji treem licu.
2. Istovremeno sa izjavom da on kupuje stvar, prodavac je duan isplatiti cenu dogovorenu sa treim licem, ili je
poloiti kod suda.
3. Ako je u ugovoru sa treim predvien rok za isplatu cene, prodavac se moe koristiti tim rokom samo ako prui
dovoljno obezbeenje.
Mogunost nasleivanja i otuenja
lan 529.
Pravo pree kupovine pokretnih stvari ne moe se ni otuiti ni naslediti, ukoliko zakonom nije drukije odreeno.
U sluaju prinudne javne prodaje
lan 530.
1. U sluaju prinudne javne prodaje prodavac se ne moe pozivati na svoje pravo pree kupovine.
2. Ali, prodavac ije je pravo pree kupovine bilo upisano u javnoj knjizi moe zahtevati ponitenje javne prodaje,
ako nije bio posebno pozvan da joj prisustvuje.
Trajanje prava pree kupovine
lan 531.
1. Pravo pree kupovine prestaje posle pet godina od zakljuenja ugovora, ako nije ugovoreno da e ono prestati
ranije.
2. Ugovoren dui rok svodi se na rok od pet godina.
Kad je izvren prenos svojine bez obavetavanja prodavca
lan 532.
1. Ako je kupac prodao stvar i preneo svojinu na treeg ne obavetavajui prodavca, i ako je treem bilo poznato ili mu
nije moglo ostati nepoznato da prodavac ima pravo pree kupovine, prodavac moe, u roku od est meseci raunajui od
dana kada je saznao za ovaj prenos, zahtevati da se prenos poniti i da se stvar njemu ustupi pod istim uslovima.
2. Ako je kupac netano obavestio prodavca o uslovima prodaje treem, i ako je treem to bilo poznato ili mu nije
moglo ostati nepoznato, ovaj rok od est meseci poinje tei od dana kad je prodavac saznao za tane uslove ugovora.
3. Pravo pree kupovine prestaje u svakom sluaju po proteku pet godina od prenosa svojine stvari na treeg.
Zakonsko pravo pree kupovine
lan 533.
1. Za odreena lica pravo pree kupovine moe biti ustanovljeno zakonom.
2. Trajanje zakonskog prava pree kupovine nije ogranieno.
3. Lica koja po samom zakonu imaju pravo pree kupovine moraju biti obavetena pismeno o nameravanoj prodaji i
o njenim uslovima, inae imaju pravo zahtevati ponitenje prodaje.
4. Pravila o prodaji sa pravom pree kupovine shodno se primenjuju i na zakonsko pravo pree kupovine.
83

O d s e k 2.
KUPOVINA NA PROBU
Pojam
lan 534.
1. Kad je ugovoreno da kupac uzima stvar pod uslovom da je isproba da bi utvrdio da li odgovara njegovim eljama,
duan je o tome da li ostaje pri ugovoru obavestiti prodavca u roku utvrenom ugovorom ili obiajem, a ako takvog nema,
onda u primerenom roku koji mu bude odredio prodavac, inae se smatra da je odustao od ugovora.
2. Ako je stvar predata kupcu da bi je isprobao do odreenog roka a on je ne vrati bez odlaganja po isteku roka ili ne
izjavi prodavcu da odustaje od ugovora, smatra se da je ostao pri ugovoru.
Objektivna proba
lan 535.
Kad je proba ugovorena da bi se utvrdilo da li stvar ima odreeno svojstvo ili da li je podobna za odreenu upotrebu,
opstanak ugovora ne zavisi od kupevog nahoenja, ve od toga da li ova zaista ima ta svojstva, odnosno da li je podobna za
odreenu upotrebu.
Rizik
lan 536.
Rizik sluajne propasti ili oteenja stvari predate kupcu radi probe snosi prodavac do kupeve izjave da ostaje pri
ugovoru, odnosno do isteka roka kada je kupac bio duan vratiti stvar prodavcu.
Kupovina po pregledu odnosno sa rezervom probanja
lan 537.
Odredbe o kupovini na probu shodno se primenjuju na kupovinu po pregledu i na kupovinu sa rezervom probanja.
O d s e k 3.
PRODAJA PO UZORKU ILI MODELU
lan 538.
1. U sluaju prodaje po uzorku ili modelu kod ugovora u privredi ako stvar koju je prodavac predao kupcu nije
saobrazna uzorku ili modelu, prodavac odgovara po propisima o odgovornosti prodavca za materijalne nedostatke stvari,
a u drugim sluajevima po propisima o odgovornosti za neispunjenje obaveze.
2. Prodavac ne odgovara za nedostatak saobraznosti ako je uzorak, odnosno model, podneo kupcu samo radi
obavetenja i priblinog odreivanja osobine stvari, bez obeanja saobraznosti.
O d s e k 4.
PRODAJA SA SPECIFIKACIJOM
lan 539.
1. Ako je ugovorom zadrano pravo za kupca da docnije odredi oblik, meru ili koje druge pojedinosti stvari, a kupac
ne izvri ovu specifikaciju do ugovorenog datuma, ili do proteka razumnog roka raunajui od prodavevog traenja da to
uini, prodavac moe izjaviti da raskida ugovor ili obaviti specifikaciju prema onome to mu je poznato o kupevim
potrebama.
2. Ako sam prodavac obavi specifikaciju, duan je obavestiti kupca o njenim pojedinostima i odrediti mu razuman
rok da sam izvri drukiju specifikaciju.
3. Ako kupac ne iskoristi ovu mogunost, obavezna je specifikacija koju je izvrio prodavac.

84

O d s e k 5.
PRODAJA SA ZADRAVANJEM
PRAVA SVOJINE
Uslovi
lan 540.
1. Prodavac odreene pokretne stvari moe posebnom odredbom ugovora zadrati pravo svojine i posle predaje
stvari kupcu, sve dok kupac ne isplati cenu u potpunosti.
2. Zadravanje prava svojine ima dejstva prema kupevim poveriocima samo ako je uinjeno u obliku javno overene
isprave, pre kupevog steaja ili pre plenidbe stvari.
3. Na pokretnim stvarima o kojima se vode posebne javne knjige moe se zadrati pravo svojine samo ako je to
predvieno propisima o ureenju i voenju tih knjiga.
Rizik
lan 541.
Rizik sluajne propasti ili oteenja stvari snosi kupac od asa kad mu je stvar predata.
O d s e k 6.
PRODAJA SA OBRONIM OTPLATAMA CENE
Pojam
lan 542.
1. Ugovorom o prodaji pokretne stvari sa obronim otplatama cene obavezuje se prodavac da preda kupcu odreenu
pokretnu stvar pre nego to mu cena bude potpuno isplaena, a kupac se obavezuje da isplati njenu cenu u obrocima, u
odreenim vremenskim razmacima.
2. Odredbe ovog odseka o prodaji sa obronim otplatama cene primenjuju se samo ako je kupac fiziko lice.
Forma ugovora
lan 543.
Ugovor o prodaji sa obronim otplatama cene mora biti sastavljen u pismenoj formi.
Bitni sastojci ugovora
lan 544.
1. Pored stvari i njene cene u prodaji za gotovo, u ispravi o ugovoru moraju pod pretnjom nitavosti biti navedeni: ukupan
iznos svih obronih otplata, raunajui i onu koja je izvrena u asu zakljuenja ugovora, iznos pojedinih otplata, njihov broj i
njihovi rokovi.
2. Isprava o ugovoru mora pod pretnjom nitavosti sadrati odredbu da kupac moe odustati od ugovora ako to
pismeno saopti prodavcu u roku od tri dana od potpisivanja isprave i da se ovog prava kupac ne moe odrei unapred.
Pravo kupca da isplati cenu odjednom
lan 545.
1. Kupac moe uvek isplatiti odjednom ostatak dune cene.
2. Taj ostatak se isplauje ist, bez ugovornih kamata i bez trokova.
3. Nitava je suprotna odredba ugovora.
Raskidanje ugovora i zahtev potpune isplate cene
lan 546.
1. Prodavac moe raskinuti ugovor ako kupac doe u docnju sa poetnom otplatom.
2. Posle isplate poetne otplate prodavac moe raskinuti ugovor ako kupac doe u docnju s najmanje dve uzastopne
otplate, koje predstavljaju najmanje osminu cene.
85

3. Izuzetno, prodavac moe raskinuti ugovor kad kupac doe u docnju sa isplatom samo jedne otplate, ako za isplatu
cene nije predvieno vie od etiri otplate.
4. U sluajevima predvienim u st. 2. i 3. ovog lana prodavac moe, umesto da raskine ugovor, zahtevati od kupca
isplatu celog ostatka cene, ali je pre toga zahteva duan ostaviti kupcu naknadni rok od petnaest dana.
Sudsko produenje rokova otplate
lan 547.
Na traenje kupca sud moe, kad to okolnosti sluaja opravdavaju, produiti rokove za isplatu zadocnelih otplata,
ako kupac da obezbeenje da e izvriti svoje obaveze, i ako usled toga prodavac ne trpi tetu.
Nitavost ugovorne kazne
lan 548.
Nitava je odredba ugovora o ugovornoj kazni za sluaj raskida ugovora, kao i za sluaj da kupac doe u docnju sa
isplatom nekog obroka cene.
Raskid ugovora
lan 549.
1. U sluaju raskida ugovora prodavac je duan vratiti kupcu primljene otplate sa zakonskom kamatom od dana kada
ih je primio i naknaditi mu nune trokove koje je uinio za stvar.
2. Sa svoje strane kupac je duan vratiti prodavcu stvar u stanju u kome je bila kad mu je bila predata i dati mu
naknadu za njeno upotrebljavanje do raskida ugovora.
Primena pravila o prodaji sa obronim otplatama cene
lan 550.
1. Pravila o prodaji sa obronim otplatama cene vae i u sluaju drugih pogodbi koje imaju istu sutinu, kao to je, na
primer ugovor o zakupu sa odredbom da e stvar koja je data u zakup prei u svojinu zakupca ako bude plaao zakupninu za
odreeno vreme.
2. Ona e se primenjivati i u sluaju zajma datog kupcu i namenjenog za kupovinu odreenih stvari ako su se
zajmodavac i prodavac sporazumeli da kupac za stvar koju mu je prodavac prodao otplauje zajmodavcu cenu u
obrocima, prema ugovoru zakljuenom izmeu kupca i prodavca.
Nitavost odredbi nepovoljnih za kupca
lan 551.
Nitave su odredbe ugovora o prodaji sa obronim otplatama cene, koje bi bile nepovoljnije za kupca od odredbi ove
glave, osim odredbi o zadravanju prava svojine.
G l a v a VIII
RAZMENA
Pojam
lan 552.
1. Ugovorom o razmeni svaki ugovara se obavezuje prema svom saugovarau da prenese na njega svojinu neke
stvari i da mu je u tu svrhu preda.
2. Predmet razmene mogu biti i druga prenosiva prava.
Dejstva ugovora o razmeni
lan 553.
Iz ugovora o razmeni nastaju za svakog ugovaraa obaveze i prava koje iz ugovora o prodaji nastaju za prodavca.
86

G l a v a IX
PRODAJNI NALOG
Pojam
lan 554.
1. Ugovorom o prodajnom nalogu obavezuje se nalogoprimac da odreenu pokretnu stvar koju mu je predao
nalogodavac proda za odreenu cenu u odreenom roku ili da je u tom roku vrati nalogodavcu.
2. Prodajni nalog ne moe se opozvati.
Rizik za propast i oteenje stvari
lan 555.
Stvar predata nalogoprimcu ostaje nalogodaveva i on snosi rizik njene sluajne propasti ili oteenja, ali ne moe
raspolagati njom dok mu ne bude vraena.
Kad se smatra da je nalogoprimac kupio stvar
lan 556.
1. Ako nalogoprimac ne proda stvar i ne preda odreenu cenu nalogodavcu do odreenog roka niti je vrati u tom
roku, smatra se da je on stvar kupio.
2. Ali, njegovi poverioci ne mogu zapleniti stvar dok on ne isplati cenu nalogodavcu.
Glava X
ZAJAM
Odeljak 1.
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 557.
Ugovorom o zajmu obavezuje se zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu odreenu koliinu novca ili kojih
drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena isti koliinu novca, odnosno
istu koliinu stvari iste vrste i istog kvaliteta.
Kamata
lan 558.
1. Zajmoprimac se moe obavezati da uz glavnicu duguje i kamatu.
2. U ugovorima u privredi zajmoprimac duguje kamatu i ako ona nije ugovorena.
Odeljak 2.
OBAVEZE ZAJMODAVCA
Predaja obeanih stvari
lan 559.
1. Zajmodavac je duan predati odreene stvari u ugovoreno vreme, a ako rok za predaju nije odreen, onda kad to
zajmoprimac zatrai.
2. Pravo zajmoprimca da trai predaju odreenih stvari zastareva za tri meseca od dolaska zajmodavca u docnju, a u
svakom sluaju za godinu dana od zakljuenja ugovora.

87

Loe materijalne prilike zajmoprimca

lan 560.
1. Ako se pokae da su materijalne prilike zajmoprimca takve da je neizvesno da li e on biti u stanju da vrati zajam,
zajmodavac moe odbiti da izvri svoju obavezu predaje obeanih stvari, ako u vreme zakljuenja ugovora nije to znao,
kao i ako se pogoranje zajmoprimevih materijalnih prilika dogodilo posle zakljuenja ugovora.
2. Ali, on je duan da izvri svoju obavezu ako mu zajmoprimac ili ko drugi za njega prui dovoljno obezbeenje.
teta zbog nedostataka pozajmljenih stvari
lan 561.
1. Zajmodavac je duan naknaditi zajmoprimcu tetu koja bi mu bila prouzrokovana zbog materijalnih nedostataka
pozajmljenih stvari.
2. Ali, ako je zajam bez naknade, duan je naknaditi tetu samo ako su mu nedostaci stvari bili poznati ili mu nisu
mogli ostati nepoznati, a on o njima nije obavestio zajmoprimca.
Odeljak 3.
OBAVEZE ZAJMOPRIMCA
Rok vraanja zajma
lan 562.
1. Zajmoprimac je duan vratiti u ugovorenom roku istu koliinu stvari, iste vrste i kvaliteta.
2. Ako ugovarai nisu odredili rok za vraanje zajma, niti se on moe odrediti iz okolnosti zajma, zajmoprimac je duan
vratiti zajam po isteku primerenog roka koji ne moe biti krai od dva meseca raunajui od zajmodavevog traenja da mu se
zajam vrati.
Izbor prilikom vraanja zajma
lan 563.
1. Ako u zajam nije dat novac, a ugovoreno je da e zajmoprimac vratiti zajam u novcu, zajmoprimac je ipak ovlaen da
po svom izboru vrati pozajmljene stvari ili iznos novca koji odgovara vrednosti tih stvari u vreme i u mestu koji su ugovorom
odreeni za vraanje.
2. Isto vai i u sluaju kad nije mogue vratiti istu koliinu stvari, iste vrste i istog kvaliteta.
Odustajanje od ugovora
lan 564.
Zajmoprimac moe odustati od ugovora pre nego to mu zajmodavac preda odreene stvari, ali ako bi zbog toga bilo
kakve tete za zajmodavca, duan je naknaditi je.
Vraanje zajma pre roka
lan 565.
Zajmoprimac moe vratiti zajam i pre roka odreenog za vraanje, ali je duan obavestiti zajmodavca unapred o
svojoj nameri i naknaditi mu tetu.

88

Odeljak 4.
NAMENSKI ZAJAM
lan 566.
Ako je ugovorom odreena svrha u koju zajmoprimac moe upotrebiti pozajmljeni novac, pa ga on upotrebi u neku
drugu svrhu, zajmodavac moe izjaviti da raskida ugovor.
G l a v a XI
ZAKUP
Odeljak 1.
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 567.
1. Ugovorom o zakupu obavezuje se zakupodavac da preda odreenu stvar zakupcu na upotrebu, a ovaj se obavezuje
da mu za to plaa odreenu zakupninu.
2. Upotreba obuhvata i uivanje stvari (pribiranje plodova), ako nije drukije ugovoreno ili uobiajeno.
Primena posebnih propisa
lan 568.
Odredbe ove glave nee se primenjivati na zakupe ureene posebnim propisima.

Odeljak 2.
OBAVEZE ZAKUPODAVCA
Predaja stvari
lan 569.
1. Zakupodavac je duan predati zakupcu zakupljenu stvar u ispravnom stanju, zajedno sa njenim pripacima.
2. Stvar je u ispravnom stanju ako je u stanju odreenom ugovorom, a u nedostatku ugovora, u stanju da moe
posluiti za upotrebu radi koje je ugovor zakljuen.
Odravanje stvari
lan 570.
1. Zakupodavac je duan odravati stvar u ispravnom stanju za vreme trajanja zakupa i radi toga vriti potrebne
opravke na njoj.
2. On je duan naknaditi zakupcu trokove koje je ovaj uinio za odravanje stvari, a koje bi on sam bio duan
uiniti.
3. Trokovi sitnih opravki izazvanih redovnom upotrebom stvari, kao i trokovi same upotrebe, padaju na teret
zakupca.
4. O potrebi opravke zakupac je duan obavestiti zakupodavca.
Raskid ugovora i snienje zakupnine zbog opravki
lan 571.
1. Ako potrebne opravke zakupljene stvari ometaju njenu upotrebu u znatnoj meri i za due vreme, zakupac moe
raskinuti ugovor.
89

2. On ima pravo na snienje zakupnine srazmerno ogranienju upotrebe stvari zbog tih opravki.
Izmene na zakupljenoj stvari
lan 572.
1. Zakupodavac ne moe bez pristanka zakupca initi izmene na zakupljenoj stvari za vreme trajanja zakupa, ukoliko
bi to ometalo upotrebu stvari.
2. Ako bi izmenama stvari bila smanjena u izvesnoj meri zakupeva upotreba stvari, smanjie se i zakupnina u
odgovarajuoj srazmeri.
Odgovornost za materijalne nedostatke
lan 573.
1. Zakupodavac odgovara zakupcu za sve nedostatke zakupljene stvari koji smetaju njenoj ugovorenoj ili redovnoj
upotrebi, bez obzira na to da li je znao za njih ili ne, kao i za nedostatke svojstava ili odlika predvienih izriito ili
preutno ugovorom.
2. Ne uzimaju se u obzir nedostaci koji su manjeg znaaja.
Nedostaci za koje zakupodavac ne odgovara
lan 574.
1. Zakupodavac ne odgovara za nedostatke zakupljene stvari koji su u asu zakljuenja ugovora bili poznati zakupcu
ili nisu mogli ostati nepoznati.
2. Ali, zakupodavac odgovara za nedostatak zakupljene stvari koji je zakupcu usled krajnje nepanje ostao nepoznat,
ako je on znao za taj nedostatak i namerno propustio da o njemu obavesti zakupca.
Proirenje odgovornosti za materijalne nedostatke
lan 575.
Zakupodavac odgovara za sve nedostatke zakupljene stvari, ako je tvrdio da ona nema nikakvih nedostataka.
Ugovorno iskljuenje ili ogranienje odgovornosti
lan 576.
1. Odgovornost za materijalne nedostatke zakupljene stvari moe biti ugovorom iskljuena ili ograniena.
2. Odredba ugovora kojom se ova odgovornost iskljuuje ili ograniava nitava je ako je zakupodavac znao za
nedostatke i namerno propustio da o njima obavesti zakupca ili ako je nedostatak takav da onemoguuje upotrebu
zakupljene stvari, kao i kad je zakupodavac nametnuo tu odredbu koristei svoj monopolski poloaj.
Obavetavanje zakupodavca o nedostacima i opasnostima
lan 577.
1. Zakupac je duan obavestiti zakupodavca bez nepotrebnog odlaganja o svakom nedostatku zakupljene stvari koji
bi se pokazao u toku zakupa, osim ako zakupodavac zna za nedostatak.
2. On je isto tako duan obavestiti zakupodavca o svakoj nepredvienoj opasnosti koja bi u toku zakupa zapretila
zakupljenoj stvari, da bi mogao preduzeti potrebne mere.
3. Zakupac koji ne obavesti zakupodavca o pojavljenom nedostatku ili o nastaloj opasnosti, za koje ovaj nije znao,
gubi pravo na naknadu tete koju bi pretrpeo zbog postojanja nedostatka ili nastale opasnosti za zakupljenu stvar, a duan
je naknaditi tetu koju bi zakupodavac pretrpeo zbog toga.
Prava zakupca kad stvar ima neki nedostatak
lan 578.
1. Ako u asu predaje zakupljena stvar ima neki nedostatak koji se ne moe otkloniti, zakupac moe, po svom
izboru, raskinuti ugovor ili zahtevati snienje zakupnine.

90

2. Kad stvar ima neki nedostatak koji se moe otkloniti bez veih nezgoda za zakupca, a predaja stvari u odreenom
roku nije bila bitni sastojak ugovora, zakupac moe zahtevati od zakupodavca ili otklanjanje nedostatka u primerenom
roku ili snienje zakupnine.
3. Ako zakupodavac ne otkloni nedostatak u naknadnom primerenom roku koji mu je zakupac odredio, zakupac
moe raskinuti ugovor ili zahtevati snienje zakupnine.
4. U svakom sluaju zakupac ima pravo na naknadu tete.
Kad nedostatak nastane u toku zakupa i kad stvar nema
ugovoreno ili uobiajeno svojstvo
lan 579.
1. Odredbe prethodnog lana primenjuju se i u sluaju kad u toku zakupa nastane neki nedostatak na zakupljenoj
stvari.
2. One se primenjuju i u sluajevima kad zakupljena stvar nema neko svojstvo koje po ugovoru ili obiaju treba da
ima ili kad to svojstvo izgubi u toku zakupa.
Odgovornost zakupodavca za pravne nedostatke
lan 580.
1. Kad neko trei pretenduje da na zakupljenoj stvari ili na nekom njenom delu vri neko pravo i obrati se svojim
zahtevom zakupcu, kao i ako samovlasno oduzme stvar od zakupca, ovaj je duan obavestiti o tome zakupodavca, izuzev
kad to ovaj ve zna, inae e odgovarati za tetu.
2. Ako se utvrdi da treem pripada neko pravo koje sasvim iskljuuje pravo zakupca na upotrebu stvari, ugovor o
zakupu se raskida po samom zakonu a zakupodavac je duan naknaditi zakupcu tetu.
3. U sluaju kad se pravom treeg samo ograniava zakupevo pravo, ovaj moe, po svom izboru, raskinuti ugovor
ili zahtevati snienje zakupnine, i u svakom sluaju naknadu tete.
Odeljak 3.
OBAVEZE ZAKUPCA
Upotreba stvari prema ugovoru
lan 581.
1. Zakupac je duan upotrebljavati stvar kao dobar privrednik, odnosno dobar domain.
2. On je moe upotrebljavati samo onako kako je odreeno ugovorom ili namenom stvari.
3. On odgovara za tetu koja nastane upotrebom zakupljene stvari protivno ugovoru ili njenoj nameni, bez obzira na to da
li je stvar upotrebljavao on, ili neko lice koje radi po njegovom nalogu, podzakupac ili koje drugo lice kome je on omoguio da
upotrebljava stvar.
Otkaz zbog upotrebe protivno ugovoru
lan 582.
Ako zakupac i posle opomene zakupodavca upotrebljava stvar protivno ugovoru ili njenoj nameni ili zaputa njeno
odravanje, te postoji opasnost znatne tete za zakupodavca, ovaj moe otkazati ugovor bez davanja otkaznog roka.
Plaanje zakupnine
lan 583.
1. Zakupac je duan plaati zakupninu u rokovima odreenim ugovorom ili zakonom, a u nedostatku ugovora i zakona,
kako je uobiajeno u mestu gde je stvar predata zakupcu.
2. Ako nije drukije ugovoreno ili u mestu predaje stvari uobiajeno, zakupnina se plaa polugodinje kad je stvar
data u zakup za jednu ili vie godina, a ako je data za krae vreme, po isteku tog vremena.
Otkaz zbog neplaanja zakupnine
lan 584.
1. Zakupodavac moe otkazati ugovor o zakupu ako zakupac ne plati zakupninu ni u roku od 15 dana poto ga je
zakupodavac pozvao na plaanje.
2. Ali e ugovor ostati na snazi ako zakupac isplati iznos dune zakupnine pre nego to mu otkaz bude saopten.

91

Vraanje zakupljene stvari

lan 585.
1. Zakupac je duan uvati zakupljenu stvar i po prestanku zakupa vratiti je neoteenu.
2. Stvar se vraa u mestu u kome je bila predata.
3. Zakupac ne odgovara za istroenost stvari koja nastaje njenom redovnom upotrebom, kao ni za oteenja koja
potiu od njene dotrajalosti.
4. Ako je za vreme zakupa izvrio kakve promene na stvari, duan je vratiti je u stanje u kome je bila kad mu je
predata u zakup.
5. On moe odneti dodatke koje je uinio na stvari ako se mogu odvojiti bez njenog oteenja, ali ih zakupodavac moe
zadrati ako mu naknadi njihovu vrednost u vreme vraanja.
Odeljak 4.
PODZAKUP
Kad se stvari mogu dati u podzakup
lan 586.
1. Ukoliko nije drukije ugovoreno, zakupac moe zakupljenu stvar dati u zakup drugome (podzakup) ili mu je po
kom drugom osnovu predati na upotrebu, ali samo ako se time ne nanosi teta zakupodavcu.
2. Zakupac jemi zakupodavcu da e podzakupac upotrebljavati stvar prema ugovoru o zakupu.
Kad zakupodavac moe odbiti dozvolu
lan 587.
Kad je za davanje zakupljene stvari u podzakup potrebna dozvola zakupodavca, ovaj je moe odbiti samo iz
opravdanih razloga.
Otkaz zbog nedozvoljenog podzakupa
lan 588.
Zakupodavac moe otkazati ugovor o zakupu ako je zakupljena stvar data u podzakup bez njegove dozvole, kad je
ova prema zakonu ili prema ugovoru potrebna.
Neposredni zahtev zakupodavca
lan 589.
Zakupodavac moe, radi naplate svojih potraivanja od zakupca nastalih iz zakupa, zahtevati neposredno od podzakupca
isplatu iznosa koje ovaj duguje zakupcu po osnovu podzakupa.
Prestanak podzakupa po samom zakonu
lan 590.
Podzakup prestaje u svakom sluaju kada prestane zakup.
Odeljak 5.
OTUENJE ZAKUPLJENE STVARI
Otuenje posle predaje u zakup
lan 591.
1. U sluaju otuenja stvari koja je pre toga predata nekom drugom u zakup pribavilac stvari stupa na mesto
zakupodavca te posle toga prava i obaveze iz zakupa nastaju izmeu njega i zakupca.
2. Pribavilac ne moe zahtevati od zakupca da mu preda stvar pre proteka vremena za koje je zakup ugovoren, a ako
trajanje zakupa nije odreeno ni ugovorom ni zakonom, onda pre isteka otkaznog roka.
3. Za pribavioeve obaveze iz zakupa prema zakupcu odgovara prenosilac kao solidarni jemac.
Pravo na zakupninu
lan 592.
1. Ako nije to drugo ugovoreno, pribavilac stvari predate u zakup ima pravo na zakupninu poev od prvog
narednog roka posle pribavljanja stvari, a ako je prenosilac primio tu zakupninu unapred, duan je da mu je ustupi.
92

2. Od asa kad je obaveten o otuenju zakupljene stvari zakupac moe isplatiti zakupninu samo pribaviocu.
Otuenje zakupljene stvari pre predaje zakupcu
lan 593.
1. Kad je stvar o kojoj je zakljuen ugovor o zakupu predata pribaviocu, a ne zakupcu, pribavilac stupa na mesto
zakupodavca i preuzima njegove obaveze prema zakupcu ako je u momentu zakljuenja ugovora o otuenju znao za postojanje
ugovora o zakupu.
2. Pribavilac koji u momentu zakljuenja ugovora o otuenju nije znao za postojanje ugovora o zakupu, nije duan
predati stvar zakupcu, a zakupac moe samo traiti naknadu tete od zakupodavca.
3. Za pribavioeve obaveze iz zakupa prema zakupcu odgovara prenosilac kao solidarni jemac.
Otkaz ugovora zbog otuenja stvari
lan 594.
Kad usled otuenja zakupljene stvari prava i obaveze zakupodavca preu na pribavioca, zakupac moe otkazati ugovor u
svakom sluaju, potujui zakonske otkazne rokove.
Odeljak 6.
PRESTANAK ZAKUPA
Protek odreenog vremena
lan 595.
1. Ugovor o zakupu zakljuen za odreeno vreme prestaje samim protekom vremena za koje je zakljuen.
2. Isto vai i u sluajevima kad je, u nedostatku volje ugovaraa, trajanje zakupa odreeno zakonom.
Preutno obnavljanje zakupa
lan 596.
1. Kad po proteku vremena za koje je ugovor o zakupu bio zakljuen, zakupac produi da upotrebljava stvar a
zakupodavac se tome ne protivi, smatra se da je zakljuen nov ugovor o zakupu neodreenog trajanja, pod istim uslovima
kao i prethodni.
2. Obezbeenja koja su trea lica dala za prvi zakup prestaju protekom vremena za koje je bio zakljuen.
Otkaz
lan 597.
1. Ugovor o zakupu ije trajanje nije odreeno niti se moe odrediti iz okolnosti ili mesnih obiaja prestaje otkazom
koji svaka strana moe dati drugoj, potujui odreeni otkazni rok.
2. Ako duina otkaznog roka nije odreena ugovorom ili zakonom ili mesnim obiajima, ona iznosi osam dana, s tim
da otkaz ne moe biti dat u nevreme.
3. Ako su zakupljene stvari opasne po zdravlje, zakupac moe otkazati ugovor bez davanja otkaznog roka, ak i ako
je u asu zakljuenja ugovora to znao.
4. Zakupac se ne moe odrei prava iz stava 3. ovog lana.
Propast stvari usled vie sile
lan 598.
1. Zakup prestaje ako zakupljena stvar bude unitena nekim sluajem vie sile.
2. Ako zakupljena stvar bude delimino unitena ili samo oteena, zakupac moe raskinuti ugovor ili ostati i dalje u
zakupu i zahtevati odgovarajue snienje zakupnine.
Smrt
lan 599.
U sluaju smrti zakupca ili zakupodavca zakup se nastavlja sa njegovim naslednicima ako nije drukije ugovoreno.

93

G l a v a XII
UGOVOR O DELU
Odeljak 1.
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 600.
Ugovorom o delu poslenik (preduzima, izvoa radova) obavezuje se da obavi odreeni posao, kao to je izrada ili
opravka neke stvari ili izvrenje nekog fizikog ili intelektualnog rada i sl., a naruilac se obavezuje da mu za to plati
naknadu.
Odnos sa ugovorom o prodaji
lan 601.
1. Ugovor kojim se jedna strana obavezuje da izradi odreenu pokretnu stvar od svog materijala smatra se u sumnji
kao ugovor o prodaji.
2. Ali ugovor ostaje ugovor o delu ako se naruilac obavezao dati bitan deo materijala potreban za izradu stvari.
3. U svakom sluaju, ugovor se smatra ugovorom o delu ako su ugovarai imali u vidu naroito poslenikov rad.
Kvalitet poslenikovog materijala
lan 602.
1. Kad je ugovoreno da poslenik izradi stvar od svog materijala a nije odreen kvalitet, poslenik je duan dati
materijal srednjeg kvaliteta.
2. On odgovara naruiocu za kvalitet upotrebljenog materijala isto kao prodavac.
Odeljak 2.
NADZOR
lan 603.
Naruilac ima pravo da vri nadzor nad obavljanjem posla i daje uputstva kad to odgovara prirodi posla, a poslenik
je duan da mu to omogui.
Odeljak 3.
ZAKLJUIVANJE UGOVORA NADMETANJEM
Poziv na nadmetanje o ceni radova
lan 604.
1. Poziv upuen odreenom ili neodreenom broju lica na nadmetanje za izvrenje odreenih radova, pod odreenim
uslovima i uz odreene garancije, obavezuje pozivaoca da zakljui ugovor o tim radovima sa onim koji ponudi najniu
cenu, izuzev ako je tu obavezu iskljuio u pozivu na nadmetanje.
2. U sluaju iskljuenja obaveze da se zakljui ugovor, poziv na nadmetnje smatra se kao poziv zainteresovanima da oni
naprave ponude ugovora pod objavljenim uslovima.
Poziv na nadmetanje za umetniko ili tehniko reenje
nameravanih radova
lan 605.
Poziv upuen odreenom ili neodreenom broju lica na nadmetanje za umetniko ili tehniko reenje nameravanih
radova obavezuje pozivaoca da pod uslovima sadranim u pozivu na nadmetanje zakljui ugovor sa uesnikom u nadmetanju
ije reenje prihvati komisija iji je sastav unapred objavljen, izuzev ako je tu obavezu iskljuio u pozivu na nadmetanje.

94

Odeljak 4.
OBAVEZE POSLENIKA
Nedostaci materijala
lan 606.
1. Poslenik je duan skrenuti panju naruiocu na nedostatke materijala koji mu je naruilac predao, a koje je
primetio ili je morao primetiti, inae e odgovarati za tetu.
2. Ako je naruilac zahtevao da se stvar izradi od materijala na ije mu je nedostatke poslenik ukazao, poslenik je duan
postupiti po njegovom zahtevu, izuzev ako je oigledno da materijal nije podoban za narueno delo ili ako bi izrada od
zahtevanog materijala mogla naneti tetu ugledu poslenika, u kom sluaju poslenik moe raskinuti ugovor.
3. Poslenik je duan upozoriti naruioca na nedostatke u njegovom nalogu, kao i na druge okolnosti za koje je znao
ili je morao znati, koje mogu biti od znaaja za narueno delo ili za njegovo izvrenje na vreme, inae e odgovarati za
tetu.
Obaveza da izvri delo
lan 607.
1. Poslenik je duan izvriti delo kako je ugovoreno i po pravilima posla.
2. On je duan izvriti ga za odreeno vreme, a ako ono nije odreeno, onda za vreme koje je razumno potrebno za
takve poslove.
3. On ne odgovara za zadocnjenje nastalo zbog toga to mu naruilac nije predao materijal na vreme, ili zbog toga
to je traio izmene, ili to mu nije isplatio duan predujam i uopte za zadocnjenje nastalo ponaanjem naruioca.
Raskidanje ugovora zbog odstupanja od
ugovorenih uslova
lan 608.
1. Ako se u toku izvrenja dela pokae da se poslenik ne dri uslova ugovora i uopte da ne radi kako treba, te da e
izvreno delo imati nedostatke, naruilac moe upozoriti poslenika na to i odrediti mu primeren rok da svoj rad saobrazi svojim
obavezama.
2. Ako do isteka tog roka poslenik ne postupi po zahtevu naruioca, ovaj moe raskinuti ugovor i zahtevati naknadu
tete.
Raskidanje ugovora pre isteka roka
lan 609.
1. Ako je rok bitan sastojak ugovora, a poslenik je u tolikom zakanjenju sa zapoinjanjem ili zavravanjem posla da
je oigledno da ga nee zavriti u roku, naruilac moe raskinuti ugovor i zahtevati naknadu tete.
2. On to pravo ima i kad rok nije bitan sastojak ugovora, ako zbog takvog zakanjenja naruilac oigledno ne bi
imao interesa za ispunjenje ugovora.
Poveravanje izvrenja posla treem
lan 610.
1. Ukoliko iz ugovora ili prirode posla ne proizlazi to drugo, poslenik nije duan da posao obavi lino.
2. Poslenik i dalje odgovara naruiocu za izvrenje posla i kad posao ne obavi lino.
Odgovornost za saradnike
lan 611.
Poslenik odgovara za lica koja su po njegovom nalogu radila na poslu koji je preuzeo da izvri, kao da ga je sam
izvrio.

95

Neposredan zahtev saradnika poslenika od naruioca

lan 612.
Za naplatu svojih potraivanja od poslenika njegovi saradnici mogu se obratiti neposredno naruiocu i zahtevati od
njega da im isplati ta potraivanja na teret svote koju u tom asu duguje posleniku, ako su ta potraivanja priznata.
Predaja izraene stvari naruiocu
lan 613.
1. Poslenik je duan predati naruiocu izraenu ili opravljenu stvar.
2. Poslenik se oslobaa ove obaveze ako stvar koju je izradio ili opravio propadne iz uzroka za koji on ne odgovara.
Odeljak 5.
ODGOVORNOST ZA NEDOSTATKE
Pregledanje izvrenog dela i obavetavanje poslenika
lan 614.
1. Naruilac je duan pregledati izvreno delo im je to po redovnom toku stvari mogue i o naenim nedostacima
bez odlaganja obavestiti poslenika.
2. Ako naruilac na poziv poslenika da pregleda i primi izvreni rad to ne uradi bez opravdanog razloga, smatra se
da je rad primljen.
3. Posle pregleda i primanja izvrenog rada poslenik vie ne odgovara za nedostatke koji su se mogli opaziti obinim
pregledom, izuzev ako je znao za njih, a nije ih pokazao naruiocu.
Skriveni nedostaci
lan 615.
1. Ako se docnije pokae neki nedostatak koji se nije mogao otkriti obinim pregledom, naruilac se ipak moe
pozvati na njega, pod uslovom da o njemu obavesti poslenika to pre, a najdue u roku od mesec dana od njegovog
otkrivanja.
2. Istekom dve godine od prijema obavljenog posla, naruilac se vie ne moe pozvati na nedostatke.
Prestanak prava
lan 616.
1. Naruilac koji je poslenika na vreme obavestio o nedostacima izvrenog posla ne moe svoje pravo ostvarivati sudskim
putem po isteku godine dana od uinjenog obavetenja.
2. Ali i po isteku tog roka naruilac moe, ako je o nedostacima blagovremeno obavestio poslenika, prigovorom
protiv poslenikovog zahteva za isplatu naknada istai svoje pravo na snienje naknada i na naknadu tete.
Kad poslenik gubi pravo da se pozove
na prethodne lanove
lan 617.
Poslenik se ne moe pozvati na neku odredbu prethodnih lanova kad se nedostatak odnosi na injenice koje su mu
bile poznate, ili mu nisu mogle ostati nepoznate, a nije ih saoptio naruiocu.
Pravo zahtevati uklanjanje nedostataka
lan 618.
1. Naruilac koji je uredno obavestio poslenika da izvreni rad ima neki nedostatak moe zahtevati od njega da
nedostatak ukloni i za to mu odrediti primeren rok.
2. On ima pravo i na naknadu tete koju trpi zbog toga.
3. Ako uklanjanje nedostataka zahteva preterane trokove, poslenik moe odbiti da ga izvri, ali u tom sluaju
naruiocu pripada, po njegovom izboru, pravo na snienje naknade ili raskid ugovora, kao i pravo na naknadu tete.

96

Raskidanje ugovora u posebnom sluaju

lan 619.
Kad obavljeni posao ima takav nedostatak koji ga ini neupotrebljivim ili je obavljen u suprotnosti sa izriitim
uslovima ugovora, naruilac moe, ne traei prethodno otklanjanje nedostatka, raskinuti ugovor i zahtevati naknadu
tete.
Pravo naruioca u sluaju drugih nedostataka
izvrenog posla
lan 620.
1. Kad izvreni posao ima nedostatak zbog koga delo nije neupotrebljivo, odnosno kad posao nije izvren u
suprotnosti sa izriitim uslovima ugovora, naruilac je duan dopustiti posleniku da nedostatak otkloni.
2. Naruilac moe odrediti posleniku primeren rok za otklanjanje nedostatka.
3. Ako poslenik ne otkloni nedostatak do isteka tog roka, naruilac moe, po svom izboru, izvriti otklanjanje nedostatka
na raun poslenika, ili sniziti naknadu, ili raskinuti ugovor.
4. Kad se radi o neznatnom nedostatku, naruilac se ne moe koristiti pravom na raskid ugovora.
5. U svakom sluaju on ima pravo i na naknadu tete.
Snienje naknade
lan 621.
Snienje naknade vri se u razmeru izmeu vrednosti izvrenog rada bez nedostatka u vreme zakljuenja ugovora i
vrednosti koju bi imao u to vreme izvreni rad sa nedostatkom.
Odeljak 6.
OBAVEZE NARUIOCA
Obaveza da primi rad
lan 622.
Naruilac je duan primiti rad izvren prema odredbama ugovora i pravilima posla.
Odreivanje i isplata naknade
lan 623.
1. Naknada se odreuje ugovorom, ako nije odreena obaveznom tarifom ili kojim drugim obaveznim aktom.
2. Ako naknada nije odreena, utvrdie je sud prema vrednosti rada, prema normalno potrebnom vremenu za takav
posao, kao i prema uobiajenoj naknadi za tu vrstu rada.
3. Naruilac nije duan isplatiti naknadu pre nego to je pregledao izvreni rad i odobrio ga, izuzev ako je drukije
ugovoreno.
4. Isto vai ako je ugovoreno izvrenje i predaja rada u delovima.
Proraun sa izriitim jemstvom
lan 624.
1. Ako je naknada ugovorena na osnovu prorauna sa izriitim jemstvom poslenika za njegovu tanost, on ne moe
da zahteva poveanje naknade ak i ako je u posao uloio vie rada i ako je izvrenje posla zahtevalo vee trokove nego
to je bilo predvieno.
2. Ovim se ne iskljuuje primena pravila o raskidanju i izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti.
3. Ako je naknada ugovorena na osnovu prorauna bez izriitog jemstva poslenika za njegovu tanost, pa se u toku
rada prekoraenje prorauna pokae neizbenim, poslenik mora o tome bez odlaganja, obavestiti naruioca, inae gubi
svako potraivanje zbog poveanih trokova.
Odeljak 7.
RIZIK
Kad je poslenik dao materijal
lan 625.
1. U sluaju kad je poslenik dao materijal za izradu stvari, a stvar bude oteena ili propadne iz ma kog uzroka pre
predaje naruiocu, rizik snosi poslenik, te nema pravo na naknadu za dati materijal, kao ni na naknadu za svoj rad.
97

2. Ako je naruilac pregledao izvreni rad i odobrio ga, smatra se da mu je stvar predata, a da je kod poslenika ostala
na uvanju.
3. Ako je naruilac pao u docnju zbog neprimanja ponuene stvari, rizik sluajne propasti ili oteenja stvari prelazi
na njega.
Kad je naruilac dao materijal
lan 626.
1. Rizik sluajne propasti ili oteenja stvari snosi naruilac ako je on dao materijal za izradu.
2. U tom sluaju, poslenik ima pravo na naknadu samo ako je stvar propala ili bila oteena posle dolaska naruioca
u docnju, ili ako se naruilac nije odazvao njegovom urednom pozivu da stvar pregleda.
Rizik u sluaju predaje po delovima
lan 627.
Ako je ugovoreno da e naruilac vriti pregled i prijem pojedinih delova kako budu izraeni, poslenik ima pravo na
naknadu za izradu delova koje je naruilac pregledao i odobrio, ak i ako bi oni posle toga propali kod njega bez njegove
krivice.
Odeljak 8.
PRAVO ZALOGE
lan 628.
Radi obezbeenja naplate potraivanja naknade za rad i naknade za utroeni materijal, kao i ostalih potraivanja po
osnovu ugovora o delu, poslenik ima pravo zaloge na stvarima koje je napravio ili opravio, kao i na ostalim predmetima
koje mu je predao naruilac u vezi sa njegovim radom, sve dok ih dri i ne prestane dragovoljno da ih dri.
Odeljak 9.
PRESTANAK UGOVORA
Raskid ugovora voljom naruioca
lan 629.
Sve dok narueni posao nije dovren naruilac moe raskinuti ugovor kad god hoe, ali je u tom sluaju duan
isplatiti posleniku ugovorenu naknadu, umanjenu za iznos trokova koje ovaj nije uinio a koji bi bio duan uiniti da
ugovor nije raskinut, kao i za iznos zarade koju je ostvario na drugoj strani ili koju je namerno propustio da ostvari.
G l a v a XIII
UGOVOR O GRAENJU
Odeljak 1.
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 630.
1. Ugovor o graenju je ugovor o delu kojim se izvoa obavezuje da prema odreenom projektu sagradi u
ugovorenom roku odreenu graevinu na odreenom zemljitu, ili da na takvom zemljitu, odnosno na ve postojeem
objektu izvri kakve druge graevinske radove, a naruilac se obavezuje da mu za to isplati odreenu cenu.
2. Ugovor o graenju mora biti zakljuen u pismenoj formi.
Graevina
lan 631.
Pod graevinom, u smislu ove glave, podrazumevaju se zgrade, brane, mostovi, tuneli, vodovodi, kanalizacije,
putevi, eleznike pruge, bunari i ostali graevinski objekti ija izrada zahteva vee i sloenije radove.

98

Nadzor nad radovima i kontrola kvaliteta materijala

lan 632.
Izvoa je duan omoguiti naruiocu stalan nadzor nad radovima i kontrolu koliine i kvaliteta upotrebljenog
materijala.
Odstupanje od projekta
lan 633.
1. Za svako odstupanje od projekta graenja, odnosno ugovorenih radova, izvoa mora imati pismenu saglasnost
naruioca.
2. On ne moe zahtevati poveanje ugovorene cene za radove koje je izvrio bez takve saglasnosti.
Hitni nepredvieni radovi
lan 634.
1. Nepredviene radove izvoa moe izvesti i bez prethodne saglasnosti naruioca ako zbog njihove hitnosti nije
bio u mogunosti da pribavi tu saglasnost.
2. Nepredvieni radovi su oni ije je preduzimanje bilo nuno zbog osiguranja stabilnosti objekta ili radi spreavanja
nastanka tete, a izazvani su neoekivanom teom prirodom zemljita, neoekivanom pojavom vode ili drugim vanrednim i
neoekivanim dogaajima.
3. Izvoa je duan bez odlaganja izvestiti naruioca o ovim pojavama i preduzetim merama.
4. Izvoa ima pravo na pravinu naknadu za nepredviene radove koji su morali biti obavljeni.
5. Naruilac moe raskinuti ugovor ako bi usled ovih radova ugovorena cena morala biti znatno poveana, o emu je
duan bez odlaganja obavestiti izvoaa.
6. U sluaju raskidanja ugovora, naruilac je duan isplatiti izvoau odgovarajui deo cene za ve izvrene radove, kao i
pravinu naknadu za uinjene neophodne trokove.
Cena radova
lan 635.
Cena radova se moe odrediti po jedinici mere ugovorenih radova (jedinina cena) ili u ukupnom iznosu za ceo
objekat (ukupno ugovorena cena).
Izmena cene
lan 636.
1. Ako ugovorom u pogledu izmene cene nije predvieno to drugo, izvoa koji je svoju obavezu ispunio u
predvienom roku moe zahtevati poveanje cene radova ako su se u vremenu izmeu zakljuenja ugovora i njegovog
ispunjenja poveale cene elemenata na osnovu kojih je odreena cena radova, tako da bi trebalo da ta cena bude vea za
vie od dva procenta.
2. U sluaju da izvoa svojom krivicom nije izveo radove u roku predvienom ugovorom, on moe zahtevati
poveanje cene radova ako su se u vremenu izmeu zakljuenja ugovora i dana kada je prema ugovoru trebalo da radovi
budu zavreni poveale cene elemenata na osnovu kojih je odreena cena radova, tako da bi trebalo da ona, prema novim
cenama tih elemenata, bude vea za vie od pet procenata.
3. U sluajevima iz prethodnih stavova izvoa moe zahtevati samo razliku u ceni radova koja prelazi dva, odnosno
pet procenata.
4. Izvoa se ne moe pozivati na poveanje cena elemenata na osnovu kojih je odreena cena radova, ako je do
poveanja cene dolo nakon njegovog dolaska u docnju.
Odredba o nepromenljivosti cena
lan 637.
1. Ako je ugovoreno da se cena radova nee menjati u sluaju da se posle zakljuenja ugovora poveaju cene elemenata
na osnovu kojih je ona odreena, izvoa moe i pored ovakve odredbe ugovora, zahtevati izmenu cene radova ako su se cene
elemenata poveale u tolikoj meri da bi trebalo da cena radova bude vea za vie od deset procenata.
2. Ali, i u ovom sluaju izvoa moe zahtevati samo razliku u ceni koja prelazi deset procenata, osim ako je do
poveanja cene elemenata dolo posle njegovog dolaska u docnju.

99

Raskid ugovora zbog poveane cene

lan 638.
1. Ako bi u sluajevima iz prethodnih lanova ugovorena cena morala biti znatno poveana, naruilac moe raskinuti
ugovor.
2. U sluaju raskida ugovora naruilac je duan isplatiti izvoau odgovarajui deo ugovorene cene za dotle izvrene
radove, kao i pravinu naknadu za uinjene neophodne trokove.
Pravo naruioca da trai snienje ugovorene cene
lan 639.
1. Ako su se u vreme izmeu zakljuenja ugovora i ispunjenja obaveze izvoaa cene elemenata na osnovu kojih je
odreena cena radova snizile za vie od dva procenta, a radovi su izvreni u ugovorenom roku, naruilac ima pravo da
trai odgovarajue snienje ugovorene cene radova iznad tog procenta.
2. Ako je ugovorena nepromenljivost cene radova, a oni su izvreni u ugovorenom roku, naruilac ima pravo na
snienje ugovorene cene u sluaju da su se cene elemenata na osnovu kojih je odreena cena smanjile za toliko da bi cena
bila nia za vie od deset procenata, i to za razliku u ceni preko deset procenata.
3. U sluaju docnje izvoaa radova naruilac ima pravo na srazmerno snienje cene radova za svako snienje cene
elemenata na osnovu kojih je cena radova odreena.
Odeljak 2.
UGOVOR O GRAENJU SA POSEBNOM ODREDBOM
lan 640.
1. Ako ugovor o graenju sadri odredbu klju u ruke ili neku drugu slinu odredbu, izvoa se samostalno
obavezuje da izvri skupa sve radove potrebne za izgradnju i upotrebu odreenog celovitog objekta.
2. U tom sluaju ugovorena cena obuhvata i vrednost svih nepredvienih radova i vikova radova, a iskljuuje uticaj
manjkova radova na ugovorenu cenu.
3. Ako u ugovoru klju u ruke uestvuje kao ugovorna strana vie izvoaa, njihova odgovornost prema naruiocu
je solidarna.
Odeljak 3.
ODGOVORNOST ZA NEDOSTATKE
Primena pravila ugovora o delu
lan 641.
Ukoliko u ovoj glavi nije drukije odreeno, za odgovornost za nedostatke graevine primenjuju se odgovarajue
odredbe ugovora o delu.
Prelazak prava iz odgovornosti za nedostatke
lan 642.
Prava naruioca prema izvoau zbog nedostatka graevine prelaze i na sve docnije sticaoce graevine ili njenog
dela, ali s tim da docnijim sticaocima ne tee novi rok za obavetenje i tubu, ve im se uraunava rok prethodnika.
Posebna prava nosioca stanarskog prava
lan 643.
Nosilac stanarskog prava na stan u drutvenoj svojini ima pravo da zahteva od izvoaa otklanjanje nedostataka u
granicama njegove odgovornosti za nedostatke graevine prema naruiocu.

100

Odeljak 4.
ODGOVORNOST IZVOAA I PROJEKTANTA
ZA SOLIDNOST GRAEVINE
U emu se sastoji
lan 644.
1. Izvoa odgovara za nedostatke u izradi graevine koji se tiu njene solidnosti, ukoliko bi se ti nedostaci pokazali
za vreme od deset godina od predaje i prijema radova.
2. Izvoa odgovara i za nedostatke zemljita na kome je podignuta graevina, koji bi se pokazali za vreme od deset
godina od predaje i prijema radova, osim ako je specijalizovana organizacija dala struno miljenje da je zemljite podobno
za graenje, a u toku graenja se nisu pojavile okolnosti koje dovode u sumnju osnovanost strunog miljenja.
3. Isto vai i za projektanta ako nedostatak graevine potie od nekog nedostatka u planu.
4. Oni su odgovorni prema odredbama prethodnih stavova ne samo naruiocu, nego i svakom drugom sticaocu
graevine.
5. Ova njihova odgovornost ne moe se ugovorom ni iskljuiti ni ograniiti.
Dunost obavetavanja i gubitak prava
lan 645.
1. Naruilac ili drugi sticalac duan je o nedostacima obavestiti izvoaa i projektanta u roku od est meseci od kad
je nedostatak ustanovio, inae gubi pravo da se pozove na njega.
2. Pravo naruioca ili drugog sticaoca prema izvoau, odnosno projektantu po osnovu njihove odgovornosti za
nedostatke prestaje za godinu dana raunajui od dana kad je naruilac, odnosno sticalac obavestio projektanta, odnosno
izvoaa o nedostatku.
Smanjenje i iskljuenje odgovornosti
lan 646.
1. Izvoa se ne oslobaa odgovornosti ako je teta nastala zbog toga to je pri izvoenju odreenih radova postupao
po zahtevima naruioca.
2. Ali, ako je pre izvrenja odreenog rada po zahtevu naruioca upozorio ovog na opasnost od tete, njegova
odgovornost se smanjuje, a prema okolnostima konkretnog sluaja moe se i iskljuiti.
Regresi
lan 647.
1. Kad su za tetu odgovorni izvoa i projektant, odgovornost svakog od njih odreuje se prema veliini njegove
krivice.
2. Projektant koji je izradio projekat graevine i kome je poveren nadzor nad izvrenjem planiranih radova odgovara
i za nedostatke u izvrenim radovima nastale krivicom izvoaa ako ih je mogao opaziti normalnim i razumnim
nadgledanjem radova, ali ima pravo zahtevati od izvoaa odgovarajuu naknadu.
3. Izvoa koji je naknadio tetu nastalu usled nedostataka u izvrenim radovima ima pravo zahtevati naknadu od
projektanta u meri u kojoj nedostaci u izvrenim radovima potiu od nedostataka u projektu.
4. Kad je za nedostatak odgovorno lice kome je izvoa poverio obavljanje jednog dela posla, izvoa, ako hoe da
od njega zahteva naknadu, mora da ga obavesti o postojanju nedostataka u roku od dva meseca, raunajui od dana kada
je on sam obaveten od naruioca o istom nedostatku.

101

G l a v a XIV
PREVOZ
Odeljak 1.
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 648.
1. Ugovorom o prevozu obavezuje se prevozilac da preveze na odreeno mesto neko lice ili neku stvar, a putnik,
odnosno poiljalac se obavezuje da mu za to isplati odreenu naknadu.
2. Kao prevozilac, u smislu ovog zakona, smatra se kako lice koje se bavi prevozom kao svojim redovnim
poslovanjem, tako i svako drugo lice koje se ugovorom obavee da izvri prevoz uz naknadu.
Obaveze prevozioca u linijskom prevozu
lan 649.
1. Prevozilac koji obavlja prevoz na odreenoj liniji (linijski prevoz) duan je da redovno i uredno odrava
objavljenu liniju.
2. On je duan da primi na prevoz svako lice i svaku stvar koji ispunjavaju uslove odreene u objavljenim optim
uslovima.
3. Ako redovna prevozna sredstva prevozioca nisu dovoljna za izvrenje svih zahtevanih prevoza, prvenstvo imaju
lica ili stvari za koje je to posebnim propisima predvieno, a dalje prvenstveno se odreuje prema redu zahteva, s tim da
se izmeu istovremenih zahteva prvenstveno odreuje prema veoj duini prevoza.
Odustanak od ugovora
lan 650.
1. Poiljalac odnosno putnik moe odustati od ugovora pre nego to pone njegovo izvrenje, ali je duan naknaditi
tetu koju bi prevozilac pretrpeo usled toga.
2. Kad prevozilac sa zapoinjanjem prevoza kasni toliko da druga strana vie nema interesa za ugovoreni prevoz, ili kad
prevozilac nee ili ne moe da izvri ugovoreni prevoz, druga strana moe odustati od ugovora i traiti da se vrati plaena
naknada za prevoz.
Visina naknade za prevoz
lan 651.
1. Ako je visina naknade za prevoz odreena tarifom ili kojim drugim objavljenim obaveznim aktom, ne moe se
ugovoriti vea naknada.
2. Ako iznos naknade za prevoz nije odreen tarifom ili kojim drugim objavljenim obaveznim aktom, a ni ugovorom
prevozilac ima pravo na uobiajenu naknadu za tu vrstu prevoza.
3. U ostalom, shodno se primenjuju odredbe o naknadi sadrine u glavi ovog zakona o ugovoru o delu.
Ogranienje primene odredbi ove glave
lan 652.
Odredbe ove glave primenjuju se na sve vrste prevoza, ako zakonom za pojedine vrste nije drukije odreeno.

102

Odeljak 2.
UGOVOR O PREVOZU STVARI
Odsek 1.
OPTE ODREDBE
Predaja stvari
lan 653.
Prevozilac je duan da stvar koju je primio u cilju prevoza preda na odreeno mesto poiljaocu ili odreenom licu
(primaocu).
O emu proiljalac treba da obavesti prevozioca
lan 654.
1. Poiljalac je duan obavestiti prevozioca o vrsti poiljke i o njenoj sadrini i koliini, i saoptiti mu kuda poiljka
treba da bude prevezena, ime i adresu primaoca poiljke, svoje ime i svoju adresu, kao i sve drugo to je potrebno da bi
prevozilac mogao ispuniti svoje obaveze bez odlaganja i smetnji.
2. Kad se u poiljci nalaze dragocenosti, hartije od vrednosti ili druge skupocene stvari, poiljalac je duan obavestiti
o tome prevozioca u asu njihove predaje na prevoz i saoptiti mu njihovu vrednost.
3. Kad se radi o prevozu opasne stvari ili stvari za koju su potrebni posebni uslovi prevoza, poiljalac je duan da o
tome obavesti prevozioca na vreme tako da bi on mogao preduzeti odgovarajue posebne mere.
4. Ako poiljalac ne da prevoziocu podatke iz st. 1 i 3. ovog lana ili mu ih da pogreno, odgovara za tetu koja bi
usled toga nastala.
Tovarni list
lan 655.
1. Ugovarai se mogu sporazumeti da se o poiljci predatoj na prevoz saini tovarni list.
2. Tovarni list treba da sadri: ime i adresu poiljaoca i prevozioca, vrstu, sadraj i koliinu poiljke, kao i vrednost
dragocenosti i drugih skupocenih stvari, mesto opredeljenja, iznos naknade za prevoz odnosno zabeleku da je naknada
plaena unapred, odredbu o svoti kojom je poiljka optereena, mesto i dan izdavanja tovarnog lista.
3. U tovarni list mogu biti unesene i druge odredbe ugovora o prevozu.
4. Tovarni list mora biti potpisan od oba ugovaraa.
5. Tovarni list moe sadrati odredbu po naredbi ili glasiti na donosioca.
Ugovor o prevozu i tovarni list
lan 656.
Postojanje i punovanost ugovora o prevozu nezavisni su od postojanja tovarnog lista i njegove tanosti.
Potvrda o prijemu za prevoz
lan 657.
Ako nije izdat tovarni list, poiljalac moe zahtevati od prevozioca da mu izda potvrdu o prijemu poiljke za prevoz
sa podacima koje treba da sadri tovarni list.
Odsek 2.
ODNOS POILJAOCA I PREVOZIOCA
Pakovanje
lan 658.
1. Poiljalac je duan upakovati stvari na propisani ili uobiajeni nain kako ne bi dolo do nastanka kakve tete ili
ugroavanja sigurnosti ljudi ili dobara.
103

2. Prevozilac je duan skrenuti panju poiljaocu na nedostatke pakovanja koji se mogu opaziti, inae odgovara za
oteenje poiljke koje bi se desilo zbog tih nedostataka.
3. Ali prevozilac ne odgovara za oteenje poiljke ako je poiljalac, iako mu je skrenuta panja na nedostatke
pakovanja, zahtevao da prevozilac primi poiljku na prevoz sa tim nedostacima.
4. Prevozilac je duan odbiti poiljku ako su nedostaci u njenom pakovanju takvi da moe biti ugroena sigurnost
lica ili dobara ili prouzrokovana kakva teta.
5. Za tetu koju zbog nedostatka u pakovanju pretrpe trea lica za vreme dok se stvar nalazi kod prevozioca, odgovara
prevozilac, a on ima pravo zahtevati naknadu od poiljaoca.
Naknada za prevoz i trokovi u vezi sa prevozom
lan 659.
1. Poiljalac je duan isplatiti prevoziocu naknadu za prevoz i trokove u vezi sa prevozom.
2. Ako u tovarnom listu nije navedeno da poiljalac plaa naknadu za prevoz i ostale trokove u vezi sa prevozom,
pretpostavlja se da je poiljalac uputio prevoziocu da ih naplati od primaoca.
Raspolaganje poiljkom
lan 660.
1. Poiljalac moe raspolagati poiljkom i menjati naloge sadrine u ugovoru, te moe naloiti prevoziocu da
obustavi dalji prevoz poiljke, da mu poiljku vrati, da je preda drugom primaocu ili da je uputi u neko drugo mesto.
2. Pravo poiljaoca da menja naloge prestaje posle prispea poiljke u mesto opredeljenja kad prevozilac preda
primaocu tovarni list, ili kad prevozilac pozove primaoca da preuzme poiljku, ili kad primalac sam zatrai njenu predaju.
3. Ako je izdat tovarni list po naredbi, odnosno na donosioca, prava poiljaoca iz prethodnog stava pripadaju
iskljuivo imaocu tovarnog lista.
4. Ovlaeno lice koje se poslui pravom da daje nove naloge prevoziocu, duno je da mu naknadi trokove i tetu
koje je imao zbog toga, kao i da mu na njegov zahtev prui jemstvo da e mu trokovi i teta biti naknaeni.
Pravac prevoza
lan 661.
1. Prevozilac je duan izvriti prevoz ugovornim putem.
2. Ako nije ugovoreno kojim putem treba da se izvri prevoz, prevozilac je duan izvriti ga onim putem koji najvie
odgovara interesima poiljaoca.
Smetnje pri izvrenju prevoza
lan 662.
1. Prevozilac je duan obavetavati poiljaoca o svim okolnostima koje bi bile od uticaja na izvrenje prevoza i
postupiti po uputstvima koje od njega dobije.
2. Prevozilac nije duan postupiti po uputstvima poiljaoca ije bi izvrenje moglo ugroziti sigurnost lica ili dobara.
3. Ako bi sluaj bio takav da se ne bi mogla ekati poiljaoeva uputstva, prevozilac je duan postupiti kako bi
postupio dobar privrednik, odnosno dobar domain u istoj situaciji, i o tome obavestiti poiljaoca i traiti njegova dalja
uputstva.
4. Prevozilac ima pravo na naknadu trokova koje je imao zbog smetnji nastalih bez njegove krivice.
Naknada u sluaju prekida prevoza
lan 663.
1. Ako je prevoz prekinut, iz nekog uzroka za koji odgovara prevozilac on ima pravo na srazmeran deo naknade za
izvreni prevoz, ali je duan naknaditi tetu koja bi nastala za drugu stranu usled prekida prevoza.
2. Ako je prevoz prekinut iz nekog uzroka za koji ne odgovara niko od zainteresovanih lica, prevozilac ima pravo na
razliku izmeu ugovorene naknade za prevoz i trokova prevoza od mesta gde je prevoz prekinut do mesta opredeljenja.
3. Prevozilac nema pravo ni na deo naknade ako u toku prevoza poiljka propadne usled vie sile.
Kad poiljka ne moe da bude predata
lan 664.

104

1. Ako primalac ne moe da bude obaveten o prispeu poiljke, ili odbije da je primi, i uopte ako poiljka ne moe da
bude predata, ili ako primalac ne isplati prevoziocu dunu naknadu i ostale svote koje terete poiljku, prevozilac je duan
obavestiti o tome poiljaoca, traiti od njega uputstva i preduzeti za njegov raun potrebne mere za uvanje stvari.
2. Ako u primerenom roku ovlaeno lice ne preduzme nita sa poiljkom, prevozilac ima pravo da je proda prema
pravilima o prodaji dugovane stvari u sluaju docnje poverioca, i da naplati svoja potraivanja iz postignute cene, a
ostatak je duan poloiti kod suda za ovlaeno lice.
Odgovornost prevozioca prema poiljaocu
lan 665.
Ako je prevozilac predao poiljku primaocu, a nije naplatio od njega svotu kojom je bila optereena, duan je isplatiti tu
svotu poiljaocu, ali ima pravo da trai naknadu od primaoca.
Odsek 3.
ODNOS PREVOZIOCA I PRIMAOCA
Obavetavanje primaoca o prispeu poiljke
lan 666.
1. Prevozilac je duan obavestiti primaoca bez odlaganja da je poiljka prispela, staviti mu je na raspolaganje kako je
ugovoreno i podneti mu tovarni list ako je izdat.
2. U sluaju kad je izdat tovarni list po naredbi ili na donosioca, on je duan postupiti po prethodnom stavu samo
ako je u tovarnom listu oznaeno lice u mestu opredeljenja koje treba obavestiti da je poiljka prispela.
Predaja poiljke kad je izdat duplikat tovarnog lista
lan 667.
Prevozilac moe odbiti da preda poiljku ako mu se istovremeno ne preda duplikat tovarnog lista na kome je
primalac potvrdio da mu je poiljka predata.
Pravo primaoca da zahteva predaju poiljke
lan 668.
1. Primalac moe vriti prava iz ugovora o prevozu prema prevoziocu i od njega zahtevati da mu preda tovarni list i
poiljku tek poto ona prispe u mesto opredeljenja.
2. Prevozilac je duan na zatev primaoca predati mu poiljku pre nego to ona prispe u mesto opredeljenja, samo ako
je na to ovlaen od poiljaoca.
3. Primalac moe vriti prava iz ugovora o prevozu i zahtevati od prevozioca predaju poiljke samo ako ispuni
uslove predviene u ugovoru o prevozu.
Utvrivanje istovetnosti i stanja poiljke
lan 669.
1. Ovlaeno lice ima pravo zahtevati da se zapisniki utvrdi istovetnost poiljke i, ako je poiljka oteena, u emu
se sastoji oteenje.
2. Ako se utvrdi da poiljka nije ona koja je bila predata prevoziocu, ili da je oteenje vee nego to je prevozilac
tvrdio, trokove utvrivanja snosi prevozilac.
Obaveza primaoca da isplati naknadu za prevoz
lan 670.
1. Preuzimanjem poiljke i tovarnog lista, ako je izdat, primalac se obavezuje da isplati prevoziocu naknadu za
prevoz, ako nije to drugo odreeno u ugovoru o prevozu ili u tovarnom listu, kao i da mu isplati svote kojima je poiljka
optereena.
2. Ako primalac smatra da nije duan isplatiti prevoziocu onoliko koliko ovaj zahteva, on moe vriti prava iz
ugovora samo ako kod suda poloi sporni iznos.

105

Odsek 4.
ODGOVORNOST PREVOZIOCA ZA GUBITAK, OTEENJE
I ZADOCNJENJE POILJKE
Gubitak ili oteenje poiljke
lan 671.
1. Prevozilac odgovara za gubitak ili oteenje poiljke koji bi se dogodili od asa preuzimanja do njene predaje, osim
ako su prouzrokovani radnjom ovlaenog lica, svojstvima poiljke, ili stranim uzrocima koji se nisu mogli predvideti, ni
izbei ili otkloniti.
2. Nitave su odredbe ugovora o prevozu, optih uslova prevoza, tarifa ili kog drugog opteg akta, kojima se ova
odgovornost smanjuje.
3. Ali je punovana odredba kojom se unapred odreuje najvii iznos naknade, pod uslovom da nije u oiglednoj
nesrazmeri sa tetom.
4. Ovo ogranienje iznosa naknade ne vai ako je tetu prevozilac prouzrokovao namerno ili krajnjom nepanjom.
5. Ako drukije nije ugovoreno visina naknade odreuje se prema trinoj ceni poiljke u vreme i mestu predaje za
prevoz.
Gubitak ili oteenje poiljke skupocenih stvari
lan 672.
1. U sluaju gubitka ili oteenja poiljke u kojoj su se nalazile dragocenosti, hartije od vrednosti ili druge skupocene
stvari, prevozilac je duan naknaditi tako nastalu tetu samo ako je prilikom predaje stvari na prevoz bio obaveten o
prirodi tih stvari i njihovoj vrednosti, ili ako je tetu prouzrokovao namerno ili krajnjom nepanjom.
2. Ako su se sa navedenim stvarima u poiljci nalazile i druge stvari, za njihov gubitak ili oteenje prevozilac
odgovara po optim pravilima o odgovornosti prevozioca.
Vraanje plaene naknade za prevoz
lan 673.
U sluaju potpunog gubitka poiljke prevozilac je, pored naknade tete, duan da poiljaocu vrati naknadu za prevoz
ako je ista plaena.
Kad primalac preuzme poiljku bez prigovora
lan 674.
1. Kad primalac preuzme poiljku bez prigovora i isplati prevoziocu njegova potraivanja, prestaje odgovornost
prevozioca, izuzev ako je oteenje zapisniki utvreno pre preuzimanja poiljke.
2.Prevozilac ostaje odgovoran za oteenja poiljke koja se nisu mogla opaziti u asu predaje, ako ga je primalac
obavestio o tim oteenjima odmah po njihovom otkrivanju, ali ne docnije od osam dana od predaje.
3. Prevozilac se ne moe pozivati na odredbe prethodnih stavova, ako je oteenje prouzrokovao namerno ili
krajnjom nepanjom.
Odgovornost prevozioca za zadocnjenje
lan 675.
Prevozilac odgovara za tetu nastalu zbog zadocnjenja, izuzev ako je zadocnjenje prouzrokovano nekom injenicom
koja iskljuuje njegovu odgovornost za gubitak ili oteenje stvari.
Odgovornost za pomonike
lan 676.
Prevozilac odgovara za lica koja su po njegovom nalogu radila na izvrenju prevoza.

106

Odsek 5.
UEE VIE PREVOZILACA U PREVOZU POILJKE
Kad oni odgovaraju solidarno
lan 677.
1. Prevozilac koji poveri nekom drugom prevoziocu potpuno ili delimino izvrenje prevoza poiljke koju je primio na
prevoz ostaje i dalje odgovoran za njen prevoz od njenog prijema do predaje, ali ima pravo na naknadu od prevozioca kome je
poiljku poverio.
2. Ako drugi prevozilac od prvog prevozioca preuzme sa poiljkom i tovarni list, on postaje ugovorna strana u
ugovoru o prevozu, sa pravima i dunostima solidarnog dunika i solidarnog poverioca, iji su udeli srazmerni njegovom
ueu u prevozu.
3. Isto vai i kad se za izvrenje prevoza neke poiljke obavee jednim istim ugovorom vie prevozilaca koji e
uestvovati u prevozu jedan za drugim.
4. Svaki od vie prevozilaca ima pravo zahtevati da se utvrdi stanje poiljke u asu kad mu se predaje radi izvrenja
njegovog dela prevoza.
5. Solidarni prevozioci uestvuju u snoenju tete srazmerno njihovim udelima u prevozu, izuzev onog koji dokae
da teta nije nastala dok je on prevozio poiljku.
6. Prigovori uinjeni kasnijem prevoziocu dejstvuju i prema svim ranijim.
Podeljena odgovornost prevozilaca
lan 678.
Kad u izvrenju prevoza iste poiljke uestvuju jedan za drugim nekoliko prevozilaca koje je odredio poiljalac,
svaki od njih odgovara samo za svoj deo prevoza.
Odsek 6.
PRAVO ZALOGE
Kad prevozilac ima pravo zaloge
lan 679.
1. Radi obezbeenja naplate naknade za prevoz i nunih trokova koje je uinio u vezi sa prevozom, prevozilac ima
pravo zaloge na stvarima koje su mu predate radi prevoza, i u vezi sa prevozom, dok ih dri ili dok ima u rukama ispravu
pomou koje moe raspolagati njima.
2. Kad je u izvrenju prevoza uestvovalo vie prevozilaca jedan za drugim, njihova potraivanja u vezi sa
izvrenjem prevoza obezbeena su takoe ovom zalogom, i poslednji prevozilac je duan, ako tovarni list ne sadri to
drugo, naplatiti sva potraivanja po tovarnom listu.
3. Potraivanja ranijeg prevozioca, kao i njegovo pravo zaloge, prelaze po samom zakonu na docnijeg prevozioca
koji mu je isplatio ta potraivanja.
4. To isto vai i ako prevozilac isplati otpremnikova potraivanja.
Sukob zalonih prava
lan 680.
1. Kad pored zalonog prava prevozioca postoje na istoj stvari istovremeno zalona prava komisionara, otpremnika i
skladitara, prvenstvo naplate imaju potraivanja ma kog od ovih poverilaca nastala otpremom ili prevozom, i to obratno redu
kojim su nastala.
2. Ostala potraivanja komisionara i skladitara, kao i potraivanja otpremnika i prevozioca nastala davanjem
predujmova, naplauju se tek po isplati potraivanja navedenih u prethodnom stavu, i to po redu kojim su nastala.

107

Odeljak 3.
UGOVOR O PREVOZU LICA
Opta odredba
lan 681.
Prevozilac je duan da prevoz lica izvri bezbedno onim prevoznim sredstvom koje je odreeno ugovorom o
prevozu i uz one uslove udobnosti i higijene koji se prema vrsti odnosnog prevoznog sredstva i udaljenosti puta smatraju
neophodnim.
Pravo putnika na odreeno mesto
lan 682.
Prevozilac je duan dati putniku ono mesto i u onom prevoznom sredstvu, kako je ugovoreno.
Odgovornost prevozioca za zadocnjenje
lan 683.
1. Prevozilac je duan prevesti putnika do odreenog mesta na vreme.
2. On odgovara za tetu koju bi putnik pretrpeo zbog zadocnjenja, izuzev ako je do zadocnjenja dolo iz uzroka koji
nije mogao otkloniti ni panjom strunjaka.
Odgovornost prevozioca za sigurnost putnika
lan 684.
1. Prevozilac odgovara za sigurnost putnika od poetka do zavretka prevoza, kako u sluaju prevoza uz naknadu, tako i
usluaju besplatnog prevoza, te je duan naknaditi tetu koja nastane oteenjem zdravlja, povredom ili smru putnika, izuzev
ako je prouzrokovana radnjom putnika ili stranim uzrokom koji se nije mogao predvideti ni izbei ili otkloniti.
2. Nitave su odredbe ugovora, kao i optih uslova prevoza, tarifa ili kog drugog opteg akta, kojima se ova
odgovornost smanjuje.
Odgovornost za prtljag predat na prevoz i za ostale stvari
lan 685.
1. Prtljag koji mu je putnik predao, prevozilac je duan prevesti u isto vreme kad i putnika i predati mu ga po
zavretku prevoza.
2. Za gubitak i oteenje prtljaga koji mu je putnik predao, prevozilac odgovara prema odredbama za prevoz stvari.
3. Za oteenje stvari koje putnik dri sa sobom, prevozilac odgovara prema optim pravilima o odgovornosti.

108

G l a v a XV
UGOVOR O LICENCI
Odeljak 1.
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 686.
Ugovorom o licenci obavezuje se davalac licence da sticaocu licence ustupi, u celini ili delimino, pravo
iskoriavanja pronalaska, tehnikog znanja i iskustva, iga, uzorka ili modela, a sticalac licence se obavezuje da mu za to
plati odreenu naknadu.
Forma
lan 687.
Ugovor o licenci mora biti zakljuen u pismenoj formi.
Trajanje licence
lan 688.
Licenca za iskoriavanje patentiranog pronalaska, uzorka ili modela ne moe biti zakljuena za vreme due od
trajanja zakonske zatite tih prava.
Iskljuiva licenca
lan 689.
1. Ugovorom o licenci sticalac licence stie iskljuivo pravo iskoriavanja predmeta licence samo ako je to izriito
ugovoreno (iskljuiva licenca).
2. Ostale mogunosti iskoriavanja predmeta licence zadrava davalac licence.
3. Ako u ugovoru o licenci nije naznaeno o kakvoj je licenci re, smatra se da mu je data neiskljuiva licenca.
Prostorno ogranienje prava iskoriavanja
lan 690.
1. Pravo iskoriavanja predmeta licence moe biti prostorno ogranieno samo ako to nije protivno propisima o
jedinstvenom jugoslovenskom tritu.
2. Ako ugovorom o licenci nije prostorno ogranieno pravo iskorienja predmeta licence, smatra se da je licenca
prostorno neograniena.

Odeljak 2.
OBAVEZE DAVAOCA LICENCE
Predaja predmeta licence
lan 691.
1. Davalac licence je duan da sticaocu licence u odreenom roku preda predmet licence.
2. Davalac licence je duan da sticaocu licence preda i tehniku dokumentaciju potrebnu za praktinu primenu
predmeta licence.
Davanje uputstava i obavetenja
lan 692.
Davalac licence je duan da sticaocu licence daje sva uputstva i obavetenja koja su potrebna za uspeno
iskoriavanje predmeta licence.
109

Obaveza garantovanja
lan 693.
Davalac licence garantuje sticaocu licence tehniku izvodljivost i tehniku upotrebljivost predmeta licence.
Jemstvo
lan 694.
1. Davalac licence jemi da pravo iskoriavanja koje je predmet ugovora pripada njemu, da na njemu nema tereta i
da nije ogranieno u korist nekog treeg.
2. Ako je predmet ugovora iskljuiva licenca, davalac licence jemi da pravo iskoriavanja nije ustupio drugome, ni
potpuno ni delimino.
3. Davalac licence je duan uvati i braniti pravo ustupljeno sticaocu licence od svih zahteva treih lica.
Obaveza davaoca iskljuive licence
lan 695.
Ako je ugovorena iskljuiva licenca, davalac licence ne moe ni u kom vidu sam iskoriavati predmet licence, niti
njegove pojedine delove, niti to poveriti nekom drugom u granicama prostornog vaenja licence.

Odeljak 3.
OBAVEZE STICAOCA LICENCE
Iskoriavanje predmeta licence
lan 696.
Sticalac licence je duan iskoriavati predmet licence na ugovoreni nain, u ugovorenom obimu i u ugovorenim
granicama.
Korienje naknadnih usavravanja
lan 697.
Ako zakonom ili ugovorom nije drukije odreeno, sticalac licence nije ovlaen da iskoriava naknadna
usavravanja predmeta licence.
uvanje predmeta licence u tajnosti
lan 698.
Ako predmet licence sainjava nepatentirani pronalazak ili tajno tehniko znanje i iskustvo, sticalac licence je duan
da ga uva u tajnosti.
Kvalitet
lan 699.
1. Ako je uz licencu za proizvodnju ustupljena i licenca za upotrebu iga, sticalac licence moe stavljati u promet
robu za tim igom samo ako je njen kvalitet isti kao to je kvalitet robe koju proizvodi davalac licence.
2. Suprotan sporazum nema pravno dejstvo.
Obeleavanje
lan 700.
Sticalac licence je duan robu obeleiti oznakom o proizvodnji po licenci.

110

Naknada
lan 701.
Sticalac licence je duan isplatiti davaocu licence ugovorenu naknadu u vreme i na nain kako je to odreeno
ugovorom.
Podnoenje izvetaja
lan 702.
Ako se naknada odreuje u zavisnosti od obima iskoriavanja predmeta licence, sticalac licence je duan podneti
davaocu licence izvetaj o obimu iskoriavanja i izvriti obraun naknade svake godine, ako ugovorom nije za to
odreen krai rok.
Izmena ugovorene naknade
lan 703.
Ako je ugovorena naknada postala oigledno nesrazmerna u odnosu na prihod koji sticalac licence ima od
iskoriavanja predmeta licence, zainteresovana strana moe zahtevati izmenu ugovorene naknade.

Odeljak 4.
PODLICENCA
Kad se moe dati
lan 704.
1. Sticalac iskljuive licence moe pravo iskoriavanja predmeta licence ustupiti drugome (podlicenca).
2. Ugovorom se moe predvideti da sticalac licence ne moe dati drugome podlicencu, ili mu je ne moe dati bez
dozvole davaoca licence.
Kad davalac moe odbiti dozvolu
lan 705.
Kad je za davanje podlicence potrebna dozvola davaoca licence, ovaj je moe odbiti sticaocu iskljuive licence samo
iz ozbiljnih razloga.
Otkaz zbog nedozvoljene podlicence
lan 706.
Davalac licence moe otkazati ugovor o licenci bez otkaznog roka ako je podlicenca data bez njegove dozvole, kad
je ova prema zakonu ili prema ugovoru potrebna.
Neposredan zahtev davaoca licence
lan 707.
1. Ugovorom o podlicenci ne stvara se nikakav poseban pravni odnos izmeu sticaoca podlicence i davaoca licence,
ak ni kad je davalac licence dao potrebnu dozvolu za zakljuenje podlicence.
2. Ali, davalac licence moe, radi naplate svojih potraivanja od sticaoca licence nastalih iz licence, zahtevati
neposredno od sticaoca podlicence isplatu iznosa koje ovaj duguje davaocu podlicence po osnovu podlicence.
Odeljak 5.
PRESTANAK UGOVORA
Protek odreenog vremena
lan 708.
Ugovor o licenci zakljuen na odreeno vreme prestaje samim protekom vremena za koje je zakljuen, te nije
potrebno da bude otkazan.
111

Preutno obnavljanje licence

lan 709.
1. Kad po proteku vremena za koje je ugovor o licenci bio zakljuen sticalac licence produi da iskoriava predmet
licence, a davalac licence se tome ne protivi, smatra se da je zakljuen nov ugovor o licenci neodreenog trajanja, pod istim
uslovima kao i prethodni.
2. Obezbeenja koja su trea lica dala za prvu licencu prestaju sa protekom vremena za koje je bila zakljuena.
Otkaz
lan 710.
1. Ugovor o licenci ije trajanje nije odreeno prestaje otkazom koji svaka strana moe dati drugoj, potujui
odreeni otkazni rok.
2. Ako otkazni rok nije ugovorom odreen, iznosi est meseci, s tim to davalac licence ne moe otkazati ugovor
tokom prve godine njegovog vaenja.
Smrt, steaj i redovna likvidacija
lan 711.
1. U sluaju smrti davaoca licence, licenca se nastavlja sa njegovim naslednicima, ako drukije nije ugovoreno.
2. U sluaju smrti sticaoca licence, licenca se nastavlja sa njegovim naslednicima koji produavaju njegovu
delatnost.
3. U sluaju steaja ili redovne likvidacije sticaoca licence davalac licence moe raskinuti ugovor.
G l a v a XVI
OSTAVA
Odeljak 1.
O OSTAVI UOPTE
Odsek 1.
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 712.
1. Ugovorom o ostavi obavezuje se ostavoprimac da primi stvar od ostavodavca, da je uva i da je vrati kad je ovaj
bude zatraio.
2. Predmet ostave mogu biti samo pokretne stvari.
Ostava tue stvari
lan 713.
1. Ugovor o ostavi moe punovano zakljuiti u svoje ime i lice koje nije nosilac prava raspolaganja, odnosno
sopstvenik stvari, i ostavoprimac je duan vratiti stvar njemu, izuzev ako bi doznao da je stvar ukradena.
2. Ako tree lice tubom zahteva stvar od ostavoprimca kao nosilac prava raspolaganja, odnosno kao sopstvenik,
ostavoprimac je duan saoptiti sudu od koga lica je stvar primio, a istovremeno obavestiti ostavodavca o podignutoj
tubi.
Odsek 2.
OBAVEZE OSTAVOPRIMCA
Obaveze uvanja i obavetavanja
lan 714.
1. Ostavoprimac je duan uvati stvar kao svoju sopstvenu, a ako je ostava uz naknadu, kao dobar privrednik,
odnosno dobar domain.
2. Ako su ugovoreni mesto ili nain uvanja stvari, ostavoprimac ih moe promeniti samo ako to zahtevaju
promenjene okolnosti, inae odgovara i za sluajnu propast ili sluajno oteenje stvari.
112

3. O svim promenama koje bi primetio na stvari i o opasnostima da budu oteene na ma koji nain ostavoprimac je
duan obavestiti ostavodavca.
Predaja stvari drugom na uvanje
lan 715.
Ostavoprimac ne moe bez pristanka ostavodavca, ili bez nude, predati poverenu mu stvar drugome da je uva,
inae odgovara i za njenu sluajnu propast ili oteenje.
Upotrebljavanje stvari
lan 716.
1. Ostavoprimac nema pravo da upotrebljava stvar poverenu mu na uvanje.
2. U sluaju nedozvoljene upotrebe stvari, ostavoprimac duguje ostavodavcu naknadu, i odgovara za sluajnu propast ili
oteenje stvari koji bi se dogodili tom prilikom.
3. Kad je u ostavu data neka nepotrona stvar i ostavoprimcu dozvoljeno da je upotrebljava, onda se na odnose
ugovaraa primenjuju pravila o ugovoru o posluzi, a samo o pitanjima vremena i mesta vraanja stvari sudi se po
pravilima o ugovoru o ostavi, ako ugovarai nisu to drugo odredili u tom pogledu.
Upotrebljavanje i predaja stvari drugome
lan 717.
Kad ostavoprimac bez pristanka ostavodavca i bez nude suprotno ugovoru upotrebljava stvar, menja mesto ili nain
njenog uvanja ili kad stvar preda na uvanje drugom licu, on ne odgovara za sluajnu propast ili oteenje stvari do kojih
bi dolo i da je postupao u skladu sa ugovorom.
Vraanje stvari
lan 718.
1. Ostavoprimac je duan vratiti stvar im je ostavodavac zatrai i to sa svim plodovima i drugim koristima od stvari.
2. Ako je odreen rok za vraanje stvari, ostavodavac moe traiti da mu se stvar vrati i pre isteka roka, izuzev kad
rok nije ugovoren iskljuivo u interesu ostavodavca.
3. Vraanje se vri u mestu predaje stvari ostavoprimcu, ako ugovorom nije odreeno neko drugo mesto, u kom
sluaju ostavoprimac ima pravo na naknadu trokova prenosa stvari.

Odsek 3.
PRAVA OSTAVOPRIMCA
Naknada trokova i tete
lan 719.
Ostavoprimac ima pravo zahtevati od ostavodavca da mu naknadi trokove opravdano uinjene radi ouvanja stvari,
kao i tetu koju je imao zbog ostave.
Naknada
lan 720.
Ostavoprimac nema pravo na naknadu za svoj trud, izuzev ako je naknada ugovorena, ako se ostavoprimac bavi
primanjem stvari na uvanje, ili ako se naknada mogla oekivati s obzirom na okolnosti posla.
Vraanje stvari u sluaju besplatne ostave
lan 721.
1. Ostavoprimac koji se obavezao da besplatno uva stvar odreeno vreme moe je vratiti ostavodavcu pre isteka
ugovorenog roka ako bi samoj stvari pretila opasnost propasti ili oteenja ili ako bi mu njeno dalje uvanje moglo
prouzrokovati tetu.
2. Ako rok nije ugovoren, ostavoprimac iz prethodnog stava moe u svako doba odustati od ugovora, ali je duan
ostavodavcu odrediti primeren rok za preuzimanje stvari.

113

Odsek 4.
POSEBNI SLUAJEVI OSTAVE
Neprava ostava
lan 722.
Kad su u ostavu date zamenljive stvari s pravom za ostavoprimca da ih potroi i obavezom da vrati istu koliinu stvari iste
vrste, onda se na njegove odnose sa ostavodavcem primenjuju pravila ugovora o zajmu, samo e u pogledu vremena i mesta
vraanja vaiti pravila ugovora o ostavi, ako ugovarai nisu to drugo odredili u tom pogledu.
Ostava u nudi
lan 723.
Kome je stvar poverena u sluaju kakve nevolje, na primer u sluaju poara, zemljotresa, poplave, duan je uvati je
sa poveanom panjom.
Odeljak 2.
UGOSTITELJSKA OSTAVA
Ugostitelj kao ostavoprimac
lan 724.
1. Ugostitelj se smatra ostavoprimcem u pogledu stvari koje su gosti doneli i odgovara za njihov nestanak ili oteenje
najvie do iznosa utvrenog posebnim propisom.
2. Ova odgovornost je iskljuena ako su stvari propale ili oteene usled okolnosti koje se nisu mogle izbei ili
otkloniti, usled nekog uzroka u samoj stvari, ako su nestale ili oteene ponaanjem samog gosta, ili ponaanjem lica koje
je on doveo ili koja su mu dola u posetu.
3. Ugostitelj duguje potpunu naknadu ako mu je gost predao stvar na uvanje, kao i ako je teta nastala njegovom
krivicom ili krivicom lica za koje on odgovara.
Obaveza ugostitelja da primi stvari na uvanje
lan 725.
1. Ugostitelj je duan primiti na uvanje stvari koje gosti donesu i hoe da mu predaju na uvanje, izuzev ako ne
raspolae podesnim prostorijama za njihov smetaj, ili ako njihovo uvanje prelazi njegove mogunosti iz nekog drugog
uzroka.
2. Ako ugostitelj neopravdano odbije da primi stvar na uvanje, duguje potpunu naknadu tete koju gost usled toga
pretrpi.
Dunost gosta da prijavi tetu
lan 726.
Gost je duan prijaviti nestanak ili oteenje stvari im dozna za njih, inae ima pravo na naknadu samo ako dokae da je
teta nastala krivicom ugostitelja ili lica za koje on odgovara.
Objave o iskljuenju odgovornosti
lan 727.
Nemaju nikakvog pravnog dejstva objave istaknute u prostorijama ugostitelja kojima se iskljuuje, ograniava ili
uslovljava njihova odgovornost za stvari koje su gosti doneli.
Pravo zadravanja
lan 728.
Ugostitelj koji prima goste na noenje ima pravo zadrati stvari koje su gosti doneli, do potpune naplate potraivanja
za smetaj i ostale usluge.

114

Proirenje primene odredaba o ugostiteljskoj ostavi

lan 729.
Odredbe o ugostiteljskoj ostavi shodno se primenjuju i na bolnice, garae, kola za spavanje, organizovane kampove i
sl.
Glava XVII
USKLADITENJE
Odeljak 1.
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 730.
1. Ugovorom o uskladitenju obavezuje se skladitar da primi i uva odreenu robu i da preduzima potrebne ili
ugovorene mere radi njenog ouvanja u odreenom stanju, te da je preda na zahtev ostavodavca ili drugog ovlaenog
lica, a ostavodavac se obavezuje da mu za to plati odreenu naknadu.
2. Prilikom predaje robe ostavodavac je duan dati sva potrebna obavetenja o njoj i izjaviti kolika je njena vrednost.
Iskljuenje odgovornosti i neke obaveze skladitara
lan 731.
1. Skladitar odgovara za tetu na robi osim ako dokae da je teta prouzrokovana usled okolnosti koje se nisu mogle
izbei ili otkloniti ili je prouzrokovana krivicom ostavodavca, manama ili prirodnim svojstvom robe, kao i neispravnom
ambalaom.
2. Skladitar je duan da upozori ostavodavca na mane, ili prirodna svojstva robe, odnosno na neispravnu ambalau,
usled kojih moe doi do tete na robi, im je navedene nedostatke opazio ili morao opaziti.
3. Ako bi se na robi deavale takve neotklonjive promene zbog kojih postoji opasnost da se roba pokvari ili propadne,
skladitar je duan, ako to po njegovom pozivu ne bi mogao na vreme da uini ostavodavac, prodati robu bez odlaganja na
najpogodniji nain.
4. Skladitar je obavezan da preduzima radnje radi ouvanja prava ostavodavca prema prevoziocu koji mu je predao robu
za raun ostavodavca u oteenom ili manljivom stanju.
Kad postoji dunost osiguranja
lan 732.
1. Skladitar je duan da osigura robu primljenu na uanje samo ako je to ugovoreno.
2. Ako ugovorom nije odreeno koje rizike treba da obuhvati osiguranje, skladitar je duan da osigura robu od
uobiajenih rizika.
Ogranienje naknade tete
lan 733.
Naknada tete koju je skladitar duan platiti zbog propasti, umanjenja ili oteenja robe za vreme od njenog prijema
do predaje, ne moe prei stvarnu vrednost robe, osim ako je tetu prouzrokovao namerno ili krajnjom nepanjom.
Meanje zamenljivih stvari
lan 734.
1. Skladitar ne moe pomeati primljene zamenljive stvari sa stvarima iste vrste i iste kakvoe, osim ako je
ostavodavac na to pristao, ili ako je oigledno da se radi o stvarima koje se mogu meati bez opasnosti od nastanka tete
za ostavodavca.
2. Ako su stvari pomeane, skladitar moe na zahtev ovlaenog lica bez sudelovanja ostalih ovlaenih lica iz smee
zamenljivih stvari izdvojiti deo koji mu pripada.

115

Pregledanje robe i uzimanje uzoraka

lan 735.
Skladitar je duan dozvoliti ovlaenom licu da pregleda robu i da uzme uzorke od nje.
Potraivanje skladitara i pravo zaloge
lan 736.
1. Pored naknade za uvanje, skladitar ima pravo na naknadu trokova koji su bili potrebni za ouvanje robe.
2. Za svoja potraivanja iz ugovora o uskladitenju i ostala potraivanja nastala u vezi sa uvanjem robe on ima
zalono pravo na toj robi.
Podizanje robe i prodaja nepodignute robe
lan 737.
1. Ostavodavac moe robu podii i pre ugovorenog roka.
2. Ako ostavodavac ne podigne robu po isteku ugovorenog roka ili po isteku godine dana ako nije ugovoren rok za
uvanje, skladitar moe za njegov raun prodati robu na javnoj prodaji, ali je duan obavestiti ga prethodno o svojoj
nameri i ostaviti mu naknadni rok najmanje od osam dana da robu podigne.
Nedostaci pri prijemu robe
lan 738.
1. Primalac robe duan je robu pregledati u trenutku njenog preuzimanja.
2. Ako prilikom preuzimanja robe primeti nedostatke, primalac je duan da o tome odmah upozori skladitara, inae
se smatra da je roba uredno primljena.
3. O nedostacima robe koji se nisu mogli utvrditi u trenutku preuzimanja, primalac je duan da na pouzdan nain
obavesti skladitara u roku od sedam dana, raunajui od dana preuzimanja robe, inae se smatra da je roba uredno
primljena.
Primena pravila o ostavi
lan 739.
Na ugovore o uskladitenju shodno se primenjuju pravila o ostavi, ukoliko pravilima o uskladitenju nije drukije
regulisano.
Odeljak 2.
SKLADINICA
Dunost izdavanja skladinice
lan 740.
Skladitar koji je na osnovu zakona ovlaen da za robu primljenu na uskladitenje izda skladinicu duan ju je
izdati ostavodavcu na njegov zahteve.
Sastojci i sadrina skladinice
lan 741.
1. Skladinica se sastoji iz priznanice i zalonice.
2. Priznanica i zalonica sadre podatke: naziv, odnosno ime i zanimanje ostavodavca, njegovo sedite, odnosno
prebivalite, naziv i sedite skladitara, datum i broj skladinice, mesto gde se skladite nalazi, vrstu, prirodu i koliinu
robe, navod o tome do koga iznosa je roba osigurana, kao i ostale podatke potrebne za raspoznavanje robe i odreivanje
njene vrednosti.
3. Priznanica i zalonica moraju se pozivati jedna na drugu.
Skladinica za delove robe
lan 742.
1. Ostavodavac moe zahtevati da skladitar podeli robu na odreene delove i da mu za svaki deo izda zasebnu
skladinicu.
116

2. Ako je ve dobio skladinicu za celu koliinu robe, on moe zahtevati da skladitar podeli robu na odreene
delove i da mu, u zamenu za skladinicu koju je dobio, izda posebne skladinice za svaki pojedini deo.
3. Ostavodavac moe zahtevati da mu skladitar izda skladinicu samo za jedan deo zamenljive robe koji je ostavio
kod njega.
Pravo imaoca skladinice
lan 743.
1. Imalac skladinice ima pravo zahtevati da mu se preda roba oznaena u njoj.
2. On moe raspolagati robom oznaenom u skladinici prenoenjem skladinice.
Prenoenje priznanice i zalonice
lan 744.
1. Priznanica i zalonica mogu se prenositi indosamentom zajedno ili dvojeno.
2. Prilikom svakog prenosa, na njima mora biti ubeleen datum.
3. Na zahtev prijemnika priznanice ili zalonice, prenos na njega prepisae se u registar skladita, gde e se ubeleiti
i njegovo sedite odnosno prebivalite.
Pravo imaoca priznanice
lan 745.
1. Prenos priznanice bez zalonice daje prijemniku pravo da zahteva da mu se preda roba samo ako isplati imaocu
zalonice, ili poloi skladitaru za imaoca zalonice, iznos koji treba da mu bude isplaen na dan dospelosti potraivanja.
2. Imalac priznanice bez zalonice moe zahtevati da se roba proda, ako se postignutom cenom moe isplati iznos na
koji ima pravo imalac zalonice, s tim da se ostvareni viak preda njemu.
3. Kad se radi o zamenljivim stvarima, imalac priznanice bez zalonice moe zahtevati da mu skladitar preda jedan
deo robe pod uslovom da poloi skladitaru za raun imaoca zalonice odgovarajui iznos u novcu.
Prava imaoca zalonice
lan 746.
1. Prenos zalonice bez priznanice daje prijemniku pravo zaloge na robi.
2. Prilikom prvog prenosa, na zalonici moraju biti ubeleni naziv odnosno ime i zanimanje poverioca, njegovo
poslovno sedite odnosno prebivalite, iznos njegovog potraivanja raunajui i kamate, i datum dospevanja.
3. Prvi prijemnik zalonice duan je bez odlaganja prijaviti skladitaru da je na njega izvren prenos zalonice, a
skladite je duno prepisati taj prenos u svoj registar i na samoj zalonici zabeleiti da je ovaj prepis izvren.
4. Bez obavljanja radnji iz prethodnog stava, zalonica se ne moe dalje prenositi indosamentom.
5. Zalonica koja ne sadri iznos potraivanja zaloenog poverioca, obavezuje u korist zaloenog poverioca
celokupnu vrednost stvari navedenu u njoj.
Protest zbog neisplate i prodaje robe
lan 747.
1. Imalac zalonice bez priznanice, kome ne bude isplaeno u roku potraivanja obezbeeno zalonicom, duan je,
pod pretnjom gubitka prava da zahteva isplatu od prenosilaca, podii protest prema Zakonu o menici.
2. Imalac zalonice koji je podigao protest moe po proteku osam dana od dospelosti potraivanja zahtevati prodaju
zaloene robe, a isto pravo pripada i prenosiocu koji je isplatio imaocu zalonice potraivanje obezbeeno zalonicom.
3. Od iznosa postignutog prodajom izdvaja se potrebna svota za podmirenje trokova prodaje, ptraivanja skladitara
iz ugovora o uskladitenju i ostalih njegovih potraivanja nastalih u vezi sa ostavljenom robom, zatim se isplauje
obezbeeno potraivanje imaoca zalonice, a ostatak pripada imaocu priznanice.
Zahtev isplate od prenosilaca zalonice
lan 748.
1. Imalac zalonice moe zahtevati isplatu od prenosioca tek ako nije mogao postii potpuno namirenje prodajom
zaloene robe.
2. Ovaj zahtev mora biti podignut u roku odreenom u Zakonu o menici za zahtev prema indosantima, i taj rok
poinje tei od dana kad je izvrena prodaja robe.
3. Imalac zalonice gubi pravo da zahteva isplatu od prenosilaca ako ne bude zahtevao prodaju robe najdalje u roku
od mesec dana od protesta.

117

Glava XVIII
NALOG
Odeljak 1.
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 749.
1. Ugovorom o nalogu obavezuje se nalogoprimac prema nalogodavcu da za njegov raun preduzme odreene
poslove.
2. Istovremeno se nalogoprimac ovlauje na preduzimanje tih poslova.
3. Nalogoprimac ima pravo na naknadu za svoj trud, osim ako je drukije ugovoreno ili proizlazi iz prirode
meusobnog odnosa.
Lica duna da odgovore na ponudu naloga
lan 750.
Ko se bavi vrenjem tuih poslova kao zanimanjem ili se javno nudi za vrenje tih poslova, duan je, ako nee da prihvati
ponueni nalog koji se odnosi na te poslove, da o tome bez odlaganja obavesti drugu stranu, inae odgovara za tetu koju bi
ova pretrpela zbog toga.
Odeljak 2.
OBAVEZE NALOGOPRIMCA
Izvrenje naloga kako glasi
lan 751.
1. Nalogoprimac je duan izvriti nalog prema primljenim uputstvima, sa panjom dobrog privrednika, odnosno
dobrog domaina, ostajui u njegovim granicama i u svemu paziti na interese nalogodavca i njima se rukovoditi.
2. Kad nalogoprimac smatra da bi izvrenje naloga po dobijenim uputstvima bilo od tete za nalogodavca, on je
duan skrenuti na to njegovu panju i traiti nova uputstva.
3. Ako nalogodavac nije dao odreena uputstva o poslu koji treba obaviti, nalogoprimac je duan, rukovodei se
interesima nalogodavca, postupiti kao dobar privrednik, odnosno dobar domain, a ako je nalog bez naknade, kako bi u
istim okolnostima postupio u sopstvenoj stvari.
Odstupanje od naloga i uputstava
lan 752.
1. Od dobijenog naloga i uputstva nalogoprimac moe odustati samo sa saglasnou nalogodavca, a kada mu zbog
kratkoe vremena ili iz kog drugog uzroka nije mogue traiti saglasnost nalogodavca, on moe odstupiti od naloga i
uputstava samo ako je po proceni svih okolnosti, mogao osnovano smatrati da to zahtevaju interesi nalogodavca.
2. Ako nalogoprimac prekorai granice naloga ili odstupi od dobijenih uputstava van sluaja predvienog u
prethodnom stavu, nee se smatrati za nalogoprimca, ve za poslovou bez naloga, izuzev ako nalogodavac naknadno
odobri ono to je uradio.
Zamena
lan 753.
1. Nalogoprimac je duan izvriti nalog lino.
2. On moe poveriti izvrenje naloga drugome samo ako mu je nalogodavac to dozvolio, kao i ako je na to prinuen
okolnostima.
3. U tim sluajevima on odgovara samo za izbor zamenika i za uputstva koja mu je dao.
4. U ostalim sluajevima on odgovara za rad zamenika, kao i za sluajnu propast ili oteenje stvari koji bi se
dogodili kod zamenika.
5. Nalogodavac moe u svakom sluaju zahtevati neposredno od zamenika izvrenje obaveze iz naloga.
118

Polaganje rauna
lan 754.
O izvrenom poslu nalogoprimac je duan poloiti raun i predati bez odugovlaenja nalogodavcu sve to je primio
na osnovu obavljanja povremenih poslova, bez obzira na to da li je ono to je primio za nalogodavca bilo dugovano
ovome ili ne.
Podnoenje izvetaja
lan 755.
Nalogoprimac je duan na zahtev nalogodavca podneti izvetaj o stanju poslova i poloiti raun i pre odreenog
vremena.
Odgovornost za upotrebu nalogodavevog novca
lan 756.
Ako se nalogoprimac sluio za svoje potrebe novcem koji je primio za nalogodavca, duan je platiti kamatu po
najvioj dozvoljenoj ugovornoj stopi, raunajui od dana upotrebe, a na ostali dugovani novac koji nije predao na vreme,
zateznu kamatu, raunajui od dana kada ga je bio duan predati.
Solidarna odgovornost nalogoprimca
lan 757.
Ako je vrenje nekog posla povereno nekolicini istim nalogom da ga zajedniki vre, oni odgovaraju solidarno za
obaveze iz tog naloga, ako to drugo nije ugovoreno.

Odeljak 3.
OBAVEZE NALOGODAVCA
Predujmljivanje novca
lan 758.
Nalogodavac je duan na zahtev nalogoprimca dati mu izvesnu svotu novca za predviene izdatke.
Naknada trokova i preuzimanje obaveza
lan 759.
1. Nalogodavac je duan naknaditi nalogoprimcu, ak i ako njegov trud bez njegove krivice nije imao uspeha, sve
potrebne trokove koje je uinio za izvrenje naloga, sa kamatom od dana kada su uinjeni.
2. On je duan preuzeti obaveze koje je nalogoprimac uzeo na sebe vrei u svoje ime poverene mu poslove, ili ga na
koji drugi nain osloboditi njih.
Naknada tete
lan 760.
Nalogodavac je duan naknaditi nalogoprimcu tetu koju je ovaj pretrpeo bez svoje krivice u vrenju naloga.
Visina naknade
lan 761.
Ako drukije nije ugovoreno, nalogodavac duguje naknadu u uobiajenoj visini, a ako o tome nema obiaja, onda
pravinu naknadu.

119

Isplata naknade
lan 762.
1. Ukoliko nije drukije ugovoreno, nalogodavac je duan isplatiti nalogoprimcu naknadu po obavljenom poslu.
2. Ako je nalogoprimac bez svoje krivice samo delimino obavio nalog, ima pravo na srazmerni deo naknade.
3. U sluaju kad bi unapred ugovorena naknada bila u oiglednoj nesrazmeri sa uinjenim uslugama, nalogodavac
moe zahtevati njeno smanjenje.
Pravo zaloge
lan 763.
Radi obezbeenja naknade i trokova nalogoprimac ima pravo zaloge na pokretnim stvarima nalogodavca koje je
dobio po osnovu naloga, kao i na novanim iznosima koje je naplatio za raun nalogodavca.
Solidarna odgovornost nalogodavaca
lan 764.
Ako je vie njih poverilo nalogoprimcu izvrenje naloga, oni mu odgovaraju solidarno.
Odeljak 4.
PRESTANAK NALOGA
Odustanak od ugovora
lan 765.
1. Nalogodavac moe odustati od ugovora.
2. U sluaju odustanka od ugovora u kome nalogoprimcu pripada naknada za njegov trud, nalogodavac je duan isplatiti
nalogoprimcu odgovarajui deo naknade, i naknaditi mu tetu koju je pretrpeo odustankom od ugovora, ako za odustanak nije
bilo osnovanih razloga.
Otkaz
lan 766.
1. Nalogoprimac moe otkazati nalog kad hoe, samo ne u nevreme.
2. On je duan naknaditi nalogodavcu tetu koju je ovaj pretrpeo zbog otkaza naloga u nevreme, izuzev kad su za
otkaz postojali osnovani razlozi.
3. Nalogorpimac je duan produiti posle otkaza poslove koji ne trpe odlaganje, dok nalogodavac ne bude u
mogunosti da preuzme brigu o njima.
Smrt, prestanak pravnog lica
lan 767.
1. Nalog prestaje smru nalogoprimca.
2. Naslednici nalogoprimca duni su da o njegovoj smrti to pre obaveste nalogodavca i preduzmu to je potrebno za
zatitu njegovih interesa, dok ne bude u stanju da sam preuzme brigu o njima.
3. Nalog prestaje smru nalogodavca samo ako je tako ugovoreno ili ako se nalogoprimac primio naloga s obzirom
na svoje line odnose sa nalogodavcem.
4. U tom sluaju nalogoprimac je duan produiti poverene poslove, ako bi inae nastupila teta za naslednike, dok ovi ne
budu u mogunosti da sami preuzmu brigu o njima.
5. Ako je nalogodavac ili nalogoprimac neko pravno lice, nalog prestaje kad to lice prestane postojati.
Steaj, lienje poslovne sposobnosti
lan 768.
Nalog prestaje kad nalogodavac ili nalogoprimac padne pod steaj ili bude potpuno ili delimino lien poslovne
sposobnosti.
120

as prestanka naloga
lan 769.
1. Kad je nalogodavac odustao od ugovora, kao i kad je umro ili pao pod steaj, ili potpuno ili delimino lien
poslovne sposobnosti, nalog prestaje u asu kad je nalogoprimac saznao za dogaaj zbog koga nalog prestaje.
2. Kad je nalogoprimcu izdato pismeno punomoje duan ga je vratiti po prestanku naloga.
Izuzeci
lan 770.
Kad je nalog dat da bi nalogoprimac mogao postii ispunjenje nekog svog potraivanja od nalogodavca,
nalogodavac ne moe odustati od ugovora i nalog ne prestaje ni smru, ni steajem nalogodavca ili nalogoprimca, ni kad
jedan od njih bude potpuno ili delimino lien poslovne sposobnosti.
Glava XIX
KOMISION
Odeljak 1.
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 771.
1. Ugovorom o komisionu obavezuje se komisionar da za naknadu (proviziju) obavi u svoje ime i za raun komitenta
jedan ili vie poslova koje mu poverava komitent.
2. Komisionar ima pravo na naknadu i kad ova nije ugovorena.
Primena pravila ugovora o nalogu
lan 772.
Na ugovor o komisionu shodno se primenjuju pravila o nalogu, ukoliko pravilima o komisionu nije drukije
odreeno.
Zakljuenje posla pod uslovima razliitim od naloga
lan 773.
1. Ako je komisionar zakljuio neki posao po nepovoljnim uslovima od onih odreenih nalogom kad to nije smeo,
duan je naknaditi komitentu razliku, kao i prouzrokovanu tetu.
2. U sluaju iz prethodnog stava komitent moe odbiti da prihvati zakljueni posao, pod uslovom da o tome odmah
obavesti komisionara.
3. Ali, komitent gubi to pravo ako komisionar pokae spremnost da mu odmah isplati razliku i naknadi
prouzrokovanu tetu.
4. Ako je posao zakljuen po povoljnijim uslovima od onih odreenih nalogom, sva tako postignuta korist pripada
komitentu.
Prodaja robe prezaduenom licu
lan 774.
Komisionar odgovara komitentu za tetu ako je prodao robu licu za iju je prezaduenost znao ili je mogao znati.
Kad sam komisionar kupuje robu komitenta ili mu prodaje svoju robu
lan 775.
1. Komisionar kome je povereno da proda ili da kupi neku robu kotiranu na berzi ili na tritu moe, ako mu je
komitent to dozvolio, zadrati robu za sebe kao kupac, odnosno isporuiti je kao prodavac, po ceni u vreme izvrenja
poverenog posla.
121

2. U tom sluaju izmeu komisionara i komitenta nastaju odnosi iz ugovora o prodaji.

3. Ako se berzanska, odnosno trina cena i cena koju je odredio komitent ne slau, komisionar - prodavac ima
pravo na manju od ove dve cene, a komisionar - kupac duan je platiti veu.
Odeljak 2.
OBAVEZE KOMISIONARA
uvanje i osiguranje
lan 776.
1. Komisionar je duan uvati poverenu robu sa panjom dobrog privrednika.
2. On odgovara i za sluajnu propast ili oteenje robe ako je nije osigurao, a prema nalogu je bio duan to uiniti.
Obavetenje o stanju primljene robe
lan 777.
1. Prilikom preuzimanja robe od prevozioca, koju mu je poslao komitent, komisionar je duan utvrditi njeno stanje i
bez odlaganja izvestiti komitenta o danu prispea robe, kao i o vidljivim oteenjima ili manjku, inae odgovara za tetu
koja bi zbog tog proputanja nastala za komitenta.
2. On je duan preduzeti sve potrebne mere radi ouvanja prava komitenta prema odgovornom licu.
Obavetenje o promenama na robi
lan 778.
Komisionar je duan obavestiti komitenta o svim promenama na robi zbog kojih bi ona mogla izgubiti od svoje
vrednosti, a ako nema vremena za ekanje njegovih uputstava, ili ako on odugovlai sa davanjem uputstava, u sluaju
opasnosti znatnijeg oteenja robe, komisionar je duan prodati je na najpogodniji nain.
Saoptavanje komitentu imena saugovaraa
lan 779.
1. Komisionar je duan saoptiti komitentu sa kojim je licem obavio posao koji mu je komitent poverio.
2. Ovo pravilo ne vai u sluaju prodaje pokretnih stvari koje se vre preko komisionih prodavnica, osim ako nije
drukije ugovoreno.
Polaganje rauna
lan 780.
1. Komisionar je duan poloiti raun o obavljenom poslu bez nepotrebnog odlaganja.
2. On je duan predati komitentu sve to je primio po osnovu posla izvrenog za njegov raun.
3. Komisionar je duan preneti na komitenta potraivanja i ostala prava koja je stekao prema treem sa kojim je
obavio posao u svoje ime i za njegov raun.
Delkredere
lan 781.
1. Komisionar odgovara za ispunjenje obaveza svog saugovaraa samo ako je posebno jemio da e on svoje
obaveze ispuniti (delkredere), u kom sluaju on odgovara solidarno sa njim.
2. Komisionar koji je jemio za ispunjenje obaveza svog saugovaraa ima pravo i na posebnu naknadu (delkredere
provizija).

122

Odeljak 3.
OBAVEZE KOMITENTA
Naknada (provizija)
lan 782.
1. Komitent je duan isplatiti komisionaru naknadu kada bude izvren posao koji je komisionar obavio, kao i ako
izvrenje posla bude spreeno nekim uzrokom za koji odgovara komitent.
2. U sluaju postupnog izvravanja, komisionar moe zahtevati srazmeran deo naknade posle svakog deliminog
ispunjenja.
3. Ako ne doe do izvrenja zakljuenog posla iz uzroka za koji ne odgovaraju ni komisionar ni komitent,
komisionar ima pravo na odgovarajuu naknadu za svoj trud.
4. Komisionar koji je neverno postupio prema komitentu nema pravo na naknadu.
Visina naknade
lan 783.
1. Ako iznos naknade nije odreen ugovorom ili tarifom, komisionaru pripada naknada prema obavljenom poslu i
postignutom rezultatu.
2. Ako je u datom sluaju naknada nesrazmerno velika prema obavljenom poslu i postignutom rezultatu, sud je
moe, na zahtev komitenta, sniziti na pravian iznos.
Naknada trokova
lan 784.
1. Komitent je duan naknaditi komisionaru trokove koji su bili potrebni za izvrenje naloga, sa kamatom od dana
kad su uinjeni.
2. Komitent je duan dati komisionaru posebnu naknadu za upotrebu njegovih skladita i transportnih sredstava, ako ona
nije obuhvaena naknadnom za izvrenje posla.
Predujmljivanje novca komisionaru
lan 785.
Ako ugovorom o komisionu nije to drugo odreeno, komitent nije duan predujmiti komisionaru potrebna sredstva
za obavljanje poverenog posla.
Odeljak 4.
ZALONO PRAVO
lan 786.
1. Komisionar ima pravo zaloge na stvarima koje su predmet ugovora o komisionu dok se te stvari nalaze kod njega,
ili kod nekog koji ih dri za njega ili dok on ima u rukama ispravu pomou koje moe raspolagati njima.
2. Iz vrednosti tih stvari komisionar moe naplatiti pre ostalih komitentovih poverilaca svoja potraivanja po osnovu
svih komisionih poslova sa komitentom kao i po osnovu zajmova i predujmova datih komitentu, bez obzira na to da li su
nastala u vezi sa tim stvarima ili nekim drugim.
3. Pravo prvenstvene naplate ima komisionar iz potraivanja koja je, izvravajui nalog, stekao za raun komitenta.

123

Odeljak 5.
ODNOSI SA TREIM LICIMA
Komitentova prava na potraivanja iz posla sa treim
lan 787.
1. Komitent moe zahtevati ispunjenje potraivanja iz posla koji je komisionar zakljuio sa treim i za njegov raun
tek poto mu ih komisionar ustupi.
2. Ali, u pogledu odnosa komitenta sa komisionarom i njegovim poveriocima, ova se potraivanja od svog nastanka
smatraju kao komitentova potraivanja.
Ogranienje prava komisionarovih poverilaca
lan 788.
Poverioci komisionara ne mogu radi naplate svojih potraivanja, ni u sluaju njegovog steaja, preduzeti mere
izvrenja na pravima i stvarima koje je komisionar, izvravajui nalog, stekao u svoje ime, ali za raun komitenta, izuzev
ako se radi o potraivanjima nastalim u vezi sa sticanjem tih prava i stvari.
Steaj komisionara
lan 789.
1. U sluaju steaja komisionara komitent moe zahtevati izluenje iz steajne mase stvari koje je predao
komisionaru radi prodaje za njegov raun, kao i stvari koje je komisionar nabavio za njegov raun.
2. U istom sluaju komitent moe zahtevati od treeg kome je komisionar predao stvari, da mu isplati njihovu cenu,
odnosno njen jo neisplaeni deo.

Glava XX
UGOVOR O TRGOVINSKOM ZASTUPANJU
Odeljak 1.
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 790.
1. Ugovorom o trgovinskom zastupanju obavezuje se zastupnik da se stalno stara da trea lica zakljuuju ugovore sa
njegovim nalogodavcem, i da u tom smislu posreduje izmeu njih i nalogodavca, kao i da po dobijenom ovlaenju
zakljuuje ugovore sa treim licima u ime i za raun nalogodavca, a ovaj se obavezuje da mu za svaki zakljueni ugovor
isplati odreenu naknadu (proviziju).
2. Nalogodavac moe imati na istom podruju za istu vrstu poslova vie zastupnika.
3. Jedan zastupnik ne moe bez pristanka nalogodavca preuzeti obavezu da na istom podruju i za istu vrstu poslova
radi za drugog nalogodavca.
Forma
lan 791.
Ugovor o trgovinskom zastupanju mora biti zakljuen u pismenoj formi.
Zakljuivanje ugovora u ime nalogodavca
lan 792.
Zastupnik moe zakljuiti ugovore u ime i za raun svog nalogodavca, ako je za to od njega dobio posebno ili
generalno ovlaenje.
124

Primanje ispunjenja
lan 793.
Zastupnik ne moe zahtevati ni primiti ispunjenje potraivanja svog nalogodavca, ako za to nije posebno ovlaen.
Izjave zastupniku za nalogodavca
lan 794.
Kad je ugovor zakljuen posredovanjem zastupnika, onda saugovara nalogodavca moe punovano initi
zastupniku izjave koje se tiu nedostataka predmeta ugovora kao i druge izjave u vezi sa tim ugovorom, u cilju ouvanja
ili vrenja prava iz ugovora.
Izjave u ime nalogodavca
lan 795.
Zastupnik je ovlaen da u cilju ouvanja prava svog nalogodavca ini potrebne izjave njegovom saugovarau.
Mere obezbeenja
lan 796.
U cilju zatite interesa nalogodavca zastupnik moe zahtevati preduzimanje potrebnih mera obezbeenja.

Odeljak 2.
OBAVEZE ZASTUPNIKA
Staranje o interesima nalogodavca
lan 797.
1. Zastupnik je duan starati se o interesima nalogodavca i u svim poslovima koje preduzima duan je postupiti sa
panjom dobrog privrednika.
2. Pri tome je duan drati se uputstava koja mu je dao nalogodavac.
3. On je duan davati nalogodavcu sva potrebna obavetenja o trinoj situaciji, naroito ona koja su od znaaja za
svaki pojedini posao.
Uestvovanje u zakljuivanju poslova
lan 798.
Zstupnik je duan da uestvuje po uputstvima pri zakljuivanju poslova i to do njihovog potpunog okonanja.
uvanje poslovnih tajni
lan 799.
1. Zastupnik je duan uvati poslovne tajne svog nalogodavca za koje je doznao u vezi sa poverenim poslom.
2. On odgovara ako ih iskoristi ili drugome otkrije i posle prestanka ugovora o trgovinskom zastupanju.
Vraanje stvari datih na upotrebu
lan 800.
Po prestanku ugovora o trgovinskom zastupanju, zastupnik je duan vratiti nalogodavcu sve stvari koje mu je ovaj
predao na upotrebu za vreme trajanja ugovora.
Poseban sluaj odgovornosti
lan 801.
1. Zastupnik odgovara nalogodavcu za ispunjenje obaveza iz ugovora za ije je zakljuenje posredovao ili koje je po
ovlaenju on zakljuio u ime nalogodavca, samo ako je za to posebno pismeno jemio.
125

2. U tom sluaju on ima pravo i na posebnu naknadu (delkredere provizija).

Odeljak 3.
OBAVEZE NALOGODAVCA
Materijal i dokumentacija
lan 802.
Kad je za obavljanje njegovih poslova zastupniku potreban odreeni materijal ili odreena dokumentacija,
nalogodavac je duan da mu to stavi na raspolaganje.
Dunost obavetavanja
lan 803.
1. Nalogodavac moe po svom nahoenju prihvatiti ili odbaciti zakljuenje ugovora primljenog od strane zastupnika,
ali je duan da bez odlaganja obavesti zastupnika o svojoj odluci.
2. Nalogodavac je duan da bez odlaganja obavesti zastupnika o potrebi da se obim poslova zakljuenih njegovim
posredovanjem svede na manju meru nego to je zastupnik mogao osnovano oekivati, kako bi ovaj blagovremeno
smanjio svoju preduzimljivost u odgovarajuoj meri, inae mu odgovara za pretrpljenu tetu.
Naknada (provizija)
lan 804.
1. Nalogodavac je duan isplatiti zastupniku naknadu za ugovore zakljuene njegovim posredovanjem, kao i za
ugovore koje je sam zastupnik zakljuio, ako je za to bio ovlaen.
2. Zastupnik ima pravo na naknadu i za ugovore koje je nalogodavac zakljuio neposredno sa klijentima koje je
zastupnik naao.
Sticanje prava na naknadu
lan 805.
Ukoliko izmeu ugovornih strana nije drukije ugovoreno, pravo na naknadu stie zastupnik kad ugovor bude
izvren, ali mu to pravo pripada i kad ugovor ostane neizvren, ako je do toga dolo iz uzroka koji je na strani
nalogodavca.
Visina naknade
lan 806.
1. Ako iznos naknade nije odreen ugovorom ili tarifom, zastupnik ima pravo na uobiajenu naknadu.
2. Ako je u datom sluaju naknada nesrazmerno velika prema uinjenoj usluzi, sud je moe na zahtev nalogodavca
sniziti na pravian iznos.
Posebna naknada
lan 807.
Zastupnik koji je po ovlaenju nalogodavca izvrio naplatu nekog njegovog potraivanja ima pravo na posebnu
naknadu od naplaene svote.
Trokovi
lan 808.
126

1. Zastupnik nema pravo na naknadu trokova koji proizlaze iz redovnog vrenja posrednikih poslova, osim ako je
drukije ugovoreno.
2. Ali, on ima pravo na naknadu posebnih trokova koje je uinio u korist nalogodavca, ili po njegovom nalogu.

Odeljak 4.
ZALONO PRAVO
lan 809.
Radi obezbeenja naplate svojih dospelih potraivanja nastalih u vezi sa ugovorom zastupnik ima pravo zaloge na
svotama koje je naplatio za nalogodavca, po njegovom ovlaenju, kao i na svim nalogodavevim stvarima koje je u vezi
sa ugovorom primio od nalogodavca ili od nekog drugog, dok se nalaze kod njega, ili kod nekog koji ih dri za njega, ili
dok ima u rukama ispravu pomou koje moe raspolagati njima.
Odeljak 5.
PRESTANAK UGOVORA
Raskidanje ugovora zakljuenog za neodreeno vreme
lan 810.
1. Kad trajanje ugovora o trgovinskom zastupanju nije odreeno ugovorom niti se iz okolnosti posla moe odrediti,
svaka strana moe raskinuti ugovor krajem svakog kalendarskog tromeseja.
2. Otkaz mora biti saopten drugoj strani najmanje mesec dana pre isteka kalendarskog tromeseja, a ako je ugovor
trajao tri godine, otkaz joj mora biti saopten dva meseca pre isteka kalendarskog tromeseja.
3. Ugovorne strane mogu drukije odrediti rokove otkaza i prestanka ugovora, ali izmeu otkaza i prestanka ugovora
mora biti ostavljen rok od najmanje mesec dana.
Raskidanje ugovora bez otkaznog roka
lan 811.
1. Iz ozbiljnih uzroka svaka strana moe navodei te uzroke raskinuti ugovor bez otkaznog roka.
2. Ako je izjava o raskidanju uinjena bez ozbiljnih uzroka, ona se smatra kao otkaz sa redovnim otkaznim rokom.
3. Zastupnik koji je usled neosnovanog otkaza prekinuo svoju delatnost ima pravo na naknadu tete zbog izgubljene
provizije, a ako je on neosnovano otkazao ugovor, pravo na naknadu tete pripada nalogodavcu.
4. Neosnovani otkaz daje pravo drugoj strani da raskine ugovor bez otkazng roka.
Prestanak ugovora zakljuenog za odreeno vreme
lan 812.
1. Kad je ugovor o trgovinskom zastupanju zakljuen za odreeno vreme, on prestaje samim istekom odreenog
vremena.
2. Ako se takav ugovor preutno produi, smatra se dalje kao ugovor zakljuen za neodreeno vreme.
Glava XXI
POSREDOVANJE
Odeljak 1.
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 813.
Ugovorom o posredovanju obavezuje se posrednik da nastoji nai i dovesti u vezu sa nalogodavcem lice koje bi s
njim pregovaralo o zakljuenju odreenog ugovora, a nalogodavac se obavezuje da mu isplati odreenu naknadu, ako taj
ugovor bude zakljuen.
Primena odredbi zakona o ugovoru o delu
127

lan 814.
Kad je ugovoreno da e posrednik imati pravo na odreenu naknadu i ako njegovo nastojanje ostane bez rezultata, o
takvom ugovoru sudie se prema odredbama koje vae za ugovor o delu.
Primanje ispunjenja
lan 815.
1. Nalog za posredovanje ne sadri ovlaenje za posrednika da za nalogodavca primi ispunjenje obaveze iz ugovora
zakljuenog njegovim posredovanjem.
2. Za to je potrebno posebno pismeno punomoje.
Opozivanje naloga za posredovanje
lan 816.
Nalogodavac moe opozvati nalog za posredovanje kad god hoe, ako se toga nije odrekao i pod uslovom da
opozivanje nije protivno savesnosti.
Odsustvo obaveze za nalogodavca da zakljui ugovor
lan 817.
Nalogodavac nije duan pristupiti pregovorima za zakljuenje ugovora sa licem koje je posrednik naao, ni zakljuiti
sa njim ugovor pod uslovima koje je saoptio posredniku, ali e odgovarati za tetu ako je postupio protivno savesnosti.

Odeljak 2.
OBAVEZE POSREDNIKA
Obaveza traiti priliku
lan 818.
1. Posrednik je duan traiti sa panjom dobrog privrednika priliku za zakljuenje odreenog ugovora i ukazati na
nju nalogodavcu.
2. Posrednik je duan posredovati u pregovorima i nastojati da doe do zakljuenja ugovora ako se na to posebno
obavezao.
3. On ne odgovara ako i pored potrebne briljivosti ne uspe u svom nastojanju.
Obaveza obavetavanja
lan 819.
Posrednik je duan obavestiti nalogodavca o svim okolnostima od zanaaja za nameravani posao koje su mu poznate
ili su mu morale biti poznate.
Odgovornost posrednika
lan 820.
1. Posrednik odgovara za tetu koju bi pretrpela jedna ili druga strana izmeu kojih je posredovao, a koja bi se
dogodila zbog toga to je posredovao za poslovno nesposobno lice za iju je nesposobnost znao ili mogao znati, ili za lice
za koje je znao ili morao znati da nee moi izvriti obaveze iz tog ugovora, i uopte za svaku tetu nastalu njegovom
krivicom.
2. Posrednik odgovara za tetu koja bi za nalogodavca nastala usled toga to je bez dozvole nalogodavca obavestio
nekog treeg o sadrini naloga, o pregovorima ili o uslovima zakljuenog ugovora.
Posredniki dnevnik i list
lan 821.
Posrednik u privredi duan je u posebnu knjigu (posredniki dnevnik) ubeleiti bitne podatke o ugovoru koji je
zakljuen njegovim posredovanjem i izdati izvod iz te knjige potpisan od njegove strane (posredniki list).
128

Odeljak 3.
OBAVEZE NALOGODAVCA
Naknada
lan 822.
1. Posrednik ima pravo na naknadu i kad nije ugovorena.
2. Ako visina naknade nije odreena ni tarifom ili kojim drugim optim aktom, ni ugovorom, a ni obiajem, odredie
je sud prema posrednikovom trudu i uinjenoj usluzi.
3. Ugovorenu posredniku naknadu sud moe sniziti na zahtev nalogodavca, ako nae da je preterano visoka s
obzirom na posrednikov trud i uinjenu uslugu.
4. Snienje ugovorene naknade ne moe se traiti ako je isplaena posredniku posle zakljuenja ugovora za koji je
on posredovao.
Kada posrednik stie pravo na naknadu
lan 823.
1. Posrednik stie pravo na naknadu u asu zakljuenja ugovora za koji je posredovao, ako to drugo nije ugovoreno.
2. Ali, ako je ugovor zakljuen pod odlonim uslovom, posrednik stie pravo na naknadu tek kada se uslov ostvari.
3. Kad je ugovor zakljuen pod raskidnim uslovom, ostvarenje uslova nema uticaja na posrednikovo pravo na
naknadu.
4. U sluaju nevanosti ugovora, posrednik ima pravo na naknadu ako mu uzrok nevanosti nije bio poznat.
Naknada trokova
lan 824.
1. Posrednik nema pravo na naknadu trokova uinjenih u izvrenju naloga, izuzev kad je to ugovoreno.
2. Ali, ako mu je ugovorom priznato pravo na naknadu trokova, on ima pravo na tu naknadu i u sluaju kad ugovor
nije zakljuen.
Posredovanje za obe strane
lan 825.
1. Ukoliko drukije nije ugovoreno, posrednik koji je dobio nalog za posredovanje od obeju strana moe zahtevati
od svake strane samo polovinu posrednike naknade i naknadu polovine trokova, ako je naknada trokova ugovorena.
2. Posrednik je duan da se sa panjom dobrog privrednika stara o interesima obeju strana izmeu kojih posreduje.
Gubitak prava na naknadu
lan 826.
Posrednik koji protivno ugovoru ili protivno interesima svog nalogodavca radi za drugu stranu, gubi pravo na
posredniku naknadu i na naknadu trokova.

Glava XXII
OTPREMANJE
(pedicija)
Odeljak 1.
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 827.
1. Ugovorom o otpremanju obavezuje se otpremnik da radi prevoza odreene stvari zakljui u svoje ime i za raun
nalogodavca ugovor o prevozu i druge ugovore potrebne za izvrenje prevoza, kao i da obavi ostale uobiajene poslove i
radnje, a nalogodavac se obavezuje da mu isplati odreenu naknadu.
129

2. Ako je ugovorom predvieno, otpremnik moe zakljuivati ugovor o prevozu i preduzimati druge pravne radnje u
ime i za raun nalogodavca.
Odustajanje od ugovora
lan 828.
Nalogodavac moe po svojoj volji odustati od ugovora, ali je u tom sluaju duan naknaditi otpremniku sve trokove
koje je dotle imao i isplatiti mu srazmeran deo naknade za dotadanji rad.
Primena pravila o ugovoru o komisionu,
odnosno trgovinskom zastupanju
lan 829.
Na odnose nalogodavca i otpremnika koji nisu ureeni u ovoj glavi shodno se primenjuju pravila o ugovoru o
komisionu, odnosno trgovinskom zastupanju.

Odeljak 2.
OBAVEZE OTPREMNIKA
Upozorenje na nedostatke naloga
lan 830.
Otpremnik je duan upozoriti nalogodavca na nedostatke u njegovom nalogu, naroito na one koji ga izlau veim
trokovima ili teti.
Upozorenje na nedostatke pakovanja
lan 831.
Ako stvar nije upakovana ili inae nije spremljena za prevoz kako treba, otpremnik je duan upozoriti nalogodavca
na te nedostatke, a kad bi ekanje da ih nalogodavac ukloni bilo od tete za njega, otpremnik je duan da ih ukloni na
raun nalogodavca.
uvanje interesa nalogodavca
lan 832.
1. Otpremnik je duan u svakoj prilici postupiti kako to zahtevaju interesi nalogodavca i sa panjom dobrog
privrednika.
2. On je duan da bez odlaganja obavesti nalogodavca o oteenju stvari, kao i o svim dogaajima od znaaja za
njega i da preduzme sve potrebne mere radi ouvanja njegovih prava prema odgovornom licu.
Postupanje po uputstvima nalogodavca
lan 833.
1. Otpremnik je duan drati se uputstava o pravcu puta, sredstvima i nainu prevoza, kao i ostalih uputstava
dobijenih od nalogodavca.
2. Ako nije mogue postupiti po uputstvima sadranim u nalogu, otpremnik je duan traiti nova uputstva, a ako za
to nema vremena ili je to nemogue, otpremnik je duan postupiti kako to zahtevaju interesi nalogodavca.
3. O svakom odstupanju od naloga otpremnik je duan bez odlaganja obavestiti nalogodavca.
4. Ako nalogodavac nije odredio ni pravac puta ni sredstvo, odnosno nain prevoza, otpremnik e ih odrediti kako
zahtevaju interesi nalogodavca u datom sluaju.
5. Ako je otpremnik odstupio od dobijenih uputstava odgovara i za tetu nastalu usled vie sile, izuzev ako dokae
da bi se teta dogodila i da se drao datih uputstava.
Odgovornost otpremnika za druga lica
lan 834.
130

1. Otpremnik odgovora za izbor prevozioca kao i za izbor drugih lica sa kojima je u izvrenju naloga zakljuio
ugovor (uskladitenje robe i sl.), ali ne odgovara i za njihov rad, izuzev ako je tu odgovornost preuzeo ugovorom.
2. Otpremnik koji izvrenje naloga poveri drugom otpremniku umesto da ga sam izvri, odgovara za njegov rad.
3. Ako nalog sadri izriito ili preutno ovlaenje otpremniku da poveri izvrenje naoga drugom otpremniku ili ako
je to oigledno u interesu nalogodavca, on odgovara samo za njegov izbor, osim ako je preuzeo odgovornost za njegov
rad.
4. Odgovornosti iz predhodnih stavova ovog lana ne mogu se ugovorom iskljuiti ni ograniiti.
Carinske radnje i plaanje carine
lan 835.
Ukoliko ugovorom nije drukije odreeno, nalog za otpremu stvari preko granice sadri obavezu za otpremnika da
sprovede potrebne carinske radnje i isplati carinske dabine za raun nalogodavca.
Kad otpremnik sam vri prevoz ili druge poslove
lan 836.
1. Otpremnik moe i sam izvriti potpuno ili delimino prevoz stvari ija mu je otprema poverena, ako nije neto
drugo ugovoreno.
2. Ako je otpremnik sam obavio prevoz ili deo prevoza, ima pravo i obaveze prevozioca i u tom sluaju pripada mu i
odgovarajua naknada za prevoz pored naknade po osnovu otpremanja i naknade trokova u vezi sa otpremanjem.
3. Isto vai u pogledu drugih poslova obuhvaenih nalogom, obiajima ili optim uslovima.
Osiguranje poiljke
lan 837.
1. Otpremnik je duan da osigura poiljku samo ako je to ugovoreno.
2. Ako ugovorom nije odreeno koje rizike treba da obuhvati osiguranje, otpremnik je duan da osigura od
uobiajenih rizika.
Polaganje rauna
lan 838.
1. Otpremnik je duan nakon zavrenog posla poloiti raun nalogodavcu.
2. Prema zahtevu nalogodavca otpremnik je duan poloiti raun i u toku izvravanja naloga.
Odeljak 3.
OBAVEZE NALOGODAVCA
Isplata naknade
lan 839.
Nalogodavac je duan isplatiti otpremniku naknadu prema ugovoru, a ako naknada nije ugovorena, onda naknadu
odreenu tarifom ili nekim drugim optim aktom, a u nedostatku ovoga, naknadu odreuje sud.
Kada otpremnik moe zahtevati naknadu
lan 840.
Otpremnik moe zahtevati naknadu kad izvri svoje obaveze iz ugovora o otpremanju.
Trokovi i predujam
lan 841.
1. Nalogodavac je duan naknaditi otpremniku potrebne trokove uinjene radi izvrenja naloga o otpremanju stvari.
2. Otpremnik moe zahtevati naknadu trokova odmah poto ih je uinio.
3. Nalogodavac je duan na zahtev otpremnika predujmiti mu potrebnu svotu za trokove koje zahteva izvrenje
naloga o otpremanju stvari.
Kada je ugovoreno da naknadu isplati primalac stvari
lan 842.
Ako je ugovoreno da e otpremnik naplatiti svoja potraivanja od primaoca stvari, otpremnik zadrava pravo da trai
isplatu naknade od nalogodavca ako primalac odbije da mu je isplati.
131

Opasne stvari i dragocenosti

lan 843.
1. Nalogodavac je duan obavestiti otpremnike o osobinama stvari kojima moe biti ugroena sigurnost lica ili
dobara ili nanesena teta.
2. Kada se u poiljci nalaze dragocenosti, hartije od vrednosti li druge skupocene stvari, nalogodavac je duan
obavestiti o tome otpremnika i saoptiti mu njihovu vrednost u asu predaje radi otpremanja.
Odeljak 4.
POSEBNI SLUAJEVI OTPREMANJA
Otprema sa fiksnom naknadom
lan 844.
1. Kad je ugovorom o otpremanju odreena jedna ukupna svota za izvrenje naloga o otpremanju stvari, ona
obuhvata naknadu po osnovu otpremanja i naknadu za prevoz i naknadu svih ostalih trokova, ako nije to drugo
ugovoreno.
2. U tom sluaju, otpremnik odgovara i za rad prevozioca i drugih lica kojima se putem ovlaenja iz ugovora
posluio.
Zbirna otprema
lan 845.
1. Otpremnik moe u izvravanju dobijenih naloga organizovati zbirnu otpremu, osim ako je ugovorom to
iskljueno.
2. Ako zbirnom otpremom postigne razliku u vozarini u korist nalogodavca, otpremnik ima pravo na posebnu
dodatnu naknadu.
3. U sluaju zbirne otpreme otpremnik odgovara za gubitak ili oteenje stvari nastale za vreme prevoza do kojih ne
bi dolo da nije bilo zbirne otpreme.
Odeljak 5.
ZALONO PRAVO OTPREMNIKA
lan 846.
1. Radi obezbeenja naplate svojih potraivanja nastalih u vezi sa ugovorom o otpremanju, otpremnik ima pravo
zaloge na stvarima predatim radi otpremanja i u vezi sa otpremanjem sve dok ih dri ili dok ima u rukama ispravu
pomou koje moe raspolagati njima.
2. Kad je u izvrenju otpremanja uestvovao i drugi otpremnik, on je duan starati se o naplati potraivanja i
ostvarenju prava zaloge prethodnih otpremnika.
3. Ako drugi otpremnik isplati otpremnikova potraivanja prema nalogodavcu, ta potraivanja i otpremnikovo pravo
zaloge prelaze na njega po samom zakonu.
4. To isto biva ako drugi otpremnik isplati prevozioeva potraivanja.
Glava XXIII
UGOVOR O KONTROLI ROBE I USLUGE
Pojam
lan 847.
1. Ugovorom o kontroli robe jedna ugovorna strana (vrilac kontrole) se obavezuje da struno i nepristrasno obavi
ugovorenu kontrolu robe i izda certifikat o tome, a druga strana (naruilac kontrole) se obavezuje da za izvrenu kontrolu
isplati ugovorenu naknadu.
2. Kontrola robe moe se sastojati u utvrivanju identiteta, kvaliteta, kvantiteta i drugih svojstava robe.

132

Obim kontrole
lan 848.
Vrilac kontrole je duan da izvri kontrolu u obimu i na nain koji su odreeni u ugovoru, a ako u ugovoru nije nita
odreeno, u obimu i na nain koji odgovaraju prirodi stvari.
Nitavost pojedinih odredaba ugovora
lan 849.
1. Nitave su odredbe ugovora koje vriocu kontrole nameu dunosti koje bi mogle uticati na nepristrasnost u vrenju
kontrole ili na ispravnost o izvrenoj kontroli (certifikat).
2. Kontrola se smatra izvrenom tek izdavanjem certifikata.
uvanje robe odnosno uzorka
lan 850.
1. Robu koju je naruilac kontrole predao vriocu kontrole radi obavljanja ugovorene kontrole, vrilac kontrole je
duan uvati i obezbediti od zamene.
2. Vrilac kontrole je duan uvati predane mu uzorke najmanje est meseci, ukoliko nije drukije ugovoreno.
Obaveza obavetavanja naruioca
lan 851.
Vrilac kontrole je duan da o svim znaajnim okolnostima u toku kontrole i uvanja robe blagovremeno obavetava
naruioca kontrole a naroito o nunim i korisnim trokovima uinjenim za njegov raun.
Naknada
lan 852.
1. Za obavljenu kontrolu i uvanje robe vrilac kontrole ima pravo na ugovorenu, odnosno uobiajenu naknadu.
2. Vrilac kontrole ima pravo i na naknadu svih nunih i korisnih trokova koji su uinjeni za raun naruioca
kontrole.
Pravo zaloge
lan 853.
Radi obezbeenja ugovorene ili uobiajene naknade i naknade nunih i korisnih trokova vrilac kontrole ima pravo
zaloge na robi koja mu je predata na kontrolu.
Poveravanje kontrole robe drugom vriocu kontrole
lan 854.
1. Vrilac kontrole moe obavljane ugovorene kontrole robe poveriti drugome, izuzev ako mu je naruilac kontrole
to izriito zabranio.
2. Vrilac kontrole odgovara naruocu kontrole za rad drugog vrioca kontrole.
Kontrola robe sa vrenjem pojedinih pravnih radnji
lan 855.
1. Na osnovu izriitog naloga naruioca kontrole, vrilac kontrole je ovlaen da pored izvrenja ugovorene kontrole
robe vri i pojedine pravne radnje u ime i za raun naruioca kontrole.
2. Vrilac kontrole ima pravo na posebnu uobiajenu ili ugovorenu naknadu za obavljanje pojedinih pravnih radnji u
ime i za raun naruioca kontrole.
Kontrola robe sa garancijom
lan 856.
1. Vrilac kontrole moe da garantuje za nepromenljivost svojstava kontrolisane robe u ugovorenom roku.
2. Za preuzetu garanciju u pogledu svojstava robe, vrilac kontrole ima pravo na posebnu, ugovorenu ili uobiajenu
naknadu.

133

Kontrola usluga i stvari koje nisu namenjene prometu

lan 857.
Ako se vrenje kontrole odnosi na usluge ili stvari koje nisu namenjene prometu, vrilac kontrole i naruilac kontrole
imaju ista prava i obaveze kao i kod kontrole robe.
Raskid ugovora
lan 858.
Naruilac kontrole moe izjaviti da raskida ugovor sve dok naruena kontrola nije izvrena, ali je u tom sluaju
duan vriocu kontrole platiti srazmerni deo naknade i uinjene nune i korisne trokove, kao i naknaditi mu tetu.
G l a v a XXIV
UGOVOR O ORGANIZOVANJU PUTOVANJA
Odeljak 1.
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 859.
Ugovorom o organizovanju putovanja obavezuje se organizator putovanja da pribavi putniku skup usluga koje se
sastoje od prevoza, boravka i drugih usluga koje su sa njima vezane, a putnik se obavezuje da organizatoru plati jednu
ukupnu (paualnu) cenu.
Izdavanje potvrde o putovanju
lan 860.
1. Organizator putovanja prilikom zakljuenja ugovora izdaje putniku potvrdu o putovanju.
2. Potvrda o putovanju treba da sadri: mesto i datum izdavanja; oznaku i adresu organizatora putovanja; ime
putnika, mesto i datum poetka i svretka putovanja, datume boravka, nune podatke o prevozu, boravku kao i drugim
uslugama koje su obuhvaene ukupnom cenom; najmanji broj potrebnih putnika; ukupnu cenu za skup usluga predvienih ugovorom; uslove pod kojima putnik moe traiti raskid ugovora, kao i druge podatke za koje se smatra da je
korisno da budu sadrani u potvrdi.
3. Ako je pre izdavanja potvrde o putovanju putniku uruen program putovanja u kome se nalaze podaci iz
prethodnog stava, potvrda o putovanju moe da sadri samo uput na taj program.
Odnos ugovora i potvrde o putovanju
lan 861.
1. Postojanje i punovanost ugovora o organizovanju putovanja nezavisni su od postojanja potvrde o putovanju i
njene sadrine.
2. Ali, organizator putovanja odgovara za svu tetu koju druga strana pretrpi zbog neizdavanja potvrde o putovanju
ili njene netanosti.
Pretpostavka tanosti potvrde
lan 862.
Smatra se da je tano ono to stoji u potvrdi sve dok se ne dokae suprotno.

134

Odeljak 2.
OBAVEZE ORGANIZATORA PUTOVANJA
Zatita prava i interesa putnika
lan 863.
Organizator putovanja duan je da putniku prui usluge koje imaju sadraj i svojstva predviena ugovorom,
potvrdom, odnosno programom putovanja i da se stara o pravima i interesima putnika, saglasno dobrim poslovnim
obiajima u ovoj oblasti.
Obaveza obavetavanja
lan 864.
Organizator putovanja duan je da putniku prui potrebna obavetenja o cenama i uslovima prevoza, boravka i
posebnih usluga, kao i obavetenja koja se odnose na kvalitet prevoznih sredstava i smetaja, na red vonje, veze,
granine i carinske formalnosti, na sanitarne, monetarne i druge administrativne propise.
Obaveza uvanja tajne
lan 865.
Obavetanje koja dobije o putniku, njegovom prtljagu i njegovim kretanjima, organizator moe saoptavati treim
licima samo sa odobrenjem putnika ili na zahtev nadlenog organa.
Odgovornost za organizovanje putovanja
lan 866.
Organizator putovanja odgovara za tetu koju prouzrokuje putniku zbog potpunog ili deliminog neizvrenja
obaveza koje se odnose na organizovanje putovanja predvienih ugovorom i ovim zakonom.
Odgovornost organizatora putovanja kad sam vri pojedine usluge
lan 867.
Ako sam prua usluge prevoza, smetaja ili druge usluge vezane za izvrenje organizovanog putovanja, organizator
odgovara za tetu priinjenu putniku prema propisima koji se odnose na te usluge.
Odgovornost organizatora putovanja kad je izvrenje
pojedinih usluga poverio treim licima
lan 868.
1. Organizator putovanja koji je poverio treim licima izvrenje usluga prevoza, smetaja ili drugih usluga vezanih
za izvrenje putovanja, odgovara putniku za tetu koja je nastala zbog potpunog ili deliminog neizvrenja ovih usluga,
saglasno propisima koji se na njih odnose.
2. Ali, i kada su usluge izvrene saglasno ugovoru i propisima koji se na njih odnose, organizator odgovara za tetu koju
je putnik pretrpeo povodom njihovog izvrenja, osim ako dokae da se ponaao kao paljiv organizator putovanja pri izboru
lica koja su ih izvrila.
3. Putnik ima pravo da neposredno od treeg lica odgovornog za tetu zahteva potpunu ili dopunsku naknadu za
pretrpljenu tetu.
4. U meri u kojoj je naknadio tetu putniku, organizator putovanja stie sva prava koja bi putnik imao prema treem
licu odgovornom za ovu tetu (pravo na regres).
5. Putnik je duan da ustupi organizatoru putovanja isprave i sve to je potrebno za ostvarivanje prava regresa.
Snienje cene
lan 869.
1. Ako su usluge iz ugovora o organizovanju putovanja nepotpuno ili nekvalitetno izvrene, putnik moe zahtevati
srazmerno snienje cene pod uslovom da je stavio priovor organizatoru putovanja u roku od osam dana od dana zavretka
putovanja.
2. Zahtev za snienje cene ne utie na pravo putnika da zahteva naknadu tete.

135

Iskljuenje i ogranienje odgovornosti organizatora putovanja

lan 870.
1. Nitave su odredbe ugovora o organizovanju putovanja kojima se iskljuuje ili smanjuje odgovornost organizatora
putovanja.
2. Ali je punovana pismena odredba ugovora kojom se unapred odreuje najvii iznos naknade, pod uslovom da
nije u oiglednoj nesrazmeri sa tetom.
3. Ovo ogranienje iznosa naknade ne vai ako je organizator tetu prouzrokovao namerno ili krajnjom nepanjom.
Odeljak 3.
OBAVEZE PUTNIKA
Plaanje cene
lan 871.
Putnik je duan da organizatoru putovanja plati ugovorenu cenu za putovanje u vreme kako je ugovoreno, odnosno
uobiajeno.
Obaveza davanja podataka
lan 872.
Putnik je duan da na traenje organizatora blagovremeno dostavi sve podatke potrebne za organizovanje putovanja,
a posebno za pribavljanje prevoznih karata, rezervaciju za smetaj, kao i isprave potrebne za prelazak preko granice.
Ispunjavanje uslova predvienih propisima
lan 873.
Putnik je duan da se stara da on lino, njegove line isprave i njegov prtljag ispunjavaju uslove predviene
graninim, carinskim, sanitarnim, monetarnim i drugim administrativnim propisima.
Odgovornost putnika za priinjenu tetu
lan 874.
Putnik odgovara za tetu koju priini organizatoru putovanja neizvravanjem obaveza koje za njega proizlaze iz
ugovora i odredbi ovog zakona.
Odeljak 4.
POSEBNA PRAVA I OBAVEZE UGOVORNIH STRANA
Zamena putnika drugim licem
lan 875.
Ako drukije nije ugovoreno, putnik moe odrediti drugo lice da umesto njega koristi ugovorene usluge pod
uslovom da ovo lice zadovoljava posebne zahteve predviene za odreeno putovanje i da putnik organizatoru putovanja
naknadi trokove prouzrokovane zamenom.
Poveanje ugovorene cene
lan 876.
1. Organizator putovanja moe zahtevati poveanje ugovorene cene samo ako je posle zakljuenja ugovora dolo do
promena u kursu razmene valute ili do promene u tarifama prevoznika, koje utiu na cenu putovanja.
2. Pravo na poveanje ugovorene cene iz prethodnog stava organizator putovanja moe ostvarivati samo pod
uslovom da je ono predvieno u potvrdi o putovanju.
3. Ako poveanje ugovorene cene pree deset odsto, putnik moe raskinuti ugovor bez obaveze da naknadi tetu.
4. U tom sluaju putnik ima pravo na vraanje onoga to je platio organizatoru putovanja.
Pravo putnika da odustane od ugovora
lan 877.
1. Putnik moe u svakom trenutku odustati od ugovora, potpuno ili delimino.
136

2. Ako putnik pre poetka putovanja odustane od ugovora u razumnom roku koji se odreuje s obzirom na vrstu
aranmana (blagovremeni odustanak), organizator putovanja ima pravo samo na naknadu administrativnih trokova.
3. U sluaju neblagovremenog odustanka od ugovora, organizator putovanja moe od putnika zahtevati naknadu u
odreenom procentu ugovorene cene koji se utvruje srazmerno vremenu preostalom do poetka putovanja i koji mora biti
ekonomski opravdan.
4. Organizator putovanja ima pravo samo na naknadu uinjenih trokova ako je putnik odustao od ugovora zbog
okolnosti koje nije mogao izbei ili otkloniti i koje bi, da su postojale u vreme zakljuenja ugovora, predstavljale
opravdan razlog da ne zakljui ugovor, kao i u sluaju ako je putnik obezbedio odgovarajuu zamenu ili je zamenu naao
sam organizator.
5. Ako putnik odustane od ugovora nakon poetka putovanja, a razlog za to nisu okolnosti iz prethodnog stava ovog
lana, organizator ima pravo na puni iznos ugovorene cene putovanja.
Pravo organizatora putovanja da odustane od ugovora
lan 878.
1. Organizator putovanja moe odustati od ugovora, potpuno ili delimino, bez obaveze na naknadu tete, ako pre ili
za vreme izvravanja, ugovora nastupe izvanredne okolnosti koje se nisu mogle predvideti, ni izbei ili otkloniti, a koje
bi, da su postojale u vreme zakljuenja ugovora, predstavljale opravdan razlog za organizatora putovanja da ugovor ne
zakljui.
2. Organizator putovanja moe odustati od ugovora bez obaveze na naknadu tete i kad se minimalan broj putnika,
predvien u potvrdi o putovanju, nije sakupio, pod uslovom da o toj okolnosti putnik bude obaveten u primerenom roku
koji ne moe biti krai od pet dana pre dana kad je putovanje trebalo da otpone.
3. U sluaju odustanka od ugovora pre njegovog izvrenja, organizator mora u celini vratiti ono to je primio od
putnika.
4. Ako je organizator odustao od ugovora za vreme njegovog izvrenja, ima pravo na pravinu naknadu za ostvarene
ugovorene usluge, a duan je preduzeti sve nune mere za zatitu interesa putnika.
Izmena programa putovanja
lan 879.
1. Izmene u programu putovanja mogu se vriti samo ako su prouzrokovane vanrednim okolnostima koje organizator
putovanja nije mogao predvideti, izbei ili otkoniti.
2. Trokove koji su nastali usled izmene programa snosi organizator putovanja, a smanjenje trokova ide u korist
putnika.
3. Zamena ugovorenog smetaja moe se vriti samo upotrebom objekta iste kategorije, ili na teret organizatora,
upotrebom objekta vie kategorije i u ugovorenom mestu smetaja.
4. Ako su u programu putovanja izvrene bitne izmene bez opravdanog razloga, organizator putovanja mora u celini
vratiti ono to je primio od putnika koji je zbog toga odustao od putovanja.
5. Ako su bitne izmene u programu uinjene za vreme izvravanja ugovora, putnik u sluaju odustanka snosi samo
stvarne trokove ostvarenih usluga.

G l a v a XXV
POSREDNIKI UGOVOR O PUTOVANJU
Pojam
lan 880.
Posrednikim ugovorom o putovanju posrednik se obavezuje da, u ime i za raun putnika, zakljui bilo ugovor o
organizovanju putovanja bilo ugovor o izvrenju jedne ili vie posebnih usluga koje omoguuju da se ostvari neko
putovanje ili boravak, a putnik se obavezuje da za to plati naknadu.
Obaveza izdavanja potvrde
lan 881.
1. Kad se posrednikim ugovorom o putovanju preuzima obaveza zakljuenja ugovora o organizovanju putovanja,
posrednik je duan da prilikom zakljuenja izda potvrdu o putovanju koja, pored podataka koji se odnose na samo
137

putovanje i oznake i adrese organizatora putovanja, mora da sadri oznaku i adresu posrednika, kao i podatak da on istupa
u tom svojstvu.
2. Ako u potvrdi o putovanju ne naznai svojstvo posrednika, posrednik u organizovanju putovanja smatra se kao
organizator putovanja.
3. U sluaju kad se posredniki ugovor o putovanju odnosi na zakljuenje ugovora o nekoj posebnoj usluzi,
posrednik je duan da izda potvrdu koja se odnosi na tu uslugu sa naznakom iznosa koji je plaen za uslugu.
Postupanje po uputstvima putnika
lan 882.
1. Posrednik je duan da postupa po upustvima koje mu je putnik blagovremeno dao, ako su ona u skladu sa
ugovorom, uobiajenim poslovanjem posrednika i interesima drugih putnika.
2. Ako putnik ne da potrebna uputstva, posrednik je duan da radi na nain koji je u datim prilikama najpogodniji za
putnika.
Izbor treih lica
lan 883.
Posrednik je duan da savesno vri izbor treih lica koja treba da obave usluge predviene ugovorom i odgovara
putniku za njihov izbor.
Shodna primena odredaba ugovora o organizovanju putovanja
lan 884.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na ugovor o organizovanju putovanja, shodno se primenjuju na posredniki
ugovor o putovanju, ako odredbama ove glave nije drukije odreeno.
G l a v a XXVI
UGOVOR O ANGAOVANJU UGOSTITELJSKIH
K A P A C I T E T A (U G O V O R O A L O T M A N U)
Odeljak 1.
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 885.
1. Ugovorom o alotmanu ugostitelj se obavezuje da u toku odreenog vremena stavi na raspolaganje turistikoj agenciji
odreeni broj leaja u odreenom objektu, prui ugostiteljske usluge licima koje uputi agencija i plati joj odreenu proviziju, a
ova se obavezuje da nastoji da ih popuni odnosno da obavesti u utvrenim rokovima da to nije u mogunosti, kao i da plati
cenu pruenih usluga ukoliko je koristila angaovane hotelske kapacitete.
2. Ako ugovorom nije drukije odreeno, smatra se da su smetajni ugostiteljski kapaciteti stavljeni na raspolaganje
za jednu godinu.
Forma ugovora
lan 886.
Ugovor o alotmanu mora biti zakljuen u pismenoj formi.
Odeljak 2.
OBAVEZE TURISTIKE AGENCIJE
Obaveza obavetavanja
lan 887.
1. Turistika agencija je duna da obavetava ugostitelja o toku popunjavanja smetajnih kapaciteta.
2. Ukoliko nije u mogunosti da popuni sve angaovane smetajne kapacitete, turistika agencija je duna da u
ugovorenim ili uobiajenim rokovima obavesti ugostitelja o tome i da mu dostavi listu gostiju, kao i da u obavetenju
odredi rok do koga ugostitelj moe slobodno raspolagati angaovanim kapicitetima.
138

3. Ugostiteljski kapaciteti koji u listi gostiju nisu oznaeni kao popunjeni, smatraju se slobodnim od dana prijema te
liste od strane hotela za period na koji se lista odnosi.
4. Posle proteka toga roka turistika agencija ponovo stie pravo da popunjava angaovane smetajne kapacitete.
Obaveza pridravanja ugovorenih cena
lan 888.
Turistika agencija ne moe licima koja alje u ugostiteljski objekat zaraunavati vee cene za ugostiteljske usluge
od onih koje su predviene ugovorom o alotmanu ili ugostiteljskim cenovnikom.
Obaveza plaanja ugostiteljskih usluga
lan 889.
1. Ukoliko ugovorom nije drukije odreeno, cenu pruenih ugostiteljskih usluga plaa ugostitelju turistika
agencija posle izvrenih usluga.
2. Ugostitelj ima pravo da zahteva plaanje odgovarajue akontacije.
Obaveza izdavanja posebne pismene isprave
lan 890.
1. Turistika agencija je duna da licima koja alje na osnovu ugovora o alotmanu izda posebnu pismenu ispravu
(posebna pismena isprava).
2. Posebna pismena isprava glasi na ime ili na odreenu grupu, neprenosiva je i sadri nalog ugostitelju da prui
usluge koje su u njemu navedene.
3. Posebna pismena isprava slui kao dokaz da je lice klijent turistike agencije koja je sa ugostiteljem zakljuila
ugovor o alotmanu.
4. Na osnovu posebne pismene isprave vri se obraun uzajamnih potraivanja izmeu turistike agencije i
ugostitelja.
Odeljak 3.
OBAVEZE UGOSTITELJA
Obaveza stavljanja na korienje ugovorenih smetajnih kapaciteta
lan 891.
1. Ugostitelj preuzima konanu i neopozivu obavezu da u toku odreenog vremena stavi na korienje ugovoreni
broj leaja i prui licima koja upuuje turistika agencija usluge navedene u posebnoj pismenoj ispravi.
2. Ugostitelj ne moe ugovoriti sa drugom turistikom agencijom angaovanje kapaciteta koji su ve rezervisani na
osnovu ugovora o alotmanu.
Obaveza jednakog postupanja
lan 892.
Ugostitelj je duan da licima koja uputi turistika agencija prui pod istim uslovima usluge kao i licima sa kojima je
neposredno zakljuio ugovor o ugostiteljskim uslugama.
Obaveza ugostitelja da ne menja cene usluga
lan 893.
1. Ugostitelj ne moe menjati ugovorene cene ako o tome ne obavesti turistiku agenciju najmanje est meseci
unapred, osim u sluaju promene u kursu razmena valuta koje utiu na ugovorenu cenu.
2. Nove cene mogu se primenjivati po isteku mesec dana od njihove dostave turistikoj agenciji.
3. Nove cene nee se primenjivati na usluge za koje je ve dostavljena lista gostiju.
4. U svakom sluaju izmene cene nemaju dejstvo na rezervacije koje je ugostitelj potvrdio.

139

Obaveza plaanja provizije

lan 894.
1. Ugostitelj je duan da turistikoj agenciji isplati proviziju na promet ostvaren na osnovu ugovora o alotmanu.
2. Provizija se odreuje u procentu od cene izvrenih ugostiteljskih usluga.
3. Ukoliko procenat provizije nije odreen ugovorom, turistikoj agenciji pripada provizija, odreena optim
uslovima poslovanja turistike agencije ili, ako ovih nema, poslovnim obiajima.
Odeljak 4.
PRAVO TURISTIKE AGENCIJE DA ODUSTANE OD UGOVORA
Pravo na odustanak od angaovanih smetajnih kapaciteta
lan 895.
1. Turistika agencija moe privremeno odustati od korienja angaovanih smetajnih kapaciteta a da time ne
raskine ugovor o alotmanu niti stvori za sebe obavezu naknade tete ugostitelju, ukoliko u ugovorenom roku poalje
obavetenje o odustanku od korienja.
2. Ako rok obavetenja o odustanku nije odreen ugovorom, utvruje se na osnovu poslovnih obiaja u
ugostiteljstvu.
3. U sluaju da obavetenje o odustanku ne bude poslato u predvienom roku, ugostitelj ima pravo na naknadu tete.
4. Turistika agencija moe odustati od ugovora u celini bez obaveze da naknadi tetu ako obavetenje o odustanku
poalje u ugovorenom roku.
Obaveza turistike agencije da popuni
angaovane kapacitete
lan 896.
1. Ugovorom o alotmanu se moe predvideti posebna obaveza turistike agencije da popuni angaovane
ugostiteljske kapacitete.
2. Ako u tom sluaju ne popuni angaovane ugostiteljske kapacitete, turistika agencija je duna da plati ugostitelju
naknadu po neiskorienom leaju u danu.
3. Turistika agencija nema tada pravo da putem blagovremenog obavetenja otkae ugovor bilo delimino ili u
celini.

Glava XXVII
OSIGURANJE
Odeljak 1.
ZAJEDNIKE ODREDBE ZA IMOVINSKA OSIGURANJA
I OSIGURANJE LICA
Odsek 1.
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 897.
Ugovorom o osiguranju obavezuje se ugovara osiguranja da plati odreeni iznos organizaciji za osiguranje
(osigurava), a organizacija se obavezuje da, ako se desi dogaaj koji predstavlja osigurani sluaj, isplati osiguraniku ili
nekom treem licu naknadu, odnosno ugovorenu svotu ili uini neto drugo.

140

Osigurani sluaj
lan 898.
1. Dogaaj s obzirom na koji se zakljuuje osiguranje (osigurani sluaj) mora biti budui, neizvestan i nezavisan od
iskljuive volje ugovaraa.
2. Ugovor o osiguranju je nitav ako je u asu njegovog zakljuenja ve nastao osigurani sluaj, ili je taj bio u
nastupanju, ili je bilo izvesno da e nastupiti, ili ako je ve tada bila prestala mogunost da on nastane.
3. Ali, ako je ugovoreno da e osiguranjem biti obuhvaen odreen period koji prethodi zakljuenju ugovora, ugovor
e biti nitav samo ako je u asu njegovog zakljuenja zainteresovanoj strani bilo poznato da se osigurani sluaj ve
dogodio, odnosno da je ve tada bila prestala mogunost da se on dogodi.
Iskljuenje nekih osiguranja
lan 899.
1. Odredbe ove glave nee se primenjivati na plovidbeno osiguranje, kao ni na druga osiguranja na koja se
primenjuju pravila o plovidbenom osiguranju.
2. Navedene odredbe nee se primenjivati ni na osiguranje potraivanja, kao ni na odnose iz reosiguranja.
Odstupanje od odredaba ove glave
lan 900.
1. Ugovorom se moe odstupiti samo od onih odredaba ove glave u kojima je to odstupanje izriito doputeno, kao i
od onih koje pruaju ugovaraima mogunost da postupe kako hoe.
2. Odstupanje od ostalih odredaba, ukoliko nije zabranjeno ovim ili kojim drugim zakonom, doputeno je samo ako
je u nesumnjivom interesu osiguranika.
Odsek 2.
ZAKLJUENJE UGOVORA
Kad je ugovor zakljuen
lan 901.
1. Ugovor o osiguranju je zakljuen kad ugovarai potpiu polisu osiguranja ili listu pokria.
2. Pismena ponuda uinjena osiguravau za zakljuenje ugovora o osiguranju vezuje ponudioca, ako on nije odredio krai
rok, za vreme od osam dana od dana kada je ponuda prispela osiguravau, a ako je potreban lekarski pregled, onda za vreme
od trideset dana.
3. Ako osigurava u tom roku ne odbije ponudu koja ne odstupa od uslova pod kojima on vri predloeno osiguranje,
smatrae se da je prihvatio ponudu i da je ugovor zakljuen.
4. U tom sluaju ugovor se smatra zakljuenim kad je ponuda prispela osiguravau.
Polisa i lista pokria
lan 902.
1. U polisi moraju biti navedeni: ugovorne strane, osigurana stvar, odnosno osigurano lice, rizik obuhvaen
osiguranjem, trajanje osiguranja i period pokria, svota osiguranja ili da je osiguranje neogranieno, premija ili doprinos,
datum izdanja polise i potpisi ugovorenih strana.
2. Polisa osiguranja moe biti privremeno zamenjena listom pokria u koju se unose bitni sastojci ugovora.
3. Osigurava je duan upozoriti ugovaraa osiguranja da su opti i posebni uslovi osiguranja sastavni deo ugovora i
predati mu njihov tekst, ako ti uslovi nisu tampani na samoj polisi.
4. Izvrenje obaveze iz prethodnog stava mora biti konstatovano na polisi.
5. U sluaju neslaganja neke odredbe optih ili posebnih uslova i neke odredbe polise primenie se odredbe polise, a
u sluaju neslaganja neke tampane odredbe polise i neke njene rukopisne odredbe, primenie se ova poslednja.
6. Prema sporazumu ugovaraa, polisa moe glasiti na odreeno lice, po naredbi ili na donosioca.
Osiguranje bez polise
lan 903.
Uslovima osiguranja mogu biti predvieni sluajevim u kojima ugovorni odnos iz osiguranja nastaje samim
plaanjem premije.
141

Zakljuenje ugovora u ime drugog bez ovlaenja

lan 904.
1. Ko zakljui ugovor o osiguranju u ime drugog bez njegovog ovlaenja, odgovara osiguravau za obaveze iz
ugovora sve dok ga onaj u ije je ime ugovor zakljuen ne odobri.
2. Zainteresovani moe odobriti ugovor i poto se dogodio osigurani sluaj.
3. Ako je odobrenje odbijeno, ugovara osiguranja duguje premiju za period osiguranja u kome je osigurava
obaveten o odbijanju odobrenja.
4. Ali, ne odgovara za obaveze iz osiguranja poslovoa bez naloga koji je obavestio osiguravaa da istupa bez
ovlaenja u ime i za raun drugoga.
Osiguranje za tui raun ili za raun koga se tie
lan 905.
1. U sluaju osiguranja za tui raun ili za raun koga se tie, obaveze plaanje premije i ostale obaveze iz ugovora
duan je izvravati ugovara osiguranja, ali on ne moe vriti prava iz osiguranja, ak i kad dri polisu, bez pristanka lica
iji je interes osiguran i kome ona pripadaju.
2. Ugovara osiguranja nije duan predati polisu zainteresovanom licu dok mu ne budu naknaene premije koje je
isplatio osiguravau, kao i trokovi ugovora.
3. Ugovara osiguranja ima pravo prvenstvene naplate ovih potraivanja iz dugovane naknade, kao i pravo da
zahteva njihovu isplatu neposredno od osiguravaa.
4. Osigurava moe istai svakom korisniku osiguranja za tui raun sve prigovore koje po osnovu ugovora ima
prema ugovarau osiguranja.
Zastupnici osiguranja
lan 906.
1. Kad osigurava ovlasti nekoga da ga zastupa, a ne odredi obim njegovih ovlaenja, zastupnik je ovlaen da u
ime i za raun osiguravaa zakljuuje ugovore o osiguranju, da ugovora izmene ugovora ili produenje njihovog vaenja,
da izda polise osiguranja, da naplauje premije i da prima izjave upuene osiguravau.
2. Ako je osigurava ograniio ovlaenje svog zastupanika, a to ugovarau osiguranja nije bilo poznato, smatra se
kao da ta ogranienja nisu ni postojala.
O d s e k 3.
O B A V E Z E O S I G U R A N I K A, O D N O S N O
UGOVARAAOSIGURANJA
I. PRIJAVA OKOLNOSTI ZNAAJNIH
ZA OCENU RIZIKA
Dunost prijavljivanja
lan 907.
Ugovara osiguranja duan je prijaviti osiguravau prilikom zakljuenja ugovora sve okolnosti koje su od znaaja za
ocenu rizika, a koje su mu poznate ili mu nisu mogle ostati nepoznate.
Namerna netana prijava ili preutkivanje
lan 908.
1. Ako je ugovara osiguranja namerno uinio netanu prijavu ili namerno preutao neku okolnost takve prirode da
osigurava ne bi zakljuio ugovor da je znao za pravo stanje stvari, osigurava moe zahtevati ponitenje ugovora.
2. U sluaju ponitenja ugovora iz razloga navedenih u prethodnom stavu, osigurava zadrava naplaene premije i
ima pravo zahtevati isplatu premije za period osiguranja u kome je zatraio ponitenje ugovora.
3. Osiguravaevo pravo da zahteva ponitenje ugovora o osiguranju prestaje ako on u roku od tri meseca od dana
saznanja za netanost prijave ili za preutkivanje ne izjavi ugovarau osiguranja da namerava koristiti to pravo.
142

Nenamerna netanost ili nepotpunost prijave

lan 909.
1. Ako je ugovara osiguranja uinio netanu prijavu ili je propustio dati duno obavetenje, a to nije namerno,
osigurava moe, po svom izboru, u roku od mesec dana od saznanja za netanost ili nepotpunost prijave, izjaviti da
raskida ugovor ili predloiti poveanje premije srazmerno veem riziku.
2. Ugovor u tom sluaju prestaje po isteku etrnaest dana od kada je osigurava svoju izjavu o raskidu saoptio
ugovarau osiguranja, a u sluaju osiguravaevog predloga da se premija povea, raskid nastupa po samom zakonu ako
ugovara osiguranja ne prihvati predlog u roku od etrnaest dana od kad ga je primio.
3. U sluaju raskida, osigurava je duan vratiti premije koji otpada na vreme do kraja perioda osiguranja.
4. Ako se osigurani sluaj dogodio pre nego to je utvrena netanost ili nepotpunost prijave, ili posle toga ali pre
raskida ugovora, odnosno pre postizanja sporazuma o poveanju premije, naknada se smanjuje u srazmeri izmeu stope
plaenih premija i stope premija koje bi trebalo platiti stvarnom riziku.
Proirenje primene prethodnih lanova
lan 910.
Odredbe prethodnih lanova o posledicama netane prijave ili preutkivanja okolnosti od znaaja za ocenu rizika
primenjuju se i u sluajevima osiguranja zakljuenih u ime i za raun drugoga, ili u korist treeg, ili za tui raun, ili za raun
koga se tie, ako su ova lica znala za netanost prijave ili preutkivanje okolnosti od znaaja za ocenu rizika.
Sluajevi u kojima se osigurava ne moe pozivati na
netanost ili nepotpunost prijave
lan 911.
1. Osigurava kome su u asu zakljuenja ugovora bile poznate ili mu nisu mogle ostati nepoznate okolnosti koje su od
znaaja za ocenu rizika, a koje je ugovara osiguranja netano prijavio ili preutao, ne moe se pozivati na netanost prijave ili
preutkivanja.
2. Isto vai u sluaju kad je osigurava saznao za te okolnosti za vreme trajanja osiguranja, a nije se koristio
zakonskim ovlaenjima.
II. PLAANJE PREMIJE
Dunosti plaanja i primanja premije
lan 912.
1. Ugovara osiguranja duan je platiti premiju osiguranja, ali je osigurava duan primiti isplatu premije od svakog
lica koje ima pravni interes da ona bude plaena.
2. Premija se plaa u ugovorenim rokovima, a ako treba da se isplati odjednom, plaa se prilikom zakljuenja
ugovora.
3. Mesto plaanja premije je mesto u kome ugovara osiguranja ima svoje sedite, odnosno prebivalite, ako
ugovorom nije odreeno neko drugo mesto.
Posledice neisplate premije
lan 913.
1. Ako je ugovoreno da se premija plaa prilikom zakljuenja ugovora, obaveza osiguravaa da isplati naknadu ili
svotu odreenu ugovorom poinje narednog dana od dana uplate premije.
2. Ako je ugovoreno da se premija plaa posle zakljuenja ugovora, obaveza osiguravaa da isplati naknadu ili svotu
odreenu ugovorom poinje od dana odreenog u ugovoru kao dana poetka osiguranja.
3. Ali, ako ugovara osiguranja premiju koja je dospela posle zakljuenja ugovora ne plati do dospelosti, niti to uini
koje drugo zainteresovano lice, ugovor o osiguranju prestaje po samom zakonu po isteku roka od trideset dana od kada je
ugovarau osiguranja urueno preporueno pismo osiguravaa sa obavetenjem o dospelosti premije ali s tim da taj rok ne
moe istei pre nego to protekne trideset dana od dospelosti premije.
4. U svakom sluaju, ugovor o osiguranju prestaje po samom zakonu ako premija ne bude plaena u roku od godine
dana od dospelosti.
5. Odredbe ovog lana ne primenjuju se na osiguranje ivota.
143

III. OBAVETAVANJE OSIGURAVAA O

PROMENAMA RIZIKA
Poveanje rizika
lan 914.
1. Ugovara osiguranja duan je, kad je u pitanju osiguranje imovine, obavestiti osiguravaa o svakoj promeni
okolnosti koja moe biti od znaaja za ocenu rizika, a kad je u pitanju osiguranje lica, onda samo ako je rizik povean
zbog toga to je osigurano lice promenilo zanimanje.
2. On je duan da bez odlaganja obavesti osiguravaa o poveanju rizika, ako je rizik povean nekim njegovim
postupkom, a ako se poveanje rizika dogodilo bez njegovog uea, on je duan da ga obavesti u roku od etrnaest dana od
kada je za to saznao.
3. Ako je poveanje rizika toliko da osigurava ne bi zakljuio ugovor da je takvo stanje postojalo u asu njegovog
zakljuenja, on moe raskinuti ugovor.
4. Ali, ako je poveanje rizika toliko da bi osigurava zakljuio ugovor samo uz veu premiju da je takvo stanje
postojalo u asu zakljuenja ugovora, on moe ugovarau osiguranja predloiti novu stopu premije.
5. Ako ugovara osiguranja ne pristane na novu stopu premije u roku od etrnaest dana od prijema predloga nove
stope, ugovor prestaje po samom zakonu.
6. Ali, ugovor ostaje na snazi i osigurava se vie ne moe koristiti ovlaenjima da predloi ugovarau osiguranja
novu stopu premije ili da raskine ugovor, ako ne iskoristi ta ovlaenja u roku od mesec dana od kada je ma na koji nain
doznao za poveanje rizika, ili ako jo pre isteka toga roka na neki nain pokae da pristaje na produenje ugovora (ako
primi premiju, isplati naknadu za osigurani sluaj koji se desio posle tog poveanja i sl.).
Kad se osigurani sluaj dogodi u meuvremenu
lan 915.
Ako se osigurani sluaj dogodi pre nego to je osigurava obaveten o poveanju rizika ili poto je obaveten o poveanju
rizika, ali pre nego to je ugovor raskinuo ili postigao sporazum sa ugovaraem osiguranja o poveanju premije, naknada se
smanjuje u srazmeri izmeu plaenih premija i premija koje bi trebalo platiti prema poveanom riziku.
Smanjenje rizika
lan 916.
1. U sluaju kad se posle zakljuenja ugovora o osiguranju dogodilo smanjenje rizika, ugovara osiguranja ima
pravo zahtevati odgovarajue smanjenje premije, raunajui od dana kada je o smanjenju obavestio osiguravaa.
2. Ako osigurava ne pristane na smanjenje premije, ugovara osiguranja moe raskinuti ugovor.
Obaveza obavetavanja o nastupanju osiguranog sluaja
lan 917.
1. Osiguranik je duan izuzev u sluaju osiguranja ivota, obavestiti osiguravaa o nastupanju osiguranog sluaja
najdalje u roku od tri dana od kada je to saznao.
2. Ako on ne izvri ovu svoju obavezu u odreeno vreme, duan je naknaditi osigurau tetu koju bi ovaj zbog toga
imao.
Nitavost odredaba o gubitku prava
lan 918.
Nitave su odredbe ugovora koje predviaju gubitak prava na naknadu ili svotu osiguranja, ako osiguranik posle
nastupanja osiguranog sluaja ne izvri neku od propisanih ili ugovorenih obaveza.

144

Odsek 4.
OBAVEZE OSIGURAVAA
Isplata naknade ili ugovorene svote
lan 919.
1. Kad se dogodi osigurani sluaj, osigurava je duan isplatiti naknadu ili svotu odreenu ugovorom u ugovorenom
roku koji ne moe biti dui od etrnaest dana, raunajui od kada je osigurava dobio obavetenje da se osigurani sluaj
dogodio.
2. Ali ako je za utvrivanje postojanja osiguravaeva obaveze ili njenog iznosa potrebno izvesno vreme, ovaj rok
poinje tei od dana kada je utvreno postojanje njegove obaveze i njen iznos.
3. Ako iznos osiguravaeve obaveze ne bude utvren u roku odreenom u prvom stavu ovog lana, osigurava je
duan, na zahtev ovlaenog lica, isplatiti iznos nespornog dela svoje obaveze na ime predujma.
Iskljuenje odgovornosti osiguravaa u sluaju namere i prevare
lan 920.
Ako je ugovara osiguranja, osiguranik ili korisnik izazvao osigurani sluaj namerno ili prevarom, osigurava nije
obavezan ni na kakva davanja, a suprotna ugovorna odredba nema pravnog dejstva.
Prigovori osiguravaa
lan 921.
1. Protiv zahteva donosioca polise, kao i zahteva kod drugog lica koje se na nju poziva, osigurava moe istai sve
prigovore koje ima u vezi sa ugovorom prema licu sa kojim je zakljuio ugovor o osiguranju.
2. Izuzetno, protiv zahteva treeg lica u sluaju dobrovoljnog osiguranja od odgovornosti, i zahteva nosilaca
odreenih prava na osiguranoj stvari, ije je pravo prelo po samom zakonu sa unitene ili oteene osigurane stvari na
naknadu iz osiguranja, osigurava moe istai samo prigovore koji su nastali pre nego to se dogodio osigurani sluaj.
Odsek 5.
TRAJANJE OSIGURANJA
Poetak dejstva osiguranja
lan 922.
1. Ako drukije nije ugovoreno ugovor o osiguranju proizvodi svoje dejstvo poev od dvadeset etvrog asa dana
koji je u polisi oznaen kao dan poetku trajanja osiguranja, pa sve do svretka poslednjeg dana roka za koji je osiguranje
ugovoreno.
2. Ako rok trajanja osiguranja nije odreen ugovorom, svaka strana moe raskinuti ugovor sa danom dospelosti
premije obavetavajui pismenim putem drugu stranu najkasnije tri meseca pre dospelosti premije.
3. Ako je osiguranje zakljueno na rok dui od pet godina, svaka strana moe po proteku ovog roka uz otkazni rok
od est meseci, pismeno izjaviti drugoj strani da raskida ugovor.
4. Ugovorom se ne moe iskljuiti pravo svake strane da raskine ugovor kako je napred izloeno.
5. Odredbe ovog lana ne vae za osiguranje ivota.
Uticaj steaja na osiguranje
lan 923.
1. U sluaju steaja ugovaraa osiguranja, osiguranje se nastavlja, ali svaka strana ima pravo da raskine ugovor o
osiguranju u roku od tri meseca od otvaranja steaja, u kom sluaju steajnoj masi ugovaraa pripada deo plaene premije
koji odgovara preostalom vremenu osiguranja.
2. U sluaju steaja osiguravaa, ugovor o osiguranju prestaje po isteku trideset dana od otvaranja steaja.

145

Odeljak 2.
OSIGURANJE IMOVINE
Odsek 1.
OPTE ODREDBE
Interes osiguranja
lan 924.
1. Osiguranje imovine moe zakljuiti svako lice koje ima interes da se ne dogodi osigurani sluaj, poto bi inae
pretrpelo neki materijalni gubitak.
2. Pravo iz osiguranja mogu imati samo lica koja su u asu nastanka tete imala materijalni interes da se osigurani
sluaj ne dogodi.
Svrha osiguranja imovine
lan 925.
1. Osiguranjem imovine obezbeuje se naknada za tetu koja bi se desila u imovini osiguranika zbog nastupanja
osiguranog sluaja.
2. Iznos naknade ne moe biti vei od tete koju je osiguranik pretrpeo nastupanjem osiguranog sluaja.
3. Kod osiguranja useva i plodova i ostalih proizvoda zemlje iznos tete utvruje se s obzirom na vrednost koju bi
imali u vreme sabiranja, ako nije drukije ugovoreno.
4. Punovane su odredbe ugovora kojima se iznos naknade ograniava na manji iznos od iznosa tete.
5. Pri utvrivanju iznosa tete uzima se u obzir izmakli dobitak samo ako je to ugovoreno.
6. Ako se u toku istog perioda osiguranja dogodi vie osiguranih sluajeva jedan za drugim, naknada iz osiguranja za
svaki od njih odreuje se i isplauje u potpunosti s obzirom na celu svotu osiguranja, bez njenog umanjenja za iznos
ranije isplaenih naknada u tom periodu.
7. Ako je ugovorom o osiguranju vrednost osigurane stvari sporazumno utvrena, naknada se odreuje prema toj
vrednosti, izuzev ako osigura dokae da je ugovorena vrednost znatno vea od stvarne vrednosti, a za tu razliku ne
postoji opravdan razlog, (kao na primer, osiguranje upotrebljavane stvari na vrednost takve nove stvari, ili osiguranje
subjektivne vrednosti).
Spreavanje osiguranog sluaja i spasavanje
lan 926.
1. Osiguranik je duan preduzeti propisane, ugovorene i sve ostale mere potrebne da se sprei nastupanje osiguranog
sluaja, a ako osigurani sluaj nastupi, duan je preduzeti sve to je u njegovoj moi da se ogranie njegove tetne
posledice.
2. Osigurava je duan naknaditi trokove, gubitke kao i druge tete prouzrokovane razumnim pokuajem da se
otkloni neposredna opasnost nastupanja osiguranog sluaja, kao i pokuajem da se ogranie njegove tetne posledice, pa i
onda ako su ti pokuaji ostali bez uspeha.
3. Osigurava je duan dati ovu naknadu ak i ako ona zajedno sa naknadom tete od osiguranog sluaja prelazi
svotu osiguranja.
4. Ako osiguranik ne ispuni svoju obavezu spreavanja osiguranog sluaja ili obavezu spasavanja, a za to nema
opravdanja, obaveza osiguravaa smanjuje se za onoliko za koliko je nastala vea teta zbog tog neispunjenja.
Preputanje oteene osigurane stvari
lan 927.
Ako drukije nije ugovoreno, osiguranik nema pravo da posle nastupanja osiguranog sluaja prepusti osiguravau
oteenu osiguranu stvar i da od njega zahteva isplatu pune svote osiguranja.
Propast stvari usled dogaaja koji nije predvien u polisi
lan 928.
1. Ako osigurana stvar ili stvar u vezi sa ijom je upotrebom zakljueno osiguranje od odgovornosti propadne za
vreme perioda osiguranja usled nekog dogaaja koji nije predvien u polisi, ugovor prestaje da vai dalje, a osigurava je
duan vratiti ugovarau osiguranja deo premije srazmerno preostalom vremenu.
146

2. Kad jedna od vie stvari obuhvaenih jednim ugovorom propadne usled nekog dogaaja koji nije predvien u
polisi, osiguranje ostaje na snazi i dalje u pogledu ostalih stvari uz potrebne izmene zbog smanjenja predmeta osiguranja.
Odsek 2.
OGRANIENJE OSIGURANIH RIZIKA
tete pokrivene osiguranjem
lan 929.
1. Osigurava je duan naknaditi tete nastale sluajno ili krivicom ugovaraa osiguranja, osiguranika ili korisnika
osiguranja, izuzev ako je u pogledu odreene tete ova njegova obaveza izriito iskljuena ugovorom o osiguranju.
2. On ne odgovara za tetu koju su ta lica prouzrokovala namerno, te je nitava odredba u polisi koja bi predviala
njegovu odgovornost i u tom sluaju.
3. Ali, ukoliko se ostvario osigurani sluaj osigurava je duan naknaditi svaku tetu prouzrokovanu od nekog lica
za ije postupke osiguranik odgovara po ma kom osnovu, bez obzira na to da li je teta prouzrokovana nepanjom ili
namerno.
teta prouzrokovana nedostacima osigurane stvari
lan 930.
Osigurava ne odgovara za tetu na osiguranoj stvari koja potie od njenih nedostataka, osim ako je drukije
ugovoreno.
tete prouzrokovane ratnim operacijama i pobunama
lan 931.
1. Osigurava nije duan naknaditi tete prouzrokovane ratnim operacijama ili pobunama, osim ako je drukije
ugovoreno.
2. Osigurava je duan dokazati da je teta prouzrokovana nekim od ovih dogaaja.
Odsek 3.
NADOSIGURANJE I UGOVOR SA VIE OSIGURAVAA
Nadosiguranje
lan 932.
1. Ako se pri zakljuenju ugovora jedna strana poslui prevarom i tako ugovori svotu osiguranja veu od stvarne
vrednosti osigurane stvari, druga strana moe traiti ponitenje ugovora.
2. Ako je ugovorena svota osiguranja vea od vrednosti osigurane stvari, a pri tome ni jedna strana nije postupila
nesavesno, ugovor ostaje na snazi, svota osiguranja se sniava do iznosa stvarne vrednosti osigurane stvari, a premije se
srazmerno smanjuju.
3. U oba sluaja savesni osigurava zadrava primljene premije i ima pravo na nesmanjenu premiju za tekui period.
Naknadno smanjenje vrednosti
lan 933.
Ako se osigurana vrednost smanji za vreme trajanja osiguranja, svaka ugovorna strana ima pravo na odgovarajue
snienje svote osiguranja i premije, poev od dana kada je svoj zahtev za snienje saoptila drugoj strani.
Viestruko i dvostruko osiguranje
lan 934.
1. Ako je neka stvar osigurana kod dva ili vie osiguravaa od istog rizika, za isti interes i za isto vreme, tako da zbir
svota osiguranja ne prelazi vrednost te stvari (viestruko osiguranje), svaki osigurava odgovara za izvrenje u potpunosti
obaveza nastalih iz ugovora koji je on zakljuio.
2. Ako, pak, zbir svota osiguranja prelazi vrednost osigurane stvari (dvostruko osiguranje), a pri tome ugovara
osiguranja nije postupio nesavesno, sva ta osiguranja su punovana, i svaki osigurava ima pravo na ugovorenu premiju
za period osiguranja u toku, a osiguranik ima pravo zahtevati od svakog pojedinog osiguravaa naknadu prema ugovoru
zakljuenom sa njim, ali ukupno ne vie od iznosa tete.
147

3. Kad se dogodi osigurani sluaj, ugovara osiguranja duan je obavestiti o tome svakog osiguravaa istog rizika i
saoptavati mu imena i adrese ostalih osiguravaa, kao i svote osiguranja pojedinih ugovora zakljuenih sa njima.
4. Po isplati naknade osiguraniku svaki osigurava snosi deo naknade u srazmeri u kojoj stoji svota osiguranja na koju se
on obavezao prema ukupnom zbiru svota osiguranja, te osigurava koji je platio vie ima pravo zahtevati od ostalih
osiguravaa naknadu vie plaenog.
5. Ako je neki ugovor zakljuen bez naznaenja svote osiguranja ili uz neogranieno pokrie smatra se kao ugovor
zakljuen uz najviu svotu osiguranja.
6. Za deo osiguravaa koji ne moe da plati, odgovaraju ostali osiguravai srazmerno svojim delovima.
7. Ako je ugovara osiguranja zakljuio ugovor o osiguranju kojim je nastalo dvostruko osiguranje ne znajui za ranije
zakljueno osiguranje, on moe, bez obzira na to da li je ranije osiguranje zakljuio on ili neko drugi, u roku od mesec dana od
kada je saznao za to osiguranje, zahtevati odgovarajue sniene svote osiguranja i premija docnjeg osiguranja, ali osigurava
zadrava primljene premije i ima pravo na premiju za tekui period.
8. Ako je od dvostrukog osiguranja dolo zbog smanjenja vrednosti osigurane stvari za vreme trajanja osiguranja,
ugovara osiguranja ima pravo na odgovarajua snienja svota osiguranja i premija, poev od dana kada je svoj zahtev za
snienje saoptio osiguravau.
9. Ako je pri nastanku dvostrukog osiguranja ugovara osiguranja postupio nesavesno svaki osigurava moe traiti
ponitenje ugovora, zadrati primljene premije i zahtevati nesmanjenu premiju za tekuu period.
Saosiguranje
lan 935.
Kad je ugovor o osiguranju zakljuen sa vie osiguravaa koji su se sporazumeli o zajednikom snoenju i raspodeli
rizika, svaki osigurava naznaen u polisi osiguranja odgovara osiguraniku za potpunu naknadu.
Odsek 4.
PODOSIGURANJE
lan 936.
1. Kad se utvrdi da je u poetku odnosnog perioda osiguranja vrednost osigurane stvari bila vea od svote
osiguranja, iznos naknade koju duguje osigurava smanjuje se srazmerno, izuzev ako je drukije ugovoreno.
2. Osigurava je duan dati potpunu naknadu sve do iznosa svote osiguranja, ako je ugovoreno da odnos izmeu
vrednosti stvari i svote osiguranja nema znaaja za odreivanje iznosa naknade.
Odsek 5.
PRELAZ UGOVORA I ISPLATA NAKNADE
IZ OSIGURANJA DRUGOME
Prelaz ugovora na pribavioca osigurane stvari
lan 937.
1. U sluaju otuenja osigurane stvari, kao i stvari u vezi sa ijom je upotrebom zakljueno osiguranje od
odgovornosti, prava i obaveze ugovoraa osiguranja prelaze po samom zakonu na pribavioca, osim ako drukije nije
ugovoreno.
2. Ali, ako je otuen samo jedan deo osiguranih stvari koji u pogledu osiguranja ne ine zasebnu celinu, ugovor o
osiguranju prestaje po samom zakonu u pogledu otuenih stvari.
3. U sluaju kad se zbog otuenja stvari povea ili smanji verovatnoa nastupanja osiguranog sluaja, primenjuju se
opte odredbe o poveanju ili smanjenju rizika.
4. Ugovora osiguranja koji ne obavesti osiguravaa da je osigurana stvar otuena, ostaje u obavezi na plaanje
premija koje dospevaju i posle dana otuenja.
5. Osigurava i pribavilac osigurane stvari mogu odustati od osiguranja uz otkazni rok od petnaest dana, s tim to su
otkaz duni podneti najdalje u roku od trideset dana od saznanja za otuenje.
6. Ugovor o osiguranju ne moe se raskinuti ako je polisa osiguranja izdata na donosioca ili po naredbi.
Dodeljivanje naknade nosiocima zaloge i drugih prava
lan 938.
1. Posle nastupanja osiguranog sluaja, zalona prava i ostala prava koja su ranije postojala na osiguranoj stvari
imaju za predmet dugovanu naknadu, kako u sluaju osiguranja sopstvene stvari, tako i u sluaju osiguranja tuih stvari
148

zbog obaveze njihovog uvanja i vraanja, te osigurava ne moe isplatiti naknadu osiguraniku bez saglasnosti nosilaca
tih prava.
2. Ova lica mogu zahtevati neposredno od osiguravaa da im u granicama svote osiguranja i prema zakonskom redu
isplati njihova potraivanja.
3. Meutim, ako u asu isplate osigurava nije znao niti je mogao znati za ta prava, izvrena isplata naknade
osiguranika ostaje punovana.
O d s e k 6.
PRELAZ OSIGURANIKOVIH PRAVA
PREMA ODGOVORNOM LICU NA
O S I G U R A V A A (S U B R O G A C I J A)
lan 939.
1. Isplatom naknade iz osiguranja prelaze na osiguravaa, po samom zakonu, do visine isplaene naknade sva
osiguranikova prava prema licu koje je po ma kom osnovu odgovorno za tetu.
2. Ako je krivicom osiguranika onemoguen ovaj prelaz prava na osiguravae, u potpunosti ili delimino, osigurava
se oslobaa u odgovarajuoj meri svoje obaveze prema osiguraniku.
3. Prelaz prava sa osiguranika na osiguravaa ne moe biti na tetu osiguranika, te ako je naknada koju je osiguranik
dobio od osiguravaa iz bilo kog uzroka nia od tete koju je pretpreo, osiguranik ima pravo da mu se iz sredstava odgovornog
lica isplati ostatak naknade pre isplate osiguravaevog potraivanja po osnovu prava koja su prela na njega.
4. Izuzetno od pravila o prelazu osiguranikovih prava na osiguravaa, ova prava ne prelaze na osiguravaa ako je tetu
prouzrokovalo lice u srodstvu u pravoj liniji sa osiguranikom ili lice za ije postupke osiguranik odgovara, ili koje ivi sa njim
u istom domainstvu, ili lice koje je radnik osiguranika, osim ako su ta lica tetu prouzrokovala namerno.
5. Ali ako je neko od lica pomenutih u prethodnom stavu bilo osigurano od odgovornosti, osigurava moe zahtevati
od njegovog osiguravaa naknadu iznosa koji je isplatio osiguraniku.
O d s e k 7.
OSIGURANJE OD

ODGOVORNOSTI

Odgovornost osiguravaa
lan 940.
1. U sluaju osiguranja od odgovornosti, osigurava odgovara za tetu nastalu osiguranim sluajem samo ako tree
oteeno lice zahteva njenu naknadu.
2. Osigurava snosi, u granicama svote osiguranja, trokove spora o osiguranikovoj odgovornosti.
Sopstveno pravo oteenika i direktna tuba
lan 941.
1. U sluaju osiguranja od odgovornosti, oteeno lice moe zahtevati neposredno od osiguravaa naknadu tete koju
je pretrpelo dogaajem za koji odgovara osiguranik, ali najvie do iznosa osiguravaeve obaveze.
2. Oteeno lice ima, od dana kada se dogodio osigurani sluaj, sopstveno pravo na naknadu iz osiguranja te je svaka
docnija promena u pravima osiguranika prema osiguravau bez uticaja na pravo oteenog lica na naknadu.
Odeljak 3.
OSIGURANJE LICA
Odsek 1.
OPTE ODREDBE
Utvrivanje osigurane svote
lan 942.
U ugovorima o osiguranju lica (osiguranje ivota i osiguranje od nesrenog sluaja) visina osigurane svote, koju je
osigurava duan ispkatiti kad nastupi osigurani sluaj, utvruje se u polisi prema sporazumu ugovornih strana.

149

Polisa osiguranja ivota

lan 943.
1. Pored sastojaka koje mora imati svaka polisa, u polisi osiguranja ivota moraju biti naznaeni: ime i prezime lice na iji
se ivot odnosi osiguranje, datum njegovog roenja i dogaaj ili rok od koga zavisi nastanak prava da se zahteva isplata
osigurane svote.
2. Polisa osiguranja ivota moe glasiti na odreeno lice ili po naredbi, ali ne moe glasiti na donosioca.
3. Za punovanost indosamenta polise po naredbi potrebno je da sadri ime korisnika, datum indosiranja i potpis
indosanta.
Netana prijava starosti osiguranika
lan 944.
Izuzetno od optih odredbi ove glave o posledicama netanih prijava i preutkivanja okolnosti od znaaja za ocenu
rizika, za netane prijave godina ivota u ugovorima o osiguranju ivota vae sledea pravila:
1) ugovor o osiguranju ivota je nitav, i osiguraav je duan u svakom sluaju vratiti sve primljene premije, ako su
prilikom njegovog zakljuenja netano prijavljene godine ivota osiguranika a njegove stvarne godine ivota prelaze
granicu do koje osigurava po svojim uslovima i tarifama vri osiguranje ivota;
2) ako je netano prijavljeno da osiguranik ima manje godina, a njegove stvarne godine ivota ne prelaze granicu do
koje osigurava vri osiguranje ivota, ugovor je punovaan, a osigurana svota se smanjuje u srazmeri ugovorene premije
i premije predviene za osiguranje ivota lica osiguranikovih godina;
3) kad osiguranik ima manje godina nego to je prijavljeno prilikom zakljuenja ugovora, premija se smanjuje na
odgovarajui iznos, a osigurava je duan vratiti razliku izmeu primlje-nih premija i premija na koje ima pravo.
Posledice neplaanja premije i smanjenje
osigurane svote
lan 945.
1. Ako ugovara osiguranja ivota ne plati neku premiju o dospelosti, osigurava nema pravo da njemu isplatu trai
sudskim putem.
2. Ako ugovara osiguranja na poziv osiguravaa, koji mu mora biti dostavljen preprouenim pismom, ne isplati
dospelu premiju u roku odreenom u tom pismu, a koji ne moe biti krai od mesec dana, raunajui od kada mu je pismo
urueno, niti to uini koje drugo zainteresovano lice, osigurava moe samo, ako su dotle plaene bar tri godinje premije,
izjaviti ugovarau osiguranja da smanjuje osiguranu svotu na iznos otkupne vrednosti osiguranja, a u suprotnom sluaju
da raskida ugovor.
3. Ako se osigurani sluaj dogodio pre raskida ugovora ili smanjenja osigurane svote, smatra se kao da je osigurana
svota smanjena odnosno da je ugovor raskinut, prema tome da li su premije bile plaena bar za tri godine ili ne.
Osiguranje treeg lica
lan 946.
1. Osiguranje ivota moe se odnositi na ivot ugovaraa osiguranja, a moe se odnositi i na ivot nekog treeg.
2. Isto vai i za osiguranje od nesrenog sluaja.
3. Ako se osiguranje odnosi na sluaj smrti nekog treeg, za punovanost ugovora potrebna je njegova pismena
saglasnost data u polisi ili u odvojenom pismenu, prilikom potpisivanja polise, sa naznaenjem osigurane svote.
Osiguranje za sluaj smrti maloletnika i lica lienih
poslovne sposobnosti
lan 947.
1. Nitavo je osiguranje za sluaj smrti treeg lica mlaeg od etrnaest godina, kao i lica potpuno lienog poslovne
sposobnosti, te je osigurava duan vratiti ugovarau osiguranja sve premije primljene po osnovu takvog ugovora.
2. Za punovanost osiguranja za sluaj smrti treeg lica starijeg od etrnaest godina potrebna je pismena saglasnost
njegovog zakonskog zastupnika, kao i pismena saglasnost samog osiguranog lica.
Kumuliranje naknade i osigurane svote
lan 948.
150

1. U osiguranju lica, osigurava koji je isplatio osiguranu svotu ne moe imati ni po kom osnovu prava na naknadu od
treeg lica odgovornog za nastupanje osiguranog sluaja.
2. Pravo na naknadu od treeg lica odgovornog za nastupanje osiguranog sluaja, pripada osiguraniku, odnosno
korisniku, nezavisno od njegovog prava na osiguranu svotu.
3. Odredbe prethodnih stavova ne odnose se na sluaj kad je osiguranje od posledice nesrenog sluaja ugovoreno
kao osiguranje od odgovnosti.
O d s e k 2.
ISKLJUENI RIZICI
Samoubistvo osiguranika
lan 949.
1. Ugovorom o osiguranju za sluaj smrti nije obuhvaen rizik samoubistva osiguranika ako se desilo u prvoj godini
osiguranja.
2. U sluaju da se samoubistvo dogodilo u roku od tri godine od dana zakljuenja ugovora osigurava nije duan da
isplati korisniku osiguranu svotu, nego samo matematiku rezervu ugovora.
Namerno ubistvo osiguranika
lan 950.
Osigurava se oslobaa obaveze da korisniku isplati osiguranu svotu ako je ovaj namerno izazvao smrt osiguraniku,
ali je duan, ako su dotle bile uplaene bar tri godinje premije, isplatiti matematiku rezervu ugovora ugovarau
osiguranja, a ako je on osiguranik, njegovim naslednicima.
Namerno prouzrokovanje nesrenog sluaja
lan 951.
Osigurava se oslobaa obaveze iz ugovora o osiguranju od nesrenog sluaja ako je osiguranik namerno
prouzrokovao nesreni sluaj.
Ratne operacije
lan 952.
1. Ako je smrt osiguranika prouzrokovana ratnim operacijama, osigurava, ako to drugo nije ugovoreno, nije duan
isplatiti korisniku osiguranu svotu, ali je duan isplatiti mu matematiku rezervu iz ugovora.
2. Ako nije to drugo ugovoreno, osigurava se oslobaa obaveze iz ugovora o osiguranju od nesrenog sluaja, ako je
nesreni sluaj prouzrokovan ratnim operacijama.
Ugovorno iskljuenje rizika
lan 953.
Ugovorom o osiguranju za sluaj smrti ili od nesrenog sluaja mogu biti iskljueni iz osiguranja i drugi rizici.
O d s e k 3.
PRAVA UGOVARAA OSIGURANJA PRE
NASTUPANJA OSIGURANOG SLUAJA
Otkup
lan 954.
1. Na zahtev ugovaraa osiguranja ivota zakljuenog za ceo ivot osiguranika, osigurava je duan isplatiti mu
otkupnu vrednost polise, ako su dotle plaene bar tri godinje premije.
2. U polisi moraju biti navedeni uslovi pod kojima ugovara moe zahtevati isplatu njene otkupne vrednosti, kao i
nain kako se ta vrednost izraunava, saglasno uslovima osiguranja.
151

3. Pravo zahtevati otkup ne mogu vriti poverioci ugovaraa osiguranja, kao ni korisnik osiguranja, ali e otkupna
vrednost biti isplaena korisniku na njegov zahtev, ako je odreivanje korisnika neopozivo.
4. Izuzetno od prethodnog stava, otkup polise moe zahtevati poverilac kome je polisa predata u zalogu, ako
potraivanje radi ijeg je osiguranja data zaloga ne bude namirena o dospelosti.
Predujam
lan 955.
1. Na traenje ugovaraa osiguranja ivota zakljuenog za ceo ivot osiguranika, moe mu osigurava isplatiti
unapred deo osigurane svote do visine otkupne vrednosti polise, koji ugovara osiguranja moe vratiti docnije.
2. Na primljeni predujam ugovara osiguranja duan je plaati odreenu kamatu.
3. Ako ugovara osiguranja zadocni sa plaanjem dospele kamate, postupie se kao da je zahtevao otkup.
4. U polisi osiguranja moraju biti navedeni uslovi davanja predujma, mogunost da se iznos primljen na ime
predujma vrati osiguravau, visina kamatne stope, posledice neplaanja dospele kamate, kako je odreeno uslovima
osiguranja.
Zalaganje polise
lan 956.
1. Polisa osiguranja ivota moe biti data u zalogu.
2. Zalaganje polise ima dejstvo prema osiguravau samo ako je pismeno obaveten da je polisa zaloena odreenom
poveriocu.
3. Kad polisa glasi po naredbi, zalaganje se vri indosamentom.
O d s e k 4.
OSIGURANJE IVOTA U KORIST TREEG LICA
Odreivanje korisnika
lan 957.
1. Ugovara osiguranja ivota moe u ugovoru, kao i nekim docnijim pravnim poslom, pa i testamentom, odrediti
lice kome e pripasti prava iz ugovora.
2. Ako se osiguranje odnosi na ivot nekog drugog lica, za odreivanje korisnika potrebna je i njegova pismena
saglasnost.
3. Korisnik ne mora biti odreen po imenu, dovoljno je ako akt sadri nune podatke za njegovo odreivanje.
4. Kad su za korisnike odreena deca ili potomci, korist pripada i onima koji su roeni docnije, a korist namenjena
suprugu pripada licu koje je bilo u braku sa osiguranikom u asu njegove smrti.
Podela koristi izmeu vie korisnika
lan 958.
Kad su za korisnike odreena deca, potomci, i uopte naslednici, ako ugovara osiguranja nije odredio kako e se
izvriti podela izmeu njih, podela e se izvriti srazmerno njihovim naslednikim delovima, a ako korisnici nisu
naslednici, osigurana svota bie podeljena na jednake delove.
Opozivanje odredbe o odreivanju korisnika
lan 959.
1. Odredbu kojom se korist iz osiguranja dodeljuje odreenom licu moe opozvati samo ugovara osiguranja, i to
njegovo pravo ne mogu vriti ni njegovi poverioci, ni njegovi zakonski naslednici.
2. Ugovara osiguranja moe opozvati odredbu o koristi sve dok korisnik ne izjavi na ma koji nain da je prima, kad
ona postaje neopoziva.
3. Ipak, ugovara moe opozvati odredbu o koristi i posle izjave korisnika da je prima, ako je korisnik pokuao
ubistvo osiguranika, a ako je korist dodeljena bez naknade, za opozivanje vae i odredbe o opozivanju poklona.
4. Smatra se da je korisnik odbio namenjenu mu korist, ako se posle smrti ugovaraa osiguranja na poziv njegovih
naslednika ne izjasni u roku od mesec dana da je prima.

152

Sopstveno i neposredno pravo korisnika

lan 960.
1. Osigurana svota koja treba da bude isplaena, korisniku ne ulazi u zaostavtinu ugovaraa osiguranja, pa ni kad su
za korisnike odreeni njihovi naslednici.
2. Pravo na osiguranu svotu ima samo korisnik, i to od samog zakljuenja ugovora o osiguranju, i bez obzira na to
kako je i kada odreen za korisnika, i bez obzira da li je izjavio svoje prihvatanje pre ili posle smrti osiguranika, te se
moe obratiti neposredno osiguravau sa zahtevom da mu se isplati osigurana svota.
3. Ako je ugovara osiguranja odredio za korisnike svoju decu, svoje potomke, ili naslednike uopte, svakom tako
odreenom korisniku pripada pravo na odgovarajui deo osigurane svote i ako se odrekne naslea.
Poverioci ugovaraa osiguranja i osiguranika
lan 961.
1. Poverioci ugovaraa osiguranja i osiguranika nemaju nikakvo pravo na osiguranu svotu ugovorenu za korisnika.
2. Ali, ako su premije koje je uplatio ugovara osiguranja bile nesrazmerno velike prema njegovim mogunostima u
asu kad su bile uplaene, njegovi poverioci mogu zatevati da im se preda deo premija koji premaa njegove mogunosti,
ako su ispunjeni uslovi pod kojima poverioci imaju pravo na pobijanje dunikovih pravnih radnji.
Ustupanje osigurane svote
lan 962.
Svoje pravo na osiguranu svotu moe korisnik preneti na drugoga i pre osiguranog sluaja, ali mu je zato potreban
pismeni pristanak ugovaraa osiguranja, u kome mora biti navedeno ime lica na koje se pravo prenosi, a ako se osiguranje
odnosi na ivot nekog drugog lica, potreban je isti takav pristanak i tog lica.
Kad odreeni korisnik umre pre dospelosti
lan 963.
Kad lice koje je bez naknade odreeno za korisnika umre pre dospelosti osigurane glavnice ili rente, korist iz
osiguranja ne pripada njegovim naslednicima, nego narednom korisniku, a ako ovaj nije odreen, onda imovini ugovaraa
osiguranja.
Osiguranje za sluaj smrti bez odreenog korisnika
lan 964.
Ako ugovara osiguranja za sluaj smrti ne odredi korisnika, ili ako odredba o odreivanju korisnika ostane bez
dejstva zbog opozivanja, ili zbog odbijanja odreenog lica, ili iz kog drugog uzroka, a ugovara osiguranja ne odredi
drugog korisnika, osigurana svota pripada imovini ugovaraa osiguranja i kao njen deo prelazi sa ostalim njegovim
pravima na njegove naslednike.
Savesna isplata osigurane svote neovlaenom licu
lan 965.
1. Kad osigurava isplati osiguranu svotu licu koje bi na nju imalo pravo da ugovara osiguranja nije odredio
korisnika, on se oslobaa obaveze iz ugovora o osiguranju ako u asu izvrene isplate nije znao niti je mogao znati da je
korisnik odreen testamentom, ili nekim drugim aktom koji mu nije dostavljen, a korisnik ima pravo da zahteva vraanje
od lica koje je primilo osiguranu svotu.
2. Isto vai u sluaju promene korisnika.
G l a v a XXVIII
ZALOGA
Odeljak 1.
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 966.
Ugovorom o zalozi obavezuje se dunik ili neko trei (zalogodavac) prema poveriocu (zalogoprimcu) da mu preda
neku pokretnu stvar na kojoj postoji pravo svojine da bi se pre ostalih poverilaca mogao naplatiti iz njene vrednosti, ako
153

mu potraivanje ne bude isplaeno o dospelosti, a poverilac se obavezuje da primljenu stvar uva i po prestanku svog
potraivanja vrati neoteenu zalogodavcu.
lan 967. (brisan)
Sticanje zalonog prava
lan 968.
Zalogoprimac stie zalono pravo kad mu stvar koja je predmet ugovora bude predata.
Sposobnost
lan 969.
Za zakljuenje punovanog ugovora o zalozi potrebno je da zalogodavac ima sposobnost za raspolaganje stvarima
koje daje u zalogu.
Zaloga na stvari ve zaloenoj drugome
lan 970.
1. Ugovor o zalozi moe biti zakljuen o stvari koja je ve zaloena nekome.
2. U tom sluaju zalono pravo nastaje kad zalogodavac obavesti poverioca kod koga se stvar nalazi o zakljuenju
ugovora o zalozi sa drugim poveriocem i naloi mu da po naplati svog potraivanja preda stvar ovome.
Zaloga za buduu ili uslovnu obavezu
lan 971.
Zaloga se moe dati za buduu, kao i za uslovnu obavezu.
Protezanje zaloge na druge obaveze zalogodavca
lan 972.
Zaloga kojom je obezbeeno ispunjenje neke obaveze protee se i na ugovorene obaveze koje bi nastale izmeu
zalogoprimca i zalogodavca posle zakljuenja ugovora o zalozi, a koje bi dospele za isplatu pre namirenja obaveze za ije je
obezbeenje zaloga data.
Zabranjene odredbe
lan 973.
1. Nitava je odredba ugovora o zalozi da e zaloena stvar prei u svojinu poverioca ako njegovo potraivanje ne bude
namireno o dospelosti, kao i odredba da e u tom sluaju poverilac moi po unapred odreenoj ceni prodati zaloenu stvar ili je
zadrati za sebe.
2. Ali, ako je u zalogu data stvar ija je cena propisana, ugovarai se mogu sporazumeti da e poverilac moi prodati
zaloenu stvar po propisanoj ceni ili je po toj zadrati za sebe.
Odeljak 2.
ZALAGANJE STVARI
O d s e k 1.
OBAVEZE ZALOGODAVCA
lan 974.
1. Zalogodavac je duan predati zalogoprimcu ili treem licu koje su sporazumno odredili stvar koja je predmet
ugovora ili ispravu koja daje imaocu iskljuivo pravo raspolaganja njome.
2. Ugovarai se mogu sporazumeti da zajedniki uvaju stvar ili ispravu.

154

O d s e k 2.
OBAVEZE ZALOGOPRIMCA
uvanje zaloene stvari
lan 975.
1. Zalogoprimac je duan uvati stvar sa panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina.
2. On je duan vratiti je im mu dug bude namiren.
Upotrebljavanje zaloene stvari
lan 976.
1. Zalogoprimac nema pravo da upotrebljava zaloenu stvar, ili da je preda drugome na upotrebu, ili u zalogu
podzaloga, osim ako mu to dozvoli zalogodavac.
2. Zalogoprimac koji upotrebljava stvar bez dozvole zalogodavca, ili je preda drugome na upotrebu, ili u zalogu,
odgovara i za sluajnu propast ili oteenje stvari koji bi se dogodili tom prilikom.
Plodovi zaloene stvari
lan 977.
1. Ako zaloena stvar daje plodove, a nije ugovoreno kome e oni pripasti posle odvajanja od stvari, poverilac, ako
hoe, moe ih zadrati za sebe.
2. U tom sluaju iznos istog prihoda od plodova odbija se od trokova na iju naknadu poverilac ima pravo, zatim
od dune kamate i najzad od glavnice.
3. Isto vai za koristi postignute upotrebom zaloene stvari.
Oduzimanje zaloene stvari od zalogoprimca
lan 978.
Na zahtev zalogodavca sud e narediti da se zaloena stvar oduzme od zalogoprimca i preda nekom treem licu da je
dri za njega, ako zalogoprimac ne uva zaloenu stvar kako treba, ako je upotrebljava bez dozvole zalogodavca, ili je
daje drugom na upotrebu, ili ako je ne upotrebljava saglasno datoj mu dozvoli, i uopte ako postupa sa njom protivno
ugovoru i zakonu.
O d s e k 3.
PRAVA ZALOGOPRIMCA
Kad zaloena stvar ima neki nedostatak
lan 979.
Kad se pokae da zaloena stvar ima neki materijalni ili pravni nedostatak, te ne predstavlja dovoljno obezbeenje
naplate potraivanja, zaloni poverilac ima pravo zahtevati od zalogodavca drugu odgovarajuu zalogu.
Prodaja zaloene stvari
lan 980.
1. Ako poverioevo potraivanje ne bude namireno o dospelosti, poverilac moe zahtevati od suda odluku da se
stvar proda na javnoj prodaji, ili po tekuoj ceni, kad stvar ima berzansku ili trinu cenu.
2. Ako bi trokovi javne prodaje bili nesrazmerno veliki prema vrednosti zaloene stvari, sud moe odluiti da
poverilac proda stvar po ceni utvrenoj procenom strunjaka, ili da je, ako hoe, zadri za sebe po toj ceni.
Prodaja stvari zaloene za potraivanje iz ugovora u privredi
lan 981.

155

1. Ako dunik ne namiri o dospelosti potraivanje nastalo iz ugovora u privredi, poverilac nije duan obraati se
sudu, nego moe pristupiti prodaji zaloene stvari na javnoj prodaji po isteku osam dana od upozorenja uinjenog duniku
kao i zalogodavcu, kad to nije isto lice, da e tako postupiti.
2. Poverilac je duan obavestiti blagovremeno oba lica o datumu i mestu prodaje.
3. Ako zaloene stvari imaju trinu ili berzansku cenu, poverilac ih moe prodati po toj ceni, po isteku osam dana
od upozorenja uinjenog duniku i zalogodavcu da e tako postupiti.
Prodaja zaloene stvari pre vremena i zbog kvarenja ili
gubljenja vrednosti i njena zamena
lan 982.
1. Kad se zaloena stvar kvari ili kad inae gubi vrednost te postoji opasnost da postane nedovoljna za obezbeenje
poverioevog potraivanja, sud moe na zahtev zalogoprimca ili zalogodavca, a po sasluanju druge strane, odluiti da se
stvar proda na javnoj prodaji, ili po berzanskoj ili trinoj ceni ako je ima, i da se cena ili dovoljan deo cene poloi kod
suda radi obezbeenja zalogoprimevog potraivanja.
2. Sud e odbiti zahtev zalogoprimca, ako zalogodavac ponudi da zalogoprimcu preda umesto zaloene stvari neku
drugu stvar iste vrednosti ije uvanje ne zahteva vei trud i brigu od uvanja prvobitno zaloene stvari.
3. Sud e, pod istim uslovima, dozvoliti zamenu zaloene stvari na zahtev zalogodavca i u sluaju kad zalogoprimac
ne trai njenu prodaju.
Prodaja zaloene stvari pre vremena na
zahtev zalogodavca
lan 983.
1. Na zahtev zalogodavca sud moe dozvoliti da se zaloena stvar proda odreenom licu za odreenu cenu, ako nae
da je cena povoljna i ako su time ouvani opravdani interesi zalogoprimca.
2. Dobijena cena, ili dovoljan deo cene, koji e sud odrediti dozvoljavajui prodaju, stupa na mesto zaloene stvari i
polae se u sud za obezbeenje naplate poverioevog potraivanja.
Pravo prvenstvene naplate
lan 984.
Zalogoprimac ima pravo da iz cene postignute prodajom zaloene stvari naplati pre ostalih poverilaca zalogodavca
svoje potraivanje, dunu kamatu, trokove uinjene za ouvanje zaloene stvari, kao i trokove oko ostvarenja naplate
potraivanja.
Redosled zalonih prava
lan 985.
Kad je jedna stvar zaloena nekolicini poverilaca, red po kome se isplauju njihova potraivanja iz vrednosti
zaloene stvari odreuje se prema datumu nastanka njihovih zalonih prava.
O d s e k 4.
PRESTANAK ZALONOG PRAVA
Prestanak zalonog prava gubitkom dravine
lan 986.
1. Poverioevo pravo da se prvenstveno naplati iz vrednosti zaloene stvari prestaje prestankom njegove dravine.
2. Ono ponovo nastaje kad poverilac povrati dravinu stvari.
Prestanak zalonog prava prestankom potraivanja
lan 987.
Kad prestane potraivanje ije je ispunjenje bilo obezbeeno zalogom, poverilac je duan vratiti zaloenu stvar
zalogodavcu.
156

Zastarelost meusobnih potraivanja

lan 988.
Potraivanja zalogodavca prema zalogoprimcu za naknadu tete zbog pogoranja stvari kao i potraivanja zalogoprimca
prema zalogodavcu za naknadu trokova uinjenih radi poboljanja stvari, zastareva u roku od jedne godine od dana kada je
stvar vraena.
Odeljak 3.
ZALAGANJE POTRAIVANJA I DRUGIH PRAVA
O d s e k 1.
ZALAGANJE POTRAIVANJA
Obavetavanje dunika i predaja isprave
lan 989.
1. Za sticanje zalonog prava na nekom potraivanju potrebno je da dunik bude pismeno obaveten o zakljuenom
ugovoru o zalozi.
2. Zalogodavac je duan predati zalogoprimcu ispravu o zaloenom potraivanju.
Davanje u zalogu potraivanja iz hartije od vrednosti
lan 990.
1. Poverilac stie zalono pravo na potraivanju upisanom na hartiji od vrednosti na donosioca kada mu ona bude
predata.
2. Davanje u zalogu potraivanja iz hartije po naredbi vri se indosamentom u kome je naznaeno da je predata u
zalogu.
Dunost ouvanja potraivanja
lan 991.
Zalogoprimac je duan preduzimati mere potrebne za ouvanje zalonog potraivanja.
Naplaivanje i uraunavanje kamata
lan 992.
1. Ako zaloeno potraivanje daje pravo na kamate ili kakva druga povremena potraivanja, zalogoprimac je duan
da ih naplati.
2. Tako postignuti iznosi prebijaju se sa trokovima na iju naknadu zalogoprimac ima pravo, zatim sa kamatom
koja mu se duguje i najzad sa glavnicom.
Naplaivanje zaloenog potraivanja
lan 993.
1. Kad zaloeno potraivanje dospe za naplatu, zalogoprimac je duan naplatiti ga.
2. Ispunjenjem zaloenog potraivanja zalono pravo prelazi na stvar kojom je potraivanje ispunjeno.
3. Kad je predmet zaloenog potraivanja novac, zalogoprimac je duan na zahtev zalogodavca poloiti naplaeni
iznos kod suda, ali ako je predmet njegovog potraivanja takoe novac, i ako je ono dospelo za naplatu, zalogoprimac
moe zadrati za sebe koliko mu se duguje, a ostalo je duan predati zalogodavcu.
Prigovori dunika zaloenog potraivanja
lan 994.
Dunik zaloenog potraivanja moe istai zalogoprimcu prigovore koje u sluaju ustupanja potraivanja moe
dunik ustupljenog potraivanja istai prijemniku.

157

O d s e k 2.
DAVANJE U ZALOGU DRUGIH PRAVA
Nain zalaganja
lan 995.
1. Osim potraivanja, u zalogu se mogu dati i druga prava.
2. Davanje u zalogu tih prava vri se na nain predvien za njihovo prenoenje na drugoga, ako za odreeni sluaj
nije propisano to drugo.
O d s e k 3.
PRIMENA ODREDBI O DAVANJU U ZALOGU STVARI
lan 996.
Odredbe o davanju u zalogu stvari primenjuju se i na zaloge potraivanja i drugih prava, ukoliko za njih nije
propisano to drugo.
Glava XXIX
JEMSTVO
Odeljak 1.
OPTE ODREDBE
Pojam
lan 997.
Ugovorom o jemstvu se jemac obavezuje prema poveriocu da e ispuniti punovanu i dospelu obavezu dunika, ako
to ovaj ne uini.
Forma
lan 998.
Ugovor o jemstvu obavezuje jemca samo ako je izjavu o jemenju uinio pismeno.
Sposobnost za jemenje
lan 999.
Ugovorom o jemstvu moe se obavezati samo ko ima potpunu poslovnu sposobnost.
Jemenje za poslovno nesposobnog
lan 1000.
Ko se obavee kao jemac za obavezu nekog poslovno nesposobnog lica, odgovara poveriocu isto kao jemac
poslovno sposobnog lica.
Predmet jemenja
lan 1001.
1. Jemstvo se moe dati za svaku punovanu obavezu, bez obzira na njenu sadrinu.
2. Jemiti se moe i za uslovnu obavezu, kao i za odrenu buduu obavezu.
3. Jemstvo za buduu obavezu moe se opozvati pre nego to obaveza nastane, ako nije predvien rok u kome ona
treba da nastane.
4. Jemstvo se moe dati i za obavezu nekog drugog jemca (jemac jemev).

158

Obim jemeve odgovornosti

lan 1002.
1. Jemeva obaveza ne moe biti vea od obaveze glavnog dunika, a ako je ugovoreno da bude vea, ona se svodi
na meru dunikove obaveze.
2. Jemac odgovara za ispunjenje cele obaveze za koju je jemio, ako njegova odgovornost nije ograniena na neki njen
deo ili na drugi nain podvrgnuta lakim uslovima.
3. On je duan da naknadi potrebne trokove koje je poverilac uinio u cilju naplate duga od glavnog dunika.
4. Jemac odgovara i za svako poveanje obaveze koje bi nastalo dunikovom docnjom ili dunikovom krivicom,
ukoliko nije drukije ugovoreno.
5. On odgovara samo za onu ugovorenu kamatu koja je dospela posle zakljuenja ugovora o jemstvu.
Prelaz poverioevih prava na jemca (subrogacija)
lan 1003.
Na jemca koji je namirio poverioevo potraivanje prelazi to potraivanje sa svim sporednim pravima i garantijama
njegovog ispunjenja.

Odeljak 2.
ODNOS POVERIOCA I JEMCA
Oblici jemstva
lan 1004.
1. Od jemca se moe zahtevati ispunjenje obaveze tek nakon to je glavni dunik ne ispuni u roku odreenom u
pismenom pozivu (supsidijarno jemstvo).
2. Poverilac moe traiti ispunjenje od jemca iako nije pre toga pozvao glavnog dunika na ispunjenje obaveze, ako
je oigledno da se iz sredstava glavnog dunika ne moe ostvariti njeno ispunjenje ili ako je glavni dunik pao pod steaj.
3. Ako se jemac obavezao kao jemac platac, odgovara poveriocu kao glavni dunik za celu obavezu i poverilac moe
zahtevati njeno ispunjenje bilo od glavnog dunika bilo od jemca ili od obojice u isto vreme (solidarno jemstvo).
4. Jemac za obavezu nastalu iz ugovora u privredi odgovara kao jemac platac, ako nije to drugo ugovoreno.
Solidarnost jemaca
lan 1005.
Vie jemaca nekog duga odgovaraju solidarno, bez obzira na to da li su jemili zajedno, ili se svaki od njih obavezao
prema poveriocu odvojeno, izuzev kada je ugovorom njihova odgovornost ureena drukije.
Gubitak prava na rok
lan 1006.
Ako je dunik izgubio pravo na rok odren za ispunjenje njegove obaveze, poverilac ipak ne moe zahtevati
ispunjenje od jemca pre isteka tog roka, ukoliko nije drukije ugovoreno.
Steaj glavnog dunika
lan 1007.
1. U sluaju steaja glavnog dunika poverilac je duan prijaviti svoje potraivanje u steaj i o tome obavestiti jemca,
inae odgovara jemcu za tetu koju bi ovaj imao zbog toga.
2. Smanjenje obaveze glavnog dunika u steajnom postupku ili u postupku prinudnog poravnanja ne povlai sa
sobom i odgovarajue smanjenje jemeve obaveze, te jemac odgovara poveriocu za ceo iznos svoje obaveze.

159

Sluaj smanjene odgovornosti dunikovog naslednika

lan 1008.
Jemac odgovara za ceo iznos obaveze za koji je jemio i u sluaju kad bi se od dunikovog naslednika mogla
zahtevati isplata samo onog njenog dela koji odgovara vrednosti nasleene imovine.
Jemevi prigovori
lan 1009.
1. Jemac moe istai protiv poverioevog zahteva sve prigovore glavnog dunika, ukljuujui i prigovor prebijanja,
a ne i isto line dunikove prigovore.
2. Dunikovo odricanje od prigovora, kao i njegovo priznanje poverioevog potraivanja, nema dejstva prema
jemcu.
3. Jemac moe istai protiv poverioca i svoje line prigovore, na primer, nitavost ugovora o jemstvu, zastarelost
poverioevog potraivanja prema njemu, prigovor prebijanja uzajamnih potraivanja.
Dunost obavetavanja jemca o dunikovom proputanju
lan 1010.
Ako dunik ne ispuni svoju obavezu na vreme, poverilac je duan obavestiti o tome jemca, inae e mu odgovarati
za tetu koju bi jemac pretrpeo zbog toga.
Osloboenje jemca zbog poverioevog odugovlaenja
lan 1011.
1. Jemac se oslobaa odgovornosti ako poverilac, na njegov poziv posle dospelosti potraivanja, ne zahteva ispunjenje od
glavnog dunika u roku od mesec dana od tog poziva.
2. Kad rok za ispunjenje nije odreen, jemac se oslobaa odgovornosti ako poverilac, na njegov poziv po isteku jedne
godine od zakljuenja ugovora o jemstvu, ne uini u roku od mesec dana od tog poziva potrebnu izjavu za odreivanje datuma
ispunjenja.
Osloboenje jemca zbog naputanja garancije
lan 1012.
1. Ako poverilac napusti zalogu ili koje drugo pravo kojim je bilo obezbeeno ispunjenje njegovog potraivanja, ili
ga izgubi svojom nepanjom i tako onemogui prelaz tog prava na jemca, ovaj se oslobaa svoje obaveze prema
poveriocu za onoliko za koliko bi mogao dobiti vrenjem tog prava.
2. Pravilo prethodnog stava vai kako u sluaju kad je pravo nastalo pre zakljuenja ugovora o jemstvu, tako i u
sluaju kad je nastalo posle toga.
Odeljak 3.
ODNOS JEMCA I DUNIKA
Pravo zahtevati naknadu od dunika
lan 1013.
1. Jemac koji je isplatio poveriocu njegovo potraivanje moe zahtevati od dunika da mu naknadi sve to je isplatio
za njegov raun, kao i kamatu od dana isplate.
2. On ima pravo na naknadu trokova nastalih u sporu sa poveriocem od asa kad je obavestio dunika o tom sporu,
kao i na naknadu tete ako bi je bilo.
Pravo jemca jednog solidarnog dunika
lan 1014.
Jemac jednog od vie solidarnih dunika moe zahtevati od bilo koga od njih da mu naknadi ono to je isplatio
poveriocu, kao i trokove.

160

Pravo jemca na prethodno obezbeenje

lan 1015.
I pre nego to namiri poverioca, jemac koji se obavezao sa znanjem ili odobrenjem dunika ima pravo zahtevati od
dunika da mu prui potrebno obezbeenje za njegove eventualne zahteve u sledeim sluajevima: ako dunik nije
ispunio svoju obavezu o njenoj dospelosti, ako je poverilac zatraio sudskim putem naplatu od jemca i ako se dunikovo
imovinsko stanje znatno pogoralo posle zakljuenja ugovora o jemstvu.
Gubitak prava na naknadu
lan 1016.
1. Dunik moe upotrebiti protiv jemca koji je bez njegovog znanja izvrio isplatu poverioevog potraivanja sva pravna
sredstva kojima je u asu te isplate mogao odbiti poverioev zahtev.
2. Jemac koji je isplatio poverioevo potraivanje, a o tome nije obavestio dunika, te je i ovaj u neznanju za tu isplatu
ponovo isplatio isto potraivanje, ne moe zahtevati naknadu od dunika, ali ima pravo zahtevati od poverioca da mu vrati ono
to mu je isplatio.
Pravo na vraanje isplaenog
lan 1017.
Jemac koji je bez dunikovog znanja isplatio poverioevo potraivanje koje je docnije na dunikov zahtev poniteno,
ili ugaeno prebijanjem, moe samo zahtevati od poverioca vraanje isplaenog.
Odeljak 4.
REGRES ISPLATIOCA PREMA OSTALIM JEMCIMA
lan 1018.
Kad ima vie jemaca, pa jedan od njih isplati dospelo potraivanje, on ima pravo zahtevati od ostalih jemaca da mu
svaki naknadi deo koji pada na njega.
Odeljak 5.
ZASTARELOST
lan 1019.
1. Zastarelou obaveze glavnog dunika zastareva i obaveza jemca.
2. Kad je rok za zastarevanje obaveza glavnog dunika dui od dve godine, obaveza jemca zastareva po isteku dve
godine od dospelosti obaveze glavnog dunika, izuzev kad jemac odgovara solidarno sa dunikom.
3. Prekid zastarevanja potraivanja prema glavnom duniku dejstvuje i prema jemcu samo ako je do prekida dolo
nekim postupkom poverioca pred sudom protiv glavnog dunika.
4. Zastoj zastarevanja obaveze glavnog dunika nema dejstva prema jemcu.

Glava XXX
UPUIVANJE (ASIGNACIJA)
Odeljak 1.
POJAM UGOVORA
lan 1020.
Upuivanjem (asignacijom) jedno lice, uputilac (asignant), ovlauje drugo lice, upuenika (asignat) da za njegov
raun izvri neto odreenom treem licu, primaocu, uputa (asignatar), a ovoga ovlauje da to izvrenje primi u svoje
ime.

161

Odeljak 2.
ODNOSI PRIMAOCA UPUTA I UPUENIKA
Prihvatanje od strane upuenika
lan 1021.
1. Primalac uputa stie pravo da zahteva od upuenika ispunjenje tek kad mu ovaj izjavi da prihvata uput.
2. Prihvatanje uputa ne moe se opozvati.
Prigovori upuenika
lan 1022.
1. Prihvatanjem uputa nastaje izmeu primaoca uputa i upuenika dugovinski odnos nezavisan od odnosa izmeu
uputioca i upuenika, kao i odnos izmeu uputioca i primaoca uputa.
2. Upuenik koji je prihvatio uput moe istai primaocu uputa samo prigovore koji se tiu punovanosti prihvatanja,
prigovore koji se zasnivaju na sadrini prihvatanja ili na sadrini samog uputa, kao i prigovore koje ima lino prema
njemu.
Prenoenje uputa
lan 1023.
1. Primalac uputa moe uput preneti na drugog i pre prihvatanja od upuenika, a ovaj ga moe preneti dalje, izuzev
kad iz samog uputa ili posebnih okolnosti proizlazi da je on neprenosiv.
2. Ako je upuenik izjavio primaocu uputa da prihvati uput, to prihvatanje ima dejstva prema svim licima na koja bi
uput bio uzastopno prenesen.
3. Ako je upuenik izjavio pribaviocu, na koga je primalac uputa preneo uput, da ga prihvata, on ne moe istai
prijaviocu prigovore koje ima prema primaocu uputa lino.
Zastarelost
lan 1024.
1. Pravo primaoca uputa da zahteva ispunjenje od upuenika zastareva za godinu dana.
2. Ako za ispunjenje nije odreen rok, zastarelost poinje tei kada upuenik prihvati uput, a ako ga je on prihvatio
pre nego to je dat primaocu uputa, onda kada bude dat ovome.
Odeljak 3.
ODNOS PRIMAOCA UPUTA I UPUTIOCA
Ako je primalac uputa poverilac uputioca
lan 1025.
1. Poverilac nije duan pristati na uput koji mu je uinio dunik u cilju ispunjenja svoje obaveze, ali je duan da o
svom odbijanju odmah izvesti dunika, inae e mu odgovarati za tetu.
2. Poverilac koji je pristao na uput duan je pozvati upuenika da ga izvri.
Uput nije ispunjenje
lan 1026.
1. Kad je poverilac pristao na uput uinjen od njegovog dunika u cilju ispunjenja obaveza, ta obaveza ne prestaje
ako nije drukije ugovoreno, ni njegovim pristankom na uput, ni prihvatanjem, od strane upuenika, nego tek ispunjenjem
od strane upuenika.
2. Poverilac koji je pristao na uput uinjen od njegovog dunika moe zahtevati od uputioca da mu ispuni ono to
mu duguje samo ako nije dobio ispunjenje od upuenika u vreme odreeno u uputu.

162

Dunost primaoca uputa da obavesti uputioca

lan 1027.
Ako upuenik odbije pristanak na uput, ili odbije ispunjenje koje mu zahteva primalac uputa, ili izjavi unapred da
nee da ga izvri, primalac uputa je duan obavestiti odmah uputioca o tome, inae mu odgovara za tetu.
Odustanak od prihvaenog uputa
lan 1028.
Primalac uputa koji nije poverilac uputioca i koji nee da se koristi uputom moe odustati od njega, ak i ako je ve
izjavio da ga prima, ali je duan da bez odlaganja obavesti o tome uputioca.
Opozivanje ovlaenja datog primaocu uputa
lan 1029.
Uputilac moe opozvati ovlaenje koje je uputom dao primaocu uputa, izuzev ako je uput izdao u cilju ispunjenja
nekog svog duga prema njemu i uopte ako je uput izdao u njegovom interesu.
Odeljak 4.
ODNOS UPUTIOCA I UPUENIKA
Ako je upuenik dunik uputioca
lan 1030.
1. Upuenik nije duan prihvatiti uput, ak i ako je dunik uputioca, izuzev ako mu je to obeao.
2. Ali, kad je uput izdat na osnovu upuenikovog duga uputiocu, upuenik je duan da ga izvri do iznosa tog duga,
ako mu to ni po emu nije tee od ispunjenja obaveze prema uputiocu.
3. Izvrenjem uputa izdatog na osnovu upuenikovog duga uputiocu, upuenik se oslobaa u istoj meri svoga duga
prema uputiocu.
Opozivanje ovlaenja datog upueniku
lan 1031.
1. Uputilac moe opozvati ovlaenje koje je uputom dao upueniku, sve dok ovaj ne izjavi primaocu uputa da
prihvata uput, ili ga ne izvri.
2. On ga moe opozvati i kad je u samom uputu navedeno da je neopoziv, kao i kad bi se opozivanjem vreala neka
njegova obaveza prema primaocu uputa.
3. Otvaranje steaja nad imovinom uputioca povlai po samom zakonu opozivanje uputa, izuzev sluaja kad je
upuenik bio ve prihvatio uput pre otvaranja steaja, kao i kad u asu prihvatanja nije znao niti je morao znati za taj
steaj.
Odeljak 5.
SMRT I LIENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI
lan 1032.
Smrt uputioca, primaoca uputa ili upuenika, kao i lienje poslovne sposobnosi nekoga od njih, nema uticaja na
uput.
Odeljak 6.
UPUT U OBLIKU HARTIJE NA DONOSIOCA
lan 1033.
1. Pismeni uput moe biti izdat na donosioca.
2. U tom sluaju svaki imalac hartije ima prema upueniku poloaj primaoca uputa.
3. Odnosi koji uputom nastaju izmeu primaoca uputa i uputioca, nastaju u ovom sluaju samo izmeu svakog
pojedinog imaoca hartije i lica koje mu je hartiju ustupilo.
163

Odeljak 7.
UPUT U OBLIKU HARTIJE PO NAREDBI
lan 1034.
Pismeni uput koji glasi na novac, na hartije od vrednosti ili na zamenljive stvari moe biti izdat sa odredbom po
naredbi, ako je upuenik lice koje se bavi privrednom delatnou i ako ono to treba da izvri ulazi u okvir te delatnosti.

Glava XXXI
BANKARSKI NOVANI DEPOZITI
Odeljak 1.
NOVANI DEPOZIT
Pojam
lan 1035.
1. Ugovor o novanom depozitu je zakljuen kada se banka obavezala da primi, a deponent da poloi kod banke
odreeni novani iznos.
2. Ovim ugovorom banka stie pravo da raspolae deponovanim novcem i duna je da ga vrati prema uslovima
predvienim u ugovoru.
Otvaranje rauna
lan 1036.
1. Na osnovu ugovora o novanom depozitu banka otvara raun u korist i na teret kojeg upisuje sva potraivanja i
dugovanja koja proizau iz poslova sa deponentom ili za njegov raun sa treim.
2. Ne upisuju se u raun ona potraivanja, odnosno dugovanja za koje se ugovorne strane dogovore da ih iskljue.
Otklanjanje dugovnog salda
lan 1037.
1. Banka je obavezna da vri isplate sa rauna u granicama raspoloivih sredstava.
2. Ako je banka obavila jednu ili vie uplata i isplata u okviru ugovora o depozitu, koje ine raun pasivnim, o tome
mora bez odlaganja obavestiti deponenta koji je duan odmah da preduzme mere u cilju otklanjanja dugovnog salda.
Vrste novanih depozita
lan 1038.
1. Novani depozit moe biti po vienju ili oroen, s otkaznim rokom i bez otkaznog roka, sa posebnom namenom i
bez namene.
2. Ako nije suprotno ugovoreno, smatra se da je raun novanog depozita po vienju, te deponent rauna ima pravo da
raspolae delom ili celim saldom u svakom trenutku.
Stanje rauna
lan 1039.
1. Banka je duna da deponenta obavetava o svakoj promeni stanja na njegovom raunu.
2. Banka je duna krajem svake godine, a ako je to ugovoreno ili uobiajeno i ee, poslati izvetaj o stanju rauna
(saldo).
Mesto uplata i isplata
lan 1040.
Ako meu ugovornim stranama nije drukije dogovoreno, nalozi za uplatu i isplatu rauna deponenata upuuju se u
sedite banke kod koje je raun otvoren.

164

Postojanje vie rauna

lan 1041.
U sluaju da isto lice ima kod jedne banke ili kod vie njenih poslovnih jedinica vie rauna, svaki od ovih rauna je
samostalan.
Plaanje kamate
lan 1042.
1. Banka plaa kamatu na sredstva koja su kod nje deponovana, ukoliko zakonom nije drukije odreeno.
2. Visina kamate utvruje se ugovorom o deponovanju sredstava, a ako ugovorom nita nije predvieno, plaa se
zakonska kamata.
Odeljak 2.
ULOG NA TEDNJU
tedna knjiica
lan 1043.
1. Ako je novani depozit primljen kao ulog na tednju, banka, odnosno tedno-kreditna organizacija izdaje
deponentu tednu knjiicu.
2. tedna knjiica moe biti izdata samo na ime odreenog lica ili na donosioca.
Upis u knjiicu
lan 1044.
1. U tednu knjiicu se unose sve uplate i podizanja novca.
2. Upisi u knjiicu potvreni peatom banke i potpisom ovlaenog lica su dokaz o uplatama odnosno podizanjima u
odnosima izmeu banke i ulagaa.
3. Suprotan sporazum je nitav.
Plaanje kamate
lan 1045.
Na uloge na tednju plaa se kamata.
Vrste uloga na tednju
lan 1046.
Ulozi na tednju mogu biti po vienju ili oroeni s otkaznim rokom i bez otkaznog roka.

Glava XXXII
DEPONOVANJE HARTIJA OD VREDNOSTI
Pojam
lan 1047.
Ugovorom o deponovanju hartija od vrednosti banka se obavezuje da e, uz naknadu, preuzeti hartije od vrednosti
radi uvanja i vrenja prava i obaveza koje se u vezi s tim zahtevaju.

165

Vrenje prava
lan 1048.
Ako nije drukije ugovoreno, banka moe vriti prava iz deponovanih hartija od vrednosti iskljuivo za raun
deponenta.
Dunosti banke
lan 1049.
1. Banka je duna da obezbedi uvanje hartije od vrednosti sa briljivou koja se zahteva od ostavoprimca uz
naknadu i da za raun deponenta preduzima sve radnje radi ouvanja i ostvarivanja njegovih prava iz hartije od vrednosti.
2. Ukoliko izmeu ugovornih strana nije to drugo dogovoreno, banka je duna da naplauje dospele kamate,
glavnicu i uopte sve sume na koje deponovane hartije daju pravo, im one dospeju za isplatu.
3. Banka je duna da stavi na raspolaganje deponentu naplaene sume, a ako ovaj ima kod banke raun sa novanim
depozitom, da ih upie u korist tog rauna.
Vraanje hartija od vrednosti
lan 1050.
1. Banka je duna da na zahtev deponenta vrati hartije od vrednosti u svako doba.
2. Vraanje se, po pravilu, vri u mestu gde je izvreno deponovanje.
3. Predmet vraanja su same hartije od vrednosti, ukoliko izmeu ugovornih strana nije dogovoreno da vraanje
moe biti izvreno plaanjem odgovarajueg iznosa.
4. Vraanje se moe izvriti samo deponentu ili njegovim pravnim sledbenicima ili licima koje oni oznae, ak i
kada je iz samih hartija vidljivo da one pripadaju treim.
Zahtevi treih lica
lan 1051.
O svakom zahtevu koji tree lice istakne u pogledu deponovanih hartija, banka je duna da izvesti deponenta.

Glava XXXIII
BANKARSKI TEKUI RAUN
Pojam
lan 1052.
Ugovorom o bankarskom tekuem raunu banka se obavezuje da nekom licu otvori poseban raun i da preko njega
prima uplate i vri isplate u granicama njegovih sredstava i odobrenog kredita.
Forma ugovora
lan 1053.
Ugovor o otvaranju tekueg rauna mora biti zakljuen u pismenoj formi.
Sredstva na tekuem raunu
lan 1054.
1. Novana sredstva na tekuem raunu ostvaruju se uplatama od strane deponenta i naplatama novanih iznosa
izvrenih za njegov raun.
2. Banka je duna da preko tekueg rauna vri plaanje za deponenta i kad na raunu nema pokria i to u obimu
koji je predvien ugovorom o otvaranju tekueg rauna ili posebnim sporazumom.
3. Ova obaveza banke moe se iskljuiti ugovorom o otvaranju tekueg rauna.

166

Prebijanje izmeu salda vie rauna

lan 1055.
Ako deponent kod iste banke ima vie tekuih rauna, aktivni i pasivni saldo ovih rauna se uzajamno prebijaju,
ukoliko nije drukije ugovoreno.
Raspolaganje saldom
lan 1056.
Korisnik tekueg rauna moe u svakom trenutku raspolagati saldom koji se na raunu pojavljuje u njegovu korist,
osim ako je ugovoren otkazni rok.
Primena pravila ugovora o nalogu
lan 1057.
1. Banka odgovara za izvrenje naloga deponenta prema pravilima ugovora o nalogu.
2. Ako nalog treba da se izvri u mestu gde banka nema poslovnu jedinicu, ona moe to obaviti preko druge banke.
Trajanje rauna
lan 1058.
Ako u ugovoru o otvaranju tekueg rauna nije utvren rok njegovog trajanja, svaka strana moe da ga raskine uz
otkazni rok od 15 dana.
Provizija i naknada trokova
lan 1059.
1. Banka ima pravo da zaraunava proviziju za izvrene usluge koje su obuhvaene ugovorom o tekuem raunu,
kao i naknadu za posebne trokove uinjene u vezi sa tim uslugama.
2. Ova svoja potraivanja banka upisuje u svoju korist u tekui raun, ukoliko izmeu ugovornih strana nije drukije
ugovoreno.
Dostavljanje izvoda
lan 1060.
1. Prilikom svake promene stanja tekueg rauna banka je duna da izda izvod sa naznaenjem salda i preda ga
klijentu na sporazumno utvreni nain.
2. Smatra se da je izvod odobren ako nije osporen u dogovorenom roku ili, ako dogovora nema, u roku od 15 dana.
3. I nakon njegovog odobrenja, izvod rauna se moe osporavati zbog greaka u pisanju ili u obraunu, zbog
isputanja ili dupliranja, ali se ovo osporavanje mora preduzeti najdalje u roku od godinu dana od prijema rauna o
likvidaciji salda po zakljuenju tekueg rauna, inae se pravo gasi.

Glava XXXIV
UGOVOR O SEFU
Pojam
lan 1061.
1. Ugovorom o sefu obavezuje se banka da stavi na upotrebu korisniku sef za odreeni period vremena, a korisnik se
obavezuje da za to plati banci odreenu naknadu.
2. Banka mora preduzeti sve potrebne mere da obezbedi dobro stanje sefa i nadzor nad njim.
Pristup sefu
lan 1062.
1. Pristup sefu moe se dozvoliti samo korisniku ili njegovom punomoniku.
2. Banka ne sme drati kod sebe duplikat kljua ili kljueva koji se predaju korisniku.
167

Predmeti koji se ne smeju staviti u sef

lan 1063.
1. Korisnik ne sme staviti u svoj sef predmet ili proizvod koji moe ugroziti sigurnost banke ili drugih sefova.
2. U sluaju da se korisnik ne pridrava ove obaveze, banka moe izjaviti da raskida ugovor o sefu.
Prava banke u sluaju neplaanja
lan 1064.
1. Ako korisnik ne plati banci makar samo jedan obrok naknade po dospelosti, banka moe raskinuti ugovor po
isteku mesec dana poto korisnika preporuenim pismom opomene na naplatu.
2. Poto raskine ugovor, banka moe pozvati korisnika da isprazni sef i da joj preda klju, pa ako korisnik to ne
uini, banka moe zahtevati da se sef otvori putem suda, utvrdi njegova sadrina i naene stvari stave u sudski depozit ili
povere banci na uvanje.
3. Banka ima pravo prvenstva naplate dune naknade nastale iz ugovora o sefu iz novanog iznosa koji je pronaen
u sefu, kao i iz cene dobijene prodajom drugih vrednosti naenih u sefu.

Glava XXXV
UGOVOR O KREDITU
Pojam
lan 1065.
Ugovorom o kreditu banka se obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje odreeni iznos novanih
sredstava, na odreeno ili neodreeno vreme, za neku namenu ili bez utvrene namene, a korisnik se obavezuje da banci
plaa ugovorenu kamatu i dobijeni iznos novca vrati u vreme i na nain kako je utvreno ugovorom.
Forma i sadrina
lan 1066.
1. Ugovor o kreditu mora biti zakljuen u pismenoj formi.
2. Ugovorom o kreditu utvruju se iznos, kao i uslovi davanja, korienje i vraanje kredita.
Otkaz davaoca kredita
lan 1067.
1. Ugovor o kreditu banka moe otkazati pre isteka ugovorenog roka ako je kredit korien u suprotnosti sa
njegovom namenom.
2. Ugovor o kreditu banka moe otkazati pre isteka ugovorenog roka i u sluaju insolventnosti korisnika ak i kad
nije utvrena sudskom odlukom, u sluaju prestanka pravnog lica ili smrti korisnika, ako bi u tim sluajevima davalac
kredita doao u bitno nepovoljniji poloaj.
Odustajanje od ugovora i vraanje kredita pre roka
lan 1068.
1. Korisnik kredita moe odustati od ugovora pre nego to je poeo koristiti kredit.
2. Korisnik kredita moe vratiti kredit i pre roka odreenog za vraanje, ali je duan o tome unapred obavestiti
banku.
3. U oba sluaja korisnik kredita duan je naknaditi tetu ukoliko ju je davalac kredita pretrpeo.
4. U sluaju vraanja kredita pre odreenog roka, banka ne moe da zarauna kamatu za vreme od dana vraanja kredita
do dana kada je po ugovoru trebalo da bude vraen.

168

Glava XXXVI
UGOVOR O KREDITU NA OSNOVU ZALOGE HARTIJA OD VREDNOSTI
Pojam
lan 1069.
Ugovorom o kreditu na osnovu zaloge hartija od vrednosti banka odobrava kredit u odreenom iznosu uz
obezbeenje zalogom hartija od vrednosti koje pripadaju korisniku kredita ili treem koji na to pristane.
Forma i sadrina
lan 1070.
Ugovor o kreditu na osnovu zaloge hartija od vrednosti mora biti zakljuen u pismenoj formi i sadrati naznaenje
hartija od vrednosti koje se zalau, naziv, odnosno firmu i sedite, odnosno prebivalite imaoca hartija, iznos i uslove
odobrenog kredita, kao i iznos i vrednost hartija koja je uzeta u obzir za odobrenje kredita.
Kad banka moe prodati zaloene hartije
lan 1071.
Ako korisnik ne vrati po dospelosti dobijeni kredit, banka moe prodati zaloene hartije od vrednosti.

Glava XXXVII
AKREDITIVI
Obaveza akreditivne banke i forma akreditiva
lan 1072.
1. Prihvatanjem zahteva nalogodavca za otvaranje akreditiva, akreditivna banka se obavezuje da e korisniku
akreditiva isplatiti odreenu novanu svotu ako do odreenog vremena budu ispunjeni uslovi navedeni u nalogu za
otvaranje akreditiva.
2. Akreditiv mora biti sainjen u pismenoj formi.
Kada nastaje obaveza prema korisniku
lan 1073.
1. Banka je obavezna prema korisniku od dana kada mu je otvaranje akreditiva saopteno.
2. Nalogodavac je vezan izdatim nalogom od trenutka kad je nalog prispeo banci.
Nezavisnost akreditiva od drugog pravnog posla
lan 1074.
Akreditiv je nezavisan od ugovora o prodaji ili drugog pravnog posla povodom koga je akreditiv otvoren.
Dokumentarni akreditiv
lan 1075.
Dokumentarni akreditiv postoji kada je banka obavezna da isplati korisniku akreditiva odreenu novanu svotu pod
uslovom da joj budu podneti dokumenti prema uslovima utvrenim u akreditivu.
Dunost akreditivne banke
lan 1076.
Banka koja otvara dokumentarni akreditiv duna je da izvri klauzule plaanja pod uslovima predvienim u
akreditivu.
169

Vrste dokumentarnog akreditiva

lan 1077.
1. Dokumentarni akreditiv moe biti opoziv ili neopoziv.
2. Ukoliko nije izriito drukije ugovoreno akreditiv je uvek opoziv, ak i kada je otvoren za odreeni period
vremena.
Opozivi akreditiv
lan 1078.
Opozivi dokumentarni akreditiv ne vezuje banku prema korisniku, te ga u svakom trenutku moe izmeniti ili
opozvati na zahtev nalogodavca ili po sopstvenoj inicijativi, ako je to u interesu nalogodavca.
Neopozivi akreditiv
lan 1079.
1. Neopozivi dokumentarni akreditiv sadri samostalnu i neposrednu obavezu banke prema korisniku.
2. Ova obaveza moe biti ukinuta ili izmenjena samo sporazumom svih zainteresovanih strana.
3. Neopozivi dokumentarni akreditiv moe biti potvren od neke druge banke, koja, time, pored akreditivne banke,
preuzima samostalnu i neposrednu obavezu prema korisniku.
4. Notifikacija akreditiva korisnika od strane neke druge banke nije sama po sebi potvrivanje ovog akreditiva.
Dunost banke u pogledu dokumenata
lan 1080.
1. Banka je duna da ispita da li su dokumenti u svemu saobrazni zahtevima nalogodavca.
2. Kada dobije dokumente, banka mora u najkraem roku o tome obavestiti nalogodavca i ukazati mu na utvrene
nepravilnosti i nedostatke.
Granice odgovornosti banke
lan 1081.
1. Banka ne preuzima nikakvu odgovornost ako su podneti dokumenti na izgled saobrazni sa uputstvima
nalogodavca.
2. Ona ne preuzima nikakvu obavezu u pogledu robe koja je predmet otvorenog akreditiva.
Prenosivost i deljivost akreditiva
lan 1082.
1. Dokumentarni akreditiv je prenosiv ili deljiv samo ako je banka koja otvara akreditiv u korist koga je oznaio
nalogodavac ovlaena u uputstvima prvog korisnika da plati u celini ili korisnika delimino jednom ili veem broju
treih lica.
2. Akreditiv moe preneti, na bazi izriitih uputstava, samo banka koja ga otvara i to samo jedanput, ukoliko nije
suprotno ugovoreno.

Glava XXXVIII
BANKARSKA GARANCIJA
Pojam
lan 1083.
1. Bankarskom garancijom se obavezuje banka prema primaocu garancije (korisniku) da e mu za sluaj da mu tree
lice ne ispuni obavezu o dospelosti izmiriti obavezu ako budu ispunjeni uslovi navedeni u garanciji.
170

2. Garancija mora biti izdata u pismenoj formi.

Izmirenje obaveze iz garancije u novcu
lan 1084.
Banka izmiruje obavezu iz garancije u novcu i u sluaju da se garancijom obezbeuje nenovana obaveza.
Potvrda garancije (supergarancija)
lan 1085.
Ako druga banka potvrdi obavezu iz garancije, korisnik moe svoje zahteve iz garancije podneti bilo banci koja je
izdala garanciju, bilo onoj koja ju je potvrdila.
Ustupanje prava iz garancije
lan 1086.
Svoja prava iz bankarske garancije korisnik moe ustupiti treem samo sa ustupanjem potraivanja koje je
obezbeeno garancijom i prenosom svojih obaveza u vezi sa obezbeenim potraivanjem.
Garancija bez prigovora
lan 1087.
1. Ako bankarska garancija sadri klauzulu bez prigovora, na prvi poziv ili sadri rei koje imaju isto znaenje,
banka ne moe isticati prema korisniku prigovore koje nalogodavac kao dunik moe isticati prema korisniku po
obezbeenoj obavezi.
2. Nalogodavac je duan platiti banci svaki iznos koji je banka platila po osnovu garancije izdate sa klauzulom iz
prethodnog stava.
3. Korisnik garancije duguje nalogodavcu iznos primljen po osnovu garancije na koji inae ne bi imao pravo zbog
opravdanih prigovora nalogodavca.

Glava XXXIX
PRIMENA ODREDABA O BANKARSKOM POSLOVANJU
lan 1088.
Odredbe l. 1035. do 1087. ovog zakona shodno se primenjuju i na druga pravna lica koja su, u skladu sa zakonom,
ovlaena za obavljanje odreenih bankarskih poslova.
Glava XL
PORAVNANJE
Pojam
lan 1089.
1. Ugovorom o poravnaju lica izmeu kojih postoji spor ili neizvesnost o nekom pravnom odnosu, pomou
uzajamnih poputanja, prekidaju spor, odnosno uklanjaju neizvesnost i odreuju svoja uzajamna prava i obaveze.
2. Postoji neizvesnost i kad je ostvarenje odreenog prava nesigurno.
U emu se sastoje uzajamna poputanja
lan 1090.
1. Poputanje se moe sastojati, izmeu ostalog, u deliminom ili potpunom priznavanju nekog zahteva druge strane,
ili u odricanju od nekog svog zahteva; u uzimanju na sebe neke nove obaveze; u smanjenju kamatne stope; u produenju
roka; u pristajanju na delimine otplate; u davanju prava na odustanicu.
171

2. Poputanje moe biti uslovno.

3. Kad samo jedna strana popusti drugoj, na primer, prizna pravo druge strane, to nije poravnanje, te ne podlee
pravilima o poravnanju.
Sposobnost
lan 1091.
Za zakljuenje ugovora o poravnanju potrebna je sposobnost za raspolaganje pravom koje je predmet poravnanja.
Predmet
lan 1092.
1. Predmet poravnanja moe biti svako pravo kojim se moe raspolagati.
2. Punovano je poravnanje o imovinskim posledicama krivinog dela.
3. Ne mogu biti predmet poravnanja sporovi koji se tiu statusnih odnosa.
Primena odredaba o dvostranim ugovorima
lan 1093.
1. Za ugovor o poravnanju vae opte odredbe o dvostranim ugovorima, ako za njega nije to drugo predvieno.
2. Kad pod nazivom poravnanja ugovarai obave neki drugi posao, na njihove odnose ne primenjuju se odredbe
zakona koje vae za poravnanje, ve one koje vae za stvarno obavljeni posao.
Prekomerno oteenje
lan 1094.
Zbog prekomernog oteenja ne moe se traiti ponitenje poravnanja.
Dejstvo poravnanja prema jemcima i zalogodavcima
lan 1095.
1. Ako je poravnanjem izvrena novacija obaveze, jemac se oslobaa odgovornosti za njeno ispunjenje, a prestaje i
zaloga koju je dao neko trei.
2. Inae, jemac i trei koji je dao svoju stvar u zalogu ostaju i dalje u obavezi, a njihova odgovornost moe biti
smanjena poravnanjem, ali ne i poveana, izuzev ako su se saglasili sa poravnanjem.
3. Kad dunik poravnanjem prizna sporno potraivanje, jemac i zalogodavac zadravaju pravo da istaknu poveriocu
prigovore kojih se dunik poravnanjem odrekao.
Poravnanje o poslu koji se moe ponititi
lan 1096.
1. Punovano je poravnanje o pravnom poslu ije je ponitenje mogla traiti jedna strana, ako je ona u asu
zakljuenja poravnanja znala za tu mogunost.
2. Ali je nitavo poravnanje o nitavom pravnom poslu i kad su ugovarai znali za nitavost i hteli poravnanjem da je
otklone.
Nitavost poravnanja
lan 1097.
1. Poravnanje je nitavo ako je zasnovano na pogrenom verovanju oba ugovaraa da postoji pravni odnos koji u
stvari ne postoji, i ako bez tog pogrenog verovanja ne bi meu njima bilo ni spora ni neizvesnosti.
2. Isto vai i kad se pogreno verovanje ugovaraa odnosi na obine injenice.
3. Odricanje od ove nitavosti nema pravnog dejstva i ono to je dato na ime izvrenja obaveze iz takvog poravnanja
moe se natrag traiti.
Nitavost jedne odredbe poravnanja
lan 1098.
Odredbe poravnanja ine celinu, te ako je jedna odredba nitava, celo poravnanje je nitavo, izuzev kad se iz samog
poravnanja vidi da se ono sastoji iz nezavisnih delova.

172

DEO TREI
MERODAVNO PRAVO U SLUAJU SUKOBA REPUBLIKIH ZAKONA
Primena ovog dela zakona
lan 1099.
Odredbe ovog dela zakona primenjuju se na obligacione odnose koji su ureeni zakonima republika.
Merodavno pravo u pogledu nepokretnosti
lan 1100.
Na prava i obaveze u pogledu nepokretnosti primenjuje se pravo republike na ijoj se teritoriji nepokretnost nalazi.
Merodavno pravo kod ugovornih odnosa
lan 1101.
1. Na prava i obaveze iz ugovora primenjuje se pravo republike koje su ugovorne strane izabrale.
2. Ako ugovorne strane nisu izabrale merodavno pravo, primenjuje se pravo republike na ijoj teritoriji je ugovor
zakljuen.
Merodavno pravo u sluaju prouzrokovanja tete
lan 1102.
1. Na prava i obaveze koje nastaju prouzrokovanjem tete van ugovornog odnosa primenjuje se pravo republike na
ijoj teritoriji je izvrena tetna radnja ili su nastupile tetne posledice.
2. Na prava i obaveze koje nastaju prouzrokovanjem tete van ugovora izvrene sukcesivnim radnjama ili sa
viestrukim posledicama merodavno je pravo republike na ijoj je teritoriji radnja bar delimino preduzeta ili je posledica
bar delimino nastupila.
3. Ako se kao oteeni u sluaju prouzrokovanja tete krivinim delom pojavljuje maloletnik ili drugo lice kome je
bila ili mu je tetnom radnjom bitno umanjena radna ili ivotna sposobnost za obavezu odgovornog lica da naknadi tetu
moe biti merodavno i pravo republike na ijoj se teritoriji nalazi prebivalite oteenog, odnosno iji je on dravljanin.
4. Organ nadlean da odluuje o naknadi tete pri izboru izmeu vie merodavnih prava, primenie pravo koje je za
oteenog najpovoljnije.
Merodavno pravo za ostale obligacione odnose
lan 1103.
Na prava i obaveze koje proizlaze iz jednostrane izjave volje, sticanja bez osnova, poslovodstva bez naloga i drugih
pravnih injenica primenjuje se pravo republike na ijoj su teritoriji ti poslovi preduzeti, odnosno na ijoj su teritoriji te
injenice nastale.
Pravo merodavno za zastarelost
lan 1104.
Na zastarelost prava i obaveza primenjuje se pravo koje je merodavno za sadrinu tih prava i obaveza.
Obligacioni odnosi nastali van SRJ
lan 1105.
Na prava i obaveze koje nisu nastale na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, ukoliko uesnici obligacionih
odnosa nisu izabrali merodavno pravo, primenjuje se pravo republike na ijoj se teritoriji ta prava i obaveze ostvaruju, a
ako se prava i obaveze ostvaruju na teritoriji vie republika, odnosno autonomnih pokrajina ili se ostvaruju van Savezne
Republike Jugoslavije, merodavno je pravo republike, koje je u najblioj vezi sa ugovorom, odnosno drugim obligacionim odnosom.

173

DEO ETVRTI
PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
Primena ovog zakona
lan 1106.
Odredbe ovog zakona nee se primenjivati na obligacione odnose koji su nastali pre stupanja na snagu ovog zakona.
Primena obiaja
lan 1107.
1. Odredba optih ili posebnih uzansi kojom se utvruje pretpostavka da su ugovorne strane pristale na primenu
uzansi, ukoliko ih nisu ugovorom iskljuile, nee se primenivati posle stupanja na snagu ovog zakona.
2. Opte uzanse za promet robom (Slubeni list FNRJ, br. 15/54) nee se primenjivati posle stupanja na snagu
ovog zakona u pitanjima koja su njime regulisana.
3. Ako su opte ili posebne uzanse ili drugi trgovinski poslovni obiaji suprotni dispozitivnim normama ovog
zakona, primenjivae se odredbe ovog zakona, osim ako su strane izriito ugovorile primenu uzansi, odnosno drugih
trgovinskih poslovnih obiaja.
Prestanak vaenja drugih propisa
lan 1108.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o zastarelosti potraivanja (Slubeni list FNRJ, br.
40/53 i 57/54).
Stupanje na snagu ovog zakona
lan 1109.
Ovaj zakon stupa na snagu 1. oktobra 1978. godine.
_______________
NAPOMENA: U Zakonu o izmenama i dopunama ovog zakona (Slubeni list SRJ, br. 31 od 18. juna 1993.
godine) propisano je i sledee:
lan 58.
lan 34. (lan 371. u potpunom tekstu) ovog zakona primenjivae se i na obligacione odnose koji su nastali pre
stupanja na snagu ovog zakona ukoliko petogodinji rok zastarelosti nije istekao do njegovog stupanja na snagu.
lan 59.
lan 36. (lan 395. u potpunom tekstu) ovog zakona primenjivae se i na novane obaveze koje su nastale pre
stupanja na snagu ovog zakona ukoliko one nisu bile ispunjene do njegovog stupanja na snagu.
lan 60.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom listu SRJ.

174