vwfuisofiq vfusgrurs%0 nsoupoydoou wodors nfnpaipo afoy “eionfeay asp “xz. ! apes wu -adoisg oupedez wurefjwsz n nfnfuounad as soy nsou fom tupeuindo ns nep ‘[] zt forsznaad 2'1q Hequ 1 “([z] OME ayniodarg 88 aleftarisposd 9aqe) oxo nper7t wz nAouso) nsome}ap qyspnf, AwyYOds Yous HoOA Uz tSoudffionso tom mupeuNdo ns nep ‘{1] 21 foraznaud {14 Haq, A “Rsourejap yiuzer fo1q ryYDA vz NsoUalfraaso voai oz RS Wojzes ryYswouoyD “wHMpAYy “ouoWeU ypftussAoUZEaleU Super vz nsouatpoaso joatu ruyeundo azejeu x1000c ©P X10001 naasdo nos vp ns yezeyod ‘odoin oupedy7, wreliwioz n tuoponzt {tuowpiodsys tuforg “nsouinid afuegaso 1 Jojwoy 1upis ueganod 1 ofou “Cyerepez tupta vavsiaz! as eunfoy es ysouge1 1 efuezeduz nuiziq) asueuo}iod SupIA ouganod ours ou afmpoqzaqo vloy wavs oupel souaffyaaso Mfupars nfucwifeu eljaeaspoxd afuowsord oupe: ysouafjosso oat rujeumndo ‘(forpen n nrzen egox oueaoson dmisud avyeao vz a8opzt4) souaffioaso oart afnfuaund aftep | efuofporso Fofusennun yH"]eA>4 7 eAafor Oy “nsoule’s po oFau “nsoudlpaso aaoyfu po ou eisuipard afuexcuzodsts up sojuafiig po ousiaezau 9s up ouuawiodey, Pur Gsouafpaaso wujzynion ‘oudffieAso eUpPILOZLOM eUULAd}22 of Epey) pod DIEYoH “uUpEL NfeameLUS aU 9s afoy EA of vuueaaal) pz png wp ozour eurginod ip aft OY! oy) “eUULAOPEZ LuDD) 28 toy “tunes utoup 8 of ottior ug -wsope: ZOU) WET LHe = TONS) Wh! o> VENA YY) AT = a tay MOE = Sy OL0E 8 EOL IW = YY wig g = meg +e = 1 4 myse> OL Jr instalaciia Teor Tabela Pl.L. Preporudene vrednosti optimalnog nivoa osvetljenosti, boje svetlost, stepena reprodukeije boje i razreda bljestanja 2a razligite prostorije i delatnosti u njima vista prostorije, odnosno delatnosti koja se u njoj obavija Zen TaarIn mesta Ganaao prowoH|@ za SpElO Gubbe ov grana 1 Prosiorje bez possbre oarem prvrednin delanosti OA SED Samo Speedy malo Tekvenis pres. hoch HepeTWa Sporecne godrunske postr usposionje Bez possone namene | eo | Proavatna | 3 : "hloista nakurane robe | ambalate, Parkine gorade lav ekventn pata, Fo Span 7 T Poizeins stoponce, | Ktine tov, 20 as 2 Kotarnice tpitne pocstrice ‘Saat Bakeware i ograman gute robe “Taio urivacrice, kts cy 7 z Garcorcbe. 2 Ridonice za cola Teaove 2a Tos va 0 posta Fito narod vanievu poled precast Broce se gun soca wo | w | os | 2 Pciasel cremate injerbe Sica i Tatoo ran 1 fa Bie corsets 0 ° 2 Kaa renee robe ante Fgh women EE ee Fale Bouse | 2 FNoainga oo ea vo gua COE 7 Biztv cons ‘aloe rag grin ith peti gts toe wm | roma) 3s | - onane na nator ukovma Kolaraladov, Peskarenje igtibacbrade mops oe ged rth Kony, vane Pan Koma, aorj voter srednh profia tera. (Gin racov'na sim vistama asin 2 obra metal, 20 te a 2 FRezano cov imovarfhova vec. 4 Eravarsh revo gube mons, {SewrSno aera Terada soon kaa expr Kono eaivana aja, ocroste ievatenj fh pois, mova ifn 3c Fr guna tim vtera maine 2 obra retala Prem | podesavere svn wet asia, 500 . a 1 Fine montata, nntatno zacravanf Nenanersc odoMiomir B. Kostié + Osvetjenost ulazni ielaznin zona pl Vista prostorije, odnesno delatnosti Koja S€ U njoj obavija Tamora pain pose ms oper) mere terasa mere inerumenata Finomansmars 202¥. Cecountarsv0, Faktor kvaliteta unutrasnieg osvetenia Boe svelost Trade onicla pega Ra HTaTOTa Gravrarie,czelrare Zar redo 3. Eekromncustria Tada eaiova ugh power. Nematane nometsa uber 2007 {tran ioapane ramctaa. Gabanieac onze veh matina i wredel Teanostnm montatn ra ‘ata an ror apa ‘abe aij alograpona, Tipriads jh mornin nebula Tao TV ara Te yoo iste podesevane (Bada tation oma, Naratare tin namo Tzrada Tmontada najrecanyn Wsuveraa | RnR ironain elon iva @, Keramigka, coment | staliorska industria ‘Wavere |resawja raoriala vor Redow uz pesstu pecme ‘Naspldan rac masina Taada psrosavah Tose ‘Valarie. presovanlaeoikovansedrosiain ostova Duvanie sana Siesrane Erste Gradeiepalane Ha negara wbraa Kanna Fn Forrneart stale rao unos ikovarie, trav saan nj rece ran raters bth wakala|sastavari ont Fusnoouseriehstanog lols | tin povezara beads Gaware Posebras wo precana powtinakajumotiia abrada ‘pase, Brotene erage 5, Hemiska indostia Radar uz po, Fave, SNGTaRT® SOSRTTe ESTES, nike cromiee | miro Mahanéxo ster Kista Eleonz, Gevintugrarie Furiene. Granutrenio, alanvista prostorija, odnosno Taam delatnost koja se u njoj obavl@ | ae SET eas, pate a BETTE Frees poled. valeon’ clon za Doe. Fear aie quran pret, wukaizai Cntovari Grane precrmata od piasenih mS Vegas escra mere" Yageraon upesons. fpace ecapate onan rego TE reeaire “RT ABET TA TOTS I TSA | et aaa ara ta ru orads O [ada modela, model siowsto. Hee akan. iareda eta, sastavlanie fin presets | tbe tr Le apse ota Toa cae eel. | Trace unvsaverie okie 229 Uictna ont utbniams rarest 00 w Fagen near | stati Fae jane raDvatere,coperin, are OF! rissro_peaisie ‘Grav prderie. Presario Konople + Frais REAESTS ATS AT, BOOS HE io peglane! suxare. ‘Tare svete robe Plemrie: eee Pistejo, epkang tne obo. Teetvanie bo. Nona te ‘Gretitko won ‘pprenrarbens aust He Eanje Seed osah su0o8 aa retetoe,huSeneIhuvana utara fonzen oxoade Radon vNeanatama reves repo Sereno. Sone ieementsanje curenaMiomir B. Kostié Vista prostorje, odnosno Gelainosti koja Se u njoj obaviia ome otene pote iene (dene punenc boca, Fesanei mata voce! poiés aco mpkarst | raga meth riavoda, aside Sera aco upraarra | pootumarst. Prorada cana Fakton kvalteta unutrasnieg cosvetljenja tn eens Bo svetiost Rona boa Bars, Soreanja, moran pakovarje, UeaSavan shia reds pect onto piven bo 3 Prenaa ap, Salone aaa Pana icejone ienane duels, pretvar, users SATA conrane, Sedtara | romenarshi rao lsradecoute. Bdjenie kode Kono epinan 3 10. industria prerada papia esa! maven dus Fane Tara colon papas, rad, prac obras papa lepenie ‘ie pasta kauzno povervarje kala. isores seus Laboratori 11 Gratcka meet Fler | eran nogattn es eco oko lamparskh matin. | Fcorerossne Racor na togrlstin Stam Grane stamparesn sows, Stores Gavarepiasit. Station Rutnal mata fangs, Snang pana Teada Kiso. Retutvane,ctane Urogeati, [ards prota oes, Rena! magnseo sagan Doternane soge Nie u Preporukama KOvista prostorije, odnosno delatnost koja se U njoj obavija kowoa ki Nesane ipeoremanfe boa Paxton kvalteta unutrasnjec osvetijonja Seat Boe to, ] oe se ren | svetost | Sees Ceiene ws erases (raurare u eINO) Bake 12, Zanateie Shiai za provarileToH be. SEE eT a TORE Tea SO Fraoire at rede vets (Gen avira sin Sac, metal. Fosora | ears 2604 Terada | posravia ob Kartonaes | povenvanie Kh. Sears emanessh race Bravarel ado. Obitna brace Kate, pape kanna (Qpen scbnoatnarl radon Cjecbrada Svein. Tala, Vali, pap. WOE, Fin sobnostnars aco reciever trea dada. Peete aetorsari iret goartarste robe Nehaniarse oao¥. ronenancar rad60 Toads tpopranta mer inseumenate, Easorears. Sima. Zatarst aan Srawvare Sele. 48, Tegout ba Shia za GrWoTTaT STaH HS. Freee © Fea ca ath rade 00 aa, WOES TO ‘lst kere, Proserie 2a sp0uke. Fee e tan poinah wh wea maToNSaT penembenih aka ‘Gains one RIC, SupeTTEReE 7a, Kanone iustanave Fats a opie koncoaiate RIS bra,Miomir B. Kostié Vrsta prostorije, odnosno dolatnosti koja se u njoj obavija Tawa pen Dyorane 3s ote konto Prior esi ga sar. Fins karcourax gost Stercarateanj canlogaak redo Soran es Recuroweeana | kxigovodstio. Automata cba poesia, Vetkegourtines bic, 15. Secle Sosieane SRR TIPETES waonoe, ipa, Preiotna somo, kabel, ble, restore 2 muaitu obut, Gimstice sla, Kanne Kanceani, Radonie 2a sve wste oblinog nutnog rads, Katine fake namie Gitortore FRaioice za sve vse nig | pecan utnag rasa Ubi upeacbrim sola Za abc sabisg vido suvonemu Sec, hao''a deca {ecu sabe sna Prosterie ca ov 16. Zeravslvene vsianove Gejnepomoene kusce. Ssbe bank e200 Eolesndie sabe (hos Krav Gavra una Grainne iseratna\apoece. Prostore za prevjane speci negu bolesnka, ‘Greracone rorane Pretoria ea obs Nieuw Preporukama JROVista prostorije, odnosno delatnosti koja se u njoj obaviia 7, Prosiorje 2a avne lokale |javne pred stor’, pozare Precwora eo | Proisojna | 2 Bloskopske sale, | | 3 ‘roto tapi u pono i | Posie 7 T Kencenne pozoitre evorsre. 120 ‘ 1 ‘orane 22 predaas Drorane 28 konerenle 250 Gostonice bi Nuzes_ gal ro = Foteshe hziie 300 te ESET ERT, 5 co 7B, Prosioje za sianovarye 18.1. Opsie osvetlenia banc Stepan, reat Sprott, pocrumake prose Predsobia SENS. Kona Tm, Dedle sobe 120 Dante er ‘Sone se una 280 te 1 Keni, Presorie PaO = © T ado u kung (a ean pow Cane, rear ua 2a na higjeru (ole kpatina, seins, spavaci s90ama i) verjecetan plore erg ue 000M, jou Preporuxama JKO ‘Tveptiemnika, muzigkin instrumenata i radnch masta 1) Treba predvidet dodatno osvetone stolove 2a pisanjo, solova 2 jlo, kroveta,Miomir B. Kastie Be Mate Tabela P12. Preporutene vrednosti 0, granigenja bljeStanja za razlii a Ptimalnog nivoa osvetlienosti i klase kvaliteta te prostorije i delatnosti w njima ‘Opiman avo Kiss wale 28vetjonost (x) "16, ednosno delainosl KR SEU oT Optie zone Soren Prolazi, od Garderobe, toalel Skadifla, magaci Siepenisia, pokreina Sapeniee es a Grubi raga montaza e8kin mesina 300 Radovi sradhpe si ee ee j ‘moniada motora, karosetia voz. 500 Fi raov ‘montaza elektonskh kancelarizkih masina Vaoma in raaovr sklapanje instrumenata Hemniska, pastGna lindustia Gune ‘Automatski proces ‘notary preston postoienfa Oba Tames Kontoine prostorie,iaboratoje Peeraseuha prolvodga 7 Proizvodnja gume aa tochove 500} Inspekeja (Kontola protvoday ——— Siaganie boa Tnspekala Elektonaustia Prolwvoanya Rablova Namolavanje kalemova (aedhla velginay Maniata ielefona, radio aparata, wero Testranje, podesavane Noriaga eksiremno preciznih delove, aeKiOTaGR + komponenti | Prenrambena Paata ‘Rutoraish proces? Fathi proton oomie namene Ruéno dekorisanje. sparc Civncka posroea ‘Grube modelserje, griba raga ergare Fre roselsane, pravions ozgaa,irapoKcJrProsiorjo za metan, colnovanje, modwlovanje Prostorje sa pecima za euterjo aksa proiekiovanja elektri Final radow, emaliranie, glaavatie Masinsto glaarje |ureaivanje Rutro giaéari | graven Fini radow! (npr. dekorativne uezivanye, Rano cosiikavanie) Radovi sa qvodsern olkom Postojenja za avtoratsau prowvearyy Posicjenja za poluaulomatsku pretvocrju Rach prostorv proievedaim postrojerima fa prekignim dedursivam as0b! Konircine piationne iinspokei Industria kaze. Tachi prosior opete ramen. Presovarje, rezarje. Sivenje, prozvodrla OBS ‘Sortraie, podesavarie, korvola kvaNteta Fagonice sa maginama iposiovipribreme: TKovanje sinin Galva ‘Grubiradow na radhom siolu main, Zavarivanye ‘Srecnje sozen!radow na radnam stoi main Fin radovi na racrom siols imasiningpekoja | testiranja "Voom fin edu, cosayvania inepakaja many komplikovarin delova Tadiorice za bojenie radove sa sora]om Polapanje, run radov sa sprejom ‘Galena bojenje Tkorlcenje spre Fino bojene.koriéenje sprejazav7Sni radom, retusirani | podesavane boia Fabre Farle ‘Autonalska cbrada Terada papi kariora Tnspekoia, sorrarie lamparskredow | Karena Prosiorfa sa Siamparskm maehara KrjgaverncaMiomir B. Kostié_ Nim postorje, oonasno Gelainost Koja 52 70] obavia Foprecukaya bee 1 sampane 7500 Eeigra Tbakarno graven 5 BE Grama nv, osvetjonast! ts) Wasa wartara ne, 2000) 2 T ZawrSniesov Faina insoektla, Rona Wvaiiets Kancearie Prostorije za Kovlerencis ancelarje opéie nameno sa dakifogratfor. (elotnost sa korienjem ekrana, Kompiuterske prostoio om siolu, shapanye Gelova 300 C aeDipaa races eae ee aa OU) 750 ee “Duboko” kancelaryo bez progress Prosiotie za crane Uéeniee, amfteai laborato prostore, clmnasti&ke sale Pozorisia ihoreerne dvorans=Toaje Trey rumetnitke galerie rare: provi za pubis | 100 ‘Broa Petia, Tar, propevedaonce Exsponatloselivi na svalost 150 ac Ekspanatt nessa na svetost 300 BC Sasral Objekt 705 300ae Mina postonje. oanosmo oelatnast Koja 89 U rij coal Kote, holer restora Kose ‘Spavace sobe pte osvetlen) Kupatila bilan, Sminkarie Drevne sobe ops osvel Bane, Sven imalniivo cosvetjenost_ (hy) opie osvetlenja “Teoria ipraksa projektovanja clektrignih instalaci. rane powsine ofl restora Sale za rugavenie Gosinske sobe, Kupalla erst ‘Stopenisia “00 Kunin opéte csvetlionle 300 500 loptte asvetienio | 100 Tokaino osvellenie 300. ‘iazni flow, prostoije za sashes Bains. Hocnici cenivete Boiesnicxe sabe nent oblazak oeno posmalranis opie covellene jednostavn proglod, OStavany Prostate za pregied te osvetfonjo evelono Za povebe DIogeca Prostorge bowitkog Os0bi ‘Operacione sale presonuracon posta Spite osvatlone sale Tokaino cevotienje sale Prosterle za autcosi Leberatorje | apoteke ‘opéte osvetlonje Proslorje za KonsuTacie ‘opie osvetlonjoMiomir B. Kostié Napomenimo da se poveéanje nivoa osvetljenosti od 50% smatra najmanjim povecanjem koje izaziva bitnu promenu subjektivnog svetlosnog utiska {primetimo da je odnos susednih diskretnih nivoa osvetljenosti u tabeli P1.2 oko 1.5, au tabeli P1.1 oko 2), Naglasimo da se optimalni nivoi osvetljenosti odnose na najmanje vrednosti srednjih osvetljenosti referentnih povrSina, koje se imaju pri samom kraju ciklusa odrZavanja uredaja za osvetljenje (neposredno pred zamenu izvora svetlosti i €i8éenje optikih elemenata svetiljki i povrSina u prostoriji) P1.2. Ravnomernost osvetljenosti Postoje dva osnovna razloga za Sto ravnomernijom osvetljenoséu prostorije. Prvi je sadrZan u Ginjenici da poveéana ravnomemost osvetljenosti dovodi do povedanja oStrine vida, odnosno lakoge raspoznavanja sitnih detalja na osvetljenom predmetu. Drugi je posledica saznanja da bolja ravnomernost osvetljenosti smanjuje zamaranje oka (naime, posto se pogled brzo prenosi sa jednog predmeta na drugi, njihove nejednake sjajnosti (po pravilu uzrokovane —nejednakim — osvelljenostima) —uslovijavaju_neprekidno prilagodavanje oka, koje se sastoji u Sirenju i skupljanju zenice, sto devedi do pojave zamora) Postoji vedi broj definicija ravnomernosti osvetljenosti, Usvojigemo onu po kojoj je ravnomernost osvetljenosti proizvoljne referentne povrsine odnos minimalne i srednje vrednosti osvetljenosti te povrsine. U tom sluéaju ima smisla prihvatiti zahtev iz standarda DIN $035, po kome za proizvoljnu referentnu povrSinu ravnomernost osvetljenosti treba da iznosi bar 0.6. Po naSem tumagenju Preporuka JKO, one ravnomernost osvetljenosti 2a radnu ravan kao referentnu povrSinu definisu kao odnos srednje horizontalne osvetljenosti najslabije osvetljenog radnog mesta i srednje horizontalne osvetljenosti celokupne radne ravni. Tada ima smisla prihvatiti zahtev da ravnomemost osvetljenosti bude bar 0.8 (on pre svega vaZi za prostorije sa nivoom osveiljenosti ne manjim od 2501x), Navedimo i zahtev po kome odnos sredajih horizontalnih os koje dve susedne prostorije ne treba da bude ve¢i od 5:1 vetljenosti bilo Napomenimo da u toku cksploatacije uredaja za osvetljenje dolazi do priblizno jednakog procentualnog opadanja osvetljenosti pojedinih taeaka radne ravni, tako da ravnomemost osvetljenosti ostaje praktiéno konstantna za sve vreme eksploatacije ovog uredaja, 2Teja praksa projektovania elektriénih instalaiia Kod primene svetilki 2a (pretezno) direktno osvetljenje, ravnomemost osveiljenosti se povedava sa smanjenjem rastojanja izmedu susednih svetiljki (8) i poveéanjem njihove visine iznad radne ravni (hy). Zbog toga se u ovon slutaju vrednost s/hy koristi da bi se stekla (dodue ne narotito precizna) predstava 0 postignutoj ravnomernosti osvetljenosti radne ravni, Sto se postize njenim poredenjem sa vrednoseu svetlotehnitkog parametra svetljke S/H = (s/h) Kod primene svetiljki za (preteZno) indirekino osvetljenje, uzima se da ée osvetljenost radne ravni biti utoliko ravnomernija, ukoliko je ostvarena taynomernija osvetljenost tavanice. A ona je utoliko veéa, ukoliko je manje rastojanje izmedu susednih svetiljki, odnosno veée rastojanje svetiljki od tavanice (veéa duzina ovesnog pribora svetiljki, lop). Ako se ne raspolaze preciznijim podatkom o samoj svetiljci, moze se koristiti kriterijum da je w ‘ovom sluéaju ravnomernost osveiljenosti radne ravni zadovoljavajuéa ako je ispunjen uslov Napomenimo da je sve rasprostranjenija primena ratunara za projektovanje ‘unutraSnjeg osvetljenja omoguéila i proveru ispunjenosti svih napred navedenih zahteva za ravnomemoséu osvetljenosti. P13. Raspodela sjajnosti Raspodela sjajnosti unutar vidnog polja predstavija jedan od najvaznijih faktora kvaliteta unutrasnjeg osvetljenja, jer s jedne strane odreduje kontraste, as druge utite na veli8inu zamora oka, Kako raspodela sjajnosti zavisi ne samo od raspodele osvetljenosti, nego i od yrednosti faktora refleksije povrSina prostorije i predmeta u njoj, veoma je znagajno postigi potrebne vrednosti faktora refleksije radnih povrSina, tavanice i zidova, Sto treba utiniti jo8 prilikom arhitektonskog oblikovanja prostorije. Tako sjainosti zidova treba da iznose 50-100cd/m", za Sta je ncophodno da faktori refleksije zidova budu bar 0.5. Sto se tige sjajnosti tavanice, ona treba da bude dovoljna ne samo da se kreira povoljan utisak 0 prostoriji, nego i da se smanji kontrast Koji postoji izmedu nje i sjajnil povrSina svetiljki. Preporuéuje se sjajnost tavanice u opsegu 100-300 ed/m?, kome odgovara opseg preporugenih vrednosti faktora refleksije tavaniceMinato Konig 0.6.0.8, Faktori refleksije radnih povrSina i okolnih maSina treba da budu w opsegu 0.2-0.5. PIA, Ogranitenje bljestanja ‘Ako se u vidnom polju posmatraéa pojavi izvor svetlosti znaéajno veée sjajnosti od proseéne sjajnosti vidnog polja, na koju je oko bilo adaptirano, Onda nastaje bljestanje. Pri tome, izvor svetlosti moze biti stvarni svetlosni Qzvor velike sjajnosti ili lik takvog izvora, nastao kao poslediea usmerene refleksije od neke sjajne povrsine koja se nalazi u vidnom polju. U prvom slugaju se radi o dirckinom, a u drugom o reflektovanom bljeStanju. Prilikom projektovanja unutraSnjeg osvetljenja treba voditi raguna i o jednoj i o drugo} sti bljeStanja, Napomenimo da je uz nivo osvetljenosti eliminisanje bijestanja najvaaniji faktor kvaliteta unutrasnjeg osvetljenja. Pri tome je bijestanje po pravilu neprijatnije od nedovoljnog nivoa osvetljenosti P1.4.1, Direktno bljestanje Da li ée pojava izvora svetlosti velike sjajnosti u vidnom polju dovesti do pojave bijestanja, zavisi od nivoa sjajnosti vidnog polja na koji je oko bilo adaptirano, Tako automobilski farovi (pogotovo “dugacka svetla”) izazivaju jako bljeStanje u toku none voznje neosveiljenim putem, dok se danju jedva primeéuju. Razlikujemo dve vrste direktnog bljeStanja: fiziolosko i psiholosko. Fiziolosko bljestanje nastaje kada u oko prodre veliki svetlosni fluks, koji izaziva zamor mreZnjaée i umanjuje vidne sposobnosti oka. Psiholosko bljestanje izaziva oseéaj nelagodnosti i nervoze. Jos uvek nema pribvatljivog objaSnjenja za mehanizam nastanka psiholoskog bljestanja. Ono se dovodi u vezu sa aktivnostima zenice, a zavisi i od spoljnih faktora, Naime, pokazano je da psiholosko bljestanje zavisi od veliéine, sjajnosti i broja izvora bljestanja, njihiove lokacije u vidnom polju i proseéne sjajnosti vidnog polja. Pojava psiholoskog bljeStanja moze, a ne mora biti praéena pojavom fiziolo&kog bljeStanja. U unutrainjem osvetljenju, psiholosko bljestanje je mnogo prisutnije od fizioloskog. Posto mere koje se u unutrasnjim prostorima preduzimaju u cilju climinisanja psiholoskog bljeStanja dovode i do smanjenja inate ne tako velikog fizioloskog bljestanja, praksa je pokazala da je u unutrasnjem osvetljenju dovoljno izvrSiti proveru snosljivosti samo psiholoSkog bljestanja.Teorija i praksa projektovanja clektriénih instalacija Razvoj metoda za procenu velidine psiholoskog bljeStanja w unutrasnjem osvetljenju trajao je godinama. Danas se rasprostranjeno Koristi tzv, metoda graniénih krivih sjajnosti, ije bi predstavljanje izaslo izvan okvira ove knjige (videti, na primer, [4]). P1.4.2. Reflektovano bljestanje Reflektovano bljestanje moze nastati kao posledica usmerene refleksije od glatkih povrsina u vidnom polju. Njegovom otklanjanju treba posvetiti naroéitu paznju prilikom projektovanja enterijera i izbora nagina njihovog osvetljavanja, Sto se postize na razligite nagine, NaveSéemo neke od najéesée Kori8cenih postupaka za smanjenje reflektovanog bljestanja, pri éemu napominjemo da se oni esto kombinuju, odnosno istovremeno primenjuju. Cesto se reflektovano bljestanje smanjuje izborom svetlosnih izvora i svetiljki manjih sjajnosti. Veoma je vazan i pravilno odabran raspored svetiljki i radnih mesta, koji ée spreéiti da se smer svetlosnih zraka reflektovanih od sjaine povrsine (radnog mesta, npr.) poklopi sa smerom posmatranja. Cesto se primenjuje i pravilo da duza osa duguljaste svetiljke (sa fluo cevima, npr.) bude paraleina sa praveem gledanja. U praksi se reflektovano bljeStanje najefikasnije otklanja tako Sto se biraju mat povrsine radnih mesta, papira, tastera tastature raéunara i tome sli¢no. P15. Smer upada svetlosti i modelovanje Sto se tige smera upada svetlosti, treba reéi da se optimalan raspored radnog mesta i svetiljke postize onda kada svetlost dolazi sa gomje leve strane (sa gomje desne strane za levoruke). U tom sluéaju nema ometajucih senki koje, na primer, stvara ruka prilikom pisanja, a zna€ajno se smanjuje i reflektovano bljestanje, pogotovo ako je pravac posmatranja paralelan sa uzduznom osom svetiljke. Ukoliko u prostoriji postoji zid sa prozorima vecih dimenzija, onda se, iz razloga usaglaSavanja smerova dnevne i veStatke svetlosti, preporuguje da se svetiljke postave tako da su im uzduane ose paralelne sa takvim zidom. Modelovanje éemo definisati kao sposobnost svetlosti da istakne trodimenzionalnu formu i strukturne delove nekog objekta, sto se postize stvaranjem odgovarajudih senki. Pri tome, dobro modelovanje unutrasnjeg prostora podrazumeva takvo isticanje strukturih delova prostora, Ijudi i objekata u njemu, koje omoguéava da se oblici i teksture ovih elemenata prostora pojave jasno i dopadljivo (senke ne smeju biti pretamne, a njihove granice ne treba da budu oStre), Iz iskustva znamo da dobro modelovanie 24ig zahteva da svetlost ne bude previSe usmerena (tada se javijaju tvrde, neprirodne senke), niti previSe difuzna (tada je otezano raspoznavanje plastignosti objekata, i prostorija moze dobiti struktumo siroma8an izgled). Iskustvo je pokazalo i da svetlost koja je jako usmerena na radnu ravan dovodi do pojave dubokih senki koje trepavice stvaraju na lieu, kao i do pojave izobligenja koja nastaju kao posledica vigestrukih senki na pojedinim delovima vidnog zadatka. Na drugoj strani, izrazito difuzna svetlost (posledica indirektnog navina osvetljavanja, kod koga se tavanica i gornji delovi zidova pojavijuju kao svetlosni izvori velikih povrSina) praktiéno eliminise senke i otezava uogavanje kontura, odnosno reljefnosti pojedinih predmeta. Zbog svega napred navedenog, treba teZiti uravnoteZenom odnosu direkine i indirektne svetlosti. Cak se i u prostorijama sa vidnim zadacima kod kojih su senke nepozeljne (pisanje, crtanje i sl.), koje se zbog toga osvetljavaju primenom difuzne svetlosti, preporuéuje upotreba dodatnih svetiljki sa jako usmerenim snopom, koje ée osvetljavati elemente okolnog prostora (ukrasne predmete, evece, slike i sl). Svetlost ovih svetiljki ne sme da ima uticaja na osvetljenje radnih mesta, nego treba da razbije monotoniju difuzne svetlosti i da pri prenoSenju pogleda sa vidnog zadatka na okolni prostor omoguéi oku prijatne promene (1). Postoji veéi broj pristupa koji nude razligite kvantitativne pokazatelje za uspesnu realizaciju zahteva za “uravnotezZenom” svetlo8éu_u prostoriji Standardni pristup se zasniva na vrednosti odnosa vertikalne i horizontalne osvetljenosti, pri éemu ova vrednost, da bi se modelovanje moglo smatrati prihvatljivim, ne sme da bude manja od 0.25 u bitnim tatkama vidnog zadatka i okolnih predmeta. P16. Boje Svetlost izvora svetlosti i boje u prostoriji utiéu na osecaj udobnosti i raspolozenje osoba ui njoj. Zbog toga su boja svetlosti i reprodukcija boje izvora svetlosti osnovni elementi veoma znatajnog faktora kvaliteta unutrasnjeg osvetljenja, koji se kratko naziva boje. 1.6.1, Boja svetlosti Boja svetlosti svetlosnog izvora moze se prikazati bilo pomoéu trihromatskih koordinata u dijagramu boja, bilo pomoéu (pridruzene) temperature boje.“Toorija i praksa projektovanja elektrienih instalacfia. Zoog jednostavnosti, Ce8ée se koristi (pridruzena) temperatura boje, prema kojoj se svi izvori svetlosti mogu podeliti u tri grupe. U prvu grupu dolaze izvori tople boje (T<3300K), kod kojih preovladavaju crveni i narandéasti tonovi. To su izvori sa uarenom niti (ukljueujuci i halogene izvore), fluo cevi toplo bele boje, jedna grupa kompaktnih fluo izvora, jedna grupa metal-halogenih izvora, natrijumovi izvori visokog i niskog pritiska i jedna grupa indukcionih izvora svetlosti. Drugu grupu dine izvori bele boje (3300ST5300K), koji daju neutralnu belu boju. To su fluo cevi svetlo bele i bele boje, Zivini izvori visokog pritiska sa fluorescentnim slojem, jedna grupa kompaktnih fluo izvora, jedna grupa metal-halogenih i jedna grupa indukcionih izvora svetlosti Trecu grupu saéinjavaju izvori boje dnevne svetlosti (T>5300K), kod kojih dominira plavigasto bela nijansa. To su fluo cevi boje dnevne svetlosti, Zivini izvori visokog pritiska bez fluorescentnog sloja, jedna grupa metal — halogenih izvora i ksenonske sijalice. U tabeli P1.1 za sve specificirane delatnosti navedene su i preporuéene boje svetlosti (sa “t” su oznageni izvori svetlosti tople boje, sa “b” izvori svetlosti bele boje, a sa “a” izvori boje dnvne svetlosti). P1.6.2. Reprodukeija boje Sposobnost izvora svetlosti da verno reprodukuje boje, odnosno da omoguéi da boje predmeta koji se njime osvetljavaju budu Sto blize prirodnim, opisuje se pomogu stepena, odnosno indeksa reprodukeije boje. Ukoliko se zeli potpunija predstava o moguénostima reprodukcije boje nekog izvora svetlosti, odreduju se i posebni indeksi reprodukeije boje, koji se odnose na reprodukciju boje pojedinih standardnih uzoraka boje. U tabeli P1.1 za sve specificirane delatnosti navedeni su preporuéeni stepeni reprodukeije boje. Napomenimo da standard DIN 5035 ne preporuéuje da se u unutrainjem osvetljenju primenjuju izvori svetlosti stepena reprodukeije boje veéeg od 3. Pri tome se naglaSava da izvori svetlosti moraju verno da reprodukuju boje koje su deo sistema bezbednosti pojedinih delova unutraSnjeg prostora. Prema CIE preporukama, stepen reprodukeije boje 1A treba postiéi kod vidnih zadataka kod kojih se vrSi slaganje boja, zatim u prostorijama za Klinigke preglede, muzejima, galerijama, 216Stepen reprodukeije boje 1B treba postiéi pri osvetljavanju stanova, hotela, restorana, kancelarija, skolskih uéionica, prodavnica, bolnica, pogona grafitke i tekstilne industrije, industrje boja, Stepeni reprodukcije boje 2 i 3 odgovaraju industriiskim pogonima sa proseénim, odnosno malim vidnim zahtevima, dok se izvori svetlosti stepena Teprodukeije boje 4 mogu koristii samo ukoliko se radi o_ grubim industrijskim poslovima, sa veoma niskim zahtevima za raspoznavanje boje. Stepen reprodukeije boje 1A imaju sve vrste izvora sa warenom niti, grupa fluo cevi sa luksuznim bojama svetlosti (“de luxe” izvedbe) i specijalni metal-halogeni izvori. Stepen reprodukcije boje 1B imaju fluo cevi sa trikomponentnim prahovima, kompaktni fluo izvori, jedna grupa metal- halogenih izvora, specijalni natrijumovi izvori visokog pritiska i indukcioni izvori svetlosti. Standardne fluo cevi (izuzev onih tople boje svetlosti), metal = halogeni izvori, kao i jedna grupa specijalnih natrijumovih izvora visokog pritiska, imaju stepen reprodukcije boje 2, dok aivini izvori i fluo cevi tople boje svetlosti imaju stepen reprodukeije boje 3. Standardni natrijumovi izvori visokog pritiska odlikuju se stepenom reprodukcije boje 4, dok se kod natrijumovih izvora niskog pritiska uop8te ne moze govoriti o stepenu reprodukeije boje (zato se oni ne preporuéuju u unutrasnjem osvetljenju). Napomenimo da ne postoji nikakva veza izmedu boje (temperature boje) iavora svetlosti i njegovih sposobnosti reprodukcije boja. Napomenimo takode da tavanicu, zidove i predmete u prostoriji kod kojih dominiraju topliji tonovi boja, treba osvetljavati primenom izvora svetlosti tople boje. Obrnuto, nedostatak kratkotalasnog vidljivog zratenja kod izvora tople boje dovodi do lo8e reprodukcije “hladnih” boja u prostorij. P17, Ogranitenje treperenja svetlosti i stroboskopskog efekta Svetlosni fluks koji proizvodi izvor svetlosti prati promene trenutne vrednosti snage izvora. Usled toga je svetlosni fluks izvora periodiéna funkcija, pri %emu je njen period dva puta kraéi od periods prostoperioditnih ulaznih veligina (pri f=50Hz, on iznosi samo 10ms), Usled toga se javija treperenje svetlosti, koje se mo¥e primetiti ako se, na primer, pogled usmeri u neku tatku udaljenu nekoliko metara od fluo cevi, Tada ée se, u stvari, zapaziti treperenje svetlosti u okolini elektroda cevi, koje se, zbog velike frekvencije promena, ne primeduje ako se posmatra sama cev. Razlog ovome je veéa osetljivost ruba mrezjate oka na promene svetlosnog fluksa. Ista pojava seTeoria i praksa. mote uotiti kod svih izvora svetlosti koji se prikljuéuju na naizmenitni napon (ona se jedva primeéuje jedino kod izvora sa wZarenom niti zbog toplotne inercije niti) Dok se, s obzirom na frekvenciju promena svetlosnog fluksa od éak 100Hz, treperenje svetlosti praktiéno ne primecuje, ona moze dovesti do pojave takozvanog stroboskopskog efekta. On predstavlja pojavu nejasnog videnja objekata koji se brzo kreéu u prostoru osvetljenom pomoéu izvora svetlosti sa elektrignim praznjenjem (kao da objekat za sobom vute svoju zamrljanu senku). Pojava stroboskopskog efekta je narotito opasna u prostorijama sa radnim maSinama koje poseduju brze rotirajuée delova, jer moze da izazove i optitke varke (moze se, na primer, steéi utisak da predmet koji rotira velikom brzinom stoji ili da rotira mnogo manjom brzinom). Zbog toga stroboskopski efekat treba usiniti Sto je moguée manjim, Sto se moze postici na jednostavan naéin: vezivanjem svetiljki u jednoj prostoriji na razlitite faze u sto ravnomernijem rasporedu ( kao na sl. P1.1, na primer). Slika P1.1. Primer svodenja stroboskopskog efekta na prihvalljiva meru, vezivanjem susednih svetilkina razligte faze U slugaju monofazne mreze, svodenje stroboskopskog efekta na prihvatljivu meru moze se posti¢i ravnomemom kombinacijom izvora (obiéno fluo cevi) u induktivnom i kapacitivnom spoju, odnosno primenom duo spoja. Sliéno prethodnom sluéaju, i ovde su struje fluo cevi, pa i njihovi svetlosni fluksevi, pomereni za izvestan fazni ugao, tako da njihov superpozicioni fluks ima veéu ravnomemost nego fluksevi pojedinih ceMiomir B. Kost Prilog 2. Fotografije izvesnog broja svetiljki koje se koriste u unutrasnjem osvetljenjuPrilog 3. Podaci o stai ‘Teoria i prah srojektovania clektsignih instalacila ndardnim izvorima syetlosti Snaga (W) | _Dimenzije balona ‘Podnozak ‘Svetlosni fluks mm) (im) Pregnik | Dudina ‘Standardni izvor ‘svetlosti sa uzZarenom niti 25 60 105 230 40 60 105 als 60 60 105, 715 75 0. 105 £27 950 100 on 105 ili 1350 150. 70 124 B22 2200 200 80 145 3100 300 90 188 5100 500 110 240 E40 $300 1000 130 fe) La oe | Nominalna imenzije ‘Svetlosni fluks (Im) snaga (W) (wm) [otis Lpainie 78 Tse _88 DS ‘Standardne fluorescentne cevi 20018) 590 1250 | 1250 | 1250 | 850 40(36) 7200] 3826) {3000 | 3000__|_3000 2200 65(58) 1500 800 14800 | 4800 | 3350 Nominalna Dimenzije (mm) Podnozak | Svetlosni snaga (W)_ | Preénik Duvina fluks (im) Siandardai Zivini izvori visokog pritiske 80 70 160. E27(B 22) 3600 125 15 175. E27(B 22) 6200 250 90. 225) E40 13500 400 120 290 B40 73000 700 150 350 E40 40000 1000 165 392, £40 35000,Prilog 4. Faktori refleksije kao funkeija boje povrsine, boje premaza i vrste gradevinskog materijala [Boja povrsine Faktor refleksije (p) | Bele ili vrlo svetle boje 0.70 Svetle boje 0.50 Tamnije boje 0.30 Tamne boje al 0.10 Boja premaza | Faktor refleksije (p) Bela 0.70-0.85 Slonova kost_| ___Krem Zuta Zlatna Smeda | Svetlo zelena Svetlo plava 0.30-0.55 Tirkizno plava | 0.10-0.15 Ultramarin 0.10 Svetlo ervena_| 0:30-0.55, Tamno ervena | 0.10-0.25 Cinober 20 Karmin ervena | 0.100 ssa projektovan) Jektrignih it Gradevinski materijali Faktor refleksije (p) Bela emulziska boja na malteru ili gipsane | 0.80 ploge Bela emulzijska boja na akustiénim gipsenim plogama Bela emulzijska boja na vermiculit betonu. Azbestni cement, beli Cigla-petena Cigla-betonska, svetla Cigla betonska, tamna Beton-glatki Beton-hrapavi ‘Aluminijum-eloksirani Beli lak Beli email Malter-neobojen. Teraco plotice Gips. Beli mermer Granit Granulit 0.45 Plodice od ilovaée-crvene 0.10 Linoleum-krem boje 0.40. Linoleum-tamno crvene boje 0.20, Furnir-svetle boje 0.25-0.40 Furnir -tamne boje 0.15-0.25 Polivinil plodice za polaganje -krem_ 0.45 Polivinil plotice za polaganje ~svetlo smede 0.25 Polivinil plotice za polaganje —tamno. smede_ 0.15 Plotice od drvenih otpadaka-polirane 0.30. Plotice od gume-svetle 0.35 Plogice od gume- sive 0.30, Drvo-svetlo 0.25-0.35, | Drvo-srednje svetlo 0.15-0.25 Drvo-tamno 0.07-0.15 ‘Uljni premaz bele boje 0.75-0.85 ‘Staklo — prozimo 0.08Miomir B. Kostié Prilog 5. Tabele faktora korisnosti svetijki tipa Al, A2 i A3 a 70 3 30 1 te peo Toss Tae Lo To Pe Tio ry 10 To al aos [oar [OTs TOIT [Oss [OE [01s [0.7 | OBO OB To. 0.32 | 0.27 | 0.24 | 0.23 | 0.31 | 0.27 0.24 | 0.22 | 0.26 | 0.23 | 0.22 0.37 | 0.33 | 0.29 | 0.28 | 0.35 | 0.31 0.28 | 0.27 | 0.30 | 0.27 | 0.26 O41 | 0.36 | 0.33 | 0.32 | 0.39 0.35 | 0.32 | 0.3! | 0.34] 0.31 | 0.30 0.44 | 0.40 | 0.36 | 0.35 | 0.42 | 0.38 0.35 | 0.34 | 0.36 | 0.34 | 0.32 ot roar [oar Toso] 0461042 [039 [038 | 0.40 [037 [036 oer eae oar [043 | 048 048 [0.48 [a1 [oss | 041 | O40 $55 Toso [bat [046 | 051 | 04s [04s [oss | 045 | 043 [042 tose Tost ost [oA Loss [os] 048 [O48 | 048 [046 | 04s rose Loss toss [osz[oss}osz]osi 10s [049 [ose [Oar AQ ‘S/H=1.2: 060 aan [oss Poss oss Toss [022 | 035 [025 [0az 0.80 0.29 10.28 | 0.35 | 0.31 | 0.29 | 0.28 | O31 0.29 | 0.28 00 paz [037 [ose (035 | 032] 031 [03s [0x2 | 031 12s ose toss fost [O38 | 036] 035 | 0.7 [035 03 1.50, 0.39 | 0.38 | 0.44 | 0.41 | 0.38 | 0.37 0.39 | 0.37 | 0.36 2.00 0.43 | 0.42 | 0.47 | 0.45 | 0.43 [0.41 0.43 | 0.41 | 0.40 2.50 0.47 | 0.45 | 0.50] 0.47 | 0.45 | 0.44 | 0.46 | 0.44 0.43 3.00. 0.48 | 0.47 | 0.51 | 0.49 | 0.47 | 0.46 0.48 | 0.46 | 0.45 0.50Te aksn projektovania elektriSnih insta Prilog 6, Dijagrami za odredivanje faktora zapraSivanja svetiljki SO EE RNCCEREEE “SRE EEE slay aes “7 SO ot & race : pec USS fowl [PRE Slika P6.1. Dijagrami 2a odredivanje faktora zaprasivanja sveiljki (dati za 6 kategorija zaprativanja svetilki); svaki od ovih dijagrama vadi 2a pet stepeni zapragivanja atmostere prostorije: a) Vrio malo 2aprasivanje b) Malo zapra8ivanje ©) Sretnje zaprasivanje 4) Veliko zapra8ivanje «) Velo veliko zaprasivanje‘Miomir B. Kostié Prilog 7. Vrednosti faktora starenj a za razlitite tipove izvora svetlosti Tip Snaga Izvori sa uzarenom niti do 150W 200-s00W 1000W Halogeni izvori 1000W 1s00W ivini izvori visokog pritiska do 250W | 400w TOOW | | Metal-halogeni izvori 400w | 400Ww* 1000W 2000W Natrijumovi izvori visokog pritiska 250W 400W 400w* Fluorescentne cevi standardne 20,401 6s izvedbe 36 i S8W) (TB, SB, BBiDS: * sa elipsoidnim balonomdi ik iia (MlomieB Kagiso B Praktiéni problemi I Elektrigno osvetljenje 1, Dimenzije osnove jedne usionice u as a) predSkolskoj ustanovi ») Skolskoj ustanovi iznose 12m i 8m, dok je visina udionice 3.5m. Tavanica je belo okregena, dok su zidovi Zute boje. Prozori su postavijeni na jednom od duzih zidova utionice. Period &i8cenja svetiljki je godinu dana. Odrediti potreban broj i tip svetlosnih izvora i svetiljki i dati njihov raspored, Rekenje Prvi korak u postupku projektovanja osvetljenja nekog unutratnjeg prostora predstavija odredivanje zahteva koje relevantni faktori kvaliteta unutrasnjeg osvetljenja treba da ispune da bi se u posmatranom prostoru postigli dobri vidni uslovi (dobra vidljivost i zadovoljavajuci vidni komfor). Podsetimo se da se po pravilu razmatraju slededi faktori kvaliteta unutraSnjeg osvetljenja: -nivo osvetljenosti, -raynomernost osvetljenosti, -raspodela sjajnosti, -ogranigenje bljestanja, -smer upada svetlosti i modelovanje, -boje, i -ograniéenje treperenja i stroboskopskog efekta, UPPrilogu 1 date su osnovne informacije o svakom od ovih faktora. Faktori kvaliteta prvenstveno zavise od tehnoloskog procesa, odnosno od vrste delatnasti koja se abavlja u prostoriji. Zahtevi koje treba da ispune neki od najvaznijih faktora kvaliteta unutraSnjeg osvetljenja su za veliki broj prostorija razligitih namena dati u tabeli P1.1 (Prilog 1). Vidi se da su, kao najznaéajniji, apostrofirani slede¢i faktori kvaliteta: -optimalni nivo (horizontalne) osvetljenosti, -boja svetlosti, ~stepen reprodukeije boje, i ~razred bljeStanja (bitan za proveru sno’! 61‘Teoria ipraks anja elekt valactia Za Skolske (predskolske) prostorije se iz tabele P1.1 dobij: -Es=250Ix, -boja svetlosti: bela (b) ili toplo bela (t), -stepen reprodukeije boje: | ili 2, i -razred bljeStanja: 1. Iz Priloga 1 (poglavije P1.6) moze se videti da zahteve u pogledu boje svetlosti i reprodukeije boja zadovoljavaju kako standardne fluorescentne (fluo) cevi bele boje (BB), tako i one sa trikomponentnim prahom (bilo da su toplo bele (TB), bilo da su bele boje). Iste zahteve ispunjavaju i izvori sa uZarenom niti, koji se odlikuju toplom bojom (temperature boje T=3000K) i yrlo dobrom reprodukeijom boje (stepena 1A). U sluéaju prostorije za boravak predSkolske dece (koja ée najpre biti razmatrana), usvojiée se izvori sa uZarenom niti, Giji spektar sadréi prijatmu Zuto-crvemu nijansu, koja decu f stimuliSe na odmor i opustanje. Sledeéi korak je izbor svetiljke i nagina njene montaze, sto zavisi od velikog broja ¢inilaca (arhitektorskog reSenja tavanice, faktora refleksije tavanice i zidova, temperature, vlaznosti, prisustva praSine i eventualnog prisustva eksplozionih para i gasova, smera upada dnevne svetlosti, potrebe za ogranitenjem bljeStanja, vrste radnih mesta (zadataka) u prostorifi, estetskih kriterijuma, budzeta,...). Vodeéi rafuna o svemu navedenom, uz pomoé kataloga proizvodata svetiljki vrSi se izbor najpogodnije svetiljke. Prilog 2 sadr2i fotografije svetiljki razlititih proizvodaga i namena, kojima su pridruzene oznake drugacije od originalnih (ili su bez ikakvih oznaka), Posto je ovo ilustrativni primer, neka je, recimo, izabrana svetiljka Al. Ona je sa izvorom sa uZarenom niti, snage 100W. Iz prilozenog polamog dijagrama ove svetiljke u jednoj od njenih simetralnih poluravni, moze se videti da se radi 0 svetiljci za direktno osvetljenje (Koja se u otvor plafona ugraduje pomoéu 4 vijka). Iz Priloga 3[1] dobija se da svetlosni fluks izvora sa uzarenom niti snage 100W iznosi ,=1350Im. Za tavanicu bele boje se iz Priloge 4[1] dobija da je faktor njene refleksije 0.7, dok se za zidove Zute boje dobija da je 0.0.5. Izraéunavanje potrebnog broja svetiljki usvojenog tipa po pravilu se vrSi primenom metode faktora Korisnosti (koja ée, kako zbog jednostavnosti primene, tako i zbog tradicije, biti primenjena i u naSem slufaju). Posto se njenom primenom odrede inicijalni broj svetiljki i njihov raspored, moze se,MiomicB. Kosti¢ ane primenom softvera zasnovantog na metodi transfera svetlosnog fluksa, izvrSiti Korckcija inieijaino predlozenog resenja. Da bi se iz prilozene tabele faktora korisnost svetiljke Al, date u Prilogu 5, Pékedio fakior Korisnosti u posmatranom slucais (podsetimo se da se faktor Rorisnosti definige kao odnos svetlosnos, fluksa radne ravni i ukupnog Kortfosnog fluksa svih izvora_w prostorii), nalPl’ o* potrebno izraéunati Svtlinost indeksa prostorije, pomocu Koga $° ‘uvazava uticaj dimenzija prostorie i polozaja svetlki u odnosa 1 vmdnu ravan na gubitke svetlosnog Prakesa, On se odreduje primenom formule ab h(a+b)’ uy kojoj sua i b dimenzije osnove prostorie, a be je rastojanje svetii od tadne ravni. U posmatranom stutaju je 12-8 eae 37 3.5-(12+8) i (evetleée povrdine svetljki su u ravni tavanice, © pod se, posto se radi 0 deci prodskolskog wzrasta, moze smatratiragnom ravni). 0.5 i sada se iz tabele fakiora korisnosti svetiike tps Al, 20 P 121.37, dobija da faktor korisnosti iznosi 20.5 (nictast tint s)=0.500 A1+0.44)=0.425. ‘Tokom eksploatacije instalacije clektriénog. osvetljenja dolazi do opadanja vontnog fluksa radne ravi, Za to postoji veel Pro} razloga, od Kojih su najvazniji mPiazi do zaprijanja svetlotehnitkin clemonit® svetiljki i povrSina uw prostorji, Sto povecava gubitke svetlosnoe fuksa, odnosno smanjuje fluks radne ravni, i "Solari do smanjenja svetlosnog fluksa izvora (kod izvora sa uzatenom nitt Sno. je. posledica isparavanjavolfama i talozenja isparenih testica na Cnutrasnjo) strani balona, Sto smanjue injegovu propustljivost_ 20 ugomagnetske talase u vidljivom delt Sper, dok je kod fluo cevi to posledica promena koje tokom ‘sploatacje nastaju na fTuoreseentnom slain Poneto na unutrasnjo} strani evi, promena na predspojnim spravama 68Ce Pe a Mert (balastu), smanjene propus’ Krajeva fluo cevi do koje dole: telogenja isparenih Cestica termoemisionog materijala elektrodsa, itd). Ovo opadanje svetlosnog fluksa_uvazava se uvodenjom nekoliko faktora, od ojih, su dominantni faktor zapra8ivanja (zapriania) svetiljki f i faktor starenja izvora f. Uticaj zaprljanja povrsina prostorije, kao i uticaj ranog pregorevanja pojedinih iavora (Koji postoji semo ‘ako se primenjuje grupna areas zvora), najéesée se moze zancmariti, tako da Ge jedinstvent faktor “aiavanya (ta. faktor zaprasivanja i starenja) iznositi fifa Faktor zaprasivanja (fi) zavisi od kategorije zaprasivania izabrane svetiljke (iz tabele faktora Korisnosti se vidi da je KeV za svetiljku tipa Al), vrste aptaSivania prostorie (Koje moze da bude vrlo malo, ‘malo, srednje, veliko i vHo veliko ~ &to zavisi od vrste delatnosti koja se unio} obavija), i perioda Eaenja svetiljki, Odreduje se pomocu krivih prikazanib Prilogu 6, Posto je ey yi Tel2 meseci, wz pretpostavku da se radi o srednjem aprasivanjul, dobija se da je £,=0.83. potto je usvojen i2vor sa uzarenom iti smage 100W, iz Priloga 7s dobija da je 20.92, paje fefify=0.76. sada se moze ierabunatiukupan potreban svetlosni fluks svih novik zvors prostri, Koji se mode odredit primenom formule a, ed. nat Jasno je da je u sluéaju novih izvora svetlosti i Bistin povrSina svetiljki i teina posterie sredrj horizontane osvetljenost ae ral majveda, i da pada do vrednosti Koja je ; puta manja od potetne. U na8em sluéaju je = EEE 2 743081. 0.425-0.76 Potreban broj izvora (svetiljki) jeN= Ou _ 74303 ©, 1350 Stvaran broj svetiljki N, odreduje se kao ceo broj iz intervala (O.9N, 1.1N), Sto proizilazi iz propisima definisanog zahteva da dozvoljeno odstupanje heio8 | izraéunatog broja svetiljki (tagnije, stvame i usvojene srednje horizontalne osvetljenosti radne ravni) ne sme da bude vote od 210%. Rilikom odredivanja stvamog_brojasvetiliki, neophodno je da se istovremeno razmatra i njihov respored. Ako. sa N, i N, omnatiino brojeve svetiljki u nizovima koji su paralelni sa ivicama osnove Prostorije a ib, jasno Je da mora biti ispunjena jednakost S druge strane, tezi se da se u prostoriji postigne raspored svetiljki &to bliai Pravilnom (kada se ima isto rastojanje izmedu svake dve susedne svetiljke), odnosno tedi se da je priblizno ispunjen uslov ace Ne Posto je u nasem sluéaju to je potrebno da je y, Se ais: Ny ako je stvaran broj svetliki N,, odnosno proiaved NeNy , ceo broj iz intervala (49.5, 60.5), dobija se da je najboljeresenje N, =N, +N, =9-6=54 (stvamna horizontaina osvetjenost radne ravni tada iznosi 250 2 = 245ix),‘Teoria i praksa. wanja elektria Konatan raspored usvojenog broja svetljki odreduje se wz uvadavanje uiiet}h nomtualnih veéih prozorskih povrSina (postavljenih na jednom od duZih erro u nagem sluéaju). U takvoj situaciji, za svetlike sa fluo eevima ii se ree ma ca uzarenom niti primenjuje se pravilo da najblii niz sveilki treba dda se pribliai zidu sa prozorima na udaljenost 0.5 - 0.8m (na ova) nagin se vabegevaju tamnije povréine radnih stolova koji s¢ nalaze neposredno. 1 prozore, Kofi imaju veoma Joa refleksiona svojstva). Imajui sve oye vidu, Mroulike su rasporedene na naéin prikazan na sledeéo} slici (dobijen Je prakti¢no pravilan raspored). Seer mee ere eee be o.sm realtor ame ae eset geet by = @-0.5):55 = 1.4m as * py a8-$-14-05 40.5 alam Kako je stednje rastojanje izmedu susednih svetiljki s [= tae =1.33m, yn, V 54 133 = = 0.38, 357° toje sth, S obzirom da maksimalna dozvoljena vrednost odnosas/hy (S/H) iznosi 1.5 (podatak iz tabele faktora Korisnosti usvojene svetlfke), jasno je da ée se imati veoma dobra ravnomerost osvetljenosti Proveru snosljivosti psiholoskog blje8tanja negemo ve8iti (ona inabe pokazuje da je bljeStanje u granicama snosijivog). ») Kao rezultat eksperimenata koji su po8etkom osamdesetih godina izvedeni we nekim beogradskim srednjim Skolama, doslo se do zakljutka da je 28 Ugionice u skolskim ustanovama najpovoljnija primena (standardnih) fluo evi temperature boje oko 4000K, odnosno fluo eevi bele boje, Jedna odi MiomiB. Kos ieee erent Riise svetilki koje su Karakteristne 20 ubionice svetiljka sa prizmatiénom kaapom, tipa A2 (videti Prilog 2) Kole ‘igraduje u otvore u plafonu, a sadrZi dus fo cevi od po 40W (36W), svakea sa balastom snage 9W. Iz Priloga 3 se dlobija da fluks standardne fluo cevi bele boje, stage 40W (36W), ianost ,,=30001m. Kako je pA0.7, pA05i ja a ee G5-0.85)-20 (radna ravan je na standardno} visini od 0.85m), to je (videti Prilog 5) 0.50-0.45 45 090=—— (81-1. =0.48. foes n= Kako je i u ovom slutaju KV, t0 Je £0.83, dok se iz Priloga 7 dobija da je f=0.87 (f=0.83-0.87 = 0.72) Dalje je = ONES. gaan, 0.48-0.7: odnosno 69444 116 23000 sivaran broj svetliki, koji zadovoljava, ustow da odstupanje srednie orizontalne osvelijnosti radne ravni ne, bude veée od #10% od njene nsvojene vrednosti, moze da bude sam ‘2 skupa brojeva 11 i 12. Jedina praktigna moguénost je N,=12=43 (resenje prikazano na stedeéo} slici) ra srednja horizontalna osvetienost radne ravni izn0S:ai praksa projektovania elektrignih instalaciia 2 0.12 = 2500 — a i2:4 = 3m 220, = 2a, 0.8m (@- 0.8):2.5 = 2.9" g-2-29-0.8=14m bam alam Primetimo da su duze ose svetijki sa fluo cevima (duzine 1.2Sm) paralelne sa dom sa prozorima, time se postu isti smerovi upada dnevne i veStatke evetlosti, manje senke i manje reflektovano bljestanje. Kako je odnosno kako je sth= 2.65 {ma se zadovoljavajuéa ravnomernost osvetljenosti i u ovom sluéaju, Primetimo da je instalisana snaga elektrignog osverljenja_ Skolske uvionice (P, =12:2-(40+9)=1176V) éetiri ipo puta manja od instalisane snage osvetljenja predskolske weionice (P,, = 54-100 = $400W ). Primetimo takode da metoda faktora korisnosti ima i neke ozbiljne nedostatke. Tako se primenom ove metode dobija ista vrednost srednje horizontalne osveiljenosti radne ravni za sve moguée rasporede stvamog broja svetilki Ny, a ona ne zavisi ni od orijentacije duguljastih svetijk, kakve su, na primer, svetiljke sa fluo cevima.