EDUCONS

Fakultet za usluzni biznis

Sremska Kamenica

Druga predispitna obaveza iz predmeta

meunarodna finansijska revizija
(domai rad)

Mentor:
prof.dr. Slobodan V.Vidakovi

Novi Sad, 15.03.2010. godine

student:
Ana Konjevi 1561/07

Definiite internu reviziju prema Prosvetnom odboru instituta internih revizora u

SAD u (Educational Committee of the Institute of Internal Auditors), a, zatim,
elaborirajte znaenje pojedinih delova navedene definicije.
Prema Prosvetnom odboru instituta internih revizora u SAD u interna revizija se definie
kao kontrola koja ispituje i ocenjuje delovanje ostalih kontrola. Ona pazi da je imovina
preduzea zatiena i obraunata, da je tekue poslovanje istovremeno i potpuno
evidentirano, da se pogresne, neuspesne i prevaratske poslovne transakcije otkriju, da je
poslovanje adekvatno zatieno od rasipnitva, prevara i gubitaka, a sve to radi poboljanja
poslovanja i ostvarenja maksimalnog uspeha.
Elaboriranje znaenja pojedinih delova dovodi do zakljuka da termin interna indicira da
se revizija obasvlja unutar organizacije, samostalna procenjivaka funkcija znai da ne
postoje ogranienja u prosuivanju revizora, ustanovljena Znai da organizacija ima
ovlaenja da kreira funk revizije, ispitivanje i ocenjivanje opisuju osobenost interne
revizije, aktivnosti sve akcije se odnose na domen interne revizije, u slubi organizacije
u slubi da doprinese itavoj organizaciji.

Komparirajte internu reviziju i eksternu reviziju.

Sutinska razlika izmeu interne i eksterne revizije je prema organima koji je obavljaju.
Eksternu reviziju vre nezavisni ovlaeni revizori, imenovani od strane odgovarajuih
organa preduzea dok internu reviziju vri poseban revizorski sektor preduzea. Ekserna
revizija, takoe, ima vei delokrug jer ispituje i rad menadmenta i imaju veu
kompetenciju i vecu nezavisnost. Interna revizija je specifina odnosno vodi u veoj meri
rauna o adekvatnom funkcionisanju organizacije preduzea i o dobroj i delotvornoj
orgaizaciji interne kontrole. Eksterna revizija se ovlauje nalogom izvan preduzea dok se
interna revizija odobrava od strane vrhovne uprave preduzea.

Objasnite ekspanziju uloge finansijske revizije kroz prizmu trougla pojmova: dozvolio
preporuio zahtevaoEkspanzija uloge finansijske revizije moze se pratiti u trouglu dozvolio-preporuiozahtevao. Naime, od 1844. god. Eksternu reviziju je dozvolio Zakon o preduzeu
Ujedinjenog Kraljevstva. Javne korporacije su se formirale tada u Velikoj Britaniji na
osnovu nacionalnog zakona poznatog pod nazivom Companies Act. Sva java preduzea
morala su potovati taj zakon, prema kome se od naimenovanog revizora trailo da podnese
izvetaj o tome, da li godinji bilans stanja daje potpunu i objektivnu finansijsku sliku
preduzea. Vec sledeim Zakonom o preduzeu iz 1860. God. Revizija se preporuuje, dok
se Zakonom o Preduzeu iz1900. Godine. Ona zahteva za preduzea sa ogranienom
odgovorou.

Zakoni saveznih drava (na osnovu kojih se, generalno, formiraju korporacije), u
SAD u, ne zahtevaju reviziju. Odakle, meutim, u SAD u potiu zahtevi za
revizijom.
Zahtevi za revizijom, potiu od zaheva berze, regulative Komisije za trgovinu HoV i
generalnog prihvatanja korisnosti miljenja nezavisnog revizora u pogledu finansijskog
predstavljanja. Odsustvo zakonskih zahteva za revizijom rezultirala je revizijama i 19.veku
koje su bile razliite od revizije rauna bilansado potpunog detaljnog ispitavanja svih

rauna korporacije. Poslovodstvo je po obiaju angaovalo revizore pa su tako i izvetaji

bili namenjeni njima kako bi se uverili da nije dolo do prevare i administrativnih greka.
5

Navedite okolnosti koje su uticale na inicijativu samih firmi za vrhunski strunom i

potpuno nezavisnom revizijom njihovih godinjih finansijskih izvetaja.
Na inicijativu samih firmi za vrhunki strunom i potpuno nezavisnom revizijom uticalo je
nekoliko faktora. Na prvom mestu, u UK, ekonomskoj velesili 19. I 20. Veka, u vlasnitvu
pojedinaca kao i privatno pravnih lica, nalazilo se obilje kapitala, sto je iniciralo razvitak
razliitih oblika akcionarskih drutava, kao i drugih oblika drutva sa ogranienom
odgovornou. Pomenutu inicijativu snano su podrale i berze efekata, s ciljem
obezbeivanja adekvatnog kvaliteta hartija od vrednosti, kojima doputaju kotiraje.

U kontinentalnoj Evropi (konkretnije u Nemakoj), bio je drugaiji pristup reviziji u

odnosu na SAD i Veliku Britaniju. Objasnite.
Drugaiji pristup reviziji koji je uglavnom potice iz razliitog naina finansiranja
dugoronih imobilizacija preduzea a sa tim u vezi i uloge banaka. Naime mobilisanje
neophodnih novanih sredstava, namenjenih finansiranju ogromnjih dugoronih
imobilizacija (izazvanim brzim razvojem nauke, tehnike i tehnologije) odvijao se uglavnom
posredstvom banaka. To je imalo za posledicu neophodnost zatite interesa raznih
kategorija deponenata banaka, a potom, i samih banaka u odnosu na one koje su finansirali.
Prema tome, tokom razvoja privrede menja se i uloga revizije.

Objasnite ulogu revizije u zadovoljavanju potreba najire javnosti.

Korisnici tj. najira javnost, koji itaju finansijske izvetaje oekuju primarno, da te
informacije budu tane, iako je poznata injenica da finansijski izvetaji ne mogu apsolutno
da budu tani zato to su dobrim delom zasnovani na proceni. Ono sto, najira javnost
oekuje od finansijskih i drugih informacija, jeste da ne budu obmanjive ili frizirane tako
da preduzea prikazuju u vedrijem svetlu nego to je to u stvarnosti. Bitno je i da li su
objavljene informacije prezentirane na korektan nain, tj. da li njihov korisnik moze da
donosi sopstvene ekonomske odluke.

Specifian zahtev u reviziji javnog sektora (u veini Zapadnih zemalja), jeste

razmatranje zakonitosti i ispravnosti budetskih transakcija. Objasnite.
Od revizora najira javnost oekuje da bude uveren da su transakcije sastavljaa finansijskih
izvetaja obavljene u zakonskim okvirima, a to bi mogao biti vrlo komplikovan zadatak za
revizora zato to to zahteva suavanje praga materijalnosti u odnosu na istorijski pristup. Da
bi udovoljio navedenom zahtevu revizor e morati da ispituje ne samo visinu ve i prirodu
izdatka, kao i da ispita da li su izdaci uinjeni u zakonskim i drugim okvirima. Komiteti za
reviziju , sve vie i vie, oekuju od revizora da daju svoje vienje o tome da li konkretna
organizacija ima bonitetan sistem da upravlja ponaanjem direktora i zaposlenih i da li
postoje dogovori koji obezbeuju odgovornost i javnost u radu.

Objasnite ulogu revizije u prihvatanju koncepta novog preduzea.

Kao prvo, neophodno je redefinisati koncept preduzea a potom jednom takvom
savremenom konceptu trinog preduzea, nametnuti kvalitativnu promenu funkcije
revizije, koja e biti dovoljna garancija za zatitu interesa svih zainteresovanih stejkholdera.

Jedina drutvena odgovornost poslovanja, prema Fridmanu je da koristi svoje izvore i

angaovanje u aktivnosti preduzea, da poveava svoju dobit dugo, u okvirima pravila
igre,u slobodnoj konkurenciji i bez utaje i kraa. Zbog ovoga je neophodna revizija,
meutim, u bilansima naih preduzea i banaka iskazuje se nerealno knjigovodstveno
stanje. Prethodno treba da se verifikuju raunovodstveni iskazi, koji tek nakon toga mogu
initi osnovu za procenu ukupnog kapitala.
10 Objasnite ulogu revizije u otklanjanju postojeeg konflikta ciljeva izmeu Bilansne
teorije i Politike bilansa.
Politika bilansa je usmerena na svesno uobliavanje sadrine bilansa za ostvarivanje
odreenih ciljeva poslovne politike preduzea, u podruju finansija, upravljanja i
publiciteta. Oblikovanje sadrine bilansa ima za posledicu udaljavanje bilansne sadrine od
bilansno teorijskih principa. Politika bilansa mora da se vodi kako bi se zadovoljile svi
zainteresovani- sa jedne strane kreditori, akcionari, zaposleni i drava a sa druge
menadment preduzea. Uloga revizije je neophodna iz razloga to pomenuti eksterni
korisnici nemaju mogunosti da provere tanost prezentiranih fin izvetaja, kako bi se
spreio egoizam i pristrasnost od strane onih koji pripremaju pomenute fin izvetaje.
11 Objasnite ulogu revizije inspirisanu zahtevom zatite poverilaca.
Pravilo klasinog shvatanja finansijskog poloaja preduzea je princip zatite poverilaca od
rizika gubitka sredstava. Za razliku od tradicionalnog shvatanja kreditora i kreditiraog, u
oceni kreditne sposobnosti, zasnivanje primarne sigurnosti na rezultatu (dinamiki
karakter), a sekundarne na stanju (statiki karakter), dovodi do pribliavanja interesa
kreditora i kreditiranog. Za zatitu od rizika gubitka sredstava, poverioci trae i dodatnu
sigurnost u vidu kompletne nezavisne revizije raunovodstvenih izvetaja. Naime, bilansi
preduzea i banaka neretko nisu realan odraz knjigovodstvenog stanja imovine, tako da je
za primarnu sigurnost neophodno traiti verifikaciju raunovodstvenih iskaza.
12 Navedite, kada i zato se javlja pojam Korporativnog upravljanja, a, zatim, navedite
definiciju Korporativnog upravljanja, prema OECD u, iz 1992. godine.
Pojam korporativnog upravljanja se javlja poetkom osamdesetih godina prolog veka u
SAD-u kao reakcija na akvizicije od strane drugih kompanija.
Definicija OECD-a usvojena 1992. godine. prema kojoj korporativno upravljanje
predstavlja sistem upravljanja i kontrole akcionarskih drutava kojim se utvruju i
rasporeuju prava i odgovornosti izmeu razliitih lanova akcionarskog drutva kao to su
uprava, akcionari i ostali poverioci, sastavljaju pravila i postupci za donoenje odluka o
dogaajima u drutvima i napokon utvruje struktura kroz koju se postiu ciljevi AD-a,
sredstva za ispunjenje tih ciljeva i kontrola izvrenja.
13 Navedite definiciju Korporativnog upravljanja prema Svetskoj banci i Financial
Times u, a, zatim, navedite ciljeve Korporativnog upravljanja.
Svetska banka definie korporativno upravljanje kao unapreenje korporativnog potenja ,
transparentnosti i odgovornosti. Prema asopisu Financial Times, korporativno upravljanje
se definie u uem smislu kao odnos kompanije prema sopstvenim akcionarima i u irem
smislu kao odnos kompanije prema drutvu u celini.

Korporativno upravljanje ima sledee ciljeve: Zatita investitora(u prvom redu akcionara),
stabilizacija i razvoj finansijskih trita i trita kapitala, stabilan razvoj ekonomije i drutva
u celini a upravo revizorska profesija ima vanu ulogu u ispunjavanju navedenih ciljeva.
14 Strategijsko upravljanje razvilo se kao posledica...
Kao posledica sve vee nestabilnosi i sloenosti poslovnog okruenja u kome preduzee
deluje , internacionalizacija trita, skraivanja ivotnog ciklusa proizvoda, i to u prvom
redu kaopomo i podrka najviem nivou menadmenta pri donoenju stratekih odluka,
razvilo se uporedo sa rastom i razvojem preduzea-strategijsko upravljanje.
Koncept strategijskog upravljanja predstavlja skup razliitih upravljakih odluka i akcija
koje odreuju dugorono funkcionisanje preduzea i njegovo stabilno uklapanje u poslovno
okruenje.
15 Navedite kakva moe biti strategija preduzea, a, zatim, objasnite korporativne,
poslovne i funkcionalne strategije.
Strategija preduzea moe biti: strategija rasta, stabilnosti, defanzivna strategija,
kombinovana strategija. U veim i sloenijim preduzeima s velikim brojem hijerarhijskih
nivoa, zahteva se formulisanje strategije na nekoliko nivoa. Tako imamo korporativne
strategije koje se odnose na preduzee u celini i koje pruaju odgovor na pitanje ta je na
posao i kako ga razvijati, zatim poslovne strategije- odnose se na pojedine strategijske
poslovne jedinice ili grupe proizvoda i zapravo odgovaraju na pitanje kako konkurisati,
potom funkcionalnim strategijama koje podravaju poslovnu i korporativnu strategiju i
utvruju ta se mora preduzimati unutar svake kljune poslovne funkcije uz efektivno
korienje resursa.
16 Objasnite strategijski plan, kontrolu i analizu.
Strateko planiranje je proces odreivanja organizacione misije, dugoronih ciljeva i
pravaca razvoja, izbor i planiranje aktivnosti te alokacije resursa za njihovo ostvarenje.
Strateka kontrola je proces provere progresa u primeni strategije i efekata preduzetih
strategijskih akcija u poreenju sa strategijskim planom koji se obavlja u periodinim ili
kritinim intervalima da bi se utvrdilo da li se i kako brzo organizacija kree prema
strategijskim ciljevima. Strateka analiza usmerena je razumevanju stratekog poloaja u
kome se preduzee nalazi a njen zadatak je da oblikuje pogled na kljune uticaje na saanje
i budue stanje i efekte poslovanja preduzea a time i na strateki izbor.
17 U savremenim uslovima poslovanja interna revizija se smatra produenom rukom (tj.
servisom) menadmenta. Objasnite.
Interna revizija nastaje i razvija se najee kao potreba preduzea u kontekstu boljeg
procesa upravljanja i izvrenja planiranih ciljeva, za razliku od eksterne revizije iji je
nastanak i razvoj po pravilu iniciran zakonskim ili strukovnim propisima i pravilima.
18 Navedite, ta predstavlja objekat eksterne revizije i interne revizije (i objasnite).
Objakat eksterne revizije su najee finansijski izvetaji preduzea i ukoliko su oni
usklaeni sa raunovodstvenim naelima i standardima, zakonskim propisima i usvojenim
raunovodstvenim politikama, tada revizor u svom izvetaju moe da istakne da su
finansijski izvetaji realni i objektivni. Objekat interne revizije po pravilu je celokupno

poslovanje preduzea- akcenat je na informacijama o sigurnosti i uspenosti celokupnog

poslovnog sistema kao i na pojedinim segmentima te celine, zbog ega se i istie znaaj
nadzora ad raunovodstvenim sistemom i sistemom internih kontrola koje menadment
provodi putem interne revizije.
19 Objanite razliku izmeu izvetaja interne revizije i izvetaja eksterne revizije, a,
zatim, obrazloite ta podrazumeva izvetaj interne revizije.
Izvetaj internog revizora se bitno razlikuje od izvetaja eksternog revizora, uglavnom zato
to se obaveznost provoenja eksterne revizije fin. izvetaja reava zakonskim propisima a
interna revizija poslovanja se razvija zbog zahteva za to uspenijim poslovanjem. Naime, u
izvetaju internog revizora podrazumeva se isticanje uoenih nedostataka u poslovanju te
predlog mere za otklanjanje tih nedostataka. Podrazumeva se da interna revizija prati da li
je menadment usvojio predloene korektivne mere te da prati promene do kojih dolazi u
poslovanju zbog realizacije usvojenih korektivnih mera.
20 Objasnite ulogu raunovodstvene profesije u kontekstu Principa Korporativnog
upravljanja.
U kontekstu Principa, aktivnosti raunovodstvene profesije su detaljno definisane a
obuhvataju: princip Obezbediti osnovu za uinkoviti okvir Korporativnog upravljanja,
princip Prava akcionara i kljune vlasnike funkcije, princip pravedan tretman akcionara,
princip Uloga poverilaca u korporativnom upravljanju, princip Objavljivanja i
transparentnosti, princip odgovornosti uprave
21 Definiite: prevaru, nepravilnost i proneveru.
Prevara predstavlja namerno injenje ili propust koji se odnosi na lano netano ili
nepotpuno prikazivanje injenica te na zloupotrebu, to za posledicu ima negativan uinak
na prihode i rashode, odnosno nacionalna budetska sredstva, sredstva Evropske unije i
sredstva iz drugih izvora. Nepravilnost je nepridravanje ili pogrena primena zakona i
drugih propisa koja proizilazi iz injenja ili propusta korisnika budeta, a koja ima ili bi
mogla imati tetan uticaj na budetska sredstva i sredstva iz drugih izvora, bilo da se radi o
prihodima, rashodima, povracima imovini ili obavezama. Pronevere imamo u sluaju kada
neko ne ispuni svoje obaveze i svesno oteti interese i imovinu drugih.
22 Jednim od glavnih uzroka uestalih pojava prevara i pronevera (u svetu i kod nas),
mogu se oznaiti nekvalitetni, nepotpuni i neistiniti finansijski izvetaji. Objasnite.
Nekvalitetni, nepotpuni i neistiniti fin izvetaji koje podnose menaderi preduzea, banaka,
osiguravajuih drutava, javnih fondova i ostalih finansijskih institucija vlasnicima kapitala
i ostalim relevantnim korisnicima, mogu se oznaciti jednim od glavih uzronika uestalih
pojava prevara i pronevera i u svetu i u naoj zemlji. Navedeno, svesno ine raunovoe i
finansijski menaderi po nalogu svog generalnog menadera, esto naruenom od spoljnih
faktora, inei na taj nain neprocenjivu tetu samim preduzecima. Uz to, ovlaeni revizori
koji vre statularnu reviziju takvih godinjih bilansa, znaajno doprinose da se uinjene
prevare ne primeuju, odosno ne oseaju se obaveznim da ih otkriju i obelodane, pa ih na
taj nain zvanino pokrivaju.

23 Uestalim pojavama prevara doprinose sledei faktori:

-ekonomski ciklusi(u uslovima recisionih kriza, kada se dolazi do smanjenja trgovine i
prihoda, javljaju se velike manipulacije sa profitima banaka i korporacija)
-neadekvatni kontrolni sistemi(kontrole u bankama i preduzeima, koje ne obuhvataju
redovan pregled poslovanja, mogu dovesti do toga da se te slabosti eksploatiu za
organizovanje)
-korporativne reorganizacije (esto nisu efikasne i slabe kontrolu, podstie se klima za
prevare, naroito od menadmenta srednjeg nivoa)
-trend zaposlenosti(ukoliko u korporaciji postoji oseaj nesigurnosti radnog mesta gubi se
korporativna lojalnost i zaposleni e manje vie podnositi lane izvetaje)
-korporativni pritisci(kompanije sa strogim isticanjem performansi su osetljivije i podlone
prevarama)
-tehnoloki napredak(kada dodje do toga da se vri transfer fondova u meunarodnim
okvirima, tee je otkriti prevare)
-industrijske relacije(prevare odgovaraju idustriji, npr. Industrijske grane sa visokim
nivoom pouzdanosti postaju snani faktor koji imaju jedinstven pristup informacijama)
24 Objasnite, na ta se odnosilo donoenje uputstva za primenu SAS 82, a, zatim,
definiite investicione i pomorske prevare.
Donoenjem uputstva za primenu SAS-82, krajem 90-ih god prolog veka, urgentno se
reagovalo na specifine forme prevara zapaene na finansijskom tritu, posebno na
berzama, koje su se ogledale u kupoprodaji akcija i drugih HoV koje se tretiraju kao
posrednike prevare ili brokerske prevare.
Investivione prevare obuhvataju prevare u vezi sa akontacijama provizija, prevare pri
avansnim plaanjima, robne prevare, prevare pri prodaji inostranog zemljita, berzanske
prevare, blagajnike prevaare, neosnovano dobijanje franiza i sl.
Pomorske prevare obuhvataju smanjenje zapremine, prevare u obraunu pomorskih tarifa i
sl.
25 Definiite kompjuterske prevare, a, zatim, i direktorske i kompanijske prevare.
Kompjuterske prevare obuhvataju kompanijske prevare uz pomo kompjutera, prevare sa
neutralizovanim softverom, prevare sa kompjuterskim prekidima i sl.
Direktorske i kompanijske prevare obuhvataju steajne prevare, prevare dugog opstojanja
firmi, posrednike prevare, prevare u prodajnim transakcijama, prevare obrauna plata,
prevare sa novcem, prevare sa zalihama i sl.
26 Definiite bankarske i finansijske prevare, a, zatim, navedite u koja se tri pravca
usmeravaju aktivnosti na otkrivanju i preventivnoj zatiti od prevara.
Bankarske i finansijske prevare obuhvatajuotkrivanje i dokazivanje prevare u osiguranju,
hipotekarne prevare, prevre sa ekovima i kreditnim karticama, prevare zadravanja
transfera itd.
Aktivnosti na otkrivanju i preventivnoj zatiti od prevarausmeravaju se u sledea tri pravca:
1 Dopunom i usavravanjem zakonodavne regulative protiv prevara
2 Donoenjem novih meunarodnih revizijskih procedura i standarda koji nezavisne
revizore obavezuju da kada primete prevaru deluju intenzivnim ispitivanjima koje

e obelodaniti korisnicima revizorskih izvetaja; zaotravanje revizijske

odgovornosti za otkrivanje prevara doprinee smanjenju ovih pojava u praksi
Organizovanjem samozatite protiv prevara na berzama, u preduzeima,
bankamai drugim znaajnim institucijama, to je i najvaniji pravac aktivnosti
protiv prevara u privredi

27 Navedite pitanja koja treba da sadre upitnici kao jedna od relativno novijih metoda
kontrole planova.
1 Kakav je stav i dranje menadmenta prema prevarama
2 Da li organizaciona struktura podrava procedure protiv prevara
3 Da li zaposleni uzimaju po dva odvojena godinja odmora
4 Da li je podela odgovornosti adekvatna
5 Da li je manadment u stanju da ostvaruje kontrolu
6 Da li se redovno dostavljaju pripremljeni izvetaji
7 Da li se redovno vri pregled i analiza dostavljenih izvetaja
8 Kakva su bitna zapaanja iz izvetaja itd.
28 Objasnite, ta je to Jenkinsov komitet i obrazloite njegovo delovanje.
Jenkinsov komitet predstavlja specijalan komitet za unapreenje sistema finansijskog i
poslovnog izvetavanja a formiran je od strane Amerikog instituta javnih ovlaenih
raunovoa (AICPA). Jenkinsov komitet je predloio novi model finansijskog izvetavanja
koji se zasniva na znatno veem obimu informacija o budunosti i u tom smislu: vie
fokusira faktore koji treba da utiu na kreiranje dugoronih vrednosti, ukljuujui i
nefinansijske mere za ostvarivanje finansijskih ciljeva i bolje usklauje informacije za
eksterne korisnike sa informacijama koje su neophodne menadmentu firme, banke itd.
29 Objasnite poetke sistematskog i naunog prouavanja privrednog kriminala u SAD
u, krajem 19 tog i poetkom 20 tog veka.
Na podruju privrednog krimanala, meu zaetnike naunog prouavanja ubraja se, u
prvom redu, Edwin Shuterland- najvie se bavio privrednim kriminalitetom koji su
prouzrokovali top menaderi. On je prvi koji je progovorio o privredom kriminalu ili
poznatom kao kriminalu belih kragni.
Donald R. Creescy poznat je po svom saznanju o trouglu prevara, istiui da je prevara
rezultat prilika,pritiska i racionalizacije.
Joseph T.Wells redovno je na spisku 100 najuticajnijih osoba na finansijskom i
raunovodstvenom poloaju u SAD-u, takoe ovlaeni privredni revizor i vetak za
istraivanje privrednog kriminala
30 Raunovoe i njihovi saradnici mogu, takoe, biti poinitelji kanjivih dela s podruja
privrednog kriminala. Objasnite.
Kada svoj radni poloaj i raunovodstvenu delatnost iskoriste za dela sa nepotenim
namerama (prevare) i kada se nosioci runovodstvene delatnosti zbog slabih ili nedostajuih
raunovodstvenih pravila nau u kripcu kriminalnih dela drugih (misli se na neadekvatnu
organizovanost, odnosno na organizacioni nered sa manjkavim sistemom interne kontrole,
niskom poslovnom kulturom i niskim moralom menadera i vlasnika)

31 Definiite poslovnu higijenu i poslovnu kulturu.

Poslovna higijena se moe definisati kao eljeni nivo ureenog i pouzdanog poslovnoorganizacionog reda i poslovne kulture, a sve to stvara uslove za poteno, efektivno,
tedljivo i uspeno poslovanje preduzea.
Poslovna kultura predstavlja poslovnu klimu koju stvara menadment a to se posebno
odnosi na vrhovni menadment uz pomo nadzornih organa. Radi se ,dakle, o
pretpostavkama i uverenjima odnosno novim vrednostima u svesti zaposlenih, tj. o novoj
radnoj etici koja se zasniva na poistoveivanju pojedinca sa preduzeem. Ovo se ostvaruje
grupnim reavanjem zadataka i prilagoavanjem novim okolnostima.
32 Objasnite produkt kreativnog, tj. manipulativnog raunovodstva (Creative
Accounting, Manipulation Accounting).
Produkt kreativnog odnosno manipulativnog raunovodstva predstavlja neverodostojni tj.
neistiniti raunovodstveni izvetaji. Radi se o strunim i moralno spornim ponaanjima
nosilaca raunovodtvene delatnosti, koji raunovodstvenim znanjem i vetinama
prepravljaju raunovodstvene podatke i izvetaje, prikrivajui stvarne dogaaje, stanja i sam
poslovni rezultat. Radi se dakle o prevarantskim podacima, ija je svrha lano
predstavljanje ekonomskih okolnosti i uspeha preduzea a rezultat su zloupotrebe pravnih i
drugih profesionalno-etikih normi.
33 Navedite, ta je najvea pretnja kvalitetnom Due Diligence u, a, zatim, objasnite na
koje dve osnovne strategije manipulisanja raunovodstvom treba obratiti posebnu
panju u postupku Finansijskog Due Diligence a.
Najvea pretnja su upravo finansijske prevare i obmane koje su strunoj literaturi definiu
kao namerno nerealno prikazivanje osnovnih elemenata finansijskih izvetaja privrednih
drutava.
Posebnu panju treba obratiti na strategiju hipertrofirane dobiti u tekuem periodu
(precenjivanjem prihoda i/ili podcenjivanjem trokova) s ciljem da se uini primamljiva
investitorima i kreditorima i strategija iskazivanja nieg iznosa dobiti u tekuem periodu
(podcenjivanjem prihoda i/ili precenjivanjem trokova) s ciljem da se tekua dobit odlae za
naredni period i finansijski rezultat tekueg perioda prezentuje loijim od realnih.
34 Navedite i objasnite sedam osnovnih oblika manipulisanja raunovodstvom.
Prvi osnovni oblik manipulisanja raunovodstvom je ranije knjigovodstveno obuhvatanje
prihoda ili knjig obuhvatanje prihoda sumljivog kvaliteta ine: prihod proknjien, a usluga
neizvrena, prihod proknjien a kupac nije potvrdio prijem robe, prihod proknjien a kupac
nema obavezu plaanja. Knjienje lanog prihoda, drugi je smrtni greh raunovodstva, a
ine ga: gotovina primljena iz kredita proknjiena kao prihod(kamate na kredit kao prihod),
prinos na investiciju proknjien kao prihod, rabat dobavljau vezan za budue kupovine
proknjien kao prihod. Trei-poveanje prinosa jednokratnim zaradama, ine. Poveanje
profita prodajom podcenjene imovine, ukljuivanje zarada od investicija kao deo prihoda.
Prikazivanje tekuih trokova u narednom ili prethodnom periodu je etvrti greh. Petiizbegavanje da se proknjie obaveze ili njihovo adekvatno smanjenje. U esti osnovni oblik
ubraja se prikazivanje tekueg prihoda u narednom poslovnom periodu i poslednji sedmiprikazivanje buduih trokova u tekuem poslovnom periodu kao posebnih trokova.

35 U postupku Due Diligence a, prema A. Reed Layoux i Charles Elson u, treba

obratiti panju na sledee oblike manipulisanja raunovodstvom:
-sloeni poslovni aranmani se ine nedovoljno razumljivim i imaju nedovoljnu praktinu
vrednost
-velike transakcije se obavljaju u poslednji as sa znaajnim uticajem na periodine i
godinje finansijsko izvetavanje o prihodima
-promena revizora zbog neslaganja sa menadmentom i angaovanje revizora koji e imati
pozitivno miljenje o fin izvetajima
-preoptimistine prognoze menadmenta o perspektivi komanije
-finansijski rezultati koji se pokazuju tako dobri i mnogo bolji od konkurencije a da su malo
verovatni
-veoma disperzivne poslovne jedinice sa decentalizovanim upravljanjem
-podudarnost planiranih i ostvarenih finansijskih rezultata
-ogranienja u direktnoj komunikaciji izmeu interne kontrole i odbora za reviziju
-raunovodstvene metode preferiraju formu u odnosu na sadraj poslovne transakcije
-insajderska trgovina akcijama kompanije i sl.
36 Objasnite SAS 81.
Revizija investiranja kojom je utvrena revizorska procedura provera raunovodstvenih
podataka o nedefinisanim investicijama u obavezama i HoV kod preduzea i banaka, kao i
nedefinisanih investicija neprofitnih organizacija. Ova procedura proiruje obaveze
nezavisnih revizora ukljuujui i revizorsku odgovornost za detaljnije provere kod brokera
u pouzdanost evidencija o poverenim HoV i objektivnom potvrivanju njihove berzanske
vrednosti, kako bi se onemoguile finansijske prevare i zatitili budui kupci akcija.
37 Objasnite SAS 82.
Odnosi se na otkrivanje prevara u finansijskim izvetajima. Definiu proirenu obavezu
revizora da detektuje materijalno netano prikazivanje informacija kojim se prikrivaju
finansijske prevare. Preciznije obavezuje revizora da bolje proceni revizorski rizik u vezi sa
materijalnim grekama. Odgovornost se sada klasifikuje u vie oblasti- istie se novi pojam
prevara, utvruje se novi obavezni deo sadraja u vezi sa odgovornosti za otkrivanje
prevara, to doprinosi poveanju kvaliteta nezavisne revizije i veoj javnoj zatiti
stejkholdera.
38 Objasnite SAS 99.
Novi standard uvodi novu eru zahteva koji se postavljaju pred revizore u vezi otkrivanja
prevara. On podsea revizore da prevaziu pristrasnost i da priu sa skeptinim stavom i
ispitivakim umom. Takoe, SAS-99 opisuje ta treba preduzeti ako utvrdite da pogreno
iskazivanje jeste ili bi moglo biti prevara. Ima potencijal da unapredi profesiju
39 Objasnite zahtevani kvalitet revizora i navedite 10 zapovesti, prema Milendorf u.
Za vrenje revizorskih poslova nije dovoljno samo raspolagati izvesnim znanjem, ve da
revizor raspolae iskustvom u praksi. Mora da uliva poverenje svojim ugledom. Naravno,
treba potuno objektivno i nepristrasno, a struno i kritiki da iznese svoje prigovore na

osnovu injenica utvrenih prilikom ekspertize. Pozvan je da titi jedino interese same
stvari, tj. iznalaenja same istine.
Dr. E. Milendorf je izneo deset zapovesti kojih bi svaki revizor morao da se pridrava:
1 Slui samoj stvari a ne linostima pa ni samom sebi
2 Stoj iznad zainteresovanih kao i sudije kome pomae
3 Ne dozvoli da te uticaji bilo koje vrste isteraju iz granice stoge stvarnosti
4 Ne smatraj se nepogreivim
5 Ne daj odgovore na pitanja koja ne spadaju u domen tvoga strunog obrazovanja i
znanja uopte
6 Prigovore uinjene tvojim strunim miljenjima iskoristi za iznalaenje i
utvrivanje stvarne istine, i ne uputaj se i ne nastoj da ih bez proveravanja
pobija
7 Izvesti o svakoj greci, pa ma je sam uinio
8 Budi istinit i jasan
9 Prvo shvati pitanje pa daj odgovor, jer se odgovor inae nee moi razumeti
10 uvaj staleku ast
40 Objasnite obavezu kontinuiranog profesionalnog usavravanja, licenciranja i nadzora
revizora.
Profesionalni raunovoa treba da obavi strune usluge sa opreznou, sposobnou i
marljivou i u obavezi je da svoje znanje i vetine dri na zahtevanom nivou. Stuna
sposobnost revizora se moe posmatrati kroz: postizanje same strune sposobnosti(trai se
poetno akademsko obrazovanje, posebno uvebavanje i polaganje ispita za sticanje zvanja
revizora ili ovlaenog revizora) i sa druge strane, usavravanje ve postignute strune
sposobnosti(od revizora se, nakon sticanja zvanja ovlaenog revizora, zbog izuzetnog
razvoja nauke, tehnike i tehnologije, trai kontinuirano profesionalno usavravanje, kako bi
struno znanje i vetine drali na visokom naunom i strunom nivou). Usavravanje
podrazumeva i kontinuirani razvoj znanja o raunovodstvenoj etici, nacionalna i
meunarodna stanovita u vezi sa raunovodstvom i ostalim propisima i zakonskim
zahtevima. Npr. Obnavljanje licence je mogue kroz struno obrazovanje- odreen broj sati
u godini mora da se bavi predavanjima, seminarima, izdavanjima strunih lankova.

Literatura:

a) Revizija osnova kompetentnosti, kredibiliteta, poverenja, Vidakovi

prof. dr Slobodan, Novi Sad, 2009.

EDUCONS
Fakultet za usluzni biznis
Sremska Kamenica

Druga predispitna obaveza iz predmeta

Meunarodna finansijska revizija
(domai rad)

student:
Gligor Mii 388/08

Novi Sad, 15.03.2010. godine