graevinsko arhitektonski fakultet u niu

nauka + praksa

12.2 / 2009

PROGRAMSKE OSNOVE ODRIVE ARHITEKTURE- SLUAJ SAVREMENIH

POSLOVNIH ZGRADA
Dragana Konstantinovi 1
Rezime. Odriva arhitektura formalni je deo koncepta odrivog razvoja globalnih razmera. Iako u svojoj
definiciji ostavlja vrlo iroko polje tumaenja i interpretacije, najee je shvaena kao model projektovanja
koji se racionalno odnosi prema potronji energije i suzdrava potronju ogranienih prirodnih resursa. U
domenu pluralizma postmoderne prakse postavlja se dilema da li je odriva arhitektura, ili pak neka njena
interpretacija legitimni savremeni smer arhitektonske teorije i prakse, ili samo dopunjeni metod projektovanja.
Ukoliko ovaj okvir posmatramo kao mogui teorijsko-folozofski diskurs savremenog projektovanja, onda u
sreditu panje nisu modeli implementacije tehnolokih sistema, nego razvoj koherentne osnove za nove tipove
kua, i to kroz njihovo reprogramiranje za savremeni trenutak. Poslovni objekti ve doivljavaju svoju
transformaciju, i u sistemu novih pojava neophodne su i nove programske osnove, koje, kao takve, integriu
reenja za potrebe savremenog poslovanja, ali i savremenog korisnika.
Kljune rei: Odriva arhitektura; poslovne zgrade; arhitektonsko projektovanje; arhitektonski program.
Summary. Sustainable architecture is formal part of sustainable development concept comprehended on the
global scale. Its vague definition leaves the term open for numerous meanings and interpretations, but it is
usually understood as a design model that rationally manages energy consumption and restrains the use of
expendable natural resources. Set in the discourses of postmodern architectural practice, the major dilemma
occurs: is the sustainable architecture, or some of its modalities, a legitimate course of contemporary
architectural theory and practice, or is it just an advanced design method. If taken for plausible theoreticalphilosophical discourse of contemporary design, then the issues of implementation of new technological means
are not in centre of such development; instead, the development of coherent basis for new types of buildings is
foreseen, through its reprogramming for nowadays needs. Office buildings are already in the process of
transformation and new criteria of practice seeks for new programming, in such way that will anticipate design
solutions for contemporary business, as well as nowadays tenants.
Keywords. Sustainable architecture; office buildings; architectural design; architectural program

1. Postavke odrivog arhitektonskog

projektovanja
Odrivi razvoj definisan je kao globalni
razvojni model koji dotie sve sfere ljudskog
delovanja. Shvaen kao sistem akcija i mera na koje
se razvojne politike oslanjaju, koncept i dalje ne daje
precizne upute daljeg razvoja arhitektonske prakse.
Suzan Hegan (Susannah Haggan) je miljenja da
poruka arhitekture moe biti mnogo vie od dobrog
primera, te da u graenoj sredini prelazak na
odrivu praksu moe biti predvoen arhitektama,
ne samo kao specifikacija i projektovanje omotaa i
servisa kue na odreeni nain, nego takoe
izraavanjem mogunosti arhitekture da transformie

samu sebe. To je njena ideoloka poruka: ne da

arhitektura moe transformisati drutvo, nego da moe
transformisati samu sebe, i u tom procesu moda
ostale oblike proizvodnje. [1] Hajet (Peter Hyett)
takoe istie da nakon zalaska Modernizma
arhitektura treba novu ideologiju, a odrivost moe
biti ta ideologija. [2] U vakuumu nekoherentne
teorijske
osnove
i
viekolosenog
razvoja
arhitektonske prakse, jasno je da su precizne postavke
gotovo neophodne za sutinsku implementaciju ideja
odrivog projektovanja. Iako je delovanje mnogih
ideologija ocenjeno kao akutno stanje selektivnog
bavljenja stvarima, i dalje je opravdano zapitati se da

Mr Dragana Konstantinovi, asistent, Fakultet tehnikih nauka- Departman za arhitekturu i urbanizam, Novi Sad

graevinsko arhitektonski fakultet u niu

li su upravo ideoloke predispozicije neophodne za

ozbiljniju socijalnu akciju.
U savremenim postavkama odrivog razvoja,
pitanje arhitekture, projektovanja i uopte poloaja
arhitekata ostaje dramatino po strani. Foster istie da
projektanti, bilo da su u pitanju arhitekte ili inenjeri,
mogu samo da postupaju u skladu sa inicijativama
politiara koji zapravo postavljaju prioritete. [3]
Osim toga, socijalno razumevanje i prihvatanje
odreenih fenomena potpuno je u senci ekonomskog
interesa. Tako se stalno potee pitanje moe li
odrivo projektovanje biti podsticajno, ili je zaista
pitanje suzdravanja svega, pa i arhitektonske
kreativnosti ono to nas eka u budunosti. Meknejten
(Phil Macnaghtan) i Ari (John Urry) upozoravaju da
isticanje ogranienja, zajedno sa mnotvom 'ne radi',
ili 'radi manje', mogu promovisati uverenje da je
odgovornost prema okruenju u svojoj sutini krajnje
restriktivna i disciplinarna [4].
Meutim, koliko je ekoloki imperativ postao i
moralni imperativ projektanata govori injenica da se
konstantno istrauju modeli kojim bi se odrivo
projektovanje zapravo implementiralo u savremene
tokove arhitektonske prakse. Neki od modela, koji su
predoeni na evropskom tritu zapravo u prvi plan
istiu marketinki potencijal odrivog investiranja,
te je tako zelena zgrada vie nego profitabilna
etiketa na tritu nekretnina razvijenih zemalja.
Predloena je ekspertska saradnja na projektu i
definisani projektni program koji u najranijoj fazi
istie ove aspekte u prvi plan. Na taj nain, finalni
projektantski model postaje anticipiran jo u
programskoj fazi, traei zajedniku platformu za
potrebe naruioca, korisnika i projektanta, kroz
integralna reenja za pitanja unutranje i spoljne
sredine.

2. Programske osnove savremene

arhitektonske prakse
Program u arhitektonskom projektovanju,
definisan je kao osnovni dokument na osnovu kojeg se
pristupa procesu projektovanja. Program se najpre
definie kao izraz prostornog sadraja budueg
objekta, ali su u njemu definisani i ostali ciljevi
projektantskog postupka.
Bilo da je program rezultat istraivanja
projektnog zadatka, ili projektni zadatak ve jasno
definie program budue kue, ovim dokumentom
jasno se utvruju projektantski problemi, njihovi
odnosi i, posredno, ciljevi samog projekta. Petrovi

nauka + praksa

12.2 / 2009

izdvaja dva osnovna sistema problema s kojima se

susreu projektanti, i to probleme objekta, koji su
vezani za pitanja parametara budueg objekta, i
projektantske probleme, koji se usmeravaju na pitanje
izbora pravog projektantskog postupka, i zapravo
samog projektantskog koncepta[5]. Ukoliko se
projektantski problemi zapravo sutinski i postavljaju
u prvu fazu projektantskog postupka problemsku
fazu, kojoj pripada i programiranje kue, jasno je da
pristup programu nikako nije odvojen od koncepta, i
da je znaaj razvoja programa u ovoj fazi viestruk.
Iako je program neizostavni deo arhitektonskog
stvaralatva, i to pre svega kao oblik preciziranja
zahteva naruioca, svoj znaaj menja i kroz noviju
istoriju arhitektonske prakse. Radikalnije promene u
pristupu programu nastupile su u ranim godinama
modernizma, u proglasima nove arhitekture, ali je
ubrzo teite prebaeno na formalistiki i
funkcionalistiki
diskurs
modernog
pokreta.
Internacionalizacija ideja, ali i univerzalizacija
ciljeva sad ve globalne arhitekture, kao posledicu
imali su udaljavanje od sutinskih potreba finalnih
korisnika samih kua. Evidentna dehumanizacija
arhitekture u periodu 50-ih problematizovana je u
post-modernom periodu, ali najpre kroz istraivanje
komunikacionog sistema arhitekture koji kroz svoje
poruke i simbole treba da je priblii korisniku. Pitanje
razvoja programa, u kontekstu razvoja tehnologije ali i
socijalno-kulturnih promena ostalo je nekako po
strani.
Vajdler (Vidler) istie da su prve sutinske
promene u periodu 60-ih godina, kada je
funkcionalizam modernistikih kua ve ocenjen kao
jednostrano sagledavanje svih funkcija arhitekture,
zapravo dole kroz rad Arhigrama [6]. Futuristike
vizije Herona, Kuka i Kromptona za kue i gradove
budunosti zapravo su samo na prvi pogled predlozi
nove arhitekture tehnoloki uznapredovalog i
logocentrinog drutva druge polovine 20.veka.
Banam (Rayner Banham) je meu prvima istakao
njihovo pionirsko bavljenje restitucijom ideje o
programu, i to novom programu kua za savremeni
trenutak, koji razmatra sutinske potrebe korisnika i
ukljuuje pitanje odnosa prema sredini.

3. Programiranje odrivih kua

Upravo u takvim postavkama savremenog
programa arhitektonskih objekata lei i njegov znaaj
za pitanja implementacije odrive arhitektonske
prakse. Ako je Arhigram predoio mogunosti
savremenog
envajronmentalizma,
onda
novo

graevinsko arhitektonski fakultet u niu

programiranje kua zapravo ne moe biti shvaeno

kao usluivanje zelenih kua, sputanih statinim
odgovorom na postojeu ekonomiju i primitivnu
tehnologiju, niti moe pratiti kontekstualizam novog
urbanizma svedenog na nostalgini odgovor na lani
oseaj dobre prolosti, niti, na kraju, prihvatiti
premise globalnog kasnog modernizma, sputanog
pogrenom verom u tehnoloki univerzalizam.
Umesto toga, on mora biti fleksibilan i prilagodljiv,
inventivan i mobilan u svom odgovoru na uslove
okruenja i tehnoloke mogunosti. [7]. U svetlu
takvih promena, gde je program kue zapravo rezultat
tehnologije svakodnevnog ivota, program nije
ogranien na opis sadraja prostora, nego na opti
projektantski pristup, koji jednako razmatra probleme
objekta i projektantske probleme.
Iako su radovi Arhigrama ve na odreeni nain
polemisali nad problemima odnosa prema okruenju,
tek je 80-ih godina projektovanje osetljivo na pitanja
ivotne sredine dolo u sredite panje. Istovremeno,
sindromi bolesnih zgrada istakli su znaaj unutranjeg
komfora korisnika prostora, ime je korisniki
orijentisano projektovanje definisano kao nova
strategija koja jednovremeno reava pitanja smanjene
produktivnosti, ali i humanizuje radno okruenje.
Tako se u projektnim programima nekih tipova
objekata, kao to su poslovna sedita, istiu u prvi
plan pitanja konzervacije energije i komfor
zaposlenih, pre svega za potrebe sopstvene
propagande kroz ekoloku osveenost i bolje trine
pozicije. Naime, ini se da su marketinke strategije i
brendiranje zapravo istakli zeleni arhitektonski
pristup kao viziju uspeha, optimalnu kombinaciju
investiranja i poeljnog vizuelnog efekta. To se ak
moe posmatrati kao pozitivna injenica novonastale
situacije, sem u sluajevima kada su pitanja planskog
graenja poslovnog imida u potpunosti zasenila
potrebe krajnjih korisnika, te tako nije redak sluaj da
se eko-propaganda primenjuje samo u javnim
prostorima objekta i korisnikim servisima.
Meutim, ono to i Dafi (Francis Duffy) esto
istie kao gorue pitanje savremenih poslovnih zgrada
jeste injenica da se malo toga promenilo u
programskom smislu i da su zapravo savremene
poslovne zgrade zapravo jo uvek recidivi prethodnih
tradicija. Projektovanje velikog broja poslovnih
zgrada ostalo je fiziki, manje ili vie na mestu gde je
i poelo projektovanje poslovnih objekata-na poetku
20. veka. U tom smislu, menaderi objekata dele sa
arhitektima dobar deo odgovornosti za ono to Dafi
naziva zapanjujui sluaj konzervativizma gde sve

10

nauka + praksa

12.2 / 2009

razvijene organizacione sheme i dalje s nedovoljno

panje razmatraju korisnika. [8]
Poslovanje
na
osnovama
stratekog
menadmenta zahteva aktivnog i motivisanog
pojedinca, iji rad zahteva odreene modele
interakcije sa ostalim lanovima korporacije. Kako je
pojava
informacionih
tehnologija
donela
revolucionarne promene u domen poslovanja, tako su
postavljene i nove odrednice budueg razvoja
poslovnih objekata: fleksibilan prostor za uslove
promenljivog trita, bogata tipologija radnih prostora,
kvalitetna i stimulativna unutranja sredina. Kroz ove
ciljeve, uspostavljena su dodirna polja dodatnog
finansijskog ulaganja, unapreenja komfora korisnika
i novonastale ekoloke paradigme. Graham istie
glavne podsticaje za ovakvo razmatranje:

ekonomisanje u raunima za energente;

prednost na tritu, u smislu vrlo popularnih i

dobroprihvaenih zelenih karakteristika, koje
odlino plasiraju proizvode, a samim tim
poboljavaju imid kompanije koja ih plasira;

manja izloenost zaposlenih zdravstvenim

problemima na dugoronom planu;

bolja produktivnost radne snage. [9]

Istraivanje afiniteta izmeu radnih shema,

tipova zgrada i sistema unutranjeg komfora jedna je
od moguih linija istraivanja koje e voditi i
unapreenju programa poslovnih zgrada [10]. Prvi
primeri ovakvog pristupa, koji dolaze 90-ih godina,
zapravo
su
konana
realizacija
koncepta
climatroffice, novog razvojnog modela poslovnih
zgrada, gde su ideje Fulera i Fostera zapravo
sinergijski odgovor na pitanja novog poslovanja i
odnosa prema sredini. Fleksibilni prostor, energetska
efikasnost i maksimizacija upotrebnog prostora
dematerijalizacijom omotaa objekta, lakoa, velika
koliina prirodne svetlosti, i konano savreni
prostor, u kojem su mogue izmene, elegantno i bez
mnogo muke, objedinjeni su novim predlozima za
poslovne objekte budunosti, koji ne samo da
unapreuju graenje, nego se sutinski posveuju
novom programiranju kue, kroz radno i klimatsko
zoniranje. [11]

4. Zakljuak
Ako je odrivi razvoj prepoznat za jedini
mogui okvir globalne budunosti, onda obavezivanje
na lokalnu akciju ne moe biti preputeno moralnoj

graevinsko arhitektonski fakultet u niu

komponenti pojedinca. Kako itav socijalnoekonomski koncept prolazi kroz tranziciju, neki autori
su skloni da veruju da smo na pragu zelenog
kapitalizma, pomalo utopijske pretpostavke u
prilikama sadanjih ekonomskih podela moi [12].
Istraivai socijalnog trenda ocenjuju da smo u
poslednjoj od tri faze kapitalistikog drutva :
Faza 1: era ekonomskog rasta;
Faza 2: era ega;
Faza 3: era blagog individualizma, koji
podrazumeva angaovanje, iskrenost i odgovornost
pojedinca. [13] Ovakvo drutvo postavlja i nove
standarde za razvoj i poslovanje. Sudbina poslovnih
zgrada u tom svetlu svakako nije neizvesna, ali je
pitanje modela njihovog razvoja i dalje posledica
usaglaavanja niza faktora. Odluujua promena u
njihovom razvoju jeste uvoenje informacionih
tehnologija, koje u savremenom trenutku nude
alternative za pitanja odrivog urbanistikog i
arhitektonskog projektovanja. Trend nomadskog
poslovanja, uveliko transformie poslovne objekte u
hotele za poslovanje, gde se radno mesto rezervie,
ili jednostavno okupira, u skladu sa dnevnom
prirodom posla. Eksperimentalni programi, kao to je
radna stanica, koje su odgovor na realizaciju gradova
malih distanci, i ekolokih saobraajnih reenja prve
su u nizu velikih promena koje nas oekuju. Markland
navodi da savremena informaciona tehnologija nije
samo donela promenu u sredstvima za rad, nego je
rezultovala u nizu socijalnih promena u poslovnim
zgradama. Kao takve, programske promene koje se
oekuju treba da tee uvoenju tipologije zona za
interakciju ljudi, kroz novo programiranje, jer e se
osnovna svrha poslovnih objekata promeniti:
nekadanje zgrade za odvijanje poslovanja razvijae
se u mesta za interakciju ljudi i jaanje timskih
veza[14].
Iako se nalazimo na svojevrsnoj prekretnici
razvoja, u najglobalnijem smislu rei, ini se da su
makar neki od ciljeva u arhitektonskoj delatnosti
predoeni. Ekoloka paradigma koja se u savremenoj
praksi postavlja zapravo bi u tom smislu i mogla biti
katalizator poeljnih promena, odnosno, mesto
uspostavljanja integralnog reenja, bar u nekim
tipolokim grupama. Iako su u prvi plan najee
istiu pitanja tehnologije i ekonomije, ono to apel za
odrivim projektovanjem i graenjem zapravo zahteva
jeste integralna vizija nove arhitekture. U tom smislu,
ne moe se govoriti o parcijalnim reenjima, niti se
reenja traiti za kue koje u svojoj osnovi, programu,
ne prepoznaju savremeni trenutak. Program je oduvek

nauka + praksa

12.2 / 2009

bio odraz socijalnih i kulturnih prilika drutva i u

savremenom kontekstu nekako je nepravedno
marginalizovan zarad arhitektonskih ikona i modernih
civilizacijskih zavetanja. Iako su ciljevi odrive
arhitekture sadrani u programima savremenih
poslovnih projekata, kao potprogrami koji istiu
poeljne nivoe ekoloke posveenosti korporacije,
ipak, sutinska arhitektonska opredeljenja ostaju u
domenu forme i izraza, tehnoloke superiornosti i
marketinkog potencijala.

5. Literatura
[1] Slessor, C. (2002). The Quest for Ecological Propriety,
The Architectural Review, str.33.
[2] Abbley, I. (2001) Introduction, u: Abbley I., Hartfield J.
Sustaining Architecture in the Anti-Machine Age, Wiley
Academy, Chichester, str. 19.
[3] Foster, N. (2000) Introduction, u: Behling, S., Behling,
S. Solar Power: The Evolution of Sustainable Architecture,
Prestel Publishing, New York, str. 9.
[4] Abley, 2001: str. 8.
[5] Petrovi, I. (1977) O problemima i metodama
projektovanja, Arhitektonski fakultet- Poslediplomski
studije, kurs: Stanovanje, Beograd.
[6] Vidler, A. (2003) Toward a Theory of the Architectural
Program, October 106 Fall 2003, October Magazine, Ltd.
And Massachusetts Institute of Technology, str. 59-74.
[7] Vidler, 2003: str. 59.
[8] Duffy, F. (2000) Design and Facilties Management in a
Time of Change, Facilities, Vol. 18, Nu 10/11/12, str. 372..
[9] Francis G. (2003) The Relevance of Green Building to
the Porcurement and Marketability of the Offices, u:
Edwards, Brian (ed). Green Buildings Pay. Spon Press,
London-New York, str: 46.
[10] Laing, A., Duffy, F., Jaunzens, D., Willis, S. (1998)
New Environments for Working: The Re-Design of Offices
and Enviornmental Systems for New Ways of Working,
Construction Research Comunication, str. 10.
[11] Treiber, D. (1992)
London, str. 38.

Norman Foster, Spon Press,

[12] Hawken, P., Lovins, A., Lovins, L. H. (1999) Natural

Capitalism, Little, Brown and Company
[13] Daniels, K. (2000) Low Tech-Light Tech-High-Tech:
Building in the Information Age, Birkhauser, Basel, str. 76
[14] Markland M. (1998) The future of the office building,
Facilities, Vol.16, No 7/8, July-August 1998., str. 192-197.

11