Elaborat - Procjene - Uticaja Vasove Vode1 PDF

Elaborat procene uticaja na ivotnu sredinu za projekat SANACIJE ODLAGALITA OTPADA I IZGRADNJE
REGIONALNOG CENTRA ZA OBRADU OTPADA za Optine: Berane, Roaje, Andrijevica i Plav
Na osnovu lana 19 Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. list RCG,
br.80/05 i Sl. list CG, br.40/10 i 40/11) donosim
nj
R E E NJ E
ik
op
ira
O formiranju multidisciplinarnog tima za izradu Elaborata procene uticaja na ivotnu

sredinu za projekat SANACIJE ODLAGALITA OTPADA I IZGRADNJE
REGIONALNOG CENTRA ZA OBRADU OTPADA za Optine: Berane, Roaje,
Andrijevica i Plav, ija realizacija se planira na lokaciji Vasove vode na KP br. 2539,
2547, 2548 i 2557 KO Dolac u Optini Berane, u sastavu:
ri
ce
nj
1. Zorica Sretenovi, dipl.ing.arh.

2. Rajko Uroevi, dipl.ing.gra.
3. Nataa irkovi, dipl.ing.saob.
4. Dragan Jovaevi, dipl.ing.gra.
4. Aleksandar Ivanovi, dipl.ing.el.
6. Jelena Trifunovi Lukovi, dipl.ing.pejz.arh.
ov
la
te
no
ko
Multidisciplinarni tim, prilikom izrade Elaborata procene uticaja, se mora u svemu

pridravati Zakona o ivotnoj sredini (Sl. list CG, broj 48/08,40/10 i 40/11), Zakona
o proceni uticaja na ivotnu sredinu i drugih zakonskih i podzakonskih propisa koji
reguliu ovu oblast, kao i Projektnog zadatka za izradu Elaborata procene uticaja na
ivotnu sredinu za projekat SANACIJE ODLAGALITA OTPADA I IZGRADNJE
REGIONALNOG CENTRA ZA OBRADU OTPADA za Optine: Berane, Roaje,
Andrijevica i Plav, ija realizacija se planira na lokaciji Vasove vode na KP br. 2539,
2547, 2548 i 2557 KO Dolac u Optini Berane.
Imenovani ispunjavaju uslove predviene lanom 19 Zakona o proceni uticaja na
ivotnu sredinu.
Za
br
an
je
no
ne
Za odgovorno lice u multidisciplinarnom timu odreujem Zoricu Sretenovi,

dipl.ing.arh.
Ovlaeni zastupnik:
Stevan Miladinovi
nj
U skladu sa odredbama Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl.list RCG,

br. 80/05 i Sl. list CG, br. 40/10 i 40/11)
op
ira
I Z J A V LJ U J E M
ri
ce
nj
ik
Da sam izradu Elaborata procene uticaja na ivotnu sredinu za projekat SANACIJE

ODLAGALITA OTPADA I IZGRADNJE REGIONALNOG CENTRA ZA OBRADU
OTPADA za Optine: Berane, Roaje, Andrijevica i Plav, ija realizacija se planira na
lokaciji Vasove vode na KP br. 2539, 2547, 2548 i 2557 KO Dolac u Optini
Berane, vrila u skladu sa veeim zakonskim propisima, standardima i normativima
koji se odnose na pojedine oblasti.
ko
Odgovorni projektant:
Za
br
an
je
no
ne
ov
la
te
no
Zorica Sretenovi, dipl.ing.arh.
Ovlaeni zastupnik:
Stevan Miladinovi
op
ira
nj
PROJEKTNI ZADATAK
za izradu Elaborata procene uticaja na ivotnu sredinu za projekat SANACIJE
ODLAGALITA OTPADA I IZGRADNJE REGIONALNOG CENTRA ZA OBRADU
OTPADA za Optine: Berane, Roaje, Andrijevica i Plav, ija realizacija se planira na
lokaciji Vasove vode na KP br. 2539, 2547, 2548 i 2557 KO Dolac u Optini Berane
ri
ce
nj
ik
Reenjem Ministarstva turizma i zatite ivotne sredine, broj 01-1343/6 od

02.06.2008. godine, utvruje se da je za projekat SANACIJE ODLAGALITA
OTPADA I IZGRADNJE REGIONALNOG CENTRA ZA OBRADU OTPADA za
Optine: Berane, Roaje, Andrijevica i Plav, ija realizacija se planira na lokaciji
Vasove vode na KP br. 2539, 2547, 2548 i 2557 KO Dolac u Optini Berane, iji je
nosilac Optina Berane, Trg Nikole Kovaevia br. 8, potrebna procena uticaja na
ivotnu sredinu. Reenjem se nalae da nosilac projekta Optina Berane, Trg Nikole
Kovaevia br. 8, izradi Elaborat procene uticaja na ivotnu sredinu za projekat
SANACIJE ODLAGALITA OTPADA I IZGRADNJE REGIONALNOG CENTRA ZA
OBRADU OTPADA za Optine: Berane, Roaje, Andrijevica i Plav.
te
no
ko
U cilju sprovoenja Reenja Ministarstva turizma i zatite ivotne sredine i

kompletiranja dokumentacije za projekat SANACIJE ODLAGALITA OTPADA I
IZGRADNJE REGIONALNOG CENTRA ZA OBRADU OTPADA za Optine: Berane,
Roaje, Andrijevica i Plav, neophodno je uraditi Elaborat procene uticaja na ivotnu
sredinu.
ne
ov
la
Elaborat procene mora biti uraen u skladu sa Zakonom o proceni uticaja na ivotnu
sredinu (Sl.list RCG broj 80/05 i Sl. list CG, br. 40/10 i 40/11), Pravilnikom o
sadrini elaborata procjene uticaja (Sl.list CG, broj 14/07) i drugim zakonskim i
podzakonskim propisima koji se odnose na predmetni projekat i njegov uticaj na
kvalitet ivotne sredine.
Za
br
an
je
no
Elaborat je ve uraen 2008. godine. Kako je na predmetni elaborat data saglasnost

2009. godine, iji je zakonski rok vaenja u meuvremenu istekao, potrebno je
ponoviti postupak izrade Elaborata o proceni uticaja na ivotnu sredinu. Tom prilikom
koristiti aurna planska, strateka i ekspertska dokumenta koja su dodatno razradila
konkretnu lokaciju i koja opravdavaju predmet elaborata.
INVESTITOR
Optina Berane
1. OPTE INFORMACIJE
nj
1.1. Podaci o nosiocu projekta
ira
Nosilac projekta: OPTINA BERANE
op
Odgovorno lice: JOVICA ZEEVI
ik
Adresa: IV crnogorske br.1
Matini broj nosioca projekta: 02023997
ce
nj
Broj telefona: 051/231-973, 067/283-804

Fax: 051/233-357
ko
te
no
1.2. Glavni podaci o projektu
ri
e-mail: jovica_zecevic@hotmail.com
Naziv projekta: SANACIJE ODLAGALITA OTPADA I IZGRADNJ REGIONALNOG

CENTRA ZA OBRADU OTPADA za Optine: Berane, Roaje, Andrijevica i Plav
ov
la
Lokacija: Vasove vode KP br. 2539, 2547, 2548 i 2557 KO Dolac, Optina Berane
Za
br
an
je
no
ne
Adresa: Berane, Vasove vode
op
ira
nj
Lokacija Vasove vode na kojoj se planira realizacija sanacije odlagalita otpada i

izgradnje Regionalnog centra za obradu otpada za optine: Berane, Roaje,
Andrijevica i Plav nalazi se na katastarskim parcelama broj 2539, 2547, 2548 i 2557,
KO Dolac, u zahvatu PP-a Optina Berane. Lokacija Vasove vode se nalazi
severozapadno od grada Berane, udaljena 3.8 km od centra grada i nalazi se sa leve
strane reke Lim, na nadmorskoj visini od 600-760m. Precizna granica planirane
deponije bie odreena detaljnijom planskom dokumentacijom i ona mora biti
prilagoena katastarskom stanju i planiranoj organizaciji predmetnog prostora.
2. OPIS LOKACIJE
ce
nj
ik
ira zona lokacije je nenaseljena. ini je preteno prostor obrastao umom, koja
predstavlja vizuelni zaklon lokacije. To je zona sa izuzetno malom gustinom
naseljenosti, od svega nekoliko vikendica i kua, oko kojih ima panjaka. Sama
lokacija se nalazi u zoni u kojoj nema izgraenih objekata koji su naseljeni, niti se
neposredno granii sa
prostorima na kojima ima izgraenih objekata bilo koje
namene. Takoe u zoni lokacije i njene neposredne blizine nema zatienih
prorodnih i kulturnih dobara, stambenih i slinih objekata.
ne
ov
la
te
no
ko
ri
Karakteristina rastojanja:
1. Reka Lim d=500 m (udaljenost izmeu tijela deponije i obale rijeke Lim)
2. Najblie naseljeno mesto d=768,9m
3. Pojedinani stambeni objekat (kua) d=630,4m
4. Najblia poljoprivredna povrina d=210,7m (Ovo zemljite spada u zemljita VI
klase, koje se karakterie kao zemljite slabe plodnosti i ne moe se bez dodatnih
agromera privesti plodnosti za poljoprivredne kulture. Osnovno je da se ovakvo
zemljite, po kategorizaciji Pravilnika o utvrivanju osnova klasiranja zemljita, ne
moe podvesti pod povrine predviene za proizvodnju povra
5. Manastir udikova d=602,4m
6. Manastir urevi stupovi d=1769,8m
7. Deija bolnica d=2 060,1m
8. Saobradajnica I reda d=448,0m
9. Aerodrom d=2 280m
10. Dalekovod d=414,1m
Za
br
an
je
no
Samo telo sadanjeg neureenog odlagalita (slika 1), koje je formirano od oktobra
2005. godine, nalazi se na neravnom terenu (slika 2), u dnu doline potoka kojim
povremeno protie voda, tokom kinog perioda. Iako se radi o povremenom potoku
on predstavlja smetnju funkcionisanju odlagalita. Potone i atmosferske vode utiu
na raznoenje i ubrzano raspadanje materija deponije, pri emu se stvaraju visoko
teretne ocedne vode, koje u daljem toku zagauju ivotnu sredinu. Dolinske strane
potoka predstavljaju solidnu vizuelnu i fiziku prepreku oko sadanjeg i budueg tela
deponije. Pogodnost lokacije je potvrena Studijom izbora lokacije i Studijom
izvodljivosti, zbog ega je definisana kao pogodna za realizaciju sanacije odlagalita
otpada i izgradnje Regionalnog centra za obradu otpada za optine: Berane, Roaje,
Andrijevica i Plav na lokaciji Vasove vode. Pri tome treba imati u vidu da
predmetnim projektom nisu obuhvaeni svi proizvoai otpada, posebno ruralna
podruja.
te
no
ko
ri
ce
nj
ik
op
ira
nj
Za
br
an
je
no
ne
ov
la
Slika 1. Izgled postojeeg neureenog smetlita na lokaciji Vasove vode
te
no
ko
ri
ce
nj
ik
op
ira
nj
Slika 2. Prostor lokacije projekta
Za
br
an
je
no
ne
ov
la
Na predmetnoj lokaciji dominantan je rased (jaruga) koji je predisponirao povremeni

vodeni tok. Na uem istranom podruju najvei vodeni tok je povremeni Luki potok
koji nastaje iskljuivo kada su atmosferske padavine znaajno izraene. Potok je
mogue na delu deponije kanalisati zatvorenim profilima. Kapacitet lokacije je
dovoljan za nekoliko decenija, u zavisnosti od lociranja brane i tehnikog reenja
odlagalita otpada. Dno jaruge je nekih tridesetak metara ispod platoa na kojem se
trenutno odlae komunalni otpad.
Do lokacije vodi lokalni asfaltni put (slika 3), od kojega do tela odlagalita vodi
pristupni put irok 3,5m. Pristupni put je u dosta dobrom stanju, s tim to je
neophodno izvriti njegovo proirenje, to je veoma lako izvesti (slika 4). Osnovni cilj
sanacije postojeeg neureenog odlagalita i Regionalnog centra za obradu otpada
je zatita ivotne sredine (vazduha, voda i zemljita) i zdravlja ljudi, to e se postii
kaptiranjem i tretmanom otpadnih voda i gasova, to trenutno predstavlja bitan
problem na postojeem neureenom odlagalitu.
te
no
ko
ri
ce
nj
ik
Slika 3. Lokalni asfaltirani put kojim se dolazi do lokacije
op
ira
nj
ov
la
Slika 4. Prilazni makadamski put do neureenog odlagalita
Za
br
an
je
no
ne
Kao to pokazuju gore navedene slike lokacija planiranog odlagalita direktno se ne

granii sa okolnim lokacijama na kojima ima izgraenih objekata (prostor u
okruenju). Zbog neravnog terena u blizini lokacije nalazi se udolina kroz koju
protie, u vreme velikih kia, manji potok, koji nakon prestanka kia odmah presui.
Znai da se radi o povremenom toku. Prostor lokacije projekta zahvata i ovu udolinu.
Jugoistono od lokacije je brdski predeo, a severozapadno je padinski deo prema
gradu (slika 5-pogled sa prostora Fabrike celuloze). Lokacija Vasove vode udaljena
je 4,3 km od Fabrike celuloze i nalazi se sa suprotne strane reke Lim.
Poloaj lokacije u odnosu na mogunost prikljuenja na elektro, vodovodnu i
kanalizacionu mreu je takav da je ista u odnosu na elektro-mreu udaljena oko 1,5
km, gradsku vodovodnu mreu oko 2,3 km i kanalizacionu mreu oko 2,5 km.
Rastojanje izmeu lokacije za izgradnju savremene regionalne sanitarne deponije
komunalnog otpada Vasove vode i optina iz kojih e se dovoziti komunalni otpad
iznosi: Berane (5 km), Roaje (35 km), Andrijevica (18 km), Plav (51 km).
ik
op
ira
nj
Slika 5. Lokacija Vasove vode, pogled od Fabrike celuloze
nj
2.1. Pedoloke karakteristike
an
je
no
ne
ov
la
te
no
ko
ri
ce
Na podruju Berana zastupljena su zemljita razliitih tipova, fizikih i hemijskih

osobina i plodnosti. Najvaniji faktori koji su uticali na obrazovanje zemljita, njihove
osobine i svojstva su geoloka podloga, reljef, klima, hidrografija, vegetacija i ovek.
Geoloki sastav Beranske kotline, u irem smislu, obuhvata paleozojske kriljce,
trijasne krenjake, ronace, neogene sedimente. Masiv Bjelasice je sastavljen od
paleozojskih kriljaca (peari, argiloist, filit). Na suprotnoj strani Cmiljevica je
sastavljena uglavnom od trijaskog krenjaka, sa podlogom od verfenskih kriljaca i
ronaca. Ovakav sastav se javlja i na uskom pojasu Tivrana, ije su padine formirane
od srednjetrijaskih kriljaca, i na sjeverozapadu kotline. Na desnoj strani Lima,
pobre Jasikovac, dobar deo Budimlje, zatim najvei deo Police, preovlauju
neogeni sedimenti koji se uvlae sve do jezerskih naslaga u Lugama i junije do
Ranice. Na levoj strani Lima, a delom i na desnoj, jezerski sedimenti su prekriveni
tanjim ili debljim slojevima (10 do 40 m) fluvio-glacijalnim nanosima (oblutak, ljunak,
pesak), razliitog petrografskog sastava.
Ovakav geoloki sastav, uz odgovarajui biogeografski sastav, uslovio je pojavu ruda
u ovoj oblasti: ugalj, glineni laporac, ukrasni kamen, olovo, cink i dr. Geomorfoloki,
Beransku kotlinu ine pet terasa, sa visinom odseka meu terasama od 3 do 25
metara. Naselje Berane je smeteno na prvoj terasi, na levoj obali Lima, kao i uzani
deo naselja Hareme i Luge na desnoj obali Lima. Obodna naselja Beran Selo, Dolac,
Luac, Peca i Bue, sa leve strane Lima lee na treoj i etvrtoj terasi.
Za
br
2.2. Geoloke karakteristike

ire geotektonski posmatrano podruje Berana pripada Limskoj geotektonskoj
jedinici. ire podruje Berana je tipina depresija, tanije velika kotlina, okruena
obroncima planina Bjelasice, Bihora, Tivrana i Turjaka. U njegovoj geolokoj grai
uestvuju raznovrsni sedimenti, starosti od trijaske (T) do miocenske (M), te kvartarni
nanosi (Q). Najstariji sedimenti otkriveni na terenu zahvaenom kartom su
donjotrijaski (T1) kvarc-liskunoviti peari i kriljci. Otkriveni su na malom prostoru u
severnom delu karte. Sledei u geolokom stubu sedimenata su anizijski (T21)
slojeviti i masivni krenjaci i dolomiti. Izgrauju dobar deo terena severno od Berana,
masiv brda Tivran. Ladinski (T22) slojeviti krenjaci sa proslojcima i muglama ronaca
ne
ov
la
te
no
ko
ri
ce
nj
ik
op
ira
nj
slede kontinualno preko anizijskih. Nalaze se takoe u podruju Tivrana, a u neto

veoj masi u krajnjem jugoistonom delu terena.
Jurski sedimenti poinju krenjacima gornje jure (J31+2). To su slojeviti krenjaci sa
ronacima, mjestimino laporoviti. Nalaze se minimalno otkriveni na obodu kotline u
njenom severozapadnom delu. Veliki prostor u centralnom i posebno istonom dijelu
terena izgrauju sedimenti dijabazronake formacije gornje jure (J33). Sastoje se od
peara, ronaca, laporaca, glinaca i laporovitih krenjaka. Najei lanovi su
kvarcni peari. Uglavnom su vrsti i kompaktni, sive i sivomrke boje. Liskunoviti
peari su slini kvarcnim po svom sastavu, a imaju kriljavu teksturu. Posle peara,
ronaci su najzastupljeniji. To su vrsti i krti sedimenti, obino sive i sivozelene boje.
Naroito su esti na podruju sela Kaludre, kao i obodom jezerskog basena od
Budimlja prema Limu. Jurske starosti su i vulkanske stene predstavljene spilitima
(abJ3). Nalazimo ih u veoj masi istono od Budimlja i u sasvim maloj pojavi na
sjeverozapadnom obodu Beranske kotline.
Oligo-miocenski jezerski sedimenti (Ol, M) su prisutni u centralnom i severnom delu
kotline. Teren od ovih sedimenata je najveim dijelom potpuno pokriven, to oteava
njegovo prouavanje. Po litolokom sastavu ti sedimenti su vrlo heterogeni. ine ih
laporac, glina, pesak, pear, a ree ljunkovi i kcnglomerati. Laporci imaju
dominantno uee. Boje su svijetloute, zelenkaste do sive. Javljaju se u vidu
slojeva debljine 15-30 cm. Dubinskim buenjem konstatovana je monost ovih
litolokih lanova i do 250 m. Pjeari su ei u gornjim djelovima i njima se
zavrava serija.
Glinci su takoe esti i javljaju se u vidu slojeva razliite debljine na raznim
dubinama.
Od kvartarnih sedimenata na terenu su zastupljeni aluvijalni (al), deluvijalni (d),
terasni (t) i jezerski (j) sedimenti. Aluvijon reke Lima izgraen je od peska i ljunka.
Deluvijalna drobina je deponovana ispod strme strane brda Jejevice, severno od
Budimlja. ini je preteno krupna krenjaka drobina. Glaciofluvijalne terase reke
Lima su posebno dobro ouvane. U njihovoj grai uestvuju slabovezani
konglomerati, pesak, ljunak, glina i dobro zaobljeni komadi karbonatnih i ree
magmatskih stena. Debljina glaciofluvijalnih terasnih sedimenata je razliita i kree
se od 5 do 30 m. Jezerski sedimenti glacijalnog porijekla, nalaze se na vrhovima
Tivrana. To su preteno kvarcni pesak, ljunak i komadi stena.
Za
br
an
je
no
Istrano podruje izgraeno je od kvartarnih tvorevina kao i od sedimenata trijaske i

jurske starosti. U litolokom pogledu sedimenti trijaske starosti su predstavljeni
krenjacima ladinskog kata. Od sedimenata jurske starosti su zastupljeni krenjaci i
peari.
Kvartarne tvorevine predstavljene su:

- Aluvion (al): Ove tvorevine su izgraene od ljunkova, peskova i mulja.
- Deluvijum (dl): Deluvijalne tvorevine predstavljene su glinovito prainastim
materijalom, mrke - mrko ute boje (dobro sortiran materijal), sa komadima krenjaka
i peera.
- Sipari (s): Predstavljeni su nezaobljenim komadima krenjaka i peara, smee
boje.
Sedimenti trijasa i jure predstavljeni su sledeim litolokim lanovima:
- Krenjaci sa ronacima (T22): U okviru ove litoloke jedinice javljaju se stratifikovani
op
ira
nj
krenjaci. Smena bledosivih do tamnosivih krenjaka sa tragovima lamina i

bledosivih do bledoukastih bankovitih zrnastih krenjaka. Zapaa se prisustvo
mikrofaune. Vezivo je sparicitsko i javlja se u porama i pukotinama. Krenjaci su
kavernozni, delom ispucali, pore i prsline zapunjene crvenicom i kalcitskom ispunom,
ubrani.
- Peari i krenjaci (J3): U okviru ove jedinice se javljaju krenjaci i peari. Peari
ove jedinice su mrko sive boje jako finozrni, prslinske poroznosti sa silicijskom
ispunom, imaju mali sadraj liskuna. Masivne su teksture i slabo primetne
horizontalne slojevitosti. Krenjaci ove jedinice su bele do bledo ute boje, ispucali,
kavernozni, alterisani. Pukotine su zapunjene sa laporovitom ispunom koja je
delimino isprana.
ik
2.3. Inenjersko-geoloke karakteristike
ce
nj
U inenjersko-geolokom pogledu teren gde se nalazi predmetna lokacija za sanaciju

odlagalita otpada i izgradnju Regionalnog centra za obradu otpada, potrebno je
detaljno ispitati radi utvrivanja inenjersko-geoloke stabilnosti terena (mogunost
odronjavanja ili klizanja i dr.), a za potrebe izrade detaljne projektne dokumentacije.
te
no
2.4. Hidrogeoloke odlike terena
ko
ri
U cilju utvrivanja tanog litolokog sastava terena predmetne lokacije, inenjerskogeolokih, geomehanikih i hidrolokih karakteristika, potrebno je izvriti
odgovarajue terenske istrane radove i laboratorijska geomehanika ispitivanja.
Za
br
an
je
no
ne
ov
la
Na posmatranom terenu su zastupljene jedinice razliitih hidrogeolokih svojstava i

funkcija u sklopu terena. Dominantni su vodonepropusni kompleksi dijabaz-ronake
formacije i oligo-miocenskih sedimenata.
Od vodopropusnih stena treba izdvojiti anizijske krenjake i dolomite Tivrana. To su
stene pukotinske i kaverozne poroznosti, dobre izdanosti. U terenu imaju funkciju
kolektora sprovodnika. Izraen im je proces karstifikacije. Sve vode koje padnu na
njih budu brzom infiltracijom apsorbovane i sprovedene na nie kote gde se prazne
preko izvora. U njima je formirana izdan razbijenog tipa. Od vodopropusnih stena na
terenu su prisutni i ladinski i jurski slojeviti krenjaci sa ronacima. Oni su srednje
propusnosti i izdanosti, pukotinske poroznosti. U njima postoji pukotinski tip izdani
sa slobodnim nivoom vode. Izdan se prazni preko izvora na niim kotama. Od
propusnih i vodonosnih stena na terenu su zastupljeni i kvartarni nanosi, posebno
aluvijalni i fluvio-glacijalni terasni sedimenti. To su kolektori sa intergranularnom
poroznou, dobre izdanosti vodonosnika. U njima je formiran zbijeni tip izdani sa
slobodnim nivoom podzemne vode. Ovi sedimenti su znaajni akumulatori
podzemnih voda, a nivo vode u njima je u hidraulikoj vezi sa nivoom vode reke Lim.
Dijabaz-ronaka formacija je heterogen kompleks razliitih litolokih lanova.
Ovakav kompleks je specifinih hidrogeolokih funkcija u sklopu terena. Pojedini
njegovi lanovi imaju razliite hidrogeoloke karakteristike. Generalno posmatrano, to
je slabo propusan i nepropusan kompleks, pukotinske poroznosti i bez jasno
izraenog vodonosnika. Podzemna izdan razbijenog tipa se retko javlja i to preteno
u zonama sa veim stepenom raspadanja pa je ogranicenog rasprostranjenja i
izdanosti. Jezerski oligomiocenski sedimenti su praktino vodonepropusni.
Predstavljaju barijere za podzemne vode. U povrinskom delu je male pukotinske
ira
nj
poroznosti, a u dubljim dlovima kapilarne i subkapilarne. U ovim sedimentima nema

vodonosnika.
Lokalno zagaenje podzemnih voda zbijene i razbijene izdani od strane komunalne
deponije, moe se posmatrati preko njenog uticaja na vode Lima. One su u osnovi
zagaene i kao takve zagaenje prenose na zbijene i razbijene izdani sa kojima su u
neposrednom hidrogeolokom kontaktu. Ta zagaenost je takvog intenziteta da ove
vode iskljuuje praktino iz svake upotrebe.
ri
ce
nj
ik
op
Hidrogeoloke karakteristike su odreene sa dve osnovne geoloke sredine.To su

trijaski karbonati koji imaju karakteristike karstifikovanih akvifera i pokrivaju manju
povrinu. Du korita povremenog potoka, nakon padavina, teku vode koje presahnu
poslije izvesnog vremena, to je karakteristika krakih akvifera. Potok kao pojava
zahteva regulisanje i odvoenje vode kontrolisano, kako ne bi naruavao telo
postojedeg odlagalita. Najvei deo terena pod telom odlagalita i dolinskom dnu
ine jurski sedimenti. Ovaj kompleks predstavlja klasini hidrogeoloki izolator, to se
da zakljuiti i na osnovu litolokog sastava. U njima preovlauje laporovita
komponenta, to opredeljuje i hidrogeoloke karakteristike kompleksa. Iz ovog
kompleksa se javljaju mali izvori i pitevine, jer on ne omoguava formiranje vanijih
vodonosnika.
ov
la
te
no
ko
Najveu izdanost ima izvori iznad tela odlagalita, i to svega 0,03 l/s. Jedan
izvori, takoe procenjenog malog kapaciteta, je kaptiran za potrebe 4 lokalna
domainstva. Izvori jurskog kompleksa imaju male oscilacije (razlika izmeu
najmanjih i najveih voda je karakteristika ovog tipa izvora) kapaciteta za razliku od
krakih voda-izvora. Kako predmetni prostor ne nosi u sebi znaajne vodne
potencijale (prisutne su uglavnom pitevine jurske formacije), oni ne mogu
predstavljti prepreku izgradnji sanitarne deponije, ijom e realizacijom biti data
mnogo kvalitetnija reenja za vodosnabdevanje lokalnog stanovnitva.
2.5. Stepen seizmikog intenziteta
Za
br
an
je
no
ne
Dosadanja istraivanja pokazuju da ovo podruje spada u grupu manje aktivnih

prostora Crne Gore, ali sa moguim udarima jaine izmeu 7 i 8 MCS. Seizmiki je
najaktivniji severni i severni i severoistoni deo podruja (okolina Berana), gde su
zabeleeni potresi jaine 8 MCS. To namee potrebu dosledne primene tehnikih
propisa koji vae za seizmiki aktivna podruja. Opreznost mora naroito biti prisutna
pri gradnji na geoloki manje stabilnim terenima (rene doline, terasni odseci u dolini
Lima, poplavne zone i dr.), gde se stepen seizminosti poveava za oko 1 MCS.
Gledano sa aspekta vrednosnih obeleja i mogunosti ekonomske valorizacije,
posebno su znaajni sledei geomorfoloki elementi: rene doline, planinske strane i
vrhovi, aluvijalne ravni i terase.
Sanacija odlagalita otpada i izgradnja Regionalnog centra za obradu otpada mora
biti u svemu u skladu sa vaeim propisima i principima za antiseizmiko
projektovanje i graenje, u cilju svoenja seizmikog rizika na prihvatljiv nivo, u
skladu sa Zakonom o ureenju prostora i izgradnji objekata (Sl. List CG, br.
51/08,40/10,34/11,40/11,47/11,35/13,39/13).
te
no
ko
ri
ce
nj
ik
op
ira
nj
ov
la
Slika 6. Karta seizmike rejonizacije Crne Gore
2.6. Izvorita vodosnabdevanja
an
je
no
ne
Putem gradskog vodovodnog sistema snabdeva se vodom celokupno urbano

podruje Berana, kao i neka okolna naselja. Pored stanovnitva kao potroai vode
javljaju se privredne organizacije i u manjoj meri ustanove, zanatstvo i dr.
Snabdevanje vodom prostora lokacije Regionalnog centraza obradu otpada vrie se
prikljuivanjem na vodovodnu gradsku mreu ili sa lokalnog kaptiranog izvora.
Za
br
2.7. Klimatske karakteristike

Klimatski uslovi predstavljaju veoma vaan faktor razvoja ovog podruja, posebno
ako se imaju u vidu raspoloivi poljoprivredni i turistiki resursi. Vrednosti klimatskih
elemenata su u osnovi determinisane geografskim poloajem prostora, njegovom
reljefnom plastikom (naroito u obodnom delu), razliitim ekspozicijama pojedinih
delova terena, kao i uticajem klimatskih faktora iz okruenja.
Osnovne karakteristike planinske i subplaninske klime, koje vladaju na veem delu
ovog podruja i bitno odreuju strukturu privreivanja i nain ivljenja, jesu duge
te
no
ko
ri
ce
nj
ik
op
ira
nj
hladne i vlane zime, relativno kratka i svea leta, slabije izraena smena godinjih
doba, toplije jeseni od prolea, velika koliina snenih padavina u zimskom periodu i
dr.
Vei deo podruja ima srednju godinju temperaturu vazduha izmeu 2 i 8C, s tim
to se ona u kotlini kree oko 9C. Najtopliji meseci su jul i avgust sa srednjom
temperaturom vazduha izmeu 15 i 19C, a najhladniji mesec je januar sa
prosenom temperaturom vazduha od -1,8 C.
Srednja dnevna temperatura vazduha via od 10C, koja odreuje period aktivne
vegetacije, traje oko 160 dana na visini do 1.000 m (maj-oktobar), oko 90 dana u
visinskoj zoni izmeu 1.000 i 1.500 m (jun-avgust) i oko 60 dana u predelima iznad
1.500 m (jul-avgust). Ovakva visinska temperatura vazduha pogodna za vegetaciju
mora se uvaavati prilikom izbora odgovarajuih sorti poljoprivrednih kultura.
Najei vetrovi su SZ ( 9%), JZ (8,7 %) i J (6,1 %).
Slika 7. Klimatske karakteristike Optine Berane (HMZ Crne Gore)
ne
ov
la
Relativna vlanost vazduha prikazana je u tabeli 1.
an
je
no
Srednja godinja koliina osunavanja iznosi 1.741 as, to je u granicama

normalnih suma osunavanja za planinske krajeve udaljene od mora (u proseku
vrednost 1.550 do 1.900 asova). Najsunaniji mjesec je jul sa 250 asova, a
najmanje sunevog sjaja ima decembar -samo 46,5 asova.
Osunavanje je u tesnoj vezi sa oblanou. Najmanja insolacija je u decembru i
direktna je posledica i toga to je decembar u Beranama najoblaniji mesec.
Za
br
Suma osunavanja, broj tmurnih i vedrih dana prikazan je u tabeli 2.
ik
op
ira
nj
nj
2.8. Topografija prostora
ri
ce
Zona u kojoj se nalazi lokacija predmetnog projekta zahvata prostor koji ini neravan
teren, a u blizini lokacije nalazi se udolina kroz koju protie, u vreme velikih kia,
manji potok, koji nakon prestanka kia odmah presui. Prostor lokacije projekta
zahvata i navedenu udolinu.
ko
2.9. Flora i fauna
Za
br
an
je
no
ne
ov
la
te
no
Vegetacioni pokriva formiran pod dominantnim uticajem edafskih, klimatskih i

ortografskih faktora ima viestruku ekonomsku i ekoloku funkciju, sa posebno
ispoljenim znaajem za kvalitetniji razvoj i smanjenje demografskog pranjenja
prigraninih i planinskih delova ovog podruja.
Saglasno izraenoj orografiji, vertikalnoj zonalnosti klimatskih elemenata i pedolokih
uslova izdvaja se nekoliko vegetacionih spratova sa diferenciranim vrednostima i
razvojnim obelejima: 1) sprat dolinskih uma i ikara (topola, vrba, joha i dr.) koje
nemaju znaajnu ekonomsku vrednost; 2) sprat meovitih liara u kome dominiraju
hrastove ume (sladun, lunjak i cer) kombinovane sa sastojinama graba, jasena,
javora i dr. Ove ume su dosta degradirane; 3) sprat bukovih uma koje su na ovom
podruju nekada bile veoma rasprostranjene, a sada dosta degradirane (Turjak,
Trenjevik, Jelovica, Grdinica, Mojanska, Kutska i ekularska reka i drugi prostori);
4) sprat mjeovitih listopadno-etinarskih uma (bukva, jela i smra) sa velikim
znaajem za razvoj umarstva i drvne industrije; 5) sprat etinarskih uma u kome
dominiraju jela i smra, dok se u viim krenjakim predelima javlja i bor krivulj. Ove
ume ine najznaajnije resurse u razvoju drvne industrije ovog podruja, pa ih je
neophodno racionalno koristiti i maksimalno unapreivati; 6) sprat planinskih
panjaka i suvota koji je u znatnoj meri zastupljen na svim planinama ovog podruja.
Ima veliki znaaj za razvoj katunskog stoarstva i zimskog turizma naroito na
Bjelasici, Komovima, Mokroj planini, Cmiljevici i Turjaku.
Vii delovi ovog podruja odlikuju se bogatstvom brojnih vrsta lekovitog bilja i
umskih plodova, sa dosta niskim nivoom dosadanje ekonomske valorizovanosti.
2.10. Karakteristike pejzaa
Stanje zelenih povrina na podruju obuhvata niskog je stepena ureenosti. Prostor
koji zauzima povrina pod zelenilom je mali, nedefinisan i u velikoj meri degradiran
nj
Planirano ureenje slobodnog prostora na lokaciji neureenog odlagalita otpada

obuhvatie jednu osnovnu kategoriju zelenila u odnosu na nain njegovog korienja
i funkcije.
ira
2.11. Zatieni objekti
ik
op
U delu zone gde se nalazi lokacija za realizaciju Projekta sanacije odlagalita otpada
i izgradnje Regionalnog centra za obradu otpada za optine: Berane, Roaje,
Andrijevica i Plav, u Optini Berane, nema zatienih objekata ni dobara kulturnoistorijske batine.
2.12. Naseljenost i koncentracija stanovnitva
br
an
je
no
ne
ov
la
te
no
ko
ri
ce
nj
Predmetna lokacija na kojoj je planirana sanacija odlagalita otpada izgradnja

Regionalnog centra za obradu otpada, Vasove vode, nalazi se u zoni u kojoj nema
izgraenih objekata koji su naseljeni. ira zona podruja oko pomenute lokacije je
praktino bez izgraenih objekata, jer se radi o brdskom podruju na udaljenosti od
nekoliko kilometara od grada Berana, i o njoj se moe govoriti kao o zoni sa
minimalnom gustinom naseljenosti. Planirani sadraj, nee uticati na demografske
karakteristike.
Za
postojeim neureenim odlagalitem. Jedan deo lokacije projekta obuhvata umsko

rastinje koje e se u toku izvoenja projekta ukloniti.
nj
Predmetna lokacija Vasove vode se nalazi severozapadno od grada Berana,

udaljena 3,8 km od centra grada i nalazi se sa leve strane reke Lim, na nadmorskoj
visini od 600-760m. Lokacija planirana za sanaciju odlagalita otpada i izgradnju
Regionalnog centra za obradu otpad nalazi se u KO Dolac na lokaciji Vasove vode.
3. OPIS PROJEKTA
ik
op
ira
to se pratee infrastrukture tie odlagalite e biti prikljueno na gradsku elektro i

kanalizacionu i vodovodnu mreu, kao i na putnu infrastrukturu. Sva infrastrukturna
prikljuenja bie izvrena u skladu sa uslovima koje budu propisale nadlene
institucije. Poloaj lokacije u odnosu na mogunost prikljuenja na elektro i
kanalizacionu mreu je takav da je ista u odnosu na elektro-mreu udaljena oko 1,5
km, na vodovodnu 2,3 km, a u odnosu na kanalizacionu mreu oko 2,5 km.
ri
ce
nj
U skladu sa projektnim reenjima, organizacija rada na odlagalitu treba da bude

takva da omoguava da se na odgovarajui nain obavlja proces sanacije i izgradnje
Regionalnog centra za obradu otpada.
Unutranji transport unutar lokacije zavisi od neophodnosti pojedinih operacija i moe
se pratiti po pojedinim segmentima.
Za
br
an
je
no
ne
ov
la
te
no
ko
Usled svoje specifinosti sa razliitim sadrajima i obavljanjem usluga u predmetnom

objektu potrebno je zaposliti odreen broj radnika razliite profilacije.
Za izvoenje projekta izgradnje Regionalnog centra za obradu otpada potrebno je
ograditi gradilite u granicama lokacije, odnosno itavu povrinu zemljita koju
zauzima lokacija projekta. Pripremni radovi za izvoenje projekta poinju iskopom
zemljita za pripremu temeljenja projekta u skladu sa Glavnim projektom. Iskop
materijala vri se do potrebne dubine, a graevinski materijal iz otkopa se moe
koristiti za potrebe rada sanitarne kade. Unutranji transport prilikom izvoenja
projekta odvija se u okviru lokacije projekta uz primenu odgovarajue graevinske
mehanizacije (buldoeri, utovarivai, kamioni). Dinamika realizacije izvoenja
projekta po pojedinim fazama bie u skladu sa operativnim planom izvoenja radova
od strane odabranog izvoaa. U toku izvoenja projekta na lokaciji e se koristiti
voda za potrebe zaposlenih. Ova voda moe se koristiti iz gradskog vodovoda
dovoenjem iste na prostor lokacije ili kaptiranjem postojeeg izvora koji se nalazi u
neposrednoj blizini lokacije. Za betonske radove koristie se ljunak i pesak koji e
se kao pripremljeni beton dovoziti na lokaciju pomou miksera. U toku izvoenja
radova stvara se vrsti otpad odnosno materijal iz otkopa, koji e se koristiti za
potrebe izgradnje i funkcionisanja sanitarne deponije. Prilikom izvoenja projekta
usled rada maina i druge graevinske opreme dolazie do emisije izduvnih gasova
u atmosferu, a takoe e doi do poveanja buke i vibracija koje su periodinog
karaktera.
to se tehnologije graenja tie ista se odvija na specifian nain kada je u pitanju
ovakva vrsta objekata.
Lociranje objekata potrebno je izvriti prema urbanistiko-tehnikim uslovima i
prilagoditi terenu i saobraajnom reenju.
Sve sadraje organizovati tako da imaju maksimalnu funkcionalnost i loginu
povezanost.
Spoljna obrada predviena je od kvalitetnih materijala postojanih na atmosferske
uticaje i lakih za odravanje.
op
3.1. PREDLOG TEHNOLOGIJE IZGRADNJE SANITARNE DEPONIJE
ira
nj
Rastojanje izmeu lokacije za izgradnju Regionalnog centra za obradu otpada,

Vasove vode i optina iz kojih e se dovoziti komunalni otpad iznosi: Berane (5 km),
Roaje (35 km), Andrijevica (18 km), Plav (51 km).
Za unutranju obradu koristie se materijali primereni nameni pojedinih prostora.

Materijali su postojani i laki za odravanje.
Za izradu svih vrsta instalacija predvieni su materijali koji ispunjavaju uslove i
standarde za odreene vrste radova.
ik
Uticaj neureenog odlagalita otpada na lokalitetu Vasove vode Berane na

ivotnu sredinu treba da bude to je mogue manji, a u skladu sa Zakonom o
upravljanju otpadom (Sl. list RCG, br.64/11) i Direktivama EU 2008/98/EEC i
1999/31/EC. Odabrana lokacija mora biti prihvatljiva i sa ekonomskog stanovita.
te
no
ko
ri
ce
nj
Podela zemljita na oblasti koje su pogodne i nepogodne za lokaciju novog

odlagalita, zasnovana je na sledeim kriterijumima:
- geoloka struktura i hidrogeoloki uslovi;
- rastojanje u odnosu na gradske oblasti;
- udaljenost od povrinskih voda;
- lokacija posebno zatienih prirodnih objekata;
- usaglaenost sa planskim zahtevima;
- sadanje i budue korienje zemljita;
- odnos optina i vlasnika zemljita;
- veliina oblasti predloena za lokaciju deponije;
- distanca transporta otpada i duina pristupa novoj deponiji.
ov
la
Povrina koja je predviena za sanaciju odlagalita otpada i i zgradnju Regionalnog

centra za obradu otpada okvirno iznosi 68.000 m2. Ona je dovoljna za deponovanje
komunalnog otpada za narednih nekoliko decenija.
Za
br
an
je
no
ne
U granicama Situacionog plana Studije izvodljivosti za izgradnju i rad regionalne

sanitarne deponije u Beranama definisani su prostori za:
1. Ulaz u kompleks odlagalita sa reciklanim centrom (kapija).
2. Kompletno ograen prostor odlagalita.
3. Prostor za izgradnju prateih objekata:
- administrativni blok
- tehnoloki blok
4. Prijemni punkt sa video nadzorom.
5. Elektronska vaga za odreivanje neto teine otpada.
6. Trafo-stanica za kompletan kompleks.
7. Komunalno servisni blok.
8. Reciklani centar sa magacinskim prostorom za izdvojene materijale.
9. Deponovanje komunalnog otpada na sanitarnoj kadi.
10.Prihvat i tretiranje ocednih voda sakupljenih sa odlagalita.
11.Aspiraciju, sakupljanje i tretman biogasa sa sanitarne kade.
12.Sanacija postojeeg odlagalita prostor Vasove vode.
13.Izgradnju kade za pranje tokova vozila.
14.Podizanje zatitnog pojasa od zelenila.
15.Izgradnju saobraajnica, infrastrukturne mree i objekata.
ira
nj
Studijom izvodljivosti su planirani prostori za navedene namene koji treba da

obezbede potpuno usklaen tehnoloki proces prijema, reciklau, deponovanje
ostatka komunalnog otpada, privremeno skladitenje materijala dobijenih reciklaom
iz M.K.O.-a i zatitu ivotne i vodne sredine.
16.Kompostiranje zelenog i ekoloki istog otpada.

17.Privremeno odlaganje kabastog materijala i njegov tretman u skladu sa Zakonom
o upravljanju otpadom RCG i Direktivama EU.
op
Ograivanje prostora odlagalita
ko
ri
ce
nj
ik
Kompleks odlagalita treba ograditi ogradom visine 2,2 m. Karakteristike ograde

treba da budu takve da u potpunosti omogue nekontrolisani ulaz na deponiju.
Ograda e onemoguiti irenje odnoenja lakih plastinih kesa i papira van ograde.
Ograda moe biti uraena od betonskih blokova ili betonska podloga sa stubovima
na kojima je rastegnuta okasta ica. Ulaz i izlaz sa odlagalita je samo na jednom
mestu, koji je strogo kontrolisan video nadzorom, a to je elektronska kapija.
Ulazno izlazna kapija je irine koja omoguava nesmetan i bezbedan ulaz izlaz
specijalizovanim vozilima za komunalni otpad, kao i mehanizaciji koja se koristi na
odlagalitu.
Ispred kapije na rastojanju od 5 metara treba postaviti znak STOP i horizontalnu
signalizaciju za obavezno zaustavljanje pre dolaska vozila na elektronsku vagu. Mora
biti vidno obeleeno radno vreme odlagalita.
ov
la
Trafostanica
te
no
Komunalni otpad se dovozi sa teritorije optina Berane, Roaje, Andrijevica i Plav u

specijalizovanim vozilima koja imaju definisan kapacitet, saobraajnu tablicu i
dozvolu za dovoz otpada na deponiju.
an
je
no
ne
Za kvalitetno obezbeenje elektrinom energijom predvia se postavljanje

trafostanice od 630 kVA, koja e opsluivati kontrolni punkt, kancelarije, servisni
prostor, pumpe, sistem za preiavanje ocednih voda, bunare za zalivanje zelenih
povrina vodom, sanitarne kade i obezbediti osvetljenje na odlagalitu. Udaljenost
elektro-mree od lokacije iznosi oko 1,5 km. Ona se po pravilu postavlja odmah posle
ulaska u prostor deponije.
Za
br
Prijem komunalnog otpada na regionalnom odlagalitu

Vozila posle otvaranja elektronske kapije ulaze u prostor odlagalita i idu na
elektronsku vagu sa formularom koji prati otpad. Na vagi se obavlja utvrivanje bruto
teine (vozilo+otpad) i upisuje u kompjuter identifikacija vozila, vozaa, datum i
vreme. Radnik na merenju proverava posedovanje i ispravnost transportne
dokumentacije. Posle merenja vozila odlaze u reciklani centar ili na sanitarnu kadu
gde se vri istovar tereta. Nakon istovara vozilo se obavezno vodi na pranje tokova
(u kadi), a potom na vagu. Tada se utvruje neto teina otpada.
nj
Istovareni otpad na sanitarnoj kadi se prostire i sabija specijalnom mainom

kompaktorom. Sabijanje doprinosi smanjenju zapremine otpada, prisustva mieva i
redukciji infiltracije atmosferske vode. Po zavretku istovara otpad se prekriva svakog
dana slojem zemlje ili prostirkama aktivnog uglja.
ira
Prostor za izgradnju prateih objekata
ri
ce
nj
ik
op
Prostor u zoni kod ulaza namenjen je izgradnji objekata administrativnog i

tehnolokog procesa. Prostori su planirani tako da predstavljaju jedinstvenu celinu
bez ukrtanja i preklapanja funkcija. Povrine koje nisu pod objektima i
manipulativnim povrinama predviene su za ozelenjavanje.
Studijom izvodljivosti su predvieni pratei objekti:
- poslovni objekat (kancelarijski prostor),
- radionica sa magacinom,
- garae,
- platoi za pranje vozila
Povrina opredeljena za izgradnju prateih objekata iznosi oko 2.000 m2.
Regionalni reciklani centar RRC
ne
ov
la
te
no
ko
Na deponijskom prostoru predviena je izgradnja regionalnog reciklanog centra

(RRC) za papir, karton, staklo, gumu, kabasti materijal, plastiku, PET boce, Al
ambalau, fero materijale i dr.
Planiran je prostor za reciklani centar povrine 3.750 m2 bez saobraajnica i
infrastrukturnih objekata.
Reciklani centar treba projektovati na nain da omogui tretman materijala ija
mogunost iskoriavanja e se uveati baliranjem u bale jake zbijenosti, dok e se
preostali materijal transportovati kamionima i odloiti u sanitarnoj kadi ili iskoristiti kao
energent.
Savremeni reciklani centar imae tri zone:
Oblast prijema i merenja
Oblast istovara otpada i skladitenja
Oblast tretmana i skladitenja tretiranog materijala
Oblast prijema i merenja se sastoji od objekta gde je smeteno osoblje koje
nadgleda prijem kamiona u postrojenje. Ta oblast sadri merni most gde se kamioni
mere na ulazu i izlazu iz postrojenja. Na taj nain se prati koliina otpada koji se
tretira svakodnevno, kao i njegovo poreklo, vreme dolaska i dr.
Oblast istovara otpada i skladitenja. Primljeni i izmereni, kamioni se upuuju ka
ovoj oblasti, gde e se komunalni otpad predati na dalju obradu.
Oblast tretmana i skladitenja tretiranog materijala. U ovoj oblasti prispeli otpad
e se sipati u prijemni bunker, iz kojeg se materijal transportuje do postrojenja u
kojem e se obavljati tretman i izdvajanje pojedinih komponenti iz komunalnog
otpada.
an
je
no
br
Za
Istovar i rastiranje otpada
Tokom normalnih uslova i normalnog rada u Reciklanom centru, svi materijali

podeljeni su na sledei nain:
u odbaene bale visoke gustine,
u bale visoke gustine selektovanih materijala,

u bale visoke gustine metalnih materijala,
u kontejner za krupne materijale,
u kontejner za bezbojno staklo,
u kontejner za obojeno staklo,
u kontejner za karton.
nj
ira
Prostor za deponovanje otpada (sanitarna kada)
ko
ri
ce
nj
ik
op
Studijom izvodljivosti predvien je prostor za sanitarnu kadu nepravilnog oblika u cilju

boljeg iskorienja prostora budue sanitarne deponije.
Izgradnja sanitarne kade planirana je u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom
RCG 64/11 i Direktivom EU 99/31/EC sa ciljem zatite podzemnih voda, vazduha i
zemljita.
Osnovni cilj kontrolisane sanitarne kade za komunalni otpad jeste zatita ivotne
sredine, podzemnih i povrinskih voda, vazduha i zemljita od zagaivanja
proizvodima sa odlagalita u prvom redu od ocednih voda nastalih na sanitarnoj kadi
i biogasa nastalog procesom razgradnje.
Veoma tetan proizvod jednog odlagalita otpada su ocedne vode (vodeni rastvor
koji nastaje razgradnjom otpada i proceivanjem atmosferskih voda kroz naslage
otpada). Ocedne (procedne) vode treba tretirati u posebnom postupku.
Za
br
an
je
no
ne
ov
la
te
no
Dno sanitarne kade se predvia postavljanjem slojeva. Prvi sloj nepropusne obloge
predstavlja mineralnu podlogubarijeru od gline propustljivosti K10-9 m/s.
Predlaemo da se postavi sloj gline debljine 50 cm, koja se nanosi i valja u slojevima
debljine 25 cm (pozajmite gline Rude). Drugi sloj nepropustan za vodene rastvore
predlae se od sintetikih materijala (bentonit), ija je propusljivost 10-11 m/s. Trei
sloj je nepropusna HDPE folija za rastvore i gasove apsorbovane u vodi debljine 2,5
mm. etvrti sloj je sloj sintetikog geotekstila koji slui kao zatita HDPE folije od
mehanikih oteenja. Peti sloj je ljunak granulacije 16-32 mm, debljine sloja 30-40
cm.
Slika 8. Popreni presek slojeva u sanitarnoj kadi
ne
ov
la
te
no
ko
ri
ce
nj
ik
op
ira
nj
Prvi sloj vodonepropusne obloge je mineralna barijera koja e biti napravljena od

prethodno kontrolisane gline dobijene iz odgovarajueg leita. Glina se tehniki
postavlja u homogenim slojevima maksimalne debljine 30 cm po sloju i sabija na
odgovarajuu nain sa vibro-valjkom. Koeficijent propustljivosti gline odreuje se na
licu mesta i u laboratoriji na proizvoljnim uzorcima i mora biti manji od 10-9 m/s, a
prosena debljina sloja u zavisnosti od usvojenog reenja od predloenih varijanti (1
m ili 50 cm).
Sloj gline treba kvalitetno sabiti i uglaati da bi se izbegle neravnine prilikom
postavljanja bentonita i HDPE folije.
Bentonit se postavlja razastiranjem preko sabijene i uglaane gline, koja mora biti
potpuno suva. Sintetiki bentonit se moe ugraditi runo ili uz pomo maina, pri
emu se korekcije na preklopima obavljaju runo. Preklop bentonitnog sloja mora biti
takav da bi se eliminisala mogunost prodora vode u glineni sloj. Sva oteenja na
bentonitnom sloju otklanjaju se postavljanjem dodatnih komada materijala na
mestima oteenja. Kontrolu eventualnih oteenja i preklopa izvriti pre postavljanja
HDPE geomembrane.
Nakon postavljenog sintetikog bentonita postavlja se HDPE folija debljine 2,5 mm.
Polietilenska folija visoke gustine (HDPE) se odlikuje jednostavnou spajanja
materijala i kvalitetom zavarenih spojeva.
Ako se varovi na HDPE membrani kvalitetno izvedu garantuju zadravanje istih
mehanikih karakteristika kao kod nedirnutih delova materijala.
Evropska odredba koja se koristi za kontrolu kvaliteta zavarenih spojeva membrana
od HDPE (ONORMS 2076), predvia tri tipa vara:
duplo zavarivanje sa probnim kanalom,
zavarivanje sa umetnutim dodatnim materijalom, koje je van upotrebe zbog
tekoa prilikom kontrole kvaliteta spojeva,
preklopno zavarivanje sa dodatim materijalom, koje se primenjuje za
zavarivanje malih delova, detalje i popravke.
Zavareni spojevi se nakon spajanja (varenja) ispituju prema standardima, pri emu
se vri:
vizuelna kontrola
provera nepropusnosti
ispitivanje dimenzija
provera otpornosti na razlistavanje
Za
br
an
je
no
Iznad HDPE folije, u cilju njene zatite, kao i zatite prethodnih slojeva postavlja se
geotekstil karakteristika 1.200 g/m2. Geotekstil se postavlja runo ili uz pomo
maina sa odgovarajuim preklopom. Kontrolu eventualnih oteenja i preklopa
izvriti pre nasipanja geotekstila ljunkom. Kao zavrni sloj podloge u sanitarnoj kadi
postavlja se zaobljeni ljunak dimenzija 16/32 mm u debljini od 50 cm.
Ako se pretpostavi, na bazi podataka Studije izvodljivosti, da je prosena godinja
koliina deponovanog meovitog komunalnog otpada 18.500 t, za period od 30
godine bez reciklae na odlagalitu Vasove vode moe se deponovati 550.000 t
meovitog komunalnog otpada, ova koliina otpada zauzima zapreminu od 550.000 x
1,2 = 666.600 m3, to odgovara gustini kompaktiranog materijala od 0,83 t/m3. Na
izraunatu koliinu deponovanog komunalnog otpada (u m3) treba dodati oko 15%
inertnog materijala za prekrivku otpada, to ukupno sa inertnim materijalom iznosi
oko 765.900 m3. Izgradnjom reciklanog centra, umanjie se deponovana koliina
komunalnog otpada za oko 19 %, a vek trajanja sanitarne deponije e se produiti.
ira
nj
U cilju zatite od povrinskih voda kompleksa samog prostora sanitarnih kada

predviena je izrada betonskih odvodnih jarkova-kanala, ija duina iznosi oko 640m.
Obodni kanali izrauju se u obliku kalupa od rezanih betonskih cevi ili pomou
prefabrikovanih kalupa. Glavnim projektom sanacije odlagalita otpada i izgradnje
Regionalnog centrasanitarne deponije, treba predvideti tretman i uputanje
atmosferskih voda u okviru lokacije Vasove vode. Predlae se ispust atmosferskih
voda kroz branu deponije.
Obodni kanali
op
Izgradnja nasipa
ik
U cilju uvrivanja tela odlagalita obavezno je izgraditi obodni nasip, odnosno

branu. Predlae se vie varijanti za reenje ovog nasipa, a konano reenje
predvideti detaljnom projektnom dokumentacijom.
ko
ri
ce
nj
U prvoj varijanti u cilju poveanja stabilnosti deponovanog otpada tokom vremena i

podizanja kota naslaga otpada, bie izgraen obodni nasip od sabijene zemlje ili
ljunka. Nasipi su dimenzionisani na nain da je irina 7 metara, a nagibi su 2:1. U
cilju stabilnosti sanitarne kade nasipe je potrebno dodatno osigurati. Nasipe je
potrebno projektovati tako da mogu da izdre sve bone udare atmosferskih i
ocednih voda.
Za
br
an
je
no
ne
ov
la
te
no
U drugoj varijanti u cilju formiranja obodnog nasipa predlae se izgradnja po sistemu

terramesh gabionskih koeva dimenzija 1x2x1m sa repom, punjenih zaobljenim
renim kamenom frakcije 120-250. Pre polaganja terramesh-a potrebno je izraditi
posteljicu dimenzije 10x25x0.5m od armiranog betona, uvrenu u podlogu
mikropilotima 140-200mm, duine od 6-10m, u rasteru 1x2.5m, ime se postie
apsolutna stabilnost temelja brane. Terramesh se polae po sistemu polaganja za
gabione do visine prve kampade u 12 redova po visini. Od 9. do 12. reda
upotrebljava se paralink mrea koja obuhvata svaki gabion posebno te se provlai do
kraja naslage sa druge strane brane. To se radi jer su pritisci na branu u toj visini
najvei. Zamik izmeu visinskih redova terramesh gabiona iznosi za prve dve
kampade 0.15m. Na visini cca 12.5m izrauje se kampada sa pomakom od 1.5m te
se nastavlja sa izradom nove terramesh stene istim pomakom. Prva etiri reda
druge kampade, takoe su ovijena paralink mreom. Izmeu narednih redova
gabiona u drugoj kampadi stavlja se paragrid mrea. Trea kampada izraena je po
istom postupku kao i druga kampada s tim to je mogua nadradnja, a sa tim i
poveanje visine i naravno volumena deponije.
Unutranja strana brane treba da bude obraena horizontalno nabijenom meavinom
frakcije i gline i to kod svakog postavljanja reda gabiona. Brana, sa unutranje strane
ima iste kampadne karakteristike kao i sa spoljne strane, sa pomakom +2m. Na kraju
formiranja brana se sa unutranje strane izoluje geotekstilom i HDPE folijom. Na dnu
brane obavezno je predvideti otvor za cevi i ventil ocednih voda. Spoj izmeu brane i
bonih stena kasete obavezno je popuniti betonom.
U treoj varijanti predlae se izgradnja brane u armirano-betonskoj konstrukciji,
trolisnog preseka 40x7m. Armirani nacrt izraditi prema projektu statike. Isto tako je
predvieno buenje terena pomou mikropilota 300mm do dubine 6-7m radi
uvrivanja temelja. Betonska brana je oblika trapeza visine 35m bono uvrena
u levi i desni breg nove deponije. Na visini 35m predvideti irinu brane od 3m. Brana
na donjoj strani ima trouglaste nosae dimenzije 3x20x0,75m. Potrebno je predvideti
tri takva nosaa. Detaljnu razradu ove varijante dati u daljoj projektnoj dokumentaciji.
ik
op
ira
nj
Na osnovu Nacionalne strategije upravljanja otpadom (prema finalnom predlogu iz

novembra 2013.god.) drava e pruiti podrku jedinicama lokalne samouprave da u
svojim lokalnim planovima upravljanja otpadom predvide i aktivnosti na sanaciji
neureenih odlagalita otpada.
Za sanaciju postojeeg neureenog odlagalita neophodno je izraditi Projekat
sanacije, izvoenje odabranog tehnolokog postupka koji e detaljno odrediti
organizacioni, prostorni, tehnoloki vremenski i finansijski okvir izvoenja sanacije.
Sanacija postojeeg odlagalita na lokaciji Vasove vode
POSTOJEE STANJE
an
je
no
ne
ov
la
te
no
ko
ri
ce
nj
Odlaganje komunalnih i drugih vrsta odpada sa podruja optine Berane se od

oktobra 2005. godine zvanino odlae na neureenom odlagalitu na lokaciji Vasove
vode koja je udaljena 3,8 km severozapadno od centra grada.
- Samo odlagalite locirano je u dolini koja nema nikakve karakteristine
prepreke na dnu. Dnom postojeeg odlagalita formira se korito povremenog
potoka kojim iskljuivo u periodu otapanja snega i drugih padavina protiu
atmosferske vode.
- Po procenama utvrenim na osnovu volumena postojeih kontejnera u
Beranama na odlagalitu je odloeno okvirno oko 80.000 m3 neobraenih,
meanih komunalnih odpadaka, kao i odpada iz zanatske i uslune djelatnosti.
- Odloeni otpad se ne zbija-kompaktira, a za sada ne postoje podeeni
biotrnovi za otplinavanje metana i drugih gasova.
- Uticaj atmosferskih padavina i drugih vremenskih stanja veoma je izraen
zbog klasinog naina odlaganja otpada i nepostojanja zatitnih elemenata.
- Posledica odlaganja neobraenog otpada su mikrobioloki procesi u
odlagalitu (nastanak metana, estih poara-samozapaljivanja, zagaenje
ocednih voda, a time neposredno zagaenje podzemnih i povrinskih voda,
zemljita i vazduha).
Studijom izvodljivosti definisani su prostori namenjeni za sanaciju odlagalita otpada i
izgradnju Regionalnog sanitarog centra za obradu otpada i oni treba da obezbede
potpuno usklaen tehnoloki proces prijema, reciklau, deponovanje ostatka
komunalnog otpada, privremeno skladitenje materijala dobijenih reciklaom iz
komunalnog otpada i zatitu ivotne sredine.
MOGUI PRISTUPI SANACIJE
Za
br
Cilj sanacije postojeeg neureenog odlagalita podrazumeva niz tehnikotehnolokih procedura, a sve u interesu ouvanja ivotne sredine.
Odstranjivanje, sanacija postojeeg odlagalita na nain nadgledanog
provetravanja (ozraivanja-ventilacije), iskopavanja odloenih otpadaka,
njihova mehanika obrada (odvajanje na gorivu i negorivu frakciju), bioloka
stabilizacija tzv. teke frakcije, njihovo odlaganje na drugom ureenom
odlagalitu, privremeno skladitenje gorivih frakcija za mogue kasnije
energetsko korienje u postojeim termo elektranama, cementarama,
toplanama koji omoguava neposrednu upotrebu RDF-a goriva iz odpada bez
potrebne nadgradnje sistema ienja dimnih gasova.
nj
Hidrogeoloko ureenje podruja, (ureenje sistema zahvatanja atmosferskih

voda, izrada cevovoda za odvoenje atmosferskih voda povremenog toka koji
tee kroz smetlite po svim potrebnim tehnikim, geolokim i graevinskim
standardima).
Izgradnja odlagalita u skladu sa svim ekolokim standardima EU.
Uvoenje savremenog sistema obrade otpada pre odlaganja-deponovanja.
ne
ov
la
te
no
ko
ri
ce
nj
ik
op
ira
Jedan od naina sanacije postojeeg odlagalita otpada predstavlja otvaranje i

ureenje dela sanitarne podloge tela odlagalita i prebacivanje ve odloenog otpada
na sanitarno ureenu podlogu. Pre odlaganja otpada, u zavretku zemljanih radova,
postavlja se vodoizolaciona obloga (glina-bentonit-folija-geotekstil). Preko ove
izolacije postavlja se drenana kanalizacija, a preko sloj ljunka za drenau
procednog filtrata. Iznad ljunka se postavlja sloj geotekstila i preko ovako
pripremljene podloge prebacuje se otpad koji se nalazi na lokaciji.
U fazi prebacivanja ve odloenog otpada, predvideti mogunost izdvajanja
sekundarnih sirovina odloenih u prethodnom periodu. Predvideti sabijanje otpada u
toku prebacivanja i prekrivanje istog slojem inertnog materijala debljine 15cm, a u
cilju formiranja jedne elije.
Pre poetka sanacije postojeeg stanja obavezno je predvideti nabavku jednog
prescontejnera mobilnog ili stabilonog. Naime, prescontejnerom postiemo
geodetsko sabijanje otpada na 1:3, a praktino na 1:2,2 do 1:2,5 ime smanjujemo
volumen otpada. To je vrlo bitno u sadanjoj situaciji, a i ubudue pre svega kod
transporta i deponovanja otpada sa sadanje lokaicje u novu sanitarnu kadu i
zauzimanje volumena u novoj sanitarnoj kaseti.
U novo telo sanitarne kade poeljno je ugraditi sistem za uklanjanje neugodnih mirisa
sa vremenskim intervalima ili po sistemu topa. Naime, skoro je neophodna ugradnja
tog sistema prilikom prebacivanja otpada sa sadanje pozicije postojeeg odlagalita
u novu sanitarnu kadu.
Imajui u vidu da se radi o sanaciji smetlita koje je u jednom delu ve u funkciji, a
obzirom da je teren nepravilne konfiguracije potrebno je telo deponije planirati po
sistemu kaskada sa bonim iskopima kaskada (3kaskade+1), irina kampade 12m u
odnosu na trenutnu konfiguraciju terena. Visina kampade 12m u naklonu 20-22 na
desnoj strani gledano uzvodno i 15-20 na levoj strani gledano uzvodno na
povremeni potok. Kampade e se koristiti i za interne saobraajnice po sistemu
pua. Precizno reenje definisati detaljnijom projektnom dokumentacijom.
Za
br
an
je
no
I ako neureena odlagalita otpada predstavljaju teret za ivotnu sredinu, one se

istovremeno mogu posmatrati i kao izvor alternativnih goriva za potrebe industrije. U
skladu sa tim, namee se jo jedna mogua i ekonomski isplativa varijanta sanacije
postojeeg odlagalita otpada, gde smetlita postaju rudnici energenata za
industriju.
Postupkom potpune sanacije postie se visok stepen mineralizacije otpada koga je
mogue trajno, sigurno deponovati, bez opasnosti da se kasnije pojavi emisija
deponijskih gasova ili problem otpadnih voda. Potpuna sanacija sa premetanjem
otpada ukljuuje:
- provetravanje otpada (aktivno ili pasivno),
- iskopavanje i razdvajanje otpadaka,
- kontrolisana potpuna razgradnja odvojenih otpadaka u objektima i napravama
za mehaniko-bioloku obradu,
izgradnju odlagalita u skladu sa Zakonom o zatiti ivotne sredine i

kontrolisanu ugradnju preraenih otpadaka ili trajno, sigurno odlaganje
preraenih otpadaka na druga odlagalita otpada
op
ira
nj
Cilj obrade otpada pre odlaganja osim potovanja ekoloke regulative je:
- smanjenje koliine otpada koji se odlae to je vie mogue,
- odvajanje sirovina kao materije zaponovnu upotrebu,
- smanjenje potencijala ukuupnog organskog ugljenika u ostacima obrade koji
se odlau na deponiji (nii trokovi i nvesticije i rada deponije),
- prerada bezopasnog otpada u tvrdo gorivo za potrebe cementara, toplana,
termoelektrana koje kao primarno gorivo koriste ugalj.
Za
br
an
je
no
ne
ov
la
te
no
ko
ri
ce
nj
ik
Adekvatno organizaciono, tehnoloko i prostorno reenje, e obezbediti dugoroan

nain finansijski povoljnog upravljanja otpadom. U tom smislu potebno je obezbediti:
a. jednostavnu mehaniku obradu meovitog komunalnog otpada u mobilnim
napravama (drobljenje, sejanje na laku i teku frakciju, odvajanje metala) koja
podrazumeva:
- bagersko dodavanje otpada u drobilicu sa istovremenim odvajanjem moguih
krupnijih otpadaka (npr. elektronska oprema, negorivi krupni otpadci...),
- drobljenje u zrna d<250mm,
- odvajanje magnetnih metala,
- prosejavanje (klasiranje) u frakciji d<80mm i d>80mm
b. bioloku obradu teke frakcije i odlaganje ostataka na deponiji, koja
podrazumeva:
- patentiranu tehnologiju i tehniku Bioe Control Gore Cover (Gore Tex),
- jednostepeni zatvoren sistem bioloke obrade ili kompostiranja ,
- nije potrebna izgradnja zatvorenih objekata i biofilterskih ureaja,
- efektna tehnologija u skladu sa zakonom o zatiti ivotne sredine,
- niski trokovi investicije i rada deponije,
- niski trokovi odravanja.
c. mehanika obrada bio-stabilizovanog otpada,
d. transport lake frakcije u centralni objekat za preradu bezopasnog otpada u tvrdo
gorivo (RDF-refuse derived fuel), to se odnosi na:
- primarno drobljenje,
- sejanje,
- balistiko odvajanje (odvajanje na gorive i negorive otpatke),
- izdvajanje magnetnih metala,
- izdvajanje obojenih metala,
- sekundarno drobljenje.
Preradom lake frakcije u tvrdo gorivo dobija se vaan alternativni izvor energenata
za cementare, suspaljivanje u toplanama i termoelektranama koje kao osnovni
energent koriste ugalj, jer nije potrebno dodatno ienje dimnih gasova. Ovako
dobijen otpad ima visoku kalorinu vrednost H=16-20MJ/kg (lignit H=9MJ/kg, mrki
ugalj H=12-14MJ/kg, nafta H=32MJ/kg), a kao energent za industriju predstavlja
prihod to neposredno utie na sniavanje trokova sistema za upravljanje otpadom.
Prilikom konanog odabira za sanaciju postojeeg odlagalita otpada Investitor
izvoenja sanacije mora precizno utvrditi ta oekuje kao krajnji produkt sanacije
postojeeg odlagalita. Pri tom mora odgovoriti na brojna pitanja:
1. Da li eli proizvesti RDF i iskoristiti ga kao energent?
ira
nj
2. Da li e RDF biti privremeno skladiten? Gde? Na koji nain? (baliran ili

baliran i uvijen u folije)
3. Da li e se teka frakcija odvoziti na drugo odlagalite?
4. Da li teka frakcija pre odlaganja mora biti bioloki obraena?
5. Da li e se, prethodno bioloki obraena, skladititi na prostoru postojeeg
odlagalita i kasnije odloiti u novoizgraene sanitarne kade?
Odgovori na ova pitanja su od kljunog znaaja za formiranje plana pristupa sanaciji
kako u smislu oblika organizacije i prostora, tehnolokih reenja, vremenskog okvira
izvoenja sanacije, kao i u smislu trokova povezanih sa izvoenjem sanacije.
ik
op
Sav otpad deponovan na odlagalite potrebno je prethodno ozraiti tj. provetriti zbog
postojanja opasnosti od samozapaljivanja, eksplozije, irenja neprijatnih mirisa i
toksinih gasova. Za realizaciju provetravanja postoje dva pristupa:
a. pasivno provetravanje
b. aktivno provetravanje
Za
br
an
je
no
ne
ov
la
te
no
ko
ri
ce
nj
a. Pasivno provetravanje
Pasivno provetravanje podrazumeva otkopavanje sloja otpada u dubini ne veoj od
0,5m nedeljno. Prednost ovog metoda je to je jeftiniji, a to se direktno odraava na
sveukupne trokove sanacije. Za ovaj metod takoe je potrebna manja povrina za
izvoenje postupka mehanike i bioloke obrade iskopane koliine otpada.
Nedostatak ovog metoda je to dugo traje, a prisutna je i opasnost od
samozapaljivanja. Takoe je neophodno obezbediti kontinuiranu protivpoarnu
zatitu i zatitne mere na samom mestu delovanja, a moe doi i do irenja
neprijatnih mirisa.
b. Aktivno provetravanje sa prisilnim provetravanjem
Aktivno provetravanje podrazumeva otkopavanje otpada u kaskadama dubine do 6m
nedeljno uz kontinuirano korienje tehnologije otplinjavanja i spreavanje irenja
neprijatnih mirisa. Prednosti ove metode su te to je obezbeena potpuna sigurnost
iskopa vee povrine provetrenih koliina otpada, a sa tim i krae vreme za izvoenje
potpune sanacije. Manja je mogunost irenja emisije neprijatnih mirisa u okolinu, a i
nepotrebno je stalno obezbeenje protivpoarne i zdravstvene zatite. Meutim,
trokovi ove metode su znaajno vei zbog izvoenja postupka intenzivnog
provetravanja, obezbeivanja velike moi primene tehnologije za aktivno-prisilno
provetravanje, kao i postupak za veliku mo primene naprava za preradu iskopanog
otpada, to zahteva obezbeenje velikih povrina za mehaniku i bioloku obradu
iskopanog otpada.
Generalno, aktivno rovetravanje otpada obezbeuje:
- brzu i kontrolisanu promenu anaerobnog stanja u aerobno,
- ravnomern uraspodelu ubaenog vazduha izmeu otpadaka,
- mogunost obogaivanja vazduha kiseonikom,
- mogunost dodavanja vode i hranljivih sastojaka,
- prirodnu razgradnju tetnih materija i gasova,
- smanjenje emisije neprijatnih mirisa,
- kontrolisana prerada isisanih deponijskih gasova,
- bitno smanjenje optereenja deponijskih voda tetnim materijama,
- smanjenje deponijske zapremine (i do 50%),
- skraenje vremena razgradnje organskih otpadaka.
ko
ri
ce
nj
ik
op
ira
nj
Na postojeem neureenom odlagalitu se odlagao i odlae neobraen otpad u

kome preovlauje meani komunalni otpad koji sadri znaajan procenat bioloki
lako razgradivih otpadaka. Mikrobioloka razgradnja navedenih vrsta otpadaka glavni
je uzrok estih poara (samozapaljivanja) na smetlitu, kao i izvor neprijatnih mirisa i
prekomernih zagaenja podzemnih i povrinskih voda, vazduha i zemljita.
Prethodno ozraeni otpad se:
- Postepeno iskopava,
- Mehaniki obrauje (drobljenje, sejanje na laku frakciju d>80mm gde
preovlauju gorive frakcije poput plastike, papira, kartona, drevta, tekstila,
gume i dr. i na teku frakciju gde preovlauju negorivi sadraji poput zemlje,
kamenja, bioloki jo nerazgraenih otpadaka, metal, staklo itd.),
- Ako je postavljeni cilj proizvodanja RDF-a (tvrdog goriva) za termoelektrane,
cementare, toplane, potrebno je naknadno odvajanje (balistiko ili vazduno),
- Ako bi se teka frakcija odlagala na drugom odlagalitu ili na podruju
lokacije postojeeg odlagalita, potrebna je prethodna bioloka obrada teke
frakcije koja ukljuuje obezbeivanje odgovarajuih povrina za postavljanje
objekata i naprava za bioloku stabilizaciju otpadaka na sistem intenzivne
razgradnje, platoi sa sistemom prisilnog provetravanja koji koriste principe
Gore-Cover semepermiabilnih membrana,
- Potrebno je da na povrinu za naknadnu mehaniku obradu bioloko
stabilizovane teke frakcije obaviti sejanje i finu rafinaciju sa ciljem
smanjenja koliina otpadaka pre odlaganja na raun izdvajanja RDF frakcije.
ov
la
te
no
Osim samog izvoenja provetravanja, iskopavanja, mehaniko-bioloke obrade

iskopanog otpada, potrebna je i procena mogunosti izvoenja hidrogeolokih,
zemljanih i svih drugih graevinskih radova ije izvoenje je nuno odmah po
realizaciji sanacije. To predstavlja preduslov za poetak izvoenja projekta gradnje
Regionalnog centra za obradu otpada.
Sistem za sakupljanje ocednih voda
Za
br
an
je
no
ne
Formiranje ocednih voda u sanitarnim kadama za deponovanje M.K.O.-a je

uslovljeno infiltracijom atmosferskih padavina, koje prolazei kroz naslage otpada
poveavaju sadraj rastvorenih organskih i neorganskih supstanci.
Drenani sistem za sakupljanje ocednih voda postaviti na najniim takama u dnu
sanitarne kade. Drenani sistem sainjavaju:
perforirane cevi
drenani sloj ljunka debljine 50 cm granulacije 16-32 mm,
sabirni aht za ocedne vode
Da bi se sakupile ocedne vode moraju se na dnu kade uraditi nagibi (uzduni i
popreni), a perforirane debelozidne cevi za sakupljanje ocednih voda se postavljaju
na dnu poprenih nagiba.
Popreni pad od najnie do najvie take u sanitarnoj kadi treba da bude 3%, dok
oduni pad treba da bude najvie 2%.
Iznad postavljenih cijevi, kao zavrni sloj u sanitarnoj kadi, postavlja se dobro oprani
ljunak granulacije 16/32 mm.
Ocedne vode koje se formiraju u sanitarnoj kadi sakupljaju se u ahtama, a zatim
zajednikim kolektorom transportuju do sabirnog bazena. Iz sabirnog bunara ocedna
voda moe da se vraa natrag na deponiju.
op
ira
nj
Drugi nain upravljanja ocednim vodama sa odlagalita jeste da se voda iz sabirnog

bazena transportuje do sistema za tretman ocednih voda.
Na osnovu iskustvenih podataka o koliini godinje proizvodnje ocednih voda
proizilazi da od ukupne koliine padavina u zoni lokacije Vasove vode treba
raunati na oko 20% ocednih voda. Preostalu koliina atmosferskih padavina
apsorbuje deponovani vrsti komunalni otpad (oko 40%), dok oko 40 % isparava sa
povrine sanitarne kade.
Za sakupljanje ocednih voda koriste se perforirane HDPE cevi prenika 500 mm,
ukupne duine 480 m. U sanitarnoj kadi bie postavljeno 3 perforirane drenane cevi
za sakupljanje ocednih voda.
ik
Postrojenje za tretman ocednih voda na deponiji
te
no
ko
ri
ce
nj
Postrojenje za tretman ocednih voda se projektuje i izgrauje iza bazena sa

sakupljanje ocednih voda, a prie isputanja u recipijent (prirodni recipijent ili gradska
kanalizaciona mrea). Optimalno je reenje da se ocedne vode tretiraju na licu mesta
do nivoa kada njihove primese zadovoljavaju propise isputanja u recipijent ili
gradsku kanalizaciju.
Tretman se vri u postrojenju, lakim za upravljanje i jednostavnim za odravanje. Od
tretmana ocednih voda se oekuje:
smanjenje HPK,
smanjenje BPK5,
smanjenje sadraja tekih metala,
smanjenje koliine amonijanog azota,
smanjenje suspendovanim materija,
smanjenje hlorida.
Za
br
an
je
no
ne
ov
la
Ono to je bitno za upozorenje jeste da su ocedne vode sa novoplaniranog

odlagalita bogate organskim materijama sa visokim HPK, ali sa dobro
biorazgradivim materijama.
24.000 m2 (povrina sanitarne kade) x 924 mm/god (srednja vrednost godinjih
padavina) = 22.176 m3/god
Od ukupne koliine (22.176 m3) stvori se oko 20% ocednih voda:
22.176 m3/god x 0,2 = 4.435 m3/god ocednih voda
Prosena dnevna koliina ocednih voda u sanitarnoj kadi iznosi: 4.435 m3 : 365 dana
= 12,15 m3.
Ukoliko su uestali kini periodi, a visina deponovanog otpada manja od 6 metara
treba raunati sa oko dva puta veom dnevnom koliinom ocednih voda koja u tom
sluaju iznosi 24,3 m3/dan.
Sumirajui tretman (preiavanje) ocednih voda moemo konstatovati sledee:
1. Efluent obraena ocedna voda sakupljena sa odlagalita bie po kvalitetu
u skladu sa parametrima predvienim Pravilnikom o kvalitetu otpadnih voda i nainu
njihovog isputanja u javnu kanalizaciju ili prirodni recipijent.
2. Izdvojeni vrsti otpad iz ocednih voda na postrojenju se sakuplja u poseban
bazen i vraa na sanitarnu kadu.
Dimenzija bazena za tretman ocednih voda treba da bude 30 m x 16 m x (- 3m).
Prethodno sakupljene ocedne vode transportuju se u sistem za tretman ocednih
voda koji treba dimenzionisati na nivo 30 m3/dan, za koji je predvien prostor
povrine 1.000 m2.
te
no
ko
ri
ce
nj
ik
op
ira
nj
Bunar za ocedne vode lociran je na kraju sanitarne kade gde je obezbeen potreban
prirodni pad kako bi se ove otpadne vode sakupile i transportovale u sistem
kanalizacije za ocedne vode.
Iz bunara ocedna voda se potopnom pumpom prebacuje na sanitarnu kadu do
zavretka sistema za tretman ocednih voda. Potrebno je uraditi bazen za prihvat i
prvu fazu tretmana ocednih voda. Ocedna voda se posle tretmana mora ispustiti u
vodonepropusnu septiku jamu ili kanalizacionu mreu.
Kvalitet ocednih voda nakon tretmana mora zadovoljiti maksimalno doputene
koncentracije opasnih i tetnih materija koje se smeju isputati u u vodonepropusnu
septiku jamu ili fekalnu kanalizaciju, u skladu sa propisima.
Mesto uputanja obraene ocedne vode odreuje Javno preduzee Vodovod i
kanalizacija.
Tretman ocednih voda planiran je tako da ukljuuje sljedee elemente:
Bazen za zadravanje i homogenizaciju gde se sakupljaju ocedne vode koje
dolaze iz unutranje mree. Ovaj bazen treba takoe da regulie tok ocednih
voda pre nego sto dou do sistema za obradu.
Ventil za regulaciju. Glavna odvodna cijev za ocedne vode treba da ima ventil
za regulaciju toka kako bi se izbeglo prekoraenje predvienog kapaciteta
bazena za zadravanje.
Sistem za fiziki i hemijski tretman se sastoji od postrojenja za koagulaciju,
postrojenja za flokulaciju i dekantera. Dekantovane muljeve treba skladititi u
samom odlagalitu, dok obraene otpadne vode treba recirkulisati tako to e
se rasporediti po povrini odlagalita kako bi isparile.
U zemljite, odnosno podzemne vode, isputaju se samo drenane i atmosferske
otpadne vode, ukoliko kvalitet tih voda zadovoljava granine vrednosti.
an
je
no
ne
ov
la
Na slici 9 ematski prikazana je tehnoloka ema sakupljanja, recirkulacije i tretmana

ocednih voda pre isputanja u recipijent.
Za
br
Slika 9. ematski prikaz sakupljanja, recirkulacije i tretmana ocednih voda
Stvaranje, kaptacija i odvoenje biogasa

Razgradnja meanog komunalnog otpada (M.K.O.) na ureenom odlagalitu u
sanitarnoj kadi nastaje zbog fizikih, hemijskih i biolokih degradacija. One deluju
istovremeno na raspadanje komunalnog otpada i to ide tako sve dok se otpad
potpuno ne razgradi.
Mikrobioloki fenomeni prilikom stvaranja biogasa na deponiji Vasove vode su:
op
ira
nj
Fizika degradacija odnosno transformacija komponenti komunalnog otpada, a kao

rezultat nastaje izmena fizikih karakteristika otpada. Tu spadaju smanjenje
zapremine, izdvajanje supstanci i njihovo taloenje, aspiracija gasa ili rastvora na
povrini otpada.
Hemijska degradacija otpada podrazumeva kompleks hemijskih reakcija koje se
odigravaju izmeu razliitih supstanci, a to se na kraju odraava na kvalitet ocednih
voda, rastvorljivost, pH rastvora.
Bioloka degradacija otpada na sanitarnoj kadi jeste transformacija odloene
materije pod dejstvom mikroorganizama i bakterija. Bakterije kontroliu brzinu
hemijske i fizike degradacije utiui na promene pH vrednosti i redox potencijala.
Za
br
an
je
no
ne
ov
la
te
no
ko
ri
ce
nj
ik
Bioloka degradacija se odvija u tri osnovne faze:

aerobna faza,
fakultativna anaerobna faza i
metanogena anaerobna faza.
Aerobna degradacija se odigrava odmah nakon odlaganja komunalnog otpada, uz
veliko prisustvo kiseonika iz vazduha. Prilikom aerobnog procesa proizvodi se i
toplotna energija i CO2, a organske materije se poinju razlagati. Ocedne vode koje
se tada stvaraju su slabo kisele (pH vrednost iznosi 6-7) uz visok sadraj C.O.D.
Fakultativna degradacija komunalnog otpada se odigrava kada je raspoloivost
kiseonika toliko mala da vie nije mogue odigravanje aerobne degradacije. U toj fazi
se stvara najvie CO2 i organske supstance koja je nastala razgradnjom otpada.
Tada se stvaraju organske kiseline i pH vrednost ocednih voda se smanjuje na 5,5-6.
Metanogena anaerobna faza predstavlja zavrni stadijum raspadanja komunalnog
otpada. U ovoj fazi mikroorganizmi deluju u pravcu pretvaranja organskih supstanci u
CH4 (metan) i CO2 (ugljen-dioksid). Tada nastupa smanjenje vrednosti C.O.D. kod
ocednih voda, a pH raste do 7. Karakteristike metanogene faze su proizvodnja
toplotne energije, CH4 i CO2. Sumirajui proces razgradnje komunalnog otpada
moemo rei da se u sanitarnoj kadi odigrava veoma sloen proces koji zavisi od
vlanosti otpada, zbijenosti, temperature, vremena prekrivanja. Svi navedeni
parametri se moraju pratiti ukoliko elimo kvalitetnu modernu tehnologiju i dobar rad
mikroorganizama u procesu degradacije otpada i proizvodnje biogasa. Kada
metanogena faza pone na sanitarnoj kadi iskustva su pokazala da treba oekivati
proizvodnju biogasa u vremenu od 30 godina. Biogas je dominantno sastavljen od
dva gasa (meavina): CH4 i CO2. Veoma retko je prisutan vodonik, ukoliko ga ve
nema u komunalnom otpadu. Vodonik moe nastati u vrlo malim koliinama u nekim
acetogenim procesima, ako ima prisutnog acetona.
Znaajnije koliine biogasa, koji treba spaljivati, treba oekivati nakon 12-18 meseci
od poetka deponovanja komunalnog otpada u sanitarnoj kadi. Udeo metana (CH4) u
biogasu raste do vrednosti od 50%. Aspirirani gas sa deponije posle 24 meseca ima
relativnu gustinu 0,95 kg/m3, a pri tome vazduh ima 1 kg/m3.
Treba napomenuti da su u biogasu prisutni i NH3 i H2S u malim koliinama.
Postavljanje bunara za sakupljanje biogasa biotrnova
Za kontrolisanu degazaciju saniranog smetlita i izgraene sanitarne kade prema
tehnolokom reenju, usvojen je pasivni nain odvoenja biogasa iz sanitarne kade
putem tzv. biotrnova.
te
no
ko
ri
ce
nj
ik
op
ira
nj
Na sanitarnoj kadi treba da postaviti 32 biotrna za sakupljanje biogasa.

Biotrn ili bunar za sakupljanje biogasa se sastoji od sledeih celina:
Temelj biotrna je betonska stopa dimenzija osnove 1,2 m i visine 0,3 m, pri emu
je gornji deo dimenzija 0,8 m. U temelj su ubetonirani zatitna reetka i plastina
perforirana cev (degazaciona cev).
Degazaciona cev je perforirana polietlienska cev prenika 160 mm, preko koje se
vri evakuacija gasa u okolinu. Duina cevi se menja prema potrebi u zavisnosti od
visine sloja otpada i inertnog materijala. Cevi imaju prikljuak za spajanje na
zavretku (muf, odnosno proirenje za spajanje cevi uvlaenjem jedna u drugu).
Zatitna reetka se postavlja oko perforirane cevi prenika 600 mm od betonskog
gvoa i pletene ice, duine prema potrebi u zavisnosti od visine sloja otpada i
inertnog materijala. Prostor izmeu zatitne reetke i perforirane cevi ispunjava se
ljunkom krupnije granulacije (preko 32 mm), radi poveanja povrine dodira gasova
i degazacione cevi i lake evakuacije gasa u atmosferu. Zatitna reetka se postavlja
pre deponovanja otpada radi lakeg formiranja biotrna. Isto tako, uloga zatitne
reetke je i ta da zatiti postavljeni biotrn od moguih oteenja od strane
graevinske mehanizacije. Nadogradnja biotrna u visinu ostvaruje se zavarivanjem
armature nove reetke za ve ugraenu reetku na preklop i ubacivanjem ljunka
krupne granulacije u prostor izmeu zatitne reetke i degazacione cevi.
Oduna lula je plastino koleno koje se postavlja na gornjem delu biotrna i zaseena
pod uglom za izlazak gasa u atmosferu, a radi spreavanja upada atmosferskih
padavina. Proces formiranja biotrna prati popunjavanje odlagalita. Pri tome biotrn
treba da ostane iznad povrine poslednjeg sloja zemlje (za tehniku i bioloku
rekultivaciju) min. 0,5 m.
ov
la
Svi sadraji bitni za biogas od aspiracije, transporta, baklje za spaljivanje i

proizvodnju elektrine energije iz biogasa predvieni su Studijom izvodljivosti.
Povrina predviena za ove namene iznosi 1.000 m2.
Spaljivanje biogasa
Za
br
an
je
no
ne
Za kontrolisano spaljivanje biogasa treba postaviti gorionik sa zatvorenom komorom,

visoke efikasnosti spaljivanja. Gorionik mora biti opremljen uvek raspoloivom pilot
linijom, sa nadzorom preko UV fotoelije. Ukljuivanje pilota odigravae se pomou
duple elektrode pri visokom naponu.
U sluaju da nedostaje pilot plamen (sto se moe uoiti preko UV fotoelije) zatvorie
se tok biogasa i izvee se niz operacija paljenja. Samo nakon potvrenog prisustva
pilota ponovo ce se aktivirati osnovni tok. Pilot linija mora biti opremljena sa
pneumatskim ventilom ON/OFF i odgovarajuim blokatorom plamena.
Osnovni tok gorionika bie mogue zaustaviti servo-komandnim ventilom koji je
pneumatski povezan sa predvienim alarmnim sistemima.
Posle plamenika gorionice predvien je odgovarajui filter za blokiranje plamena,
protiv eventualnog povratnog plamena.
Gorionik se sastoji od komore za sagorevanje koja je otporna na toplotu (sa
keramikim vlaknima ili slinim materijalima) i koja moe da garantuje oekivani
uinak u okviru predvienih protoka. Gorionik mora kompletno obuhvatiti plamen.
Automatska regulacija sagorevanja odvijae se u funkciji od preostalog kiseonika, to
se moe utvrditi sondom sa cirkonijum-oksidom ili termoparom za utvrivanje
temperature sagorevanja. Postavljeni senzor upravljae motorizovanom pregradom
koja regulie dotok vazduha neophodnog za sagorevanje.
ov
la
te
no
ko
ri
ce
nj
ik
op
ira
nj
Slika 10. Tehnoloka ema sakupljanja i spaljivanja biogasa
ne
Plan prijema otpada na deponiji
Za
br
an
je
no
Plan prijema otpada se odnosi na deponije za odlaganje komunalnog otpada prema

Zakonom o upravljanju otpadom 64/11 i Direktivi 1999/31/EC, na bazi kriterijuma
prihvatljivosti otpada koji su sastavni deo ove direktive.
Sastav otpada treba poznavati sa to veom tanou, kao i mogunost stvaranja
ocednih voda, dugorono ponaanje i druge osobine otpada koji e se odlagati na
deponiji.
Prijem otpada na deponiji moe se vriti u skladu sa katalogom dozvoljenog ili
nedozvoljenog otpada, definisanog prema prirodi i poreklu, kao i metodi analize
otpada i graninih vrednosti osobina otpada koji se moe primiti.
Na ureenom odlagalitu dozvoljeno je iskljuivo odlaganje samo onih vrsta otpada
koji spadaju u grupu neopasnih otpada i to:
komunalni otpad,
neopasan industrijski otpad,
otpad sa javnih povrina,
otpad iz preduzea neindustrijskog karaktera,
otpad iz trgovina, administrativnih objekata i sl.,
ri
ce
nj
ik
op
ira
nj
Na ureenom odlagalitu komunalnog otpada zabranjeno je deponovati sledee:

otpad u tenom stanju
zapaljiv i eksplozivan otpad (kante i posude od boja i rastvaraa, barut,
municiju i druge tipove vojnog otpada)
radioaktivni otpad
medicinski otpad (picevi i igle, zavoji i gaze, injekcije, flae od infuzije i drugi
otpad iz bolnica i veterinarskih ustanova)
ivotinjski otpad (iznutrice, koe i drugi delovi ivotinja)
industrijski otpad
graevinski otpad i ut (cigle, blokovi, crepovi)
krupne predmete (nametaj, dueci, krupni komadi metala, koljke
automobila)
elektrine ureaje (raunari, bela tehnika poreti, friideri, zamrzivai ve
maine i slino)
otpadne automobilske i kamionske gume
otpadna ulja iz svih vrsta vozila
baterije i akumulatore svih vrsta
pepeo od loenja u individualnim domainstvima.
te
no
ko
Napomena: Ukoliko prilikom obavljanja poslova na deponiji lice koje radi na

odvajanju otpada uoi materijale sa liste ije je deponovanje zabranjeno, potrebno je
sumnjive materijale odvojiti na posebno mesto. Nakon pregleda ovog materijala
definisae se nain postupanja sa takvim materijalima.
Prijem komunalnog otpada u regionalni centar za obradu otpada
an
je
no
ne
ov
la
Moderne tehnologije upravljanja otpadom na odlagalitima su predviele reciklane

centre za neselektovan, delimino selektovan i selektovan komunalni otpad.
Vozila sa komunalnim otpadom posle prvog vaganja odlaze u reciklani centar, gde
se vri istovaranje istog. Vraanje specijalnih vozila se vri do kade za pranje
tokova, a potom vozilo odlazi na ponovno vaganje na osnovu kojeg se vri
utvrivanje neto teine komunalnog otpada.
Sva vozila koja se vraaju na ponovno merenje moraju se tretirati u kadi za pranje
tokova.
Izdvojeni organski otpad nakon reciklae specijalnim vozilom se odnosi na sanitarnu
kadu gde se vri istovar i njegovo razastiranje.
Za
br
Pristupna saobraajnica
Do lokacije se dolazi postojeim lokalnim asfaltiranim putem, irine 3,5 metara u
duini od oko 3 km, koji se prikljuuje na magistralni put Ribarevine-Berane.
Obzirom da ovaj put ne odgovara zahtevima potrebnim za pristupni put do
odlagalita, to je potrebno izvriti njegovu rekonstrukciju. Predviena irina puta,
zajedno sa bankinama, treba da iznosi 6 m.
Prilikom rekonstrukcije pristupnog puta potrebno je izvriti sledee zemljane radove:
iroki iskop
Izrada nasipa od materijala iz trase
Iskop za stepenasto zasecanje prilikom formiranja nasipa
op
ira
nj
Ureenje i stabilizacija posteljice

Izrada humunizirane bankine, irine 1 m
Nakon zemljanih radova potrebno je uraditi podlogu za put koja obuhvata:
Izrada donjeg noseeg sloja od ljunkovitog ili drobljenog kamenog materijala,
debljine 30cm
Izrada habajueg sloja AB-11 d=4cm
Izrada bituminiziranog noseeg sloja BNS-22 d=6cm
U projektu je neophodno predvideti takav pristupni put da je istovremeno koristan i za
proces sanacije postojeeg odlagalita otpada kao i za izgradnju Regionalnog centra
za obradu otpada i prateih objekata.
ik
Interne saobraajnice
ko
ri
ce
nj
Saobraajnice u krugu odlagalita koje vode do vage, reciklanog centra,

administrativnog bloka i kade za pranje tokova bie asfaltirane.
Interne saobraajnice u okviru prostora odlagalita dimenzionisane su da budu irine
6 m, pri emu njihova ukupna duina iznosi 1.000 m.
Od ulazne kapije interna saobraajnica vodi prema administrativnom bloku i
sanitarnoj kadi. Interna saobraajnica ide samo sa dve strane sanitarne kade i moe
biti makadam, dok saobraajnica od ulaza do administrativnog bloka treba da bude
asfaltirana. Predlog obraivaa je da sve interne saobraajnice budu asfaltirane.
Vodovod i kanalizacija
an
je
no
ne
ov
la
te
no
Udaljenost gradske kanalizacione mree od deponije je oko 2,5 km, a vodovodne

mree oko 2,3 km.
Fekalne vode iz administrativnog bloka i kontrolnog punkta dovode se sistemom
kanalizacione mree do revizionih ahtova, a odatle se glavnim cevovodom prenika
200 mm odvode do kanalizacione mree ili vodnepropusne septike jame zapremine
oko 20 m3 koju treba predvideti do prikljuenja odlagalita na gradsku kanalizacionu
mreu. Pranjenje septike jame vrie se periodino, prema potrebi.
Atmosferske vode sa asfaltiranih internih saobraajnica, platoa za pranje vozila i
ostalnih povrina odvode se do sistema za preiavanje otpadnih voda putem
cevovoda, slivnika i putnih rigola.
Atmosferske vode sa krovova objekata (administrativni blok, kontrolni punkt i
reciklani centar) sakupljaju se putem horizontalnih i vertikalnih oluka i sprovode u
cevovode odakle se vode do izliva niz padinu.
Zatitni pojas od zelenila
Za
br
Propisima Crne Gore i Direktivama EU je predvieno obavezno podizanje zelenog

zatitnog pojasa oko itavog prostora odlagalita.
Kompostiranje zelenog i ekoloki istog zelenog otpada
Kompostiranje je aerobni ili anaerobni bioloki proces u kojem se organski otpad
(batenski ili organski kuhinjski) konvertuje u stabilan zrnasti materijal koji se moe
koristiti za poboljanje strukture zemljita.
op
ira
nj
Kao materije za kompostiranje mogu da poslue i razne mineralne materije kao to

su: pepeo, a, kre, smetlita iz dvorira i sl. Materije koje se ne mogu razlagati ili
se sporo razlau ne stavljaju se u kompost. Ne kompostiraju se ni korovske biljke sa
semenom koje nose bolesti, da se ne bi zarazile kulture nakon upotrebe komposta. U
kompost se ne smeju stavljati leevi ivotinja uginulih od zaraznih bolesti.
Kompost je meavina raznih ostataka i otpadaka koji se obino ne koriste u

domainstvima, ve razloeni pod dejstvom mikroorganizama slue kao organsko
humusno ubrivo. Sastavne materije komposta su ivotinjskog i biljnog porijekla
(korovske biljke, lie, granje, neupotrebljiva stona hrana, ostaci pri preradi groa i
voa i itd.).
ce
nj
ik
Na osnovu podataka iz Master plana Upravljanja otpadom koji se odnose na

strukturni sastav M.K.O.-a, moe se planirati da se 25% organskog otpada
kompostira.
Na kraju treba napomenuti da su trokovi kompostiranja u zemljama EU znaajni, to
negativno utie na ekonomske pokazatelje primene komposta.
ko
ri
Uzimajui u obzir da je prostor Berana poljoprivredni bilo bi veoma interesantno da

se izgradi savremena ekoloka kompostirnica. Materijal koji bi se dobio na ovaj nain
bi zamenio stajsko ubrivo bez bojazni zagaivanja zemljita i podzemnih voda.
Prostor za odlaganje izdvojenih automobilskih guma
te
no
Veoma veliki problem u narednom periodu treba oekivati od otpada automobilskih

guma koje se ne smeju deponovati u sanitarnu kadu, a broj automobila u Beranama i
ostalim optinama, obuhvaenim Regionalnom centrom, se poveava.
Potrebno je razmisliti o njihovom sakupljanju, tretmanu i prodaji granulata.
ov
la
Prostor za privremeno odlaganje kabastog materijala
ne
Bez obzira na veliinu grada treba razmotriti pitanje sakupljanja i tretmana kabastog
materijala koji se mea sa komunalnim otpadom, a to su veinom plastini i drveni
materijali.
Vode na deponiji
Za
br
an
je
no
Za potrebe rada Regionalnog centra za obradu otpada koristie se voda iz graskog

vodovoda ili voda iz kaptiranog izvora koji se nalazi u neposrednoj blizini predmetne
lokacije i to:
kao voda za pie i sanitarne potrebe zaposlenih,
kao tehnika voda za sluaj poara u krugu deponijskog prostora.
Za usvojeni dnevni normativ od 165 l/ES i na bazi broja zaposlenih na odlagalitu
(22) koliina vode za pie i sanitarne potrebe iznosi najvie 3,7 m3/dan, dok se
predvia da je koliina meanog komunalnog otpada po jednom zaposlenom oko 0,3
kg/dan.
U skladu sa propisima potrebne koliine vode za gaenje jednog poara iznose 5 l/s
u trajanju od 2 asa, to iznosi 36 m3. Ako se predvidi da istovremeno mogu izbiti
najvie 2 poara, maksimalna potrebna koliina vode za gaenje poara iznosi 72
m3, pa prema tome ukupne potrebe za vodom na odlagalitu Vasove vode iznose
75,7 m3/dan.
nj
Otpadne vode koje se javljaju na odlagalitu su sanitarne i fekalne vode i ocedne

vode koje se formiraju u sanitarnoj kadi. Sanitarne i fekalne vode odvode se do
vodonepropusne septike jame dok se ne obezbede uslovi prikljuenja na
kanalizacionu mreu grada, dok e se ocedne vode odvoditi do sistema za tretman
otpadnih voda, a zatim isputati u gradsku kanalizacionu mreu.
Za
br
an
je
no
ne
ov
la
te
no
ko
ri
ce
nj
ik
op
ira
Pravilnik o kvalitetu i sanitarno-tehnikim uslovima za isputanje otpadnih voda u

recipijent i javnu kanalizaciju, nainu i postupku ispitivanja kvaliteta otpadnih voda,
minimalnom broju ispitivanja i sadraju izvetaja o utvrenom kvalitetu otpadnih voda
(Sl. list CG, 45/08) definie kvalitet otpadnih voda koje se mogu isputati u septike
jame.
Na podrujima gde nije izgraena javna kanalizacija, moe se vriti izgradnja
septikih jama u individualnoj izgradnji i za potrebe industrije, na nain da se
obezbedi kvalitet otpadnih voda iz lana 3 Pravilnika.
Septike jame se grade bez ispusta i preliva sa vodonepropusnim dnom i zidovima, o
emu se prilae atest pravnog lica koje upravlja javnom kanalizacijom.
U septike jame isputaju se samo:
otpadne vode iz domainstva;
industrijske otpadne vode, koje zadovoljavaju kvalitet otpadnih voda iz lana 3
Pravilnika;
radioaktivne otpadne vode, ako su prethodno preiene do stepena iz lana
3 Pravilnika.
Atmosferske i povrinske vode ne isputaju se u septike jame.

Pranjenje septikih jama redovno vri, odgovarajuom opremom, pravno lice koje
upravlja javnom kanalizacijom ili lice registrovano za obavljanje ovih poslova.
Sadraj septikih jama isputa se u odgovarajui objekat javne kanalizacije, uz
saglasnost pravnog lica koje upravlja javnom kanalizacijom.
Za
br
an
je
no
ne
ov
la
te
no
ko
ri
ce
nj
ik
op
ira
nj
Kako je ve pomenuto u tehnolokom opisu izgradnje ureenog odlagalita

predvieno je kruenje ocednih voda koje ima za cilj konstantno vlaenje otpada, pri
emu se umanjuje koliina ocednih voda koja se posle tretmana isputa u recipijent
ili gradsku kanalizacionu mreu.
U zemljite, odnosno podzemne vode, isputaju se samo drenane i atmosferske
otpadne vode, ukoliko kvalitet tih voda zadovoljava granine vrijednosti u skladu sa
Pravilnikom.
an
je
no
ne
ov
la
te
no
ko
ri
ce
nj
ik
op
ira
nj
Izbor lokacije za Regionalni centar za obradu otpada za Optine Berane, Roaje,

Andrijevicu i Plav uraen je kroz analizu potencijalnih lokaliteta za smetaj
odlagalita na podruju ovih Optina sa namerom da se utvrde potencijalni lokaliteti
koji bi odgovarali nameni.
Na bazi studije Izbor lokacije sanitarne deponije komunalnog otpada za optine
Berane, Roaje, Andrijevica i Plav iz 2007. godine dve najbolje ocenjene lokacije su
bile Bue i Vasove vode. Obzirom da za lokaciju Bue postoji visok pravni rizik
(zemljite potpada pod Zakon o restituciji) Optina Berane je opredelila lokaciju
Vasove vode za izgradnju Regionalnog centra za obradu otpada. Ova odluka
Optine Berane rukovoena je time to na lokalitetu Vasove vode postoji ve
otvoreno odlagalite, na kojem se ve nekoliko godina odlae M.K.O. to je dovelo
do odreene degradacije ovog prostora, ali da e sanacijom postojeeg neureenog
odlagalita i izgradnjom savremenog Regionalnog centra za obradu otpada ovaj
prostor biti u odgovarajuoj meri zatien.
Vrednovanje potencijalnih lokaliteta za izgradnju odlagalita meovitog komunalnog
otpada (M.K.O) vri se viekriterijumskom analizom.
Slubeni list RCG br. 56/00 definie Pravilnik o kriterijumima za izbor lokacija,
nainu i postupku odlaganja otpada. Jedan od osnovnih kriterijuma je udaljenost
odlagalita od naseljenih mesta i puteva i reda, vodotoka i izvorita.
Kriterijumi za vrednovanje potencijalnih lokaliteta za izgradnju ureenog odlagalita
svrstani su u 5 kategorija:
1. dimenzionisanje i prirodne karakteristike lokacije (od rednog broja 1 do 12)
2. poloaj i udaljenost lokacija u odnosu na objekte odreenih kategorija,
vrednovanje lokacija i ambijentalno uklapanje (od rednog broja 13 do 25)
3. saobraajnih veza, transportnih rastojanja i potrebnog stepena infrastrukturnog
opremanja lokaliteta (od rednog broja 26 do 32)
4. mogunost obezbeenja materijala za formiranje mineralnog nepropusnog sloja,
drenau i pokrivku (od rednog broja 33 do 35)
5. sadanje korienje prostora, sanacija postojeih otvorenih smetlita i otpada na
njemu, kao i imovinsko pravnih odnosa (od rednog broja 36 do 40)
Vrednovanje potencijalnih lokaliteta za izgradnju ureenog odlagalita se provodi
uproenim viekriterijumskim postupkom. Svi kriterijumi su vrednovani sa ocenom
od 1 do 5, a istovremeno, zavisno od znaaja za vrednovanje kvaliteta lokaliteta,
kriterijumi su svrstani u 4 (etiri) teinske kategorije, sa sledeim brojem zastupljenih
kriterijuma i vrednostima korektivnih faktora:
4. OPIS RAZMATRANIH ALTERNATIVA
Za
br
K1=5,2
K2=3,5
K3=2,3
K4=1,6
4 kriterijuma
10 kriterijuma
13 kriterijuma
10 kriterijuma
Izmeu teinskih kategorija vai odnos:

Ki+1=Ki/1,5
pri emu je teinski zbir svih kriterijuma jednak 100.
Na osnovu analize i vrednovanja potencijalnih lokaliteta za ureeno odlagalite
vrstog komunalnog otpada za optine Berane, Roaje, Andrijevica i Plav, prema
karakteristikama pojedinih lokaliteta i vrednovanju tih karakteristika prema usvojenim
Za
br
an
je
no
ne
ov
la
te
no
ko
ri
ce
nj
ik
op
ira
nj
kriterijumima potencijalne lokacije su u Studiji izbora lokacije rangirane prema

najveem broju poena i to:
Bue
414,2
Vasove vode
356,4
Fabrika celuloze
350,1 + 2 eliminaciona kriterijuma
Dragosava
349,8 + 1 eliminacioni kriterijum
Bjeliki potok
332,8
Rakov do
329,3
Trpezi
316,1 + 2 eliminaciona kriterijuma
Planirano odlagalite Vasove vode za Optine Berane, Roaje, Andrijevica i Plav sa
Gusinjem obuhvata lokaciju koja je u celini svog zahvata u vlasnitvu Optine
Berane.
Kako predmetna lokacija Vasove vode za izgradnju ureenog odlagalita otpada u
neposrednom okruenju nema naselja, to se predvia da izgradnja savremenog
odlagalita nee imati negativne konotacije od strane lokalnog stanovnitva, ta vie,
sanacijom sadanjeg odlagalita i izgradnjom savremenog Regionalnog centra za
obradu otpada zaustavie se neodgovarajue odlaganje M.K.O.-a, to e spreiti
dalju devastaciju ovog prostora.
Na katastarskim parcelama broj 2539, 2547, 2548 i 2557, KO Dolac razmatrane su
dve koncepcije izgradnje ureenog odlagaita i to:
1. Izgradnja nove regionalnog sanitarnog odlagalita na lokaciji postojeeg
neureenog odlagalita;
2. Reenje definisano Studijom izvodljivosti koje podrazumeva izgradnju
novog odlagalita u neposrednoj blizini postojeeg i sanaciju istog uz delimino
zahvatanje prostora postojeeg neureenogodlagalita.
Sutina izbora koncepcije bazirana je na konstruktivnom pristupu, a nije ekolokog
karaktera.
Ovim Elaboratom bie analiziran uticaj na ivotnu sredinu sanacije odlagalita otpada
i izgradnje Regionalnog centra za obradu otpada Vasove vode izgraene saglasno
tehnolokom reenju datom u Studiji izvodljivosti.
Mikrolokacija na lokalitetu Vasove vode za izgradnju budueg odlagalita
definisana je Studijom izbora lokacije i Studijom izvodljivosti, kao i mikrolokacija
postojeeg neureenog odlagalita. Obzirom da se koncepcija izgradnje odlagalita
razlikuje u konstruktivnom, a ne ekolokom delu, bez obzira o kojoj se usvojenoj
koncepciji radi uticaj na ivotnu sredinu nee se promeniti.
U domenu razmatranih alternativa kod tretmana meovitog komunalnog otpada
(M.K.O.-a) karakteristino je nekoliko tehniko-tehnolokih reenja koja su uveliko u
primeni u dravama Evropske Unije.
Saglasno Master planu Upravljanja komunalnim otpadom za potrebe Republike Crne

Gore, definisano je tehnoloko reenje za potrebe upravljanja M.K.O. za podruje
Optina Berane, Roaje, Andrijevica i Plav i ono predvia izgradnju Regionalnog
centra za obradu otpada koji treba u budunosti da ima liniju za reciklau i
kompostiranje. Studija izvodljivosti definisala je prostor za izgradnju ureenog
odlagalita otpada.
4.1. Recikliranje
Strategija recikliranja ima za cilj da omogui sprovoenje procesa reciklae sa
posebnim ukazivanjem na proces implementacije onih zahjeva koji su definisani
ik
op
ira
nj
Direktivom EU 94/62/EC za ambalau i ambalani otpad. U Crnoj Gori nema

reciklanog centra za papir, karton, staklo, metal, plastiku, baterije i posebno
organski otpad. Trenutno je u primeni neselektirani sistem sakupljanja. U narednom
periodu treba definisati zakonima i propisima pravilno odlaganje ambalae alkoholnih
i bezalkoholnih pia, kartona i papira. Karton i papir sakupljen iz kontejnera nije
zadovoljavajuih kvaliteta.
Master plan Upravljanja otpadom za RCG predvia nabavku izmeu 5.700- 9.700
pojedinanih kontejnera za prikupljanje reciklanih materijala.
Na osnovu podataka iz Master plana koji se odnose na strukturni sastav M.K.O.-a,
moe se planirati da se maksimalno 55% sakupljenog M.K.O.-a reciklira kao papir,
karton, plastika, staklo i metal.
Direktiva EU je definisala koliinu materijala koji se mora reciklirati, a to je izmeu 2545% ambalanog otpada, za poetak je to 15%.
4.2. Kompostiranje
te
no
ko
ri
ce
nj
Kompostiranje je aerobni ili anaerobni bioloki proces u kojem se organski otpad

konvertuje u stabilan zrnasti materijal koji se moe koristiti za poboljanje strukture
zemljita. U zemljama EU kompostiranje kao proces se koristi ve godinama u cilju
smanjenja koliine otpada koji se deponuje, to vodi smanjenju zagaenja ivotne
sredine i smanjenja potronje prirodnih resursa. Kompost je meavina raznih
ostataka i otpadaka koji se obino ne koriste u domainstvima, ve razloeni pod
dejstvom mikroorganizama slue kao organsko humusno ubrivo. Sastavne materije
komposta su ivotinjskog i biljnog porekla (korovske biljke, lie, granje,
neupotrebljiva stona hrana, ostaci pri preradi groa i voa i itd.).
ne
ov
la
Kao materije za kompostiranje mogu da poslue i razne mineralne materije kao to

su: pepeo, a, kre, smetlita iz dvorita i sl. Materije koje se ne mogu razlagati ili
se sporo razlau ne stavljaju se u kompost. Ne kompostiraju se ni korovske biljke sa
semenom koje nose bolesti, da se ne bi zarazile kulture nakon upotrebe komposta. U
kompost se ne smeju stavljati leevi ivotinja uginulih od zaraznih bolesti.
Na osnovu podataka iz Master plana Upravljanja otpadom koji se odnose na
strukturni sastav M.K.O.-a, moe se planirati da se 25% organskog otpada
kompostira.
Za
br
an
je
no
4.3. Spaljivanje
Razvoj tehnike i tehnologije je omoguio da se ostatak otpadaka posle recikliranja

komunalnog otpada koristi za proizvodnju toplotne i elektrine energije. Danas se u
EU koristi nekoliko tehnologija spaljivanja shodno zakonima EU i Direktivom
2000/76/EC. Za ovakav dalji tretman otpada potrebni su odgovarajui infrastrukturni
objekti, koji moraju funkcionisati u skladu sa tehnologijom rada spalionica otpada i u
skladu sa zakonskom regulativom. Pri tom se mora obratiti panja na preiavanje
izlaznih gasova, reavanje pitanja deponovanja pepela i ostataka nakon spaljivanja
M.K.O.-a. Da bi postrojenje za spaljivanje moglo uspeno funkcionisati, pored
tehnike opremljenosti potrebno je i da u kontinuitetu raspolae sa konstantnom
koliinom otpadnih materija.
5. OPIS SEGMENATA IVOTNE SREDINE
ov
la
te
no
ko
ri
ce
nj
ik
op
ira
nj
Podruje optine Berane prostire se na oko 717 km2, to ini oko 5,7% teritorije
Republike Crne Gore i oko 12% prostora koji pripada severnom regionu.
Na njemu je prema popisu iz 2003. godine ivi oko 35.068 stanovnika, odnosno oko
6,8% populacije Crne Gore i oko 19% stanovnitva severnog regiona. Oito je da je
re o veoma znaajnom prostoru, kako sa aspekta regionalnog, tako i ukupnog
ekonomskog i demografskog razvoja Republike Crne Gore.
U regionalnoj diferencijaciji prostora Crne Gore ovo podruje pripada Severnom
regionu kojeg karakterie znatna razvojna zaostalost, kako u odnosu na dva ostala
regiona, tako i u poreenju sa projekom Republike. Berane se nalazi u grupi
najmanje razvijenih optina Crne Gore. Pored toga, neposredno okruenje ine
prostori sa takoe niskim stepenom privredne razvijenosti (optine Plav, Pe, Roaje,
Bijelo Polje, Mojkovac, Kolain, kao i severni dio Albanije), to umanjuje mogunosti
vee regionalne integracije i intenziviranja razvojnih procesa.
U okviru zone u kojoj je planirana izgradnja Regionalnog centra za obradu otpada za
Optine Berane, Roaje, Andrijevica i Plav, ve se nalazi neureeno odlagalite na
kojem se trenutno vri deponovanje M.K.O.-a sa teritorije Optine Berane.
ira zona podruja oko lokacije neureenog odlagalita je praktino bez izgraenih
objekata, jer se radi o brdskom podruju na udaljenosti od nekoliko kilometara od
grada Berana. to se planiranog projekta tie on nee uticati na demografske
karakteristike.
Prilikom ureenja predmetnog prostora treba potovati UP-om date smernice za
organizaciju prostora lokacije projekta i zatitu ivotne sredine kao i formiranje
saobraajne mree i komunalne infrastrukture.
Predmetni projekat obzirom na poloaj lokacije koja se nalazi van naseljenog
podruja, u ijoj neposrednoj blizini nema stambenih objekata, nee imati negativnih
efekata na ivot stanovnika, a imae pozitivne efekte kada je zapoljavanje u pitanju
zbog svoje namene.
5.1. Stanovnitvo (naseljenost i koncentracija)
ne
5.2. Geomorfoloke karakteristike
Za
br
an
je
no
Osnovne crte u geomorfolokoj strukturi prostora formirane su pod uticajem

tektonskih, glacijalnih i fluvijalnih procesa. Njih ine pomenuti i drugi manji planinski
masivi, brojne rene doline sa dominantnom pozicijom centralne tektonske doline
reke Lim, severoistonog dela podruja, te brojni planinski prevoji. Raznovrsna
makrostruktura reljefa oituje se i u njegovoj izraenoj vertikalnoj disekciji koja se
kree u rasponu od 630 m do 2.460 m (Kod Vasojeviki), kao i velikoj horizontalnoj
raznolikosti predela.
Geoloka graa podruja optine Berane odlikuje se velikom raznolikou koja
proistie iz prisustva stena razliitog porekla, starosti, fizikih i hemijskih osobina
(magmatske, sedimentne i metamorfne stene). Raznolik geoloki sklop i sloena
tektonska struktura imali su presudnu ulogu u stvaranju dananjeg lika prostora, kao i
izraen direktan i indirektan uticaj na formiranje osnovnih rudno-mineralokih,
pedolokih, hidrolokih i floristikih obeleja znaajnih za odvijanje ivota i razvoja
brojnih djelatnosti na ovom podruju.
Geoloku specifinost podruja ini pripadajui deo planinskog masiva Bjelasice,
koja se inae razlikuje od ostalih Dinarskih planina po tome to je najveim delom
op
ira
nj
izgraena od paleozojskih kriljaca, peara, krenjaka, eruptivnih stena i dolomita, a

koji su doprineli formiranju arolikog pedolokog i vegetacionog pokrivaa.
Nasuprot Bjelasici, deo Komova koji pripada ovom podruju u osnovi je izgraen od
paleozojskih kriljaca, peara i konglomerata preko kojih je, na velikom
prostranstvu, navuen moan sloj trijaskih krenjaka koji su mestimino izloeni
intenzivnom procesu karstifikacije (gole neproduktivne gromade i stenoviti grebeni),
dok je na paleozojskoj osnovi zastupljena bujna preteno umska vegetacija.
Raznolika geoloka graa uslovila je formiranje vie tipova terena sa manje ili vie
izraenim ogranienjima za ivot i razvoj odreenih delatnosti. Ovakva geoloka
graa bitno je uticala na strukturu zemljita, a preko njega i na strukturu flore ovog
podruja.
ik
5.3. Seizmike karakteristike tla
5.4. Flora i fauna
te
no
ko
ri
ce
nj
Dosadanja istraivanja pokazuju da ovo podruje spada u grupu seizmiki manje

aktivnih prostora Crne Gore, ali sa moguim udarima jaine izmeu 7 i 8 MCS.
Seizmiki je najaktivniji severni i severoistoni deo podruja (okolina Berana), gde su
zabeleeni potresi jaine od 8 MCS. To namee potrebu dosledne primene tehnikih
propisa koji vae za seizmiki aktivnija podruja. Opreznost mora naroito biti
prisutna pri gradnji na geoloki manje stabilnim terenima (rene doline, terasni odseci
u dolini Lima, poplavne zone i dr.), gde se stepen seizminosti poveava za oko
1MCS.
Gledano sa aspekta vrednosnih obeleja i mogunosti ekonomske valorizacije,
posebno su znaajni sledei geomorfoloki elementi: rene doline, planinske strane i
vrhovi, aluvijalne ravni i terase.
Za
br
an
je
no
ne
ov
la
Vegetacioni pokriva formiran pod dominantnim uticajem edafskih, klimatskih i

ortografskih faktora ima viestruku ekonomsku i ekoloku funkciju, sa posebno
ispoljenim znaajem za kvalitetniji razvoj i smanjenje demografskog pranjenja
prigraninih i planinskih delova ovog podruja.
Saglasno izraenoj orografiji, vertikalnoj zonalnosti klimatskih elemenata i pedolokih
uslova izdvaja se nekoliko vegetacionih spratova sa diferenciranim vrednostima i
razvojnim obelejima: 1) sprat dolinskih uma i ikara (topola, vrba, joha i dr.) koje
nemaju znaajnu ekonomsku vrednost; 2) sprat meovitih liara u kome dominiraju
hrastove ume (sladun, lunjak i cer) kombinovane sa sastojinama graba, jasena,
javora i dr. Ove ume su dosta degradirane; 3) sprat bukovih uma koje su na ovom
podruju nekada bile veoma rasprostranjene, a sada dosta degradirane (Turjak,
Trenjevik, Jelovica, Grdinica, Mojanska, Kutska i ekularska reka i drugi prostori);
4) sprat meovitih listopadno-etinarskih uma (bukva, jela i smra) sa velikim
znaajem za razvoj umarstva i drvne industrije; 5) sprat etinarskih uma u kome
dominiraju jela i smra, dok se u viim krenjakim predelima javlja i bor krivulj. Ove
ume ine najznaajnije resurse u razvoju drvne industrije ovog podruja, pa ih je
neophodno racionalno koristiti i maksimalno unapreivati; 6) sprat planinskih
panjaka i suvota koji je u znatnoj mjeri zastupljen na svim planinama ovog podruja.
Ima veliki znaaj za razvoj katunskog stoarstva i zimskog turizma naroito na
Bjelasici, Komovima, Mokroj planini, Cmiljevici i Turjaku.
Vii djelovi ovog podruja odlikuju se bogatstvom brojnih vrsta lekovitog bilja i
umskih plodova, sa dosta niskim nivoom dosadanje ekonomske valorizovanosti.
ov
la
te
no
ko
ri
ce
nj
ik
op
ira
nj
Raznovrstan i veoma rasprostranjen vegetacioni pokriva obezbeuje razliite

stanine uslove pogodne za egzistenciju brojnih vrsta ivotinjskog sveta. Meutim,
dugotrajno stihijsko i degradaciono dejstvo na ume, kao i nekontrolisani lov, bitno su
poremetili strukturu i smanjili fond lovne divljai. Od lovno interesantnih vrsta, ali u
nejednakom stepenu zastupljenosti prisutni su: medved, divlja svinja, jelen, srna,
divokoza, zec, lisica, fazan, tetreb, planinski i suri orao i dr. Adekvatnom zatitom
staninih uslova, poveanjem prirasta, boljom organizacijom lovita i lovouvarske
slube, znatno bi se poboljali uslovi za intenzivniji razvoj lova, a naroito visoko
profitabilnog inostranog i domaeg lovnog turizma.
Raznovrsna hidrografska mrea i visok kvalitet renih i jezerskih voda pogoduju
egzistenciji raznih vrsta riba: pastrmka, mladica, lipljan, kobalj, mrena i dr.
Optina Berane zahvata Gornje Polimlje, i lei izmeu vrhova Bjelasice, na zapadu,
Cmiljevice na istoku, Tivranske klisure na severu i Sutjeske i Previje na jugu.
Navedene planine formiraju tzv. Beransku kotlinu, kojom protie reka Lim.
Raznovrsnost biljnog i ivotinjskog sveta, na teritoriji optine Berane, uslovljena je i
injenicom da, sem planinske klime, koja vlada na veim visinama planina koje
okruuju optinu, u kotlini vlada umerenokontinentalna klima, sa blagim uticajem
mediteranske klime. Dominiraju listopadne i etinarske ume, gde od listopadnih
preovlauju hrastove i bukove ume, a od etinarskih, smra i jela.
Na teritoriji optine Berane nalaze se kontaktna i zatitna zona NP Biogradska gora,
koji se nalazi na Bjelasici, tako da se podaci o biodiverzitetu ovog parka mogu
iskoristiti i kada je rije o stanju flore i faune beranske optine.
Planina Bjelasica je jedna od retkih na ovom podruju u ijem sastavu preovlauje
silikatno-eruptivni materijal, to utie, izmeu ostalog, na brojnost i raznovrsnost
ivog sveta i ini Bjelasicu planinom sa najbujnijom umom u Crnoj Gori.
Do sada je utvreno prisustvo 26 fitocenoza.
U umskim zajednicama raste 220 vrsta biljaka. Znatno vie biljnih vrsta je u
neumskim ekosistemima. Ukupno oko 2.000 vrsta i podvrsta biljaka. Meu njima je
20% endema Balkanskog poluostrva, to predstavlja jedinstven sluaj u Evropi.
Najznaajnija prirodna vrednost ovog Nacionalnog parka je prauma Biogradska
gora. Ona predstavlja bioloku riznicu ekosistema sa ak 86 vrsta dendroflore.
Za
br
an
je
no
ne
U rezervatu su izdvojene sledee zajednice:
te
no
ko
ri
ce
nj
ik
op
ira
nj
ov
la
Zbog ouvanosti starih bukovih, bukovo-jelovih, jasenovih, javorovih i dr. uma

nacionalni park ima karakter dinovskog prirodnog termostata.
Za
br
an
je
no
ne
ivotinjski svet je takoe raznovrstan i brojan. Osnovna vrsta divljai je srna,

Capreolus capreolus i veliki tetreb, Tetrao urogalus. Od sitnije divljai zec, Lepus
europaeus i ljetarka, Tetrastes bonasia. U poslednjih dvadesetak godina na
Biogradskom jezeru se gnezdi i patka gluvara, Anas platyrhynchus, a registrovana je
i na drugim jezerima u parku. Mrki medvjed, Ursus arctos, vidra, Lutra lutra, kuna
zlatica i kuna belica, lisica, razne vrste orlova i sova su takoe stalni stanovnici
parka. Vuk, Canis lupus i divlja svinja, Sus scrofa su neto rei.
Tabelarno su prikazane karakteristine vrste kimenjaka i insekata na teritoriji
navedenog nacionalnog parka.
an
je
no
ne
ov
la
te
no
ko
ri
ce
nj
ik
op
ira
nj
Za
br
ENTOMOFAUNA
Karakteristika entomofaune ovoga kraja je visok procenat endemizma.
Entomofauna praume obiluje raznovrsnim ivim svetom. Do sada je poznato
oko 80 vrsta leptira na teritoriji Nacionalnog parka, to predstavlja 40% od
ukupnog broja u Crnoj Gori.
Od ostalih insekata najbrojniji su predstavnici: Diptera, Coleoptera, Homoptera,
Heteroptera, Colembola, Orthoptera, Megaloptera.
Kao to je napred navedeno, beranskom kotlinom protie reka Lim, tako da je vano
istai i podatke o flori i fauni Lima. U naselju faune dna dominiraju larve
Ephemeroptera i Trichoptera.
op
ira
nj
Kada je rije o ihtiofauni, podaci govore o prisustvu 8 vrsta, iz tri familije. Najvie je
ciprinidnih vrsta, njih pet, od kojih je najbrojnija Leuciscus cephalus. Slede
Alburnoides bipunctatus, Barbus barbus, Telestes agassizii, Barbus peloponesius,
Barbatula barbatula, Cobitis elongata i Lampetra sp.
Zahvaljujui prisustvu riba, kao i bogatoj biljnoj bazi, ornitofauna Lima je takoe
raznovrsna. Susreu se: patka gluvara, Anas platyrhynchos, ubasta plovka, Aythya
fuligula, baljoka, Fulica atra, mali gnjurac, Tachybaptus ruficollis, bukavac, Botaurus
stellaris, potom ubasti gnjurac, Podiceps cristatus, crnovrati gnjurac, Podiceps
nigricollis, glavo, Aythya ferina, patka kra, Anas crecca, vie vrsta aplji i ljukarica.
to se tie flore, dominiraju trska i rogoz.
ik
5.5. Stanje ivotne sredine Optine Berane
ko
ri
ce
nj
Relativno visok nivo ulaganja u razvoj industrije i njena koncentracija na relativno

uskom prostoru dovodi do neeljenih posledica.
Takoe je jednostrana struktura privrednog razvoja, neravnomeran razvoj teritorije i
tendencija koncentracije aktivnosti stanovnitva i investicione izgradnje na relativno
malom prostoru.
Dosadanja saznanja i raspoloivi podaci o stanju ivotne sredine prostora Berana
ukazuju da su svi njeni elementi na prostoru beranske kotline (voda, vazduh,
zemljite i pejza) degradirani, to je proisteklo kao posledica loeg planiranog i
nedovoljno kontrolisanog industrijskog i urbanog razvoja.
te
no
5.6. Vode
Za
br
an
je
no
ne
ov
la
Hidrografske vrednosti ine brojni vodotoci, glacijalna jezera, vrela, izvori i podzemne
izdani, koje ovo podruje svrstavaju u grupu hidroloki najbogatijih delova Crne Gore.
Svi zajedno imaju viestruku razvojnu i ekoloku funkciju: vodosnabdevanje, razvoj
poljoprivrede (navodnjavanje, pojenje stoke), proizvodnja energije, razvoj ribarstva,
turizma, sporta, odravanje ekosistema i td.
Reka Lim ini kimu hidrografske mree ovog podruja, a zajedno sa svojim
pritokama (Pievska, Trebaa, ekularska, Kaludarska, Dapsika i Ljenika reka,
Zloreica, Kratica, Trepanska reka, Bistrica i dr.) odvodnjava oko 98% teritorije
optine Berane i Andrijevica.
Bogatstvo vodom i relativna ujednaenost pada renog korita omoguava efikasnije i
raznolikije korienje voda Lima, naroito posle prestanka rada Fabrike celuloze
(navodnjavanje, sportski ribolov, razne sportsko-rekreativne aktivnosti na vodikupanje, kajak, kanu i dr.). Naalost, vode Lima se jo uvek ne koriste za
navodnjavanje na itavom ovom prostoru. Specifine hidrografske elemente ovog
podruja ine glacijalna jezera Bjelasica, koja se sa izuzetkom Biogradskog jezera,
nalaze na teritoriji optine Berane: Peia jezero, Veliko Ursulovako jezero, Malo
Ursulovako jezero, Veliko iko jezero i Malo iko jezero.
Neprocenjivu i razvojno vieznaajnu hidrografsku vrednost ine brojna vrela i izvori
kvalitetne planinske vode. Pored toga, neki od njih, naroito nainom isticanja vode,
predstavljaju specifine turistike atraktivnosti ovog prostora (Zagradsko,
Manastirsko i druga vrela).
Za
br
an
je
no
ne
ov
la
te
no
ko
ri
ce
nj
ik
op
ira
nj
Vazduh se zagauje sagorevanjem razliitih goriva, pri emu nastaju razliiti gasovi,
meu kojima najvei uticaj na zagaenost imaju sumporni i ugljen-dioksid. Izvori su
vrlo razliiti, ali su najznaajniji: ispusni gasovi vozila, gasovi vrstih i tenih goriva za
zagrevanje prostora, industrija u gradu koje u tehnolokom procesu proizvodnje
koriste isparljive hemijske supstance, komunalna i industrijska praina i dr.
Poto je Berane smeteno u kotlinu u zimskim mesecima este su pojave
temperaturne inverzije, estih magli, to zajedno sa relativno slabom proetrenou
utie na stvaranje smoga. Analogno prethodnom, aktuelna je potreba smanjivanja
broja individualnih loita, podizanje zatitnog zelenila izmeu sadanjih pogona
Beranke i Omorika-Komerc.
JU Centar za ekotoksikoloka ispitivanja Crne Gore uradilo je ispitivanje kvaliteta
vazduha na lokaciji neureenog odlagalita Vasove vode. Vrena su ispitivanja:
SO2, NO2, NOx, ukupnih ugljovodonika, prizemnog ozona, NH3, lebdeih estica,
sadraja tekih metala i PAH-s u njima.
Merenje kvaliteta vazduha na postojeem odlagalitu u okviru kojeg je planirana
izgradnja Regionalnog centa za obradu otpada sprovedeno je radi odreivanja zona
uticaja, odnosno stanja ugroenosti stanovnitva u blizini odlagalita, zatim radi
utvrivanja stanja ivotne sredine kao osnove pre izgradnje ureenog odlagalita i
sanacije postojeeg. Uzorkovanje je vreno na izabranim lokacijama koje
reprezentuju potencijalni uticaj odlagalita na okolinu i ukupno je bilo 5 mernih mesta,
od ega su 4 merna mesta bila u neposrednoj blizini lokacije, a jedno merno mesto je
bilo u naselju Beranselo Strane izvan direktnog uticaja postojeeg odlagalita
otpada, koje je uzeto kao referentna nulta taka.
Na etiri merna mesta u neposrednoj blizini lokacije u toku svih 24h ciklusa (7 dana)
merenja koncentracije SO2, NO2 i ukupnih azotnih oksida su bile niske, ispod normi
propisanih Uredbom o graninim vrednostima emisija zagaujuih materija u vazduh
iz stacionarnih izvora (Sl. list RCG, br. 10/11), ali su vie od izmerenih na
referentnoj taki, izvan direktnog uticaja postojeeg odlagalita.
Izmerene koncentracije specifinih zagaujuih materija (ukupnih ugljovodonika i
amonijaka) su vee na lokacijama u neposrednoj blizini odlagalita, a svakako kao
posedica raspada organske materije na odlagalitu.
Ukupne lebdee estice povremeno su prelazile propisane norme na sva 4 merna
mesta, a tome je svakako uzrok i saobraaj usled dovoenja otpada na odlagalite.
Sadraj tekih metala u ukupnim lebdeim esticama ni u jednom od uzoraka sa obe
lokacije nije prelazio propisane norme.
5.7. Vazduh
Sadraj policiklinih aromatinih ugljovodonika (PAH-s) u ukupnim lebdeim

esticama na svim lokacijama u blizini postojeeg odlagalita otpada prelazi norme
za PAH Republike Crne Gore (0,1 ng/m3 kao benz-apyrene).
Poreenjem izmerenih vrednosti zagaujuih materija na referentnoj taki, izvan
direktnog uticaja postojeeg odlagalita i izmerenih vrednosti u neposrednoj blizini
uoava se bitna razlika, to jasno navodi na zakljuak da su esta zapaljenja
deponovanog otpada, raznoenja istog putem vetra, spiranje opasnih i tetnih
materija u zemljite tokom kinih perioda, uz neugodan miris koji se iri oko
odlagalita, rezultat neureenog stanja odlagalita otpada, odnosno tetnih uticaja na
ivotnu sredinu.
ce
nj
ik
op
ira
nj
Zemljite kao najdragocjenije prirodno dobro ima viestruku namenu u ivotu ljudi, a
prema pedolokim osobinama moe se koristiti za poljoprivrednu proizvodnju, kao
teren za poumljavanje, podizanje parkova i terena za rekreaciju i za izgradnju
vodnih akumulacija, infrastrukturnih i stambenih objekata.
Na prostoru Berana vrlo su aktuelni sledei problemi u korienju zemljita: promena
namene zemljita, nepravilne i neadekvatne metode u obradi zemljita i dr.
JU Centar za ekotoksikoloka ispitivanja Crne Gore izvrio je, u skladu sa
Pravilnikom o dozvoljenim koliinama opasnih i tetnih materija u zemljitu i
metodama za njihovo ispitivanje (Sl. list RCG, br. 18/97), fiziko-hemijsku analizu
zemljita na lokaciji neureenog odlagalita Vasove vode. Uzorci zemljita uzeti su
severoistono, severozapadno, jugoistono i jugozapadno od postojeeg odlagalita.
Rezultati fiziko-hemijske analize pokazuju da uzorci zemljita uzeti severoistono,
severozapadno, jugoistono i jugozapadno od postojeeg odlagalita ne odgovaraju
uslovima Pravilnika o dozvoljenim koliinama opasnih i tetnih materija u zemljitu i
metodama za njihovo ispitivanje (Sl. list RCG, br. 18/97), zbog poveanog sadraja
kadmijuma, arsena, nikla i fluorida.
5.8. Zemljite
ri
5.9. Klimatske karakteristike
an
je
no
ne
ov
la
te
no
ko
Klimatski uslovi predstavljaju veoma vaan faktor razvoja ovog podruja, posebno
ako se imaju u vidu raspoloivi poljoprivredni i turistiki resursi. Vrednosti klimatskih
elemenata su u osnovi determinisane geografskim poloajem prostora, njegovom
reljefnom plastikom (naroito u obodnom delu), razliitim ekspozicijama pojedinih
delova terena, kao i uticajem klimatskih faktora iz okruenja.
doba, toplije jeseni od proljea, velika koliina snenih padavina u zimskom periodu i
dr.
Vei deo podruja ima srednju godinju temperaturu vazduha izmeu 2 i 8 C, s tim
to se ona u kotlini kree oko 9 C. Najtopliji meseci su jul i avgust sa srednjom
temperaturom vazduha izmeu 15 i 19 C, a najhladniji mesec je januar sa
Srednja dnevna temperatura vazduha via od 10 C, koja odreuje period aktivne
vegetacije, traje oko 160 dana na visini do 1.000 m (maj-oktobar), oko 90 dana u
visinskoj zoni izmeu 1.000 i 1.500 m (jun-avgust) i oko 60 dana u predelima iznad
1.500 m (jul-avgust). Ovakva visinska temperatura vazduha pogodna za vegetaciju
mora se uvaavati prilikom izbora odgovarajuih sorti poljoprivrednih kultura.
Za
br
5.10. Izgraenost prostora lokacije i njene okoline

Podruje obuhvaeno planom za izgradnju Regionalnog centra za obradu otpada
predstavlja zonu u okviru koje nema izgraenih stambenih objekata u njenoj
neposrednoj blizini.
5.11. Nepokretna kulturna dobra i zatiena prirodna dobra
Za
br
an
je
no
ne
ov
la
te
no
ko
ri
ce
nj
ik
op
ira
nj
Na osnovu sagledavanja raspoloivih podataka za podruje lokacije projekta nema

podataka da na ovom prostoru postoje nepokretna kulturna dobra, a samim tim ni
zatiena prirodna dobra.
6. OPIS SEGMENATA IVOTNE SREDINE
op
ira
nj
U toku izvoenja radova

Izgradnja Regionalnog centra za obradu otpada Vasove vode za Optine Berane,
Roaje, Andriejvica i Plav zahteva pripremne radove koji takoe mogu izazvati
odreeni uticaj na ivotnu sredinu. U sledea dva podpoglavlja prikazujemo uticaj na
ivotnu sredinu usled rada graevinskih maina u fazi zemljanih radova.
6.1. Kvalitet vazduha
te
no
ko
ri
ce
nj
ik
Proraun nivoa buke

Iz tehnikog opisa izgradnje moe se zakljuiti da e u ovoj fazi doi do poveanog
nivoa buke koja nastaje usled rada mehanizacije i runih alata. Najvei nivo buke se
moe oekivati u fazi iskopa i tokom pripreme terena za polaganje podzemnih
instalacija.
Za izvrenje ovih funkcija prema planiranom obimu rada e biti angaovani bager,
utovarna lopata i kamioni za odvoz otkopanog materijala. U sledeoj tabeli su dati
rezultati prorauna zagaenja bukom od pomenutih maina.
ne
ov
la
Ukupni nivo buke iznosi 99 dBA.

Vano je napomenuti da je ovaj uticaj ogranien na dnevne uslove i na predvieni
period izgradnje Regionalnog centra za obradu otpada. U ostalim fazama izgradnje
na lokaciji Vasove vode nivo buke je limitiran dopremom materijala i betona koji se
vri kamionima odnosno automikserima.
Za
br
an
je
no
Proraun aerozagaenja
Za iskopavanje terena i ostalih zemljanih radova neophodno je angaovati bager,
buldozer, utovarnu lopatu i kamione za odvoz otkopanog materijala. Kao pogonsko
gorivo, nabrojane maine koriste dizel gorivo, a njegova potronja je 0,2 kg/kWh.
Usled rada maina i transportnih sredstava u vazduh dospevaju hemijske i druge
tetne materije ije se dejstvo moe ispoljavati kroz objektivno nepovoljne vizuelne
efekte (zadimljavanje, zapraivanje i sl.) i neprijatne mirise. Ovi efekti su lokalnog
karaktera i nee se oseati u iroj okolini, sem u okviru lokacije. Period
najintenzivnije aktivnosti trajae nekoliko meseci.
U skladu sa prezentovanim moemo proraunati sastav izduvnih gasova maina koje
rade na lokaciji Vasove vode.
ira
nj
ik
op
Iz prikazanih rezultata je jasno da prezentovane koliine zagaujuih materija ne

mogu izazvati negativne uticaje na kvalitet vazduha na ovom podruju.
ov
la
te
no
ko
ri
ce
nj
U toku eksploatacije
U sadanjoj situaciji na odlagalitu Vasove vode imamo dva sluaja sagorevanja
M.K.O.-a. Prvi je samozapaljivanje M.K.O.-a zbog prisustva metana (CH4) koji se
lako pali pod dejstvom ika od stakla. Drugi je namerno paljenje M.K.O.-a. Iz ovih
razloga na kontrolisanomj odlagalitu otpada se ne sme vriti spaljivanje.
Obzirom da e se na lokaciji i u toku sanacije odlagalita i izgradnje centra za obradu
otpada odlagati meoviti komunalni otpad na neureeno odlagalite do potpune
sanacije i izgradnje ureenog odlagalita, to je uticaj neureenog odlagalita na
zagaenost vazduha najvea u sluajevima samospaljivanja ili spaljivanja
deponovanog materijala. S obzirom na veliinu ove emisije i mikroklimatske i
ortografske karakteristike ovog podruja, znaajan uticaj na zagaenost vazduha
moe se oekivati samo u delu i blizini odlagalita.
U toku eksploatacije ureenog odlagalita mogui su sledei izvori zagaenja
vazduha:
saobraaj,
toranj za spaljivanje biogasa,
biogas koji izlazi iz prekrivaa.
Za
br
an
je
no
ne
U konkretnom sluaju analiziranja vezanog za odlagalite na lokaciji Vasove vode u

Beranama, misli se na saobraaj vezan za popunjavanje odlagalita. Meutim, ovaj
uticaj nee imati bitnijeg efekta na zagaenje vazduha na predmetnoj lokaciji.
Biogas koji se stvara na odlagalitu potie od razgradnje organske frakcije sadrane
u otpadu pod dejstvom anaerobnih bakterija koje se mnoe u naslagama otpada u
odsustvu kiseonika. Glavne komponente biogasa sa odlagalite za odlaganje
meanog komunalnog otpada su metan i CO2 priblino u istom zapreminskom udelu,
iako treba naglasiti da zapreminski udeo CO2 moe znatno da se smanji zbog
parcijalne rastvorljivosti u vodi koja je prisutna na deponiji.
U sluaju kontrolisanih odlagalita, kakvo e biti i ovo na predmetnoj lokaciji, propisi
nalau instaliranje postrojenja za kaptaciju, sagorevanje i upotrebu biogasa.
Meutim, sva koliina biogasa koja nastaje unutar naslaga otpada, ne biva kaptirana
i spaljena, ili ponovo iskoriena u odgovarajuim postrojenjima, tako da jedan deo
biogasa (u zavisnosti od efikasnosti ureaja za kaptaciju) kroz sloj za prekrivanje
dospeva u atmosferu. Prema usvojenoj tehnologiji deponovanja M.K.O.-a i kaptiranja
biogasa koliina koja e izlaziti mimo sistema za kaptaciju bie veoma mala i nee
imati uticaja na ivotnu sredinu.
Kvalitet vazduha umnogome zavisi i od meteorolokih parametara i klimatskih

karakteristika. Ovo znai da e i kvalitet vazduha biti razliit u razliitim godinjim
dobima i pri razliitim vremenskim prilikama.
Obzirom na poloaj lokacije projekta ne postoji mogunost prekograninog
zagaenja vazduha.
ira
nj
6.2. Kvalitet voda
te
no
ko
ri
ce
nj
ik
op
U toku izvoenja radova

U toku izvoenja radova kvalitet voda na i oko lokacije se moe ugroziti usled
isputanja ulja, maziva i goriva iz mehanizacije u toku redovnih servisa koji se
obavljaju u fazi izvoenja radova.
Tereni koji su obuhvaeni planiranim zahvatom sanacije i izgradnje ureenog
odlagalita su vodopropusni u odreenoj meri, ali nema vodonosnih slojeva. Potpuno
uklanjanje povrinskog pokrivanja i terasiranje povrina iskopa uticae na
poboljanje stabilnosti date okoline i eliminaciju povrinskih drenanih nivoa.
Planirani zahvat profilisanja dna sutinski utie na poboljanje stabilnosti terena i
imae ulogu da sprei eventualno infiltriranje voda.
I uticaji izazvani oblaganjem datih zona, koje to eventualno zahtevaju, pripisuju se
alteraciji filtracije i podzemnih vodenih tokova, kao i smanjenjem stabilnosti terena.
Postavljanje slojeva praktino nepropusne gline onemoguie tetne alteracije.
Izgradnja odgovarajue povrinske odvodne mree i odgovarajueg oblikovanja
padina, su garancija protiv infiltracije voda u donje slojeve tla, a time utiu i na
poboljanje situacije stabilnosti obronaka.
Za
br
an
je
no
ne
ov
la
U toku eksploatacije
Kvalitet voda moe biti ugroen funkcionisanjem projekta, zbog njegovog sadraja
funkcija, odnosno delatnosti. Prevashodan uticaj moe biti izraen na eventualne
podzemne vode usled neadekvatnog tretiranja otpadnih voda sa manipulativnih
povrina i sa prostora sanitarne kade.
Danas na odlagalitu imamo takvu situaciju da sva koliina atmosferskih padavina
koja pada na prostor odlagalita Vasove vode utie na ubrzanje raspadanja
organskih i organsko-neorganskih materijala. Ova novostvorena jedinjenja su
veinom dobro rastvorljiva u vodi. Rastvaranjem organskih, organsko-neorganskih i
neorganskih supstanci stvaraju se visoko-teretne ocedne vode. Stvorene ocedne
vode usled gravitacije odlaze u podzemlje. Na odlagalitu se pored ovih nalaze
odloene hemijske supstance ili neorganske materije koje se rastvaraju u vodi.
Tehnologijom sanacije postojeeg odlagalita i izgradnjom savremenog Regionalnog
centra za obradu otpada na prostoru Vasove vode u Beranama ocedne vode koje
e se stvarati u sanitarnim kadama stavljaju se pod potpunu kontrolu. Tehnologijom
sanacije i formiranjem sanitarne kade za M.K.O. radi se dvostruka sigurnost i
izolovanje ocednih voda i gasova od uticaja na podzemne vode. Dno sanitarne kade
e se raditi u skladu sa Direktivom EU 1999/31/EC. Prva sigurnost je glina
odgovarajue debljine i sa odgovarajuim brojem slojeva. Druga sigurnost je
postavljanje i zavarivanje gasno i vodo-nepropustljive HDPE folije debljine 2,5 mm.
Kako se na prostoru lokacije deponije povremeno javljaju usled velikih padavina
povrinske vode, koje mogu uticati na stabilnost i rad sanitarne kade mora se izvriti
odgovarajua projekcija njihovog reavanja i odvoenja ispod sanitarne kade. Ovo
treba reiti u Glavnom projektu.
ce
nj
ik
op
ira
nj
U toku izgradnje
Sanacija i izgradnja Regionalnog centra za obradu otpada nee izazvati vee
promene u reljefu. Manje promene u reljefu bie na mestu izgradnje sanitarne kade
usled postojee topografije terena. Uticaji izazvani intervencijom iskopa mogu se
svesti na onemoguavanje upotrebe tla, na izmenu filtracije i protoka voda.
Sanacija odlagalita i izgradnja Regionalnog centra za obradu otpada nee uticati na
okolni ambijent, jer e ista biti zaklonjena zelenim vetrobranom.
Neadekvatno odlaganje otpada prilikom pripreme terena za izgradnju ureenog
odlagalita moe dovesti do devastacije prostora prilikom izvoenja projekta.
Takoe, ukoliko se na lokaciji projekta vri zamena ulja i punjenje rezervoara
kamiona i graevinskih maina gorivom moe doi usled prosipanja ulja ili goriva do
zagaenja zemljita. Ovaj uticaj je ogranienog vremenskog trajanja, odnosno do
momenta zavretka projekta. Ovde treba napomenuti da je zemljite na prostoru
lokacije za izgradnju regionalne sanitarne deponije ve zagaeno postojanjem
otvorenog odlagalita na kome se deponuje meani komunalni otpad sa prostora
Optine Berane.
6.3. Zemljite
Za
br
an
je
no
ne
ov
la
te
no
ko
ri
U toku eksploatcije
Postojee odlagalite M.K.O.-a u toku sanacije moe imati uticaja na okolno zemljite
ukoliko se izvoa radova ne bi pridravao definisane tehnologije.
Uticaji mogu biti:
1. Mehaniki.
2. Hemijski zbog zapaljivanja i samozapaljivanja.
Mehaniki uticaji na okolno zemljite e biti mnogo manji u toku sanacije nego to je
sada. Postoje mogunosti da prilikom predselekcije starog otpada u vreme jakih
vetrova doe do dizanja praine koja moe uticati, ali veoma kratko i neopasno na
zemljite. Drugi uticaj na zemljite pri sanaciji moe biti zbog samozapaljivanja i
zapaljivanja starog neselektiranog otpada, ali veoma manje nego u sadanjoj
situaciji. Produkti spaljivanja bi bili isti kao i sada.
Eliminacija mehanikih zagaivanja zemljita smanjie se na minimum ako se u
vreme jakih vetrova obustavi predselekcija ili napravi vetaki vetrobran za mobilnu
opremu.
Potpuno eliminisanje samozapaljenja nije mogue izbei, jer u vreme velikih vruina
komadi stakla stvaraju iak i pale metan (CH4) ili papir i karton. To se moe smanjiti
upotrebom vode za gaenje iz sopstvenih bunara. Predloena sanacija odlagalita
Vasove vode u Beranama svodi uticaj sanacije M.K.O.-a na zagaivanje zemljita
na odlagalitu i okolini na minimum. Eventualno zagaivanje zemljita u fazi sanacije
bie bez trajnih posledica, a veinom e se odnositi na prostor odlagalita.
Zato je veoma bitno da se prostor odlagalita od 68.000 m2 ogradi vrstom ili
metalnom ogradom visine do 2,2 m. Sve predloene mere na zatiti zemljita
odlagalita i okoline su u skladu sa Direktivama EU i propisima RCG.
U toku eksploatacije lokacije projekta nakon izgradnje Regionalnog centra za obradu
otpada prema predloenim tehnolokim reenjima za njegovo funkcionisanje mogui
uticaj na zemljite svodi se na minimum.
Predmetni projekat za potrebe funkcionisanja koristie kompletnu povrinu zemljita
na lokaciji, ali to nee imati znaajnije posledice, jer se zemljite koristi ve due
vreme za neselektivno odlaganje meanog komunalnog otpada, a isto je dalje
op
ira
nj
predvieno za izgradnju Regionalnog centra za obradu otpada za Optine Berane,

Roaje, Andrijevica i Plav.
Poto predmetna lokacija ne predstavlja poljoprivredno zemljite, ne postoji uticaj na
koliinu i kvalitet izgubljenog poljoprivrednog zemljita.
Na lokaciji nema mineralnih bogatstava, pa nema ni uticaja projekta na njih.
Odlaganje otpada moe imati uticaja na kvalitet ivotne sredine na lokaciji projekta
ukoliko se bude nastavilo njegovo neadekvatno odlaganje. Tako e se nakon
izvoenja projekta sav meoviti komunalni otpad odlagati na ureeno odlagalite u
skladu sa opisanim tehnolokim procesom rada. Takoe je neophodno u toku
funkcionisanja projekta vrsti komunalni otpad odlagati u skladu sa zakonskom
regulativom.
ko
6.4. Uticaj na lokalno stanovnitvo
ri
ce
nj
ik
U sluaju akcidenta
Jedini mogui akcident su nepridravanje tehnologije, a to su odvoenje biogasa sa
odlagalita i nekvalitetan rad postrojenja za tretman ocednih voda. Za akcidentnu
situaciju ocednih voda tehnologijom je predviena sigurnost koja se ogleda u
recirkulaciji ocednih voda na sanitarne kade do popravke postrojenja.
Akcident moe nastati ako se izvrioci ne pridravaju tehnologije i ne vre prskanje
M.K.O.-a u sanitarnoj kadi ocednom vodom ili vodom iz nekog drugog izvora.
Prskanje u letnjem periodu mora biti intenzivirano. Komunalni otpad odloen u
sanitarnu kadu mora uvek biti vlaan.
Za
br
an
je
no
ne
ov
la
te
no
U toku funkcionisanja projekta doi e do promene u broju i strukturi stanovnitva u

ovoj zoni. Promena se ogleda u poveanju broja ljudi na lokaciji, prvenstveno za broj
zaposlenih koji e raditi na lokaciji.
Funkcionisanjem projekta nee doi do poveanja naseljenosti, pa samim tim ni do
poveanja koncentracije stanovnitva, jer se radi o zoni koja je namenjena za rad
ureenog odlagalita, a u okviru koje nema izgraenih objekata koji se koriste za
stanovanje. Funkcionisanje projekta nee imati uticaja na stalne migracije
stanovnitva.
U toku sanacije i ureenja odlagalita prilikom izgradnje sanitarnih kada za
deponovanje meanog komunalnog otpada i izvoenja drugih graevinskih radova
doi e do poveanog nivoa buke. Buka koja e se javiti na gradilitu generie se
usled rada maina i transportnih sredstava. Njen uticaj je u toku izvoenja radova
naroito izraen na ljude koji rade na gradilitu, ali su ti efekti privremenog karaktera.
Povoljna okolnost ovog uticaja je da se osea na lokaciji gradilita, dok na okolno
stanovnitvo nee imati znaajnijeg uticaja obzirom da je predmetna lokacija
znaajno udaljena od najbliih naselja.
U toku eksploatacije ureenog odlagalita otpada mogu je uticaj buke koja nastaje
usled obavljanja aktivnosti na odlagalitu.
Analizom lokacije i dobijenih rezultata moe se konstatovati da ne postoje kritini
uslovi izloenosti ljudi akustinom zagaenju i vibracijama, uzimajui u obzir poloaj
odlagalita, kao i to da u okolini ove zone nema bolnica, kola ili drugih socijalnih
ustanova.
to se uticaja eksploatacije ureenog odlagalita otpada tie, izuzetno su vani
mogui uticaji koje odlagalite moe imati, kako na ivotnu sredinu, tako i na zdravlje
populacije.
ov
la
te
no
ko
ri
ce
nj
ik
op
ira
nj
Potencijalne opasnosti koje se navode u literaturi u razliitim studijama, prvenstveno

su povezane sa vrstom deponovanog otpada (prisustvo toksinog i tetnog otpada) i
sa kontrolom voenja objekta (kod nekontrolisanih odlagalita mogue je zagaenje
podzemnih voda, zemljita i atmosfere). U predmetnom sluaju u toku eksploatacije
radi se o kontrolisanom odlaganju meanog komunalnog otpada, tako da e
navedeni efekti mogueg zagaenja biti svedeni na najmanju moguu meru.
Vizuelni uticaji nee biti povoljni u toku izvoenja projekta, obzirom da e u tom
periodu biti gradilite, ali e nakon zavretka izvoenja projekta u toku njegovog
funkcionisanja ovi uticaji biti pozitivni, jer e se funkcionisanjem ureenog odlagalita
negativni uticaji biti uklonjeni u odnosu na posotjee stanje.
Mogue emisije zagaujuih materija date u prethodnim poglavljima pokazuju da je
njihov uticaj na lokaciji i oko lokacije neznatan obzirom na poloaj lokacije. U sluaju
neadekvatnog rada projekta, u kumulativnom smislu, moe doi do kumuliranja
projekta sa efektima drugih objekata, ukoliko se desi akcidentna situacija, to je mala
verovatnoa kod kontrolisanog odlaganja komunalnog otpada.
Iz tehnikog opisa izvoenja projekta moe se zakljuiti da e u ovoj fazi doi do
poveanog nivoa buke koja nastaje usled rada mehanizacije i runih alata. Najvei
nivo buke se moe oekivati u fazi iskopa i tokom pripreme terena za izgradnju
sanitarne kade i drugih prateih objekata, kao i prilikom postavljanja potrebnih
instalacija i postrojenja.
Obzirom da je namena projekta rad Regionalnog centra za obradu otpada za Optine
Berane, Roaje, Andrijevica i Plav, svakodnevno e se zavisno od cirkulacije
proizvoditi odreena buka na lokaciji u toku funkcionisanja projekta, ali bez
znaajnijeg uticaja na okolinu, prvenstveno zbog njegovog poloaja u odnosu na
naseljeno podruje.
U toku izvoenja projekta na lokaciji e biti prisutna pojava vibracija usled rada
graevinskih maina i kretanja kamiona. Meutim, vibracije su periodinog karaktera,
jer traju dok se obavlja izvoenje projekta, odnosno dok radi graevinska operativa,
bez znaajnijeg uticaja na okolinu.
U toku eksploatacije lokacije prisutne su vibracije kao posledica kretanja vozila
manipulativnim povrinama.
ne
6.5. Uticaj na ekosisteme i geologiju
Za
br
an
je
no
Prilikom izvoenja projekta nema uticaja na gubitke i oteenje biljnih i ivotinjskih

vrsta i njihovih stanita.
Sanacija i izgradnja Regionalnog centra za obradu otpada i pomonih struktura
vezanih za aktivnosti popunjavanja odlagalita (putevi, saobraanje tekih vozila itd.),
iako su ogranieni prisustvom svih struktura vezanih za operativnost, menjaju
upotrebu teritorije od strane ivotinjskih vrsta, koja je uostalom ve izmenjena
postojanjem neureenog odlagalita. Naravno, faza izgradnje i period pripreme
deponije za prijem komunalnog otpada, jeste faza koja najvie utie i moe dovesti
do inhibicije korienja od strane vrsta koje ive u oblinjim zonama.
Sa aspekta biljnih vrsta i postojee vegetacije, postojea zona u fazi izgradnje nee
pretrpeti znaajnije izmene, obzirom da se radi o zoni koja predstavlja neureeno
odlagalite.
Na lokaciji na kojoj je planirana sanacija i ureenje odlagalita komunalnog otpada
ne nalaze se zatiene biljne i ivotinjske vrste.
U toku izvoenja projekta nee doi do gubitka i oteenja geolokih, paleontolokih i
geomorfolokih osobina.
ira
nj
Prostor planiran za realizaciju projekta je povrina na kojoj se u jednom njenom delu

ve odreeno vreme vri neadekvatno odlaganje vrstog komunalnog otpada.
Prostor u iroj okolini lokacije je bez izgraenih objekata.
Prema tome planirani projekat nee imati uticaja na namenu i korienje povrina.
Obzirom da se u iroj okolini projekta ne nalaze stambeni objekti, to realizacija
projekta nee uticati na upotrebu poljoprivrednog zemljita, jer zemljita ove namene
nema u neposrednoj blizini lokacije projekta.
6.6. Uticaj na namenu i korienje povrina
op
6.7. Uticaj na komunalnu infrastrukturu
an
je
no
ne
ov
la
te
no
ko
ri
ce
nj
ik
Poto se lokacija projekta nalazi pored lokalne saobraajnice koja se mora

rekonstruisati u cilju boljeg funkcionisanja projekta, to njegovim prikljuenjem na nju
nee doi do zaguenja ovog putnog pravca. Ovo i razloga to se radi o
saobraajnici sa malom frekvencijom saobraaja, a koja e se najveim delom
koristiti za potrebe funkcionisanja ureenog odlagalita. Prikljuenje na ovu lokalnu
saobraajnicu bie bez trajnih posledica, a u skladu sa saobraajnim uslovima koje
propie nadleni organ.
Za potrebe projekta (potrebe zaposlenih i ostale potrebe vezane za funkcionisanje
regionalnog centra za obradu otpada) koristie se voda koja e do lokacije biti
dovedena prikljukom na vodovodnu mreu (udaljena oko 2,3 km) ije korienje,
kao neobnovljivog resursa, nee imati znaajne posledice obzirom na dobru
snabdevenost podruja Berana vodom. Druga alternativa vodosnabdevanja je sa
lokalnog kaptiranog izvora.
Projekat se prikljuuje na elektro mreu u skladu sa uslovima koje propie nadlena
elektrodistribucija, bez uticaja na ivotnu sredinu. Otpadne vode koje se javljaju u
toku funkcionisanja projekta (sanitarne i fekalne i ocedne vode sa prostora sanitarne
kade) odvode se posebno. Sanitarne i fekalne vode odvodie se do septike jame
dok se ne obezbede uslovi prikljuenja na kanalizacionu mreu grada. Ocedne vode
sa tela odlagalita odvodie se do prihvatnih ahti i odatle do bazena za ocedne
vode nakon ega e biti odvoene do sistema za njihov tretman. Posle tretmana
ocedne vode se mogu uputati u recipijent ili gradsku kanalizacionu mreu, a jedan
deo e se vraati na odlagalite za potrebe vlaenja. Ovakvo reenje otpadnih voda
nee imati znaajne posledice na podzemne i povrinske vode i zemljite, jer e se
na ovaj nain znaajno smanjiti mogunost njihovog zagaenja.
6.8. Uticaj na zatiena prirodna i kulturna dobra i njihovu okolinu
Za
br
U ovoj zoni nema zatienih prirodnih i kulturnih dobara, tako da realizacija projekta
nee imati uticaja na njih i njihovu okolinu.
6.9. Uticaj na karakteristike pejzaa
Prilikom izvoenja i funkcionisanja projekta nee biti uticaja na karakteristike pejzaa
obzirom na namenu lokacije planiranog projekta.
Za
br
an
je
no
ne
ov
la
te
no
ko
ri
ce
nj
ik
op
ira
nj
Prilikom funkcionisanja projekta izgradnje Regionalnog centra za obradu otpada na

lokaciji Vasove vode za Optine Berane, Roaje, Andrijevica i Plav u cilju
obezbeivanja optimalnog rada, zatite ivotne sredine i zdravlja ljudi od eventualnog
tetnog uticaja ovog zahvata, neophodno je sprovesti mere u cilju spreavanja ili
eliminisanja mogueg zagaenja.
Cilj utvrivanja mera za smanjenje ili spreavanje zagaenja jeste da se ispitaju
eventualne mogunosti eliminacije zagaenja ili pak redukcije utvrenih uticaja.
Na operativnom planu, stalnim uporeenjem analiza i projektovanja, neophodno je
definisati termine za proveru koji bi omoguili, da se na projektnom planu, sa jedne
strane, iskoriste informacije vezane za ivotnu sredinu, a sa druge da se utvrdi
usklaenost predvienih reenja sa ekolokim zahtjevima.
Zatita ivotne sredine podrazumeva trajnu zatitu vrednih prirodnih i stvorenih
vrednosti u cilju odravanja i poboljanja kvaliteta ivotne sredine, teritorije Berana i
ireg okruenja.
Uslove za zatitu ivotne sredine treba ispuniti na tri nivoa: u fazi projektovanja
gradnje, u fazi izgradnje i u fazi korienja.
U cilju zatite ivotne sredine neophodno je pridravati se vaeih zakonskih propisa
i normativa.
Obzirom da se ovaj elaborat o proceni uticaja na ivotnu sredinu odnosi na sanaciju
odlagalita otpada i izgradnju Regionalnog centra za obradu otpada za Optine
Berane, Roaje, Andrijevica i Plav koja treba da se gradi to se moe konstatovati da
su pripremljenom dokumentacijom planirane brojne mere koje imaju za cilj zatitu
ivotne sredine.
Obzirom da je investiciono-tehnikom dokumentacijom obuhvaen vei deo
potrebnih mera zatite i unapreenja ivotne sredine, ipak u cilju svoenja
potencijalno negativnih uticaja izgradnje ureenog odlagalita na ivotnu sredinu u
granice prihvatljivosti, neophodno je preduzeti dodatne mere kao i mere koje spadaju
u domen upravljanja odlagalitem u vanrednim i redovnim prilikama.
Kao to je u poglavlju 3 navedeno prilikom funkcionisanja projekta neophodno je
predvideti odgovarajue mere zatite ivotne sredine koje su u skladu sa zakonskim
propisima.
Niz postupaka usmerenih na smanjenje uticaja na ivotnu sredinu su:
Ograivanje odlagalita;
Izolacija dna odlagalita;
Mrea za aspiraciju biogasa;
Mrea za drenau ocednih voda;
Finalno prekrivanje naslaga otpada;
Kada za pranje tokova vozila;
Ekoloka revitalizacija date zone.
7. OPIS MERA ZA SPREAVANJE, SMANJENJE ILI OTKLANJANJE

TETNIH UTICAJA
Sistem za deponovanje vrstog komunalnog otpada koji dobro funkcionie, osim

kvalitetnog projekta i izgradnje objekta, treba da obuhvati i druge osnovne elemente
ublaavanja uticaja, koji se odnose na:
Odgovarajui sistem za prijem i kontrolu otpada;
Sistem ekoloke kontrole usmeren na procenu eventualnih uticaja na sve
kritine komponente ivotne sredine;
ik
op
ira
nj
Dobar sistem prekrivanja otpada;

Sistem ekoloke sertifikacije koji obezbeuje posveivanje panje kontrolama,
konkretno informisanje spoljnih subjekata i instrument transparentnosti u
odnosu na ustanove za kontrolu;
Odgovarajui sistem prikupljanja, preiavanja i odvoda ocednih voda
nastalih na deponiji;
Postrojenje za korienje biogasa treba da bude usmereno na potpuno
iskorienje, sa ciljem eventualne proizvodnje elektrine energije, koje u sebi
sadri izuzetno jake elemente ublaavanja uticaja na ivotnu sredinu, a koji
direktno i indirektno utiu na poboljanje kvaliteta ivotne sredine;
Primena sistema pravila namenjenih prevoznicima otpada, koja nalau istou
i funkcionalnost vozila za prevoz otpada, to je jo jedan aspekt koji veoma
pozitivno utie na okolnu sredinu.
nj
7.1. Mere zatite od otpadnih voda
Za
br
an
je
no
ne
ov
la
te
no
ko
ri
ce
Spreavanju zagaenja otpadnim vodama posveuje se posebna panja izgradnjom

komunalne infrastrukture i ureenjem prostora, a posebno omoguavanjem
prikljuenja projekata na gradsku kanalizacionu mreu.
Kada su otpadne vode u pitanju tano je definisano Pravilnikom o kvalitetu i
sanitarno-tehnikim uslovima za isputanje otpadnih voda u recipijent i javnu
kanalizaciju, nainu i postupku ispitivanja kvaliteta otpadnih voda, minimalnom broju
ispitivanja i sadraju izvetaja o utvrenom kvalitetu otpadnih voda (Sl. list CG,
45/08) koji kvalitet otpadnih voda se moe nakon tretmana isputati u recipijent ili
javnu kanalizaciju.
Kako je ve navedeno, u toku funkcionisanja ureenog odlagalita javljaju se dve
vrste otpadnih voda i to sanitarne i fekalne vode i ocedne vode sa prostora sanitarne
kade. Sanitarne i fekalne vode odvodie se u septiku jamu do momenta izgradnje
kanalizacionog sistema i njegovog prikljuenja na gradsku kanalizacionu mreu.
Veoma tetan proizvod odlaganja otpada su ocedne vode (vodeni rastvor koji nastaje
razgradnjom otpada i proceivanjem atmosferskih voda kroz naslage otpada).
Ocedne (procedne) vode treba tretirati u posebnom postupku. Za sakupljanje
ocednih voda sa sanitarne kade slue perforirane cijevi. Sakupljanje ocednih voda
vri se drenanim cevima sa nagibom minimum 1,6 % do ahti, koje su meusobno
povezane do bazena za sakupljanje ocednih voda, iz kojeg se ocedna voda vraa na
telo sanitarne kade. Postrojenje za tretman ocednih voda prihvata ocedne vode iz
bazena sa sakupljanje ocednih voda i vri njihovo preiavanje pre isputanja u
recipijent ili gradsku kanalizacionu mreu. Optimalno je reenje da se ocedne vode
tretiraju na licu mesta do nivoa kada njihove primese zadovoljavaju propise
isputanja u recipijent ili gradsku kanalizaciju.
Tretman se vri u postrojenju, lakim za upravljanje i jednostavnim za odravanje. Od
tretmana ocednih voda se oekuje:
smanjenje HPK,
smanjenje BPK5,
smanjenje sadraja tekih metala,
smanjenje koliine amonijanog azota ispod 90 mg/l,
smanjenje suspendovanim materija,
smanjenje hlorida.
ik
op
ira
nj
Ono to je bitno za upozorenje jeste da su ocedne vode sa novog ureenog

odlagalita bogate organskim materijama sa visokim HPK, ali sa dobro
biorazgradivim materijama.
Prilikom prolaska ocednih voda iz sanitarne kade kroz sistem za tretman ocednih
voda stvara se odreena koliina taloga. Uestalost vaenja i odvoenja taloga iz
sistema za tretman ocednih voda potrebno je odrediti tokom njegove eksploatacije.
Uklanjanje taloga iz sistema za tretman ocednih voda organizovati u skladu sa
propisanim reimom.
Ispusne graevine i drugi objekti koji slue za isputanje otpadnih voda u prirodni
recipijent moraju da zadovolje sledee uslove:
da se minimalni profil odvodnog kanala odreuje na osnovu hidraulikog
prorauna;
da se nesmetano moe obavljati revizija;
da se nesmetano moe obavljati eventualna opravka.
nj
7.2. Mere zatite vazduha
an
je
no
ne
ov
la
te
no
ko
ri
ce
Kako je u prikazu moguih uticaja navedeno u toku eksploatacije ureenog

odlagalita komunalnog otpada mogui izvori zagaenja vazduha su saobraaj,
toranj za spaljivanje biogasa i biogas koji izlazi iz prekrivaa. Saobraaj na ureenom
odlagalitu nee imati bitnijeg uticaja na zagaenje vazduha na predmetnoj lokaciji,
tako da nije potrebno preduzimati neke posebne mere zatite.
Meutim, prilikom rada odlagalita stvara se biogas koji potie od razgradnje
organske frakcije sadrane u otpadu pod dejstvom anaerobnih bakterija koje se
mnoe u naslagama otpada u odsustvu kiseonika. Glavne komponente biogasa sa
odlagalita otpada su metan i CO2 priblino u istom zapreminskom udelu, iako treba
naglasiti da zapreminski udeo CO2 moe znatno da se smanji zbog parcijalne
rastvorljivosti u vodi koja je prisutna na deponiji.
to se tie ureenih odlagalita, propisi nalau instaliranje postrojenja za kaptaciju,
sagorevanje i upotrebu biogasa.
Meutim, sva koliina biogasa koja nastaje unutar naslaga otpada, ne biva kaptirana
i spaljena, ili ponovo iskoriena u odgovarajuim postrojenjima, tako da jedan deo
biogasa (u zavisnosti od efikasnosti ureaja za kaptaciju) kroz sloj za prekrivanje
dospeva u atmosferu. Prema usvojenoj tehnologiji deponovanja M.K.O.-a i kaptiranja
biogasa koliina koja e izlaziti mimo sistema za kaptaciju bie veoma mala i nee
imati uticaja na ivotnu sredinu.
Za
br
7.3. Mere zatite zemljita i voda

Nekontrolisano odlaganje vrstog komunalnog otpada stvara uslove koji
omoguavaju zagaivanje zemljita i voda (povrinskih i podzemnih), bilo
komunalnim otpadom, bilo ocednim vodama koje infiltracijom mogu dovesti do
zagaivanja zemljita i voda.
Izgradnja odgovarajue povrinske odvodne mree i odgovarajueg oblikovanja
padina, su garancija protiv infiltracije voda u donje slojeve tla.
Postavljanjem slojeva vodonepropusnih slojeva gline i sintetikog bentonita
onemoguie se zagaivanje zemljita i povrinskih i podzemnih voda ocednim
vodama iz sanitarne kade.
Normalnim funkcionisanjem sistema za sakupljanje ocednih voda i izgradnjom
sistema za tretman otpadnih voda sa odlagalita i isputanjem tretiranih voda u
recipijent ili u gradsku kanalizacionu mreu (zavisno od konanog opredeljenja

Investitora), onemoguie se zagaenje zemljita i voda ocednim vodama.
Svakodnevnim prekrivanjem slojeva komunalnog otpada, prekrivkom od inertnog
materijala ili aktivnog uglja, eliminisae se raznoenje komunalnog otpada po
okolnom zemljitu.
ira
nj
7.4. Preventivne mere zatite od poara
Za
br
an
je
no
ne
ov
la
te
no
ko
ri
ce
nj
ik
op
Imajui u vidu da su u okviru ureenog odlagalita predvieni i objekti kao to je

reciklani centar, radionica za popravku i odravanje mehanizacije, sa magacinskim
prostorom, objekti administrativnog i tehnolokog procesa, oni mogu biti ugroeni od
poara, iz razloga to se u njima mogu nai razni toplotni aparati, iji su izvori
energije mogu biti; teni gas, elektrina instalacija i sl. Toplotni aparati ako se
nepravilno koriste, su esto uzrok nastajanja poara. Veoma est uzrok poara u
objektima su neispravne elektrine instalacije. injenica da se najvei broj instalacija
u objektima nepravilno odrava i eksploatie, tako da su ove instalacije neprekidan
izvor opasnosti.
Jedan od problema koji je vezan za nastanak poara u poslovnim objektima, u naim
uslovima je pitanje tehnoloke linije, opasnosti se poveavaju u sluaju da prostorije
slue za smetaj goriva, bilo vrstog, bilo tenog to u konkretnom objektu ne sme
biti.
Trajanje poara u poslovnim objektima je vie sati, tako da je poeljno izvriti
odvajanje pojedinih blokova unutar samog objekta poarnim preprekama, a to e se
regulisati Elaboratom zatite od poara. Ovo odvajanje obavezno treba izvriti u onim
objektima gde tehnoloka ema to zahteva to je kod ovog objekta sluaj.
Najvei broj protivpoarnih preventivnih mera za predmetni objekat predviene su u
toku projektovanja i obezbedie se tokom gradnje.
Tu su pre svega izbor materijala, raspored prostorija i ostalih elemenata, pravilan
izbor stepenita, ugradnja hidrantske mree itd.
Drugi deo preventivnih mera sastoji se u svakodnevnoj panji da se obezbedi
pravilno rukovanje elktroinstalacijama, ureajima i lako zapaljivim materijalima koji se
nalaze ili se mogu nai u objektu.
Kao preventivna mera da do poara u toku eksploatacije ne doe, potrebno se
striktno pridravati uputstva koje je dato u ovom Elaboratu, a posebno kroz Elaborat
zatite od poara. Za izbor sredstva za gaenje poara od presudnog je znaaja koja
vrsta i koliina materije gori, odnosno koje je sredstvo najefikasnije da ugasi poar i
sprei njegovo dalje irenje. Kada se zna koja je to materija i ako nije izmeano vie
njih zajedno onda nema dileme koje sredstvo za gaenje koristiti. Meutim u praksi je
najei sluaj da poar zahvata vie zapaljivih materijala, razliitih vrsta, a tim i
razliitih osobina. U tom sluaju se po mogunosti treba izabrati ono sredstvo za
gaenje koje je efikasno za vie zapaljivih materija koje uestvuju u poaru.
Vatrogasna oprema mora se odravati u ispravnom stanju. Kontrola punjenje svih
tipova aparata je svakih est meseci kod ovlaenog servisa, a kontrola elinih boca
podlee ispitivanjima po vaeim propisima o tehnikim normativima za sudove za
komprimovane gasove.
Na svakom aparatu mora postajati kontrolni karton ovlaenog servisa sa peatom i
datumom servisiranja, i moraju se postaviti na vidnim i pristupanom mestu (na
dohvatu ruke).
ik
op
ira
nj
Kako bi se obezbedila odgovarajua preventivna zatita od poara u toku

eksploatacije na objektima je potrebno preduzeti sledee:
Zabraniti upotrebu otvorenog plamena i puenja.
Zabraniti upotrebu alata koji varnii.
Upozoriti zaposleno osoblje koje pristupa da postoji opasnost odpoara i
eksplozije.
Redovno kontrolisati ispravnost mobilne protivpoarne opreme.
Redovno kontrolisati ispravnost hidrantske mree.
Redovno kontrolisati ispravnost elektrinih instalacija.
Izraditi Plan zatite od poara sa uputstvom o postupku prilikom izbijanja
poara.
Obuiti zaposleno osoblje da rukuju mobilnom opremom zatite od poara.
Obezbediti uvarsku slubu.
Osoblje mora biti osposobljeno odgovarajuom HTZ opremom.
ko
ri
ce
nj
Jedna od bitnih preventivnih mera je Instalacija dojave poara koja je namenjena za

ranu detekciju dima, toplote i poara u poetnoj (razvojnoj) fazi kako bi se brzo i
efikasno reagovalo i zaustavilo njegovo irenje.
U objektu predvideti sistem za dojavu poara baziran na analogno adresibilnoj
vatrodojavnoj centrali, elementima za detekciju poara i elementima za akustiko
obavetavanje o poaru.
ov
la
te
no
Za detekciju poara koristiti automatski adresibilni detektori i to:

optiki detektori (detekcija dima i produkata sagorevanja)
termiki detektori (detekcija previsoke temperature i naglog poveanja
temperature)
Tip i vrstu automatskog javljaa odrediti u zavisnosti od uslova koji vladaju u
pojedinim prostorima.
ne
U sistemu se takoe koriste:

runi adresibilni javljai ije aktiviranje dovodi do trenutnog uspostavljanja
alarmnog stanja
Audio signalizacija alarma u sistemu vri se preko alarmnih sirena postavljenih na
svim etaama i van objekta.
Za
br
an
je
no
Vatrodojavna centrala mora da omogui:

Dojavu alarma baziranu na trenutnim poarnim veliinama (dim, toplota,
poar,..) u najranijem stadijumu nastanka, ali i registraciju svake promene
stanja, predalarme 1 i 2 za odreene delove objekata.
Informaciju o vrsti i tipu detektora u alarmnom stanju sa porukama za
preduzimanje potrebnih mera.
Informaciju o ometajuim veliinama ispod alarmnog praga (lokaciju i tip
detektora) koji su pobueni uplivima koji nisu poarnog porekla, sa
mogunou njihovog otklanjanja.
Programabilno-selektivno aktiviranje akustike signalizacije (sirene).
Kvalitetan i pravovremen prenos poarnih poruka na udaljeni alarmni centar
(vatrogasna brigada ili sl.)
ov
la
te
no
ko
ri
ce
nj
ik
op
ira
nj
Pored ovoga neophodno se pridravati nekih standardnih preventivnih mera kao to

su:
Neispravne aparate i ureaje i maine ne ukljuivati u elektrinu mreu
RT-le, snabdeti jednopolnom emom elektroinstalacije
Na vrata RT-li postaviti natpis SKLOPKU U SLUAJU POARA ISKLJUITI
U predmetnom prostoru nije dozvoljeno dranje zapaljivih tenosti i gasova,
kao i materija ije pare sa vazduhom stvaraju eksplozivne smee
Protivpoarne aparate periodino servisirati u ovlaenom servisu, u skladu sa
vaeim propisima
Hidrantsku instalaciju redovno tehniki kontrolisati
Evakuacione puteve odravati maksimalno prohodnim, bez postavljanja bilo
kakvih prepreka na njima
Nije dozvoljeno puenje i upotreba otvorenog plamena i upotreba otvorene ili
nezatiene svetiljke
istiti prostor od eventualno prosutog goriva i maziva
Oko vozila ostaviti dovoljno prostora da se moe slobodno proi
Na vozilu ne smeju se vriti nikakve opravke unutar prostora
U prostoru se ne sme vriti pretakanje ili vaenje goriva iz rezervoara vozila
U objektu izbjegavati punjenje akumulatora koji je ugraeno u vozilo
U prostoru nije dozvoljeno skladitenje guma ili ma kakvog drugog rezervnog
materijala za tehniko odravanje
Nije dozvoljeno garairanje vozila, kod kojeg gorivo ili mazivo kaplje ili curi
Nakon zavretka investicionih radova na elektrinoj i gromobranskoj instalaciji
predmetnog prostora izvriti neophodna merenja, i o tome dobiti struni nalaz
od ovlaene ustanove
Instalacija dojave poara izvodi se negorivim odnosno samogasivim kablovima

IyB(St)y 3x2x0,8mm koji se na celoj duini uvlae u instalacione gibljive cevi
odgovarajueg promera.
7.5. Mere u sluaju pojave poara
Za
br
an
je
no
ne
Poar kao elementarna pojava deava se sluajno, praktino moe da nastane u bilo
kojem delu prateih objekata koji su predvieni u okviru ureenog odlagalita
(reciklani centar, radionica za popravku i odravanje mehanizacije, sa magacinskim
prostorom, objekti administrativnog i tehnolokog procesa, a njegove razmere,
trajanje i posledice ne mogu se unapred definisati i predvideti. Kao primarnu
preventivnu meru neophodno je primeniti racionalna projektantska reenja, koja
obezbjeuju vei stepen sigurnosti ljudi i materijalnih dobara. Osnovni koncept
svakog projektanta sadri stav, da je u toku poara iz objekta najbitnije izvriti
blagovremenu i sigurnu evakuaciju ugroenih osoba, a sam objekat tretirati u drugom
planu, imajui u vidu da se on moe obnoviti.
Sa stanovita zatite od poara, u razmatranje se pre svega uzimaju sledee
injenice:
spreavanje nastanka poara primenom aktivnih ili primarnih mera,
gaenje poara u ranoj-poetnoj fazi,
predvideti bezbednu evakuaciju ugroenih osoba i vredne opreme,
gaenje i lokalizacija poara, i
ouvanje integriteta i stabilnosti objekta.
ik
op
ira
nj
Spreavanje nastanka poara u objektu najefikasnije se vri primenom negorivih

materijala u elementima graevinske konstrukcije gde je god to mogue. U tom
smislu treba izvriti zamenu materijala koji je lake zapaljiv ili ima veu toplotnu mo,
sa materijalom koji ima manju temperaturu paljenja i manju toplotnu mo. U aktivnu
meru takoe spada i smanjenje ukupne koliine masenog poarnog optereenja u
objektu, ime se smanjuje temperatura termikih procesa, arite poara,
temperatura plamena i iskri itd, a takoe treba voditi rauna da izvor toplote ne bude
u blizini gorivih predmeta.
Gaenje pilot (malog poetnog) plamena koji je nastao nakon gubitka kontrole nad
vatrom je mogue prirunim sredstvima, nekada ak i gaenjem obinom cipelom po
aritu poara. Za kontrolu poara dok je u poetnoj fazi i njegovu ranu likvidaciju
najbolje je reenje koristei mobilne aparate za gaenje koji mogu koristiti sva lica
(ak i deca, stari i iznemogli) itd.
ko
ri
ce
nj
Ukoliko se poar nije uspeo ugasiti jednim S aparatom, ve se otrgao kontroli

potrebno je sprovesti veu intervenciju gaenju treba da pristupi vei broj lica sa
vie opreme (aparata za poetno gaenje i unutranjom hidrantskom mreom).
Nakon toga se moe poeti i sa evakuacijom, imajui u vidu da jedan broj lica nije
vian strunoj intervenciji, pa u mnogim sluajevima oni svojom panikom ometaju
intervenciju. Da bi se obezbedila efikasna evakuacija potrebno je obezbediti integritet
konstrukcije na putnim komunikacijama i ambijentne karakteristike ispod faktora
opasnosti u vremenu evakuacije.
te
no
Gaenje poara treba da prui izglede na uspeh i kada je arite veliko i nekoliko
desetina m2. U ovoj fazi koriste se stabilne instalacije za gaenje uz uee
pripadnika profesionalne vatrogasne jedinice. Postupak gaenja sprovodi se po
sledeim fazama:
Za
br
an
je
no
ne
ov
la
I faza;
Podrazumieva iskljuenje elektrine energije i pristup gaenju poara runim
aparatima ili vodom iz hidrantske mree, ako materija koja gori to dozvoljava.
Za korienje aparata za poetno gaenje poara tipa S od 9 kg potrebno je obaviti
radnje sledeim redosledom:
u to kraem vremenskom periodu obezbediti aparat do mesta poara,
izvui osigura pokretne ruice na ventilu aparata,
dlanom udariti pokretnu ruicu na ventilu aparata,
saekati 5 sekundi, i
okrenuti mlaznicu prema poaru i pritisnuti pokretnu ruicu do kraja (vreme
delovanja je 18 sekundi, a domet mlaza iznosi 4 m),
obavestiti vatrogasnu jedinicu, i
obavestiti pripadnike Ministarstva unutranjih poslova, a po potrebi hitnu
medicinsku slubu.
II faza;
Nastupa kada se primenjenim postupcima i radnjama u prvom stepenu nije uspeo
ugasiti poar. Dolaskom pripadnika vatrogasne jedinice oni preuzimaju ulogu
rukovoenja akcijom gaenja, sprovodei neophodne poteze i radnje. Svi prisutni su
podreeni komandi rukovodioca akcije gaenja, slede njegova uputstva i ne smeju se
preduzimati samovoljne akcije i radnje.
Za
br
an
je
no
ne
ov
la
te
no
ko
ri
ce
nj
ik
op
ira
nj
III faza;
Ovaj stepen nastupa kod poara veeg intenziteta tj. kada prethodnim postupcima
nije dolo do njegove likvidacije. Rukovodilac akcije gaenja putem radio-veze
obavetava vatrogasnu jedinicu i svoje pretpostavljene, traei pojaanje u ljudstvu i
tehnici. Do dolaska pojaanja a po potrebi i drugih spasilakih ekipa nastoji se ne
dozvoliti da se poar dalje iri, koristei raspoloiva protivpoarna sredstva i opremu.
Po dolasku komandira ili njegovog zamenika, rukovodilac akcije gaenja upoznaje
svoje pretpostavljene o trenutnoj situaciji, a oni nakon toga preduzimaju komandu i
rukovode akcijom gaenja. Svi izvrioci su tada pod njegovim komandom,
samostalno ne preduzimaju akcije, a oni su odgovorni za sve radnje do konane
likvidacije poara.
ira
nj
U skladu sa postojeim zakonskim propisima u Crnoj Gori, neophodan je i program

praenja stanja ivotne sredine (monitoring) u toku funkcionisanja projekta sanacije
odlagalita otpada i izgradnje Regionalnog centra za obradu otpada za Optine
Berane, Roaje, Andrijevica i Plav, na lokaciji Vasove vode, nosioca projekta
Optine Berane.
8. PROGRAM PRAENJA UTICAJA NA IVOTNU SREDINU
nj
ik
op
Poto je na postojee neureeno odlagalite do sada dovezena znaajna koliina

otpada (za period nekoliko godina) ime su promenjeni odreeni uslovi na lokaciji
odlagalita, to je neophodno izvriti merenja kvaliteta ivotne sredine i to na samom
lokalitetu neposredno pre poetka rada Regionalnog centra za obradu otpada, na
osnovu ega bi se dobili podaci neophodni za praenje stanja ivotne sredine tokom
rada ureenog odlagalita. Analiza ovog stanja predstavljae tzv. nulto stanje i
treba da obuhvati sledea ispitivanja:
ce
8.1. Zemljite
Za
br
an
je
no
ne
ov
la
te
no
ko
ri
Potrebno je izvriti uzorkovanje zemljita na buduem odlagalitu i to dva uzorka

ispod i iznad odlagalita na rastojanju od 50-100 metara od sanitarne kade. Za
referentni uzorak potrebno je uzeti uzorak zemljita na udaljenosti 300 metara od
odlagalita, kroz koji se prati transfer moguih polutanata.
Na osnovu Pravilnika o dozvoljenim koliinama opasnih i tetnih materija u zemljitu i
metodama za njegovo ispitivanje (Sl. list RCG, br. 18/97) nulto stanje treba da
analizira parametre:
kadmijum (Cd),
olovo (Pb),
iva (Hg),
arsen (As),
hrom (Cr),
nikal (Ni),
fluor (F),
bakar (Cu),
cink (Zn),
bor (B),
kobalt (Co),
molibden (Mo),
policiklini aromatini ugljovodonici,
polihlorovani bifenili (PCB),
pesticidi,
mineralna ulja,
mikrobioloka analiza.
8.2. Vazduh
Kako je vazduh jedan od najvanijh elemenata ivotne sredine za lokaciju regionalne
sanitarne deponije Vasove vode, neophodno je u skladu sa Zakonom o zatiti
vazduha (Sl. list CG, br. 25/10) i Uredbom o graninim vrednostima emisija
zagaujuih materija u vazduh iz stacionarnih izvora (Sl. list RCG, br. 10/11)
te
no
ko
ri
ce
nj
ik
op
ira
nj
organizovati redovnu kontrolu biogasa na odlagalitu, isputanju biogasa iz

prekrivaa, kao i kvalitet vazduha u okolini. Analize biogasa obavljati jednom
meseno. Take uzimanja uzoraka za analizu treba da budu u neposrednoj blizini
posle sistema za aspiraciju. Cilj uzimanja uzoraka gasa je utvrivanje hemijskog
sastava, odnosno odreivanje kvaliteta biogasa, a na osnovu koje e se predloiti
mogua upotreba. Istovremeno iz analiza treba utvrditi evoluciju razgradnje M.K.O.a. Potrebno je vriti kontrolu eventualnog prolaza biogasa kroz prekrivne slojeve
sanitarne kade na deponiji, kao i da se vri procena postojanosti prekrivaa.
Direktnom kontrolom kvaliteta vazduha procenjivae e se efekti izazvani emisijama
sa sanitarne kade koje se odnose na gasovite zagaivae i rasprenu prainu, kao i
uticaj vozila na putevima ureenog odlagalita. Ova ispitivanja vriti jednom u tri
meseca.
Da bi se pratio kvalitet vazduha na odlagalitu potrebno je uraditi nulto stanje imisija
specifinih zagaujuih materija na lokaciji Vasove vode u pravcu strujanja vetrova
od 500m do 2km.
Parametri za ispitivanje kvaliteta vazduha su:
SO2,
NOx,
ozon,
H2S,
NH3,
fenoli
fluoridi,
HCOH (form aldehid),
dim i a,
lebdee estice,
talone materije.
8.3. Vode
ne
ov
la
U toku eksploatacije ureenog odlagalita potrebno je kontrolisati:

kvalitet vazduha na odlagalitu i u njegovoj okolini,
aspiraciju i spaljivanje proizvedenog biogasa na odlagalitu i kontrolisati
njegovu tetnost.
Za
br
an
je
no
U cilju kontinuiranog praenja kvaliteta ocednih voda koje se preko sistema za

tretman voda isputaju u recipijent ili u gradsku kanalizacionu mreu potrebno je
uzimati uzorke iz sanitarne kade za sakupljanje ocednih voda i na izlazu iz sistema
za tretman. Ovde je Investitor obavezan da:
1. Obezbedi ispitivanje kvaliteta ocednih voda pre isputanja u recipijent ili gradsku
kanalizacionu mreu preko institucije koja je nadlena za obavljanje ovih poslova.
Ispitivanje obavljati jednom u tri meseca. Kvalitet ocednih voda koje se isputaju iz
postrojenja za preiavanje mora odgovarati uslovima koji su dati u tabeli 3.
Kontrolu ocednih voda treba vriti na crpnim bunarima ili u sabirnom bazenu i na
izlazu iz postrojenja za preiavanje (tretman obradu) ocednih voda. Na uzorcima
vriti hemijsku i bioloku analizu.
ce
nj
ik
op
ira
nj
2. Obezbedi kontinuirano merenje koliine otpadne vode shodno lanu 31 Zakona o

vodama. Kontrola koliina ocednih voda nastalih na deponiji treba da se izvodi
svakodnevno.
ri
Naknadna ispitivanja, buenjem pijezobunara e pokazati da li ima manjih koliina

podzemnih voda, ija bi se eventualna analiza trebala obavljati svakih 6 meseci.
ko
8.4. Buka
ne
8.5. Ostalo
ov
la
te
no
Obzirom da se na odlagalitu za vreme sanacije smetlita i nakon nje, u toku

eksploatacije, moe javiti buka u odreenom nivou, potrebno je vriti povremeno
snimanje buke i procenu zvunog uticaja u skladu sa vaeim propisima EU i Zakonu
o zatiti od buke u ivotnoj sredini (Sl. list CG, br. 45/06) i Pravilniku o graninim
vrednostima nivoa buke u ivotnoj sredini (Sl. list CG, br. 75/06). Na predmetnom
podruju pojaan nivo buke oekuje se du saobraajnica i na samom odlagalitu
usled rada maina i transportnih sredstava, ali bez znaajnijeg uticaja na oklinu,
prvenstveno zbog njegovog poloaja u odnosu na naseljeno podruje.
an
je
no
Na ureenom odlagalitu i nakon zatvaranja sanitarne kade obavezno vriti snimanje

zapreminskog sleganja terena.
Za
br
Na odlagalitu je takoe potrebno pratiti i meteo-klimatske parametre u okviru

predmetnog prostora.
Jo jedan aspekt koji bi mogao uticati na kvalitet ivotne sredine vezan je za
monitoring pojave poara, koji su uglavnom izazvani neadekvatnim ponaanjem,
odnosno podmetanjem, zbog ega se kontrola ove pojave zasniva na stalnom
nadgledanju date teritorije. Postojanje ureenog odlagalita podrazumeva da ukoliko
doe do poara u okolnoj zoni, to se odmah moe javiti vatrogasnoj slubi radi hitne
intervencije gaenja. Uprava Regionalnog centra za obradu otpada stalno i
sveobuhvatno nadgleda odlagalite u vezi sa pomenutim problemom, to se
konkretizuje ne samo signalizacijom poara vatrogasnoj slubi, ve i finansiranju
protivpoarne ekipe na deponiji.
ira
nj
to se ekolokih indikatora tie veoma je vano pratiti interakciju sanitarne kade sa

odlagalitem i odlagalita sa okolinom. U ovom delu potrebno je posmatrati makro
beskimenjake uz zemljite, ali prethodno treba uraditi metodologiju i odrediti mesta
na sanitarnoj kadi odmah pored nje i na odreenoj udaljenosti za ova posmatranja.
Na kraju je znaajno jo napomenuti da je u fazi revitalizacije odlagalita neophodno
sprovesti plan odravanja i kontrole koji treba da obuhvati redovno i vanredno
odravanje finalnog prekrivaa odlagalita i biljaka zasaenih u fazi revitalizacije, to
obuhvata obnavljanje finalnog profila u sluaju odrona, eliminacije pukotina usled
sleganja i zamenu uvelih sadnica.
nj
ik
op
Za sve predloene kontrole mora se uraditi program kontrola koji e pokriti iroki
spektar efekata na ivotnu sredinu koji se mogu izmeriti i uporeivati. Dobijene
podatke upisivati i koristiti za informisanje, intervenisanje ili naznake vanredne
situacije za odreeni segment na odlagalitu. Kontrole obavezno vriti u fazi trajanja
sanacije (izgradnji, u post operativnoj fazi i u normalnoj eksploataciji ukupne
deponije).
te
no
ko
ri
ce
Evropski zakoni predviaju minimalan period gazdovanja, odnosno odgovornosti, u

post operativnoj fazi. Post operativna faza iznosi 30 godina i tokom tog perioda se
mora obezbediti kontrola uticaja sanitarne kade i celokupnog odlagalita na ivotnu
sredinu.
Za sprovoenje monitoringa starae se preduzee koje bude gazdovalo Regionalnim
centrom za obradu otpada, to je obavezno u skladu sa zakonskim propisima.
Ispitivanja predviena programom praenja stanja ivotne sredine radie ovlaene
institucije na osnovu zahteva preduzea koje bude gazdovalo Regionalnim centrom
za obradu otpada.
Za
br
an
je
no
ne
ov
la
Trokove ovog monitoringa snosie preduzee koje gazduje Regionalnim centrom za

obradu otpada. Za kontrolu sprovoenja monitoringa nadlena je Inspekcijska sluba
Ministarstva turizma i zatite ivotne sredine.
Za
br
an
je
no
ne
ov
la
te
no
ko
ri
ce
nj
ik
op
ira
nj
Nosilac projekta, Optina Berane, obratio se Ministarstvu turizma i zatite ivotne

sredine sa zahtevom o izdavanju saglasnosti na Elaborat procene uticaja na ivotnu
sredinu za sanaciju odlagalita otpada i izgradnju Regionalnog centra za obradu
otpada za Optine: Berane, Roaje, Andrijevica i Plav, na lokaciji Vasove vode u
Beranama, koju ine katastarske parcele broj 2539, 2547, 2548 i 2557, KO Dolac, u
zahvatu PP-a Optina Berane.
Povrina zemljita koju zauzima ukupan projekat iznosi oko 68.000,00 m2. Za vreme
izgradnje bie takoe obuhvaena ukupna povrina parcele koliko zauzima i ukupan
projekat.
Do lokacije projekta dolazi se lokalnim putem koji je asfaltiran. Lokaciju ini neravan
teren sa postojeim rastinjem u irem delu lokacije. Lokacija se ve nekoliko godina
koristi za neureeno odlaganje komunalnog otpada. Na prostoru koji zahvata lokacija
nema izgraenih objekata bilo koje namene. Do lokacije gde se odlae komunalni
otpad, odnosno smee, dolazi se skretanjem sa lokalnog asfaltiranog puta na
makadamski pristupni put. Pristupni put do odlagalita je asfaltiran i u dosta dobrom
je stanju, s tim to je neophodno izvriti njegovo proirenje, to je veoma lako izvesti.
Poloaj lokacije je takav da je ona delimino zaklonjena.
Zona u kojoj se nalazi lokacija predmetnog projekta zahvata prostor koji ini neravan
teren, a u blizini lokacije nalazi se udolina kroz koju protie u vreme velikih kia manji
potok, koji nakon prestanka kia odmah presui. Prostor lokacije projekta zahvata i
ovu udolinu.
U delu zone gde se nalazi lokacija za realizaciju projekta sanacije odlagalita otpada
i izgradnje Regionalnog centra za obradu otpada za Optine: Berane, Roaje,
Andrijevica i Plav, u Optini Berane, nema zatienih objekata ni dobara iz kulturnoistorijske batine.
Predmetna lokacija na kojoj je planirana izgradnja ureenog odlagalita Vasove
vode nalazi se u zoni u kojoj nema izgraenih objekata koji su naseljeni. ira zona
podruja oko lokacije ureenog odlagalita je praktino bez izgraenih objekata, jer
se radi o brdskom podruju na udaljenosti od nekoliko kilometara od grada Berana, i
o njoj se moe govoriti kao o zoni sa minimalnom gustinom naseljenosti. to se
planiranog projekta tie on nee uticati na demografske karakteristike.
doba, toplije jeseni od prolea, velika koliina snenih padavina u zimskom periodu i
dr. Vei deo podruja ima srednju godinju temperaturu vazduha izmeu 2 i 8C, s
tim to se ona u kotlini kree oko 9C. Najtopliji meseci su jul i avgust sa srednjom
temperaturom vazduha izmeu 15 i 19C, a najhladniji mesec je januar sa
Organizacija rada na ureenom odlagalitu je takva da omoguava u skladu sa
projektnim reenjima da se na odgovarajui nain obavlja proces sanacije odlagalita
i izgradnje Regionalnog centra za obradu otpada. Tako je u jednom sektoru planirana
selekcija komunalnog otpada pri emu se na kraju procesa rada dobijaju izdvojene
vrste materijala koje se dalje mogu odlagati i/ili prodavati, a ostatak komunalnog
otpada odvozi se u sanitarnu kadu. Unutranji transport unutar objekta zavisi od
neophodnosti pojedinih operacija i moe se pratiti po pojedinim segmentima.
Povrina koja je predviena za izgradnju ureenog odlagalita iznosi 68.000 m2.
Ona je dovoljna za deponovanje komunalnog otpada za narednih 30 godina,
9. REZIME INFORMACIJA
ov
la
te
no
ko
ri
ce
nj
ik
op
ira
nj
aspiraciju biogasa i njegov tretman, tretman ocednih voda dobijenih iz sanitarne

kade, prijemni punkt, elektronsku vagu, kadu za pranje tokova, reciklani centar sa
skladitima za odlaganje izdvojenog materijala iz otpada, trafo-stanicu, saobraajnice
i infrastrukturu i zeleni pojas.
Studijom izvodljivosti su planirani prostori za navedene namene koji treba da
obezbede potpuno usklaen tehnoloki proces prijema, reciklau, deponovanje
ostatka komunalnog otpada, privremeno skladitenje materijala dobijenih reciklaom
iz M.K.O.-a i zatitu ivotne sredine i zdravlja ljudi.
Reciklani centar treba projektovati na nain da omogui tretman materijala ija
iskoristivost e se uveati baliranjem u bale jake zbijenosti, dok e se preostali
materijal transportovati kamionima i odloiti u sanitarnoj kadi, takoe u uslovima jake
zbijenosti.
Studijom je predvien prostor za sanitarnu kadu nepravilnog oblika u cilju boljeg
iskorienja prostora budueg ureenog odlagalita. Dno sanitarne kade se predvia
postavljanjem slojeva gline, bentonita, HDPE folije, geotestila i drenanog materijala
ljunka.
Postrojenje za tretman ocednih voda se projektuje i izgrauje iza bazena sa
sakupljanje ocednih voda, a pre isputanja u recipijent (prirodni recipijent ili gradska
kanalizaciona mrea). Optimalno je reenje da se ocedne vode tretiraju na licu mesta
do nivoa kada njihove primese zadovoljavaju propise isputanja u prirodni recipijent
ili gradsku kanalizaciju.
Na sanitarnoj kadi treba postaviti 32 biotrna za sakupljanje biogasa.
Plan prijema otpada se odnosi na odlagalita komunalnog otpada prema Zakonu o
upravljanju otpadom 64/11 i Direktivi 1999/31/EC, na bazi kriterijuma prihvatljivosti
otpada koji su sastavni deo ove direktive. Sastav otpada treba poznavati sa to
veom tanou, kao i mogunost stvaranja ocednih voda, dugorono ponaanje i
druge osobine otpada koji e se odlagati na deponiji. Prijem otpada na deponiji moe
se vriti u skladu sa katalogom dozvoljenog ili nedozvoljenog otpada, definisanog
prema prirodi i poreklu, kao i metoda analize otpada i graninih vrednosti osobina
otpada koji se moe primiti.
ne
to se tie potreba za vodom, u okviru Regionalnog centra za obradu otpada, ona se

koristi:
kao voda za pie i sanitarne potrebe zaposlenih,
kao tehnika voda za sluaj poara u krugu deponijskog prostora.
Za
br
an
je
no
Za usvojeni dnevni normativ od 165 l/ES i na bazi broja zaposlenih u Regionalnom

centru (22) koliina vode za pie i sanitarne potrebe iznosi najvie 3,7 m3/dan.
U skladu sa propisima potrebne koliine vode za gaenje jednog poara iznose 5 l/s
u trajanju od 2 asa, to iznosi 36 m3. Ako se predvidi da istovremeno mogu izbiti
najvie 2 poara, maksimalna potrebna koliina vode za gaenje poara iznosi 72
m3, pa prema tome ukupne potrebe za vodom ureenog odlagalita Vasove vode
iznose 75,7 m3/dan.
Koliina vrstog komunalnog otpada po jednom zaposlenom iznosi oko 0,3 kg/dan.
Otpadne vode koje se javljaju na ureenom odlagalitu su sanitarne i fekalne vode i
ocedne vode koje se formiraju u sanitarnoj kadi. Sanitarne i fekalne vode odvode se
do vodonepropusne septike jame dok se ne obezbede uslovi prikljuenja na
kanalizacionu mreu grada, dok e se ocedne vode odvoditi do sistema za tretman
otpadnih voda, a zatim isputati u gradsku kanalizacionu mreu.
ik
op
ira
nj
U opisu razmatranih alternativa prikazane su alternativne lokacije, koje su detaljno

opisane u Studiji izbora lokacije za izgradnju sanitarne deponije, kao i postupci
recikliranja, kompostiranja i spaljivanja vrstog komunalnog otpada.
Pored mera utvrenih elaboratom koje se moraju izvesti u toku izgradnje i koje se
moraju sprovoditi u toku rada sanitarne deponije sa reciklanim centrom utvrene su
i mere koje e se preduzeti u sluaju akcidentnih situacija.
U skladu sa postojeim zakonskim propisima u Crnoj Gori, definisan je program
praenja stanja ivotne sredine (monitoring) u toku funkcionisanja projekta, koji se
mora potovati i utvrena obaveza investitoru da obavetava javnost o rezultatima
merenja.
Na osnovu svega navedenog moe se konstatovati da pri normalnom korienju,
predmetni projekat ni na koji nain nee uticati na eventualno zagaenje voda,
vazduha ili zemljita to garantuju predloene mere za spreavanje eventualnog
uticaja u toku gradnje, eksploatacije objekta ili u sluaju akcidenta.
ce
nj
PODACI O EVENTUALNIM TEKOAMA
te
no
ko
ri
U toku rada na izradi ovog dokumenta Obraiva je imao odreenih tekoa u smislu
pribavljanja potrebnih podloga za analizu uticaja, pa su se iz tih razloga koristili
raspoloivi podaci o postojeem stanju ivotne sredine ireg prostora, jer za
posmatranu lokaciju nije bilo konkretnih podataka. Imajui u vidu da su u
meuvremenu izvedene detaljnije analize predmetnog prostora za pojedine elemente
ivotne sredine, dobijeni rezultati istih su na adekvatan nain ukljueni u predmetni
elaborat.
ov
la
ZAKLJUAK
ne
Podruje za koje se izrauje Elaborat procene uticaja na ivotnu sredinu za projekat

SANACIJE ODLAGALITA OTPADA I IZGRADNJE REGIONALNOG CENTRA ZA
OBRADU OTPADA za Optine: Berane, Roaje, Andrijevica i Plav, nalazi se na
lokaciji Vasove vode u Optini Berane.
Za
br
an
je
no
Ovim elaboratom preispitana su predloena reenja za proces sanacije postojeeg

odlagalita otpada i reenja izgradnje regionalnog centra za obradu otpada. Tom
prilikom koriena su ve izraene studije vezne za predmet elaborata, kao i planska
dokumenta i ekspertske studije vezane za konkretnu lokaciju. U skladu sa tim
predloene su i mere zatite ivotne sredine i obaveze nadlenih organa prilikom
izrade detaljnije projektne dokumentacije, koje se odnose na uvanje prirodnih
elemenata.
Trenutna istraivanja i raspoloivi podatci o stanju prirodnih uslova na predmetnom
podruju navode na zakljuak da su osnovni elementi prirodnih potencijala (voda,
vazduh i zemljite) pretrpeli znaajne negativne uticaje usled neadekvatnog
deponovanja otpada. Ova injenica dodatno opravdava iskazanu potrebu za
saniranjem i obradom otpada na postojeem neureenom odlagalitu.
Osnovna pitanja i problemi ivotne sredine razmatrani u toku elaborata procene
uticaja vezani su za kvalitet vazduha i voda, neracionalno korienje, degradaciju i
ik
op
ira
nj
Mere za spreavanje negativnih i uveanje pozitivnih uticaja razraeni su za: zatitu

vazduha, zatitu voda, zatitu zemljita, zatitu od buke i zatitu zdravlja
stanovnitva.
Program za praenje stanja ivotne sredine (monitoring) obezbeuje uslove za
praenje uticaja na ivotnu sredinu definisanih elaboratom procene, odnosno
neposredno praenje realizacije proejktnih reenja, kao i ostvarivanje uslova i mera
zatite. Kako ne postoji ustanovljen sistem monitoringa za teritoriju predmetne
lokacije, dat je konceptualni okvir za konstituisanje integralnog programa monitoringa
vazduha, zemljita, voda, izvora zagaenja i buke.
zagaenje zemljita, neadekvatan tretman otpadnih voda i otpada, povean nivo

buke i vibracija, ugroavanje biljnih i ivotijnskih vrsta i nepostojanje sistema
monitoringa ivotne sredine.
ri
ce
nj
Predloena reenja sanacije i izgradnje regionalnog centra za obradu otpada

poboljae stanje kvaliteta ivotne sredine, a u skladu sa tim i zdravlje stanovnitva.
Uzimajui u obzir sve prirodne, demografske, socijalno-ekonomske karakteristike
obraivanog podruja, ona su u potpunosti usklaena sa odrivim razvojem i
njegovim postulatima.
ko
Na osnovu svega izloenog utvreno je da regionalna sanitarna deponija, na

planiranoj lokaciji, nee negativno uticati na kvalitet ivotne sredine, a posebno ne na
zdravlje stanovnitva.
Za
br
an
je
no
ne
ov
la
te
no
Investitor je obavezan da se pridrava reenja datih u studiji izvodljivosti i elaboratu o

proceni uticaja izgradnje regionalne sanitarne deponije na ivotnu sredinu, jer samo
na taj nain navedeni objekat nee uticati na pogoranje kvaliteta ivotne sredine na
samoj lokaciji, a ni ire.
Za Obraivaa
Zorica Sretenovi, dipl.ing.arh.
Za
br
an
je
no
ne
ov
la
te
no
ko
ri
ce
nj
ik
op
ira
nj
Zakon o ureenju prostora i izgradnji objekata (Sl. list CG, br.

51/08,40/10,34/11,40/11,47/11,35/13,39/13)
Zakon o ivotnoj sredini (Sl. list CG, br. 48/08,40/10,40/11)
Zakon o vodama (Sl. list CG, br. 27/07)
Pravilnik o kvalitetu i sanitarno tehnikim uslovima za isputanje otpadnih voda u
recipijent i javnu kanalizaciju, nainu postupka ispitivanja kvaliteta otpadnih voda,
minimalnom broju ispitivanja i sadraju izvetaja o utvrenom kvalitetu otpadnih
voda (Sl. list CG, br. 45/08)
Uredba o klasifikaciji i kategorizaciji povrinskih voda (Sl. list CG, br. 2/07)
Zakon o kvalitetu vazduha (Sl. list CG, br. 48/07)
Zakon o zatiti vazduha (Sl. list CG, br. 25/10)
Uredba o graninim vrednostima emisija zagaujuih materija u vazduh iz
stacionarnih izvora (Sl. list CG br. 10/11)
Zakon o upravljanju otpadom (Sl. list CG, br. 64/11)
Pravilnik o bliim karakteristikama lokacije, uslovima izgradnje, sanitarno-tehnikim
uslovima, nainu rada i zatvaranja deponija za otpad, strunoj spremi, kvalifikacijama
rukovodioca deponije i vrstama otpada i uslovima za prihvatanje otpada na deponiji
(Sl. list CG, br. 84/09)
Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o bliim karakteristikama lokacije,
uslovima izgradnje, sanitarno-tehnikim uslovima, nainu rada i zatvaranja deponija
za otpad, strunoj spremi, kvalifikacijama rukovodioca deponije i vrstama otpada i
uslovima za prihvatanje otpada na deponiji (Sl. list CG, br. 64/11)
Zakon o komunalnim delatnostima (Sl. list RCG, br. 12/95)
Zakon o zatiti prirode (Sl. list CG, br.51/08 ,21/09)
Zakon o zatiti od buke u ivotnoj sredini (Sl.list RCG, br. 45/06)
Pravilnik o dozvoljenim koliinama opasnih i tetnih materija u zemljitu i metodama
za njegovo ispitivanje (Sl. list RCG, br. 18/97)
Zakon o procjeni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. list RCG, br. 80/05 i Sl. list CG, br.
40/10 i 40/11)
Pravilnik o sadrini elaborata o procjeni uticaja na ivotnu sredinu (Sl.list CG, br.
14/07)
Nacionalna strategija upravljanja otpadom (Finalni predlog br. 0_5, 6. novembar
2013.god.)
Urbanistiki projekat ,, Regionalna sanitarna deponija sa reciklanim centrom,,
,,Vasove vode,, u Beranama (2010.g.)
Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu Urbanistikog projekta Regionalne
sanitarne deponije sa reciklanim centrom na lokaciji Vasove vode u Optini
Berane (2010.g.)
Elaborat ekspertiza projekta deponije vrstog komunalnog otpada Vasove vodeBerane (decembar, 2012.g.)
LITERATURA

Elaborat - Procjene - Uticaja Vasove Vode1 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Elaborat - Procjene - Uticaja Vasove Vode1 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Elaborat procene uticaja na ivotnu sredinu za projekat SANACIJE ODLAGALITA OTPADA I IZGRADNJE

REGIONALNOG CENTRA ZA OBRADU OTPADA za Optine: Berane, Roaje, Andrijevica i Plav

O formiranju multidisciplinarnog tima za izradu Elaborata procene uticaja na ivotnu

1. Zorica Sretenovi, dipl.ing.arh.

Multidisciplinarni tim, prilikom izrade Elaborata procene uticaja, se mora u svemu

Za odgovorno lice u multidisciplinarnom timu odreujem Zoricu Sretenovi,

U skladu sa odredbama Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl.list RCG,

Da sam izradu Elaborata procene uticaja na ivotnu sredinu za projekat SANACIJE

Zorica Sretenovi, dipl.ing.arh.

Reenjem Ministarstva turizma i zatite ivotne sredine, broj 01-1343/6 od

U cilju sprovoenja Reenja Ministarstva turizma i zatite ivotne sredine i

Elaborat je ve uraen 2008. godine. Kako je na predmetni elaborat data saglasnost

1.1. Podaci o nosiocu projekta

Nosilac projekta: OPTINA BERANE

Odgovorno lice: JOVICA ZEEVI

Adresa: IV crnogorske br.1

Matini broj nosioca projekta: 02023997

Broj telefona: 051/231-973, 067/283-804

1.2. Glavni podaci o projektu

Naziv projekta: SANACIJE ODLAGALITA OTPADA I IZGRADNJ REGIONALNOG

Adresa: Berane, Vasove vode

Lokacija Vasove vode na kojoj se planira realizacija sanacije odlagalita otpada i

Slika 1. Izgled postojeeg neureenog smetlita na lokaciji Vasove vode

Slika 2. Prostor lokacije projekta

Na predmetnoj lokaciji dominantan je rased (jaruga) koji je predisponirao povremeni

Slika 3. Lokalni asfaltirani put kojim se dolazi do lokacije

Slika 4. Prilazni makadamski put do neureenog odlagalita

Kao to pokazuju gore navedene slike lokacija planiranog odlagalita direktno se ne

Slika 5. Lokacija Vasove vode, pogled od Fabrike celuloze

2.1. Pedoloke karakteristike

Na podruju Berana zastupljena su zemljita razliitih tipova, fizikih i hemijskih

2.2. Geoloke karakteristike

slede kontinualno preko anizijskih. Nalaze se takoe u podruju Tivrana, a u neto

Istrano podruje izgraeno je od kvartarnih tvorevina kao i od sedimenata trijaske i

Kvartarne tvorevine predstavljene su:

krenjaci. Smena bledosivih do tamnosivih krenjaka sa tragovima lamina i

2.3. Inenjersko-geoloke karakteristike

U inenjersko-geolokom pogledu teren gde se nalazi predmetna lokacija za sanaciju

2.4. Hidrogeoloke odlike terena

Na posmatranom terenu su zastupljene jedinice razliitih hidrogeolokih svojstava i

poroznosti, a u dubljim dlovima kapilarne i subkapilarne. U ovim sedimentima nema

Hidrogeoloke karakteristike su odreene sa dve osnovne geoloke sredine.To su

Dosadanja istraivanja pokazuju da ovo podruje spada u grupu manje aktivnih

Slika 6. Karta seizmike rejonizacije Crne Gore

2.6. Izvorita vodosnabdevanja

Putem gradskog vodovodnog sistema snabdeva se vodom celokupno urbano

2.7. Klimatske karakteristike

Slika 7. Klimatske karakteristike Optine Berane (HMZ Crne Gore)

Relativna vlanost vazduha prikazana je u tabeli 1.

Srednja godinja koliina osunavanja iznosi 1.741 as, to je u granicama

Suma osunavanja, broj tmurnih i vedrih dana prikazan je u tabeli 2.

2.8. Topografija prostora

2.9. Flora i fauna

Vegetacioni pokriva formiran pod dominantnim uticajem edafskih, klimatskih i

Planirano ureenje slobodnog prostora na lokaciji neureenog odlagalita otpada

2.11. Zatieni objekti

2.12. Naseljenost i koncentracija stanovnitva

Predmetna lokacija na kojoj je planirana sanacija odlagalita otpada izgradnja

postojeim neureenim odlagalitem. Jedan deo lokacije projekta obuhvata umsko

Predmetna lokacija Vasove vode se nalazi severozapadno od grada Berana,

to se pratee infrastrukture tie odlagalite e biti prikljueno na gradsku elektro i

U skladu sa projektnim reenjima, organizacija rada na odlagalitu treba da bude

Usled svoje specifinosti sa razliitim sadrajima i obavljanjem usluga u predmetnom