Lavova Dama

Lavlja dama Julie Garwood
Lavova dama
Julie Garwood
Prevod i obrada: Bojana M.
PRILOG:
Blek Hils, Amerika, 1797
Bilo je vreme da potrai viziju.
aman je ekao Velikog duha da mu poalje znak. Prolo je mesec dana, pa jo mesec, a
Bogovi su ga i dalje ignorisali. Ali aman je bio strpljiv ovek. On je nastavio svoje dnevne
molitve i ekao da mu se jave.
Kada je Mesec ve etvrto vee bio pokriven gustom maglom, sveti ovek je znao da je dolo
vreme. Veliki duh ga je uo.
Odmah je poeo sa svojim pripremama. Nakon to je prikupio svoj sveti prah, zveke i
bubanj, on je krenuo na spori uspon prema vrhuplanine. To je bilo naporno putovanje,
oteano njegovim naprednim godinama i gustom maglom koju je sigurno poslao Zli duh da
bi testirao njegovu odlunost.
im je starac stigao na vrh, napravio je malu vatru u centru platforme koja je gledala na
dolinu Biterot. Seo je pored plamena okrenuvi lice prema Suncu. Onda je posegnuo za
svojim prahom.
Prvo je prosuo alfiju nad plamenom. aman je znao da svi zli dusi mrze njen gorak miris.
Miris bi ih zaustavio u njihovim namerama i oni bi napustili planinu.
Magla je napustila planinu ve sledeeg jutra, to je bio signal svetom oveku da je oterao zle
duhove. Posegao je za svojim drugim prahom i posuo tamjan po vatri. Slatki miris je
napravio dodavanjem Bufalo trave. Tamnjan je istio vazduh i bio je poznat po tome to je
prizivao blagonakolne Bogove.

Sledea tri dana i noi, aman je ostao kraj vatre. On je postio i molio, a etvrti dan je uzeo
svoje zveke i bubanj. Tada je zapoeo molitvu koja e Svetog duha dovesti blie.
Tokom crnih sati etvrte noi, amanovo rtvovanje je bilo nagraeno. Veliki duh mu je dao
viziju.
Dok je sveti ovek spavao, njegov um je iznenada probudila vizija. Sunce se pojavilo na
nonom nebu. Video je crnu esticu koja je rasla i uzimala oblik, dok se magino
transformisala u ogromno krdo bizona. Velianstvene ivotinje zagrmee iznad oblaka
prema njemu. Orao, sivi sa belim krilima, leteo im je iznad glave, vodei ih.
Kada su se bizoni pribliili, neka od njihovih lica postala su ljudski preci koji su odavno
otputovali u zagroban ivot. Video je svog oca i majku, brau, previe. Stado se onda rastalo a
u sredini je stajao ponosni planinski lav. Krzno ivotinje bilo je belo kao munja, rad duha
Tunarbolta, bez sumnje, a Veliki duh mu je dao oi boje neba.
Stado bizona opet zakloni lava i san se naglo zavri.
Sveti ovek se vratio u svoje selo sledeeg jutra. Njegova sestra je ve bila pripremila obrok za
njega. Onda kada se oporavio, otiao je voi Dakota, monom ratniku po imenu Sivi orao.
On je svom voi samo rekao da mora da nastavi da vodi svoj narod. Sveti ovek je zadrao
ostatak vizije za sebe, tek je trebao da otkrije njen puni smisao. A onda se vratio u svoj tip da
zapie svoju viziju bojama. Na mekom pergamentu od koe naslikao je krug bizona. U centar
je stavio planinskog lava, ija je boja dlake bila bela, oiju plavih kao nebo leti. Kada je prikaz
bio zavren saekao je da se boja osui, zatim je paljivo smotao kou i ostavio je.
San je nastavio da proganja amana. On se nadao da e dobiti neku utenu poruku za svog
vou. Sivi orao je bio alostan. aman je znao da je njegov prijatelj eleo da preda vostvo
nekom mlaem, okretnijem ratniku. Poto su njegova erka i unuk odvedeni od njega, srce
voe nije pripadalo njegovom narodu. On je bio ispunjen gorinom i besom.

Sveti ovek je svom prijatelju moga pruiti veoma malu utehu. I bez obzira na to koliko je
pokuavao, nije moga ublaiti njegovu agoniju.
Od bola je nastala legenda.
erka Sivog orla, Meri i njen sin e se vratiti iz mrtvih. Dakotina ena je znala da njena
porodica vruje da su oboje, ona i Beli orao ubijeni. Sivi oblak, kopile od voe otpadnikog
plemena namerno je isprovocirao bitku kod reke. Takoe je ostavio Merinu odeu na obali
reke u nadi da e njen mu poverovati da je njegovu enu i sina reka odnela sa ostalima.
Pleme je i dalje bilo u alosti. Iako se Meri inilo kao venost, prolo je samo jedanaest
meseci od napada. Ona ih je paljivo raunala na njenom tapu od trske. Na njemu se sada
nalazilo jedanaest zareza. Jo dva meseca su potrebna da se navri cela godina, po reunanju
plemena Dakota.
To bi trebalo da bude teak povratak kui. Pleme bi primilo Belog orla nazad u porodicu.
Sreom nije bila zabrinuta za svoga sina. Bio je na kraju krajeva, prvi unuk njihovog voe,
Sivog orla. Da, mnogi bi se radovali da ga vrate u svoje okrilje.
Strah ju je, naravno, bio zbog Kristine.
Meri instinktivno jae stisnu svoju erku u naruju. "Uskoro, Kristina", ona tiho proaputa
bebi. "Brzo emo se vratiti kui."
Kristina nije pokazivala da obraa panju na obraanje svoje majke. Uzvrpoljena
dvogodinjakinja je pokuavala da se otgne iz naruja svoje majke i da krene za svojim
starijim bratom. Merin estogodinji sin je vodio kobilu niz padinu u dolinu.
"Budi strpljiva, Kristina", proaputa Meri. Ona jo jednom neno stisnu svoju erku da
naglasi te rei.
"Orao", beba zavapi ime svoga brata.
Beli orao se okrete kada ga povika sestra. Osmehnu joj se, a zatim polako zavrte glavom.
"Radi kako ti naa mama kae", uputi je on.
Kristina je ignorisala nareenje svoga brata. Ona je ponovo pokuala da se otgne iz majinih
ruku. Bila je jednostavno previe mala da bi razumela. Iako je bilo znatno rastojanje izmedju
konja i tla, Kristina nije pokazivala ni najmanje straha.
"Moj Orao", vrisnu Kristina.
"Tvoj nas brat mora odvesti dole u selo, Kristina", ree Meri. Izgovorila je to mekim glasom,
nadajui se da e tako smiriti dete.
Kristina se iznenada okrete i pogleda gore prema majci. Devojicine plave oi bile su pune
nestaluka. Meri nije mogla da zadri osmeh kada je videla nezadovoljan izraz na njenom
licu. "Moj Orao", dete zaurla.
Meri polako klimnu glavom. "Moj Orao", Kristina povika ponovo, mrtei se na majku.
"Tvoj Orao", priznade Meri sa uzdahom. Oh, kako bi elela da Kristina zna da imitira njen
tih glas. Do sada, ta lekcija nije uspela. Tako mala, ona je bila obdarena glasom koji je mogao
otresti lie sa drvea.
"Moja mama", zaurla opet Kristina, tipajui Merine grudi svojim debelim prstiima.
"Tvoja mama", odgovori Meri. Ona oljubi svoju erku, a zatim joj proe rukom kroz plave
lokne i preko detetovog lica. "Tvoja mama", ponovi Meri snano grlei svoje dete.
Uteena milovanjem, Kristina se zavali na njene grudi i posegnu za jednom od Merinih
pletenica. Stavila je palac u usta, a drugom rukom polako prelazila pletenicom po svom
nosiu. U roku od nekoliko minuta, Kristina je vrsto spavala.
Meri izvue bizonovo krzno, i prekri svoju bebu tako da je zatiti od letnjeg, popodnevnog
sunca. Kristina je bila iscrpljena od njihovoh dugog puta. A i sama je prola kroz mnogo
stresa u poslednja tri meseca. Meri je bilo udno da dete moe spavati uopte.
Kristina nije zaostajala za Belim orlom. Ona je imitirala svaki njegov pokret. Ona je morala
da ga uvek ima u vidu. Majka ju je ostavila, i Meri je znala da se Kristina boji da e i ona i
Beli orao nestati. Devojica je postala veoma posesivna, za ta se Meri nadala da e
vremenom ta posesivnost nestati.
"Oni nas gledaju sa drvea", ree Beli orao svojoj majci. Deak se zaustavio ekajui reakciju
majke.
Meri klimnu glavom. "Nastavi, sine. I zapamti stani samo kada doemo do najvieg tipa."
Beli orao se osmehnu. "Jo uvek se seam gde je tip moga dede", ree on. "Bili smo odsutni
samo jedanaest meseci", dodao je, ukazujuci na trskin tap.
"Zadovoljna sam to se sea", ree Meri. "Da li se sea koliko su te deda i otac voleli?"
Deak klimnu glavom. Izraz njegovog lica bio je svean. "Ovo e biti teko za moga oca, zar
ne?"
"On je astan ovek", ree Meri. "Da to e biti teko za njega, ali e vremenom videti svetlo u
tome."
Beli orao ispravi ramena, okrete se i nastavi niz brdo.
Kretao se poput ratnika. Deakovo arogantno epurenje bilo je gotovo indentini epurenju
njegovog oca. Meri je srce bolelo od ponosa na sina. Beli orao e postati voa njihovog naroda
kada njegova obuka bude zavrena. Bila je njegova sudbina da predvodi ratnike, ba kao to
je njoj postala sudbina da podigne belu kou, devojicu koja joj tako nevino lei u naruju.
Meri je pokuala da iz misli izbaci sve osim narednog susreta. Ona je drala pogled usmeren
na ramena svoga sina dok je vodio kobilu ka centru sela. Meri tiho proaputa molitvu koju ju
je aman nauio da otera svoje strahove.
Vie od stotinu lanova plemena Dakota zurilo je u Meri i Belog orla. Niko nije rekao ni re.
Beli orao je hodao napret i stao je tek kada su doli do voinog tipija.
Starije ene su se pribliavale dok nisu opkolile Merinog konja. Njihova lica odavala su
zaprepaenje. Nekoliko ena posegnu da dodirnu Merinu nogu kao da bi oseaj njene koe
pod njihovim rukama potvrdio da je ono to su videli stvarno.
One je dodirnue i uzdahnue. Megi se nasmei nad njihovim izlivima nakolnosti. Podigla je
pogled i videla Suncokret, mlau sestru njenog mua. Njena dobra prijateljica je otvoreno
plakala. Thunder je iznenada prekinuo tiinu. Tlo zadrhta od udaranja kopita konja koja su
jahali natrag u dolinu. Ratnici su oigledno bili obaveteni o Merinom povratku.
Crni vuk, Merin mu ih je predvodio.
Vrata voinog tipija se otvorie i Meri na njima ugleda svog oca. Sivi orao je stajao na ulazu i
gledao u nju dugo vremena. Na njegovom licu se ocrtavala zapanjenost, ali njegove oi, tako
tople i ljubazne, bile su zamagljene od emocija.
Svi su se okrenuli da sada pogledaju svog vou. Svi su ekali da im da signal. Bila je dunost
Sivog orla da bude prvi koji e poeleti dobrodolicu Meri i njenom sinu nazad u njihovu
porodicu.
Sivi orao se okrenuo kada je Merin mu priao i stao kraj njega. Meri odmah spusti glavu u
znak poniznosti. Njene ruke poee da drhte i mislila je da joj srce lupa dovoljno glasno da
probudi Kristinu. Meri je znala da bi sva njena kontrola nestala kada bi sada pogledala svog
mua. Ona bi sigurno poela da plae. To ne bi bilo dostojanstveno, naravno, a
pokazivanjem svojih emocija nanela bi sramotu njenom ponosnom muu.
Ne bi bilo ni asno. Meri je volela Crnog vuka, ali okolnosti su se drastino promenile od
kako ga je poslednji put videla. Njen mu bi morao da donese vanu odluku pre nego to bi
je primio ponovo u naruje.
Voa odjedno podie ruke ka Velikom duhu. Dlanove je izbacio ka suncu.
Signal je bio dat. Veseli uzvici su odjekivali irom doline. Haos je izbio kada je Merinog sina
primio najpre deda, a onda i njegov otac.

Kristina se promekolji u Merinom naruju. Iako je bivolova koa skrivala bebu, tih nekoliko
pokreta su primetile neke od ena.
Crni vuk je drao sina, ali mu je pogled bio usmeren ka njegovoj eni. Meri se usudila
stidljivo ga pogledati, uhvativi njegov zadovoljan osmeh i pokua mu odvratiti.
Sivi orao je nekoliko puta klimnuo glavom, pokazujui tako svoju radost i odobrenje, a onda
polako naini korak ka njenoj strani..
Sveti ovek stajao je svojeg tipija, gledajui okupljanje. Sada je shvatio zato nije video lica
Belog orla i Meri u svojoj viziji. Ostatak znaenja sna je nastavio da mu bei. "Ja sam strpljiv
ovek", apnuo je duhovima. "Ja u dobiti poklon u jednom trenutku."
Dok je aman gledao, put je napravljen za vou. Mukarci su ignorisali Meri i okupili su se
oko Crnog vuka i njegovog sina. ene nagrnue ponovo napred, jer su elele da uju ta e
njihov voa rei svojoj erci.
Neki od vie entuzijazminih mladia poeli su da vrite od sree. Prodoran zvuk vriske
probudio je Kristinu.
Beba je imala malo nakolnosti prema svom tamnom skrovitu. Ona odgurnu bizonovu kou
sa svog lica taman kada je Sivi orao stigao do Meri.
Meri nije mogla da odlui ko izgleda vie iznenaeno. Kristina se inila sasvim fascinirana
ogromnim ovekom koji je tako intezivno posmatra. Bilo je oigledno da je malo nesigurna,
jer je stavila palac u usta i pribila se uz grudi svoje majke.
Sivi orao nije ni pokuao da prikrije svoju zaprepaenost. On je dugo zurio u dete, onda se
okrenuo i pogledao svoju erku. "Postoji mnogo toga to mora da nam ispria, keri", on
naredi.
Meri se osmehnu. "Postoji mnogo toga da objasnim, oe."
Kristina uhvati osmeh svoje majke. Ona je odmah povukla svoj palac iz usta i pogledala okolo
sa radoznalou. Kada je poznala svog brata u gomili nepoznatih ljudi, ona posegnu obema
rukama za njim. "Orao", povika.
Sivi orao se povue korak unazad, a onda se okrete da pogleda svog unuka.
Kristina je oekivala da njen brat doe i uzme je. Kada on nije odmah doao, ona pokua da
sie sa krila svoje majke. "Moj Orao, mama", zaurla ona.
Meri je sada ignorisala svoju erku. Ona je zurila u svog mua. Izraz lica Crnog vuka je bio
teak, ravnoduan. On je stajao rairenim nogama i rukama savijenim preko grudi. Znala je
da je uo kada ju je Kristina nazvala "mama". Beba je govorila Siouan jezikom, kao i bilo koje
Dakota dete i vikala je svoje zahteve dovoljno glasno da je celo selo uje.
Suncokret je pourila napred da pomogne svojoj prijateljici da sjae. Meri joj je predala
Kristinu, pomislivi da upozori prijateljicu da je vrsto dri, ali ve je bilo kasno. Kristina je
lako pala na tlo, sletevi na svoju stranjicu. Pre nego to su Suncokret ili Meri stigle da je
uhvate, malena se provukla kroz noge Sivog orla i otrala do njenog brata.
Niko nije znao sasvim ta da napravi sa bebom prelepe bele puti. Nekoliko starijih ena
posegnulo je da dodirne Kristinine zlatne kovrde, njihova radoznalost je bila prevelika da se
suzdre. Devojica je dozvolila da je miluju. Stajala je pored svog brata, jedva mu doseevi
do kolena, oponaajui njegov stav i drei ga za ruku.
Iako Kristini nije smetalo da je dodiruju, ona je sasvim jasno pokazala da ne eli nikoga u
blizini njenog brata. Kada je voa pokuao ponovo da zagrli svog unuka, Kristina je
pokuala da odgurne njegove ruke. "Moj Orao", povikala je na njega.
Meri je bila uasnuta ponaanjem svoje keri. Uhvatila je Kristinu, uputila slab osmeh svom
ocu, a zatim apnula svom sinu. "Idi za svojim ocem." Merin mu se naglo okrenuo i nestao u
tipiju Sivog orla.
Onog trenutka kada su je odvojili od njenog brata, Kristina je poela da plae. Meri je
podigla bebu u naruje i bezuspeno pokuavala da je smiri. Kristina je sakrila lice u vrat
svoje majke i izli svoj bol.
Merini prijatelji su se okupili oko nje. Niko se nije usudio pitati o bebi dok njen mu i otac ne
odobre, ali su se smeili bebi i tapali joj meku kou na obrazu.
aman je uhvatio tada Merin pogled. Ona je odmah pourila preko i stala ispred svetog
oveka, to je izazvalo prilino neprijatan muk. Neki su ak pevuili molitvu za san maloj.
"Dobro dola kui, dete moje", ree sveti ovek u znak pozdrava.
Meri je jedva ula starca od krika svoje erke. "Nedostajao si mi, Vakan.", rekla je. Kristina je
postajala sve glasnija i Meri je neno protrese. "Hush, bebo", rekla je ona. Okrenula se ka
amanu ponovo i rekla: "Moja erka tutnji kao lavica. Moda e vremenom nauiti..."
Sveti ovek odmahnu glavom. Meri je primetila da mu ruke drhte kada je dodirnuo Kristinu.
"Njena kosa je boje belog groma.", apnuo je.
Kristina se iznenada okrete i pogleda u amana. Uskoro je zaboravila bol i nasmeila se
oveku udnog izgleda ije se sveano perje inilo kao da izlazi iz njegove glave.
Kristina je ula amanov uzdah. On joj se uinio bolestan. "Moja nova erka je poznata po
imenu Kristina, sveti", ree ona, "Ako joj dozvole da ostane, morae da dobije ime Dakota, i
va blagoslov, takoe."
"Ona je lavica", saopti aman. Licem mu je proao iroki osmeh. "Ona e ostati, Meri. Ne
brini za svoje dete. Bivo e je zatiti. Duhovi e prosvetliti tvog mua i oca. Budi strpljiva dete.
Budi strpljiva."
Meri je poelela da moe postaviti dodatna pitanja amanu, ali njegovo nareenje da saeka
ne moe ignorisati. Njegova reakcija na Kristinu ju je zbunjivala. Meutim nije joj ostavljeno
previe vremena da brine o tome, jer ju je Suncokret povukla i povela prema svojoj kui.
10
"Izgleda iscrpljeno, Meri, a sigurno si i gladna. Doi u moj tipi i podeliemo na popodnevni
obrok."
Meri klimnu glavom. Ona poe za svojom prijateljicom preko proplanka. Kada su seli na
meko ebe u Suncokretinom domu, Meri je nahranila svoju erku, a zatim je spustila da
istrauje tipi.
"Bila sam odustna toliko vreme", proaputa Meri. "Ipak kada sam se vratila moj mu nije
doao do mene."
"Crni vuk te jo uvek voli", odgovori joj Suncokret. "Moj brat je tugovao za vama, Meri."
Kada Meri nije odgovorila, Suncokret je nastavila: "To je za nas kao da ste se vratili iz mrtvih.
Posle napada, kada niko nije moga tebe ili Belog orla da nae, neki su verovali da vas je
odnela reka. Crni vuk nije poverovao. Ne, on je poveo napad na izgnanike, mislei da e te
nai u njihovom selu. Kada se vratio bez vas on je bio ispunjen tugom. Sada ste doli kui,
Meri, a ti si dovela dete drugog oveka sa vama."
Suncokret se okrenula da pogleda Kristinu. "Zna koliko tvoj mu mrzi belce, Meri. Mislim
da je to razlog to nije doao po tebe. Zato ste poveli ovu bebu sa sobom? ta se desilo sa
njenom majkom?"
"Njena majka je mrtva", odgovori Meri. "To je duga pria, moja prijateljice, a zna da prvo
moram da objasnim svom muu i ocu. Rei u ti ovoliko", doda ona vrstim glasom, "Ako
pleme odlui protiv prihvatanja Kristine, onda moram da ga ostavim. Ona je sada moja
erka."
"Ali ona ima belu kou", Suncokret je protestvovala, jasno zaprepaena Merinim otrim
saoptenjem.
"Primetila sam boju njene koe", odgovori Meri sa osmehom.
Suncokret je ula humor u komentaru svoje prijateljice i nasmeja se. Zvuk je odmah bio
11
imitiran od strane Kristine. "Ona je tako lepo dete", napomenu Suncokret.

"Ona ima jako srce, kao i njena majka", ree Meri.
Suncokret se okrete da podigne glinenu teglu koju je Kristina upravo oborila. Meri joj je
pomogla da pokupi lekovito bilje koje je beba rasula po podu. "Ona je veoma radoznalo dete",
prokomentarisa Meri, izvinjavajui se u ime svoje keri.
Suncokret se ponovo nasmeja. Tip je izgledao kao da je kroz njega upravo proao jak vetar.
Beba je opet ponovila taj zvuk.
"Nije mogue da ne zavoli tako radosno dete", primeti Suncokret. Osmeh joj je ubrzo
izbledeo kada je dodala, "Ali tvoj mu, Meri. Zna da je on nikada nee prihvatiti."
Meri nije raspravljala sa svojom prijateljicom. Meutim, molila se da Suncokret nije u pravu.
Bilo bi udo da Crni vuk prihvati Kristinu kao njegovu erku. Obeanje koje je dala
Kristininoj majci nije moglo u potpunosti biti ispunjeno bez njenog mua.
Suncokret nije mogla da odoli potrebi da uzme dete u ruke. Ona posegnu za Kristinom, ali
mala je obie i sede u Merino krilo.
"Volela bih da izaem na nekoliko minuta, ako e priuvati Kristinu umesto mene.
Upozoravam te", Meri urno dodade kada Suncokret eljno klimnu glavom, "Moja erka
ulazi u stalne nestaluke. Ona je previe radoznala da bi se plaila."
Suncokret je napustila tipi da bi zatraila dozvolu od svog mua da Meri i Kristina ostanu sa
njima. Kada se vratila nala je Meri kako spava. Kristina se sklupala kraj majkinog
stomaka, a Merina ruka je bila obmotana oko bebe. I mala je spavala, jedan palac joj je bio u
ustima a Merina pletenica je odmarala na njenom licu.
Meri i njena erka su spavale nekoliko sati. Sunce je ve bilo visoko kada je Meri izala sa
Kristinom do reke da se okupa. Suncokret je ila iza sa istom odeom u naruju.
Beba je volela vodu. Dan je bio vreo i lepljiv, a dete je uivalo u prskanju hladne vode. Ona je
12
ak dozvolila Meri da joj opere kosu bez previe galame.

Meri je upravo izala iz vode sa svojom erkoma kada se iznenada pojavio Crni vuk. On je
stajao na obali, izazovnim stavom, sa rukama na kukovima, ipak Meri je mogla da vidi
nean izraz u njegovim oima.
On ju je zbunjivao, gledajui je ovako sa ljubavlju. Meri se okrenula od svog supruga da
obue Kristinu i sebe.
Crni vuk je saekao da Meri zavri svoj zadatak, onda mahnuo rukom svojoj sestri da povede
dete kod nje u goste. Suncokret je morala da odvoji Kristinine ruice od njene majke.
Devojica vrisnu u nevolji, ali se Meri nije raspravljala oko komande. Znala je kako e
Suncokret izgledati posle njenog deteta. im su ostali sami, Meri se okrete prema svom
muu. Njen glas je drhtao kao i ona, dok mu je priala ta se sve deavalo dok su bili
zarobljeni.
"U poetku sam mislila da nas njihov voa, Sivi oblak, dri zarobljene da bi mogao da
pregovara sa tobom. Ja sam znala da je vaa meusobna mrnja bila estoka, ali nisam
mislila da je on eleo da nas ubije. Jahali smo nekoliko dana i noi, takoe, kada bi Mesec bio
dovoljno svetao i konano smo se ulogorili gore na braon livadi belih staza. Sivi oblak je bio
jedini koji nas je dotakao. On se pred drugima hvalio da je hteo da ubije tvog sina i tvoju
enu. On te okrivio, muu, za njegovu sramotu."
Crni vuk klimnu glavom kada Meri zastade sa svojom pricom, ali nije ponudio nikakav
komentar. Meri duboko udahnu pre nego to je nastavila. "Tukao je naeg sina sve dok nije
pomislio da ga je ubio. Onda je ukljuio i mene."
Merin glas je pukao. Okrenula se pogledati reku. "On me je svaki put iskoriavao kao to
ovek koristi voljnu enu", proaputa ona.
Tada je zaplakala, njen stid je iznenada bio preveliki. Seanja su joj parala srce. Crni vuk je
13
posegnuo da je uzme u naruje. Njegov dodir ju je odmah smirio. Meri klonu na njegove
grudi. elela je da moe da se okrene i da ga zagrli, ali znala je da mora da ispria ostatak
njene prie, pre nego to potrai njegovu utehu.
"Svaa je izbila meu njima kada su videli vagone u nastavku. Iako je Sivi oblak bio protiv
toga, na kraju je dogovoreno od strane drugih da e napasti belce i uzeti njihove konje. Sivi
oblak je ostao. Bio je besan jer su otili protiv njegove volje."
Meri nije imala dovoljno snage da nastavi. Ona je tiho plakala. Crni vuk je ekao nekoliko
minuta da nastavi sa svojom priom, a zatim ju je lagano prisilio da se okrene prema njemu.
Njene oi su bile vrsto zatvorene. Obrisao je suze sa njenih obraza. "Reci mi ostatak", ree
on, a glas mu je bio blag kao vetar.
Meri klimnu glavom. Pokuala je da se odmakne korak unazad, ali je Crni vuk vrsto drao.
"Na sin se probudio i poeo da stenje. Imao je strahovite bolove, muu. Sivi oblak je pourio
ka naem sinu. On je izvukao no i hteo je da ubije Belog orla. Ja sam vrisnula i pribliila im
se najvie to sam mogla, onoliko blizu koliko su mi vezane ruke i noge dozvoljavale.
Opsovala sam Sivi oblak, pokuavajui da njegov bes preusmerim na sebe. Moj plan ga je
omeo. Koristio se pesnicom da me uutka, tako estoko da sam pala unazad. Udarac me
onesvestio, a kada sam otvorila oi, videla sam belu enu koja je kleala pored mene.
Drala je Belog orla u naruju, a Kristina, njena beba, spavala je na zemlji pored nje. Crni
vue mislila sam da se moj um igra samnom dok mi sin nije otvorio oi i pogledao me. Bio je
iv. Ta bela ena ga je spasila, muu. Njen no je bio zabijen u lea Sivom oblaku. Nisam
znala odakle je dolazila dok se nisam setila konvoja ispod grebena. Verovala sam joj, takoe,
od samog poetka, zbog naina na koji je ona drala naeg sina. Molila sam je da uzme
naeg sina i odnese ga pre nego to se vrate sledbenici Sivog oblaka iz njihovog pohoda. ena
nije htela da me ostavi, bez obzira koliko sam protestovala. Pomogla mi je da se popnem na
14
njenog konja, podigla mog sina prema mojim rukama, i onda nas je povela u umu nosei
svoje dete u naruju. ena nije opet progovorila sve dok nismo stali da se odmorimo posle
nekoliko sati jahanja."
"Bogovi su bili na naoj strani tog dana, odmetnici nisu jurili za nama. Desika, bela ena,
mislila je da su ih moda ubili ljudi koje su napali. Naili smo na kolibu u brsima i tamo smo
zimovali. Desika se pobrinula za nas. Govorila je da je misionar i na engleskom, ali te rei su
za mene zvuale sasvim drugaije. Kada sam joj ukazala na to, Desika mi je objasnila da
ona dolazi iz daleke zemlje koja se zove Engleska."
"ta se dogodilo sa tom enom?", Crni vuk je pitao, bio je namrten i napet.
"Kada je stiglo prolee, Beli orao je bio dovoljno dobro da ponovo putuje. Desika je uzela
Kristinu da je vrati u dolinu, a ja sam elela da sina dovedem kui, tebi. Dan pre nego to
smo planirali da krenemo, Desika je otila da pokupi plen iz zamki koje je postavila dan
ranije. Ona se nije vratila. Krenula sam u potragu za njom. Bila je mrtva", proaputa Meri.
"Planinski medved ju je uhvatio na prepad. Bila je to strana smrt. Njeno telo je bilo
raskomadano, jedva prepoznatljivo. Ona nije trebala da umre na takav nain, Crni vue."
"I to je razlog zato si dovela belo dete sa sobom?", upitao je Crni vuk, iako je on ve bio
doneo svoje zakljuke.
"Desika i ja smo postale sestre u naim srcima. Ispriala mi je sve o njenoj prolosti. A ja
njoj. Dale smo obeanje jedna drugoj. Dala mi je re da e ako mi se neto bude dogodilo,
ona biti ta koja e nai nain da dovede Belog orla kui. To sam i ja njoj obeala."
"Ti eli da se dete vrati belcima?", upita je Crni vuk.
"Moram prvo da podignem Kristinu", objasni mu Meri.
Crni vuk je izgledao zapanjen izjavom svoje supruge. Meri je saekala trenutak pre nego to
je nastavila."Desika nije elela da Kristina ode kui, na to mesto koje se zove Engleska pre
15
nego to odraste. Moramo napraviti jaku Kristinu, muu, tako da kada se ona vrati svome
narodu, bude u stanju da preivi."
"Ne razumem ovo obeanje", priznao je Crni vuk, vrtei glavom.
"ula sam sve o Desikinoj porodici. Ona je beala od njenog mua. Rekla mi je da je to zao
ovek koji je pokuao da je ubije."
"Svi beli ljudi su zlo", izjavi Crni vuk.
Meri klimnu glavom. Ona se nije slagala sa svojim muem, ali je htela da ga umiri. "Svaki
dan Desika bi otvorila knjigu, koju je zvala dnevnik, i pisala u njoj. Obeala sam joj da u
uvati tu knjigu i dati joj kada Kristina bude trebala da se vrati kui."
"Zato je taj ovek pokuao da ubije svoju enu?"
"Ne znam", priznade Meri. Desika je verovala da je slaba ena, govorila je o svojim
manama esto i molila me da napravim od Kristine snanu enu poput ratnika. Ja sam joj
rekla sve o tebi, ali ona je meni malo toga rekla o svom muu. Desika je imala dar, muu.
Ona je znala da nikada nee videti kako je podignuta njena ker."
"I ta ako sam protiv ovog plana?", upita je Crni vuk.
"Onda te moram napustiti", Meri odgovori. "Znam da mrzi belce, ali ta je bela ena spasila
naeg sina. Moja erka e pokazati koliko je jaka u duhu."
"Njena erka", ispravi je Crni vuk grubo.
Meri zavrte glavom. Crni vuk je proao kraj nje i stao kraj reke. On je dugo zurio u no, dok
se konano nije okrenuo ka Meri. Izraz lica mu je bio teak. "Mi emo potovati to obeanje",
izjavi on.
Pre nego to je Meri stigla pokazati svoju zahvalnost, Crni vuk je podigao ruku. "Suncokret je
postala supruga pre tri leta, a njen suprug joj jo nije podario dete. Ona e se pobrinuti za to
belo dete. Ako moja sestra nije voljna, nai e se neko drugi."
16
"Ne, moramo je mi podii", insistirala je Meri. "Ona je sada moja erka. I ti takoe mora
uzeti ovo u ruke, Crni vue. Obeala sam da e Kristina biti snana kao ratnik. Bez tvoje
pomoi-"
"elim te nazad, Meri", ree Crni vuk. "Ali ja neu dozvoliti da ovo dete ue u moj dom. Ne
trai previe od mene."
"Neka bude", Meri proaputa. Njena glava klonu u prihvatanju poraza.
Crni vuk je iveo sa Meri dovoljno dugo da bi znao koliko je tvrdoglavo odluna. "Kakvu e
razliku uiniti to da li je podiemo mi ili neko drugi?"
"Desika je umrla verujui da u ja podii njenu erku. Dete mora da naui potrebne vetine
da bi preivela u svetu belih ljudi. Ja sam se hvalila Desiki tvojom snagom, muu, i ja-"
"Onda je nikada neemo poslati nazad", umea se Crni vuk.
Meri zavrte glavom. "Nikada ne bih pomislila da pogazim svoju re. Kako moe da trai od
mene da osramotim svoju zakletvu?"
Crni vuk je izgledao besan. Meri je ponovo poela plakati. "Kako moe jo uvek da me eli
za svoju enu? Iskorena sam od strane tvoga neprijatelja. Ubila bih se da nije bilo Belog
orla smnom. I sada sam odgovorna za drugo dete. Ne mogu da dozvolim da je neko drugi
podigne. U svom srcu zna da sam u pravu. Mislim da bi bilo bolje da odvedem Kristinu
daleko. Mi emo otii sutra."
"Ne", uzviknu Crni vuk. "Nikada nisam prestao da te volim, Meri", ree joj on. "Vi ete se
vratiti kui jo ove noi."
"I Kristina?", upita Meri sreno.
"Ti e je podii", priznao je. "Moe je ak i zvati svojom erkom, ali ona pripada tebi, ja
imam samo jedno dete, Belog orla. Dozvoliu da Kristina ostane u mom tipiju jer je njena
majka spasila ivot mog sina. Ali to dete nee imati znaenje u mom srcu, Meri. Ja u je
17
potpuno ignorisati."
Meri nije znala ta da misli o odluci njenog mua. Ona se vratila kod njega te noi, meutim
i svoju erku je dovela sa njom.
Crni vuk je bio tvrdoglav ovek. On se pokazao kao ovek koji potuje svoju re, i previe. On
je odluio da totalno ignorie Kristinu.
Ona je, meutim, bila zadatak koji je bio sve vei izazov sa svakim danom koji je rasla.
Kristina je svake noi spavala kraj svoga brata. Ipak svako jutro, kada bi Crni vuk otvorio oi
on bi pronaao devojicu sklupanu izmeu njega i njegove supruge. Uvek bi se probudila
pre njega i uvek je zurila u njega.
Dete jednostavno nije razumeli da je on ignorie. Crni vuk bi se mrtio kada bi je naao kako
ga uva tako poverljivo. Kristina bi odmah imitirala njegov izraz. Da je bila starija, on bi
pomislio da se usudila da ga ismeva. Ali ona je bila samo beba. I da ona nije bila bele puti, on
je znao da bi je zabavljao nakon to zavri sa treningom njegovog sina. Onda bi se Crni vuk
setio da Kristina nije postojala u njegovoj glavi. On bi okretao lea detetu i naputao tipi
raspoloenja tmurnog kao kini oblaci.
Dani su prelazili u nedelje, dok je pleme ekalo da njihov voa pozove Meri pred Savet, ali
Sivi orao je nadgledao svog sina - po pravu i ekao da vidi moe li on prihvatiti Kristinu.
Kada je Crni vuk odvojio svog sina od Kristine, Meri je znala da neto mora reiti. Beba nije
nita razumela, naravno, i provodila je najvei deo njenih budnih sati plakajui. Ona je
postala izuzetno sklona sikiranju i na kraju konano poela odbijati hranu uopte.
Oajna, Meri je otila kod svog oca i stavila problem u njegove ruke. Ona mu je objasnila da
sve dok ne prihvati Kristinu kao deo plemena, ene i deca e pratiti Crnog vuka i ignorisae
Kristinu.
Sivi orao je video mudrost u ovom argumentu. On je obeao da e sazvati Savet te veeri.
18
Zatim je otiao kod amana da potrai njegov savet.

Sveti ovek je izgledao zabrinut za Kristininu dobrobit, kao i Meri. Voa je bio iznenaen
ovim stavom jer je aman bio poznat po neprijateljskim stavovima prema belcima.
"Da vreme je da pozovemo Savet ratnika. Crni vuk se mora promeniti i otvoriti srce ka ovom
detetu. Bilo bi najbolje da je tu odluku doneo sam", dodao je on, "ali ako odbije da se odrekne
svog stava, ja u ispriati Savetu o moi svoje vizije."
aman je odmahnu glavom kada je primetio da se njegov voa sprema da postavi pitanja.
On je dohvatio pergament od ivotinjske koe i predao ga Sivom orlu.
"Ne odvezuj ovaj konopac i ne gledaj ovaj crte dok ne bude vreme."
"ta je ovaj crte, Vakane?", upita Sivi orao. Glas mu je bio apat.
"Vizija koju sam dobio od Velikog duha."
"Zato ovo nisam video ranije?"
"Zato to nisam razumeo smisao svega to mi je otkriveno. Rekao sam ti samo da sam video
orla koji je leteo nad krdom bizona. Sea se?"
Sivi orao je klimnuo glavom. "Seam se", rekao je on.
"Ono to ti nisam rekao je to da su neki od bizona promenila lica u neke koji su otili u
zagrobni ivot. Meri i Beli orao nisu bili meu mrtvima, Sivi orle. Nisam razumeo u to vreme,
i nisam eleo da te savetujem dok ne reim zagonetku u svojoj glavi."
"Sada obojica razumemo", ree Sivi orao. "Oni nisu bili mrtvi."
"Ali postoji jo vizije, moj prijatelju. U poetku sam mislio da krdo bizona znai da e lova
biti u izobilju. Da, to je ono to sam mislio."
"A sada, Vakane?"
Sveti ovek ponovo odmahnu glavom. "Ne otvaraj kou dok Crni vuk ponovo ne izrazi svoj
stav. Ako odbije da uzme dete, crte e ga pridobiti. Mi ne moemo dozvoliti da ide protiv
19
duhova."
"A ako odlui da prizna dete kao njegovo? Hoe li crte ostati misterija?"
"Ne, svi do jednog moraju videti crte, ali ne dok Crni vuk ne izabere pravi put."
Sivi orao je klimnuo glavom. "Mora sedeti do mene veeras, prijatelju moj." ,najavio je on.
Meri je nervozno etala po svom tipiju, dok su se ratnici okupljali oko vatre njihovog voe.
Kristina je pala u hiroviti san na krevetu koji vie nije delila sa svojim bratom.
Kada je jedan od mlaih momaka doao po Meri da ide na sastanak, ona je morala ostaviti
Kristinu samu. Bila je sigurna da je beba previe iscrpljena da bi se probudila pre jutra.
Mukarci su sedeli na zemlji, sa njihovim voom na jednom kraju ovala a amanom na
drugom.
Meri je polako hodala u krugu, a onda je kleknula ispred svog oca. Ona je brzo ispriala sve
to joj se dogodilo prethodne godine, stavljajui poseban akcenat na to kako je Desika
spasila ivot Belog orla.
Sivi orao nije imao nikakvu spoljnu reakciju na ovu priu. Kada je njegova erga zavrila
svoje izlaganje, dao joj je formalan znak da ih napusti.
Meri je bila na putu natrag ka Kristini kada ju je Suncokret presrela. Dve ene su stajale u
senci istine ekajui da uju ta e njihov voa odliiti.
Merin sin je bio pozvan da da svoju verziju dogaaja. Kada je deak zavrio, on je otiao i
direktno stao iza svoga oca.
Iznenada, Kristina se pojavila kraj svoga brata. Meri je videla svoju erku kada je uhvatila
svoga brata za ruku. Pola je po svoje dete, ali je Suncokret zadra. "ekaj i vidi ta e se
deavati", Suncokret ju je posavetovala. "Ratnici e se ljutiti ako ih sada prekine. Tvoj sin e
brinuti o Kristini."
Meri je videla mudrost u savetu svoje prijateljice. Fiksirala je svoj pogled na svoga sina, u
20
nadi da bi mogla nai naina da izvede Kristinu odatle.

Beli orao je sluao estoku raspravu meu ratnicima o Kristininoj budunosti. Svi su oni
eleli da dokau svoju lojalnost Crnom vuku tako to su podravali njegovu odluku da
nastavi da ignorie dete.
Voa klimnu glavom, a onda je namerno sugerisao da starac po imenu vrsta stena moe da
preuzme dunost podizanja deteta. Crni vuk odmahnu glavom, odbacujui tu mogunost.
"Merino dete e patiti ako ga uzmete iz njenog naruja", objasni Crni vuk ratnicima. "Ne
mogu to da dozvolim. Dete je nevino."
Sivi orao je sakrio svoj osmeh. Protivljenje Crnog vuka da daju to dete ludom starcu
dokazivalo je njegovu brigu. Problem je bio kako da Crni vuk ugleda istinu - teak izazov, za
njegovog sina - po pravu, taj ovek je bio ponosan i tvrdoglav.
Voa posegnu za pergamentom, mislei da stavi taku na spor, ali aman ga zaustavi
odmahujui glavom.
Sivi orao je znao da sveti ovek ima svoj put. On skloni ruku od sklopljene koe i nastavi da
razmilja o problemu dok su se ratnici meusobno prepirali.
Na kraju, Kristina je bila ta, kada je blago udarala brata po ruci, reila problem.
Sin Crnog vuka je sluao otru debatu. Iako mu je bilo tek est leta ve je pokazivao oevu
arogantnu prirodu. Ne razmiljajui o kazni, on iznenada izvue ruku iz Kristinine, i obie
okolo da se suoi sa ocem.
Kristina se sada krila iza brata, iako je provirivala kako bi pogledala u tog mrkog oveka koji
je tako ljutito gledao u njenog brata.
Voa je jedini video kako beba imitira mimiku Crnog vuka, pre nego to je prislonila lice uz
bratovo koleno.
"Oe", ree Beli orao, bela ena mi je spasila ivot i samo zahvaljujui njoj ja sam se vratio
21
meu svoj narod."

Deakove rei, izgovorene sa entuzijazmon, napravile su grobnu tiinu. "Kristina je sada
moja sestra. Ja u je tititi kao to i svaki brat titi svoju sestru.
Crni vuk nije mogao da sakrije iznenaenje zbog arogantnog naina na kojim mu se obratio
sin. Pre nego to je stigao da smisli odgovor, Beli orao se okrenuo ka mestu gde mu je majka
stajala. On je pokazao ka njoj, pa spustio pogled na Kristrinu, i rekao: "Moja majka."
On je vrlo dobro znao ta e se dogoditi. Kristina se pokazala vrlo doslednom u svojoj
posesivnosti. Sve to je pripadalo Belom orlu, pripadalo je i njoj. Beli orao je morao samo jo
jednom da ponovi svoje rei i devojica je stala kraj svog brata. Izvadila je palac iz usta
dovoljno dugo da povie: "Moja mama." Onda se nasmejala i pogledala u svog brata,
oekujui da on nastavi ovu igru.
Beli orao klimnu glavom. On vrsto stegnu detetovu ruicu, da joj pokae kako je zadovoljan
njenim odgovorom, a onda se okrete i ponovo pogleda u svog oca. On polako podie ruku i
pokaza na Crnog vuka. "Moj otac", ree on vrstim glasom.
Kristina je sisala palac dok je gledala u Crnog vuka.
"Moj tata", izree on ponovo, i opet stegnu Kristininu ruku. Kristina iznenada izvue palac iz
usta. "Moj tata", zaurla ona pokazujui prstom na Crnog vuka. Onda pogleda u svog brata
traei njegovo odobrenje. Beli orao pogleda u svoga dedu. Kada je voa klimnuo glavom,
Kristinin brat joj dade odobrenje.
Bilo je to sve to je devojici bilo potrebno. Ona pusti ruku Belog orla i koraknu unapred. Bez
imalo straha, ona je sela u krilo Crnog vuka.
Svi su gledali kako je ceo problem beba sama reila. Crni vuk se vidno ukrutio kada ga je
dete uhvatilo za jednu od pletenica. Nije joj odgurnuo ruku, ali se okrenuo da pogleda svog
vou.
22
Sivi orao se zadovoljno smejao.

Meri pouri da klekne pred svog mua, drei pognutu glavu.
Crni vuk je moga da vidi kako njegova ena drhti. On dugo i nekontrolisano uzdahnu u
znak prihvatanja.
"Mojoj deci nije mesto na ovom Savetu. Vodi ih naoj kui."
Meri odmah posegnu da podigne Kristinu u naruje. Ona polako odvoji ruke svoje keri od
pletenice njenog mua kada je shvatila puno znaenje rei koje je rekao.
Njegova deca!
Meri je zaista pokuavala da se ne nasmeje, ali kada je pogledala svoga mua, ona je znala da
on vidi njenu radost. I svakako njenu ljubav.
Crni vuk je arogantno klinuo glavom.
Sivi orao je saekao da Meri odvede decu. "Da li sada imam i unuku?", upitao je Crnog vuka,
zahtevajui potvrdu.
"Da", odgovorio je Crni vuk.
"Zadovolan sam", ree Sivi orao. Tada se okrenuo amanu i zamolio ga da im ispria sve o
svojoj viziji.
Sveti ovek je ustao i ispriao svoju viziju ratnicima. On je polako odmotao povez i pokazao
ratnicima Dakote pergament da ga svi vide.
Nastala je nepodnoljiva buka. aman je uutkao grupu dramatinim pokretom ruke. "Mi
smo bizoni", rekao je on. "Lav ne pripada meu njima. Na ovoj Zemlji oni su neprijatelji
poput nas i belaca. Ipak, Bogovi nas sada testiraju. Daju nam plavooku lavicu da je zatitimo,
dok ne doe vreme da nas napusti."
Crni vuk je bio zapanjen amanovim reima. On odmahnu glavom. "Zato mi nisi rekao sve
ovo ranije, Vakane?", upita ga on.
23
"Zato to je tvoje srce trebalo da spozna istinu", odgovori mu sveti ovek. "Tvoja erka je
lavica, Crni vue. Ne moe biti greka. Njena kosa je boje belog groma, a njene oi su plave
poput doma Velikog duha na nebu."
Kristinin ispad besa iznenada odjeknu celim selom.
aman zastade da se osmehne. "Ona ima i glas lavice, takoe", ree on.
Crni vuk se nasmeja sa ostalima i klimnu glavom.
Onda sveti ovek podie pergament od koe u vazduh i izjavi: "Merino obeanje e se
ispuniti. Duhovi su ga blagoslovili."
Kristina je zvanino primljena u pleme sledee vee.
U plemenu Dakota su bili blagi ljudi. Svako je otvorio svoje srce za plavooku lavicu i dao joj
blago neprocenljive vrednosti.
Bili su to nematerijalni pokloni koji su joj pomogli da izgradi svoj karakter.
Od svoga dede, Kristina je dobila dar svesti. Stari ratnik joj je pokazao lepotu, udo njenog
velianstvenog okruenja. Njih dvoje su postali nerazdvojni. Sivi orao dao je Kristini svoju
bezgraninu ljubav, svoje vreme bez ogranienja i njegovu mudrost kada bi zatraila
odgovore kako i zato. Kristina se uz njenog dedu nauila strpljenjem, ali najvee blago od
svih je sposobnost da se smeje neemu to nije mogla da promeni, da plae nad onim to je
izgubila i da pronae radost u dragocenom daru ivota.
Od svog oca, Kristina je dobila dar hrabrosti i odlunost da izvri svaki zadatak bezobzira na
potekoe. Nauila je da barata noem i da jee konja, poput bilo kojeg, u stvari bolje od
veine ratnika. Bila je erka Crnog ratnika i nauila je da tei savrenstvu u bilo kom
zadatku. Kristina je ivela za to da ugodi ocu, da dobije njegovo odobrenje, da bude ponosan
na nju.
Od svoje nene majke, Kristina je dobila dar saoseanja, razumevanja i oseaj za pravdu
24
prema prijateljima i neprijateljima, podjednako. Kristina je imitirala ponaanje svoje majke

svo dok to nije postalo deo njenog karaktera. Meri je bila otvoreno nena prema svojoj deci i
muu. Iako Crni vuk nikada nije pokazivao svoja oseanja pred drugima, Kristina je brzo
saznala da je on izabrao Meri zbog njene nene prirode. Njegovo ophoenje sa suprugom
pred drugim ratnicima je bilo arogantno. Ipak u privatnosti njihovog tipija Crni vuk je vie
nego dozvoljavao Merine nenosti i njene meke rei. On ih je zahtevao. Njegov pogled je bio
pun toplih oseanja, a kada je mislio da njihova erka vrsto spava, on bi posegnuo za enom
i uzvraao joj za svu ljubav i tople rei koje mu je ona nesebino davala.
Kristina je obeala sebi da e nai oveka popu Crnog vuka, kada doe vreme da ona izabere
partnera za sebe. On bi kao ratnik morao da bude ponosan i arogantan, poput njenog oca,
da bude sposoban da zatiti ono to je njegovo, i sa istim estokim kapacitetom za ljubav.
Rekla je bratu da se nikada nee zadovoljiti sa manje od toga.
Beli orao je bio njen poverenik. On nije eleo da pobije sestrinu odlunost, ali je bio zabrinut
za nju. On bi joj oprezno potvrdio, jer je znao, kao i svi drugi u ovom izolovanom selu, da e
se Kristina jednog dana morati vratiti u svet belaca.
Usvom srcu oseao je da ga ta istina mui. Znao je, sa sigurnou, da nije bilo ratnika poput
njegovog oca u toj zemlji nazvanoj Engleska. Ni jednog!
25
1.POGLAVLJE
London, Engleska, 1810
Letini krici su slabili.
Baron Winteres, lekar u slubi markiza od Lionvoda, nagnuo se nad svojom pacijentkinjom i
pokuavao da je uhvati za ruke. Lepa ena se previjala u agoniji. Njeno dete je krenulo
napolje i inilo se odluno da joj pokida kou trbuha.
"De, de, Leti", proaputa lekar nadajui se umirujuim glasom. "Sve e biti u redu, draga.
Samo jo malo i imaete prelepu bebu da poklonite svome muu."
Baron nije bio siguran da ga je Leti razumela ta joj je govorio. Njene smargadno zele oi bile
su zastakljene od bola. Izgledalo je kao da zuri kroz njega. "Pomogao sam da se donese tvoj
mu na ovaj svet. Da li si to znala Leti?"
Jo jedan trud i vrisak je prekinuo svaki njegov pokuaj da umiri pacijentkinju.
Winteres je zatvorio oi i pomolio se za pomo. elo mu je bilo mokro od znoja, a ruke su mu
se tresle. Za sve ove godine, on nikada nije video ovako teak poroaj. Ovo je ve predugo
trajalo. Markiza je ve bila preslaba da mu pomogne.
Vrata spavae sobe su se uz tresak otvorila, skreui panju barona.
Aleksandar Majkl Filips, markiz od Lionvuda ispunio je ulaz. Winteres odahnu. "Hvala Bogu
da si kod kue", ree on. "Bili smo zabrinuti da se neete vratiti na vreme."
Lion je pourio prema krevetu. Na licu mu se ocrtavala zabrinutost. "Pobogu,Winteres,
suvie je rano za poroaj."
"Beba je drugaije odluila", odgovori Winteres.
"Zar ne vidi da je u strahovitim bolovima?", povikao je. "Uradi neto!"
"Radim sve to mogu!", povikao je Winteres pre nego to je uspeo da obuzda svoj bes. Jo
jedan trud uhvati Leti i njen vrisak natera Winteresa da se okrene prema njoj. Lekar je
26
uhvati za ramena pokuavajui svom svojom snagom da je obuzda. Markiza nije bila mala
ena uopte. Bila je izuzetno visoka i dobro zaobljena. Borila se svom snagom protiv lekara.
"Ona je van sebe, Lione. Pomozi mi da joj veem ruke za stubove", naredi baron.
"Ne", viknu Lion, oigledno zgroen takvom naredbom. "Ja u je nadalje drati. Ona ne moe
jo dugo. Boe, koliko dugo je ve ovakva?"
"Sada ve preko dvanaest sati", priznade Winteres. "Babica je poslala po mene pre nekoliko
sati. Pobegla je u panici kada je shvatila da beba nije okrenuta u poloaj za raanje", dodade
on apatom. "Sada nam ostaje ekati i moliti se da se beba okrene za nas."
Lion je klimnuo i zgrabio ruke svoje supruge. "Kod kue sam sada, Leti. Samo jo malo
ljubavi i sve e biti gotovo."
Leti se okrenula ka poznatom glasu. Oi su joj bile ugasle, beivotne. Lion je nastavio da
apue rei ohrabrenja svojoj eni. Kada je zatvorila oi i on pomislio da je zaspala, on se
vrati razgovoru sa Winteresom. "Da li su te potekoe koje Leti ima zato to je beba poranila
dva meseca?"
Lekar mu nije odgovorio. On je okrenuo lea markizu da potopi jo jednu krpu u vodu.
Njegovi pokreti su bili kontrolisani, ljuti, ali njegov dodir je bio blag kada je konano stavio
hladnu oblogu na njeno elo. "Neka nam Bog pomogne ako dobije groznicu", promrmljao je
sam za sebe.
Letine oi se naglo otvorie. Zurila je u barona Winteresa. "Dejms? Jesi li to ti Dejms?
Pomozi mi, molim te pomozi mi. Tvoja beba me rastura. To je Boija kazna za nae grehe zar
ne, Dejmse? Ubij skota sko moe, ali me oslobodi toga. Lion nikada nee saznati. Molim te,
Dejmse, molim te."
Njena ispovest se zavri histerinim cviljenjem.
"Ona ne zna ta govori", Winteres je pokuao da opravda svoju pacijentkinju, kada je doao k
27
sebi. Obrisao je krv kraj Letinih usana i dodao: "Tvoja ena je u delirijumu. Bol vlada njenim
mislima. Ne obraaj panju na njene rei."
Baron Winteres je bacio pogled na markiza. Kada je ugledao izraz na Lionovom licu, znao je
da njegov govor nije prevario oveka. Istina je pobedila posle svega.
Winteres je proistio grlo i rekao: "Lione, izai iz ove sobe. Imam posla ovde. Idi i saekaj u
svom kabinetu. Doi u k tebe kada sve bude gotovo."
Markiz je nastavio da zuri u svoju enu. Kada je konano podigao pogled, klimnuo je glavom
prema lekaru, a u oima su se octavale sve njegove muke. Onda je odmahnuo glavom, moda
je to bilo iho poricanje onoga to je upravo uo i naglo napustio sobu.
Krici njegove supruge za svojim ljubavnikom pratili su ga do vrata.
Sve je bilo gotovo tri sata kasnije. Winteres je naao Liona u biblioteci. "Uradio sam sve to
sam mogao, Lione. Bog neka mi pomogne izgubio sam obe."
Baron je saekao nekoliko minuta pre nego to je ponovo progovorio. "Jesi li uo ta sam
rekao Lione?"
"Da li je dete poranilo dva meseca?", upita ga Lion.
Winteres nije odmah odgovorio. Trebalo mu je vremena da se oporavi od ravnog, bez emocija
Lionovog glasa. "Ne, beba nija poranila", na kraju je rekao. "Ve su te dovoljno lagali sine.
Neu jo to dodati svojim gresima.
Baron se sruio na najbliu stolicu.n Gledao je kako mu Lion smireno prua pie, zatim
posegnu i prihvati au. Bio si mi kao sin, Lione. Ako postoji neto to mogu da uinim da ti
pomognem da proe kroz ovu tragediju, reci mi i ja u to uraditi."
"Dao si mi istinu, dragi prijatelju", odgovorio je Lion. "To je dovoljno."
Winteres je gledao kako Lion pode au i ispija sadraj u jednom gutljaju.
"uvaj se, Lione. Znam koliko si voleo Leti."
28
Lion odmahnu glavom. "Ja u se oporaviti", rekao je on. "To uvek uradim, zar ne,
Winterese?"
"Da", odgovori Winteres umornim uzdahom. "Lekcije bratstva su te pripremile za bilo koju
situaciju."
"Postoji jedan zadatak koji bih da ti dam", ree Lion i posegnu za penkalom i mastilom.
Dugi minut je proao dok je Lion pisao po papiru.
"Uiniu sve", ree Winteres kada nije mogao da podnese vie tiinu.
Lion je zavrio svoju poruku, presavio list i dao ga lekaru.
"Javi vesti Dejmsu, Winterese, reci mom bratu da mu je ljubavnica mrtva."
29
2. POGLAVLJE
Tvoj otac je bio tako lep ovek, Kristina. Moga je da izabere bilo koju enu u Engleskoj.
Ipak on je hteo mene! Ja nisam mogla da verujem u svoju dobru sreu. Bila sam
proseno lepa, strano stidljiva i naivna, potpuna suprotnost od tvog oca. Bio je toliko
softificiran, tako jako uglancan, ljubazan i pun ljubavi, previe. Svi su mislili da je
najdivniji ovek.
Ali to je sve bila strana la.
Dnevnik, unos: Avgust, 1. 1795
London, Engleksa, 1814

To je tebalo da bude duga no.
Markizu od Lionvuda oteo se nekontrolisan uzdah i on se nasloni na kamin u prijemnoj sobi
gospodina arlsona. To nije leeran stav, ali je bio neophodan. Prebacivi svoju znaajnu
teinu, Lion je uspeo da ublai tup bol u svojoj nozi. Povreda ga je jo uvek konstantno
iritirala, a otar bol koji mu je prolazio kroz koleno nije mu apsolutno pomogao da ublai
svoje mrano raspoloenje.
Lion je uestvovao na zabavi pod prisilom, doao je u pratnji svoje mlae seste, Dijane, na taj
dogaaj. Nepotrebno je rei da nije bio nimalo srean zbog ovih okolnosti. Mislio je da je
uspeo da namesti prijatan izraz na svom licu, ali to nije bilo nimalo lako. Liona je
jednostavno zbog prevelike boli bilo ba briga da li e neko primetiti njegovo kiselo
raspoloenje ili ne. On se namesti u svoj uobiajni stav, prekrsti ruke preko masivnih grudi.
Grof od Rona, Lionov dobar prijatelj sa Oksforda je stajao pored njega. Obojica su smatrana
za zgodne mukarce. Ron je bio crnokos, nenog tena i visok skoro dva metra. On je bio uvek
uglaen ,besprekornog odela i ukusa i sa osmehom koji je terao mlade dame da zaborave na
njegov krivi nos. One su jednostavno bile previe opinjene njegovim zelenim oima, da bi
30
primeivale njegov nos.

Ron je definitivno bio enskaro. Majke su se iuavale njegovom ugledu, oevi su bili
zabrinuti zbog njegovih namera, dok su neposlune keri ignorisale upozozrenja svojih
roditelja i drsko se takmiile za njegovu panju. Ron je privlaio ene k sebi na isti nain na
koji je med privlaio gladnog medveda. On je bitanga, istina, ali ipak previe neodoljiv da bi
to iko primetio.
Lion je, sa druge strane, imao sumnjivu ancu da te iste slatke dame natera da vritei nau
zaklon. Bila je neosporna injenica da markiz od Lionvuda prepadne osobu samo jednim
ledenim pogledom.
Lion je bio vilji od Rona za dobra tri ina. Zbog toliko miia na grudima, ramenima i
butinama, on je izgledao jo vei. Njegova veliina nije bila dovoljna da zastrai hrabrije
dame da se nadaju njegovoj tituli. Kao ni njegove crte lica ako biste mogli da pogledate jedan
po jedan deo. Lionova kosa je bila boje tamnog zlata, duina joj je bila dua nego to je to
drutvo preferiralo. Njegov profil je podseao na statue rimskih vojnika postavljene u
Karltonovoj kui.
Njegove jagodice su bile istih proporcija, nos mu je bio klasian, a njegove usne savreno
izvajane.
Topla boja kose je, meutim, bila jedina meka karakteristika Liona. Njegove smee oi zraile
su hladnim cinizmom. Razoarenje iz prolosti ga je oblikovalo u mrkog i tekog oveka. Ni
oiljak nije mnogo pomogao. Tanka, dombasta linija koja je vijugala preko ela u naglo se
zavravala u luku njegove desne obrve.
Tako je visoko drutvo prozvalo Rona Grabulje, a Liona Pirat, ali naravno nikada to nisu u
lice rekli dvojici mukaraca. Oni nisu shvatali da bi njihove uvrede zadovoljile oba mukarca.
Sluga je priao markizu i rekao: "Gospodaru? Ovde je viski koji ste traili." Stariji ovek je to
31
saoptio i napravio savren naklon dok je drao dve velike ae na srebrnom posluavniku.
Lion je uzeo obe ae, dodajui jednu Rona, a zatim iznenadio slugu izraavajui mu svoju
zahvalnost. Sluga se ponovo nakloni pre nego to ode i ostavi dvojicu mukaraca na miru.
Lion isprazni svoju au u jednom dugom gutljaju.
Ron je pratio akciju. "Je li ti noga mnogo smeta?", upitao je zabrinuto se mrtei. "Ili ti je
namera da se napije?"
"Ja se nikada nisam napio", primetio je Lion. "Noga je isto", dodao je on sleui ramenima,
dajui prijatelju sporedan odgovor.
"Imao si mnogo sree ovaj put,Lione", ree Ron. "Ti e biti van upotrebe jo dobrih est
meseci, ako ne i vie. Hvala Bogu na tome", dodade on. "Riard bi te vratio u opasnost jo
sutra, ako bi se on pitao. Ja verujem da je pravi blagoslov to je va brod uniten. Nemoe
otii nigde dok se ne napravi novi."
"Znao sam rizike", odgovorio je Lion. "Ne voli Riarda, zar ne, Rone?"
"On nikada nije trebao da te poalje na taj poslednji posao, prijatelju moj."
"Riard stavlja poslove vlade iznad linih problema."
"Iznad tvojih linih problema, hoe rei", ispravi ga Ron. "Trebalo je da izae kad sam i ja
to uradio. Da nisi toliko za-"
"Dao sam otkaz, Rone."
Njegov prijatelj nije mogao da sakrije svoje zaprepaenje. Lion je znao da je trebalo da
saeka sa tom veu, ali zbog Ronove brige to mu je izletelo. "Ne budi toliko zapanjen, Rone.
Bio si za to da se povuem dok je vreme."
Ron odmahnu glavom. "Bio sam za to jer sam tvoj prijatelj, i vrlo verovatno jedini koji brine
ta e biti sa tobom", ree on. "Tvoji posebno talenti su ti omoguili da radi due nego bilo
koji normalan ovek. Boija istina, ja ne bih imao eludac za to. Da li stvarno to misli?
32
Zapravo si u penziji? Da li si rekao Riardu?"

"Da, Riard zna. On nije ba zadovoljan mojom odlukom."
"On e morati da se navikne na to", promrmlja Ron, onda podie au i nazdravi. "iveli,
prijatelju moj, dugo da nam ivi. I da pronae mir i sreu. Ti zasluuje oboje, Lione."
Poto je Lionova aa bila prazna, on nije sudelovao u zdravici. On je, u svakom sluaju,
sumnjao da e se Ronov elje ostvariti. Srea - u malim dozama naravno bila je mogua, ali
mir ... ne, prolost nikada nee dozvoliti da Lion pronae mir. Zato je to bio nemogu cilj kao i ljubav. Lion je to prihvatio kao svoju sudbinu. On je uradio verovatno ono to je bilo
neophodno i deo njegovog uma odbacivao je krivicu. Tek u tamnim nonim satima, kada je
bio sam i ranjiv, lica iz prolosti bi se vratila da ga proganjaju. Ne, on nikada nee nai mir.
None more ga nee napustiti.
"Opet to radi", ree Ron, gurajui Liona da skrene njegovu panju.
"Radim ta?"
"Odbija sve dame u sobi."
"Dobro je znati da i dalje imam tu sposobnost.", odvrati mu Lion.
Ron odmahnu glavom. "Pa hoe li se mrtiti celu no?"
"Verovatno."
"Tvoj nedostatak euntazijazma je uasan. Ja sam u predivnom raspoloenju. Nova sezona
uzburkava moju krv. Tvoja sestra mora biti eljna avantura", dodao je on. "Boe, teko mi je
poverovati da je malo derite konano odraslo."
"Dijana je uzbuena", priznade Lion. "Ona je dovoljno stara da krene u potragu za muem."
"Je li ona i dalje .... spontana? Prolo je vie od godinu dana od kada sam je zadnji put video."
Lion se nasmeja Ronovoj nesposobnosti da opie njegovu sestru. "Ako me pita da li i dalje
upravlja situacijama bez pokazivanja i najmanje line prinude, onda da, ona je jo uvek
33
spontana."
Ron klimnu glavom, pogleda po sobi i zatim uzdahnu. "Samo mislim o tome. A sve priliv
novih dama ekaju da se predstave. Istina mislio sam da bi ih njihove mame najradije
ostavile u kui i zakrile ih od Deka i njegove bande pljakaa koji su ponovo u potrazi."
"uo sam da su lopovi posetili Velinghama prole nedelje", prokomentarisa Lion.
"Izazvali su komeanje", ree Ron sa istinskim osmehom.
"Razumeo sam da je Dek samo opljakao Velinghamove. Da li je istina da je goste ostavio na
miru?"
Ron klimnu glavom."Da. ovek je oigledno bio u urbi."
"ini mi se da se on boji da ga ne uhvate", ree Lion.
"Ne slaem se", odgovori Ron. "Do sada on je krao samo od onih za koje je mislio da ih treba
spustiti dole. Ja se stvarno divim tom oveku."
Kada ga je Lion zbunjujue pogledao, Ron pouri da promeni temu.
"Dame bi nam prilazile da si nasmejan. Onda bi moda poeo da uiva."
"Mislim da si konano izgubio razum. Kako se mogu pretverati da uivam u ovoj farsi?"
"Ionako misle da si poludeo, Lione. injenica je da si izbivao dugo iz drutva."
"injenica da sam izdrao jednu sezonu je predugo", odgovori mu Lion. "Tvoj um se
pretvorio u kau."
"Gluposti. Moj um se pretvorio u kau godinama pre, jo dok smo pili kiseli din u koli
zajedno. Mada ja stvarno uivam. I ti bi kada bi sve ovo shvatio kao igru."
"Ne igram igre", ree Lion. "I rat je bolji opis za ovu scenu."
Ron se nasmeja, dovoljno glasno da privue radoznale poglede. "Reci mi prijatelju, da li si
protiv dama, onda?"
"Jesam."
34
"A ta je njihova potraga? ta se nadaju da e dobiti ako nas osvoje?"

"Brak, naravno."
"Ah", odgovori Ron. "Predpostavljam da koriste svoja tela kao oruje. Da li je njihov borbeni
plan da ako nas nateraju na poudu da e tako izmamiti neto vie?"
"To je sve to imaju da ponude", odgovori Lion.
"Dragi Boe, ti si iznuren kao to kau. Brinem da tvoj stav ne pree na mene."
Ron zadrhta dok je to izgovorio, ali taj efekat je propratio smehom.
"Ne izgleda da si previe zabrinut" primeti Lion suvo.
"Ove dame ele brak, ne nae ivote", rekao je Ron. "Ne mora da igra igru ako ne eli.
Osim toga, ja sam samo neznatan grof. Ti, sa druge strane, svakako se mora oeniti, da
nastavi svoju lozu."
"Zna vrlo dobro da se neu ponovo oeniti", odgovori mu Lion. Glas mu je bio teak kao
mermer. "Zaobii tu temu, Rone. Nemam smisao za humor kada je re o pitanju braka."
"Nema smisla za humor uopte", izgovorio Ron tako veselim tonom da Lion nije mogao da
se ne osmehne.
Ron se spremao da nastavi sa svojim dugim spiskom Lionovih mana kada vrlo lepa
crvenokosa dama uhvati njegovu panju. On je svoju panju posvetio njoj, sve dok nije video
Lionovu mlau sestru kako se probija do njih.
"Bolje se rei tog namrgoenog pogleda", posavetovao ga je Ron. "Dijana dolazi ovamo.
Gospode, upravo je laktom udarila groficu Seringham."
Lion uzdahnu i suspregnu smeh.
Kada se Dijana naglo zaustavila kraj svog brata, njene kratke braon lokne nastavile su da
pleu oko njenog lica. A smee oi su joj blistale od uzbuenja. "O, Lione, tako sam sretna
kada te vidim da se smeje. Ja verujem da uiva."
35
Nije saekala brata da joj odgovori, ve se okrenula prema Ronu. "Tako je dobro videti te
ponovo", ree ona, skoro sasvim bez daha.
Ron klimnu glavom u znak pozdrava.
"Zar nije neverovatno to sam uspela da dovuem Liona veeras ovde? On zaista ne voli
zabave, Rone."
"On?", upia se Ron tako da zvui iznenaeno toliko da se Lion nasmeja.
"Nemoj se zezati sa njom", ree mu Lion. "Da li uiva Dijana?", upitao je svoju sestru.
"O, da", odgovorila je ona. "Mama e biti zadovoljna. Nadam se da e biti budna kada
stignemo kui, pa da joj jo veeras sve ispriam. Upravo sam saznala da e i princeza
Kristina biti predstavljena, takoe. Priznajem da me zanima da je upoznam. ula sam sve
najlepe o njoj."
"Ko je princeza Kristina?", upita Lion.
Ron je pourio da odgovori na njegovo pitanje. Izbivao si predugo, Lione da bi uo za nju.
Iako je nisam nikada sreo, reeno mi je da je veoma lepa. Ima toliko misterije oko nje. Otac joj
je bio vladar neke male kneevine u blizini austrijske granice. Svrgnut je prilino
neprijatnom revolucijom", nastavio je Ron. "Dama Kristina, ako koristimo titulu po njenoj
majci, putovala je po celom svetu i tako upoznala Burmele i odmah bila opsednuta. Oni su je
prozvali svojom princezom. ena nije ni odbija ni prihvatila tu titulu."
"ta se dogodilo sa princezinom majkom?", upita Dijana.
Izgledala je opinjena prion o princezi. Ron se nasmei njenoj revnosti.
"Kako mi je reeno, tragedija. Majka je slabila do smrti i ona-"
"Kako to misli oslabila do smrti?", Dijana ga prekide.
"Luda", objasnio je Ron. "Kada je majka saznala da e imati dete, ona je pobegla. Do pre tri
meseca, svi su verovali da su i majka i beba mrtve."
36
"ta se desilo sa princezinim ocem?", upita ga Dijana.

"On je napustio Englesku ubrzo nakon nestanka njegove supruge. Niko nije uo za njega od
tada. Verovatno je umro do sada", zavri Ron sleganjem ramenima.
"O jadna princeza", proaputa Dijana. "Da li ona sada ima nekoga koga bi mogla nazvati
porodicom, ili je sama?"
"Pobogu Dijana, ti ni ne poznaje enu a ve bi plakala zbog nje", ree Lion.
"Pa, to je tako tuna pria", ree Dijana, branei sebe. Ona se okrete ka Ronu i dodade:
"Seam se koliko je bilo nepodnoljivo za sve nas kada je Dejms umro. Majka se jo nije
oporavila. Ona ostaje skrivena u sobi vadei se na bolest, a svi znamo da je tuga tamo dri."
Ron baci jedan pogled na Lionovo hladno lice i odmah pouri da promeni temu. "Da, dobro
svi smo izgubili Dejmsa", lagao je, a njegov ton procveta. "Jedva ekam da upoznam
princezu Kristinu, takoe, Dijana. Niko nije bio u stanju da prikupi komadi informacija o
njenoj prolosti. ini se da e se misterija oko nje sada, zar ne?"
Kada je Ron namignuo Lionovoj sestri, ona pocrvene. Lionova sestra je jo uvek bila tako
nevina. Ona je bila i dovoljno privlana, takoe, shvatio je Ron sada kada ju je dobro
pogledao. Dijana se prolepala od kako ju je Ron poslednji put video. To je u stvari iritiralo
Rona, mada mu nije bilo potpuno jasno zbog ega. "Dete", iznenada je izlanuo, "ti izgleda
veoma lepo veeras", Ron napravi grimasu na neravnine koje je uo u svom glasu.
Dijana to nije primetila. Ona se osmehnu na njegov kompliment, koji je proizveo jo jedno
crvenjenje, i ree: "Hvala ti, Rone. Ljubazno od tebe to si primetio."
Ron se namrti na Liona. "Njena haljina je preniska. O emu si mislio kada si je pustio da
izae u javnost ovako obuena? Bolje je dri na oku."
"Ako je stalno budem drao na oku Dijana e biti bezbedna", odgovorio je Lion.
"Svejedno, ja stvarno mislim .", utihnuo je u sred reenice, kada je pogledao prema ulazu u
37
salon. On tiho zazvida. Dijana se brzo okrete da vidi ta dri Rona toliko zanesenog.
"Princeza Kristina", proaputa Dijana, a glas joj je bio ispunjen strahopotovanjem.
Lion je poslednji pogledao. Njegovo telo je instiktivno zazuelo borbeni stav, a miii su mu se
spremno napeli.
On sporo povrati kontrolu. Shvatio je da je zauzeo stav za borbu i natera sebe da se opusti.
Nagli pokret je uinio da ga ponovo zaboli koleno. Lion nije moga nita sada povodom bola
ili estokog udaranja u grudima.
I bez obzira na to koliko je hrabro pokuavao, on nije mogao da odmakne pogled od princeze
Stvarno je bila divna. Bila je obuena u srebro od glave do pete. Boja koja je pripadala
anelima je jo vie istakla svetlu boju njene kose.
Bez sumnje, ona je bila najlepa ena koju je ikada video. Koa joj je izgledala besprekorno,
pa ak i iz daljine koja ih je razdvajala Lion je mogao da vidi boju njenih oiju. One su bile
zapanjujue nijanse plave.
Princeza Kristina se nije ni smeila ni mrtila. Izraz lica joj je prikazivao blagu znatielju.
ena je oigledno bila svesna svoje lepote, zakljui Lion, nadajui se da e ga njegov uroeni
cinizam spasiti srane mane. Uopte nije bio zadovoljan zbog naina na koje je njegovo telo
reagovalo na nju.
"Brumel je bio u pravu", izjavi Ron. "Dama je oaravajua."
"O, nadam se da u moi da je upoznam", ree Dijana. Proaputala je kao da su u crkvi:
"Samo pogledaj ostale, Rone. Oni su svi opinjeni njom. Da li misli da e princezin ulazak
biti prihvatljiv?"
"Huh, Dijana", ree Ron. "Princeza Kristina se nee usuditi da te ignorie. Izgleda da si
zaboravila ko ti je brat.
Dijana stidljivo klimnu glavom. Draga, ispravi ramena i prestani da lomi ruke. Nai emo
38
nekoga da te odgovarajue predstavi."

Ron je znao da Lionova mlaa sestra nije ula ni jednu od njegovih primedbi. Ona je ve
podigla svoje suknje i krenula ka ulazu. "ta sada da radimo?", upitao je kada ga je Lion
spreio da poe za Dijanom.
"ekaemo da vidimo", posavetova ga Lion. Njegov glas je zvuao iritantno.
"Tvoja sestra je previe nagla", promrmlja Ron odmahujui glavom. "Ona ignorie sve lekcije
dobrog vladanja."
"Krajnje je vreme da Dijana naui lekciju iz diskrecije."
"Nadajmo se da nee biti previe bolna za nju."
Lion se nije prikljuio toj nadi. On je i dalje gledao u prelepu princezu.
Stariji brani par se taman pribliio princezi na nekoliko ini kada je Dijana uletela ispred
njih.
Dijana je gotovo pala ispred Kristine na kolena. Ron ispusti dugo stenjanje. Stariji brani par
nije ni pokuao da sakrije nezadovoljstvo to su tako grubo odgurnuti. Oboje su se okrenuli i
buljili jedno u drugo osramoeni.
"O, Boe, Dijana je prela ispred vojvode i vojvotkinje", ree Ron.
Lion se razbesneo na svoju sestru. On se taman spremao da ode po nju i spasi je daljeg
ponienja, kada je princeza uzela stvar u svoje ruke. Ona je pozdravila Lionovu sestru sa,
kako se inilo, iskrenim osmehom, a onda je uhvatila Dijanu za ruke dok je razgovarala sa
njom. Lion je pomislio kako je princeza namerno odavala utisak da su ona i Dijana odavno
bliske prijateljice. Gledao je kako Kristina primie Dijanu sa njene strane da bi mogla da
pozdravi vojvodu i vojvotkinju. Princeza je ukljuila Dijanu u kratak razgovor i tako ublaila
greku koju je nainila njegova sestra.
"Pa, ta ti zna? Ona jo dri Dijanu za ruku. Pametan trik ubacivanjem Dijane, to ni ja ne
39
bih smislio."
Lion je naslonio rame ponovo na kamin, nasmejao se posmatrajui Rona. "Dijana voli da
koristi ruke dok govori", priznao je.
"Princeza ima dobro srce. Boija istina, verujem da sam se zaljubio."
"Uvek si zaljubljen", odgovori mu Lion.
On nije mogao da zadri iritaciju u svom glasu. udno, ali iz nekog razloga Ron mu je
smetao. Nije posebno eleo da Ron doda princezu Katarinu na listu buduih osvajanja. Bilo
je to smeno, shvatio je Lion. Zato bi mu smetalo da li e njegov prijatelj osvojiti ovu enu ili
ne?
On uzdahnu kada shvati da nema spreman odgovor. Meutim smetalo mu je. I to to je
iskreno priznao pogoralo je Lionovo raspoloenje. Prokletstvo, on je bio prestar i previe
umoran za zaljubljenost.
Kristina nije imala predstavu o razmiljanju koje je izazvala. Ona je strpljivo ekala da njena
tetka Patricija zavri razgovor sa domainom. Mlada dama je i dalje stajala kraj nje i brbljala
takvim tempom da Kristina nije uspela da dri korak sa njom. Pravila se da je zanima,
nasmeila bi se kada bi se to inilo prikladno, i klimnula glavom kad god bi mlada dama po
imenu Dijana zastala da uzme dah. Lejdi Dijana je najavila da e dovesti svoje prijatelje na
upoznavanje. Kristina je ponovo ostala sama. Okrenula se i videla da svi ljudi otvoreno bulje
u nju. Poslala im je jdan spokojan osmeh.
Ona je mislila da se nikada nee navii na njih. Englezi su buli tako mnogo svojstveni. Iako je
ivela u Londonu sada skoro tri meseca, ona je i dalje bila zbunjena ritualima koji ovi belci
odravaju.
Mukarci su bili jednako smeni koliko i njihove ene. Takoe su svi slino izgledali, kao da
su bili obueni u crno isto odelo. Njihovi beli vratovi su utirkani do take da su izgledali kao
40
da e se udaviti do smrti, utisak su pojaavali svojim ruiastim obrazima. Ne, Kristina se

tiho ispravi, oni su vratove obavijali svojim ... kravatama, rekla je samoj sebi. Da ,to je bilo
pravo ime za vratrenu foliju. Ona to ne sme ponovo da zaboravi.
Bilo je toliko toga ega je morala da se seti. Kristina ih je marljivo prouavala od trenutka
dolaska na tetka Patricijin prag u Bostonu pre godinu dana. Ona je ve govorila francuski i
engleski. Misionar kojeg je Crni vuk zarobio pre nekoliko godina ju je dobro nauio. Njene
lekcije u Bostonu su bile usmerene na ponaanje otmene dame. Kristina je pokuala da ugodi
tetki i tako olaka njene strahove. Ta ena je bila jedina Kristinina veza sa porodicom sa
majine strane. Meutim, kasnije kada je usvojila pisano znanje dovoljno dobro da proita
majin dnevnik, njeni motivi su se promenili. Drastino. Sada je bilo vreme da Kristina osvoji
privremeno mesto u ovom bizarnom drutvu. Ona nije smela dozvoliti greke dok ne ispuni
svoje obeanje.
"Jesi li spremna, Kristina?"
Pitanje je postavila tetka Patricija. Starica je dola do Kristine i uzela joj ruku u svoje kande.
"Spremna kao i uvek", odgovorila je Kristina. Ona se osmehnu starici a onda se okrete i ue u
gomilu stranaca.
Lion ju je netremice gledao. Primetio je kako je princeza izgledala kao ena borac. Primetio
je, takoe kako je ta lepa ena veoma korektna u svim svojim postupcima. Radila je to skoro
kao neku vrstu rutine, primetio je Lion. Princeza je pozdravila svako novo poznanstvo sa
osmehom koji joj nije doticao oi. Sledio je zatim kratak razgovor i poslednje, energino
pozdravljanje.
Lion nije mogao a da ne bude inpresioniran. Dama je bila dobra, u redu. Nije ni udo to je
Brumel bio toliko inpresioniran sa njom. Princeza je pratila sva pravila lepog ponaanja. Ali,
Ron je bio u pravu. Nije bila posve drugaija. Ne, ona je izgledala kruto ba kao i ostale, a
41
svakako je bila povrna kao i sve ostale dame u plemstvu.

On nije bio razoaran svojim zakljucima o princezi. Ba suprotno od toga, jer se oseao
izbaenim iz ravnotee im ju je ugledao. Sada mu se ravnotea vraala punom snagom. On
se zapravo nasmei sa olakanjem. Tada je video kako se Ron lakta kroz gomilu gostiju da
doe do princeze. Lion bi zaradio brojne posede kada se kladio da e svaka ena posvetiti
vie panje Ronu nego ostalim mukarcima. Svi u Londonu su znali da je Ronova porodica,
iako ne rangirana meu najviima, svakako bila najbogatija.
Lion bi izgubio opkladu. Ron nije proao nita bolje od ostalih. Iskra perverznog zadovoljstva
izmami mu nevoljni osmeh na lice.
"Gubi kondiciju", Lion primeti kada se Ron vratio do njega.
"Kako to misli", upita Ron, glumei zbunjenost.
Lion nije odgovorio odmah. Mogao je da vidi slabo rumenilo na Ronovom licu. Lion je
shvatio da zaista poinje da uiva. On je tada odluio da natrlja malo soli na Ronovu ranu,
kao to bi svaki dobri prijatelj uradio. "Da li je to moja mata ili ti je princeza Kristina udelila
isti tretman kao i svakom drugom oveku u ovoj sali. Ona izgleda da zaista nije previe
impresionirana tvojim arima, stari?"
"Nee ni ti bolje proi od mene", odgovori Ron. "Ona je zaista misterija. Ja se konkretno
seam da da sam joj postavio neka relavantna pitanja, ali dok sam hodao ov-"
"Misli kad si se udaljio, zar ne?"
Ron se dobro namrtio na Liona, a onda slegnu ramenima. "Pa, da, kada sam otiao shvatio
sam da nisam dobio ni jedan odgovor od nje. Bar ja mislim da nisam."
"Bio si previe okupiran njenom pojavom", odgovori Lion, "Lepo lice uvek pokvari
koncentraciju."
"O?", ree Ron. "Pa, stari, hajdemo da vidimo koliko e odgovora ti dobiti. Staviu flau
42
rakije na najboljeg."
"U redu", saopti mu Lion. Pogledao je po sobi i odmah pronaao princezu Kristinu. Iako je
imao prednost jer je bio vii od svih u sobi, a cilj njegovog traganja je bila jedna plavokosa
ena tamo.
Stajala je pored starog prijatelja njegovog oca, ser Rejnoldsa. Lion je bio srean to je stari
prijatelj uzeo stolicu kraj Kristine.
Kada je Lion konano uspeo da uhvati pogled ser Reinoldsa, on je arogantno mahnuo
glavom za posredstvo upoznavanja.
Gospodin Rejnolds klimnuo je malo sa previe entuzijazma za Lionov ukus potom se nagnuo
i proaputao neto princezi. Kristina se okrete i suoi se sa Lionom, ali je video kada je gotovo
neprimetno klimnula. Dugi minut je proao pre nego to je ena koja je govorila sa
princezom zastade da uhvati vazduh. Gospodin Rejnold je iskoristio tu priliku za oprotaj.
Lion je zakljuio da su njegova objanjenja ukljuivala njegovo ime jer ga je gospoa
uplaeno pogledala, prikupila svoje suknje i odmah odjurila u suprotnom smeru. Ona se
ponaala kao debeli mi sa makom za svojim repom.
Lionov osmeh se proirio. Njegovo hvalisanje Ronu nije bilo uzaludno. On zaista nije izgubio
vetinu.
On je izbacio glupu enu iz svog uma kada je princeza Kristina dola i stala ispred njega.
Gospodin Rejnold je stajao kraj nje i lebdeo kao nervozni aneo uvar. Lion se polago
povukao, strpljivo ekajui da ona izvri savren mali naklon, koji je video da je dala svima
ostalima.
Glava joj je bila pognuta, ali ak i tada bi mogao da kae da je bila besprekorno ponosna.
Mogao je da vidi posute pege prego njenog nosa. Ovako je izgledala manje kao porculanska
lutka a daleko vie opipljiva.
43
ena mu je jedva dosezala do ramena. Bila je previe delikatnog izgleda i previe slaba za
njegov ukus, on je odluio. Onda je pogledala u njega. Njen pogled je bio direktan,
nepokolebljiv, oaravajui.
Lion nije mogao da se seti sopstvenog imena.
Znao je i on da treba da zahvali Bogu za intervenciju ser Rejnoldsa. uo je muki glas kako
navodi sve Lionove titule. Dugaka lista dala je Lionu vremena da se oporavi.
Nikada nije bio ovako uzdrman. Taj njen naivan pogled ga je oarao. Njene oi, takoe,
nevoljno je priznao. Razlikovale su se od bilo koje nijanse plave koju je on ikada video.
On je znao da se mora predstaviti. Lion je namerno spustio svoj pogled, preselio ga na usne i
u trenu shvatio svoju greku. On je mogao da oseti kako fiziki reaguje na njih.
Gospodin Rejnold je konano zavrio svoju recitaciju rekavi: "Verujem, draga moja, da si ve
upoznala grofa Rona."
"Da", umea se Ron, nasjmejavi se Kristini.
"Lione, da predtavim princezu Kristinu i vama?", ree gospodin Rejnold, zvuei tako
zvanino.
Oi su je odale. Neto to je rekao prilikom upoznavanja ju je uznemirilo. Ona se brzo
povratila, i Lion je znao da je nije gledao toliko pozorno tokom upoznavanja, on bi propustio
iznenaenje u njenom pogledu.
"ast mi je da smo se upoznali, gospodine", proaputa Kristina.
Njen glas je uticao na njega. Bio je mek, senzualan. Primetan je bio neobian akcenat. Lion je
putovao ali nije znao kog je porekla. To ga je zaintrigriralo skoro kao i njegova besmislena
potreba da je uhvati za ruku, odvue u no i zavede je.
Hvala Bogu pa nije mogla znati ta se deava u njegovoj glavi. Ona bi sigurno uz vrisku
potraila sklonite, bez sumnje. Lion nije eleo da je uplai, ipak. Za sada, ne.
44
"Ron je Lionov prijatelj mnogo godina", ser Rejnolds je prekinuo neprijatnu tiinu.
"Ja sam njegov jedini prijatelj", prokomentarisao je Ron sa osmehom.
Lion je osetio da ga Ron gura. "Zar to nije istina?"
On je ignorisao pitanje ."Da li ste vi zaista princeza?", upitao je Kristinu.
"ini se da mnogi veruju da jesam", odgovorila je.
Ovo nije bio ba odgovor na njegovo pitanje, shvatio je Lion. Ron se lukavo nasmei, da
prikrije svoju zabavu. Lion se namrti.
Kristina se okrete ka Ronu. "Da li uivate veeras?"
"Neizmerno", izjavi Ron. Pogledao je u Liona i rekao"Pitao si?"
"Pitao?", ponovi Kristina, mrtei se.
"Samo sam se pitao iz koje ste kue?", rekao je Lion.
" Iz kue moje tetke Patricije", odgovori Kristina.
"Lione sigurno se seate lorda Alfreda Kumingsa", ser Rejnolds se umeao. "On je bio
poznanik vaeg oca."
"Seam se tog imena", odgovori Lion. On ipak nije mogao da skloni pogled od Kristine
dovoljno dugo da bi pogledao Rejnolda. To je verovatno bilo nepristojno, pomislio je Lion,
ak je i shvatio da nee preduzeti nita povodom toga.
"Pa sada", gospodin Rejnolds je nastavio, "Alfred je imenovan kolonijalista ve godinama
unazad. Umro je u Bostonu, Bog da mu duu prosti, pre samo dve ili tri godine, a grofica se
vratila kui, u Englesku sa svojom neakom."
"Ah, onda ste u Engleskoj ve dve godine?" upita je Lion.
"Ne."
Lionu je bila potrebna puna minuta da shvati da nee dobiti dalji odgovor. "Onda ste
podignuti u koloniji", to je bila izjava, a Lion je ve klimao glavom.
45
"Ne."
"Da li ste tamo roeni?"
"Ne", Kristina je odgovorila, zurei u njega sa primesima osmeha na licu.
"Ali ste iveli u Bostonu?"
"Da."
"Da?"
On zaista nije mislio da podigne glas, ali ga je princeza Kristina izazvala. Ron se davio od
smeha ne pomaui mu mnogo.
Lion je odmah zaalio to je dopustio da vidi njegovu frustraciju, sigurno e pokuati da
pobegne prvom prilikom. Znao je kako je mogao biti zastrauju.
"Gospodine, da li ste nezadovoljni samnom jer nisam roena u koloniji?", Kristina ga
iznenada upita. "Vae mrtenje to sugerie."
uo je zabavu u njenom glasu. Definitivno je postojao sjaj u njenim oima. Bilo je jasno da
nije zastraena. Da nije znao bolje, pomislio bi da se smejala.
"Naravno da nisam nezadovoljan", ree Lion. "Ali hoete li odgovarati na sva pitanja sa da ili
ne?"
"ini se tako", odgovori Kristina. Ona se istinski nasmeja i saeka njegovu reakciju.
Lionova frustracija je nestala. Njena tupost je osveavajua, njen osmeh oaravaju. Nije
pokuao da zadri smeh.
Zvuk u eksploziji se odbi od zidova sobe, iznenadivi neke od gostiju.
"Kada se smejete, gospodine, zvuite kao lav", rekla je Kristina.
Njen komentar je ubo u centar. To je bila tako udna primedba. "A da li ste vi uli riku
lavova, Kristina?"upitao je namerno odbacujui njenu zvaninu titulu.
"O, mnogo puta", odgovorila je Kristina pre nego to je razmislila.
46
Ona je zapravo zvuala kao da je mislila to to je rekla. To naravno nije imalo ni malo smisla.
"Gde ste uli takav zvuk?"
Osmeh je naglo napustio njeno lice. Ona je i nehotice otkrila i vie nego to je elela.
Lion je ekao da mu odgovori. Kristina ga je oprezno pogledala, a onda se okrenula ka sir
Rejnoldsu. Ona mu poele laku no, pravdajui se time da ona i njena tetka imaju da odu na
jo jedno mesto pre nego to no istekne. Kristina se ponovo okrete ka Lionu i Ronu i odbaci
ih obojicu sa hladnom efikasnou dostojne kraljice.
Lion nije bio ovek koji je lako odustajao.
Princeza je otila pre nego to je stigao da joj to pokae.
Ona je znala da mora pobei od njega. Osetila je da je njena smirenost posrnula. Njena
starateljka je sedela na stolici pokraj zida. Kristina primora sebe da dostojanstveno doeta do
svoje tetke.
"Vrujem da bismo trebali sada krenuti", proaputa ona.
Grofica je ivela sa svojom neakom dovoljno dugo da zna da neto nije bilo u redu. Njene
stare godine nisu uticale na njen otri um ili njen fiziki izgled. Ona ustade sa stolice, uze
Kristinu za ruku i krenue ka izlazu.
Lion je stajao sa Ronom i sir Rejnoldsom. Sva trojica su gledali Kristinu i njenu tetku kako se
na brzinu pozdravljaju sa svojim domainima. "Hou da sutra dobijem taj viski", izjavi Ron
gurajui Liona da bi mu skrenuo panju.
"Rone ako mu zabije lakat u rebra jo jedanput, kunem ti se da u ga slomiti", promrmlja
Lion.
Ron nije izgledao zabrinut zbog pretnje. On udari svog prijatelja po ramenu.
"Verujem da u otii i uvati tvoju sestru umesto tebe, Lione. Ne izgleda sposoban za taj
zadatak."
47
im ih je Ron napustio, Lion se okrete ka sir Rejnoldsu." ta znate o Patriciji Kumings?",

upita on. "Odgovorite mi iskreno, molim vas i bez oklevanja."
"Vi me vreate, Lione", izjavi gospodin Rejnolds, a osmeh je bio u kontradiktornosti sa
njegovim komentarom.
"Poznata mi je vaa diplomatija", odgovori Lion. "Sada, ta moete da mi kaete o njoj?
Sigurno ste je poznavali dok ste bili mlai."
"Naravno", ree Rejnolds. "Oduvek smo pozivani na iste zabave. Znam da ovo nee ii dalje,
pa u ti ispriati istinu, Lione. Ta ena je zlo. Nisam je voleo tada, a ne volim je ni sada. Njena
lepota je nadoknaivala njen ... karakter", ree on. "Udala se za Alfreda kada mu je stariji
brat oboleo. Ona je verovala da e umreti svakog trenutka. Patricija je bila kao leinar
ekajui da nasledi imanja. A Alfredov brat je bio borac. iveo je deset godina due nego to
je iko oekivao. Alfred je bio primoran da prihvati odlazak u kolonije ili da ga stave u
duniki zatvor."
"ta je sa Patricijinim ocem? Zar nije pokuao da izmiri dug svog zeta? Pomislio bih da bi to
uradio zbog sramote, jedino ako nije imao dovoljno novca."
"On je bio dosta bogat", izjavi ser Rejnolds. "Ali on je se ve odrekao svoje keri."
"Zato to se udala za Alfreda?"
"Ne, to je uinio kada su poele glasine", ree Rejnolds, odmahujui glavom. "Patricija je uvek
bila obazrivo, pohlepna, ena. Ona je inila mnoge okrutnosti. Jedna od njenih spletki se
zavrila tragedijom. Mlada dama se ubila zbog njene okrutne ale. Ja ne elim dalje da
ulazim u detalje, Lione, ali e vam biti dovoljno to u vam rei da ne izgleda kao da se
promenila na bolje tokom godina. Da li ste primetili kako ona gleda svoju neaku?"
Lion je bio iznenaen estinom u glasu sir Rejnoldsa. Stari prijatelj njegovog oca je bio
poznat po svojem mirnom i lakoumnom ponaanju. Ipak sada se bukvalno tresao od besa.
48
"Da li ste i vi bili rtva njene okrutnosti?", upita Lion.

"Jesam", priznade Rejnolds. "Neaka joj deluje kao neni, ranjiv cvet. Ona nije odrasla sa
tetkom. Siguran sam da to nije nikakva teta za jadno dete. Ona e imati vremena da pokua
da zadovolji starog kukca. Grofica e je bez sumnje prodati najboljem ponuau."
"Nikada vas nisam uo da govorite na takav nain", ree Lion. "Poslednje pitanje, gospodine i
moemo zavriti ovaj razgovor."
Sir Rejnolds klimnu glavom.
"Rekli ste da je groficin otac bio bogat ovek. Kako je zaradio svoje posede?"
"Niko ne zna. Otac je prepisao sve na mlau erku. Ime joj je bilo Desika."
"Desika je bila Kristinina majka?"
"Da."
"A da li je bila luda kao to svi priaju?"
"Ne znam, Lione. Samo sam nekoliko puta sreo Desiku. inilo se da je suta suprotnost od
svoje sestre. Bila je slatke naravi i stidljiva - previse stidljiva. Kada se udala, njen otac je bio
prezadovoljan. Nju je izabrao kralj. Jo uvek mogu da se setim slavnih balova odranih u
njihovu ast, bogatstvo je bilo zapanjujue. Posle toga niko ne zna ta se desilo", stariji ovek
ispusti dug uzdah. "To je misterija, Lione koja kako se ini nikada nee biti reena."
Iako je sam bio obeao da je to bilo poslednje pitanje, Lion je bio previe radoznao da bi
odbacio temu. "Da li ste poznavali Kristininog oca? On je bio kralj kaete, kako to da ja
nikada nisam uo za njega?"
"Upoznao sam ga, ali ga nikada nisam dobro poznavao. Zvao se Edvard", prisetio se
Rejnolds. "Ne seam se kako se prezivao. Ja sam ga voleo. Svako je. Bio je veoma paljiv. I nije
pravio pompu. Umesto da se dri nadmeno, on je insistirao da ga zovemo baron umesto
kralj. On je bio izgubio kraljevstvo."
49
Lion klimnu glavom. "To je ba zagonetka, zar ne?", primeti on. "To to je Desika uradila
me je zaintrigriralo."
"ta to?"
"Udala se za kralja, a zatim pobela od njega."
"Desikini razlozi su otili u grob sa njom,"ree sir Rejnolds. "Verujem da je umrla ubrzo
nakon Kristininog roenja. Niko ne zna ta se zapravo desilo sa njom, Lione. I nakon mog
prilino jednostranog razgovora sa princezom, ini se da e i ona sakriti njene tajne."
"Samo ako joj se to dozvoli", ree Lion sa arogantnim osmehom.
"Ah, onda ste se zainteresovali za princezu?", upita Rejnolds.
"Blaga radoznalost", odgovorio Lion sleui ramenima.
"Da li je to istina ili se ograujete sad?"
"To je istina."
"Vidim", ree Rejnolds, nasmejavi se dovoljno da je Lion pomislio da nije ba shvatio.
"Da li vam je poznato gde su Kristina i njena pratnja otile kada su napustile zabavu? uo
sam kada vam je Kristina rekla da imaju jo negde da svrate do kraja veeri."
"U kuu lorda Bakerija", ree Rejnolds. "Da li planirate da odete tamo?", upitao je blagim
glasom.
"Rejnoldse nemoj da umiljate vie od onoga to jeste", ree Lion. "Samo elim da saznam
neto vie o princezi. Do jutra moja radoznalost e biti zadovoljena."
Otrina u Lionovom glasu zaustavila je Rejnoldova pitanja. Nisam se jo pozdravio sa vaom
sestrom. Verujem da u neu otii a da se pozdravim da njom.
"Moraete to brzo da uradite", ree Lion. "Dijana i ja odlazimo za nekoliko minuta."
Lion je zatim ispratio pogledom Rejnoldsa kroz guvu. Dao mu je nekoliko minuta da
porazgovara sa Dijanom i zatim najavio da je vreme da krenu.
50
Dijanino razoarenje je bilo oigledno. "Ne budite tako tuni", ree Rejnolds. "Verujem da jo
ne idete kui", ree gospodin Rejnolds i namignu joj."
Lionu nije to bilo ni najmanje zanimljivo. "Da, dobro, Dijana ja sam mislio da svratimo do
kue Bakerovih pre nego to poemo kui."
"Ali, Lione, ti si odbio taj poziv", ustvrdi Dijana. "Rekao si da je tamo tako dosadno."
"Predomislio sam se."
"Tamo nije dosadno?", upita Dijana, potpuno zbunjena.
"Pobogu, Dijana", promrmlja Lion, dobacujui pogled Rejnoldsu.
Surovost Lionovog glasa je iznenadio Dijanu. Njeno zabrinuo mrtenje je pokazivalo koliko.
"Hajdemo, Dijana. Ne elimo da zakasnimo", posavetova je Lion, omekavajui svoj ton.
"Zakasnimo? Lione, gospodin Baker i ne zna da emo doi. Kako moemo zakasniti?"
Kada njen brat samo slegnu ramenima, Dijana se okrete sir Rejnoldsu.
"Da li znate ta je spopalo mog brata?" upitala je.
"Napad blage radoznalosti", odgovori sir Rejnolds.
Okrenuo se ka Lionu i ree: "Ako ete oprostiti ovom starcu, ostavite vau sestru malo due
ovde. Bila bi mi ast da vidi moj dom."
"O, da, Lione, mogu li ostati?", upita Dijana.
Ona je zvuala kao mala devojica. Lion se ne bi iznenadio da zapljeska rukama. "Da li ima
poseban razlog za ostanak?", upitao je on.
Kada je njegova sestra poela da crveni, Lion je imao odgovor. "Koje je ime tog oveka?",
upita je.
"Lione", proaputa Dijana, poniena. "Nemoj da me sramoti pred sir Rejnoldsom",
opomenu ga ona.
Lion uzdahnu u rastrojstvu. Njegova sestra je upravo iznela njegovo miljenje da je Baker
51
dosadan, a sada je imala smelosti da mu kae da ju je sramotio. On je namrteno pogleda. "O

tome emo onda priati kasnije", ree on. "Hvala, Rejnoldse. uvajte mi paljivo Dijanu."
"Lione ne treba mi uvar", protestvovala je Dijana.
"To tek treba da mi dokae", odgovori joj Lion pre nego to je klimnuo sir Rejnoldsu i
napustio sobu.
Iznenada je bio nestrpljiv da doe kod Bekera.
52
3. POGLAVLJE
Ostali smo u Engleskoj due nego to je Edvard eleo, tako da je moj otac
prisustvovao mojoj roendanskoj proslavi. Edvard se toliko lepo ponaao prema mom
dragom tati. Dan nakon to sam napunila sedamnaest, krenuli smo na plovidbu prema
domu mog dragog. Plakala sam, ali ipak sam znala da sam uasno sebina. Znala
sam da u napustiti svoga oca. Moja dunost je bila da pratim moga mua,
naravno. Nakon to sam se isplakala, postala sam uzbuena zbog svoje budunosti.
Vidi Kristina, mislila sam da me Edvard vodi u Kamelot.
Kristina se oseala loe. Ona se oseala loe, bila je blizu guenja i govorila je sebi da e se
panika koju osea rasprsnuti kada budu izali iz koije. Zavesa je bila sputena, pa je vazduh
bio gust i meao se sa tekim parfemom tetke Patricije.
Kristina je stezala svoje ruke, sakrivene od pogleda njene tetke. Glava joj je bila naslonjena na
braon konom seditu.
Grofica nije primetila da njena sestriina ima bilo kakvih problema. im su zatvorile vrata
poela je sa svojim pitanjima, nijednom ne dozvoljavajui da joj neakinja odgovori. Tetka je
propratila pitanja otrim primedbama o svakom gostu grofa od Karslona. Grofica kao da je
nalazila veliko zadovoljstvo u klevetanju drugih. Njeno lice je poprimilo zlokoban izraz,
tanke usne su joj bile skupljene, a oi ledene.
Kristina je verovala da su oi ogledalo due. Grofica joj je to svakako potvrdila. Bila je tako
ljuta, ogorena i usamljena ena. Glupa, takoe, pomislila je Kristina, jer ona nije ni
pokuavala da sakrije svoje nedostatke od neake. Kolika glupost, pokazati slabost i dati
drugome mo. Tetka Patricija nije shvatala taj primitivni zakon, meutim. Ona je zapravo
volela da pria o svim nepravdama koje su joj nanete. Stalno.
Kristina vie nije obraala panju na izlaganje njene tetke. Ona je elela da zatiti tu enu.
Grofica joj je bila porodica, i to bi trebalo da bude sasvim dovoljan razlog. Njena tetka je
53
podseala Kristinu na Ludog bruka, starog indijanca koji je jurio decu sa svojim tapom.
Ludom bruku se nije moglo pomoi, a nije moglo ni njenoj tetki.
"Da li me slua, Kristina?" pukla je grofica, prekinuvi tok njenih misli. "Upitala sam te
zato si poelela da napusti zabavu tako iznenada?"
"Upoznala sam jednog oveka" ree Kristina. "On nimali nije bio kao ostali. Zovu ga Lion."
"Ti pria o markizu od Lionvuda", ree Patricija, klimajui glavom. "I on te je uplaio, jel da?
Pa, nemoj da ti to smeta. On plai sve, ak i mene. On je nepristojan, nemogu ovek, i on
svojim stavom ne dozvoljava drskost, pretpostavljam. Ruan oiljak na elu mu daje
zlokoban pogled."
"O, ne, ja ga se ne bojim", priznade Kristina. "Naprotiv, tetka. Bila sam naravno privuena
njegovim izgledom, ali kada ga je gospodin Rejnolds nazvao Lion, to me je toliko podsetilo na
dom, da nisam mogla nita da kaem."
"Koliko puta moram da ti kaem da tebi ti divljaci nisu nita", Patricija zagrakta. "Posle
svega to sam rtvovala da bi ti dobila mesto koje zasluujes u drutvu i svoje nasledstvo..."
Grofica je shvatila svoju greku. Protorno je pogledala roaku da proveri njenu reakciju, a
onda ree: "Ti jednostavno ne sme da razmilja o tim ljudima. Prolost mora biti
zaboravljena."
"Zato ga zovu Lion?", upita Kristina glatko menjajui temu. Ona polako izvue ruku iz
bolnog stiska svoje tetke. "Samo sam radoznala", objasni ona. "Za Engleze je neobino da
dobiju nadimak po ivotinji, a-"
"Ne, naravno da ne", promrmlja tetka Patricija." markiz nije dobio ime po ivotinji. Naslov
takoe", ree grofica. "Iz potovanja prema njegovoj tituli njega zovu Lionvud. Bliim
prijateljima je dozvoljeno da skrate ime."
"On nee odgovarati?", upita Kristina mrtei se.
54
"On sigurno nee", odgovori grofica. "Previe je lukav, previe bogat. Morae da se dri
podalje od njega. Da li je to jasno?"
"Naravno."
Grofica klimnu glavom. "Zato te je privukao meni nie jasno. On nikada ne bi bio pod
kontrolom."
"Nije me zaista privukao", odgovori Kristina. Lagala je, naravno, ali samo zato to nije mogla
da podnese tetkin ponovni izliv besa. Ona nije razumela svoju tetku. Kako je mogla da
razume enu koja kleveta ratnika? Sa njenim slabim mentalnim zdravljem, njena tetka bi
bila zaprepaena kada bi joj rekla istinu.
O, da, Lion ju je privukao. Zlatne niti u njegovim tamnim oima su je zavodile. Njegov moan
gard je bio gard ratnika, i nju je prirodno privlaila njegova snaga. On se prigodno zvao, on
je nju podsetio na lava. Kristina je primetila njegove gotovo lenje pokrete, ali je instiktivno
znala da kada je potrebno on moe da bude veoma brz.
Da, on je bio atraktivan. Kristina ga je pogledala dovoljno dobro.
Ali njoj se svideo i njegov miris. ta li bi njena tetka mislila kada bi joj to rekla, pomislila je
Kristina sa osmehom. Verovatno bi stavila lanac na vrata njene spavae sobe. Ne, grofica ne
bi razumela tu privlanost. Ipak, stari aman iz njenog sela bi razumeo. Bio bi veoma
zadovoljan.
"Ne mora brinuti da e Lion pokazati i najmanji interes za tebe", ree njena tetka. "ovek
ima samo ljubavnice. Njegova najnovija ljubavnica, prema onome to sam ula je gospoa
Cecilija." Grofica ispusti nimalo damski zvuk pa nastavi. "Dama, zaista. Kurva je pravo ime
za takve. Udala se za oveka dva i po puta starijeg od nje i zavrila ono to je pre venanja
poelo."
"Zar njenom muu ne-"
55
"Matori jarac je umro", ree njena tetka. "Koliko sam ula ne tako davno. Pria se da lejdi
Cecilija eli Liona za sledeeg mua."
"Mislim da on ne bi oenio enu loeg ugleda", ree Kristina, odmahujui glavom. "Ali ako se
ona naziva damom, onda ne moe da ima ljubavnika, zar ne?", upitala je mrtei se
zbunjena.
"Ona je to prihvatila zbog njegove titule. Mnoge udate ene imaju afere", ree tetka Patricija.
"Muevi izdravaju ljubavnice. Moral mi se gadi, ali mukarci e uvek slediti taj primitivni
nagon, zar ne?"
Ton njenog glasa je odavao da je ne zanima Kristinino miljenje. "Da, tetka", odgovori
Kristina sa uzdahom.
"Liom je retko vian u javnosti ovih dana", nastavila je grofica. "Odkako mu je ena umrla on
se izolovao."
"Moda i dalje ali svoju enu. ini se ranjiv."
"Ha", ree tetka podrugljivo. "Liona su nazivali svakako, ali jos ga niko nije nazvao ranjivim.
Ne mogu da zamislim bilo kojeg oveka da ali za suprugom. Svi su prezauzeti jurei da
nau zadovoljstva da bi mislili na bilo koga drugog."
Koija je dola ispred Bakerove kue i razgovor se zavrio. Kristini je laknulo kada je lakaj
otvorio vrata koije. Ona je nekoliko puta duboko uzdahnula dok je pratila svoju tetku uza
stepenice Bekerove kue.
Meki, senzualni, povetarac hladio je njeno lice. Kristina je poelela da moe izvui sve nale iz
kose i pustiti teke lokne da padaju. Meutim, njena tetka joj to ne bi dozvolila. Moda je
odredila da moraju biti kratke lokne ili komplikovane frizure. Poto je Kristina odbila da
oia svoju dugu kosu, ona je bila prinuena da se mui sa nalama.
"Verujem da ovo nee biti previe za tebe", grofica sarkastino primeti pre nego to su
56
pokucale na vrata.
"Neu vas izneveriti", Kristina odgovori znajui da je to jedina re koju njena tetka eli da
uje. "Stvarno se ne brinem. Ja sam jaka da se suoim sa bilo kim, ak i sa lavom."
Grofica je naborala usne dok je jo jednom proveravala svoju neaku.
"Da, ti si jaka. To oigledno nisi nasledila od svoje majke. Hvala Bogu na tom blagoslovu.
Desika je bila beskmienjak."
Bilo je teko, ali je Kristina zadrala svoj bes. Ona nije smela da dozvoli da njena tetka sazna
koliko je nerviraju rune rei o Desiki. Iako je ivela sa tetkom vie od godinu dana i dalje joj
je bilo teko da poveruje da sestra tako pria o svojoj sestri. Grofica nije bila svesna da je
njena sestra vodila dnevnik. Kristina nije htela da joj kae nita o dnevniku - ne jo - u
svakom sluaju - ali pitala se kako bi njena tetka reagovala da je suoi sa istinom. Ne bi
pravila nikakvu razliku, shvatila je Kristina. Um njene tetke je bio suvie plitak da bi
prihvatla bilo kakve promene u ponaanju.
Pretvaranje je postalo nepodnoljivo. Kristina nije predodreena za to. Meri i Crni vuk su je
upozorili na to. Rekli su joj da se pazi belaca. Da tom stazom mora proi sama. Crni vuk se
plaio za njenu bezbednost. Meri je strahovala za njeno srce. Pa, ipak je ignorisala njene
molbe da ostane sa njima. Imala je obeanje koje je morala da ispuni, bez obzira koliko se
ivota izgubi, bez obzira na slomljena srca mnogih.
A, ako to preivi, ona moe da se vrati kui.
Kristina je shvatila da se mrti. Ona odmah povrati svoj osmeh, kada batler lorda Bakera
otvori vrata. Osmeh joj je ostao na licu tokom dugog predstavljanja. Bilo je samo dvadesetak
gostiju, uglavnom starijih, i Kristini je dat samo trenutak osveenja pre nego ti su preli na
temu aktuelnih bolesti.
Grofica je nerado pustila Kristinu kada joj je gospodin Baker ponudio ruku. Kristina je
57
uspela da obeshrabri tri dobronamerna gospodina pretvarajui se da ima neku obavezu u

wc-u iznad stepenica. Kada se vratila na prvi sprat videla je da je jedna od soba prazna.
Samoa je bila neodoljiva. Kristina baci pogled preko ramena da bi se uverila da je niko ne
posmatra, onda pouri do suprotnog kraja duge, uske sobe. Ona je primetila balkon smeten
iznad duplih francuskih vrata. Kristina je samo htela da ukrade nekoliko dragocenih minuta
samoe i tiine.
Njena nada je bila uzaludna. Kada je stigla do udubljenja iznenada je osetila da neko gleda u
nju. Kristina je bila zbunjena oseajem opasnosti koji ju je zapljusnuo, a onda se okrete da se
suoi sa pretnjom.
Markiz od Lionvuda je stajao na ulazu buljei u nju.
Lion ju je proganjao. Ona zavrte glavom, negirajui svoje vlastite, matovite ideje, ali je u isto
vreme instiktivno napravila korak nazad. Miris opasnosti bio je i dalje tu, uvukao se u
vazduh, a ona je bila oprezna i zbunjena.
Lion ju je dugo posmatrao. Pogled mu je bio intezivan. Kristina se oseala kao da ju je
zarobio mranim pogledom. Kada se iznenada ispravio i krenuo ka njoj, ona napravi jo
jedan oprezan korak unazad.
Kretao se kao predrator. Nije se zaustavio kada je stigao do nje, ali je primorao da se povue
do luka u tamu.
"ta to radite, gospodine?, proaputa Kristina, pokuavajui da zvui zaprepaeno i ne
previe zabrinuto. "Ovo nije ni malo ispravno, zar ne?"
"Ne."
"Da li ste zaboravili da upozorite vlasnika na vae prisustvo ovde?", promuca Kristina. "Da li
ste zaboravili svoju dunost?"
"Ne."
58
Ona je tada pokuala da ga zaobie. Lion joj nije dao da pobegne. Njegove velike ruke nale
su se na njenim ramenima, a ona je nastavila u svom maniru. "Znam da niste razgovarali sa
lordom Bakerom", ree Kristina."Jeste li?"
"Ne."
"O", Kristina je zvuala kao bez daha. "To je nepristojno."
"Da."
"Zaista moram da se vratim unutra gospodine", ree ona. Njegova blizina ju je ometala
isuvie. On je ne bi zbunjivao kad bi je pustio, rekla je sama sebi. Onda ne bi zaboravljala svoj
trening.
"Hoete li me pustiti, gospodine", zahtevala je ona.
"Ne."
Kristina je iznenada shvatila ta radi. Iako je pokuala ona nije uspela da se ne osmehne.
"Pokuavate biti nagli kao to sam i ja bila sa vama, zar ne, Lione?"
"Ja sam bio nagao", odgovorio je. "Da li volite da vam se odgovara na sva vaa pitanja sa da ili
ne?"
"To je efikasno", ree Kristina, pomno mu buljei u grudi.
Re "efikasno" je bila previe naglaena. Njen akcenat je postao jo primeuju. Lion je
verovao da je uplaena, jer je uhvatio brigu u njenom glasu. On joj polako podie glavu
prema gore, bez rei zahtevajui da gleda u njega. "Nemojte se bojati mene, Kristina",
proaputa on. Nije mu odgovorila. Lion je zurio u nju dugi munut pre nego to je shvatio.
"Ne bojite me se uopte, zar ne?"
Pomislila je da zvui kao da je razoaran. "Ne", priznala je sa osmehom. Pokuala je da se
oslobodi njegove ruke, a pustio ju je samo da bi naao ogradu iza nje i zarobio je.
Bila je dobro i zarobljena, nasmeila se Lionu. "Hoete li molim vas da se vratimo unutra?",
59
upitala je.
"Prvo emo imati normalan razgovor", ree joj Lion. "Ovako se to radi, Kristina. Ja u vam
postavljati pitanja, a i vi moete postavljati meni. Ali niko od nas nee odgovarati sa da ili
ne."
"Zato?"
"Tako se moemo bolje upoznati."
Izgledalo je da je bio spreman da ostane na lordovom balkonu cele noi, ako bi to bilo
potrebno. Kristina je resila da to moraju to pre zavriti.
"Da li ste ljuti to vas se ne bojim?", upitala je.
"Ne", odgovori joj Lion, dajui joj lenj osmeh. "Nisam ljut na sve."
"O, da, jeste", ree Kristina. "Mogu da osetim bes u vama. I vau snagu. Mislim da bi bila
jednaka lavu."
On odmahnu glavom. "Priate udne stvari", ree on. Nije mogao da se zaustavi i dodirnuo
je. Njegov palac polako je prelazio preko njene donje, pune usne. Njihova mekoa ga je
fascinirala.
"Ne elim da priam udne stvari", Kristina ree i namrti se. "Ali je veoma teko aliti se sa
vama."Ona okrete lice od njega i proaputa: "Moja tetka Patricija vas ne eli u mojoj blizini,
Lione. Ako bude shvatila bie veoma nezadovoljna."
Lion podie obrvu na ovu izjavu. "Ona e onda morati da bude nezadovoljna, zar ne?"
"Ona kae da ste previe lukavi", ree mu Kristina.
"I to je greka?",upita Lion,mrtei se.
"Previe ste bogati, takoe", dodade Kristina, klimajui glavom kad ju je zaprepaeno
pogledao.
"Zato je pogreno biti bogat?", upita je on.
60
"Ne bi bili pod kontrolom", Kristina je citirala miljenje svoje tetke.

"Nego ta."
"Vidite i vi se slaete sa mojom tetkom Patricijom", uzvrati mu Kristina. "Vi niste kao drugi,
Lione?"
"Koji drugi?"
Kristina je odluila da ignorie to pitanje. "Je nisam za ljubavnicu, gospodine. Tetka mi je
rekla da vi elite samo izgubljene ene."
"I vi joj verujete?", upitao je on. Njegove ruke su joj opet milovale ramena, a on je poeo da
ima potekoa da se seti o emu su priali. Mogao je da oseti toplinu kroz njenu haljinu. Bila
je to divna smetnja.
Kako je eleo da je okusi. Ona mu je sada smelo zurila u oi. Ipak ga je zaintrigrirala toliko
da je reio da igru malo produi. U tome nije bilo nita loe, zar ne?
"Ne", ree Kristina itajui njegove misli.
"Ne, ta?", pitao je Lion pokuavajui da se seti ta je rekao.
"Ne verujem da je moja tetka bila u pravu. Ja vas oigledno privlaim, Lione a ja nisam laka
ena."
Lion se tiho nasmeja. Zvuk je bio poput milovanja. Kristina je mogla osetiti kako joj se puls
ubrzava. Ona je sada shvatila opasnost. Znala je samo da je hladnoa prola kroz nju.
"Zaista moram da se vratim unutra."
"Da li zna koliko me zbunjuje?" upitao je Lion, ignoriui njen zahtev da ue unutra.
"Veoma si dobra u svom zanatu, Kristina."
"Ne razumem."
"O, mislim da zna", ree on. "Ne znam kako si to uradila, ali se ponaam se poput kolarca.
Ima toliko misterije oko tebe. Namerno, zar ne? Da li misli da u biti manje zainteresovan
61
za tebe ako saznam vie o tebi?"

Manje zainteresovan? Kristina je oseala kao da joj se smeje. ovek bi bio zapanjen kada bi
saznao istinu. Da, njena tetka je ipak bila u pravu. Markiz od Lionvuda je bio previe lukav
da bi ga se dugo zavaravalo.
"Nemoj izgledati toliko zabrinuta, draga moja", proaputa Lion.
Mogla je da vidi zabavu u njegovim oima. "Ne zovite me tako", ree ona. Njen glas je
podrhtavao, ali to je bilo samo zbog izgovora. "To nije pravi zakon", dodala je ona, energino
klimajui glavom.
"Pravi zakon?", Lion nije znao o emu je priala.Njegova frustracija pretvorila se u
ljutnju.Naterao je sebe da duboko udahne,smirujui se."Hajde da ponemo iz
poetka,Kristina.Ja u ti postaviti jedno pitanje,i hou direktan odgovor",ree on."Prvo e mi
meutim,ljubazno objasniti ta ste mislili pod tim "nije pravi zakon" kada sam vas nazvao
draga."
"Podsetili ste me na nekoga iz moje prolosti, Lione. I previe mi nedostaje dom da bih
nastavila ovu diskusiju", rekla je ovo tunim apatom.
"Bila si zaljubljena u drugog oveka?", upita Lion ne uspevajui da sakrije bes u svome
glasu.
"Ne."
ekao je i kada ona nije nita dodala svom odgovoru duboko je uzdahnuo. "O, ne, ne radi
to", rekao je. "Objasnie mi", dodao je on pojaavajui stisak na ramenima. "Kristina ja te
poznajem manje od dva sata, a ve si me vezala u vor. To nije lako napraviti", dodao je on.
"Moemo li da ostanemo na jednoj temi?"
"Mislim da ne moemo", odgovori Kristina. "Kada sam blizu vas ja zaboravim na sve
zakone."
62
On je pomislio kako nije toliko zbunjena koliko je mislio.

"Ja u pobediti, zna", ree joj on. "Kao i uvek. Moe me odgurnuti onoliko puta koliko
hoe, ali ja u uvek..."
Lion je izgubio tok misli kada je Kristina iznenada posegla i prola vrhovima prstiju preko
tanke linije njegovog oiljka. Nean dodir poslao je talase sve do njegovog srca.
"Imate ig ratnika, Lione."
Njegove ruke padoe sa strane. On je napravio korak unazad, mislei ako povea rastojanje
izmeu njih da e stiati vatru koja je kolala njegovim venama. Zbog njenog nevinog
pogleda, znao je da nije imala predstavu o tome kako deluje na njega.
Sve se dogodilo tako iznenada, tako neumoljivo. Lion nije znao da elja moe tako brzo da
eksplodira.
Kristina je iskoristila njegovo odvajanje. Ona se nakloni i obie ga. "Mi se nikada vie ne
smemo dodirnuti", rekla je pre nego to se okrenula od njega i krenula.
Ona je stigla do vrata kad ju je njegov glas zaustavio. "A da si nala neustraivog ratnika sa
oiljcima?
Kristina se okrenula tako brzo da su joj suknje zaplesale oko nogu. Izgledala je zapanjena
njegovim pitanjem.
"Neustraiv? Sigurno se alite sa mnom", ree ona.
"Ja se nikada ne alim", odgovori Lion. Njegov glas je zvuao kao da se dosauje, ali u oima
mu je videla ranjivost.
Znala je i ona da mora otkriti ovu istinu. "Mislim da je skoro suvino negirati vau
privlanost."
Ona nije mogla da ga pogleda u oi dok mu je ovo priznavala, savladala ju je stidljivost zbog
ove smele izjave. Znala da je pocrvenela, a to ju je takoe iritiralo.
63
Pokrenuo se brzinom lava. U jednom trenutku on je stajao na suprotnoj strani balkona, a

ve u sledeem ju je pribio uza zid balkona. Njegovo telo dralo ju je ba tamo gde je eleo.
Donjim delom tela je zarobio Kristinine noge, a ruke su mu bile na njenim ramenima. Kada
je iznenada krenuo da zatvori vrata, njegove butine su intimno dodirnule njene. Dodir je
uticao na oboje. Kristina se povukla jo vie uza zid, pokuavajui da prekine taj kontakt.
Lionova reakcija je bila suprotna. Nagnuo se blie ponovo elei kontakt.
Lion je znao da joj je neprijatno. Mogao je da vidi njeno rumenilo ak i na slaboj meseini. "Ti
si kao mali krhki cvet", aputao je dok su mu ruke milovale vrat i ramena. "Tvoja koa je kao
topla svila."
Njeno rumenilo se povealo. Lion se osmehnu i protiv sebe. "Otvori oi, Kristina. Pogledaj
me", komandovao je glasom blagim kao povetarac.
Njegove rei su joj poslale marce po telu. Ljubavne rei, gotovo indentine reima Crnog
vuka koje je upuivao Meri kada bi mislio da su sami. Lion je pokuavao biti nean sa njom
gotovo na isti nain. Da li to znai da eli da se pari sa njom? Kristini je umalo izletelo to
pitanje, ali je onda shvatila da ne bi trebalo. Lion je bio Englez, ona se podseti. Zakoni nisu
bili isti.
Boe, pomozi joj, ona to ne sme zaboraviti. "Nikada ne flertujem sa lavom", izree ona. "To je
opasno."
Lion je stavio ruke na njen vrat. Nije bio siguran da li eli da je poljubi ili da je zadavi. ena
ga je zabavljala svojim smenim komentarima. On je oseao besomuan puls pod svojim
prstima. "Tvoje oi ne pokazuju strah, ali tvoje srce govori istinu. Da li se plai svoje reakcije
na mene?"
"Veoma ste arogantni", ree Kristina. "Uplaila sam se da ne padnem u nesvest ako me ne
pustite-"
64
Lion se nasmeja, stavljajui joj tako do znanja da joj ne veruje. Nagnuo se ka njoj, usne su mu
bule samo na centimetar od njenih. "Zar mi nisi rekla da sam previe neodoljiv da bi to
porekla, Kristina?"
"Ne", proaputala je. "Rekla sam da ste skoro suvie neodoljiv da bi se to poreklo, Lione.
Skoro. Postoji razlika. "Ona pokua da se osmehne ne bi li ga u potpunosti ubedila.
Kristina je jednostavno bila previe zauzeta borbom protiv gotovo neododljive potrebe da ga
dodirne, da ga vrsto zagrli, da se osloni na njega i upije njegov dodir, da oseti njegov ukus.
elela je da njegov miris ostane na njoj.
Znala je da je zabranjeno, opasna enja. Bila je potpuno jedna stvar zadirkivati mladune a
sasvim druga potpuno odraslog lava. Pogled u Lionovim oima govorio joj je da je ovo gladan
lav. On e je pojesti ako se on apre toga ne zatiti.
"Lione", proaputala je, razapeta izmeu elje i potrebe za oprezom. "Morate mi pomoi u
ovoj borbo protiv ove privlanosti. Ja u zaboraviti na sve ako mi ne pomognete."
On je zaista odugovlaio sa ovim. Kristina vie nije mogla da se bori protiv privlanosti. Jedan
mali dodir bi sigurno zadovoljio njenu radoznalost. Onda bi se vratila unutra i naterala sebe
da zaboravi na Liona.
Kristina se podigla na prste i utisnula jedan mali poljubac na njegovu bradu. Onda mu
spusti jedan edan poljubac na usne i oseti kako se on koi. Kristina se povue, videvi njegov
osmeh znala je da je zadovoljan njenom smelou.
Njegov osmeh je naglo izbledeo kada je dodirnula njegovu donju usnu svojim jezikom. Lion
je reagovao kao da ga je upravo udario grom. On ju je privukao sebi, dok su joj butine
dodirivale njegove. Nije ga bilo briga da li ju je njegovo uzbuenje plailo ili ne. Ruke joj je
stavio u odreen poloaj i nije im dozvoljavao da se mrdaju. Kristina nee pobei dok je ne
pusti.
65
Ona je odjednom pokuala da odmakne glavu, a podrhtavanje koje je oseao da je prolazilo

kroz nju, nateralo ga je da pomisli da se ona premilja. "Lione, molim vas mi-"
Njegove usnne su pronale njene efikasno uutkujui njene proteste. On ju je zadirkivao i
nagovarao da otvori svoje usne za njega. Kristina je odgovorila na njegovo blago udvaranje.
Njeni prsti skliznuli su u njegovu kosu dok su strastveni potrsi tekli kroz njegovo telo. Lion je
ostao bez daha, a zatim je ubacio jezik duboko u njena usta, taei svojim promuklim glasom
parenje sa njom.
Kristina je zaboravila na oprez njene ruke su bile na Lionovim ramenima. Instiktivno se
napela bokovima prema njemu traei njegovu toplotu. Uzdah zadovoljstva joj je pobegao
kada je Lion krenuo rukama ka njenim bokovima. Kristina je svojim jezikom istraivala
divnu teksturu Lionovih toplih usta. Oponaala ga je.
Poar mu je besneo u bokovima. Lion je ponovo uzeo njena usne u divljem, strasnom
poljupcu koji mu je uzvratila. Iskren Kristinin poljubac bio je blaena muka za koju je
poeleo da se nikada ne zavri. Nain na koji ga je poljubila odavao je da joj nije prvi
mukarac. Lion je rekao sebi da ga nije briga. elja za njom u njegovom krevetu u ovom
trenutku je bila jaa od svega.
Lion nikada nije doiveo takvu sirovu elju. Kristina je ispustila jecaju duboko iz grla. Zvuk
ga je skoro rastavio sa zdravim razumom. Znao je da e tako izgubiti svu kontrolu i naglo je
prekinuo poljubac. "Ovo nije ni vreme ni mesto, ljubavi", ree joj on promuklim apatom.
On je duboko uzdahnuo i oajniki pokuavao da joj ne zuri u usta. Tako meka, tako
uzbudljiva. Izgledala je kao da se tek sad prvi put temeljno poljubila, to naravno nije
mogue, a Lion je zakljuio da je imala problema sa uspostavljanjem kontrole.
Ta injenica mu je bila neizmerno draga. Morao je da joj skloni ruke dalje od svojih ramena,
jer Kristina nije delovala u stanju da uradi vie od toga da zuri u njega. Njene oi su postale
66
duboko indigo plave boje. Boja strasti, pomislio je Lion dok joj je ljubio prste, a zatim ih
pustio.
"Ja u pronai sve tvoje tajne, Kristina", proaputa Lion, mislei na zadovoljstvo koje mogu da
daju jedno drugom.
Njegovo obeanje je prodrlo do Kristine. Ona je verovala da se obeanje odnosi na njenu
prolost. "Ostavite me na miru, Lione", proaputala je. Ona ga zaobie, proe kroz vrata, a
zatim se okrete ponovo da ga pogleda. "Vaa radoznalost bi vas mogla ubiti."
"Ubiti?"
Ona klimnu glavom da potvrdi svoj komentar. "Zadovoljili smo jedno drugo delei ovaj
poljubac. Bilo je dovoljno."
"Dovoljno?"
On proe pored nje u sobi za crtanje. Kristina napravi grimasu na bes koji je osetila u
njegovom glasu. Srce joj je lupalo, i ona je zahvalila Bogovima to su gosti bili jo u trpezariji.
Stolica pored njene tetke je bila prazna.
Kristina odmah sede i pokua da se skoncentrie na dosadan razgovor koji je grofica vodila
sa svojim poznanicima.
Nekoliko minuta kasnije, Lion se pojavi na ulazu. Gospodin Baker je bio van sebe od
uzbuenja. Bilo je oigledno da su on i svi ostali u trpezarili verovali da je markiz od
Lionvuda tek stigao.
Kristina pozdravi Liona klimanjem glave, a zatim mu okrete lea. Nepristojan gest
obradovao je groficu. Starica je stegla Kristininu ruku. Bio je to jedini vid nakolnosti koji je
ikada pokazala svojoj neaci.
Lion je takoe ignorisao Kristinu. Bio je naravno u centru panje, zbog svojih titula i
bogatstva koji su bili iznad ostalih. Ljudi su ga odmah opkolili. Veina ena je takoe ustala
67
sa svojih stolica. One su se smekale, crvenele i treptale kad god bi ih Lion sluano pogledao.
Kada Kristina vie nije mogla da podnese da gleda odvratnu scenu, okrenula se i otila u
salon.
Lion je bio zarobljen od strane svoga domaina u diskusiji o prinosima, On ih je sluao,
koristei vreme da povrati kontrolu nad svojim temperamentom. Iako nita nije pokazivao
na licu, u sebi je drhtao od besa.
Pakao, ona ga je ponovo odbacila. Dva puta u jednoj veeri. Mora da je to bila neka vrsta
zapisa sudbine, rekao je u sebi. Ona ga je naterala da bude topao, kao to je bio. Prava mala
zavodnica.
Lion se oseao kao da je odbaen u sneg. Kristina je bila u pravu. Ona je zadovoljila svoju
radoznalost. Problem je, on nerado priznade, njen ukus. Vru, divlji med. On nije bio
zadovoljen.
I dok je gospodin Baker govorio sa entuzijazmom o sutini jema, Lion je ponovo osetio
Kristinine poljubce. To je sigurno bio spontani akt sa njene strane. ali seanje je napravilo da
njegova krv kljua.
Kristina se iznenada opet osetila ranjivom. Lion ju je gledao, i mada se smeio ostalim
gostima, ona je mogla da oseti njegov bes.
Ona pouri prem gospodinu Bakeru da porazgovara s njim, gledajui Liona krajikom oka.
"Imate tako divan dom", Kristina se obrati domainu.
"Hvala vam, draga moja. Sasvim je udoban za moje potrebe", izjavi gospodin Baker. Poevi
da objanjava kako je on lino kupio razne umetnika dela koja su stajala u policama.
Kristina je pokuavala da obraa panju na ono to joj je priao. Primetila je da Lion okleva,
pa se nasmejala.
"Moja ena je, zapravo, napravila najvei broj izbora. Ima otro oko za kvalitet", govorio je
68
gospodin Baker.
"ta?", upita Kristina zbunjena jer je gospodin Baker zurio u nju oito oekujui neki
odgovor. Bila je nesretna jer nije imala pojma o emu su priali.
Lion je bio sve blie. Kristina je naravno, iskljuivo njega krivila za svoj nedostatak
koncetracije. Znala je da pravi budalu od sebe pred domainom. Ona je namerno okrenula
lea Lionu i ponovo se nasmeila domainu. "Gde ste nali ovu predivnu roze vazu na
kaminu?", upitala ga je.
Gospodin Baker se ponovo ponosno ispravi. Kristina je pomislila kako izgleda kao masni zec.
"Najvredniji komad u mojoj kolekciji", izjavi on. "I jedini koji sam izabrao sam. Kota vie od
svih dragulja koje je moja ena izabrala zajedno. Moja ena je izjavila da to jednostavno ne
ide."
"Oh, mislim da je zaista predivna", ree Kristina.
"Bajkeru, hteo bih da porazgovaram sa princezom Kristinom, na trenutak. Nasamo, ako
nemate nita protiv", ree Lion odmah iza nje. Kristina je znala, da ako napravi korak
unazad, dodirnue njegove grudi i ta pomisao je bila toliko uznemirujua da nije mogla brzo
da odbije.
"Svakako", ree gospodin Bajker. On zavereniki pogleda Liona. Budala, pomisli Lion.
Glasine da se zanima za princezu Kristinu sigurno e se koliko sutra ve proiriti po celom
Londonu. udno, ali to mu nije smetalo. ak ta vie, te glasine bi mu mogle koristiti.
"Naravno da ne", Kristina iznenada izjavi. Ona se osmehnu gospodinu Bakeru da ublai
svoje odbijanje, dok se molila da je spasi.
Bila je to brza molitva, a gospodin Baker je izgledao iznenaen i zbunjen. A onda se Lion
umeao sa svojim laima. "Kristina ima najbolji smisao za humor. Kada razmislite, bolje je
znam i znate da sam u pravu."
69
Njihovog domaina je prevario Lionov osmeh. Kristinu nije uspeo. Lionov vrst stisak na ruci
rekao joj je da mu uopte nije zabavno.
On je bio odluan da pobedi. Kristina je pomislila da bi verovatno napravio scenu ako
pokua ponovo da negira njegove rei. oveka nije bilo briga ta ko misli o njemu. Bila je to
osobina kojoj nije mogla da se ne divi.
Lion nije imao pretenziju da je iskoristi, podseti se ona. Njegovo ime i on su bili u takvom
skladu. On je bio tako arogantan i samouveren kao voa Dakota.
Kristina je pokuala da sprei iekivanje i okrenula se d mu se suprotstavi. Lion se smeio
gospodinu Bakeru, ali je istovremeno pojaavao njegov stisak. Bez rei joj je govorio da bi joj
bolje bilo da ga ne odbija. Onda se okrenuo i ovukao ju za sobom.
Ona se nije borila, ali je ispravila ramena i pola za njim. Svi su zurili u njih i iz tog razloga se
nasmeila i delovala kao da se nita ne deava, kao da je upravo ne vue preko sobe ovek
kojeg je tek upoznala. Kada je ula glasan apat jedne ene kako su ona i markiz skladan
par, izgubila je osmeh. Da jeste, Lion joj je pristajao, ali ju je svakako uvredila primedba te
ene. Znala je da je i Lion takoe uo komentar. Njegov arogantan osmeh joj je to rekao.
Lion se zaustavio kada su stigli do udubljenja. Kristini je laknulo to je nije izvukao van,
poela je da se oputa. Oni su i dalje bili naoigled ostalih gostiju, to je za nju bio blagoslov.
Znala da je Lion nee poljubiti pred publikom koja prati svaki njihov pokret. Ne, poljubci i
nene rei su bili rezervisani za trenutke kada su mukarac i ena bili sami.
Nakon to je klimanjem glave pozdravio nekoliko gospodina, Lion se okrete ka Kristini.
Stajao je dovoljno blizu da bi je poljubio ako bi se primakao samo korak blie. Iako joj je
pustio ruku, glava mu je bila nagnuta prema njoj. Kristina je namerno drala pognutu glavu
odbijajui da ga pogleda u oi. Mislila je da verovatno deluje skromno i pokorno. To je bio
nastup za njihovu publiku, ali ju je nervirao.
70
Jo jedna la, jo jedno pretvaranje. Kako bi se njen brat, Beli orao smejao da je vidi sada.
Znao je, kao i svi ostali u selu, da u Kristini nita nije bilo pokorno.
Lion se inio dovoljno strpljiv da zuri u nju celo vee. Kristina je shvatila da on nee
razgovarati sa njom dok mu ne da punu panju. Ona namesti svoj miran osmeh i konano
ga pogleda.
U redu, bio je ljut na nju. Zlatne niti su nestale. "Vae oi su pocrnele poput vrane", izjavi
ona.
Nije ni trepnuo na njen bizaran komentar. "Ne ovaj put, Kristina", ree on besnim apatom.
"Nee me ponovo izbaciti iz ravnotee, moja mala zavodnice. Kunem se Bogom, ako me
ikada ponovo tako leerno otkai, idem-"
"Oh, to nije bio kompliment", prekide ga Kristina, putajui ga da vidi njenu frustraciju.
"Kako drsko od vas da pomislite da jeste. Vrana je na neprijatelj."
Boe pomozi mu, ponovo je to uradila. Lion nije mogao tako lako da joj zaboravi. Kristina se
borila protiv poriva da pokupi svoje suknje i pobegne na prednja vrata. Ali ona je iznenada
shvatila da on nikako nije mogao da razume njen komentar. Njegov zbunjen izraz lica joj je
to rekao.
"Ptice su tvoji neprijatelji?", upitao je, a glas mu je zvuao zapanjeno.
Kristina se osmehnu. "O emu priate?", upitala je glumei nevinost. "Da li ste eleli da
razgovarate sa mnom o pticama?"
"Kristina", izgovori on njeno ime. "Sa tobom bi i svetac izgubio strpljenje."
Pomislila je da izgleda kao da je spreman da skoi na nju, pa je se pomakla korak unazad i
rekla: "A, vi nisi svetac, zar ne, Lione?"
Iznenadni povici privukli su punu Lionovu panju. Kristina je takoe ula zvuk, ali kada je
pokuala da se okrene, Lion ju je uhvatio i grubo je gurnuo iza svojih lea. Zapanjila ju je
71
njegova snaga. Tako ju je brzo odgurnuo da nije ni bio svestan ta radi.

Njegova iroka ramena blokirala su joj pogled. Kristina je po njegovom krutom stavu mogla
da zakljui da je bilo opasnosti. A da ga ne poznaje, pomislila bi da pokuava da je zatiti.
Bila je veoma radoznala. Nije oseala nikakvu pretnju, ali kada je provirila iza Liona, mogla
je da vidi naoruane ljude koji su stajali na ulazu. Oi su joj se rairile od iznenaenja. Vee
je svakako dobilo jo jedan bizaran preokret. Prvo je naila na Liona, a sada je izgledalo da se
banditi spremaju da ih opljakaju. Ispostavilo se da je vee izuzetno zanimljivo.
Kristina je elela da bolje pogleda ta se deava. Meutim, Lion je imao drugu ideju. Kada je
ponovo izala iza njegovih lea, on ju je ponovo gurnuo iza.
On ju je titio. Topao oseaj preplavio je Kristinu. Bila je zadovoljna njegovom odlunou i
zapravo se smeila iza njega. Odluila je da ga poslua, a onda se rukama oslonila na njegova
ramenai provirila preko da vidi ta se deava.
Bilo ih je petorica. Njih etvorica su drala noeve. Peti ovek je drao pitolj u desnoj ruci.
Svi su nosili maske koje su pokrivale nie delove njihovog lica. ovek sa pitoljem je bio voapo Kristininoj proceni, povikao je nareenja sa ulaza. Glas mu je bio zategnut i dubok,
preruen. Odmah je predpostavila da je bio poznat nekim gostima, inae se ne bi trudio da
prerui glas. I on je bio obuen poput ostalih, u seljakoj odei, sa loe uklopljenim eirom,
izme mu nisu bile iste. Bile su stare i iznoene, kao i izme ostalih, ali kvalitet koe je upao
Kristini u oi.
A onda se voa okrenuo i pogledao preko sobe. Oi su mu se rairile od iznenaenja. Kristini
se oteo uzdah neodobravanja. Dragi Boe, tog oveka je upoznala pre sat i po.
Lion je uo njen uzdah. Mrtenje na njegovom licu se povealo, jer je predpostavio da je
Kristina prestravljena. On je zauzeo jo vei prostor, gurajui Kristinu dalje u senku. Njegova
namera je bila da je ugura unutar udubljenja, a ako se opasnost povea on bi je gurnuo kroz
72
vrata.
Supruga gospodina Bakera se onesvestila kada je jedan od razbojnika zatraio njenu ogrlicu.
Ona povoljno slete na divan. Kristina je oajniki pokuavala da se ne nasmeje. Nesvestica je
bila tako dobro pretvaranje.
Odjednom, Kristinina tetka je ula u sred guve. Grofica izgleda nije shvatala da je pljaka u
toku. Kada se voa okrenuo i uperio pitolj u njenom pravcu, Kristina se odmah uozbiljila.
Luda ili ne, tetka Patricija je bila njena porodica. Nije elela da je iko povredi.
Desilo se prebrzo da bi bilo ko reagovao. Lion je uo da zviduk noa sekundu pre nego to je
bandit urliknuo od bola. Video je odbljesak metala u njegovom ramenu. Okrenuo se da
zatiti Kristinu od nove pretnje, ali nije video da iko stoji iza nje. Ko god da je drao baeno
oruje nestao je kroz ulaz na balkon, zakljuio je.
Jadna Kristina. Pokuavala je da izgleda dostojanstveno. Njene ruke su smerno bile
sastavljene, i ona mu posla znatieljan pogled. Nije ni pogledala iza sebe kada je to Lion
uinio, ali izgleda da nije razumela da opasnost moda vreba tamo u senci.
Lion je brzo ugura u ugao, tako da je zidom bila zatiena sa lea. Kada je bio zadovoljan, on
se okrete nazad da se suoi sa banditima. Njegova ramena pritisnue Kristinu uza zid.
Nije se bunila oko toga. Znala je ta radi. Lion je i dalje titi i samo je hteo da se uveri da je
niko nee napasti sa lea. Pametno razmatranje, pomisli Kristina.
Nije bilo potrebe, naravno, jer nikoga nije bilo iza nje. Ona ba i nije mogla da mu to kae,
meutim, njegova briga za njenu bezbednost neizmerno joj je godila.
Voa je nestao na glavna vrata. Ostali banditi su pretili gostima, maui ispred sebe dok su
odlazili iz sobe.
Pitolj i no su leali na podu.
Lion se okrenuo ka Kristini. "Jesi li dobro?", upita je on. Zvuao tako zabrinuto. Kristina je
73
odluila da deluje uplaeno. Ona klimnu glavom, i kada je Lion stavio ruke na njena ramena
i povukao je prema sebi, mogla je da oseti njegov bes.
"Jesi li ljut na mene?",upitala je.
Iznenadilo ga je njeno pitanje."Ne", izjavi on. Glas mu je bio toliko grub, da je pomislio da je
nije ubedio. "Naravno da nisam ljut na tebe, ljubavi."
Kristina se nasmeila na blagost u njegovom glasu. "Onda moe da prestane da mi stee
ramena."
On je odmah pusti. "Ljut si zato to nisi mogao da se bori protiv njihovih nestaluka, zar ne,
Lione?"
"Nestaluka? Draga moja, njihova namera je bila malo ozbiljnija", rekao je Lion.
"Ali ti si hteo da se bori protiv njih,zar ne?"
"Da", priznao je on sa osmehom. "Voleo bih da jesam. Neke navike teko umiru.", dodao je
on.
"Ti e uvek biti ratnik, Lione."
"Molim?"
Oh, Boe, ponovo ju je zbunjeno gledao. Kristina pouri da kae: "Ima previe starih ljudi
ovde. Ne bi bilo bezbedno da si se umeao. Neko bi se moda povredio."
"Da li bi se brinula samo za stare?"
"Da."
Lion se namrti na njen odgovor. Tada je shvatila da on eli da bude zabrinuta i za njega.
Zar nije shvatao da bi ga uvredila kada bi pokazala brigu za njega? To bi znailo da nije
imala poverenja u njegove sposobnosti. Ipak on je Englez, podseti se ona. Oni su bili udna
rasa.
"Ne bih brinula za tebe, Lione. Ti si sposoban."
74
"Ima toliko poverenje u mene, zar ne?"

Ona se osmehnu na aroganciju u njegovom glasu. "O, da", proaputala je, dajui mu time
pohvalu koja se inilo da mu je potrebna. Htela je da doda jo neto kada ih je glasni vapaj
prekinuo.
"Naa domaica dolazi iz nesvesti", saoptio je Lion. "Ostani ovde, Kristina. Vratiu se za
minut."
Uradila je kako je naredio, iako se njena panja zadrala na njemu. Srce je poelo da joj lupa
kada se Lion sagnuo i podigao njen no. Ona duboko uzdahnu, a zatim sa olakanjem
izdahnu kada on ostavi no na sto i skrete svoju panju na pitolj.
Haos u kojem su se nali bio je konfuzan. Svi su priali u isto vreme. Moda bi trebala da
pokua da se onesvesti posle svega, pomislila je Kristina. Ne, fotelja je ve zauzeta, a pod nije
izgledao toliko privlano. Ona poe da uvre ruke. Tako e najbolje izgledati kao da je
uznemirena.
Dva gospodina su bila u vatrenoj diskusiji. Jedan je rukom pozivao Liona da im se pridrui.
im je krenuo ka trpaezariji, ona je krenula ka stolu da uzme no. Pogledala je da li iko
obraa panju, zatim pokupila no, obrisala ga i sakrila pod plat.
Poirila je da stane kraj svoje tetke. Grofica je davala savete uznemirenoj eni na divanu.
"Verujem da smo imale dovoljno uzbuenja za jedno vee" ,ree Kristina svojoj tetki kada je
ova konano obratila panju na nju.
"Da", odgovori grofica. "Bolje bi bilo da krenemo."
Lion je bio zauzet u trpezariji, sluajui apsurdne predloge dva gospodina kako uhvatiti
Deka i njegovu bandu.
Nakon deset minuta, on je bio pun. Panja mu se stalno vraala nesvakidanjem bodeu koji
je drao u rukama. Nikada pre nije video takav bode. Oruje je bilo grubo napravljeno, ali
75
otro. Ruica ravna. Ko god da je u vlasnitvu imao taj no nije ga kupio u Engleskoj.
Lion je odluio da uzme oruje sa sobom. Bio je veoma radoznao i odluan da pronae
oveka koji ga je bacio.
"Ostavljam vas gospodo da razraujete svoje planove", izjavi Lion. "Verujem da u se
pobrinuti da princeza Kristina i njena tetka stignu bezbedno kui. Ako doputate?"
Nije im dao vremena da odgovore ve se okrenuo i poao ka salonu. Setio se da je rekao
Kristini da ga saeka dok se ne vrati. Nije trebao da je ostavi samu, pod predpostavkom da je
jo uvek dovoljno uplaena da prihvati njegovo naruje. On se iskreno nadao da jeste,
pomisao da joj ponudi svoju utehu mu je bila veoma privlana.
Lion je ve planirao kako da udalji Kristinu od njene tetke. Samo je hteo da ukrade nekoliko
minuta da bi mogao da je jo jednom poljubi.
"Pa, dovraga", Lion promrmlja kada je shvatio da je Kristina nestala. Pogledao je na sto gde
je ostavio no, a onda izlanuo drugu psovku.
No je takoe nestao. Lionovo raspolienje se smrailo. Smatrao da treba ispitati goste, ali svi
su jo bili okupirani prepriavanjem njihovih reakcija na pljaku. Odlui da se ne trudi.
Lion se ponovo okrte i pogleda udubljenje gde su on i Kristina stajali tokom pljake.
Iznenadno otkrovenje palo mu je na um. Ne, rekao je sebi, to nije mogue.
Onda je otetao do udubljenja i nastavio dalje do balkonske ograde.
Dobrih dvadeset metara balkon je bio odvojen od terase ispod. Nemogua misija. Ograda je
bila klimava, preslaba da dri konopac i oveka na njemu.
Njegov um je odmah doao do smenog zakljuka.
Lion odmahnu glavom. "Nemogue", promrmlja naglas. On je odluio da ostavi taj deo
slagalice po stani i skocentrie se sada na pravi problem.
76
Markiz napusti Bakerovu kuu u tmurnom raspoloenju. Bio je previe ljut da bi sada
govorio. Odlui da saeka do sutra.
eleo dug, teak razgovor, sa Ronom.
77
4. POGLAVLJE
Edvard je uvek nosio belo. Voleo je da nosim duge, u grkom stilu, takoe bele
haljine. U palati zidovi su kreeni jednom meseno, a sav enterijer bio je lien
prskanja boje. Zabavljalo me je da potujem Edvardovu osobenost i njegove elje. Bio
je tako dobar prema meni. Mogla sam da radim ta sam htela i nisam morala da
podignem prst da bih radila. Postojalo je samo jedno pravilo. Edvard je traio da
nikada ne naputam palatu, pravdajui to mojom bezbednou.
Drala sam se svog obeanja gotovo est meseci. Onda su do mene poele da stiu
glasine o uslovima ivota van palate. Verovala sam da Edvardovi neprijatelji ire te
glasine o njegovoj okrutnosti samo da bi izazvali nemire.
Moja slukinja i ja smo se preobukle u seljaku odeu i krenule peice do oblinjeg
sela. Gledala sam na to kao na izlet, na avanturu.
Neka mi Bog pomogne, ula sam u istilite.
Dnevnik, unos: avgust, 15. 1795
Advokati erla od Aktona pozvali su groficu Patriciju Kumings. Utorak ujutru u deset sati.
Advokati Henderson i Borton doli su poslednji.
Grofica je jedva suzdravala entuzijazam. Ona je otpratila oba gospodina u svoj kabinet,
zatvorila vrata za sobom i sela na svoje mesto za sto.
"Moraete da mi oprostite na ovom otrcanom nametaju", ree ona. Zastala je da dva
mukarca klimnu, pa nastavila: "Bila sam primorana da poslednje moje rezerve iskoristim za
potrebe svoje neake, Kristine, koje je imala za sezonu koja je pred nama, tako da mi
jednostavno nije nita drugo preostalo. Morala sam da odbijem mnogo zahteva za posete
moje neake. Sramota me, razumete, da neko vidi kako ivimo. Kristina je izazvala senzaciju.
Dobro u je udati."
Grofica je odjednom shvatila da je preopirna. Ona se delikatno nakaljala da prikrije svoju
sramotu. "Da, dobro, sigurna sam da znate da je ova gradska kua samo pozajmica. Dobili
ste ponudu za kupovinu, zar ne?"
78
Henderson i Borton klimnue glavom. Borton pogleda svog saradnika i posla mu udan,
nepristojan pogled. Grofica mu posla jedan grub pogled. "Kada e novac biti upalen na
moje ruke?", zahtevala je ona. "Ja ne mogu dugo da budem bez odgovarajuih sredstava."
"Ali to nije va novac, grofice", izjavi Barton i klimnu glavom prema svom saradniku.
"Sigurno shvatate tu injenicu."
Barton uoi namrten grofiin pogled. Nije mogao da nastavi da je gleda. "Hoete li objasniti,
Hendersone?", upita gledajui u pod.
"Svakako", ree Henderson. "Grofice, ako bismo mogli da porazgovaramo nasamo sa vaom
neakom, siguran sam da e ovaj nesporazum biti reen."
Henderson oigledno nije bio zaplaen grofiinim besom. Glas mu je bio miran. On je
nastavio da se smei besnoj eni. Borton je bio impresioniran.
Patricija lupi pesnicom o sto. "Kakve Kristina ima veze sa ovim sastankom? Ja sam njen
staratelj, a samim tim kontroliem njene fondove. Zar to nije istina?", graknu ona.
Pre nego to je Henderson stigao da odgovori, Patricija ponovo otro lupi o sto. "Ja
kontroliem taj novac, ja."
"Ne, gospoo. Ne kontroliete."
Kristina je ula tetku gore u svojoj sobi. Odmah je napustila sobu i pourila niz stepenice da
vidi sta je izazvalo toliki grofiin bes. Devojka je nauila razliku izmeu krikova njene tetke
odavno. Ovaj je liio na protest zarobljene sove, govorio joj je da tetka Patricija nije bila
uplaena. Samo besna.
Ve je stigla do vrata biblioteke kada je shvatila da je bosa. Gospode, to e sigurno tetku
baciti u histeriju, pomislila je Kristina. urno poe gore, nae nepraktine cipele i nazu ih.
Kristina je izbrojala do pet kada je ponovo bila dole. Nije morala da zakuca na vrata
biblioteke, znajui da e povici njene tetke zagluiti lupanje. Otvorila je vrata i pourila
79
unutra.
"Ima li neto oko ega mogu da pomognem, tetka?", upita Kristina.
"Ovo je vaa neaka?", Henderson upita dok je urno ustajao sa stolice.
"Kristina, idi u svoju sobu. Ja u se pobrinuti za ove protuve."
"Neemo razgovarati sa vama o pisanim uslovima u oporuci vaeg oca, grofice", ree Barton.
"Ostavite nas nasamo sa vaom neakom. To je elja bvaeg oca napisana u oporuci."
"Kako moe takav uslov da postoji?", povika grofica. "Moj otac nije ni znao da je Desika
rodila dete. On nije mogao da zna za nju. Sigurna sam."
"Vaa sestra je pisala vaem ocu, madam, i rekla mu za njegovu unuku. Verujem da je
poslala pismo dok je boravila kod vas. Ona je takoe ostavila poruku i za njega. Erl ju je
naao godinu dana nakon njenog nestanka."
"Desika nije mogla da mu pie", ree Patricija neelegantnim krkljanjem. "Lae. Ja bih
znala. Pogledala sam svako pismo."
"Mislite, unitili ste svako pismo, zar ne, grofice?", upita Henderson. "Niste hteli da va otac
zna za njegovu naslednicu, zar ne?"
Tetki Pariciji je lice bilo crveno poput vatre. "Ne mete to znati", promrmlja ona.
Kristina je bila zabrinuta zbog tetkinog ekstremnog besa. Ona joj prie i stavi ruku na
staricino rame. "Nije vano koliko je moj deda uo o meni. Prolost je iza nas, gospodo.
Ostavimo je tamo."
Obojica na brzinu klimnue glavom. "Razuman zahtev, draga moja", Henderosn
prokomentarisa. "Sada, prema uslovima oporuke, moramo vam objasniti sve o nasledstvu
nasamo."
Kristina povea stisak na ramenu svoje tetke kada je videla da joj oko poigrava. "Ako ja
budem zahtevala da grofica otane, hoete li se sloiti?", upitala je.
80
"Naravno", rekao je Borton propraen klimanjem glave svog saradnika.

"Onda budite ljubazni, sedite i ponite", uputi ih Kristina. Osetila je da tenzija poputa njenu
tetku pa skloni ruku sa njenog ramena.
"ovek po imenu kapetan Hamershild dostavio je pismo vee majke grofu od Aktona", poe
Henderson. "Imamo pismo u naoj daktoteci, a jedno je Desika ostavila u naim
dokumentima, ako elite da osporite ovo, grofice", dodade advokat. "Ne treba ii u druge
detalje pisma, jer kako ste rekli, princezo Katarina, prolost je iza nas. Tvoj deda je odmah
napravio novu oporuku. On vam je okrenuo lea, grofice. Bio je revoltiran vaim
ponaanjem, kao njegove druge erke pa je odluio da svoje bogatstvo ostavi u rukama svog
unueta."
Borton se nagnuo napred. "On nije znao da li e biti deak ili devojica. Tu su uslovi u oba
sluaja, naravno, ali emo vam samo objasniti u sluaju unuke."
"ta je moja majka uradila kada se njen otac predomislio? Mislila sam da su bili veoma
bliski.", ree Kristina.
"Da, ta je moja glupa sestra uinila da bi se otac okrenuo protiv nje?", upita Patricija sa
podsmehom u glasu.
"Desika je ponizila svoga oca kada je napustila svoga mua. Princezo Kristina, va deda je
bio najvie uznemiren. Voleo je svog zeta i mislio je da je njegova ker lu...mrzovoljna", on
zavri sa pognutim ramenima od sramote.
"Ovaj to njuka okolo odbija da kae, da je moj otac konano shvatio da je Desika luda",
izjavi grofica.
"To je tuna istina", ree Borton. Kristina je odmah osvojila njegove simpatije.
"Dakle, novac ide direktno Kristini?", upita grofica.
Henderson je video otar izgled u grofiinim oima. On se skoro nasmeja. Erl od Aktona je
81
bio u pravu u vezi ove kerke, odlui advokat. Henderson je odluio da pouri sa ostatkom
odredba, zabrinut da e starica unititi njegov popodnevni obrok ako bude morao da je due
gleda.
"Sredstva su smetena na mirovanje do vaeg devetnaestog roendana, princezo Kristina.
Ako se udate pre tog dana, sredstva e biti data vaem muu."
"To je manje od dva meseca", primeti grofica. "Nee se tako brzo udati. I tako, ja kao staratelj
"Molim vas, sasluajte ostatak", zatrai Henderson tvrdim glasom. "S obzirom da je erl voleo
svog zeta, on je odluio da zadri oprez u sluaju da se ispostavi da optube njegove keri
nemaju ni kap kredibiliteta."
"Da, da", Borton se nestrpljivo umea. "Erl je bio oprezan ovek. Iz tog razloga, on je dodao
ko e imati dalju kontrolu nad njegovim bogatstvom."
"Hoete li nastaviti sa tim?", zahtevala je grofica. "Recite uslove pre nego to me napravite
ludom kao to je bila Desika."
Grofica se ponovo uznemirila. Kristina podri njen zahtev mada mnogo mekim tonom.
"Takoe bih elela da ujem ostatak, ako ete mi uiniti zadovoljstvo i nastaviti."
"Svakako", Henderson odgovori. On je sada namerno izbegavao princezin pogled, bio je
siguran da e izgubiti tok misli ako samo jo jednom pogleda divnu nijansu plave tih oiju.
On je pomislio kako je neverovatno da su te dve ene u srodstvu. Grofica je bila runa, stara
kuka, a mlada ena koja je stajala kraj nje bila je ljupka i inilo se nene naravi.
Henderson prebaci panju na radni sto i nastavi: "U sluaju da i posle devetnaestog
roendana ne budete udati, va otac e nadgledati vae bogatstvo. Princezo Kristina, va otac
je bio informisan o uslovima oporuke pre nego to je napustio Englesku u potrazi za vaom
majkom. On je razumeo da nee imati pristup novcu ukoliko-"
"On ne moe biti jo uvek iv", grofica uzviknu. "Niko nije uo za njega godinama."
82
"O, ali on je iv", ree Barton. "Primili smo poruku od njega pre samo nedelju dana. On
trenutno ivi na severu Francuske i planira da se vrati na dan devetnaestog roendana
njegove keri."
"Da li on zna da je Kristina iva? Da je ovde, u Londonu?", upitala je grofica. Njen glas se
tresao od besa.
"Ne, mi nismo osetili potrebu da ga informiemo", rekao je Henderson. "Princezi Kristini je
roendan za manje od dva meseca. Naravno, ako elite mogu pokuati obavestiti njenog oca.
Princezo, pre-"
"Ne", Kristina je kontrolisala svoj glas. Meutim, oseala se kao da je povikala poricanje i
jedva je napeto uzdahnula. "To e biti lepo iznenaenje za njega, zar se ne slaete gospodo?"
dodade ona uz osmeh.
Obojica su se osmehnula na ovaj argument. "Gospodo moja tetka se umorila", saopti im
Kristina. "Koliko sam ja shvatila ovaj testament ja nikada neu kontrolisati svoj novac. Ako se
udam to e raditi moj mu. A ako se ne udam moj otac e kontrolisati moje nasledstvo."
"Da", odgovori Borton. "Va deda ne bi dozvolio da ena ima takvu mo nad novcem."
"Sve vreme sam verovala da u...", grofica se izvali na stolici. "Moj otac je pobedio."
Kristina je pomislila kako e njena tetka poeti da plae. Ispratila dva gospodina nekoliko
minuta kasnije. Henderson je velikoduno rekao da e dati Kristini poprilinu sumu novca
da ima za svoje potrebe dok se njen otac ne pojavi.
Kristina mu se ponizno zahvalila. Otpratila je advokate do glavnih vrata, a zatim se vratila u
biblioteku da porazgovara sa tetkom.
Grofica nije shvatila koliko joj je neaka uznemirena. "Sve sam izgubila", ona zacvili im je
Kristina ula u prostoriju. "Prokleta bila dua mog oca u paklu", vikala je.
"Molim te, nemoj se ponovo uznemiravati", ree joj Kristina. "To ne moe biti dobro za tvoje
83
zdravlje."
"Izgubila sam sve, a ti se usuuje da mi kae da se ne nerviram?", grofica viknu. "Ti se
mora izjasniti u moje ime kod tvog oca, Kristina. Edvard me nikada nije voleo. Trebalo je da
budem bolja prema njemu, predpostavljam, ali bila sam toliko ljubomorna na Desikinu
sreu pa sam zaboravljala da budem makar pristojna prema oveku. Zato je izabrao nju
umesto mene mi jo uvek nema nikakvog smisla. Desika je bila poput mia. Mnogo sam
bolje izgledala."
Kristina nije odgovorila na monolog svoje tetke. Misli su joj se vraale na probleme pred
njom.
"Da li si iznenaena to ti je otac iv?", upitala je grofica.
"Ne", odgovori Kristina. "Nikada nisam verovala da je umro."
"Ti e morati da se brine o meni, Kristina", kukala je tetka. "ta da radim ako me tvoj otac
ne podri? Kako u iveti? Biu predmet podsmeha drutva."
"Ja ti obeavam da u brinuti o tebi, tetka", ree Kristina. "Sea se da sam ti dala svoju re
kada smo napustili Boston? Ja uvek ispunjavam obeanja."
"Moda se tvoj otac ne sloi sa tvojim plemenitim namerama, Kristina. On e imati kontrolu
nad tvojim novcem, kopile, a ja sam sigurna da mi nee dati ni jedan iling."
Kristina naglo zastade ispred svoje tetke ."Davanje mog novca pod neiju kontrolu ne
odgovara mojim potrebama", ree ona. "Neu to da dozvolim."
Patricija Kumings nikada nije videla svoju neaku tako ljutu. Ona klimnu glavom, zatim se
osmehnu. "Ti si draga devojka, kojoj je toliko stalo do mog blagostanja. Naravno tvoja briga
nije uzaludna. Nepravdu koju mi je uradio moj roeni otac, a za koju nisam znala i utroila
sam poslednji raun za tvoje oblaenje. Sve je to bilo nizata", dodade grofica. "Trebalo je da
ostanem u od Boga zaboravljenoj koloniji."
84
Kristinu je iritiralo samosaaljenje koje je ula u glasu svoje tetke. Ona duboko uzdahnu u
nadi da e povratiti strpljenje i ree: "Nije sve izgubljeno. Reenje naeg problema sam
oigledno ja. Udau se pre nego to se moj otac vrati u Englesku."
Kristinina mirna izjava je privukla panju njene tetke. Staricine oi se rairie, i ona se ispravi
u svojoj stolici. "Mi ne znamo kada e Edvard stii. Mogao bi da uhoda u ovu sobu ve sutra",
ree ona.
Kristina zavrte glavom. "Ne, ne verujem. Ne zaboravi, on veruje da ja nisam preivela. Svi
ostali su se inili veoma iznenaeni to me vide. I ja planiram da se udam im je pre
mogue."
"Kako moemo napraviti veridbu na vreme? Mi nemamo odgovarajueg oveka na umu."
"Napravi listu onih koje bi trebala da razmotrim", ree Kristina.
"Ovo nije nimalo ispravno", protestvovala je grofica.
Kristina je potvrdila kada je primetila nemir u tetkinim oima. Znala je da se dala u
razmatranje ideje. Kristina je oekivala apsolutnu saglasnost.
"Moramo biti brzi ako elimo biti uspeni."
"Zato? Zato bi tako rtvovala sebe?", Patricija je svojoj neaki poslala sumnjiv pogled.
"Zato bi radije da tvoj novac bude u rukama tvog mua umesto tvog oca?"
"Tetka, kao to sam ranije rekla, ne odgovara mojim potrebama da novac bude u rukama
mog oca. Sada koliko jo prigovora mora izgovoriti da bi videla mudrost mog plana?"
"Tvoj otac je moda do sada stekao novo bogatstvo. On moda i ne eli ovo bogatstvo."
"Ti zna bolje", ree Kristina. "Sumnjam da je bogat. Zato bi bio u kontaktu sa advokatima
da je bogat? O, da vratie se u Englesku, tetka Patricija."
"Ako tvrdi da e Edvard traiti nasledstvo, neu se svaazi sa tobom", ree grofica.
"Dobro", izjavi Kristina. "Mislim da si jedna od najpametnijih ena koje znam", pohvalila ju
85
je ."Sigurno emo smisliti razlog za moj ishitreni brak."

"Da", sloi se grofica. "Ja sam pametna", podigla je glavu i jo vie se ispravila. "Koliko e tvoj
brak da mi pomogne?", zahtevala je ona.
"Traiemo od oveka za koga se udam da veu koliinu novca prepie tebi. On te papire
mora potpisati pre venanja."
"Onda emo morati nai nekoga sa kim se moe upravljati", promrmlja grofica. "Ima dosta
takvih. Morau da smislim dobar razlog za urbu. Ostavi me sada, Kristina, treba da
napravim listu potencijalnih mueva za tebe. Sa tvojim izgledom moemo dobiti gotovo
svakoga pod naim uslovima."
"elela bih da markiz od Lionvuda bude na vrhu te liste", izjavi Kristina, spremajui se na
erupciju tetkinog nezadovoljstva.
"Ne moe biti ozbiljna", promuca grofica. "On je bogat, novac mu ne treba i jednostavno nije
tip koji e pristati na tvije uslove."
"Ako uspem da ga ubedim da potpie papire, onda e biti u redu da se udam tako brzo za
njega?"
"Udaja za njega nije englesko pravilo, Kristina. O, dobro, poto si spremna na ovoliku rtvu,
ja u ti omoguiti pristup tom odvratnom oveku. On se nee sloiti, naravno, ali ima moju
dozvolu da pokua."
"Hvala ti", ree Kristina.
"Jo uvek eli da se vrati tim divljacima?"
"Oni nisu divljaci", proaputa Kristina. "Vratiu se svojoj porodici kada ti bude imala novac
u svojim rukama, to je tebi bitno."
"Pa sigurno ne bi trebalo spominjati tu injenicu oveku za koga te budemo udavale. To e
negativno uticati na tebe, Kristina."
86
"Da, tetka", odgovori Kristina.

"Gubi se odavde i promeni tu haljinu", odbrusi grofica. "Izgleda runo u toj boji ute. Tvoja
kosa je previe upava. Uradi odmah neto povodom toga."
Kristina odmah napusti biblioteku, ignoriui smene kritike na raun svog izgleda. Onog
trenutka kada je zatvorila vrata iza sebe, ona je prestala glumiti. Kristina se vidno tresla.
Oseala je kako joj se stomak vee u vor a u glavi poinje da joj bubnji. Iako joj je bilo teko
da prizna, Kristina je bila dovoljno uplaena da shvati da je uplaena. Nije joj se uopte
dopadao taj udan oseaj.
Shvatala je razlog. akal se vraa u Englesku. On e pokuati da je ubije. akali nisu menjali
svoju ud sa godinama.
Kristina je trebala da da Edvardu drugu priliku da je ubije. Ako Bog da, ona e prva njega
ubiti.
87
5. POGLAVLJE
Stvarno postoje demoni koji ive na zemlji, Kristina. Nisam znala da toliko zli ljudi
postoje, dok nisam videla nevinu decu koja su muena, sakaena, unitena, samo da
bi se stekla poslunost njihovih roditelja. Vojska delata klala je bespomone seljane.
Moj mu je bio diktator; svako za koga bi se verovalo da ima svoje miljenje bio bi
ubijen. Mrtvi i umirui su bili svuda po ulicama. Kolica su dolazila po njihova tela
svake noi. Smrad koji bi se uvlaio kroz zatvorena vrata palate svake noi po
zalasku sunca nije bio od smea ne, ne, miris je dolazio od spaljenih tela. Ljudi
su drani gladni, da bi bili suvie slabi da se pobune.ak bi im i voda bila
uskraivana, da od tolikih muka nisu mogli jasno da misle. Milala, moja verna
sluavka, upozorila me je da se ne suoavam sa Edvardom. Plaila se za moju
bezbednost. Trebala sam je posluati, dete. Da, ja sam postupila kao naivna budala i
otila da se suoim sa svojim muem. Ui iz mojih greaka, Kristina. To je jedini
nain da preivi.
Dnevnik, unos: Oktobar, 12. 1795
Lion je sedeo povijen za svojim stolom, sa punom aom viskija u ruci i zagrejanom koficom
vode na kolenu.
udno, povreda mu nije smetala do sada. Dobro, sad je bilo etiri sata ujutru. Velika bol i
snovi, naravno su ga naterali da doe u svoju radnu sobu i radi na problemima svojih
imanja.
Oseao se mrzovoljno. Stari ratnik, pomislio je sa osmehom. Zar ga tako nije Kristina
nazvala? Ratnik, da on se setio da ga je tako nazvala ... stari, ne, on se nije seao da je to
pominjala.
Prolost je sustigla markiza. Godine rada za svoju zemlju su uzimale danak. On je bio ovek
od koga jo strahuju. Postao je legenda u mnogim krugovima ozloglaenog francuskog
drutva. Lionu su uvek davane najtee, delikatne misije. On nikada nije radio zverstva, kao
drugi protiv kojih su dokazi pronaeni. Njegova dunost je bila neukaljana, njegova
88
reputacija bez mrlje neuspeha. Markiza od Lionvuda su smatrali najopasnijim ovekom u

Engleskoj. Neki su tvrdili na svetu.
Bez obzira gde se izdajnik sakrio, Lion je mogao da ga otkrije, i mirno sa smrtonosnom
efikasnou ubije.
On nikada nije odustao od svoje dunosti. Nikada.
Rezultati njegove lojalnosti bili su dvostruki. Lion je dobio orden za hrabrost i none more za
svoje grehe. Bilo je lako prihvatiti penzionisanje. Od kada je iveo sam, niko nikada nije
saznao za njegovu muku. Kada bi ga none more posetile, on je ponovo video lica onih koje je
eleminisao. Niko nije bio tu da svedoi njegovoj agoniji.
Lion je sve ree mislio o Dejmsu i Leti, iako je nastavio da odmahuje glavom na svu tu
ironiju. Dok je u inostranstvu branio svoju domovinu od izdajnika, njegov brat, u njegovom
domu ga je izdao.
Ne, on nije mislio o Dejmsu mnogo, misli o princezi Katarini su napravili mete u njegovom
umu toliko da je jedva moga da mislo na bilo ta drugo.
On je bio ovek koji se lako zaintrigrirao. Dobra slagalica bi mu drala panju dok je ne bi
reio. Kristina se, meutim, pokazala previe nedostina da bi je razumeo. Nije znao koja joj
je igra bila ... Ona nije otvoreno flertovala sa njim - ili sa Ronom, koji bi je u tom sluaju
pokupio. Lion je razmiljao o udnom razgovoru koji je vodio sa damom, ali nakon nekog
vremena je odustao. Morao je da je vidi, rekao je sebi. Ona mu jo nije dala dovoljno tragova
da bi se zadovoljio.
I gde bi, u ime Boije ona ula riku lavova?
Lion je znao da je postao opsednut da sazna sve o njenoj prolosti. Njegova odlunost nije
imala mnogo smisla. Kristina je uticala na njega na nain na koji je mislio da je nemogue.
On nikada nije bio pre opsednut sa enom toliko. To mu je smetalo daleko vie nego bol u
89
kolenu.
Lion je hteo da sazna sve njene tajne. Bio je siguran da ih ima. Svaka ena ih ima, i onda bi
njegova radoznalost bila zadovoljena. Da, onda bi je otpustio.
Opsesija bi se zavrila.
Sa tom donetom odlukom, Lion je poslao dopise sa traom plemstvu. On je bio, naravno,
diskretan u potrazi za informacijama o princezi, koristei svoju sestru i njen izlazak u
drutvo kao glavni razlog za potragu o informacijama.
Nije bio ni malo zabrinut da ih njegov poduhvat nee obmanuti. I na kraju, kada je poslao
sva pisma, Lion je ostao frustriran. Prema svima onima koji je znaju ,princeza Kristina nije
imala prolost.
ena nije ni postojala do pre dva meseca.
Lion nije hteo da prihvati takav zakljuak. Njegovo strpljenje je bilo prilino tanko. Hteo je
prave odgovore ... i eleo je da ponovo vidi Kristinu.
Mislio je da saeka Krestonov bal sledee subote, a zatim se odluio da ne eka.
Sasvim ignoriui dobre manire, on je pozvonio na vrata kue u Bakerovoj ulici u devet sati
ujutru. Nije se potrudio da poalje poruku sa molbom da bude primljen, jer je bio siguran da
bi mu grofica odbila gostoprimstvo da se unapred najavio.
Srea je bila na Lionovoj strani. Veoma slab starac sa krpom na utoj kosi otvorio mu je
vrata. Njegova odea mu je rekla da je batler.
"Grofica je upravo napustila kuu, gospodine, i nee se vratiti za sat ili dva."
Lion je zadrao osmeh. "Ne elim da vidim groficu", ree on batleru.
"Pa koga tano elite da vidite?", upita sluga oholim tonom.
Lion je postajao ogoren. Starac je uvao ulaz poput Gargoile. Lion ue pored njega pre nogo
to je stigao da protestuje. "elim da razgovaram sa princezom Kristinom", namerno je
90
koristio svoj zastraujui ton da bi dobio saglasnost. "Sada."

Iznenadio se kada se slugino lice iz ozbiljnog transformisalo u oduevljeno. "Grofici se to nee
svideti.", najavio je on dok je prolazio pored Liona. "Ona e biti nezadovoljna. O, da, hoe."
"Ne izgledate previe uznemiren zbog te mogunosti", primeti suvo Lion.
"Neu joj govoriti o vaoj poseti, gospodine", ree batler. On se uspravi i krete prema stubitu.
"Moete saekati tamo", pokaza pokretom ruke. "Idem obavestiti princezu o vaoj elji da
razgovarate sa njom."
"Moda bi bilo bolje da joj ne kae ko joj je sagovornik", uputi ga Lion, mislei da bi Kristina
moda odbila da ga vidi. "Voleo bih da je iznenadim", dodao je on.
"Poto mi niste dali vae ime, to e biti dovoljno da se povinujem vaim eljama."
Lionu se inilo da batleru treba itava venost da pree hodnik. On se naslonio na okvir
vrata i gledao u starca. Iznenadnim pitanjem ga je dozvao. "Ako ne znate ko sam ja kako ste
tako siguran da se grofici nee dopasti?"
Batler se jo jednom nasmejao, to je zvualo kao da se veoma dugi ekseri vuku preko table.
Taj napor ga je skoro oborio na pod. On se uhvati za ogradu pre nego to je odgovorio Lionu.
"Nije vano ko ste, gospodine. Grofica ne voli nikoga. Nita tu staricu ne moe usreiti."
Batler je nastavio uza stepenice svojim sporim, sporim korakom.
Lion bi se zakleo da je starcu za tri koraka bilo potrebno deset minuta.
"Predpostavljam da grofica nije bila ta koja vas je zaposlila", primeti Lion.
"Ne, gospodine", odgovori sluga izmeu predaha. "Bila je to princeza Kristina, koja me je
nala u blatu, da tako kaem. Mnogo teka vremena su me stigla", starac je duboko
uzdahnuo a zatim dodao: "Princeza ne voli da njenu tetku zovem starica, kae da nije
dostojanstveno."
"Moda nije dostojanstveno, dobri moj, ali stari imi je dobar naziv za groficu."
91
Batler klimnu glavom, a onda se ponovo uhvati za ogradu. Ostade u tom poloaju dugi
trenutak. Lion je pomislio da ovek pokuava da uhvati dah. Bio je u pravu. Batler konano
pusti ogradu, stavi ruke sa strane i zaurla: "Imate posetioca, princezo. Ostavio sam ga u
salonu."
Lion nije mogao da veruje emu je upravo prisustvovao. Kada je sluga ponovio vrisak, on je
poeo da se smeje.
Batler se okrete ka Lionu, da mu objasni. "Ona ne eli da preterujem", ree on. "Moram da
uvam snagu za narudbine starog Bata."
Lion klimnu glavom. Batler je ponovo vikao svoju gazdaricu.
Kristina se iznenada pojavila na stepenicama, privlaei punu Lionovu panju. On nije bio
navikao da je gleda, odluio je on. Bila je jo lepa. Njena kosa danas nije bila skupljena.
Predivno. To je bila jedina re koja mu je pala na pamet, koja bi opisala predivne srebrne
lokne koje su uokviravale prkosno lice.
Kada je poela da se sputa niza stepenice, Lion je video da je duina njene kose dosezala do
njenih vitkih kukova. Bila je obuena u bledo roze haljinu, koja je dekolteom davala samo
nagoetaj njenih grudi.
Nije ga videla. "Hvala ti, Elberte. Sada idi i sedi. Grofica e se ubrzo vratiti i ponovo e
morati ustati."
"Previe ste dobri prema meni", proaputa Elbert.
"Lepo od tebe to tako misli", rekla je ona dok je silazila niza stepenice. Ona tek tada primeti
Liona naslonjenog a okvir vrata od salona.
Znao je da je iznenaena. Oi su joj se rairile. "Oh, draga grofica e biti..."
"Nezadovoljna", dovrio je Lion sa besnim uzdahom.
Elbert je oigledno uo opasku. Njegov kriputavi smeh dopratio je Kristinu u salon. Lion je
92
krenuo prema njoj, zastajkujui dovoljno dugo da ona zatvori vrata za sobom. "Verovala ili
ne, Kristina, ja sam dovoljno ugodan za ostatak grada. Zato tvojoj tetki nisam to mi je
nepoznanica."
Kristina se nasmejala iritaciji koju je ula u Lionovom glasu. Sela je na zlatni divan tako da
Lion nije mogao da sedne kraj nje, rukom je povukao stolicu i seo nasuprot nje, A onda je
rekla: "Naravno da si prijatan. Ne dozvoli da te miljenje moje tetke uznemii. Iako je
nepristojno od mene da priznam svoja oseanja, ali sigurna sam da se moja tetka nije kao
veina ljudi."
"Nisi razumela komentar. Ne zanima me ta tvoja tetka misli o meni. Samo mi je zagonetno
i..."
Uputila mu je oprezan pogled, a on se zaustavi u svom odgovoru i promeni temu." Jesi li
nesrena to sam doao?", upitao je mrtei se.
Kristina zavrte glavom. "Dobar dan", izjavi, pokuavajui da se seti lepih manira. To joj je bio
problem, jer je Lion tako divno izgledao od jutros. Bio je obuen u jahae pantalone od tofa,
boje mladog jelena. Materijal je bio pripijen uz njegove mone butine. Njegova koulja je bila
bela, verovatno napravljena od svile, pomislila je Kristina, delimino prekrivena jaknom boje
ume u jeseni, koja je lepo bila usklaena sa njegovim izmama.
Shvatila je da bulji u njega, ali je mislila da e joj oprostiti loe ponaanje, jer je i on istim
intezitetom buljio u nju.
"Drago mi je to te vidim."
"I meni je drago to vidim tebe, takoe", odgovorio je Lion sa osmehom.
Kristina prekrsti ruke u krilu. "Da li postoji konkretan razlog tvoje sporadine posete?",
upitala je.
"Sporadine? Ja ne razumem..."
93
"Spontane", rekla je Kristina urno.

"Vidim."
"Pa, gospodine? Da li postoji konkretan razlog?"
"Ne seam se", odgovori Lion, cerei se.
Ona mu neodluno uzvrati osmeh. "Da li si za osveenje?"
"Ne, hvala", odgovori on.
"Pa, onda, ljubazno objasni ta je to ega se ne sea", uputi ga ona.
Ona ga pogleda kao da je to najloginija stvar na svetu. "Kako mogu da objasnim neto ega
se ne seam?", upitao je on. "Ne vidi li da to ima malo smisla?"
Njegov osmeh mogao je otopiti sneg. Kristina je imala problem da i dalje sedi. Sve o emu je
mislila bilo je to kako ju je Lion poljubio, a sve to je elela bilo je da ga navede da to ponovo
uradi.
Bila je to naravno prosta pomisao. "Vreme je toplo, zar ne? Neki ljudi kau da je ovo
najtoplija jesen godinama unazad", dodala je ona, pomno zurei u svoje ruke skupljene na
krilu.
Lion se nasmeja na njenu oiglednu nervozu. On polako isprui svoje duge noge, udobnije se
smetajui. Trebalo bi lako da doe do odgovora, ako Kristini ostane ovako nelagodno.
Vrhovi Lionovih izama dotakli su skute njene haljine. Ona je odmah oborila pogled na pod
sa malim uzdahom. "Da li si za osveenje?", upitala je iznenada ispod glasa i vratila pogled
na njega. Ona ponovo spusti pogled na ivice divana.
Bila je zbunjena kao naputeno mae. "Ve si mi postavila to pitanje", podseti je Lion. "Ne,
nije me briga za osveenje. Da li sam ti neprijatan?", dodao je cerei se da zna da e biti
srean i da jeste.
"Zato si to pomislio?", upita Kristina.
94
"Sedi na ivici jastuka, izgledajui kao da bi radije bila bilo gde drugde, draga moja."
"Moje ime je Kristina, nije draga", ree ona. "I naravno da mi je neprijatno, bivo je nervozan."
"Bivo?"
"Svako bi bio nervozan kada se mrti", objasni Kristina sleganjem ramena.
"Dobro."
"Dobro? Lione ti pria udne stvari."
"Ja priam...", povika Lion kroz smeh. "Kristina, pria stvari koje nemaju smisla od kada
sam te upoznao. Svaki put kada te vidim ja obeavam sebi da u dobiti normalne odgovore
od tebe i onda-"
"Lione ti si matovit", prekinu ga Kristina. "Ovo je tek drugi-ne, treu put kako me vidi, ako
rauna dva puta u jednoj veeri-"
"Opet to radi", ree Lion.
"Radim ta?"
"Pokuava da me odgurne dalje od centra."
"Ne bih te mogla gurnuti bilo gde. Preveliki si. Znam svoje mogunosti, Lione."
"Da li sve bukvalno shvata?"
"Ne znam. Da li?"
"Da."
"Moda si ti taj koji ima problem sa smislom. Da", Kristina dodade brzo klimajui glavom.
"Vidi Lione, ne postavlja logina pitanja."
Ona se nasmejala kada se naljutio. "Zato si ovde?", upita ona ponovo.
Ponovo je buljila u svoje ruke. Bledo rumenilo pokrivalo joj je obraze. Iznenada joj je bilo
neprijatno zbog neega.
On nije imao nikakvu ideju zato. Mada, to ga nije iznenadilo. Neobino postaje uobiajeno
95
kada je sa Kristinom. Lion je pomislio da je spreman za sve samo ne za ovo sada. Bio je
uveren da e saznati njenu igru pre kraja posete.
"Zaista znam zato si doao da me vidi", proaputa Kristina bojaljivo.
"O?", upita Lion. "Kojibi to mogao biti razlog?"
"Voli biti sa mnom", odgovorila je i bacila smeo, brz pogled da vidi njegovu reakciju. Kada je
videla da ga nije iritirala svojom iskrenou, ona se zagreja za temu.
"Lione? Da li veruje u sudbinu?"
Oh, Boe, ponovo ju je zbunjeno gledao. Kristina ispusti dug uzdah. "Pa, ti bi priznao da
voli biti sa mnom, zar ne?"
"Da, ali sam Bog zna zato", priznade Lion. On se nagnuo napred i stavi laktove na kolena.
"Da, Veliki duh zna zato."
"Veliki duh?", odmahnu Lion glavom. "Gospode, poinjem da zvuim kao eho. U redu, pitati
u. Ko je taj Veliki duh?"
"Bog, naravno. Razliite kulture imaju razliite nazive za svemogueg, Lione. Sigurno si znao
to. Ti nisi paganin, zar ne?", zvuala je prilino zgranuta na tu pomisao.
"Ne, nisam paganin."
"Pa ne mora biti nervozan sa mnom. Ja samo pitam."
On je zurio u nju dugi, tihi minut. Onda je ustao. Pre nego to je Kristina shvatila ta e
uraditi on je privue u naruje. Zagrli je i spusti bradu na njeno teme. "Ili u te zadaviti ili
poljubiti", ree on. "Izbor je na tebi."
Kristina uzdahnu. "Ja bih volela da me poljubi. Ali prvo molim te odgovori na jedno moje
pitanje, Lione. To mi je vano."
"Koje pitanje?"
"Pitala sam te da li veruje u sudbinu", rekla je ona. Izvukla se iz njegovog naruja i
96
pogledala njegovo lice. "Ti zaista ima problema da zadri misao, zar ne?"
Imala je hrabrosti da zvui nezadovoljno. "Nemam problema da zadrim misao", promrmlja
on.
Kristina nije izgledala kao da mu veruje. Bila je vetica, pokuavala je da baci aroliju na
njega. Lion se oseao ka blesavi kolarac, kao dete kojem je pogled usmeren na neto
arobno.
"Pa?"
"Pa ta?", upita Lion. On odmahnu glavom na njenu nasmejanu reakciju koja ga je
zaprepastila. Pramen mu je pao napred, prikrivajui oiljak. Kristina podie ruku i vrati
pramen na mesto. Nean dodir ga vrati nazad na njeno pitanje.
"Ne, ja ne verujem u sudbinu."
"To je teta."
Ona je delovala kao da je on priznao teak, neoprostiv greh. "U redu", izjavi on. "Ne znam da
li je dobro da pita, ali neka mi Bog pomogne pitati u. Zato je teta?"
"Da li mi se smeje?", upita ona kada je videla njegov osmeh.
"Nikada", lagao je.
"Pa, predpostavljam da stvarno nije bitno."
"To da li ti se smejem?"
"Ne, nije vano da li veruje u sudbinu."
"Zato nije vano?"
"Jer e se svakako desiti verovao ili ne. Vidi kako je jednostavno?"
"Ah", izbaci Lion zvuk napolje. "Ti si filozof, vidim ja."
Ona se tvrdoglavo izvue iz njegovog naruja i ponovo ga pogleda. Promena u njenom
raspoloenju se dogodila tako brzo da ga je ponovo izbacila iz ravnotee. "Da li sam rekao
97
neto to te je uznemirilo?", upita on.

"Ja ne flertujem. Kako moe tako lako da me klevee? Ja sam bila iskrena sa tobom tokom
ovog razgovora. Rekla sam da volim da te gledam, i da bih da me poljubi. Filozof zaista."
ena ga pravi ludim. "Kristina, filozof je ovek koji posveuje svoj um prouavanju razliitih
verovanja. Nije kleveta da te tako nazovem."
"Ponovi tu re, molim te", ree ona, gledajui ga izuzetno sumnjiavo.
Lion je uradio kako je zatraila. "Oh, sada vidim", ree ona. "Mislim da sam pomeala re
ljubavnica sa ovim ovekom koji prouava. Da, to je ono to sam uradila. Ne budi tako
zbunjen, Lione. Bila je to laka greka."
"Laka?", rekao je sebi da ne pita. Radoznalost je ponovo prevagnula. "Zato je laka?"
"Zato to su rei sline u pravopisu.", odgovorila je.
Zvuala je kao da je tek dete koje uim. "To je bez sumnje, najneloginije objanjenje koje sam
ikada uo. Osim naravno ... ti si skoro nauila da govori engleski, zar ne Kristina?"
Zato to je bio tako zadovoljan svojim zakljukom, Kristina nije imala srca da mu kae ne,
ona nije tek nauila engleski. Ona je govorila tim tekim jezikom nekoliko godina.
"Da, Lione", slaga ona, "Ja govorim mnogo jezika, i ponekad me zbune neke rei. I ini mi se
da zaboravljam zakone kada sam sa tobom. Vie volim da govorim francuski, To je mnogo
laki jezik, vidi."
Sve je palo na svoje mesto u Lionovoj glavi. On je reio zagonetku. "Nije ni udo to sam imao
problema da te razumem, Kristina. To je zato to si tek nauila na jezik, zar ne?"
Bio je tako srean to je naao reenje, da on ponovi svoju izjavu.
Kristina zavrte glavom. "Ja ne mislim tako, Lione. Niko drugi izgleda nije imao problema da
me razume. Da li ti govori dugo engleski?"
On je ponovo zagrli i nasmeja se, a ona se privi uz njega. U kutku njegovog uma bila je misao
98
da bi mogao celo jutro da stoji tu u centru salona i dri je u naruju.

"Lione? Bi li bio nesrean kada bi ja stvarno bila uena ena? Tetka kae da nije moderno
ak znati i itati. Iz tog razloga takoe moram da se pravim da sam neinformisana."
"Mora se pretvarati?", upita Lion smatrajui udnom njenu izjavu.
"Zaista volim da itam", priznade Kristina, ignoriui njegovo pitanje. "Moja omiljena je
knjiga pria o vaem kralju Arturu. Da li si je sluajno proitao?"
"Da, ljubavi, imam je. Ser Tomas Malori ju je napisao", ree Lion. "Sada znam odakle ti te
fantazije. Vitezovi, ratnici-oboje su isti-Ima veoma romantinu prirodu, Kristina."
"Imam?", upita nasmejano Kristina. "To je dobro znati", dodala je kada je Lion klimuo
glavom. "Biti romantian je dobra kvaliteta za nenu damu, zar ne Lione?"
"Da, jeste", odgovori on.
"Naravno, ne smemo dozvoliti da tetka Patricija sazna za ovu posetu, jer bi bil-"
"Da pogodim", prekide je Lion, "Uverdila bi se, zar ne?"
"Da, bojim se da bi. Bolje idi kui, pa kada se seti ta si hteo da razgovara sa mnom, ti se
vrati."
Lion nije hteo da ide nigde. Rekao je sebi da nije dobio nita ovim razgovorom. On je odluio
da je poljubi samo da bi stekli trenutak mira. Onda bi valjda bila dovoljno pokorna da
odgovori na neka relavantna pitanja, ako bude, naravno, mogao da se seti koja su ta pitanja.
On je ve dobio dovoljno informacija o njoj. Kristina je oigledno odrasla u Francuskoj ili u
francuskom govornom podruju. Sada je eleo da sazna zato je ona tu tajnu uvala tako
estoko. Da li je bilo sramota? Moda je rat bio razlog njene rezervisanosti.
Lion joj je milovao vrat da bi je odvratio da ga ponovo ne otera. Onda se nagnuo i neno uzeo
njene usne, dok su mu ruke i dalje neno milovale njen vrat. Kristina mu se opet uvukla u
zagrljaj. Njene ruke su polako nale put do njegovog vrata.
99
Oigledno joj se dopadalo ovakvo ometanje. Kada je Lion konano prestao da je zadirkuje i
osvojio joj potpuno usne, ona se podie na prste. Dok je prstima prolazila kroz njegovu kosu
slala je jezu niz njegovo telo. Lion je podigao sa poda, izjednaavajui nivo njihovih usana.
Bio je udan nain na koji ju je dri, mada je jo udnije bilo to kako je Lion uticao na njena
ula. Njegov miris je budio u njoj strast. elja je prolazila kroz nju u vrelim talasima kada je
Lion ugurao jezik u njena usta i produbio poljubac.
Nije trebalo vremena Kristini da bi postala hrabra kao Lion. Njen jezik je u poetku bojaljivo
pratio njegov, a zatim sa sve veim arom. Znala je da mu se to svia, usnama je divljaki
prelazio preko njenih i mogla je da uje njegovo stenjanje od zadovoljstva.
Kristina je bila ena koja mu je najvie odgovarala. Njen divlji entuzijazam ga je zapanjio. On
je bi ovek koga su ene lovile na nevinost. Kristina je, meutim, bila osveujue iskrena u
svojim eljama. Ona ga je brzo izazvala, takoe. Lion se tresao kada je povukao usne. Njegov
dah je bio isprekidan, nejednak.
Nije elela da ga pusti. Kristina je obmotala ruke oko njegovog struka i iznenaujue jako ga
zagrlila. "Svia ti se da me ljubi, zar ne Lione?"
Kako se usudila da zvui tako plaljivo nakon to ga je onako ljubila? Pakao, njen jezik je bio
nemirniji od njegovog. "Ti prokleto dobro zna da volim da te ljubim", zareao joj je kraj uha.
"Da li je ovo deo zagonetke, Kristina? Ne treba da bude skromna sa mnom. Iskreno me ne
zanima da li si imala mnogo mukaraca u svom krevetu. I dalje te elim."
Kristina polako podie pogled i pogleda ga u oi. Mogla je da vidi strast u njima, posesivnost.
Njeno grlo se najednom toliko suzilo da je jedva mogla da govori. Lion je bio jak kao ratnik.
Bog joj pomogao, ona bi se lako mogla zaljubiti u ovog engleza.
Lion je reagovao na strah u njenim oima. On je pretpostavio da se uplaila jer je shvatila
istinu. Uhvati akom njenu kosu, zavrnu je oko pesnice i potom je povue u zagrljaj. Onda
100
lagano spusti glavu napred. Usne su mu bile na dah od njenih kada je rekao: "Nije vano.
Obeavam ti, Kristina. Kada bude u mom krevetu, nee misliti ni nakoga drugog osim na
mene."
On je ponovo poljubi, zapeativi svoj zavet. Poljubac je bio besramno erotski. Previe kratak.
Taman kada je poela da odgovara, Lion se odmaknu.
Njegov pogled je odmah zarobio njenu punu panju. "Sve o emu mogu da razmiljam je to
kako e nam biti dobro zajedno. I ti si mislila o tome, zar ne, Kristina?", upita Lion, glasom
punim uzbuenja.
Ve se bio spremio za njeno poricanje. On je oekivao uobiajeno. To je bila njegova greka, i
svakako je to bio razlog njegove zapanjenosti kada je rekla: "O, da, naravno da sam mislila o
tome. Bilo bi divno, zar ne?"
Pre nego to je stigao da odgovori, Kristina se odmaknu od njega.
Ona je polako hodala po sobi. Njen iskorak je bio jednako seksi kao i osmeh koji mu je
dobacila kada je pomakla kosu iza ramena. Kada je sam otvorio vrata salona, ona se okrete
prema njemu. "Mora da ide kui sada, Lione. Dovienja."
Ona je ponovo to radila. Prokletstvo, ako ga ponovo nije izbacivala. "Kristina", Lion
progovori, "doi ovde. Nisam zavrio sa tobom. elim da te pitam neto."
"Da me pita ta?", odgovori Kristina sa kraja sobe.
"Nemoj izgledati tako sumnjivo", promrmlja Lion. On prekrsti ruke preko grudi i namrti se
na nju. "Prvo bih eleo da te pitam da li bi volela da odemo u operu ponekad-"
Kristina ga zaustavi okretanjem glave. "Grofica bi mi zabranila tvoju pratnju."
Imala je dovoljno drzak osmeh dok ga je odbijala. Lion uzdahnu.
"Ti si kao kameleon, zna li to? Samo na sekund si namrtena, a ve sledeeg se smeje. Da li
misli da e ikada imati smisla?", upita je Lion.
101
"Verujem da si me upravo uvredio."

"Nisam te uvredio", promrmlja Lion, ignoriui zabavu koju je uo u njenom glasu. Gospode,
ona mu je dala tako nevin pogled. "Ti namerno pokuava da napravi da se oseam
budalasto, zar ne?"
"Ako misli da e pobetiti svoja oseanja ako me nazove guterom, vara se."
Ignorisao je taj komentar. "Hoe li na jahanje sa mnom sutra u park?"
"O, ja ne jaem."
"Ne zna?", pitao je on. "Stvarno nisi nikada nauila? Bio bih srean da te nauim, Kristina.
Sa blagim konjem ... ta sam sada rekao? Usuuje se da mi se smeje?"
Kristina se borila da sadri osmeh. "O, ne smejem se tebi", slaga ona. "Ja samo ne volim da
jaem."
"Zato?", upita Lion.
"Sedlo previe odvraa panju", priznade Kristina. Ona se okrenula i pourila preko salona.
Lion je pourio za njom, ali je ona ve bila na pola puta na stepenicama, kada se okrenula.
"Sedlo je smetnja?", ponovo je upitao, siguran da nije dobro uo.
"Da, Lione."
Dragi Boe, on nije imao nikakav argument na tu smenu izjavu.
Odustao je. Kristina je upravo osvojila ovu bitku.
Rat meutim jo traje, odlui on.
Lion je stajao tamo, vrtei glavom. On je odluio da se zadovolji gledajui kako vrti kukovima
i tako je ostao sve dok mu nije izala iz videokruga, a onda je iznenada shvati ta nije bilo
normalno kada ju je prvi put ugledao.
Princeza Kristina je bila bosa.
Grofica Patricija je bila dobrog raspoloenja dok se vraala kui iz posete. Odlazak kod
102
mogueg prosca svoje neakinje bio je nepravilan postupak, da, ali je ishod bio toliko
zadovoljavaju, da je grofica odganala bilo kakvu zabrinutost.
Emet Spikler je bio sve to se grofica nadala da e biti. Ona se molila da Emet nije nasledio
gadnu narav svoga oca. Patricija nije bila razoarana. Emet je bio beskimenjak, jadni
patuljak u visini i pohlepan. Kao i njegovom ocu, meunoje je kontrolisalo njegov um.
Njegova pouda za Kristinom u krevetu je ubrzo bila oigledna. Zato je ovek bio oduevljen
kada je grofica objasnila razlog svog dolaska. Od trenutka kada je grofica pomenula brak sa
Kristinom, glupi ovek je postao ele u njenim rukama. On se sloio da joj prepiu veliku
koliinu novca kako bi dobio svoju nagradu.
Grofica je znala da Kristina nee prihvatiti Emeta. ovek je bio preveliki slabi. Da bi umirila
neaku, pristala je da napravi listu kandidata. Ona je ak stavila mrskog markiza od
Lionvuda na vrh liste. Sve je to bila farsa, naravno, ali grofica je elela da Kristina bude
posluna i nesvesna onoga to dolazi.
Grofica nije elela nita da prepusti sluaju.
Ni pod kojim uslovima ne bi dopustila da se uda za nekoga poput Liona.
Razlog je bio jednostavan. Patricija nije elela samo znatni deo imovine svoga oca.
Ona je elela sve.
Plan koji je smislila za Spiklera bio je sraman, moglo bi se rei ak zmijski .Emet je bio
okiran kada je rekla da e morati da kidnapuju njenu bratanicu, odvesti je u Greta Grin i
prisiliti je da se tamo uda. On je trebao da siluje devojku pre ili posle potpisivanja braka. To
grofici nije bilo vano.
Emet je bio uplaen. Kada mu je rekla da ukljui dvojicu ili trojicu ljudi da mu pomognu da
obuzda Kristinu, glupi ovek je prestao da se boji i svesvrdno se bacio na planiranje. Grofica
je primetila kako njegova buda meu nogama raste i znala je da se vratio mislima o krevetu
103
njene neake, pretpostavila je da je bio dovoljno oajan da uradi ono to mu je predloila.

Briga je iscrpela groficu. Uvek je postojala mala mogunost da Emetov kukavliluk bude vei
od njegove poude. Plan bi mogao propasti ukoliko bude bilo kakve smetnje.
Iz tog razloga, Patricija je znala da e se morati otarasiti Kristinine prljave indijanske
porodice. Ako joj se neaka ne uda za Emeta, ona e zavriti sa nekom osobom jake volje,
poput Liona, a ta zajednica ne bi potrajala dugo. Kristinino vaspitanje e izai na videlo pre
ili kasnije. Ona nee moi zauvek skrivati svoje divljake instikte. I koji normalan mu bi
trpeo odvratne ideje o ljubavi i asti? On bi se uasnuo njenom pravom prirodom, okrenuo
bi joj lea i naao drugu enu za sebe.
To odbacivanje bi nagnalo Kristinu da odmah odjuri nazad u grupu divljaka, i sada je
insistirala da se vrati kui. Grofica nije mogla to da dozvoli. Kristina je postala njeno sredstvo
da se vrati u drutvo. ak i oni koji su pamtili njenu indiskretnu prolost zbog Kristine su
morali da prihvate i nju.
Poslednja od svih njenih briga bio je Edvard. Kristinin otac joj nije verovao da bi uspela da ga
nadmudri. Kao dobroudan, kako ga se ona seala, Edvard e verovatno pokuati da najzad
dohvati deo sree. Kristina bi sigurno bila u stanju da kontrolie svoga oca, verovala je
grofica.
Oh, da to je neophodno da mala kuka ostane u Engleskoj dok grofica ne zavri sa njom.
Neophodno zaista.
104
6. POGLAVLJE
Edvard je imao privatne odaje u posebnoj zgradi pored glavnog krila u palati.
Odluila sam da ne ekam da mu kaem ta su radili njegovi ljudi. Vidi dete, nisam
mogla da verujem da je moj mu bio odgovoran za to. I htela sam da svu krivicu
stavim na njegove oficire.
Kada sam ula u Edvardovu kancelariju na sporedna vrata, bio je isuvie zbunjen
onim to je radio da bi primetio moje prisustvo. Moj mu je bio sa svojom
ljubavnicom. Bili su bez odee i parili se kao ivotinje na podu. Ime njegove ljubavnice
bilo je Nikol. Ona je jahala Edvarda poput pastuva. Moj suprug je vikao sirove rei
ohrabrenja, oiju vrsto zatvorenih u ekstazi.
ena mora da je osetila moje prisustvo. Ona je odjednom okrenula glavu da me
pogleda. Bila sam sigurna da e odati moje prisustvo Edvardu. Ali nije. Ne, Nikol
je nastavila svoj nepristojan rad, ali je bila nasmejana svo vreme. Pomislila sam da
je to osmeh pobede.
Ne seam se koliko sam dugo stajala tamo. Kada sam se vatila u svoju sobu, poela
sam da planiram beg.
"Lione ta se dogaa sa tobom? Zato se smeje stalno? Nisam li ja to ula da pita previe za
majku? Ti se ne osea dobro, zar ne?"
Pitanja su postavljena od strane Lionove sestre, lejdi Dajane, koja je jurila za svojim bratom
uza stepenice prema spavaoj sobi. Lion zastade na vratima i okrete se ka Dijani: "Nisi
zadovoljna kada sam namrten, sada si ini mi se uznemirena zato to se smejem. Odlui se
po pitanju mog raspolienja i ja u pokuati da te usreim."
Dijana rairi oi na zadirkujui ton u glasu svog brata. "Ti si bolestan, zar ne? Da li te koleno
ponovo mui? Ne gledaj u mene kao da imam dve glave. Nije uopte uobiajeno da se smeje,
pogotovu kada doe u posetu mami. Znam koliko ona moe biti zamorna. Zapamti brate, ja
ivim sa njom. Treba samo da je poseti jednom nedeljno. Znam da mami ne mogu pomoi,
kakva je takva je, ali mi je drago to si dozvolio da doemo u tvoju gradsku kuu u Londonu.
105
Bilo je vreme. To je sramotno od mene, zar ne?"

"Biti iskren sa bratom nije sramotno. Imali ste vremena za to, jer Dejms je umro, zar ne?"
Simpatija u Lionovom glasu je napunila Dijanine oi suzama. Lion je sakrio svoju ogorenost,
njegova sestra je bila emocionalni vihor kada je re o pitanju porodice. Lion je bio prilino
suprotan. Bilo mu je teko da pokae svoju nakolnost. On je na kratko pomislio da stavi ruku
oko ramena svoje sestre i tako joj pokae svoju privrenost, ali je ubrzo gurnuo u stranu taj
neprijatan pojam. Verovatno bi bila zapanjena tim gestom da bi briznula u pla.
Lionu nije bilo do suza danas. Bilo mu je sasvim dovoljno to mora da izdri jo jedan susret
sa svojom majkom.
"Stvarno sam mislila da e mami biti bolje kada njeni slubenici otvore gradsku kuu za
moju sezonu, Lione, ali ona nije napustila svoju sobi ni na trenutak od kako smo stigle u
London."
On samo klimnu glavom,a onda nastavi ka svom odreditu. "Mama nije ni malo bolje",
proaputa Dijana. Ona povue u senke svoga brata. "Trudim se da razgovaram sa njom o
zabavama na kojima sam prisustvovala. Ona me ne slua. Ona samo eli da razgovara o
Dejmsu."
"Vrati se dole i saekaj me, Dijana. Ima neto o emu elim da razgovaram sa tobom. I nemoj
izgledati toliko zabrinuta", dodade on. "Obeavam da neu uznemiriti nau majku. Ponaati
u se najbolje to mogu."
"Hoe?", Dijana upita cvilei. "Ti se stvarno ne osea dobro, zar ne?"
Lion poe da se smeje. "Boe, da li sam zaista bio takav Ogar?"
Pre nego to je Dijana stigla smisliti taktian odgovor koji ne bi bio ista la, Lion otvori vrata
sobe svoje majke. On petom zatvori vrata, a zatim nastavi preko tamne, zaguljive sobe.
Markiza je bila zavaljena u njenu crnu satensku fotelju, obuena kao i obino u crninu, sa
106
svilenom kapom koja je prekrivala njenu sedu kosu, pamunim arapama preko stopala.
Lion ne bi ni mogao da je nae da nije bilo njenog pastelno belog tena da viri iz tolike crnine.
Bila je injenica da je markiza tugovala sa istinskom posveenou.
Bilo je dovoljno oplakati mrtvaka i izdati saoptenje. Dejms je umro pre vie od tri godine,ali
njegova majka se ponaala kao da se nesrea dogodila samo dan ranije.
"Dobar dan, majko", Lion ree standardan pozdrav, a zatim sede na susednu stolicu.
"Dobar dan, Lione."
Poseta je bila gotova. Ona vie nije govorila doj je Lion bio tu. Razlog je bio jednostavan. Lion
je odbijao da govori o Dejmsu, a njegova majka je odbijala da govori o bilo emu drugom.
Tiina je bila opipljiva tokom pola sata Lionove posete. Da mu proe vreme on bi udarao
sveom o sto i proitao Jutarnje novine.
Ritual nije nikada varirao.
Bio bi obino loe volje kada bi se sve zavrilo. Danas, meutim, nije ga previe iritiralo
sramno ponaanje njegove majke.
Dijana ga je ekala u hodniku. Kada je videla da je osmeh i dalje na licu njenog brata, briga
za njegovo zdravlje se pojaala. On je delovao tako udno!
Njen um je skako sa jednog na drugi straan zakljuak. "Ti e poslati mamu i mene nazad
na selo, zar ne Lione? Oh, molim te nemoj, razmisli", Dijana zacvili. "Znam da je ujak Milton
razoarenje, ali on ne moe da si pomogne, prikovan je zbog jetre ponovo za krevet. I ja tako
elim da idem na Krestonov bal."
"Dijana, biti e mi as da te odvedem na Krestonov bal. I nikada nisam ni pomislio da vas
poaljem na selo, draga. Imala si svoje predstavljanje i sigurno e imati ostatak svoje sezone.
Da li sam ikada prekrio obeanje?"
"Pa ... ne", Dijana priznade. "Ali se nikada nisi ovako smejao. O, ne znam ta da mislim.
107
Uvek si u uasnom raspoloenju nakon posete mami. Da li je bila ugodnija danas, Lione?"
"Ne", rekao je Lion. "I to je ono o emu sam eleo da razgovaram sa tobom. Mora imati ovde
nekoga da ti pokae ta i kako. Poto ujak nije u mogunosti i njegova ena nee nikuda ii
bez njega, odluio sam da poaljem po tetku Hariet. Da li e ostati sa-"
"O, da, Lione", Dijana ga prekide. Ona je sstavila ruke. "Zna koliko volim oevu sestru. Ona
ima izvanredan smisao za humor. Hoe li se sloiti, Lione?"
"Naravno", odgovori Lion. "Poslati u po nju odmah. A, sada, voleo bih da mu uini uslugu."
"Bilo ta, Lione. Ja-"
"Poalji poruku princezi Kristini i pozovi je ovde na aj. Pozovi je za prekosutra."
Dijana prasnu u smeh. "Sada razumem tvoje udno ponaanje. Ti si obuzet princezom, zar
ne?"
"Obuzet? Koja glupa re", odgovori Lion. Njegov glas je zvuao pun iritacije. "Ne, nisam
obuzet."
"Ja u se potruditi da pozovem princezu Kristinu. Mada, ne mogu da se ne zapitam zato joj
samo ne poalje poruku sa molbom da te primi."
"Kristinina tetka me ne pronalazi kao pogodnog."
"Markiz od Lionvuda nije pogodan?", Dijana je izgledala uasnuto. "Lione ima vie titula od
veine ljudi u Engleskoj. Ne moe biti ozbiljan."
"Uzgred, nemoj da kae Kristini da u biti ovde. Neka misli da ete biti samo vas dve."
"ta ako bude traila da ja doem kod nje?"
"Nee."
"Izgleda vrlo siguran."
"Mislim da nema dovoljno novca da se zabavlja", ree Lion. "Dri ovo kao tajnu, Dijana ali ja
mislim da je princeza u tekoj materijalnoj situaciji. Gradska kua im je malo otrcana, a ula
108
sam da grofica odbija sve koji trae prijem."

"O, jadnica", ree Dijana, odmahujui glavom "Ali, zato ne eli da zna da e ti biti ovde?"
"Nema veze."
"Vidim", rekla je Dijana.
Lion je mogao zakljuiti iz njenog pogleda da nije videla nita.
"Svia mi se princeza", ree kada se Lion naljuti.
"Nisi dola do zakljuka da je zbunjujua?"
"Ne razumem", ree Dijana. "to to misli?"
"Kada si razgovarala sa njom", objasnio je Lion. "Da li je bilo smisla u njenim odgovorima?"
"Pa, naravno da je imalo smisla."
Lion je sakrio svoju ogorenost. Bilo je glupo postaviti pitanje nekom ko je tako rasejan kao
njegova sestra. On je nju voleo, ali je ipak znao da e u grob otii bez da razume ta se deava
u njenoj glavi. "Ja mislim da ete vas dve brzo postati prijateljice", predvide Lion.
"Da li bi te to uznemirilo?"
"Naravno da ne", odgovori Lion. On poljubi Dijanu i krenuo ka vratima.
"Pa zato se opet mrti?", upita Dijana.
Lion se nije potrudio da odgovori svojoj sestri. On je uzeo svog crnog konja i odjahao u
obilazak okoline. Otra veba je bila sve to mu je potrebno da razbistri um. Obino je bio u
stanju da zanemari sve nepotrebne informacije i da cilja ka odgovarajuim injenicama.
Jednom kada bude imao sve injenice, bie u stanju da shvati svoju privlanost ka
najneobinijoj enu u Engleskoj. Hteo je iskoristi hladne razloge da bi se pomirio sa svojom
nevoljom.
I to je boljka, odlui Lion. Ta lepa Kristina je uticala na svaku njegovu misao, svaki njegov
pokret, to je jednostavno bilo neprihvatljivo.
109
Kako je bilo zbunjujue kada mu je rekla da je nervozan poput bizona.

Gde je, u Boije ime, ona videla bizona?
Grof od Rona je prelazio preko tepiha ka svom stolu. Ronova biblioteka je bila u rasulu, ali
on nije dozvoljavao da je bilo ko od njegovih slubenika oisti. Od ranjavanja, bilo mu je
previe nelagodno da razmilja o takvim stvarima poput kunih poslova.
Povreda je isceljivala. Ron prosu toplu vodu preko nje, a zatim umota runi zglob u istu
belu gazu. Iako je nosio preveliku jaknu iz ormana svoga oca, kako bi ona mogla pokriti
zavoj, bio je odluan da ostane u gradskoj kui dok rana potpuno ne zaceli. Nije eleo da
rizikuje da se sazna. Bilo je jo previe posla da se uradi.
Primarna Ronova briga je bila princeza Kristina. Mislio je da ga je moda prepoznala. Ona je
zurila u njega i smeila se, a iznenaenost na njenom licu mu je sugerisala da je znala ko je
bio iza maske.
Da li je Lion znao? Rona je to brinulo jedno vreme, a onda je zakljuio da je njegov prijatelj
bio previe zaokupljen da zatiti malu princezu da bi dobro pogledao.
I ko je u Boije ime bacio no na njega? Da nije bio toliko iznenaen ne bi ispustio pitolj. Ko
god da je gaao, loe je ciljao, odlui Ron, a on je bio zahvalan na tom malom blagoslovu.
Prokletstvo, moga je biti ubijen.
Shvatio je da mora biti mnogo oprezniji. Ron nije imao nameru da prekine svoju aktivnost,
tamo je bilo jo etiri imena i oni su trebali biti mueni. To je najmanje to moe da uradi da
makar ublai ponienje svog oca.
Sluga je oklevajui zakucao na njegova vrata. "Da", zaurla on. Naredio je svom osoblju da ga
ne prekida.
"Markiz od Lionvuda eli da vas vidi, gospodaru."
Ron je pourio zauzeti svoje mesto iza stola. Zdravu je ruku stavio na hrpu papira, a svoju
110
povreenu sakrio u krilo, pa ree nabusitim glasom. "Neka ue."

Lion je uetao u sobu sa bocom brendija ispod ruke. Stavio je poklon na sto, a zatim seo u
konu fotelju ispred Rona. Nakon to je leerno podupro stopala o sto, ree: "Izgleda kao da
si upravo izaao iz pakla."
Ron slegnu ramenima. "Nikada nisi bio diplomata", rekao je. "Za ta je brendi?"
"Naa opklada", podseti ga Lion.
"O, da, princeza Kristina", nasmei se Ron. "Nikada ti nije odgovorila na tvoja pitanja, jel
da?"
"Nije vano. Ve sam saznao sasvim dovoljno o njoj, ona je odrasla negde u Francuskoj ili
okolini", rekao je on. "Postoji jo nekoliko malih nedoslednosti, ali razotkriu ih u kratkom
vremenu."
"Zato te zanima, Lione?"
"Nisam vie siguran. U poetku sam mislio da je to samo radoznalost, ali sada-"
"U poetku? Lione zvui kao da zna enu mesecima."
Lion slegnu ramenima. Skinuo je dve ae sa police i obojici im sipao po pie. Lion je saekao
da Ron proguta pozamaan deo pa upitao: "Kako je ruka, Dek?"
Nepotrebno je rei da je Lion bio izuzetno zadovoljan reakcijom svoga prijatelja. Ron je poeo
da se gui, kalje i da demantuje u isto vreme. Bilo je smeno. Prepreka, takoe, pomislio je
Lion sa uzdahom.
Saekao je da njegov prijatelj opet povrati kontrolu pre nego to je progovorio. "Zato mi nisi
rekao u kakvoj si finansijskoj nevolji? Zato nisi doao kod mene?"
"Finansijski problemi? Ne znam o emu pria", protestovao je Ron. To je bila slaba la.
"Prokletstvo", promrmljao je. "Uvek mi je bilo nemogue da te slaem."
"Da li si poludeo? Da li ima elju da zavri u zatvoru Njugate, Rone? Zna da je samo
111
pitanje vremena kada e se saznati."

"Lione, dozvoli mi da objasnim", promucao je Ron. "Moj otac je izgubio sva svoja imanja,
stavio ih kao obeanje ostatku drutva, ali..."
"Ti i tvoj otac ste od jue bez dugova", ree Lion, "Oslobodi ljutnju i prei preko toga, Rone",
zahtevao je Lion elinim glasom. "Platio sam zelenaima u vae ime, usput."
"Kako se usuuje da se umea", zaurla Ron. Lice mu je bilo crveno.
"Neko je sigurno morao da intervenie", izjavi Lion. "Tvoj otac mi znai, kao da je moj, Rone.
Sam Bog zna koliko se puta postavio ispred mog oca da me zatiti kada sam bio mlad."
Ron klimnu glavom. "Vratiu ti dug Lione, uskoro-"
"Nee mi vraati", zaurla Lion. Bio je besan na svog prijatelja. Uzdahnuo je duboko da se
smiri pa nastavi: "Sea li se kada je Leti umrla?", upita on.
Ron je bio iznenaen promenom teme. On polako klimnu glavom. "Seam se."
"Ti si bio jedini koji je bio uz mene tada. Ti si jedini znao za Dejmsa. Da li sam ikada pitao
da ti vratim za prijateljstvo?"
"Naravno da ne. Uvredio bi me."
Dugi trenutak vladala je tiina izmeu dva mukarca. Onda se Ron nasmeio. "Jel mogu bar
da kaem ocu da si-"
"Ne", prekide ga Lion, glas mu je bio mekan. "Ne elim da shvati da znam ta se desilo. Neka
misli da je njegov sin jedini koji zna i koji mu je pomogao."
"Ali, Lione, sigurno-"
"Neka tako ostane, Rone. Tvoj otac je ponosan ovek. Ne oduzimaj mu to."
Ron opet klimnu glavom. "Reci mi ta zna o problemima mog oca?"
"Prepoznao sam te kod Bakera, naravno", poeo je Lion, "Bilo je glupo od tebe da-"
"Nije trebalo da bude tamo", promrmlja Ron. "Zato si odluio da prisustvuje njegovoj
112
zabavi? Ne podnosi Bakera vie nego ja."

Lion se nakalja. "Najpaljivije poloio planove", ree on. "Uz sve njegove dobre strane, tvoj
otac je jo uvek pomalo naivan, zar ne, Rone? Baker i njegovi otaci su ga iskoristili, naravno.
Baker je bio taj koji je uspostavio igru. Da vidimo da li sam shvatio. Tu su bili ukljueni
Bukelin, Velingham, Stanton. Oni su svi kopilad. Da li imam sva imena, Rone?"
Njegov prijatelj je bio zapanjen. "Kako si saznao sve to?"
"Da li stvarno misli da ja ne znam za njihov mali klub? Tvoj otac nije jedini koji je rtva
njihovog programa."
"Da li svi znaju?"
"Ne", odgovorio je Lion, "Ne postoji nagovetaj skandala sa tvojim ocem, za koji sam ja uo."
"Bio si van opticaja, Lione. Kako moe biti tako siguran?"
Lion pogleda Rona. "Kako moe ozbiljno da me pita to pitanje?"
Ron se nasmei. "Mislio sam da si moda malo zarao", rekao je on. "Otac se jo uvek krije u
kui na selu. Njega dok je sramota zbog njegove lakovernosti nee pokazati svoje lice.
Laknue mu kada vidi da nije jedini."
"Da, on moe sada da prestane da se skriva. I odbaci ove tvoje glupe planove. Uhvatie te na
kraju."
"Nikada me ne bi prijavio", Ronov glas je bio pun osude.
"Ne, ne bih", priznade Lion. "Kako su to uinili Rone? Da li je Baker oznaio karte?"
"Da. Oni su svi napadni prevaranti, zbog ega je mog oca jo vie sramota. Osea se
prevarenim."
"On jeste prevaren", ree Lion. "Hoe li odustati, Rone?"
Ron ispusti otar uzdah. "Prokletstvo, Lione. Ja elim osvetu."
Lion otpi svoje pie. "Ah", ree on. "Sada smo doli u moju zonu, tu sam ekspert. Rone,
113
moda je igra na sreu ono to je potrebno."

Lion se nasmei kada je Ron konano shvatio. "Misli da im damo dozu njihovog sopstvenog
leka, da prevarimo varalice?"
"To bi bilo lako postii."
Ron lupi rukom o sto a zatim zastenja. "Stalno zaboravljam na tu povredu", izvinjavao se on.
"Raunaj na mene, Lione. Ostaviu detalje tebi. Kao to si priznao, bolje si upuen u trikove
od mene."
Lion se nasmeja. "Uzeu to kao kompliment."
Jo jedno kucanje se zaulo na vratima prekidajui njihov razgovor. "ta je sad?", povika Ron.
"ao mi je to vas prekidam,gospodaru, ali princeza Kristina je tu i eli da vas vidi.", uzviknu
sluga.
Lion nije bio zadovoljan ovim saoptenjem. On pogleda Rona. "Da li si bio sa Kristinom,
Rone? Da li si je ti pozvao ovde?"
"Ne", odgovori Ron. "Nakon svega, mora da su je inpresionirale moje ari, Lione."
Nasmejao se kada je video da se Lionov pogled jo vie smrkao. "Dakle, kao to sam i
predpostavio. Ti si vie nego blago zainteresovan za nau malu princezu."
"Ona nije naa mala princeza", odbrusi Lion. "Ona pripada meni. Jasno?"
"Jasno", rekao je sa uzdahom. "Neka ue", zaurla on.
Lion se nije ni makao sa svog poloaja. Kristina ue u biblioteku im su se vrata otvorila.
Ona odmah spazi Liona i naglo zastade. "O, nisam htela da vas prekidam, gospodine.
Navratiti u kasnije, Rone."
Kristina se namrti na Liona, okrete se i krete prema vratima.
Lion ispusti dug, nekontrolisan uzdah. On paljivo spusti svoju au na sto, a zatim ustade.
Kristina ga je videla krajikom oka. Ignorisala je Ronove molbe da ostane i nastavila da se
114
kree ka ulaznim vratima.

Lion je uhvati taman kada je posegla za kvakom. Njegove ruke su stajale sa obe strane
Kristininog lica. Korakom unazad dodirnula mu je grudi. Lion se nasmei kada je video kako
joj se ramena ukrutie. "Zaista moram da insistiram da ostane", proaputa joj kraj uva.
Talas topline potresao je Kristinu. Ona se polako okrete ka Lionu. "Zaista moram da
insistiram na odlasku, gospodine", proaputala je.
Ona se je odgurnula rukom o njegove grudi nadajui se da e ga odmaknuti.
Nije mrdnuo. Nasmeioo joj se a zatim se sagao i poljubio je.
Ronov dubok uzdah prekinuo je njegovu elju da nastavi.
Kristina se posramila zbog ovog intimnog ina. Zar ovek nije shvatao da ne treba pokazivati
nenosti pred drugima? Ona je predpostavila da nije. Lion joj je namignuo pre nego to je
uhvatio za ruku i uvukao u biblioteku.
Nosila je svetlo plavu haljinu. Lion je namerno provirio da vidi da li se setila da obuje cipele.
Bio je razoaran kada je shvatio da jeste.
Ron je pourio nazad u svoju stolicu. Skrivao je svoju ruku u zavojima u krilu.
Kristina odbi da sedne. Ona je stajala kraj Liona, pokuavajui da ga potpuno ignorie.
Stavio je stopala na ivicu Ronovog stola i posegnuo za aom. Princeza ga nezadovoljno
pogleda. Ako se ovek jo malo opusti, zaspae.
Ubrzo joj je postalo neprijatno. Ron je gledao u nju sa iekivanjem, Kristina je stalno
pokuavala da svoju ruku u plavoj rukavici izvue iz Lionovog stiska. Markiz je zaboravio da
je pusti.
"Da li ima neto posebno o emu ste eleli da razgovarate sa mnom?", Ron neno upita. On
je pokuao da odobrovolji Kristinu. Jadna ena je izgledala strano zabrinuto.
"Nadala sam se da u vas pronai samog", saopti Kristina. Znaajno pogledala Liona. "Da li
115
uskoro odlazite, Lione?"

"Ne."
Njegov nagli odgovor je dat u tako veselom tonu, da se Kristina nasmei. "elela bih da
razgovaram sa Ronom nasamo ako vam ne smeta."
"Ah, draga, ali smeta mi", izbaci Lion napolje, Jae stegnu svoj stisak a zatim je iznenada
izbaci iz ravnotee.
Ona slede tamo gde ju je eleo. Kristina odmah poe da se bori da izae iz njegovog krila.
Lion joj stavi ruku oko struka i povue je k sebi.
Ron je bio zapanjen. On nikada nije video da se Lion ponaa tako spontano. A pokazivanje
otvorene posesivnosti tek nije bilo u njegovoj naravi.
"Princezo Kristina? Moete slobodno govoriti u Lionovoj prisutnosti."
"Mogu?", upita Kristina. "On zna?"
Kako je Kristina oklevala, Ron izjavi. "Lion je upuen u sve moje tajne, draga moja. Sada, ta
ste hteli da mi kaete?"
"Pa, ja sam htela da upitam kako se oseate, gospodine?"
Ron trepnu nekoliko puta. "Oseam se veoma dobro", rekao je nespretno. "To je sve to ste
hteli da me pitate?"
Njih dvojica su razmiljali o pitanju, a onda je Lion rekao: "Rone, Kristina eli da zna koliko
je tete napraviljeno. Zar nije tako, Kristina?"
"O, onda znate?", upita Kristina okreui se da pogleda Liona.
"Zna?", Ronov glas je pucao.
"Ona zna", potvrdi Lion, klimajui Ronovom zapanjenom izrazu.
"Pa do vraga, ko ne zna?"
"Zvui patetino", odgovori Lion svome prijatelju.
116
"To je bilo zbog boje vaih oiju", objasni Kristina, opet privlaei njihovu panju. "One su
neobine nijanse zelene i vrlo lako se pamte", zastala je i simpatino ga pogledala. "Ja stvarno
nisam htela da vas prepoznam, ali ste me pogledali i desilo se", ona zavri sleganjem
ramenima.
"Stavili smo sve karte na sto?", upita Ron naginjui se napred.
"Ne razumem", ree Kristina. "Nemam nikakve karte sa sobom."
"Kristina uzima sve to joj se kae u bukvalnom smislu, Rone. To je osobina koja te doslovno
izludi. Veruj mi, znam."
"To je nemilosrdno od vas, Lione", izjavi Kristina, zaprepaujui ga. "Ne znam na ta mislite
kada kaete bukvalno. Da li je tu sluajno, neto to bih ja tebala da shvatim kao uvredu?"
"Ron je mislio na to da moemo iskreno razgovarati", ree Lion Kristini. "Pakao, oseam se
kao prevodilac."
"Naravno da moete iskreno razgovarati sa mnom", izjavi Kristina. "Niko vam ne dri no
pod vratom, Rone. Imam neke lekove kod sebe. Volela bih da saniram vau povredu, Rone.
Verovatno niste imali odgovarajuu negu."
"Nisam mogao da pozovem svog lekara, sada bih mogao", ree Ron.
"O, ne to bi se saznalo", ree Kristina. Ona ustade iz Lionovog krila i prie Ronu. Ron nije
protestovao kada je poela da odmotava zavoj.
Obojica su gledali kako Kristina otvara malu kutijicu sa miriljavim melemom.
"Boe moj, ta je tamo? Opalo lie?"
"Da", odgovori Kristina. "Izmeu ostalog."
"alio sam se", ree Ron.
"Ja nisam."
"Miris e me drati skrivenim", promrmlja Ron. "ta je jo tu?", upitao je uzimajui jo jednu
117
kutijicu sa melemima
"Ne elite da znate", odgovori Kristina.
"Najbolje je da ne postavlja pitanja Kristini, Rone. Odgovori e te samo zbuniti."
Ron je prihvatio Lionov savet. Gledao je kako Kristina mae veliku koliinu braon melema na
ranu i onda zavija ruku. "Imate lep miris, Rone. Naravno,melem e ga uskoro otkloniti."
"Imam lep miris?", Ron je izgledao kao da je upravo predao krunu Engleske, pomislio je kako
treba da joj uzvrati kompliment. "Miriete na cvee", ree joj on, nasmejavi se na svoje rei.
Bila je to istina, ali svakako nije bilo dentlmenski od njega da to komentarie. "Vi isto imate
neobine oi, Kristina. One su najdivnije nijanse plave."
"To je sasvim dovoljno", umea se Lion. "Kristina, pouri i zavri svoj zadatak."
"Zato?", upita Kristina.
"On ne eli da stojite tako blizu mene", objasni joj Ron.
"Odustani, Rone", Lionov glas je bio otar. "Nee nastaviti, Kristina, a ti uvaj svoje ari za
nekog drugog."
"Lejdi Dijana voli vae ari mnogo", umea se Kristina. Nasmeila se reakciji koju je ovom
izjavom izazvala u oba mukarca. Ron je izgledao zbunjen, a Lion zapanjen. "Lione, ja nisam
vae vlasnitvo. Zato je nerazumno od vas da diktirate sa kojom gospodinom u priati."
"Zato mislite da bi Lionova sestra elela moju panju?", upitao je Ron. Bio je vrlo
zainteresovan za njenu udnu opasku.
Kristina je zatvorila teglicu pre nego to je odgovorila. "Vi Englezi ste tako nerazumni u
svojim razmiljanjima ponekad. Oigledno je da je lejdi Dijana obuzeta vama, Rone. Samo je
treba pogledati da bi se videlo oboavanje u njenim oima. I ako se uzme kako izgledate sa
njom, shvatili bi da ste stvoreni jedno za drugo."
"O, Boe", bio je to Lion.
118
Kristina i Ron su ga ignorisali. "Kako moete biti tako sigurni?", upita Ron. "Vi ste je sreli
samo jednom i niste mogli provesti sa njom due od petnaest minuta. Ne, mislim da ste
umislili tu zanesenost. Dijana je samo dete, Kristina."
"Verujte u ta hoete", odgovori Kristina. "Ono to e se desiti, desie se."
"Molim?"
Ron je opet izgledao zbunjen. Lion je odmahivao glavom. Bilo je dobro znati da nije bio jedini
koji nije razumeo Kristinu. "Sudbina, Rone", umea se Lion.
"Zaista vas sada moram ostaviti. Tetka Patricija veruje da se odmaram u svojoj sobi", poverila
im se Kristina. Morati u da vam verujem, Rone. Ili da vas zovem Dek?"
"Ne."
"Samo sam se alila, gospodine. Ne budite tako uznemireni", ree Kristina.
Ron uzdahnu. On posegnu za Kristininom rukom mislei da je zadri i propisno se zahvali
to mu je vidala ranu.
Kristina se pomerila tako brzo, da je Ronova ruka ostala u vazduhu. Pre nego to je stigao da
trepne, ona je stajala kraj Lionove stolice.
Lion je bio podjednako iznenaen. On je bio previe arogantno zadovoljan, jer iako Kristina
nije bila svesna ta je uradila, ona je instiktivno izabrala njega.
"Kristina, ako ste me prepoznali zato niste rekli Bakeru i ostalima?", upita Ron.
Ona je izuzela njegovo pitanje. "Morae to da saznaju sami", ree ona. "Nikada ne slamam
samopouzdanja, Rone."
"Ali nisam od vas traio ovakvo poverenje", promuca Ron.
"Ne pokuavaj da je razume Rone. To e biti tvoja propast", posavetovao ga je Lion sa
osmehom.
"Onda mi odgovorite na ovo", ree Ron. "Da li ste videli ko je bacio no na mene?"
119
"Ne, Rone. Uisinu sam bila previe preplaena da bih se okrenula da pogledam iza sebe. Da
Lion nije bio tamo da me zatiti, mislim da bih pala u nesvest."
Lion joj potapa ruku. "Pitolj nije bio napunjen", protestvovao je Ron. "Da li mislite da bih
stvarno povredio nekoga?"
Lion se pomolio za strpljenje. "Ja ne mogu da verujem da si odluio da opljaka Bakera sa
praznim pitoljem."
"Zato bi koristili prazno oruje?"upita Kristina.
"eleo sam da ih zaplaim, a ne da ih pobijem", Ron je promrmljao. "Hoete li vas dvoje
prestati da me gledate tako? Plan je funkcionicao, da vas podsetim."
"Upravo nas podseate", saoptila je Kristina.
"Lione, hoe li moi da sazna ko me je ranio?", upita Ron.
"Naravno."
Kristina se namrti. Lion je zvuao suvie siguran. "Zato je to vano?"
"Lion voli dobru slagalicu", saopti Ron. "Bakerov balkon je vilji dobrih pedeset stopa od
terase ispod. Ko god da je morao je otuda doi."
"Dvadeset metara, Rone", ispravi ga Lion. "I balkon nije mogao biti upotrebljen za to. Ograda
je suvie slaba."
"Onda je taj morao da se krije iza tebe ... negde", rekao je Ron. "Ne, to nema smisla. Pa, hvala
Bogu loe je ciljao."
"Zato to mislite?"
"Zao to me nije ubio."
"Oh, mislim da je pogodio ba u metu", saopti ona. "Da je hteo da vas ubije, mislim da bi to i
uradio. Moda je samo hteo da bacite oruje."
Kristina iznenada shvati da je zvuala previe sigurna u svoje rei. Lion je zurio u nju sa
120
udnim, nemirnim izrazom lica. "To je samo mogunost na koju sam pomislila", dodala je
ona brzo ."Naravno da je mogao i da promai svoju metu."
"Zato si dola ovamo da sanira Ronovu povredu?", upita Lion.
"Da, zato?", i Ron takoe upita.
"Sada me vreate", saopti Kristina. "Bili ste u boli i samo sam mislila da vam pomognem."
"To je bio tvoj jedini motiv?", upita Lion.
"Pa, imam je jo jedan razlog", priznade Kristina. Krenula je ka vratima pre nego to je
objasnila. "Zar mi niste rekli da ste jedini Lionov prijatelj?"
"Moda sam napravio tu primedbu", priznade Ron.
"Jeste", ree Kristina. "Nikada ne zaboravljam nita", pohvali se ona. "I inilo mi se da je Lion
ovek kome su potrebni prijatelji. Ja i nastaviti da uva vau tajnu, Rone. Ali morate mi
obeati da nikome neete rei da sam dolazila da vas posetim. To bi uznemirilo groficu."
"Ni on ne odgovara?", upitao je Lion zabavljeno.
"Ja ne odgovaram?", upita Ron. "Za ta?"
Kristina je ignorisala pitanje i krenula ka izlazu.
"Kristina?", Lionov tihi glas je zaustavio.
"Da, Lione?"
"Ja nisam obeao."
"Nisi?"
"Ne."
"Oh, ali vi nikada Vi ne volite groficu. Ne biste joj rekekli..."
"Ja te vodim kui, ljubavi."
"Ja nisam vaa ljubav."
"Da, jesi."
121
"Zaista volim da etam."

"Rone, ta misli da e grofica rei ako joj kaem da se njena neaka eta po gradu, odlazei
u posete-"
"Ne borite se dostojanstveno, Lione. To mi je ao."
"Nikada se nisam borio poteno."
Njen uzdah poraza odjeknuo je kroz biblioteku. "ekati u vas u hodniku, vi odvratni
ovee." Kristina zalupi vratima da naglasi svoju iznerviranost.
"Ona nije uopte ono to se ini", primetio je Ron. "Nisam je razumeo, Lione kao da je
strankinja. Nema smisla,zar ne?"
"Nita to Kristina kae nema smisla, osim ako se seti da nije odrasla ovde." Ustao je i
ispravio se u svoju punu veliinu. "Uivaj u brendiju, Rone, a ja idem nazad u bitku."
"Bitka? O emu pria?"
"Ni o emu, Rone. O Kristini da budem precizan."
Ronov smeh isprati Liona kroz vrata. Kristina je stajala kraj ulaznih vrata. Ruke su jo bile
prekrtene preko grudi. Pokuavala je da sakrije svoju nervozu.
"Spremna, Kristina?"
"Ne, mrzim koije, Lione. Molim te pusti me da proetam do kue. To je samo nekoliko
kratkih ulica dalje odavde."
"Naravno da mrzi koije", rekao je Lion. Glas mu je bio ispunjen zabavom. "Zato to nisam
shvatio ranije, pitam se?", govorio je, uhvatio je za lakat i odvukao Kristinu prema svojoj
koiji. Kada su seli jedno preko puta drugog Lion je upitao. "Da li su koije neuodobne poput
sedla?"
"On, ne. Ne volim ovu zatvorenost, gui me. Nee rei grofici da sam otila bez dozvole, zar
ne Lione?"
122
"Ne", priznao je. "Da li se plai grofice, Kristina?"

"Ne, ne bojim je se", ree Kristina. "Ona je sada moja jedina porodica i ne volim da je
nerviram."
"Da li si roena u Francuskoj?", upita Lion. On se nagnu napred da je uhvati za ruke.
Njegov glas je bio nean, a njegov osmeh ju je uznemiravao. Kristina se nije prevarila ni za
trenutak. Ona je znala da je mislio da ju je uhvatio nespremnu. "Kada eli da sazna neto,
ti nikada ne odustaje, zar ne Lione?"
"To je tako, draga moja."
"Ti si sramotan", priznade Kristina. "Prestani se smejati, ja sam te uvredila, zar ne?"
"Da li si roena u Francuskoj?"
"Da", slaga ona. "Sada, da li si zadovoljan? Hoe li prestati sa svojim beskonanim
pitanjima, molim te?"
"Zato ti smeta da te pitam o tvojoj prolosti?", upita Lion.
"Ja samo pokuavam da zatitim svoju privatnost", odgovorila je.
"Da li si ivela sa majkom?"
Bio je kao pas posle kosti sa mesom, pomisli Kristina. On nije hteo da je pusti. Bilo je vreme
da smiri njegovu radoznalost. "Veoma ljubazan par po imenu Sumerton me je usvojio. Oni
su bili englezi, ali su uivali da putuju. Bila sam u celom svetu, Lione. Gospodin Sumerton je
eleo da govorim Francuski i mnogo mi bolje ide taj jezik."
Napetost je polako poela da je poputa. Mogla je da zakljui po Lionovom izrazu lica da joj
veruje. "Grofica moe biti teka, kao to dobro zna. Imala je neke ispade sa Sumeronsima i
odbija da dopusti da govorim o njima. Predpostavljam da eli da svi misle da me je ona
odgajala. Laganje mi vrlo teko pada", dodala je. "Poto tetka Patricija ne dozvoljava da
kaem istinu, a ja nisam dobra u laganju, odliila sam da bi najbolje bilo da nita ne govorim
123
o svojoj prolosti . I, da li si zadovoljan?"

Lion se naslonio na sedite. On glimnu glavom, oigledno zadovoljan njenom ispovesti.
"Kako si se upoznala sa tim Sumerstonima?"
"Oni su bili dragi prijatelji moje majke", ree Kristina. Ona mu je dala jo jedan osmeh.
"Kada sam napunila dve godine, moja majka se razbolela. Ona me je dala njima, jer im je
verovala. Moja majka nije elela da njena sestra, grofica, postane moj staratelj, a Sumertinsi
nisu mogli da imaju dece."
"Tvoja majka je bila lukava ena", primeti Lion. "Stari imi bi te unitio, Kristina."
"O, da li je Elbert nazvao moju tetku staricom pred tobom? Ja stvarno ozbiljno moram da
porazgovaram sa njim. Izgleda da osea ekstremnu odbojnost prema njoj."
"Ljubavi, tvoju tetku niko ne voli."
"Da li si sada zavrio sa svojim pitanjima?", upita Kristina.
"Gde si ula riku lavova, Kristina? Gde si videla bivola?"
ovek je imao izvanredno pamenje. On nije nita zaboravljao. "Ja sam provodila dosta
vremena u Francuskoj, zbog posla gospodina Sumertona, ali on je bio dosta posveen i svojoj
eni i erci - mene je smatrao erkom. I tako je obe vodio na svoja putovanja gde god bi iao.
Lione, ja stvarno ne elim da odgovaram vie na tvoja pitanja."
Koija se zaustavila ispred Kristinine kue. Lion je otvorio vrata, izaao, a onda krenuo da
spusti Kristinu. Drao ju je malo due od pristojnog, ali se Kristina nije bunila. "Jednostavno
reci tetki da sam se ve najavio. Doi u u devet."
"Ja verujem da e sve biti u redu. Tetka Patricija ne mora nikada znati. Ona je otila u posetu
bolesnom prijatelju. Ako ne spominjemo bal, ja stvarno neu morati da laem. To nije sasvim
isto ako grofica smatra da sam ostala kod kue, zar ne?"
Lion se osmehnu. "Ti stvarno ima problem sa laima, zar ne draga? To je plemenita
124
osobina", dodade on.

Nebesa joj pomogla nasmejae se. A Lion e onda posumnjati. "Da, to je teko za mene",
priznala je.
"Ne zna koliko sam eleo da pronaem enu sa tako visokim standardima, Kristina."
"Hvala, Lione. Mogu li ja sada da postavim jedno pitanje?"
Elbert je tada otvorio vrata. Kristina je postala rastrojena. Ona se osmehnu batleru, a onda
mu mahnu. "Ja u zatvoriti vrata, Elberte. Hvala."
Lion je strpljivo ekao da se Kristina okrene ka njemu. "Tvoje pitanje?", ree on neno.
"O,da", ree Kristina. "Pre svega elela bih da te pitam da li e prisustvovati zabavi
gospodina Hunta u etvrtak uvee?"
"Da li ti ide?"
"Da."
"Onda u biti tamo."
"Imam jo jedno pitanje."
"Da?", upita Lion nasmejano. Najednom je Kristina delovala uasno stidljivo. Bledo rumenilo
joj je oblilo obraze i nije mogla da ga pogleda u oi.
"Hoe li me oeniti, Lione? Samo na kratko?"
"ta?"
On zaista nije mislio da vie, ali ena je rekla uasno udnu stvar. uo je ispravno. Brak? Za
neko vreme? Ne, on nije razumeo. "ta si rekla?", upita on ponovo, smirivajui svoj glas.
"Hoe li me oeniti? Razmisli Lione i javi mi. Dovienja"
Vrata su se zatvorila pre nego to je markiz od Lionvuda stigao da reaguje.
125
7. POGVLJE
Malali je trebalo tri nedelje da pronae kapetana koji e biti spreman da preuzme
rizik i pomogne nam da pobegnemo. Ja zaista ne znam ta bih radila bez svoje odane
sobarice. Ona je dovela svoje prijatelje i porodicu u opasnost da bi mi pomogla.
Sluala sam njene savete, jer je ona ve nekoliko godina bila u domainstvu moga
mua i znala je sve.
Morala sam da se ponaam kao da se nita nije promenilo. Da, igrala sam ulogu
supruge, ali sam se svake noi molila za Edvardovu smrt. Milala je predloila da ne
uzimam stvari sa sobom. Kada bude vreme da krenem, jednostavno u otii sa onim
to imam na sebi.
Dve noi pre nego to je stigla poruka od kapetana, otila sam u Edvardove odaje da
ga vidim. Pnovo sam ula na sporedna vrata, veoma tiho, kao meru predostronosti
ako je Nikole ponovo sa njim. Edvard je bio sam. On je sedeo za svojim stolom,
drei veliki, penuavi safir u svojim rukama. Na stolu je bilo jo dvadeset dragulja.
Edvard ih je milovao na slian nain kao to je milovao Nikole. Stajala sam tamo, u
senkama, posmatrajui ga. Ludak je zapravo govorio draguljima. Nakon jo nekoliko
minuta, on je umotao dragulje i vratio ih u malu, crnu, lakiranu kutiju.
Bila je lana tabla ugraena u zid. Edvard je ubacio kutiju u mranu pukotinu.
Vratila sam se u svoje prostorije i ispriala svojoj sobarici ta sam videla. Rekla mi
je da je ula glasine da je trezor opljakan. Dole smo do zakljuka da je revolucija
blie nego to smo oekivale. Moj mu je novie pretvorio u dragulje, jer bi ih bilo
mnogo lake poneti kada bude naputao svoju zemlju.
Zaklela sam se da u ukrasti dragulje. elela sam da povredim Edvarda na bilo koji
nain na koji sam mogla. Milala me je upozorila da to ne inim, ali me nije bilo
briga. Dragulji su pripadali narodu. Obeala sam da u nai nain da ih vratim
nazad.
Boe, bilo je to plemenito, ali jako, jako naivno. Stvarno sam mislila da u se izvui
sa tim.
Dnevnik,unos:Septembar,1,1795
Rani, jutarnji sati pripadali su Kristini. Bilo je to mirno, tiho doba dana, a grofica se retko
pojavljivala pre podneva. Kristinina tetka je radije obedovala u krevetu i to je bio vaan
126
ritual, koji bi samo vana poseta smela da pomeri.

Kristina je obino ve bila obuena i zavrila sve svoje dunosti, pre nego to bi prvi sunevi
zraci ogrejali grad. Ona i njena tetka su delile sobaricu, ali je Beatris imala sasvim dovoljno
posla oko grofice. Iz tog razloga, Kristina se sama brinula o sebi i svojoj spavaoj sobi.
Uistinu, ona je sasvim bila zadovoljna sa time. Najvie je volela da bude sama u svojoj sobi.
Beatris ju je retko prekidala, Kristina je morala da guva krevet svakog dana da bi se odao
utisak kako je neko spavao tamo.
Jednom kada bi zakljuala vrata, ona je mogla da se opusti. Svake noi ona je irila svoje ebe
na podu ispod dvostrukih prozora.
Ona nije morala da bude jaka dok je bila sama. Mogla je plakati sve dok se ne bi smirila. Bila
je to slabost, ali oto nije bilo nikoga da prisustvuje njenoj uznemirenosti, Kristina se nije
stidela.
Mala bata skrivena iza kuhinje, bila je drugo Kristinino privatno sklonite. Ona bi veinu
jutarnjih sati provodila tamo. Blokirala je gradsku buku i smrad odbaenog smea, skinula
bi svoje cipele i brljala svojim prstima po bogatoj, braon prljavtini. Kada bi suce osuilo
kapljice rose, Kristina bi se vraala haosu u kui.
Dragoceno druenje sa Suncem pomogao bi joj da izdri ostatak dana. U tom okruenju
obino nije brinula o svojim problemima. Meutim posle susreta sa markizom od Lionvuda,
Kristiina nije mogla da misli ninata drugo. Svaka njena misao pripadala je njemu.
On ju je privukao onog momenta kada su se upoznali. Kada ga je ser Rejnold nazvao Lion
ona je osetila gurkanje svesti. Onda ga je pogledala u oi i njeno srce je bilo zarobljeno.
Ranjivost koju je ugledala u njima napravila je elju da dopre do njega.
On je bio ovek koji je zahtevao posebnu panju. Kristina je mislila kako je usamljen ba kao i
ona. Meutim ona nije shvatala zato je to pomislila. Lion je bio okruen svojom porodicom,
127
prihvaen od strane drutva koje mu je zavidelo i donekle ga se bojalo. Da, drutvo mu se

klanjalo zbog njegovih titula i bogatstva. Bili su to povrni razlozi, ako se Kristina pitala, ali
Lion je bio odgajan na taj nain.
Mada, on je bio drugaiji. Ona je primetila da nije postovao bilo koji od njihovih principa.
Ne, Lion je izgled odluio da napravi svoje.
Kristina je znala da nije po pravilima da ga pita da je oeni. Prema pravilima, trebao je
mukarac da pita enu a ne obrnuto. Ali ona je jednostavno morala da prekri pravilo da bi
doneo odluku pre negoto bi se njen otac vratio u Englesku.
Iapk, njen tajming nije mogao biti savreniji. Znala je da e biti zapanjen njenim pitanjem
koje je postavila na brzinu. Zapanjen izraz lica ju je zabrinuo. Ona nije mogla da se
predomisli kao da je se nasmejao ili eksplodirao od besa.
Meutim, kada se stiaju prve reakcije Kristina se nadala da e rei da. On je ve priznao
koliko je voleo da bude sa njom, koliko je voleo da je dodiruje. ivot u ovoj udnoj zemlji bi joj
bio mnogo podnoljiviji kada bi Lion bio kraj nje.
I to bi bilo samo na kratko... Ne bi morao da se optereuje sa njom itav ivot, kao to je
grofica volela da kae.
Osim toga, rekla je samoj sebi, on bi zaista napravio dobar izbor, zar ne?
Bila je Dakotina lavica. Lion je jednostavno morao da je oeni. To je bila njegova sudbina.
etvrtak vee nije stiglo dovoljno brzo po markizu od Lionvuda. Do trenutka kada je uao u
gradsku kuu gospodina Hunta, on je bio gotovo lud.
Lion je bio naizmenino besan i razoaran kada bi se setio Kristininog neuvenog predloga.
Pa, on je bio siguran sada koja je njena igra, zar ne? Htela je brak - u redu brak i novac, kao i
sve druge ene u kraljevstsvu.
On je bio ljut samo na sebe. Njegovi instikti su spavali. To je trebalo da mu bude poznato od
128
samog poetka. Gospode, on je uradio upravo ono za ta je optuivao Rona, bio je zanesen
lepim licem i pametnim koketiranjem.
Lion je bio zgroen. I on e to rei Kristini prvom prilikom. Nije eleo da ponovo stupi u brak.
Oh, on je mislio da ima Kristinu, ali pod njegovim uslovima. Ve je bio vezan za jednu enu.
To iskustvo ga je mnogo nauilo.
Bila je nesrea to je prva osoba na koju je naleteo bila njegova sestra, Dijana. Ona ga je
odmah primetila, pokupila suknje i optuujue mu prila.
Pakao, morae biti pristojan.
"Lione, hvala to si pitao sir Rejnolda da me prati. On je divan ovek. Tetka Hariet stie u
ponedeljak i vie te neu ometati u tvojim dunostima. Da li ti se svia moja haljina?",
upitala je,ispravljajui nabore svoje ute suknje.
"Izgleda veoma lepo", izjavio je Lion, jedva je pogledavi.
Poto je bila velika guva, Lion je imao problema da nae Kristinu. Iako je bio vilji od
ostalih, on je i dalje imao problema da nae zlanu krunu od lokni.
"Zelena je lepa boja za mene, zar ne Lione?"
"Da."
Dijana se nasmeja, privlaei Lionovu panju. "Moja haljina je uta, Lione. Znala sam da
nee primetiti."
"Nisam raspoloen za igre veeras, Dijana. Idi i proetaj kao dobra devojka."
"Ona nije ovde Lione."
"Nije?", upita Lion zvuei rasejano.
Dijanin smeh se poveao. "Princeza Kristina jo nije stigla. Jue me je posetila."
"Gde si je videla?", upitao je Lion. Glas mu je bio otriji nego to je eleo.
Dijana na to nije obraala panju. "Na aju. Majka nam se nije pridruila, naravno. Nisi ni ti.
129
Da li si zaboravio da si traio od mene da je pozovem, Lione?"

Lion je odmahnuo glavom. "Odluio sam da vam ne smetam", slaga on. On je stvarno
zaoravio na to, ali je svu krivicu prebacio na Kristinu. Zbog prie o braku, on nije mogao da
misli ni nata drugo.
Dijana je zbunjeno pogledala brata. "To nije kao da si zaboravio bilo ta", saopi mu ona.
Kada nije to prokomentarisao, rekla je: "Pa bila sam srena to sam bila nasamo sa njom.
Princeza Kristina je fascinantna ena. Da li veruje u sudbinu, Lione?"
"O, Boe."
"Ne treba da stenje", Dijana je bila iznervirana.
"Ne verujem u sudbinu."
"Sada si vikao, Lione, svi nas zabrinuto gledaju, osmehni se. Ja verujem u sudbinu."
"Naravno da veruje."
"Zato bi te to uvredilo?", pitala je Dijana svog brata. Nastavila je pre nego to je mogao da joj
odgovori. "Princeza je toliko osveenje u zapaanju ljudi, nikada nije rekla neto neljubazno.
Ona je tako delikatna, slatka ena. Oseam se veoma zatitniki prema njoj. Ona je tako
nena, pa-"
"Da li je bio i stari imi sa njom?", Lion je nestrpljivo prekide. On nije bio raspoloen da
slua o Kristininim kvalitetima. Ne, on je i dalje bio previe ljut na nju.
"Molim?", upita Dijana.
"Grofica", objasnio je Lion. "Da li vam se ona pridruila?"
Dijana je pokuala da se ne nasmeje. "Ne, ona nije bila sa Kristinom. Napravila sam veoma
neljubaznu opasku o njenoj tetki, naravno nisam je nazvala starim imiom, moj komentar
je bio daleko laki, ali me je Kristina upozorila da je runo tako priati o starim osobama.
Bila sam poniena zbog njenog blagog ukora, Lione, a zatim sam se nala kako joj govorim o
130
naoj mami i kako jo uvek tuguje za Dejmsom."

"O porodinim stvarima ne treba razgovarati sa strancima", rekao je Lion. "Ja bih ti bio
zaista zahvalan ako bi ti-"
"Ona kae da je za sve kriva mama-"
"ta?", upita Lion
"Molim te pusti me da zavrim pre nego to pone da me kritikuje", Dijana ga posavetova.
"Kristina je rekla dosta udnih stvari. Da, jeste."
"Naravno da jeste", ree Lion sa uzdahom.
Gospode postajalo je zarazno. Jedno posle podne sa Kristinom pretvoriilo je Dijanu u
potpuno zbunjujuu osobu.
"Nisam razumela ta je mislila, ali ona je rekla - prilino vrstim uverenjem da je sve tvoja
greka, da je na tebi da usmeri mamu u ostak porodice. Ona je bila veoma reita."
Dijana je mogla rei, po Lionovom izrazu lica, da je i on zbunjen kao to je i ona bila. "Kaem
ti, Lione, nisam htela da pomisli da sam nekolovana, pa nisam dalje postavljala pitanja. Ali
nisam razumela ta mi je rekla. Princeza se ponaala kao da njen savet ima smisla..."
"Nita to ena kae ili uradi", izjavio je Lion, "nema smisla. Dijana vrati se kod sir Rejnolda.
On e te upoznati sa ostalima. Jo nisam razgovarao sa naim domainom."
"Lejdi Cecilija je ovde, Lione", proaputa Dijana, "Ne moe je promaiti. Obuena je u jarko,
sramotno, crveno."
"Sramotno crveno?", Lion se nasmeja na apsurdan opis.
"Jo uvek si sa tom enom, zar ne Lione? Princeza Kristina e me prezreti ako pomisli da
viam tu enu ugaljanog ugleda."
"Ne, nisam sa Cecilijom", promrmlja Lion. "A kako si saznala za ishod-"
"ula sam glasine, kao i svi ostali", Dijana je priznala, pa porumenela. "Ostaviu te tvom
131
mrzovoljnom raspoloenju, Lione. Moe mi odrati predavanje kasnije." Krenula je da

odlazi od njega, a onda zastade. "Lione? Da li e Ron biti veeras ovde?"
Uhvatio je elju u njenom glasu. "Tebi ne bi trebalo da bude bitno da li e Ron biti veeras
ovde ili ne, Dijana. On je prestar za tebe."
"Stvarno, Lione? On je u tvojim godinama, tano, a ti si samo devet godina stariji."
"Ne raspravljaj se sa mnom, Dijana."
Ona se usudila da se namrti na svog brata pre nego to je posluala njegov savet. Kada ga je
Dijana konano ostavila samog, Lion se naslonio na ogradu u foajeu, ekajui Kristinu.
Njegov domain ga je pronaao i odvukao ga preko salona u estoku raspravu o vladinim
pitanjima. Lion je strpljivo sluao, iako je stalno pogledavao ka ulazu.
Kristina je konano stigla. Ona je ula u salon, okruena hostesama i groficom, ba kada je
lejdi Cecilija dotakla Lionovu ruku.
"Dragi, divno je videti te opet."
Lion se oseao iznervirano. Okrenuo se da pogleda svoju bivu ljubavnicu.
ta je za Boga miloga ikada video u ovoj eni? Razlika izmeu Cecilije i Kristine je bila
zapanjujua. Lion je osetio kada se povukao korak unazad.
Cecilija je bila visoka ena, donekle sveana, i strano vulgarna. Imala je tamno braon kosu
nagomilanu na vrh glave. Obrazo su joj bili obojeni ruiastom bojom, ba kao i njene pune,
napuene usne.
Kristina se nikada nije puila. Nije ni preterivala niuemu, odlui Lion. Njegovo gaenje
prema Ceciliji, ostavilo je kiselkast ukus u njegovim ustima. Cecilija je sada pokuavala da
bude provokativna. Ona je namerno spustila trepavice na pola. "Poslala sam poruku da te
pozivam, Lione", proaputa ona. "Prolo je tako dugo, nepodnoljivo dugo, otkako smo
proveli no zajedno. Nedostaje mi."
132
Lion je bio zahvalan to je mukarac koji je govorio otiao. On polako skloni Cecilijinu ruku.
"Vodili smo ve ovu raspravu, Cecilija. Gotovo je. Prihvati to i nai nekog drugog."
Cecilija je ignorisala grubost u Lionovom glasu. "Ne verujem ti, Lione. Bilo nam je dobro
zajedno. Samo si tvrdoglav."
Lion je oterao Ceciliju iz svog uma. Nije eleo da troi svoj bes na nju. Ne, rekao je sebi, to
treba da usmeri na princezu Kristinu. Okrenuo se nai enu koju je traio i odmah ju je
zapazio. Stajala je pored njihovoh domaina, nasmejana, slatko ga gledajui. Izgledala je kao
i uvek prelepo veeras. Njena haljina bila je boje plavog leda. Dekolte je bio nizak, pokazujui
veliku koliinu njenih punih, na pogled kremastih grudi. Haljina nije bila nepristojna kao
Cecilijina, ali se Lionu to ipak nije svidelo. Hant je gledao zadivljeno u Kristinine grudi. Lion
je pomislio kako bi mogao da ga ubije.
Bilo je previe kicoa na zabavi, takoe. Lion je pogledao po sobi i zaprepaeni shvatio da svi
mukarci gledaju u njegovu Kristinu. On je znao da to nema nikakvog smisla. On se nee
oeniti Kristinom, ali nije bio spreman da dopusti da je iko drugi ima. Ne to nije imalo smisla
uopte. Bila je to Kristinina krivica naravno. ena ga je naterala da poludi.
Cecilija je stajala pored Liona, gledajui ga. Nije joj dugo trebalo da shvati da je opinjen
princezom. Cecilija je bila iznervirana. Nije elela da dopusti da se jo neko takmii za
Lionovu panju. Niko nije smeo da se umea u njen plan da se uda za njega. Lion je bio
tvrdoglav ovek, ali Cecilija je bila dovoljno samouverena u svoje ari da je verovala u svoj
uspeh. Ona je znala da e Lion uvek ii okolo pod slovom da nije previe oigledno.
Lion je zadrao svoj pogled direktno na prelepoj eni, Cecilija je znala da je bolje da brzo
reaguje. Mala princeza bi mogla napraviti probleme. Cecilija je odluila da porazgovara sa
njom to pre.
Morala je da saeka pre nego to je propisno predstave. Za to vreme ula je nekoliko
133
komentara Lionovom preokupacijom tom enom. pekulisalo se da e joj Lion ponuditi brak.
Cecilija je od nervozne postala razjarena. Oigledno je bilo daleko ozbiljnije nego to je ona
mislila.
ekala je svoju priliku. Kada je Kristina napokon ostala sama, Cecilija ju je gurnula laktom i
zamolila je da se nau u domainovoj biblioteci da bi raspravile pitanje od velikog znaaja.
Nevina, mala princeza izgledala je zbunjena njenim zahtevom. Cecilija se slatko nasmeila.
Oseala je likovanje. Za samo nekoliko minuta, glupa devojka e biti dovoljno prestravljena
da uradi ta god ova zatrai.
Biblioteka se nalazila u zadnjem delu prizemlja. One su ule u nju iz hodnika.
Tri visoke stolice su se nalazile kraj stola. Kristina sedne, sakri oruje u krilu i nasmei se
lejdi Ceciliji.
Cecilija nije sela. Htela je prednost u odnosu na suparnicu.
"ta je to to elite da mi kaete?", upita Kristina, mekanim glasom.
"Markiz od Lionvuda", saoptila je Cecilija. Slatkoa je nestala iz njenog glasa. "Lion pripada
meni, princezo. Ostavi ga na miru."
Lion je upravo otvorio bona vrata biblioteke, na vreme da uje Cecilijin zahtev. Nije sluajno
prisustvovao razgovoru, niti je sluajno izabrao da doe sa bone strane koja povezuje
kuhinju i biblioteku. Lion se setio iz pria gospodina Hanta da postoje dvoje vrata koja vode
u biblioteku. On je gledao u Kristinu od kako je stigla u kuu. Kada je Cecilija uzela
Kristininu ruku i povela je u hodink, Lion je krenuo za njima.
Ni Kristina ni Cecilija ga nisu primetile. Lion je znao da nije lepo preslukivati njihove
privatne razgovore, ali je verovao da su njegovi motivi dovoljni. On je znao za ta je Cecilija
sposobna. Mogla je da napravi ovna od blagog jagnjeta. Nena Kristina nije znala da se
koristi lukavosti kao Cecilija. Lion je samo eleo da zatiti Kristinu. Lepa ena je jednostavno
134
bila previe naivna za svoje dobro.

"Lion vam je ponudio brak, onda?", iznenada upita Kristina.
"Ne", Cecilija se tre. "Nemojte mene gledati tako nevino, princezo. Znate i sami vrlo dobro
da mi nita jo nije ponudio. Ali hoe", dodala je sa podsmehom. "Mi smo bliski prijatelji. Da
li znate ta to znai? On dolazi u moj krevet skoro svake noi. Da li me razumete?", upitala je
zlonamernim glasom.
"O ,da",odgovori Kristina." Vi ste mu ljubavnica."
Cecilija jeknu. Ona prekrsti ruke preko grudi i zagleda se dole u svoj plen. "Ja u se udati za
njega."
"Ja mislim da neete, lejdi Cecilija", odgovori Kristina. "Da li je to sve to ste hteli da mi
kaete? I stvarno ne morate da podiete svoj glas, moj sluh je odlian."
"I dalje ne razumete, zar ne? Ili ste glupi ili prava kuka, znate li to? Ja sam vas upozorila da
mi ne stajete na put", ree Cecilija.
Lion je bio zbunjen. Mislio je da intervenie u trenutku kada je Cecilija zapoela sa svojim
uvredama, ali izgled na Kristininom licu mu je rekao da ostane miran. Kristina je izgledala
kao da je diskusija ne zanima. Ona se zapravo nasmeila Ceciliji, potom upitala izuzetno
leernim glasom. "Kako bi mogli da me unitite?"
"Ja u ispriati prie o vama. Nije vano da li su istinite ili ne. Da", Cecilija pouri, "ja u
svima rei da ste vodili ljubav sa nekoliko mukaraca. Va ugled e biti u ritama kada
zavrim sa vama. Klonite se Liona, Kristina. Ionako e ubrzo izgubiti interes za vas.V a
izgled nije nita u poreenju sa mojim. Lion e mi se uvek vraati. Moja lepota ga pleni.
Trebao bi znati da niste zainteresoni za njega. I ignorisati ga u potpunosti."
"Priajte ta hoete", ree Kristina. "Ne zanima me ta drugi ljudi misle o meni."
Ceciliju je razbesnela mirnoa u Kristininom glasu. "Vi ste glupa ena", povika ona.
135
"Molim vas, nemojte biti toliko smeli, lejdi Cecilija. To e unititi va ten. Vae lice e biti
puno bora."
"Vi ste...", Cecilija zastade, duboko uzdahnuvi da se smiri. "Laete. Morate brinuti ta drugi
misle. Vau tetku e sigurno biti briga, mogu vam obeati da ona nee biti neznalica poput
vas. Ah, vidim, konano sam dobila vau panju. Da, grofica e biti unitena u skandalu koji
u vam spremiti."
Kristina se ispravi u svojoj stolici. Ona se namrti na Ceciliju. "Hoete da kaete da ete tim
priama uznemiriti moju tetku?"
"Boe, stvarno ste jednostavni, zar ne? Naravno da u je uznemiriti. Kada zavrim, ona nee
smeti pokazati lice u javnosti. Samo ekajte i videete."
Cecilija je oseala miris pobede. Okrenula je lea Kristini kada je poela da izlae detalje
podlog plana.
Lion je dovoljno uo. Okrenuo se i irom otvorio vrata, uetao vrsto u biblioteku i
zastraujue pogledao Ceciliju.
Bilo je vreme da zatiti svog anela od zmije.
Mora da se pokrenula neverovatnom brzinom. Lion je pogledao Kristinu na sekundu ili dve,
ali kada je vratio pogled, zapanjilo ga je ono to je video.
Imao je problem da poveruje u ono to je video. Kristina je drala Ceciliju uza zid. Njegova
biva ljubavnica nije protestvovala zbog napada. Nije mogla. Kristinina leva ruka je bila
usidrena oko eninog vrata, drei je na mestu. Zbog naina na koji su se Cecilijine oi
rairile, Lion je pomislio da e je Kristina udaviti na smrt.
Cecilija je bila tea od Kristine dobrih dvadeset kilograma. Bila je i mnogo via, takoe, ali
Kristina je delovala kao da dri sitnicu za posmatranje.
Mali aneo, kojeg je Lion eleo da zatiti, koristio je samo jednu ruku da zadri Ceciliju.
136
Drala je bode sa druge strane. Vrh seiva poivao je na Cecilijinom obrazu.

rtva je postala pobednik.
Kristina je poveala stisak na Cecilijinom vratu, a zatim joj pokazala bode. "Da li sada
shvatate ta moji ljudi rade ludim enama?", upitala je mekim apatom. "Oni prave oiljak
preko celog lica, Cecilija."
Cecilija je poela da cvili. Kristina probode njenu kou vrhom noa. Kap krvi pojavi se na
njenom obrazu. Kristina je klimnula glavom sa zadovoljstvom. Imala je punu panju lejdi
Cecilije. ena je bila prestravljena. "Ako kaete jednu jedinu la, Cecilija, ja u uti za to. A
onda u poeti da vas lovim, Cecilija. Nema dovoljno vremena da vas pustim, niti dovoljno
ljudi u Engleskoj da vas zatite. Ja u doi kod vas u toku noi, kada svi spavaju. I kada
otvorite oi, videete ponovo ovaj no. Oh, da, ja vam obeavam i kada to uradim", Kristina
zastade i dramatino povue no preko eninog lica, "ima da od vae koe napravim trake.
Da li me razumete?"
Kristina je pustila Ceciliju dovoljno dugo da uzme vazduh i klimne. Onda je opet stisnu uza
zid. "Grofica je moja porodica. Niko je nee uznemiravati. I niko vam nee poverovati ako
ikome kaete da sam vam pretila. Sada idite odavde i pravo kui. Iako je neljubazno od mene
da to kaem, stvarno izgledate uplaeno."
Sa tim reima, Kristina se udalji od odvratne ene.
Lejdi Cecilija nije imala ni gram dostojanstva. Ona je plakala. Oigledno je verovala svakoj
Kristininoj pretnji.
Gospode, bila je glupa ena. Kristina je imala problema sa izdravanjem ozbiljnog izraza
lica. Ona je htela da se smeje. Ona to nije mogla naravno, ali je zadrala svoj pogled na
preplaenu enu dovoljno dugo da se saali na nju. Lejdi Cecilija nije mogla da se pomeri.
"Moete ii sada", ree joj.
137
Cecilija klimnu glavom. Ona se polako odalji od Kristine dok nije stigla do izlaza. Onda
drhtavom rukom podie suknju do kolena, otvori irom vrata i pobee tolikom brzinom, da
ju je neko video pomislio bi da je jure demoni.
Kristina dugo, umorno uzdahnu. Sakrila je bode nazad u nabore svoje haljine, onda vrati
svoju kosu na mesto. "Kakva glupa ena", apnula je za sebe pre nego to je ietala iz sobe.
Lion je morao da sedne. Saekao je da se Kristina udalji pre nego to je otiao do Hantovog
stola i seo. Pokuao je da sipa pie u au na stolu, ali je ubrzo odbacio tu ideju. Bog mu
pomogao, on se prejako smejao da bi to uradio.
Toliko o njegovom zakljuku da je Kristina kao i svaka druga ena. Ona sigurno nije odrasla
u Francuskoj. Lion odmahnu glavom. Ona je izgledala tako bespomono...ili je on izvukao
takav zakljuak na svoju ruku, zapitao se. To je bila greka koju je bilo lako napraviti, shvati
on. Kristina je bila tako enstvena, tako nena, tako prokleto nevinog izgleda...i ona je nosila
no privezan za nogu.
No koji je drala u rukama bio je indentian onom nou kojim je Ron bio ranjen. Kakav je
lukavi, mali laov ona bila. Lion se setio kada se okrenuo da vidi ko je bacio no. Kristina je
izgledala tako uplaeno. Pakao, ena se takoe okrenula da pogleda iza sebe. Ona ga je
podstakla da pomisli da neko vreba iza sene. Zatim, kako je zakljuio u razgovoru sa
dentlmenima, ona je tiho uzela svoj no nazad.
Sada su Lionovi instikti bili budni. Njegov temperament je poeo da kljua. Nije li mu rekla,
u noi pljake, da je toliko uplaena da misli da e se onesvestiti?
Nije ni udo to je dola kod Rona da se pobrine o njegovoj povredi. Krivica, odlui Lion.
Sada se nije smejao. Lion je pomislio kako je mogla da ugui enu.
"Ima problema da govori lai ,zar ne?", promrmlja za sebe. Oh, da ona ga je gledala pravo u
oi kada je to rekla. Bilo je veoma teko za nju...Daa, da ne bi rekla previe.
138
eleo je da je udavi. Ali prvo je eleo dug razgovor sa njom...njegova mala ratnica imala je
toliko toga da objasni.
Lion je spustio praznu au na posluavnik i krenuo u potragu za Kristinom.
"Da li uiva?"
Kristina je vidno poskoila. Ona se okrete da se suoi sa Lionom. "Odakle si upravo doao?",
upitalaje zvuei veoma sumnjivo i bacajui pogled prema biblioteci.
Lion je tano znao ta je pomislila. Izgledala je zabrinuto. On se naterao da bude miran. "Iz
biblioteke."
"Ne, ja sam upravo dola iz biblioteke, Lione. Nisi mogao biti tamo", ona najavi i zatrese
glavom.
On je skoro rekao da nije bio on taj koji je lagao, ali se predomisli. "Oh, ali bio sam u
biblioteci, slatka moja."
Njegova izjava joj je dala poetak. "Da li je jo neko bio tamo?", upitala je pokuavajui da
zvui samo blago radoznalo.
Lion je znao da ga ona testira.
"elim da znam, gospodine, da li je jo nekoga bilo u biblioteci?"
On joj slatko zaklima glavom. Kristina je pomislila kako izgleda poput nedunog avola. On
je bio obuen kao jedan od njih. Lionovo formalno odelo bilo je potpuno crno, sa belom
kouljom, naravno. Odea mu se dobro uklapala. ovek je bio previe zgodan za njen miran
san.
Bila je sigurna da Lion nije ni video ni uo nita. Gledao je dole u nju sa toplinom u oima.
Kristina se oseala sigurno. Lion nije izgledao zgranut. Ali zato ju je lagao? Pomislila je da je
video lejdi Ceciliju i nju kako ulaze u biblioteku. Mora da je bio zabrinut da Kristina nije
rekla njegovoj ljubavnici neto to bi je uznemirili. Da to je to, sigurno.
139
Bilo je to verovatno objanjenje. Ipak, morala je da bude potpuno sigurna. Ona snizi glas i
upita. "Nisi valjda sluao moj razgovor sa lejdi Cecilijom, zar ne?"
"Re je preslukivati, Kristina."
Glas mu je bio napet. Mislila je da moda pokuava da joj se ne nasmeje. Kristina nije znala
da li je njeno pitanje ili neto drugo izazvalo promenu. Bila je suvie nervozna zbog laganja
da bi se time zamarala. "Hvala, Lione, to si me uputio. Prislukivanje, da seam se te rei."
Lion je bio iznenaen kada je poela da uvre ruke. Bila je nervozna, u redu, a razgovarala je
sa njim na francuskom. Sumnjao je da je bila svesna toga.
Odluio je da joj vrati istom merom. "Uvek u biti srean da te uputim, ljubavi."
"Ali nisi prislukivao, zar ne?"
"Kristina, zato mi postavlja tako neljubazno pitanje? Naravno da ne."
Pokuala je da se ne nasmeje.
"I zna da te nikada ne bih lagao, draga moja. Uvek si bila tako otvorena, tako iskrena prema
meni, zar ne?"
"Da, jesam", ree Kristina dajui mu brz osmeh. "To j jedini nain da se ponaamo jedno
prema drugom, Lione. Sigurna sam da shvata to."
Lion je sklopio ruke iza lea da bi odoleo porivu da je zgrabi za njen lepi vrat. Ona se sada
inila vema opueno kraj njega, veoma sigurna u sebe. "Da li su te Sumertonsi nauili koliko
vredi iskrenost?", upitao je on.
"Ko?"
Njegov stisak nad samokontrolom se pojaao. "Sumertonsi", ponovio je Lion pokuavajui da
kontrolie svoj bes. "Sea li se ljubavi, ljudi koji su te podigli?"
Ona nije mogla da ga sasvim pogleda u oi kada je odgovorila. Bio je tako dobar, verujui
ovek. Bilo ju je sramota lagati mu. "Da, da Sumetonsi su me nauili da uvek budem
140
iskrena", ree ona. "Ja jednostavno ne mogu da odolim. Nisam dobra u izmilanju."
Hteo je da je zadavi.
"Da li sam uo da si rekla da i bila sa lejdi Ceciliom u biblioteci?"
Njena pretpostavka se ispostavila ispravnom. Lion je bio zabrinut zbog razgovora. On ju je
video kako ide ka biblioteci sa lejdi Cecilijom. Kristina je odluila da ostavi svoje strahove da
se odmore. "Bila sam",ree ona. "Lejdi Cecilija izgleda kao veoma draga ena, Lione. Imala je
neke prilino zadovoljavajue primedbe o tebi."
Ne, on nije eleo da je udavi. eleo je da je istue prvo. "Drago mi je da to ujem", ree Lion.
Glas mu je bio tako mekan kao dodir vetra. Taj naor mu je izazvao bol. "ta je tano rekla?"
"Oh, to i to."
"ta je tano to i to?", Lion je insistirao. Stavio je ruke na Kristinina ramena , tako je eleo da
je protrese i natera je da bude iskrena.
"Pa ona nije mislila da smo dobar par.", rekla je Kristina.
Ponovo je buljila u svoj prsluk. Kada je poela da ceni englesku tendeciju za naivu, ona je
poela da osea stid to je lagala Liona.
"Da li je pomenula sudbinu, moda?",upita Lion.
Nije primetila prednost u njegovom glasu. "Ne, ne seam se da je lejdi Cecilija pominjala
sudbinu. To me podseti, da li si razmotrio moj predlog?"
"Jesam."
"Lione zato govori francuski sa mnom? Mi smo u Engleskoj i zaista bi trebali govoriti tim
jezikom."
"inilo se prikladnim", promrmlja Lion.
"O", ree Kristina. Pokuala je da skloni njegove ruke dalje od svojih ramena. Oni su i dalje
bili sami u hodniku, ali je uvek mogao neko da naie i da ih vidi. "Hoe li da se pari sa ...
141
Mislim hoe li da se oeni sa mnom?"

"Da, hou da se parim sa tobom, a to se braka tie, bojim se da u morati da odbijem tvoj
predlog."
Kristini nije dato vremena da reaguje na Lionovu izjavu. Gospodin Rejnolds ih je pozvao.
Lion pusti njena ramena, zatim je privue k sebi. On je zarobi sa jedne strane obomotavajui
ruku oko njenog struka.
"Lione traio sam vas svuda po kui. Da li odobravate da uzmem vau sestru pod svoje i
odvedem je kod Kimbelovih? Mi bi smo ostali ovde do zavretka veere, naravno."
"Svakako", odgovori Lion. "Cenim uzimanje Dijane pod vae okrilje gospodine."
"Drago mi je zbog toga", ree Rejnolds. "Dobro vee, princezo Kristina. Nadam se da ste
dobro?"
"Jesam, hvala", Kristina je odgovorila. Pokuala je da se pokloni, ali joj Lion nije dao. Ona se
nasmeila umesto toga. To je bio slabaan napor u najboljem sluaju, a Lionovi su se
odgovori upravo naselili u njenom umu.
Iako je sama rekla da nije vano, da e sigurno nai nekog drugog da se uda, ona je znala da
lae sebe. To jeste vano. Gospode, oseala se na rubu plaa.
"Draga moja", rekao je sir Rejnolds obraajui se Kristini, "ja sam pristao da vas vodim kui.
Tetka vam se umorila i odvezla vaom koijom. Objasnila je da sutra ide u selo. Razumeo
sam da ne idete sa njom."
"Da, to je tano", odgovorila je Kristina. "Moja tetka e posetiti prijatelja koji je bolestan. Ona
bi volela da ostanem u Londonu. Ja u morati da saekam drugu priliku da vidim tu divnu
okolicu."
"Zaboravio sam da ste ovde veoma kratko vreme", rekao je sir Rejnolds. "Ali ti sigurno neete
biti sami celu nedelju, zar ne? Da li elite da mi budete pratilja u subotu vee? Nameravam
142
da odem na Krestonov bal. Ili ve imate pratnju?"

"Ja ne bih trebala da idem", umea se Kristina.
"Da, hoe", ree Lion. On je vrsto stegao stisak pre nego to je dodao. "Obeala si."
"Predomislila sam se. Gospodine Rejnolds ja sam takoe umorna. Bilo bi mi zadovoljstvo ako
bi-"
"Ja u te odvesti kui", Lionov glas je bio teak od besa.
Gospodin Rejnolds je oseao napetost izmeu njih dvoje. Oni su se oigledno posvaali,
zakljui on. Iz naina na koji je princeza pokuava da izae iz njegovog zagrljaja i naina na
koji joj Lion to nije dozvolio, bilo je vrlo oigledno. On je skoro mogao da vidi tu napetost
izmeu njih.
Odluan da povue poziv i istovremeno pomogne Lionu, pitao ga je: "Da li ste sigurni da
elite da otpratite princezu kui?"
"Da", odbrusi Lion. "Do koliko sati ona mora biti tamo? Da li je grofica nagovestila?"
"Ne", ree Rejnolds. "ona pretpostavlja da e Kristina pratiti mene i vau sestru kod
Kimbelovih. Imate barem dva sata pre nego to grofica poalje poruku", dodao je on sa
osmehom.
"Molim vas, nemojte se raspravljati kao da nisam prisutna", ree Kristina. "Zaista sam
umorna sada i vie bih volela-"
"Da odmah krenemo", zavri Lion reenicu umesto nje, poveavajui pritisak na njen struk
dok nije jedva mogla da uhvati dah.
"Moda bi trebali da razmislite da izaete na mala vrata", predloi sir Rejnolds zaverenikim
apatom. "Ja u osigurati da svi veruju da je princeza otila sa svojom tetkom, i da ponudim
njeno aljenje zbog toga."
"Dobra ideja", izjavi Lion sa osmehom. "Naravno, Rejnoldse, moramo zadrati ovu obmanu
143
izmeu nas troje. Kristini je tako teko da lae. Sve dok ona ne mora da izmilja priu svojoj
tetki, njena ast bie bez mrlje. Zar nije tako, ljubavi?"
Ona mu dade dugo mrtenje. I zaista je elela da prestane da povlai pitanja o iskrenosti. To
joj je bilo uasno neprijatno. Lion je izgledao kao da ne moe da veruje da je toliko iskrena.
Verovala da joj se divio u stvari.
To vie nije nita znailo ta je on mislio, rekla je sama sebi kada je Lion poeo da je vodi ka
zadnjem delu kue. Upravo je odbio njenu ponudu za brak. Ne, vie nije bilo uopte vano
ta je on mislio o njoj.
Ona ne bi mogla ponovo da ga vidi posle ove veeri. Neka joj nebesa pomognu, oi su joj se
punile suzama. "Upravo si prekrio jo jedno pravilo", promrmlja ona njegovim leima.
Pokuala je da zvui ljutito umesto pusto. "Moja tetka e da pobesni ako uje za ovo."
"Govori engleski, duo."
"ta?"
Lion nije rekao vie ni re dok nije smestio Kristinu u svoju koiju. Seo je pored nje, a onda
protegao svoje duge noge.
Koija je bila mnogo vea od one koju je tetka Patricija iznajmila, i mnogo luksuznija u
detaljima.
Kristina ju je ipak mrzela. Velika ili mala, elegantna ili ne, za nju to nije pravilo nikakvu
razliku. "Zar ne bi bilo bolje imati otvorenu koiju, poput onih koje sam viala u Hajden
Parku, Lione? I molim te, prestani pokuavati da me slomi. Daj pomeri se."
"Da, ja imam i otvorenu koiju. To se zove Peaton. Samo ona se ne koristi po mraku",
objasnio je on u rastrojstvu. Njegovo strpljenje je bilo pri kraju, on je eleo da izvue istinu iz
nje, a ne da diskutuje o koijama.
"Trebalo bi", promrmlja Kristina. "O, Boe, nebi trebalo da priznajem ovo, ali poto se
144
nikada vie neemo videti nije ni vano. Ne podnosim tamu. Moemo li da otvoriomo zavese
koje prekrivaju prozore, molim te? Nikako ne mogu da doem do daha."
Panika u njenom glasu mu je privukla panju. Njegov bes se rasplinuo kada je osetio kako
drhti uz njega.
Lion je odmah povukao zavese sa prozora, a onda stavio ruku oko njenih ramena.
"Upravo sam ti u ruke predala oruje koje e iskoriti protiv mene, zar ne?"
Nije znao o emu je priala. Svetlo koje je ulazilo kroz prozore bilo je dovoljno da vidi strah u
njenim oima.
"Ti si stvarno uplaena, zar ne?", upitao je kada ju je privukao blie sebi.
Kristina je reagovala na blagost u njegovom glasu. "Nisam ba uplaena", proaputala je.
"Oseam stezanje ovde, u mojim grudima", objasnila je. Ona dohvati njegovu ruku i stavila
na njeno srce. "Osea li kako mi lupa srce?"
Odgovorio bi joj da je mogao da pronae svoj glas. Jednostavni dodir je poslao trnce kroz
njegovo telo.
"Pokuau da ti skrenem misli sa tvojih briga, ljubavi",proaputao je kada je ponovo mogao
da nae svoj glas. On se nagnuo i poljubio je. Poljubac je bio spor, malaksao, dok ga Kristina
nije pomazila prstima po obrazu.
Jeza je prola kroz njega. Sada je njemu srce lupalo. "Zna li kakva si vetica?", upitao je kada
se pomaknuo. "Da li ima ideju ta elim da radim sa tobom, Kristina?" Njegovi prsti su
skliznuli unutar haljine milujui njenu mekou.
On joj je aputao erotske, zabranjene rei na uho. "Ja ne mogu jo dugo ekati. Ljubavi elim
te ispod mene. Golu. eljnu. Boe, elim da budem u tebi. Ti me eli isto toliko, zar ne
Kristina?"
Nije saekao njen odgovor, ve je spustio tvrde usne i uzeo njene u jo jednom nenom
145
poljupcu. Njegove usne su gladno uzimale njene, jezik mu je ulazio unutra, sve dublje i
dublje sa svakim novim nasrtajem, sve dok nije krenula svojim jezikom za njegovim kada se
namerno povukao.
Kristina nije znala kako se to dogodilo, ali ona je iznenada shvatila da mu sedi u krilu sa
rukama obmotanim oko njegovog vrata, "Lione, ne moe mi priati takve stvari." Njen
protest je zvuao kao stenjane. "Mi ne moemo deliti krevet ako se ne venamo", dodala je
ona pre nego to se okrenula prema njemu i ponovo ga poljubila.
Ona je sve zaboravila zbog bliskosti unutar koije, sve njene brige i njegovo odbacivanje
njenog predloga. Njegovi pojubci su rasterali sve njene misli.
Grudi su je bolele od njegovog dodira. Ona se pomeri, nemirno, erotski uz njegovo
uzbuenje. Lion je sputao vlane poljupce niz njen vrat, zaustavljajui se da zadirkuje njeno
uvo svojim toplim dahom, somotnim jezikom. Prstima joj je dodirivao bradavice, jednom,
dva puta, sve dok vatra nije poela da gori u njoj.
Pokuala je da ga odgurne kada joj je svukao gornji deo haljine i otkrio njene grudi. "Ne,
Lione. Mi moramo-"
"Pusti me, Kristina", zahtevao je Lion. Glas mu je bio ispunjen otro potrebom. Njegove usne
su pronale njene grudi, pre nego to je stigla da ponovi svoj protest, a nakon toga je bila
suvie slaba, suvie preplavljena uitkom da bi protetvovala.
"Volim tvoj ukus", apnuo je. "Boe, ti si tako mekana. "Njegov jezik je milovao bradavicu
jedne dojke dok je prstima milovao drugu. Kristina se drala za njega, oi su joj bile vrsto
zatvorene. Meko cviljenje pobeglo joj je kada je uzeo bradavicu u usta i poeo da sisa. Ponovo
se privukla uz Liona. Ostao je bez daha, govorei joj koliko mu je zadovoljstva njeno
instiktivno kretanje priredilo.
Kristina nije elela da se ova slatka tortura zavri.
146
Lionov voza ju je spasao sramote. Njegov pokli da su stigli na odredite prodrlo je kroz njen
senzualan oblak. "Dragi Boe ,stigli smo kui!"
Lion nije mogao tako brzo da se oporavi. Bilo mu je potrebno malo vremena da shvati ta je
rekla. Disanje mu je bilo otro. Naslonio se na naslon i duboko uzdahnu da pokua da
povrati makar prividnu kontrolu.
Kristina je namestila haljinu na grudima i sela kraj njega. Spustila je ruku na njegovu
butinu. Lion je reagovao kao da ga je ubola. Sklonio joj je ruku. "Jesi li ljut na mene?",
proaputala je.
Sada su mu oi bile zatvorene. Mii na licu mu se trzao i ona je pomislila da je on stvarno
ljut. Ona je skupila ruke u krilo, pokuavajui da zaustavi drhtanje. "Molim te, nemoj se
ljutiti na mene."
"Prokletstvo, Kristina! Daj mi minut da se smirim", odbrusi on.
Kristina je spustila glavu od stida. "Tako mi je ao, Lione. Nisam mislila da e nai poljubci
otii toliko daleko, ali ti si me oslabio i zaboravila sam da treba da te zaustavim."
"To je bila moja greka, ne tvoja", promrmljao je Lion svoje zaobilazno izvinjenje. Otvorio je
oi i pogledao u nju. Pakao, izgledala je tako utuena. Lion je pokuao da stavi ruku na nju
ponovo, ali se ona povukla u oak. "Duo, u redu je", oterao je osmeh kadaga je pogledala.
"Da li eli da uem sa tobom unutra?"
Ona zavrte glavom. "Ne, grofica ima lak san, ona bi znala", proaputa Kristina.
Lion nije eleo da je ostavi. Ne jo ... ne ovako. On se oseao izuzetno krivim jer je ona oseala
sramotu. Ako pone da plae, nije znao kako e je uteiti.
"Prokletstvo", promrmlja sam u sebi. Svaki put kada bi je dodirnuo postajao bi po malo lud.
Ako pokua da joj ponudi utehu, verovatno e biti jo gore.
Lion je izaao kroz otvorena vrata i pomogao Kristini da sie. "Kada u te videti ponovo? ",
147
upitao je. Oni su bili u jeku borbe, a nije bio siguran da ga je ula. Kristina je pokuavala da
odgurne njegove ruke, a on je pokuavao da je zagrli. "Kristina, kada u te ponovo videti?"
Ona je odbila da odgovori dok je nije pustio. Lion je odbio da je pusti dok mu ne odgovori.
"Stajaemo ovde cele noi", ree joj on kada je uspeo da je zadri.
Kristina je iznenada stavila ruke oko njegovog vrata i zagrlila ga. "Krivim sebe, Lione. Nije
trebalo da te zamolim da me oeni. Bila sam veoma sebina."
Njene rei su ga toliko iznenadile da ju je pustio. Kristini glava je bila pognuta, tako da nije
mogao videti njenu patnju, ali je bio nemona da zadri svoj glas a da ne zadrhti. "Molim te,
oprosti mi."
"Dozvoli mi da ti objasnim", proaputa Lion. Pokuao je da je privue u naruje, ali ga je
Kristina izbegla brzim korakom unazad. "Brak menja osobu. To nije odbacivanje tebe,
Kristina. Ali, ja-"
Ona zavrte glavom. "Ne kaem, moda si se zaljubio u mene, Lione... Kada bude dolo vreme
da poem kui, slomila bih ti srce. Bolje je za mene da izaberem nekoga drugog, nekog do
kaga mi nee biti stalo."
"Kristina, ti si kod kue. Ti ne ide nigde", ree Lion. "Zato ne moemo da budemo zajedno
bez-"
"Veoma lii na Rona, zna li to?"
Njeno pitanje ga je zbunilo. Kristina pouri uza stepenice do svoje gradske kue. Kada je
ponovo pogledala Liona, mogao je da vidi da je uznemirena. Suze su joj tekle niz obraze.
"Tvoj prijatelj krade samo nakit, Lione. Ako te pustim, ukrae moje srce. Ne mogu dozvoliti
da se to desi. Zbogom, Lione. Nikad te vie ne smem videti."
Sa tim oprotajnim reima, Kristina ue u kuu. Vrata se tiho zatvorie za njom.
Lion je ostao da stoji na stepenicama. "avola e me zaboraviti", zaurla on.
148
Lion je bio besan. Mislio je da je najfrustriraniji ovek u Engleskoj. Za Boga, kako je dozvolio
da se spetlja sa tako konfuznom enom?
Ona je imala smelosti da mu kae da bi se on moda zaljubio u nju.
Lion je znao istinu. Bog mu pomogao, on je ve bio zaljubljen u nju.
Nepotrebno je rei da mu to ba nije najbolje selo, Lion je gotovo skoio sa stepenica u koiju.
Povikao je koijau da ga vozi kui, a onda poeo u sebi nabrajati sve razloge da ostane
podalje od Kristine.
ena je bila notorni laov.
On je prezirao laove.
Samo Bog zna koliko je srca ona slomila.
Sudbina on je poeo da mrzi tu re.
Do trenutka kada je stigao kui, on je prihvatio injenicu da nijedan od njegovih razumnih
argumenata nije urodio plodom. On je zaglavio sa Kristinom, eleo on to ili ne.
149
7. POGLAVLJE
Malila ne bi ostavila svoju domovinu. Ona nije htela da napusti svoju porodicu. Iako
sam razumela njene razloge, plaila sam se za nju. Obeala mi je da e preuzeti sve
mere predostronosti. Moja slukinja je plnirala da se sakrije u brdima dok Edvarda
ne svrgnu sa vlasti ili ne pobegne iz zemlje. Njena porodica bi brinula za nju. Dala
sam joj svu svoju riznicu, iako je to bila sitnica po engleskim standardima. Zajedno
smo plakale pre nego to smo se rastale, kao prave sestre koje su znale da se vie
nikada nee videti.
Da, ona je bila moja sestra, po duhu i u srcu. Nikada nisam imala poverenika.
Mojoj roenoj sestri, Patriciji, nikada se nije moglo verovati. Budi upozorena, dete.
Ne veruj joj, Kristina. Moja sestra voli obmane. Ona se hrani bolom drugih.
Da li zna, ona je trebala da se uda za Edvarda. Oni bi bili veoma kontabilni.
Oni su veoma slini.
Dnevnik, unos: Septembar, 3. 1795
Lion je proveo veinu popodneva u petak sedei u Blek Brian kafani, koja se nalazila u
posebnom delu grada. Markiz, naravno,nije bio tamo da bi pio, ve da bi prikupio
informacije od kapetana i lukih radnika koji su tamo zalazili.
On se jednostavno uklapao i tamo. Iako obuen u elegantno odelo i jahau jaknu, nije imao
potrebe da se brine da e ga napasti. Lion je oduvek imao reputaciju. Svi u ovoj oblasti su to
dobro znali. Bojali su ga se, ali su ga i potovali, i ulazili u razgovor sa njim samo kada bi im
rukom pokazao da to eli.
Lion je sedeo leima okrenutim zidu. Brajan, mornar penzionisan kada mu je no u borbi
probio ruku, sedeo je pored njega. Lion je nagradio Brajana hranom i piem u taverni za
njegovu lojalnost.
On je ispitivao jednog oveka za drugim, odbijajui da postane nestrpljiv kako je vreme
prolazilo ili kada bi mornar lagao za jo jednu au besplatnog piva. Novajlija je doao do
stola i zahtevao svoj deo nagrade. Veliki ovek je podigao moreplovca i kada je Lion zavrio
150
svoje ispitivanje, bacio ga u stranu.

Brajan se nasmeja. On je i dalje uivao u dobroj borbi. "Da li ste ikada upoznali markiza od
Lionvuda?", upitao je stranca.
Pomorac odmahnu glavom, zauze svoje mesto i uze vr sa pivom. "Nije me briga ko je on",
ovek promrmlja pretei. "Ja samo elim svoj deo."
Brajanu su oi blistale od zabave. Okrenuo se ka Lionu i rekao: "On eli samo ono to mu
pripada."
Lion slegnu ramenima. Znao je ta se od njega oekuje. Svako lice u kafani ga je gledalo.
Trebao je da odri korak, a ako eli mirno popodne, on bi morao da preuzme brigu o ovo
malo materije.
Saekao je da moreplovac stavi bokal na sto, a zatim lupio petom oveka po preponama.
To se dogodilo prebrzo da bi se moreplovac zatitio. Pre nego to je stigao da zavriti od
bolova, Lion ga je uhvatio za vrat. On jako stisnu a zatim odbaci velikog oveka unazad.
Publika je zaurlala od oduevljenja. Lion ih je ignorisao. On je nagnuo svoju stolicu unazad,
ne skidajui pogled sa oveka koji se previjao u agoniji na podu.
"Dobio si svoj deo, ti konjsko dupe. Sada otpuzi odavde. Ovo je profitabilna taverna." Brajan
zaurla od smeha.
Tanak, nervozan ovek privukao je Lionovu panju. "Gospodine, uo sam da elite
informacije o brodovima iz kolonije", promucao je on.
"Sedi, Majk", uputi ga Brajan. "On je dobar, poten ovek, Lione", Barajan nastavi,
pokazujui glavom svog prijatelja.
Lion je saekao da moreplovac izmeni novosti sa Brajanom. Nastavio je da gleda oveka kojeg
je povredio dok nije izaao i zalupio vrata za sobom.
Onda su mu se misli vratile Kristini i njegovoj misiji.
151
Lion je odluio da pone iz poetka. Formirao je vlastite zakljuke na osnovu loginih

predpostavki. Logika nije delovala kada je Kristina u pitanju. Odbacio je sva njena
objanjenja o njenoj prolosti. Jedina istinita injenica je bila da se grofica vratila u zemlju
pre tri meseca.
Neko je morao da se seti starog imia. ena je dovoljno sama na sebe skretala panju. Ona
ne bi bila zahvalan putnik.
Kako se ispostavilo, Majk se seao ene. Prilino dobro. "Kapetan Kurtis nije bio fer ovek
prema meni, gospodine. Ja bih trebao istiti palubu ili prati lonce, a ne sluiti tu enu. Boe,
drala me je na nogama i dan i no."
"Da li je putovala sama?", pitao je Majka ubeen da je najzad na pravom tragu.
"Sa nekom sortom", izjavi Majk.
"Sa nekom sortom? To nema smisla Majk, kai oveku istinu", posavetovao ga je Brajan.
"Mislio sam da kaem gospodine, da je ona bila na brodu sa nekim gospodinom i jednom
prilino mladom damom. Samo sam je jednom letimino pogledao. Nosila je ogrta sa
kapuljaom preko glave, ali pre nego to je grofica odgurnula sa palube, pogledala me je i
nasmeila se. Da, gospodine, jeste."
"Da li ste primetili boju njenih oiju?", upita Lion.
"Bile su plave, plave kao moj okean."
"Reci mi da li se sea oveka koji je putovao sa groficom?", upitao je Lion. On je pozvao
rukom Brajana da dopuni Majku au.
"On nije bio iz porodice", objasni Majk nakon gutljaja piva. "Misionar, kako mi je rekao.
Meni je zvualo smeno, ali mi je rekao da je iveo u pustinji u poslednjoj koloniji. Vraao se
u Francusku da vidi svoju porodicu. Iako je bio Frncuz dopao mi se. Zbog naina na koji je
titio mladu devojku. Bio je dovoljno star da joj bude otac, a tako ju je i tretirao. Za razliku od
152
Kumingsove ene, misionar je voleo da bude na palubi."

Majk zastade da obrie usne rukavom. "Starica je udna ptica. Ona nije imala nikakve veze
sa drugo dvoje. Ipak je zahtevala da se dodatan lanac stavi na njena vrata. Kapetan Kurtis je
pokuao da smiri njene strahove, govorei joj da je niko od nas nee dodirnuti. Svemogui
Boe, nismo mogli da svarimo da je gledamo, a ona je mislila da neko eli da je dodirne.
Trebalo mi je vremena gospodine, ali sam shvatio njenu emu. Ona je bila sita mlade
gospoice. Da, gospodine, jeste. uo sam kada je misionar govorio mladoj dami da ne tuguje
i da se ne plai svoje tetke. Mislite da je tukla?"
Lion se nasmeio Majku. To je bilo sve to je trebalo da moreplovac nastavi svoju priu. "Bila
je tako mala i slatka. Naravno, ona nije bacila Luija sa palube. On ju je uhvatio za ramena,
da, jeste. Skinuo joj je kapuljau. Tada sam video boju njene kose, svetlo uta. Ona je uvek
nosila tu kapuljau, ak i u uareno popodne. Mora da joj je bilo veoma neprijatno."
"Bacila je oveka u more?", Brajan je bio taj koji je postavio pitanje. Znao je da ne treba da se
mea u Lionova pitanja, ali je bio previe zapanjen. Majk ga opomenu da uti. "Dosta o
kapuljai, ovee. Reci nam neto jo o devojci."
"Pa bila je dobra stvar za Luia to nije bio jak vetar, pa smo ga upecali bez mnogo bolova u
leima. Pustio ju je na miru posle toga. Kada razmislim o tome, svi mukarci bi isto uradili."
"Kada e se kapetan Kurtis vratiti u London?", upita Lion.
"Nee jo mesec ili dva", rekao je Majk. "Da li biste eleli da razgovarate sa misionarom?"
"Bih", Lion je odgovorio pravei se ravnodunim. Zvuao je kao da mu je dosadno.
"Vraa se u London uskoro. Rekao je da e ostati kratko u Francuskoj, on je planirao da
poseti mali gospoicu pre povratka u kolonije. On je stvarno titio devojku. Zabrinut je za
nju, takoe. Ne krivim ga. Taj matori..."
"imi?", upita Lion.
153
"Da, ona je bila matori imi", rekao je Majk sa cerekom.

"Da li se sea imena misionara, Majk? Dau vam dodatnu nagradu ako se setite njegovog
imena."
"Na vrhu mi je jezika", ree Majk, paljivo se namrtivi. "Kada si ti u pitanju rei u ti,
Brajane. Ti e sauvati novie za mene, zar ne?"
"Pitaj nekoga sa tvog broda", predloi Brajan. "Sigurno e se jedan od njih setiti imena tog
oveka."
Majk je bio u takvoj urbi da dobije svoju nagradu, da je odmah napustio kafanu i poao u
potragu za svojim saputnicima.
"Da li je posredi biznis?", upitao je Brajan kada su ostali sami.
"Ne", odgovorio je Lion. "Lini problemi."
"To je dama, zar ne? Ne treba da se pretvara sa mnom, Lione. Bio bih zainteresovan za nju
da sam dovoljno mlad."
Lion se osmehnu. "Nisi je nikada video", podsetio je prijatelja.
"Bez obzira. Majk je rekao da devojka ima plavu kosu i oi. Zvui mi dovoljno da bih jurio za
njenim suknjama. Jesi li ikada upoznao Luia?"
"Ne."
"On je moje visine i nekoliko kilograma tei. Dama koja ga je bacila sa palube mora biti
zanimljiva. Gospode, da sam bio tamo samo da vidim. Nikada ne bi mogao biti poput Luia.
Ima udan miris koji se iri oko njega. Mozak mu je kiseo koliko i telo. Prokletstvo, voleo bih
da sam video kako pada u vodu."
Lion je proveo jo nekoliko minuta sa Brajanom, a onda je ustao da krene. "Zna gde me
moe nai, Brajane."
Vlasnik taverne je doao do Liona. "Kako je Ronu?", pitao je on. "Da li radi njegove uobiajne
154
budlatine?"
"Bojim se da da", ree Lion. "To me podseti, da li ima spremne sobe za sledei petak? Ron i
ja postavljamo jednu partiju. Ja u ti kasnije dostaviti detalje."
Brajan pekulativno pogleda Liona. "Uvek se trudi da me provali, zar ne Brajane?", upita
Lion.
"Moje misli su uvek na mom licu", odgovori Brajan sa osmehom. "To je razlog zato nikada
nisam uspeo u vaem poslu", dodao je on.
Brajan je pridrao otvorena vrata koije za Liona. Saekao je da markiz zatvori vrata za sobom
pre nego to ga je ritualno pozdravio. "uvaj lea, prijatelju moj."
U trenutku on je rekao i drugi oprez. "I srce, Lione. Ne dozvoli bilo kojoj lepotici da te baci u
more."
Taj predlog je doao malo prekasno, po Lionovom miljenu. Kristina ga je ve uhvatila
nespremnog. On je odavno obeao sebi da se nee emotivno vie vezivati za enu sve dok je
iv. eleo je da njegovi odnosi traju kratko i slatko.
Toliko o tom zavetu, pomislio je Lion sa uzdahom. On sada vie nije mogao da uva svoje
srce. Ve je pripadalo njoj.
Njegov um se vratio slagalici Kristininih bizarnih primedbi. Setio se da mu je rekla da e ga
radoznalost ubiti. Da li se alila ili je bila ozbiljna? Lion nije mogao odluiti.
Kristina je bila iskrena kada je rekla da nee ostati dugo u Londonu, da ona mora da se vrati
kui. Barem je izgledala kao da govori istinu.
Ali on nije bio spreman da rizikuje. Ako bi uspela da pobegne od njega, njegov lov bi bio
mnogo laki ako bi on znao gde je njen dom.
"Ona ne ide nigde", promrmlja Lion za sebe. Ne, on nije hteo da je pusti od sebe.
Uz frustrirano reanje, Lion je prihvatio istinu. Postojao je samo jedan nain da zadri
155
Kristinu uza sebe.

Pakao, morae da je oeni.
"Gde si u ime Boga bio? Sedim u tvojoj biblioteci satima."
Ron je zaurlao to pitanje im je Lion kroio u hodnik svoje gradske kue. "Poslao sam
glasnike po celom gradu, u potrazi za tobom, Lione."
"Nisam bio svestan da moram da ti se javljam, Rone", odgovorio je Lion. Bacio je svoju jaknu i
uetao u biblioteku. "Zatvori vrata, Rone. ta misli da radi? Ne bi trebalo da se pojavljuje
u javnosti .Neko moe da primeti zavoj. Nepotrebno rizikuje. Tvoji ljudi bi me uskoro
pronali."
"Pa, gde si bio? Skoro je mrak napolju", promrmlja Ron. On se srui u svoju stolicu.
"Poinje da zvui kao dosadna ena", rekao je Lion sa osmehom. "U emu je problem? Da li
tvoj otac ima jo problema?"
"Ne, a ti e se sigurno smejati kada ti kaem zato sam te traio po celom Londonu. Bolje
obuci jaknu, prijatelju moj. Ima poso da obavi."
Ozbiljnost u Ronovom glasu, privukla je Lionovu punu panju. Naslonio se na naslon fotelje,
prekrsti ruke preko grudi i rekao: "Objasni."
"O Kristini je, Lione. Ona je u nevolji."
Lion je reagovao kao da ga je upravo udario grom. On je ustao od stola i uhvatio prijatelja za
ramena pre nego to je ovaj stigao da udahne. "Ima jo dosta vremena, Lione. Samo sam se
zabrinuo da si otiao na selo. Imamo vremena sve dok u pono ne dou po nju...za Boga
miloga, ovee,pusti me."
Lion je odmah pustio Rona koji pade nazad na svoju stolicu. "Ko su oni?", traio je on.
Izraz lica mu je bio smrtonosan. Ron je bio neizmerno zahvalan to je Lion bio njegov
prijatelj, a ne njegov neprijatelj. "Splicker i neki ljudi koje je unajmio."
156
Lion je otro klimnuo Ronu, a onda krenuo nazad ka hodniku. Vikao je da se njegova koija
ponovo doveze ispred.
Ron je pratio Liona prema glavnim vratima. "Zar nee bre stii tamo na konju?"
"Kasnije e mi trebati koija."
"Zato?"
"Splicker."
Po nainu na koji je rekao ime tog kopileta, Ron je shvatio sve to je trebalo ili hteo da zna.
Saekao je da se obojica smeste unutar koije pa da nastave sa objanjenjem. "Jedan od mojih
ljudi-ili jedan od Dekovih ljudi-dobio je ponudu od prilino velikog iznosa kako bismo
prebezli Kristinu u Greta Green. Vidi, Splicker je doao na ideju da iznudi brak. Otiao sam
da se dogovorim sa ljudima za jo jednu akciju. Jedan od njih, pristojan momak-za banditapo imenu Ben. On mi je rekao ta ga je ovaj zamolio i dogovorili smo se da ide sam. Ben je
mislio da je to prilino zanimljiv nain da doemo do lake zarade."
Lionov pogled je bio jeziv.
"Slicker je angaovao Bena i trojicu drugih. Platio sam Benu da se pretvara da smo u emi.
On nee pomoi Splickeru, ako moemo da verujemo u njegovu re."
"Siguran si da je u pono?", upita Lion.
"Da", odgovori Ron klimajui. "Ima jo dosta vremena, Lione. "Dugo je uzdahnuo. "Oseam
olakanje to e se ti pobrinuti za ovo", priznao je.
"O,da, ja u se pobrinuti za ovo."
Lionov glas je bio meki apat. On je poslao jezu niz Ronovu kimu.
"Zna, Lione, ja sam oduvek mislio da je Splicker zmija, ali nisam mislio da je dovoljno zao
da uradi ovako neto. Ako neko sazna za ovo, Kristinina reputacija ode uz vetar."
"Niko nee saznati. Ja u se pobrinuti za to."
157
Ron opet klimnu glavom. Da li je neko pomgao Splickeru u ovome, Lione? ovek nije
dovoljno pametan da smisli ovako neto."
"O, da, neko ga je nagovorio na to. Grofica. Kladim se u svoju karijeru da je tako."
"Dragi Boe, Lione,ona je Kristinina tetka. Ne moe verovati-"
"Ja verujem u to", promrmlja Lion. "Ostavila je Kristinu potpuno samu. Malo previe zgodno,
zar se ne slae?"
"Da li ima dodatan pitolj za mene?", upita Ron.
"Nikada ih ne koristim."
"Zato ne?", upita Ron, zaprepaen.
"Previe buke", odgovori Lion. "Osim toga, bie samo njih etvorica, ako moemo da
verujemo tvom prijatelju."
"Ali ima ih pet."
"Splicker se ne rauna. On e pobei na prvi znak nevolje. Nai u ga kasnije."
"Ne sumnjam u to",odgovori Ron.
"Rone, kada stignemo kod Kristinine kue, moj ovek e te odvesti kui. Ne elim da moja
koija bude ispred. Splicker e je videti. Ne elim da promeni svoje planove. Moj voza e doi
po mene sat iza ponoi."
"Insistiram na kreditiranju ruku", promrmlja Ron.
"Ima samo jednu dobru ruku da mi pozajmi", nasmeja se Lion.
"Kako moe da bude tako oputen?"
"Re je o kontroli, Rone. Kontroli."
Lion je izaao iz koije, dajui instrukcije svom koijau pre nego to se vozlo sasvim
zaustavilo." Prokletstvo, Lione. Mogu biti od pomoi", povika Ron.
"Vie bi smetao nego pomagao. Idi kui .Poslau ti poruku kada sve bude gotovo."
158
On se ponaao kao da se nije nita dogaalo. Mada je Ron znao bolje. Zmalo da mu je bilo
ao glupih, pohlepnih ljudi koji su se pridruili Splickeru. Sada e budale saznati kako je
markiz od Lionvuda stekao reputaciju.
Prokletstvo, zaista je mrzeo to proputa ovu akciju. "Siguran sam da neu", promrmlja Ron
za sebe. Kada je koija usporila iza ugla, Ron je skoio na ulicu. On je sleteo na kolena i
prokleo sebe zbog svoje nespretosti, onda se oistio i krenuo ka Kristininoj kui.
Lion e dobiti njegovu zdravu ruku hteo on to ili ne.
Markiz se tresao kao lud. Znao je da e se smiriti im bude ugledao Kristinu i saznao da je
sve u redu. Ona je saekala da mu otvori vrata. Lionovi nervi su bili tanki. Spremao se da
otvori vrata jednim svojim specijalnim alatom koji je uvek nosio sa sobom za takve sluajeve,
kada je uop zvuk lanca koji je skliznuo sa bara.
Iako je delovao oputeno ispred Rona, im je Kristina otvorila vrata eksplodirao je od besa.
"ta u ime Boga misli da radi otvarajui vrata samo u ogrtau? Pakao, nisi mogla da zna
ko je to bio, Kristina."
Kristina je spojila revere kune haljine. ovek je bukvalo skoio na nju poput ludog pastuva.
"ta radi ovde?", upitala je.
"Zato nije Elbert otvorio vrata?", zahtevao je Lion. Zurio je u vrh njene glave znajui da e
ako bude nastavio da je gleda tako u kunoj haljini i rasputene kose, izgubiti tok misli.
"Elbert je u poseti svojoj majci", objasnila je Kristina, "Lione, nije li uasno kasno da se dolazi
u posetu?"
"Njegovoj ta?", Lionov bes je iznenada ispario.
"Njegovoj majci. ta je tako zabavno, pitam se?", pitala je. "Ti si guter, Lione. U jednom
trenutku vie na mene, a u sledeem se smeje."
"Kameleon, Kristina, ne guter", uputi je Lion, "Elbert mora da ima najmanje osamdeset
159
godina. Kako to da je njegova majka jo iva?"

"O, ja sam je upoznala, Lione. Ona je draga ena. Izgleda poput Elberta. Pa, hoe li mi rei
zato si ovde?"
"Idi gore i obuci se. Ne mogu da zamislim da se tko epuri okolo."
"Ja se ne epurim", Kristina je protestovala. "Ja sam savreno pristojna i dalje."
"Jo malo emo imati drutvo."
"Imaemo?", Kristina zavrte glavom. "Ja nisam nikoga pozvala i nisam ba raspoloena za
drutvo, Lione. Tek sam nedavno poela da te alim, a sad si ovde-"
"ali me?", upitao je Lion mrtei se. "Zato me ali?"
"Nema veze", ree Kristina. "I prestani da zaobilazi odgovor. Ko dolazi i ko ih je pozvao?"
Lion je morao duboko da uzdahne da bi povratio kontrolu. On joj je tada objasnio sve o
Splickeru i njegovim ljudima. Namerno je izostavio groficinu umeanost, jer nije hteo da je
previe uznemiri. Odluio je da saeka, mislei da se bavi problem po problem.
"ta eli da uradim?", pitala je Kristina. Ona je zakljuala ulazna vrata i stala ispred njega.
Lion je udahnuo miris cvea. On posegnu i privue je u naruje. "Dobro mirie", ree joj.
Obuhvatio joj je rukama aneosko lice. Gospode, ona je gledala u njega sa tolikim
poverenjem u oima.
"Mora mi rei ta da radim", Kristina ponovo proaputa.
"Poljubi me", komandovao je Lion. On je spustio glavu i ukrao joj brz poljubac.
"Mislila sam na prestupnike", ree Kristina kada se povukao. "Zaista ne moe da zadri
misao due od minuta, zar ne Lione? Da li je to tvoja mana?"
Lion odmahnu glavom. "Naravno da mogu da zadrim misao. Razmiljam da te uzmem u
naruje otkako sam uao na ta vrata. Nema nita ispod ovog tankog, malog ogrta, zar ne?"
Ona bi protresla glavom da je nije tako vrsto drao- "Upravo sam izala iz kupatila",
160
objasnila je ona, nasmejavi se na injenicu da je priznao da eli da je dira.

On je bio tako poten ovek. Kristina se naslonila na njega sa mu da ono to je eleo. Ona je
pomislila da mu da isto onako brz poljubac kao to je on dao njoj. Lion je imao drugu ideju.
Palcem joj je spustio bradu samo toliko koliko da njegov jezik ue unutra u potragu za
njenim.
Kristina ga je drala za revere sakoa, plaei se da je kolena ne izdaju. Kada je bila sigurna
da se nee osramotiti padom, ona mu je jednakim arom uzvratila poljubac.
Nain na koji mu je odgovorila skoro ga je izludeo. Njegova usta se obruie na njena,
snano, posesivno. Kristina nije bila u stanju da se suzdri. Ta injenica je izazivala Liona
isto koliko i jeka koja je izala iz njenih usta.
Da, on je bio totalno zadovoljan njenim odgovorom. Brzo je doao do zakljuka da je to bio
jedini put kada je bila iskrena sa njim.
Lion se nevoljno povukao od nje. "Napravila si da mi ruke drhte", rekao je Kristini. "Ja neu
biti od velike pomoi kada sada zakucaju na vrata."
"teta to nisi dobra sa noevima", primetio je Lion.
ekao je la, dobro znajui da ne moe da prizna takvu obuku.
"Da, to je teta", odgovori Kristina. "Ali noevi su za mukarce, ene bi pre nakodile same
sebi. Nemam ni pitolj. Moda si razoaran to sam tako slabo obrazovana?"
Mogao je rei da je postavila pitanje jer se nadala odgovoru.
"Nimalo, draga", odgovori glatko Lion. On stavi ruku oko njenih ramena i povede je uza
stepenice. "Mukareva dunost je da zatiti svoju malu enicu."
"Da, tako je u veini kultura", odvrati Kristina. Njen glas je bio neodluan, gotovo stidljiv
kada je dodala. "Ipak ne bi bio veliki izuzetak kada bi ta mala enica znala sama da se
odbrani. Bi li? Hou da kaem, ti ne bi pomislio da je prosta...ili bi?"
161
"Da li je ovo tvoja soba?", upitao je Lion, izbegavajui njeno pitanje. Gurnuo je vrata prve
spavae sobe, video je mrane boje i osetio miris ustajalog parfema i znao pre nego to mu je
Kristina odgovorila da je u grofiinim odajama.
Soba je bila dovoljno tamna da zadovolji pauka. Ili starog imia, pomislio je Lion
namrtivi se.
"Ovo je soba moje tetke", ree Kristina. Ona proviri unutra. "Strano je sumorna, zar ne?"
"Izgleda iznenaena. Jesi li ikada bila unutra?"
"Ne."
Lion je povukao da zatvori vrata kada je video vijak i lanac unutra. "Tvojoj tetki mora biti
neugodno dok spava", rekao je. "Zbog koga ona zakljuava vrata, Kristina?"
Znao je odgovor i ve ga je obuzimala ljutnja. Lion se setio pomoreve primedbe da se grofica
prilino plaila mlade gospoice.
Brave su bile sa pogrene strane vrata, ako bi se Lion pitao. Kristina je trebala sebe da zatiti
od grofice, a ne obrnuto.
Kakav je ivot Kristina bila primorana da ivi, do povratka svojoj porodici i domu? Ona je
sigurno usamljena.
"Moja tetka ne voli da je uznemiravaju dok spava", objasni mu Kristina.
Lion je reagovao na njenu tugu pa je zagrli. "Nisi imala nimalo lak ivot otkako si napustila
dom, zar ne ljubavi?"
Oseao je da se sklanja od njega. "Moja soba je na kraju hodnika. Da li je to ono to si
traio?"
"Da", odgovorio je on. Ali prvo elim da proverim sve prozore."
"Ima dva prozora u mojoj sobi", ree Kristina. Ona se izvue iz njegovog zagrljaja, uhvati ga
za ruku i pouri u njenu sobu.
162
Lion je obuhvatio sve jednim pogledom. Spavaa soba kod veine ena je bila prenatrpana
kojekakvim sitnica, ali ne i njena. Jedna stolica u uglu, zavesa da se zakloni tokom
presvlaenja, krevet sa blistavo belom posteljinom su bili jedini nametaj u sobi.
Kristina je oigledno volela red. Soba je bila besprekorna, osim jednog ebeta koje je stajalo
kraj prozora.
"Vrt je pravo ispod mojih prozora", ree Kristina. "Preko zida bi se bilo lako popeti. Zelenilo
dostie balkon. Mislim da je vinova loza dovoljno vrsta da dri oveka."
"Ja bih radije da ne dou kroz prozore", primeti Lion skoro odsutno. On je testirao okvire, a
onda pogledao dole u batu. Poeleo je da nije bilo toliko meseine veeras. Bilo je previe
svetla.
Lion pogleda u Kristinu. Njegov izraz lica i pokreti su se promenili. Drastino.
Kristina je oseala da se smei. Zaista je bio ratnik. Lice mu je bilo ravnoduno i hrabro. Ona
nije mogla da zakljui o emu je sada razmiljao, rigidnost njegovog ponaanja ukazalo joj je
na to da se priprema za borbu.
"Salon ima samo dva prozora, koliko se seam. Da li postoji jo jedan ulaz pored glavnog?"
"Ne", odgovori Kristina.
"Dobro. Obuci se , Kristina. Moe me saekati ovde dok se sve ne zavri. Napraviu da bude
bezbedno."
"Kako?"
"Zakljuau vrata i prozore", objasni Lion.
"Ne, mislim, ja ne elim da budem zakljuana bilo gde, Lione."
estina u njenom tonu ga je iznenadila. Onda se setio kako se neprijatno oseala unutar
zatvorene koije. Njegovo srce je shvatalo. "Ako stavim katanac na unutranjoj strani vrata i
ti bude mogla da izae ako ti-"
163
"O, da, to bi bilo lepo", Kristina ga prekide sa otrim klimanjem glave. Izgledala je kao da joj
je laknulo. "Hvala ti na razumevanju."
"Zato se sada mrti?", upita Lion, jasno ogoren.
"Upravo sam shvatila da ima drugo oruje protiv mene da upotrebi ako se naljuti na
mene", priznade ona. "Upravo sam pokazala slabost", slegla je ramenima.
"Ne, upravo si me uvredila", odvrati Lion. "Ne znam previe ljudi ili ena koji ne bi eleli da
se zakljuaju u sobu, Kristina. Sada prestani da pokuava da me odvrati. Obuci se."
Ona je pourila da uradi kako joj je rekao. "Mislim da ne elim da uopte ekam u salonu",
promrmlja ona za sebe dok je grabila prvu haljinu, presavila je preko ruke i krenula prema
paravanu za presvlaenje. Shvatila je kako siromaan izbor ima, ona skide sboju spavaicu i
obue kraljevsko plavu haljinu.
"Lione, zakopaj me", pozvala ga je. "Ja ne mogu da to uradim kako treba."
Lion se okrenuo od prozora i ugledao Kristinu kako dri prednji deo haljine na njenim
grudima.
Kada mu se okrenula leima, prva stvar koju je primetio bila je njena besprekorna koa. Uz
svee ona je izgledala previe primamljivo da bi bio ravnoduan.
Druga stvar koju je primetio bilo je da ona nije nosila onu prokletu stvar ispod. To nita nije
promenilo. Ruke su mu se tresle kada je prionuo na zakopavanje haljine. Prsti su ga svrbrli
od elje da dotakne meku kou.
"Gde ti je sobarica, Kristina?", upitao je, nadajui se da e ga razgovor udaljiti od
nedentlmenskih misli i elje da je uzme u naruje , stavi je na krevet i zavede je.
"Sama sam nedelju dana. Pustila sam Beatris da bude slobodna."
Njen leeran komentar ga je iznervirao. "Zaboga, nena dama ne ostaje potpuno sama",
promrmljao je.
164
"Dovoljno dobro se brinem za sebe. Ja se najee sama usluujem."

"Sama sebi dovoljna", Lion uzdahnu. Imao je problema sa zakopavanjem zadnjeg dugmeta.
Svilenkasta kosa mu je stajala na puru.
"Molim?"
Lion joj podie dugu kosu i prebaci je preko ramena. On se nasmeio kada je ugledao mlade
na njenoj koi ."Sama sebi dovoljna, draga moja, ne sebina."
"Postoji razlika?", upitala je, pokuavajui da se okrene da ga pogleda.
"Stani", naredio je Lion. "Da, postoji razlika. Tvoja tetka je sebina. Ti si samousluna."
"Da li zna da nikada ne pravim greke, osim kada sam sa tobom, Lione? Zbog tebe se
zbunim i pravim greke."
Nije eleo da gubi vreme raspravljajui se sa njom. "Hajde", naredio je nakon to je zavrio sa
zakopavanjem haljine. Uzeo je za ruku i povukao iza njega.
Kristina je morala da tri da bi odrala korak sa njim. "Nisam uplela kosu", brzo je rekla.
"Zista moram, Lione. Moe se iskoristiti protiv mene. Sigurno shvata to."
On nije shvatao. Znao je da ne treba da pita, ali je ipak to uradio. "Zato je tvoja kosa
oruje?"
"Mukarac koji me eli mogao bi da me uhvati za kosu, osim naravno ako nisam brza poput
pantera, nesustraiva kao vuk ili lukava kao medved."
ena se zanela. Lion je pustio da vidi njegovu ogorenost kada su uli u salon.
"Da li e biti dobro u mraku?",upitao je Lion.On je odetao do prednjih prozora i povukao
konopac sa jedne strane draperija i predao ga Kristini.
"Ja se ne bojim mraka", odgovorila je nezadovoljno. "Kako si mogao da mi postavi tako
glupo pitanje?"
"Vei ovaj konopac oko ruke od vrata, Kristina. Neka bude dobro, vrsto vezano. Ako neko
165
pokua da provali, ja u uti buku. U redu?"

Lion je proverio prozore. Starost ih je drala vrsto zatvorenim. "Da, Lione, neu te
izneveriti", ree Kristina iza njega.
"Sada me dobro sluaj, moja mala ratnice", ree Lion tvrdim glasom. On je zgrabi za ramena
i stisnu ih. "Ti e saekati u ovoj sobi dok opasnost ne proe. Doi u po tebe. Da li me
razume?"
Njegov glas je bio grub, ljut. Izgleda da to nije brinulo Kristinu. Ona mu se jo uvek smeila.
"Zaista bih volela da ti pomognem, Lione. Nakon svega, podsetila bih te da su to moji
napadai. Sigurno e mi dozvoliti da uradim svoj deo."
"Sigurno da neu", zaurlao je Lion. "Samo bi mi smetala, Kristina", dodao je on mekim
glasom.
"Vrlo dobro", ree Kristina. Okrenula se ka malom, ovalnom ogledalu i poela da plete kosu.
Izgledala je tako graciozno, tako enstveno. Kada je podigla ruke, haljina joj je bila do ivice
lanka.
"Zaboravila si da obuje cipele", ree Lion sa osmehom u glasu. "Ponovo."
"Ponovo? Na ta misli?", upita Kristina, okreui se.
On odmahnu glavom. "Nema veze. Ostavi kosu na miru. Nee se ukljuivati."
Njen osmeh je smrdeo na neiskrenost. Lion je odmah posumnjao. "Daj mi re, Kristina.
Odmah."
"Kakvu re?", upitala je, glumei nevinost. Okrenula se od njega i nastavila da skuplja kosu.
Lion se drao svog strpljenja. Malo, nevino stvorenje nije shvatalo da moe da vidi njeno lice
u ogledalu.
Ona ga nije gledala iskreno sada, samo vrlo vrlo odreeno.
Dobie njeno obeanje, ak i ako bude morao da ga istrese iz nje. Naravno, njena bezbednost
166
je bila njegova primarna briga. Lion nije hteo da dozvoli da joj se bili ta desi. Ali postojao je
jo jedan razlog. Iako je bio beznaajan u poreenju sa prvim, on ga je i dalje brinuo.
Uistinu, on nije eleo da ga ona gleda. Postojala je realna mogunost da bi ga se Kristina
poela plaiti nakon ove noi sa Splickerom i njegovim ljudima.
Lion se nije borio fer, a ni asno. Kristina nije mogla uti o njegovoj prolosti .Sada kada je
shvatio koliko mu je stalo do nje, on je eleo da je zatiti od sveta uopte, pogotovu od gadova
poput Splickera...ali da je zatiti a da ne sazna previe o njegovoj tamnoj strani. Nije eleo da
je razoara. Verovala je da je on samo markiz od Lionvuda, nita vie, nita manje. Bog nek
mu pomogne, on je mislio da sauva njenu nevinost.
Mislio je da e je izgubiti ako sazna istinu.
"Obeavam da se neu meati ako ti to ne zatrai", rekla je Kristina prekidajui njegove
tamne misli.
"Gospoa Smiterson mi je pokazala kako da se odbranim", pourila je da doda kada ju je
mrano pogledao. "Znala bih ta da uradim."
"Sumerton", odgovorio je Lion, duboko uzdahnuvi. "Ljudi koji su te odgajili zvali su se
Sumerton."
Njegovo raspolienje je bilo kao vetar, pomisli Kristina. Potpuno nepredvidivo. Nije joj se
smeio ve ju je gledao kao da bi je najradije ubio.
"Ponaa se kao da imamo svo vreme sveta dok ne dou nai posetioci", primeti Kristina.
"Nee li oni uskoro biti ovde?", upitala je u nadi da e mu skrenuti panju od zlokobne misli
koja ga je obuzela.
"Nee jo neko vreme", odgovori joj Lion. "Ostani ovde dok ja pogledam unaokolo."
Kristina klimnu glavom. Minut dok je bio van iskoristila je da vee svoju kosu.
I svoj no naravno. Lion e dobiti njenu pomo hteo on to ili ne.
167
Ve je smireno sedela na dotrajalom divanu, njen no je bio skriven pod jastukom, kada je
Lion ponovo uao.
"Odluio sam da olakam Splickeru."
"Kako?"
"Ostavio sam zadnja vrata otkljuana."
"To je najlaki nain za tebe."
Lion se nasmejao na pohvalu u njenom glasu. On je stao direktno ispred nje. Njegove velike
ruke odmarale su na kukovima, a noge su mu bile rairene. Kristina je morala da podigne
glavu kako bi videla njegovo lice. Poto je opet bio nasmejan, ona je predpostavila da mu se
raspoloenje popravilo. "Ako si siguran da e doi kroz vrt, zato ih pustiti u kuu, uopte?
Zato ih ne saekamo napolju?"
"Da ih saekamo?", Lion odmahnu glavom. "Kristina oni ne dolaze ovde da razgovaraju sa
tobom. To moe biti estoka borba."
Mrzeo je to je brinuo, ali znao je mora da razume. "Pa naravno da e biti borbe", odgovori
Kristina. "To je razlog vie da ih upoznamo van, Lione. Ja u morati da poistim nered posle
svega."
On nije mislio na to, a kada je shvatio da temeljno razume ta e se dogoditi, laknulo mu je.
"Veoma si hrabra", ree joj on. "Mesec, meutim daje previe svetla. Zapamtio sam svaki
detalj sobe u koju e ui pre nego to sam pogasio svee. Nee biti tete."
"Pri tome e takoe morati da idu jednu po jednu", umea se Kristina. "Veoma lukava ideja,
Lione. Ali ta ako pokuaju da se uz lozu popnu gore?"
"Nee, duo."
Izgledao je tako siguran da je Kristina odluila da ne brine o tome. Ona je gledala kako
odlazi do vrata. "Vreme je da ugasi svee, ljubavi. Zamotaj konopac oko kvake, u redu? Nisi
168
uplaena, zar ne? Ja u se pobrinuti za tebe. Obeavam."

"Verujem ti, Lione."
Njen odgovor ga je zagrejao. "I ja verujem da e ostati ovde."
"Lione?"
"Da, Kristina?"
"Budi oprezan."
"Hou."
"O, pa Lione?"
"Da?"
"Pokuaj da ne napravi preveliki nered, hoe li?"
"Pokuau."
Namignuo joj je pre nego to je zatvorio vrata za sobom. Kristina je vezala konopac oko kvake
formirajui veliki, dvostruki vor. Ona ugasi svee i sede da eka.
Minuti su se vukli brzinom kornjae. Kristina se napela, trudei se da uje zvukove u
zadnjem delu kue. Iz tog razloga ona je bila prilino nespremna da uje struganje na
prednjem prozoru.
Oni nisu predpostavljali da e pokuati da uu sa prednjeg dela kue. Lion e biti razoaran.
Kristina je oseala kao da e narediti zlikovcima da idu pozadi, sada je shvatala koliko je
budalasta ta sugestija bila. Ona je ekala u nadi da e prestati da pokuajima da uu spreda
i otii pozadi.
"Kristina?"
Njeno ime je bilo pozvao mekim apatom, ali je ona prepoznala glas .Grof od Rona
pokuavao je da dobije njenu panju.
Ona je povukla draperiju sa prozora i pronala Rona kako visi na platformi cerei joj se.
169
Osmeh joj se nije dugo zadrao, kao ni Ronov to se toga tie. On je iznenada izgubio
kontrolu nad platformom i nestao. Potom se zauo mek ,tup udarac, zatim nekoliko
nepristojnih psovki, koje su rekle Kristini da se jadan ovek nije doekao na noge.
Morala je da ga izvadi iz ive ograde, odluila je. On je napravio takvo komeanje u pokuaju
da je odgovori od te odluke.
Ron je sreo na prednjim vratima. Gledala je u prizor, njegova jakna je bila pocepana na
rukavu, kravata zaprljana i unitena ,a on je hramljao na jednu nogu.
Bio je tako nespretan ovek, pomislila je, ali njeno srce joj je govorilo da nisu svi isti. Lion
mora da je imao konflikt sa njim. Kristina je verovala da se usudio da da svoju pomo
prijatelju. To je bio jedini mogui odgovor na njegovu iznenadnu posetu. "Izgledate kao da
ste ve izgubili jednu borbu.Rone, iza vas!"
Buka koja je odjeknula sa zadnjih vrata prigui njen glas. Meutim, Ron je shvatio njeno
upozorenje. On je ragovao brzo, i okrenuvi se licem prema protivniku svojim desnim
ramenom nabio u vrat oveka koji je pokuao da se uzvere kroz prozor. Noge su mu bile na
visini zadatka, lice crveno od napora.
Kada je postalo evidentno da nee uspeti da sam zatvori vrata, Kristina je dodala sopstvenu
snagu.
"Lion!"
Ron je kriknuo u njeno uvo. "Idite i sakrijte se negde", jeknu Ron zategnutim glasom.
"Kristina, vrati se u salon!"
Lionov glas je doao iza nje. Kristina je mislila samo da se okrene i pogleda ga da objasni da
je njena teina potrebna da bi vrata ostala zatvorena, ali prizor koji je ugledala oterao je sva
objanjenja iz njenog uma.
Ona se polako okrenula i napravila jedan oprezan korak u napred. Bila je previe oamuena
170
da bi se brzo kretala.
Markizova transformacija je zaarala Kristinu. Nije bio ni nalik englezu sada. Nije bilo
njegove jakne, majca mu je bila pocepana do pojasa. Krv je lila niz bradu od posekotine kraj
usana. To nije bila znaajna rana i nije je uplaila. A ni krv na rukavu, instiktivno je znala da
krv nije njegova...Ne, ona nije bila uplaena od njegove pojave.
Pogled u njegovim oima je bio drugaiji. Izgledao je spreman da ubije. Lionova pojava je bila
prilino mirna. Ruke su mu bile skrtene preko grudi, a izgledao je kao da mu je gotovo
dosadno. Sve je to bila la, naravno. Istina je bila tamo, u njegovim oima.
"Sada!"
Njegov ispad ju je trgao iz oamuenosti. Kristina nije ni pogledala nazad prema Ronu kada
je pobegla u salon.
"Skloni mi se sa puta,Rone."
Ron nije oklevao da sledi Lionovu naredbu. im se sklonio sa vrata tri gigantska oveka su
nasrnula unutra. Svaki vilji od drugog. Ron je stajao u ugli nadajui se da e Lion zatraiti
njegovu pomo.
Lion je stajao u centru predvorja, strpljivo ekajui da se tri koljaa osove ponovo na svoje
noge. Ron je pomislio da je to malo previe predusretljivo od njegovog prijatelja.
On je bio u manjini, nenaoruan. Mukarci su sada uali ispred njega svi do jednog
naoruani noevima. Jedan od gadova je drao po no u svakoj ruci.
Neko je poeo da se cereka. Ron se osmehnu. Jadna budala oigledno nije shvatala da Lion i
dalje ima prednost.
Debeljko u sredini je iznenada napao Liona sa svojom otricom. Lionova izma ga je udarila
u bradu. Silina udarca podigla je oveka dovoljno da ga Lion jo jednom udari u prepone.
Napada se onesvestio pre nego to je pao na pod.
171
Druga dvojica su napala udrueno, kada su se spreda zauli koraci. Ron je uo da neko
dolazi, posegnuo i zatvrio vrata. Urlik bola koji se zauo kroz zatvorena vrata rekao je Ronu
da je njegov tajming bio odlian.
Ron nikako nije mogao skinuti svoj pogled sa Liona. Iako ga je video u bitkama i pre, Lionova
snaga je nastavila da ga impresionira. Lion je ramenom udario oveka u vrat, dok je drao
ruke drugog dalje od sebe. On se bavio sa njim, a kada je Ron uo pucketanje kostiju znao je
da je oveku slomljen zglob.
Tela su leala oko njega kada je Lion zavrio. "Otvori vrata, Rone."
"Pakao, nisi se ni zadihao", promrmlja Ron. Otvorio je vrata, a zatim stao ispred njih i bez
najmanje truda podigao oveka i ubacio ga unutra. "Dobro radimo zajedno",
prokomentarisao je Ron.
"Mi?"
"Ja gledam kako radi", objasnio je Ron.
"Vidim."
"ta se dogodilo sa Splickerom? Da li je uao na zadnja vrata ili je pobegao?"
Lion se namrti na Rona, a zatim klimnu glavom ka piramidi od tela na dnu stepenica.
"Splicker je na dnu stepenica. Mislim da si mu verovatno slomio nos kada si mu zalupio
vrata u lice."
"Onda sam uradio svoj deo", izjavi Ron, rastui kao oblak.
Lion je poeo da se smeje. On udari Rona po ramenu, a onda se okrete i ugleda Kristinu kako
stoji u sred ulaza.
Izgledala je kao da je upravo videla duha. Boja joj je nestala iz obraza, a oi su joj bile
rairene od straha. Lionovo srce preskoi. Boe, ona mora da je videla borbu. Napravio je
korak ka njoj, ali je stao kada je ona napravila korak unazad. Oseao se poraeno. Bojala ga
172
se. Gospode, on bi trebalo da je zatiti a ne uplai.

Kristina je iznenada dotrala do njega. Bacila mu se u naruje skoro ih oboje oborivi na pod.
Lion nije razumeo ta je izazvalo promenu u njenom stavu, ali on je bio zahvalan na tome.
Stavio je ruke oko nje, bradu na vrh njene glave i dugo uzdahnuo. "Nikada te neu razumeti.
Je li tako?"
"Veoma sam srena to nisi ljut na mene."
Njen glas je bio priguen u njegovim grudima, ali on je nije razumeo. "Zato bih bio ljut na
tebe?"
"Zato to sam prekrila obeanje", podseti ga Kristina. "Napustila sam salon da bih pustila
Rona na prednja vrata."
Lion je pogledao u svoga prijatelja. "Koliko se seam rekao sam ti da ide svojoj kui. "On se
namrti na njega, a zatim iznenada primeti njegov izgled ."ta se dogodilo sa tobom? Ne
seam se da si uestvovao u borbi."
"Mala nesrea", ree Ron.
"On je pao u ivu ogradu", objasni Kristina, smejui se sramoti koju je videla na Ronovom
licu. Zaboga, ovek je stvarno pocrveneo.
"ivu ogradu?", Lion upita sa nevericom.
"Mislim da u peke kui, tvoja koija verovatno eka ispred moje kue, Lione. Rei u tvom
vozau da doe po tebe. Laku no, princezo Kristina."
"Ne, stvarno ne morate da peaite. Lione reci-"
"Neka peai. To nije daleko odavde", umea se Lion.
Kristina se nije dalje raspravljala. Neko e morati da poalje koiju i ona je poelela da se Ron
pobrine za to i da ostane malo sama sa Lionom.
"Hvala vam na pomoi, Rone. Lione ta e uraditi sa tim ljudima natrpanim na mojem
173
prolazu? I da li greim ili su jedan ili dva u zadnjem delu kue?"

"Ima ih dvojica", ree Lion. "Ja sam ih izbacio tamo."
"Probudie se i uvui u kuu", posavetovao ih je Ron. "Osim ako naravno ni-"
"Nisam", rekao je Lion.
"Na ta ste mislili?", upita Kristina.
"Da li ih je ubio", ree Ron.
"Rone, nemoj je plaiti."
"Gospode, nadam se da nije. Pomislite samo na taj nered", Kristina je zvuala zaprepaeno
ali iz sasvim pogrenih razloga. Ron i Lion prasnue u smeh.
"Zar ne bi trebalo da plae ili tako neto?", upita Ron
"Da li bih trebala?"
"Ne, Kristina, ne bi trebala", ree Lion. "Sada prestani da se mrti."
"Vi ne nosite cipele, Kristina", Ron je izgledao zgranuto.
"Budite oprezni na putu kui", odgovori Kristina, ignoriui komentar o njenim bosim
nogama. "Ne dozvolite da neko vidi zavoj, poee da se pitaju."
im su se vrata zatvorila, Kristina se okrenula ka Lionu, koji je ve stajao na stepenicama,
prekaui po dve odjedanput. "Kuda ide?"
"Na pranje", Lion joj odvrati. "Zar nije bio krag vode u tvojoj sobi, Kristina?"
Bio joj je van videokruga pre nego to je stigla pristojno da mu odgovori. Kristina pouri uza
stepenice za njim.
Kada ga je sustigla, poelela je da ga je saekala ispod stepenica. Lion je ve skinuo majcu.
On se nagnuo nad sliv prskajui vodom po licu i rukama.
Kristina je iznenada bila preplavljena njegovom veliinom. Mogla je da vidi neverovatno jaku
snagu u njegovim ramenima, rukama. Splet zlatnih kovrdzi je bio na njegovim grudima,
174
polako se suavajui na njegovom stomaku i nestajui u pantalonama. Nikada nije videla

nita slino. Bila je fascinirana i zapitala se kako bi bilo da je sada uzme u naruje.
Posegnuo je za pekirom. Kristina mu ga je uzela iz ruku i poela da ga sui. "Tvoja koa je
tako tamna, Lione. Da li si radio na suncu bez koulje ili?", upitala je.
"Bio sam na brodu nekada", odgovori joj Lion.
"Ima brod?", upitala je Kristina, zvuala je prilino zadovoljno.
"Imao sam brod", ispravio je Lion. "Vatra ga je unitila, ali planiram da izgradim jo jedan."
"Svojim rukama, Lione?"
Lion joj se osmehnu. "Ne, ljubavi. Zaposliu druge da to urade."
"Svidelo mi se putovanje brodom kada sam dolazila u Englesku. Ipak mi se nije svialo ispod
palube. To je previe ograniavajue", priznala je sleui ramenima.
Njen glas je drhtao. Zato je posle ruku poela da trlja ramena. Bilo je neoliko oiljaka na
njima i taj prizor je uinio da joj srce bre zalupa.
Po prvi put u ivotu, Lion se stvarno oseao pomalo nelagodno. Kristina je bila tako lepa
ena, dok je on bio prekriven oiljcima. Oni su bili podsetnici njegove tamne prolosti,
pomislio je Lion, ali runi oiljci nisu mu smetali ovog trenutka.
"Obeavam ti da u te odvesti na moj novi brod", uo je sebe kako izgovara.
"elela bih to, Lione", Kristina je odgovorila. Pekir je pao na pod kada je krenula neno
prtima pratiti dugi, zakrivljeni oiljak na Lionovim grudima. "Tako si zgodan", proaputala
je.
"Prekriven sam manama", proaputao je Lion. Glas mu je zvuao promuklo.
"O, ne, to su oiljci hrabrosti. Oni su lepi."
Gledala je u njega, buljei mu u oi. Lion je pomislio da se nikada nee navii na njenu
lepotu.
175
"Trebali bi da se vratimo dole." ak i dok je govorio te rei on ju je povukao u naruje. Bog

mu pomogao, nije mogao da se zaustavi. Saznanje da je bio sam sa njom, da su u stvari u
njenoj spavaoj sobi, proteralo je sve dentlmenske misli iz njegovog uma.
"Hoe li me poljubiti pre nego to odemo dole?", upitala je.
Lion je pomislio da je izgledala kao da ju je ve pooljubio. Bledo rumenilo pokrivalo joj je
obraze, a oi su joj ponovo bile plave kao morske dubine.
ena oigledno nije razumela u kojoj je opasnosti. Kada bi samo znala njegove divlje misli,
lice bi joj pobelelo poput plahti na njenom krevetu.
Ona mu je verovala. Ne bi ga pitala da je poljubi, da mu ne veruje. Lion je morao da
kontrolie svoj primarni instikt. Da, hteo je da bude dentlmen.
Jedan poljubac sigurno ne bi kodio. eleo je da je uzme u naruje onoga trenutka kada se
borba zavrila. Bes je tekao kao lava njegovim venama. Oh, ono to je on tada hteo bila je
sirova strast koja ga je uzdrmala.
A onda ju je odaljio od sebe. Iznenadno seanje mu se vratilo.
"Kristina, da li me se boji?"
Nije mogla proceniti da li je ozbiljan. Briga u njegovom pogledu joj je rekla da jeste. Pitala ga
je zagonetno: "Zato misli da bih te se bojala?", upitala je pokuavajui da se ne nasmeje. On
je delovao uasno zabrinut.
"Nakon tue, kada si se povukla od mene..."
Ona se tada nasmejala, nije si mogla pomoi. "Lione, mali okraj ijem sam bila svedok ne bi
se mogao nazvati borbom.... Ti si u stvari mislio da sam se uplaila?"
Bio je toliko iznenaen njenim komentarom, da je poeo da se brani. "Pa, priznau ti da i ja
mislim da to nije bila prava borba, ali kada si zurila u mene sa tako uplaenim izrazom lica,
predpostavio sam da si uznemirena. Pakao, Krstina veina ena bi bila histerina."
176
Do vremena kada je zavrio svoju izjavu, ona je dola do razloga njegove frustracije.
"Da li je moja dunost da plaem, Lione? Ja se izvinjavam ako te nisam zadovoljila, ali ja i
dalje ne razumem sve vae zakone."
"Mogla si da bude budalasta patka", izjavio je Lion.
Zato to joj se cerio, Kristina je odluila da ne dozvoli da vidi njeno ogorrnje. "Ti si
zbunjujui ovek", primeti ona. "Stalno moram da podsea sebe da si Englez."
Iskuenje je bilo preveliko. Pre nego to je stigla da se zaustavi, ona mu je dotakla grudi.
Toplota njegove koe dobro se oseaala pod njenim prstima, a prostirka dlaica je bila tko
mekana.
"Ne bojim se tebe, Lione", proaputa Kristina, izbegavajui da ga pogleda u oi. "Nikada te se
nisam plaila. Kako bih i mogla? Ti si tako nean, ljubazan ovek."
Nije znao ta bi joj odgovorio. Ona je priala skoro sa stahopotovanjem o njemu. On nikada
nije bio ljubazan ili nean. Mada, ovek bi se mogao promeniti. Lion je zakljuio da e biti sve
i svata ako Kristina poeli. Boga mu, ako je mislila da je nean, bie nean.
"Ti si stvarno ratnik, zar ne Lione?"
"Da li eli da budem?", upitao je zbunjeno.
"O, da", odgovori Kristina, brzo ga smelo pogledavi.
"Ratnici nisu neni", podsetio je.
Nije elela da pokree to pitanje jer je znala da on to nee razumeti. Nije bio u pravu, ali bilo
bi nepristojno od nje da ga ispravlja. Njene ruke skliznue oko njegovog vrata, upliui prste
u meku, kovrdavu kosu.
Osetila je drhtaj i zatezanje njegovih miia.
Lion bi razgovarao sa njom, ali bio je siguran da e ga glas izdati. Njen dodir ga je ometao.
Nean, upozorio se, moram da budem blag sa njom. Spustio je poljubac na njeno elo.
177
Kristina zatvori oi i uzdahnu, ohrabrujui ga. Sledeie to je poljubio bio je njen prefinjen
nos i konano stigao do njenih mekih usana.
Bio je to veoma nean poljubac. Sladak. Manje zahtevan.
Sve dok njen jezik nije dodirnuo njegov. Glad je buknula u njemu. Oseaj je bio toliko opojan,
neodoljiv, da je zaboravio na nenost. Njegov jezik je prodro u njene usne, degustirajui,
davajui, uzimajui.
Kada ga je izvukao, Kristina se privukla blie njemu, traila ga je, mamila sve dok nije vie
mogao da misli ni o emu drugom osim da je ispuni ... potpuno.
Ona se nije opirala. Ne, njen neni jecaj rekao mu je da ne eli da prestane. Bokovima se
trljala o njegovo uzbuenje. Znao je da je to bilo instiktivno, ali nain na koji se polako trljala
o njega, napravio je da podivlja. Oseao se tako dobro.
Lion se povukao od nje uz sirovo stenjanje. "elim da vodim ljubav sa tobom, Kristina",
proaputao joj je kraj uha. "Ako emo se zaustaviti, to mora biti sada."
Kristinina glava je pala dok je Lion sputao vlane poljupce niz njen vrat. Ruke su joj i dalje
bile u njegovoj kosi, stisnute, vukla ga je, molila.
Znao je da se blii putu bez povratka. Pokuao je uz muku da se skloni od nje. "Boe,
Kristina, idi od mene. Sada!"
Da ode? Dragi Boe, jedva je mogla stajati. Svaki deo njenog tela odgovrao je na njegov dodir.
Mogla je uti bes u njegovom glasu, mogla je da oseti napetost u njemu. Pokuala je da nae
smisao u njegovoj konfuziji. "Ne elim da prestanemo, Lione."
Znala je da je on uo. Lion je spustio ramena, isceen do bola. Kristina ga je pogledala u oi,
videla je elju u njima. Snaga njegove strasti ju je preplavila. Uklonila je njenu sposobnost da
logino misli.
"Da li zna ta mi govori?"
178
Odgovorila mu je na jedini nain na koji je znala. Kristina je iskoristila svoje telo da mu da

dozvolu. Ona se namerno ponovo protrljala o njega a onda je on spustio glavu prema njoj.
Ona ga je poljubila sa takvom strau da je protresla sva njegova ula. Lion je u poetku bio
toliko zapanjen da bi uradio bilo ta da reaguje na njenu smelost, ali je ubrzo ponovo postao
agresor.
Hteo je da je zadovolji tako da spere seanje na bilo kojeg drugog mukarca. Ona je
pripadala njemu, sada i zauvek.
Lion je petljao oko svezica njene haljine na leima dok su mu usta bila privrena na njene.
Kristina je ula zvuk cepanja materijala. Iznenada je povukla svoje ruke od njega to je
pocepalo haljinu potpuno. Haljina je pala na pod.
Nije bilo rublja da mu ometa pogled. Kada se pomerio korak unazad, Kristina je stajala
ispred njega sa rukama sa stane.
Njeno telo pripadalo je njemu. On je bio njen lav. Kristina je ponovo prihvatila istinu u svom
umu, pokuavajui da prevazie stidljivost i strah.
Ona nije mogla da zatiti svoje telo od njega...niti svoje srce.
Oboje je pripadalo Lionu.
Lion pogled je bio pun gladi dok je polako prelazio po njoj. Ona je tako savreno oblikovana,
tako jako, jako, lepa. Koa joj je bila glatka, kremasta-u mekoj svetlosti svea. Grudi su joj bile
visoke, pune, zategnute. Bradavice su bile uspravne, ekajui njegov dodir. Njen struk je bio
uzan, njen stomak zategnut, a bokovi vitki.
Bila je neodoljiva.
I pripadala je njemu.
Lion je posegnuo rukom prema njoj i vratio je nazad u njegovo naruje.
Kristina jeknu od kontakta njenih golih grudi sa njegovim. Njegove dlaice su je zaligivale,
179
koa mu je bila vrela, a nain na koji je kontrolisao svoju snagu kako bi je drao blizu njega,
naveo ju je da zaboravi na sve svoje strahove. Bila je neiskusna sa mukarcima, da, ali ipak je
znala sa sigurnou, koja joj je naterala suze u oi, da e Lion biti nean sa njom.
Poljubila mu je vrat, tamo gde je videla otkucaje njenog srca. Tada je spustila glavu u
udubljenje njegovog ramena, udisala je njegov divan muki miris, ekajui da joj pokae ta
da radi.
Lion polako odveza traku sa dna Kristinine kike, onda odmota svilenkaste niti boje sunca i
pusti ih da se raire. Podigao ju je u naruje i poneo preko sobe do kreveta, zaustavljajui sa
samo da skloni prekriva pre nego to ju je spustio na njega.
Kristina je pokuala da protestuje, da mu kae da je njena dunost da ga skine, ali Lion je
ve skinuo cipele i arape. Glas joj je ostao zarobljen u grlu, kada je skinuo i ostatak njegove
odee, i sve to je mogla da uini bilo je da bulji u njega u udu.
Bio je najlepi ratnik kojeg je ikada videla. Snaga je bila tamo, u njegovim rukama i nogama.
Butine su mu bile miiave, jake, lepe. Uzbuenje mu je bilo tvrdo, teko, a kada je doao do
nje, Kristina je instiktivno rairila noge. On se uvukao meu njene butine. Kristina je jedva
prihvatila njegovu teinu, pre nego to joj je zarobio usne u jedan dug poljubac.
Omotala je ruke oko njegovog struka. Njegove usne nikada nije oseala tako intezivno, njegov
jezik nikada nije bio tako uzbudljiv. Njegove ruke nikada je nisu tako milovale, mamei joj
uzdahe zadovoljstva.
Noge su im bile ispreplitane ,a kada je Lion uzeo njene grudi u usta, izvijala se prema njemu.
Njen jecaj zadovoljstva naterao ga je da podivlja. Jedna njegova ruka masirala je jednu njenu
bradavicu dok je jezikom kruio oko druge. Kada je konano poeo da sisa, vor njene
potrebe planuo je u njoj.
Kristina se nemirno trljala kukovima o njegovo uzbuenje.Htela je da ga dodirne, da
180
oboava njegovo telo onako kako je on njeno, ali senzacija koja je tekla kroz njeno telo bila je
suvie nova, suvie sirova. Mogla je samo da se dri za njega i moliti ga svojim jecajima.
Spustio je ruku meu njena bedra i zadirkivao joj osetljivu kou. Njegovi prsti su je ispunili
gotovo divljom potrebom. Milovao je njene meke lokne dok je ona bila vlana od elje.
Njegovi prsti prodrli su u nju ba kad i njegov jezik u njena usta.
Lion je mogao da oseti njenu neverovatnu toplotu. Sada je bio skoro van kontrole, Kristina je
besramno odgovarala na njegove dodire. On nije mogao da eka due, znao je da e uskoro
izgubiti kontrolu. urno joj je rairio butine.
"Od ovoga trenutka ti pripada meni, Kristina. Sada i zauvek."
On je uao u nju jednim brzim pokretom, podiui njene bokove da prodre potpuno.
Bila je nevina. Prekasno je shvatio. Lion je sada bio potpuno u njoj. Duboko je udahnuo i
pokuao da se ne kree. Napor ga je skoro ubio. Kristina je bila tako vrua, tako ga je
savreno primala.
Srce mu je lupalo u grudima. Njegov dah je bio otar, isprekidan. "Zato mi nisi rekla?",
upita je on. Podupro se rukama da bi pogledao dole u njeno lice. Boe, ona nije isputala ni
glasa. Da li ju je povredio? "Zato mi nisi rekla da nikada pre nisi bila sa mukarcem?",
upitao ju je ponovo objumivi njeno lice rukama.
"Molim te, Lione, ne ljuti se", proaputala je Kristina.
Znala je da e poeti da plae. estoka svetlost u oima ju je uplaila. Telo ju je bolelo od
invazije i svaki mii joj je bio napet. "ao mi ja ako sam te razoarala", izvinila se odrpanim
glasom. "Ali nisam elela da se zaustavi. Moe li kasnije biti razoaran, molim te?"
"Nisam razoaran", odgovori Lion. "Veoma sam zadovoljan." Pokuavao je da odri svoj glas
mekim, nenim. Bio je to muan zadatak, jer sve to je njegovo telo elelo bilo je osloboenje i
sve to je on hteo je da prolije svoje seme u nju.
181
Hteo je da se uveri da e prvo ona nai potpuno zadovoljstvo. "Pokuau da te ne povredim,

Kristina."
"Ve jesi."
"O, Boe, ao mi je prestau", obeao je, vrlo dobro znajui da ne moe.
"Ne", Kristina je protetvovala. Nokti su joj bili ukopani u njegovim ramenima, drei ga u
njoj. "Sada e biti bolje, zar ne?"
Lion se pomerio i zatenjao od zadovoljstva. "Da li ti se svia?"
"O, da", odgovori Kristina. Ona se podie bokovima, vukui ga dublje unutra. "A tebi?"
On je mogao samo da klimne glavom. Primala ga je sa previe toplote. Obruio se ustima na
njena dajui im punu panju.
Lion je pokuavao da bude nean, ali je ona tu njegovu odluku uinila nemoguom. Stalno se
nemirno pomicala ispod njega, traila je osloboenje, hitno. Liona je disciplina napustila.
"Polako, ljubavi. Ne daj da te povredim."
"Lione!"
"Kristina zato si me pustila da mislim da si bila sa drugim mukarcem?"
Lion se ispruio na lea, sa rukama iznad glave. Kristina se mazila o njega, jednom onogom
prebaenom preko njegove butine. Lice joj je poivalo na njegovim grudima. "Kako to
misli?", upitala ga je.
"Zna na ta mislim", rekao je Lion ignoriui smeh koji je uo u njenom glasu.
"inilo se nebitno da se raspravljam sa tobom po tom pitanju, ti si ve bio doneo zakljuak.
Osim toga, verovatno mi ne bi verovao da sam ti rekla istinu."
"Moda bih ti verovao", protestvovao je. Znao je da je lagao. Ne, on joj ne bi verovao.
"Zato si pomislio da-"
"Zbog naina na koji si me ljubila", objasni Lion, cerei se.
182
"ta nije bilo u redu sa nainom na koji sam te ljubila? Samo sam te imitirala."
"Oh, sve je u redu, ljubavi. Svia mi se tvoj...entuzijazam."
"Hvala, Lione", ree Kristina, nakon to ga je dobro pogledala da vidi da li se ali sa njom ili
ne. "I ja volim nain na koji me ljubi, takoe."
"ta jo voli da imitira", upita Lion. Zato to je navaljivao na nju, on je bio skroz
nepripremljen za njen odgovor. "O, sve. Prilino sam dobra u tome, zna, pogotovu ako volim
to to imitiram."
"ao mi je to sam te povredio, Kristina", proaputa Lion. "Da si mi ranije rekla da si nevina,
uspeo bih da ti olakam."
Lion se oseao pomalo krivim, ali i strano arogantno, previe. Ona pripada njemu. Nije
shvatao koliko je bio posesivan. Lion je eleo da veruje da mu Kristina ne bi poklonila
nevinost da ga nije volela.
Znao je da je dostigao ispunjenje. Gospode, ona je uzviknula njegovo ime dovoljno glasno da
je cela ulica uje. On se nasmeja. Ona nije bila delikatan cvet kako je on mislio. Kada se
opusti, ona se opusti. Potpuno nekontrolisano. I glasno, priznao je Lion. Ui su mu jo
zvonile od njihovih glasnih uzvika. Lion nije pomislio da bi ikada mogao biti sreniji. Ne,
Kristina nije suzdrana. Imao je ogrebotine da to dokae.
Sada sve to je eleo da uje od nje bila je istina iz njenog srca. eleo je da mu kae koliko ga
voli.
Lion je ispustio dug uzdah. On je delovao kao devica svoje prve brane noi, uplaen i ranjiv.
"Lione,da li svi Englezi imaju dlake po telu?"
Njeno pitanje ga maklo od njegovih misli. "Neki da, neki ne", odgovorio je on. "Zar nikada
nisi videla gospodina Sumertona bez majce, ljubavi?", zadirkivao ju je.
"Koga?"
183
Nije hteo da je opet podsea. Ako ena ne moe da se dri lai, on joj sigurno nee pomoi.
Lion se odmah iznervirao. Znao je da je i on kriv to je doveo u poziciju da ga lae, ali to sada
nije bilo bitno. "Kristina, sada kada smo postali toliko intimni, ne mora da izmilja prie
vie. elim da znam sve o tebi", dodao je on. Glas mu je bio intezivniji nego to je eleo. "Bez
obzira kakvo bilo tvoje detinjstvo i dalje u te eleti."
Kristina nije elela da opet odgovara na njegova pitanja. Nije htela da opet mora da ga
lae...ne sada. Toplota i sjaj su i dalje okruivale njeno srce. Lion je bio tako dobar ljubavnik.
"Da li sam te zadovoljila, Lione?", upitala ga je, prstima prelazei preko njegovih grudi da ga
odvrati.
"Veoma mnogo", on joj je zarobio ruku kada je dola do njegovog pupka. "Duo, priaj mi o-"
"Zar nee da me pita da li si ti mene zadovoljio?", upitala je izvlaei ruku iz njegovog
stiska.
"Ne."
"Zato ne?"
Lion je duboko uzdahnuo. Mogao je da oseti kako se ponovo uspaljuje. "Jer znam da sam te
zadovoljio." On joj odgurnu ruku. "Kristina, prestani. Prerano je za tebe. Ne moemo ponovo
voditi ljubav."
Njena ruka dodirni njegovo uzbuenje. Lion nisko zastenja. Ruka mu je pala na stranu kada
se poela da sipa vlane poljupce po njegovom stomaku.
Polako se kretala nadole, elei da oseti vie njegovog ukusa.
"Nemoj vie", ree joj Lion.
On ju je povukao za kosu, paljivo uvijajui kovrde. "Ako eli da me zadirkuje, bolje bi ti
bilo da saeka do sutra", upozorio je on. "ovek ne moe da podnese toliko, Kristina."
"Koliko?", proaputala je, polako se vraajui onome to je radila.
184
Lion je vrati na svoje grudi. "Imamo samo ovu no", protetvovala je Kristina.
"Ne, Kristina", rekao je Lion. "Imamo itav ivot."
Nije mu odgovorila, ali je znala da grei. Oi su joj se napunile suzama kada se okrenula od
njega. Kristina je gotovo oajniki elela da ga ponovo dodirne, da ga proba celog.
Seanje na njenog lava e ostati u njoj...zauvek.
Spustila je glavu ponovo na njegov stomak. Poljubila ga je, pa se prebacila na butine i
konano izmeu njih.
Njegov miris je bio isto toliko opojan kao i njegov ukus. Ona je imala, meutim, samo
nekoliko trenutaka da prouava njegove tajne, pre nego to ju je Lion dohvatio i povukao na
sebe.
On ju je gladno ljubio, dok je prebacivao na stanu. Kristina je prebacila nogu preko njegove
butine. Molila ga je usnama i rukama da doe do nje.
Bila je vie nego spremna za njega. Lion je bio uzdrman kada je dotakao vlanost meu
njenim butinama. On je polako prodro u njenu toplinu, drei joj kukove u estokom stisku,
odluan da joj ne dozvoli da se sama povredi ako se nabije na njega prebrzo.
Ujela ga je za rame u znak odmazde. On je polako prodro, onda se isto tako polako povukao.
Bila je u agoniji. Besnoj.
Imao je strplejnje i istrajnost ratnika. Ona je mislila da moe izdravati ove slatke muke do
kraja ivota. Ali Lion je bio vetiji u voenju ljubavi od nje. Kada mu je ruka skliznula
izmeu njih i dodirnula vrelinu na njoj, na tako znalaki nain, njena kontrola je potpuno
nestala.
Njen vrhunac je bio nezamisliv. Kristina se drala za njega, lice joj je bilo skriveno u
njegovom vratu, oi su joj bile vrsto zatvorene dok je senzacija pucala kroz njeno telo.
Lion se vie nije kontorlisao. Njegovi prodori su postali moni. Kada se instiktivno izvila uz
185
njega, zadravajui ga uz sebe, on je pronaao svoje osloboenje. Snaga njegovog vrhunca ga

je zapanjila. Lion ga je osetio u samim dubinama svoje due.
Bio je miran.
Nekoliko dugih trenutaka prolo je pre nego to je uspeo da umiri svoje srce ili da smiri
isprekidan dah. Bio je previe trom da bi se pokrenuo.
Kristina je plakala. Lion je iznenada osetio vlanost njenih suza na svom ramenu. To ga je
trglo iz izmaglice. "Kristina?", proaputao je, grlei je i privlaei jo vie uza sebe. "Da li sam
te opet povredio?"
"Ne."
"Jesi li dobro?"
Ona klimnu glavom uz njegovu bradu.
"Onda, zato plae?"
Da nije bio tako brian moda bi bila u stanju da se obuzda. Nije trebalo sada nita da je
pita, jer je znao da plae. Ona je ubrzo glasno jecala, nedostojno kao ludi stari indijanac.
Lion je bio uasnut. On je oborio Kristinu na lea, sklonio kosu sa njenog lica i neno joj
obrisao obraze. "Reci mi ljubavi. ta ti je?"
"Nita."
Bio je to smean odgovor, naravno, ali Lion se drao strpljivo. "Zaista te nisam povredio?"
upitao je, nije bio u stanju da sakrije strah u svom glasu. "Molim te, Kristina. Prestani da
plae i reci mi ta ti je."
"Ne."
Njegov uzdah je bio dovoljno jak da joj osui suze sa obraza. Lion je spustio ruku na bonu
stranu njenog lica i polako je mazio prstima mekanu kou ispod njene brade. "Neu se
pomeriti sve dok mi ne kae ta ti je. Smesta, Kristina. Tvoja tetka e nas nai u ovom
186
poloaju kada doe kuu sledee nedelje."

Znala je da je mislio ono to je rekao. Imao je tvrdoglav izraz lica. "Nikada se nisam oseala
ovako kako si ti uinio da se oseam, Lione. To me je uplailo", priznla je.
Ona je poela ponovo da plae. Dragi Boe, kako bi mogla ikada da ga napusti? Puna istina
je bila nepodnoljiva, sramna. Lion ju je verovatno voleo. Ne, otresla je glavom. Voleo je
princezu.
"Kristina, bila si nevina. Naravno da si uplaena", rekao je on. "Sledei put nee biti tako
zastraujue za tebe. Obeavam ti to, draga."
"Ali ne moe biti sledeeg puta", zacvilela je Kristina. Ona se odgurnula od Lionova ramena.
"Naravno da e biti drugog puta", rekao je on. "Ali emo se prvo venati to je pre mogue.
ta sam sada rekao?"
Morao je da povie njeno ime. Kristina je napravila toliku buku, pa je znao da ga nee uti
ako bude govorio normalnim tonom.
"Rekao si da me nee oeniti."
Ah, pa to je bio razlog. "Predomislio sam se", rekao je i osmehnuo joj se. On je takoe bio
veoma zadovoljan sobom. Rekao je re "brak" i nije se zgrozio. Jo neverovatnija injenica je
bila to da je on eleo da se oeni.
Preokret ga je zapanjio.
Kristina se borila da sedne. Zabacila je kosu preko ramena i okrenula se da pogleda Liona.
Zurila je u njega dugo vremena i pokuala da formira objanjenje koje ga ne bi zbunilo.
Kristina je konano reila da kae to manje. "Ja sam se predomislila sada. Ne mogu se udati
za tebe."
Ona je skoila sa kreveta pre nego to je Lion stigao da je zaustavi. Zatim je pokuala da
navue malo pokrivaa preko grudi. "Prvo sam pomislila da mogu, jer sam mislila da bi mi
187
boravak u Engleskoj tako bio mnogo podnoljiviji, ali to je bilo onda kada sam mislila da u
biti u stanju da te ostavim."
"Prokletstvo, Kristina. Ako je ovo neka tvoja igra, savetujem ti da je bolje da je prekine."
"To nije igra", protestvovala je Kristina. Ona je svezala pojas oko struka, zaustavljajui se da
obrie svee suze koje su lile niz njeno lice, zatim se vratila i stala u dnu kreveta. Glava joj je
bila pognuta. "Hoe da se oeni princezom Kristinom", rekla je ona. "Ne sa mnom."
"To nema nikakvog smisla", promrmljao je on. Usta je iz kreveta i stao iza nje.
On nije imao pojma ta joj je prolazilo kroz glavu i rekao je sebi da nije vano.
"Moe mi rei sve lai koje eli, ali nain na koji si mi upravo dala sebe bio je iskren. eli
me koliko i ja elim tebe."
On nije bio spreman na ovo kada je izbacila sledei komentar. "Nije vano."
Tuga u njenom glasu ga je pocepala. "Ovo nije nikakava igra, zar ne? Ti zaista ne eli da se
uda za mene."
"Ne mogu."
Njen jednostavan odgovor ga je razbesneo. "avola ne moe. Venaemo se, Kristina. im
uspem da dobijem posebnu dozvolu. Kunem se Bogom ako mi to jo jednom kae istui u
te."
"Ne mora da vie na mene", ree Kristina. "Skoro e zora, Lione. Oboje smo previe umorni
za ovu diskusiju."
"Zato si me pitala da te oenim?", pitao je. "A zatim se predomislila?"
"Mislila sam da u moi na kratko da se udam za tebe i odem."
"Brak je zauvek, Kristina."
"Prema tvojim zakonima, ne mojim", odgovorila je ona. Uzmakla je korak dalje od njega. "Ja
sam uznemirena to govorim o ovome veeras, i bojim se da nikada nee razumeti-"
188
Lion posegnu da je privue na svoje grudi. Rukama je obujmio njen struk. "Da li si znala da
se nee udati za mene pre nego to smo vodili ljubav?"
Kristina je sklopila oi kada je osetila ljutnju u njegovom glasu. "Ve si odbio moj predlog",
rekla je. "I da, znala sam da se neu udati za tebe."
"Zato si mi onda dala sebe?", upitao je zapanjen.
"Borio si se za moju ast. Zatitio me", odgovorila je.
On se razbesneo nad njenim zbunjenim tonom. Delovala je kao da on mora da je razume.
"Onda imam prokletu sreu to niko drugi nije-"
"Ne, ne bih spavala sa bilo kojim drugim Englezom. Naa sudbina je-"
"Tvoja sudbina je da bude moja ena, razume li me, Kristina?", povikao je.
Kristina se povuka od njega, pomalo iznenaena to ju je pustio. "Mrzim Englesku, zar me
ne razume?, povikala je na njega. "Ne mogu da preivim ovde. Ljudi su toliko udni. Oni
idu iz jedne male kutije u drugu. I tu ih je mnogo, ovek nema prostora da die. Ja ne mogu-"
"ta su male kutije?", upita Lion.
"Kue, Lione. Niko nikada ne ostaje van. Oni kao mievi jure sa jednog mesta na drugo. Ne
mogu da ivim tako. Ne mogu da diem. I ja ne volim Engleski narod takoe. ta kae na
punu istinu, Lione. Da li sam luda? Moda sam luda kao to svi ovde veruju da je moja
majka bila."
"Zato ne voli ljude?", upitao je on. Glas mu je bio mek, umiruju. Kristina je pomislila da on
stvarno misli da je ona izgubila razum.
"Ne svia mi se njihovo ponaanje", saopti mu ona. "ene uzimaju ljubavnike nakon to se
obeaju na vernost. Oni tretiraju svoje stare kao odbaeno ubre. To je njihova najvea
mana", ree Kristina. "Stari treba da budu poastvovani, a ne da ih ignoriu. I njihov deca,
Lione. ula sam o najmanjima, ali ih jo nisam videla. Majke ostavljaju decu u njihovoj
189
uonici. Zar ne razumeju da su deca srce porodice? Ne, Lione, ja ne mogu ostati ovde."
Zastala je da duboko udahne, a zatim iznenada shvatila da Lion nije uznemiren zbog njenih
komentara. "Zato nisi ljut?", upitala je.
On ju je uhvatio kada je pokuala da se ponovo odalji od njega, obmotao ruke oko nje i
zadrao je uza sebe. "Pre svega, slaem se sa veinom to si upravo rekla. Drugo, tokom svog
gnevnog protesta si svo vreme govorila "oni" a ne "ti". Nisi me ukljuila meu ostale. Kao to
ti se drugi ne dopadaju ja sam savim u redu. Rekao sam ti jednom da mislim da si drugaija.
To je razlog to si me privukla, zar ne? Nije ni bitno", dodade on sa uzdahom. "Mi smo oboje
Englezi. Ne moe menjati tu injenicu, Kristina. Kao to ne moe da promeni injenicu da
ti je mesto uz mene sada."
"Nisam Engleskinja tamo gde je najbitnije, Lione."
"A gde bi to bilo?", upita Lion.
"U mom srcu."
On se osmehnu. Ona je zvuala kao malo dete kojem je potrebna panja. Povukla je ruku ba
u trenutku kada je videla njegov osmeh. Bila je besna. "Kako se usuuje da mi se smeje
kada sam ti rekla ta je u mom srcu?", povikala je.
"Usuujem se, u redu?", povikao je Lion. "Usudio sam se jer je ovo prvi put da si iskrena sa
mnom, Kristina. Usuujem se jer pokuavam da te razumem", dodao je on. "Usuujem se jer
se desilo da mi je stalo do tebe. Samo Bog zna zato, ali mi je stalo. "
Kristina mu je okrenula lea. "Neu nastaviti ovu diskusiju", saopti mu ona. Uzela je
njegove pantalone i bacila ih prema njemu. "Obuci se i idi kui. Bojim se da e morati
peaka. Ja nemam slugu koji e otii po tvoju koiju."
Bacila je pogled i videla njegov zapanjeni izraz. Iznenadna misao joj izmami uzdah. "Tvoja
koija ne eka ispred, zar ne?"
190
"Oh, doavola", promrmlja on. Obukao je brzo svoje pantalone, a zatin izaao iz sobe golih
prsa i bos i dalje mrmljajui neto sebi u bradu.
Kristina potra za njim. "Ako neko vidi tvoju koiju...Pa mogu svakako raunati da e neko
rei mojoj tetki, zar ne?"
"Ne zanima te ta misle Englezi, sea se?", povikao je Lion. Otvorioje prednja vrata i okrenuo
se pogledati je. "Trebala bi iveti u glavnoj ulici", rekao je on. Zvuao je kao da je njen izbor
gradske kue bila provokacija.
Lion se okrenuo i povikao naredbe svom koijau nakon te optube. "Idi i probudi sluge,
ovee. Dovedi polovinu ovamo. Oni e ostati sa princezom dok se njena tetka ne vrati sa
sela."
Ispalo je kao d on vie na koijaa. Drugaije ga inae njegov koija ne bi uo. Ne, kolona
koija koja je dolazila niz ulicu pravila je preveliku buku. Znaoje da bi trebao da seti trunku
stida zbog onoga to namerno radi. Kada je primetio prvu koiju iza ugla, mogao e da uskoi
u koiju, zatvori vrata i kae vozau a brzo vozi.
"Tomsonova zabava mora da nije jo gotova", rekao je oputenim glasom eni iza lea.
Lion se zapravo nasmejao kada je uo njeno zgraavanje. Bilo mu je drago da je dovoljno
dobro razumela posledice. Onda se naslonio na vrata i mahnuo putnicima prve koije.
"Dobro vee, Hadsone, lejdi Margaret", povikao je, potpuno nezaintresovan to su njegove
pantalone samo delimino navuene.
Preko ramena je rekao Kristini. "Lejdi Margaret je izgledala kao da e ispasti iz koije,
ljubavi. Ona je napola visila kroz prozor."
"Lione, kako si mogao?", upitala je Kristina, zaprepaena njegovim ponaanjem.
"Sudbina, draga moja."
"ta?"
191
On mahnu jo trima koijama, pre nego to najzad zatvori vrata. "To je bilo to", primeti on,
vie za sebe nego za besnu enu koja se spremala da ga ubije. "Sada, ta si govorila o udaji za
mene, draga moja?"
"Ti si ovek bez stida", povikala je najvie to je mogla.
"Ne, Kristina. Upravo sam zapeatio tvoju sudbinu, da tako kaem. I dalje veruje u sudbinu,
zar ne?"
"Neu se udati za tebe bez obzira na skandal koi si izazvao."
Da nije bila toliko besna, moda bi pokuala da mu ponovo objasni. Ali Lion se cerio sa tako
arogantnim, pobednikim izrazom lica, da je ona odluila da zadri istinu za sebe.
On je izbacio bes iz nje. Lion ju je iznenada povukao u naruje i vrsto je poljubio. Kada je
konano pustio bila je previe slaba da protestvuje.
"Udae se za mene."
Poeo je da se penje uza stepenice u potrazi za svojim cipelama.
Kristina je stala uz ogradu, gledajui ga. "Misli da e mi biti vano to to si mi unitio ugled,
Lione?"
"To je lep poetak", ree Lion. "Zapamti to e biti tvoje rei, Kristina, ne moje."
"Ja u ti rei ta e biti", povikala je. "Neu biti u Engleskoj dovoljno dugo da bih brinula o
svom ugledu. Zar ne razume, Lione? Moram da idem kui."
Znala je da ju je uo. Vikala je dovoljno glasno da se zatresu zidovi. Lion je nestao iza ugla, ali
je Kristina strpljivo ekala da se vrati dole. Nije bila raspoloena da opet juri za njim. Ne,
znala je da e mu opet pasti u krevet ako poe za njim. Bog joj pomogao, verovatno bi to ona
prva predloila. Lion je jenostavno bio previe privlaan, a ona previe slaba da bi se borila sa
njim.
Osim toga, podsetila je samu sebe, ona ga je mrzela. ovek je imao moral zvearke.
192
Bio je odeven kada je siao dole. Ignorisao ju je. Lion nije progovorio ni re dok se koija nije
vratio sa dva krupna oveka i sobaricom. Zatim je progovorio sa svojim osobljem, ali samo da
im izda nareenja.
Kristinu je razbesnelo njegovo uzvieno dranje. Kada je uputio ljude da je zatite, da niko ne
ulazi u kuu bez njegove dozvole, odluila je da protestvuje.
Pogled koji joj je dao, naterao ju je da ponovo razmisli. Sada je videla i drugu stranu
Lionovog karaktera. Bio je veoma slian Crnom vuku kada bi se obraao svojim ratnicima.
Lion je bio hladan, krut kao komandant. Kristina je instiktivno znala da je najbolje da se ne
raspravlja sa njim sada.
Odluila je da ga ignorie, ba kao to je i on nju ignorisao. Meutim ta odluka je bila
kratkog veka. Kristona je zurila u kamin i pravila se kao da ovek ni ne postoji, kada je ula
opasnu kletvu. Okrenula se taman na vreme da vidi kako je Lion odskoio sa divana.
Seo je na njen no.
"Tako ti i treba", promrmlja ona kada je podigao no i ljutito je pogledao.
Pokuala je da otme oruje od njega, ali joj Lion nije dozvolio. "On pripada meni", saopti
ona.
"A ti pripada meni, mala ratnice", trgnu se Lion. "Priznaj sada, Kristina ili se kunem
Velikim duhom da u ti pokazati kako pravi ratnik koristi no."
Njihovi pogledi su se susreli na dug, trom, trenutak. "Stvarno ne zna ta pokuavam da
uhvatim, zar ne? Dobro, Lione. Za sada-dok se ne predomisli-pripadam tebi. Je li u redu?"
Lion odbaci noi privue Kristinu u naruje. eleo je da joj pokae koliko je neizmerno bio
zadovoljan.
193
8. POGLAVLJE
Edvard je otiao da slomi otpor na Zapadu. Kada je kapetan doao po mene ostavila
sam ga da me eka ispred kancelarije moga mua dok sam ja ula unutra da ukradem
nakit. Ukratko, smatrala sam da ako ostavim poruku za Edvarda, on e odustati od
njih.
Odmah smo isplovili, ali nisam se oseala bezbedno sve dok dva dana nismo proveli na
moru. Veinu vremena sam provela u svojoj kabini, bila sam uasno bolesna. Nisam
mogla da zadrim nikakvu hranu u stomaku. Verovala sam da je uzrok tome morska
bolest.
Tek nedelju dana je prolo kada sam shvatila. Nosila sam Edvardovo dete.
Neka mi Bog oprosti, Kristina, ali molila sam se za tvoju smrt.
Dnevnik, unos: Septembar, 7. 1795
Ponedeljak je bio ispit izdrljivosti za Kristinu. Iako je estoko protestvovala, Lionovi
slubenici su je spakovali i preselili u kuu Lionove majke do popodneva.
Kristina je insistirala na tome da ona nigde ne ide,da e grofica biti kui do sledeeg
ponedeljka, a da e se ona brinuti o sebi do tada. Niko nije obraao na to ni najmanju
panju. Oni su naravno pratili naloge svog poslodavca, i iako su bili prijateljski nastrojeni,
svi do jednog su je zvali markiza od Lionvuda.
Iako Kristina nije videla Liona od petka uvee, njegovo prisustvo se svakako osetilo. On nije
dozvolio da prisustvije Krestonovom balu, ili da ode bilo gde drugde, to se toga tie. Kristina
je mislila da je stalno prisutan u tajnosti u njenoj gradskoj kui tako da ne moe da pobegne.
Postojala je mogunost da je on pokuavao da zatiti njena oseanja, Kristina je shvatila. Nije
eleo da uje nijedan tra koji je krio o njenoj vezi sa Lionom. To je sigurno bio skandal, ali
taj skandal je Lion lino izazvao.
Moda je Lion mislio da e je uznemiriti pogrde o njenom karakteru. Bila je neudata, Lion ju
je skinuo, a polovina drutva bila je oevidac scene.
Kristina je imala glavobolju popodne. Sve ju je stiglo od jednom kada je proitala najavu
194
venanja u novinama. Lion je imao hrabrosti da objavi u novinama da e se oeniti

princezom Kristinom sledee subote.
Pocepala je novine ."O, moja damo, nije li romantino to koliko markiz izruguje tradciju? On
radi sve po svom i briga ga ta e drugi rei."
Krisina nije mislila da je uopte romantino. Poelela je da vriti. Ona se popela u svoju sobu,
mislei da pronae mir na nekoliko minuta, ali ona je jedva zatvorila vrata za sobom kada ju
je ponovo neko prekinuo.
Posetilac ju je ekao u salonu. Poto je Lion naredio da nikoga ne putaju unutra, Kristina je
predpostavila da je on eka.
Bila je ljuta kada je ula u salon. "Ako misli da moe..."
Njen povik se smanjio im je ugledala stariju enu kako sedi u zlatnoj fotelji.
"Ako mislim ta, draga moja?", upitala je ena, gledajui je zbunjeno.
Kristini je bilo neprijatno zbog njenog ispada. ena joj se tada osmehnula. Nelagodnost ju je
napustila. Kristina je mogla rei da je starica ljubazna. Bilo je bora od smeha oko njenih oiju
i usana. Vrh njene sede glave je bio iznad naslona, to ukazuje da je bila veoma visoka ena.
Bila je veoma atraktivna. Nos joj je zauzimao dobar deo glave, i imala je dlaka iznad gornje
usne. Bila je to teka ena sa irokim ramenima.
Izgledala je kao da je groficinih godina. "Ja se izvnavam, gospoo to sam vikala na vas, ali
mislila sam da je Lion", objasnila je Kristina nakon to se naklonila.
"Veoma hrabro od tebe, dete."
"Hrabro? Ne razumem."
"Podizati glas na mog neaka. Dokazuje da ima duha", izjavi ena sa brzim klimanjem. Ona
rukom pokaza Kristini da sedne. "Poznajem Liona jo od malih nogu, i nikada nisam imala
hrabrosti da viem na njega. Sada dozvoli mi da se predstavim", nastavi ona. "Ja sam
195
Lionova tetka Hariet. Ja sam mlaa sestra njegovog oca, vidi. A poto e uskoro biti nova
markiza od Lionvuda, mogla bi da me zove tetka Hariet od poetka. Da li si spremna da
poe kui sa mnom sada, Kristina, ili ti treba jo vremena da se spremi? Biu srena da te
saekam ovde ako mi narui oljicu aja. Danas je ponovo otoplilo, zar ne?", upitala je.
Kristina nije znala ta da joj odgovori. Gledala je kako dri lepezu i mahnito mae sa njom.
Zbog eninih godina, Kristina je zauzela pasivan stav. Stariji se potuje-i kada god je to
mogue-poslua bez rei protesta. Bio je to Dakotin nain, nain na koji je Kristina odgajana.
Kristina nakloni glavom. "Drago mi je to sam vas uoznala tetka Hariet. Ako imate malo
strpljenja da me sasluate, objasniu vam nesporazum."
"Nesporazum?", upita Hariet. U glasu joj se cula zabava. Ona pokaza lepezom na Kristinu.
"Draga moja, mogu li biti otvorena sa tobom? Lion mi je naredio da vidim kako si se smestila
u grdskoj kui njegove majke. Obe znamo da e biti po njegovom, bez obzira na tvoja
oseanja. Nemoj biti tako pokunjena, dete. On u srcu ima samo najbolje namere."
"Da, gospoo."
"Da li eli da se uda za Liona?"
Njeno pitanje je zahtevalo odgovor. Ona je pomno buljila u Kristinu. Bila je veoma nalik na
sokola, pomisli Kristina. "Pa, dete?"
Kristina je pokuala da ublai istinu. "Ono to elim da uradim i to moram da uradim su
dva sasvim druga pitanja. Pokuavam da zatitim Liona od ogromne greke, gospoo."
"Brak bi bila greka, kae?", upita tetka Hariet.
"Ako mene oeni, da", priznade Kristina.
"Oduvek sam bila poznta po svojoj iskrenosti, Kristina, pa u te odmah upitati. Da li voli
mog neaka?"
Kristina je mogla da oseti kako crveni. Pogledala je u tetku Hariet dui trenutak. "Ne mora
196
da odgovori, dete. Vidim da je tako."

"Trudim se da ga ne volim", proaputa Kristina.
Tetka Hariet poe ponovo da se zabavlja. "Ja sigurno ne razumem tu primedbu. Ne, ja
sigurno ne. Lion mi je rekao da si tek nauila engleski jezik. Sada, nemoj crveneti, Kristina.
Nije mislio nita loe. Da li ima ideju kako je izvanredno to e se ovaj brak zasnivati na
ljubavi?"
"Kada sam prvi put srela Liona, verovala sam da smo stvoreni jedno za drugo...za kratko
vreme. Da", dodade ona kada ju je tetka Hariet zbunjeno pogledala, "verovala sam da je to
naa sudbina."
"Sudbina?", tetka Hariet se osmehnu. "To je tako romantino, Kristina. Verujem da je to
upravo ono to mom neaku treba. On je tako nerazuman, ljut ovek veinu vremena. Sada
mi objasni ta si mislila pod "kratko vreme". Da li misli da je ljubav bila prebrzo? To je tako
plitak zakon, zar ne?"
Kristina nije bila sigurna ta znai enina primedba. "Lion eli da se oeni princezom, a ja
bih volela da idem kui. To je zaista vrlo jednostavno."
Pogled na tetka Harietino lice navelo ju je da pomisli kako to uopte nije jednostavno.
"Tada e sigurno Lion ii kui sa tobom", izjavi tetka Hariet. "Sigurna sam da bi insistirao da
odete u vau domovinu."
Apsurdna sugestija izizvala je Kristinin osmeh.
"Vidi? Ve sam otklonila tvoju zabrinutost", ree tetka Hariet. "Lion e te sigurno odvesti da
poseti svoj dom."
Kristina je znala da je besmisleno da se raspravlja sa njom, a bilo bi grubo kada se otvoreno
ne bi slagala sa njom. Nakon to su dostavili osveenje, Kristina je provela narednih sat
vremena sluajui zabavne prie o tetka Harietinoj porodici.
197
Saznala je da je Lionov otac umro u snu. Lion je bio u koli, daleko, kada se tragedija
dogodila. Kristina je mislila da je tuno to to tada nije bio uz svoga oca. Ona je takoe
saznala da je Lionova supruga, Leti, umrla na poroaju. Pria je bila tako tuna da je
Kristina zaplakala.
Kada je prolo sat vremena, Kristina je sa tetkom Hariet krenula ka kui Lionove majke.
Bila je u prelepoj gradskoj kui jednom ranije, kada je ila u posetu lejdi Dijani i iz tog
razloga prizor luksuza joj sada nije oduzeo dah.
Ulaz je bio osvetljen sveama. Salon je bio na levoj strani. Bio je vei tri puta od svih koje je
Kristina sada videla. Trpezarija je bila na desnoj strani. Dug, uski sto zauzeo je najvei deo
prostorije, bio je ispoliran toliko da je Kristina mogla da vidi svoj odraz u njemu. Bilo je
esnaest stolica sa obe strane.
Kristina je predpostavila da su mnogi roaci iveli sa Lionovom majkom. Lion je dobro
obezbedio svoju porodicu. Sluge su jurcale okolo, nosei i istei. Tetka Hariet je rekla da im
Lion plaa za to.
Lejdi Dijana je pourila niza stepenice da pozdravi Kristinu. "Lion vas eka gore u biblioteci",
najavila je ona i povukla Kristinu za ruku. "Oh, izgledate divni u roze, Kristina. To je tako
delikatna boja", dodala je ona. "Da li znate da bih volela da imam tako delikatan stas kao vi?
Oseam se kao slon kada stojim pored vas."
Dijana je nastavila da brblja, tako da je Kristina shvatila da ona ne oekuje od nje nikakav
komentar.
Lejdi Dijana je povela uza stepenice prema biblioteci. Bila je to svetla, prozrana soba, ali to je
bilo sve to je Kristina primetila kada je ula unutra. Lion je zarobio njenu punu panju.
Stajao je kod prozora kada se okrenuo prema njoj. Talas besa ju je preplavio. Bila je besna to
Lion tako arogantno preuzima njen ivot. Znala je da e vikati na njega. Grlo ju je bolelo od
198
nagona da to uini.
Ona je mislila da sakrije to od njegove sestre, ak se i osmehnula kada je rekla. "Lejdi Dijana?
Mogu li da dobijem nekoliko minuta nasamo sa vaim bratom?"
"Oh, ja zaista ne znam da li je to dobra ideja. Tetka Hariet kae da ne treba ostajati nasamo
sa mukarcem ni minuta. Ona je ula glasine, vidite", Dijana je proaputala Kristini. "Ipak
ona je dole sada, a ako mi date obeanje da e to biti samo nekoliko minuta, voljna sam-"
"Dijana zatvori vrata za sobom."
Lion se okrenuo. Gledao je u Kristinu kada je izdavao naredbu svojoj sestri.
Kristina je zadrala njegov pogled. Nee je zastraiti. A svakako nije bilo potrebno da primeti
koliko je on bio zgodan danas. Nosio je teget jahau jaknu. Zgodna ramena su mu bila vea
nego to je zapamtila.
Kristina je iznenada shvatila da se mrti na nju. On je u stvari bio ljut na nju. Posmatranje
mu nije dobro selo. Kristina je u poetku bila toliko zapanjena da je jedva mogla da govori.
Kako se usuuje da bude ljut? On je bio taj koji je izazvao sve probleme.
"Razumeo sam da si prihvatila barona Tropha ponudu da ide na Veslijevi zabavu, Kristina.
Da li je to istina?"
"Kako si to doznao?", upita Kristina.
"Da li je to istina?"on nije vikao ali se grubost osetila u njenom glasu.
"Da, Lione privatila sa baronovu ponudu. Pitao me je prole nedelje. Idem na Veslijev piknik.
I Boga mi, briga me da li si ti ljut ili ne. Bilo bi nepristojno da sada otkaem svoju pratnju.
Dala sam re."
"Ne ide nigde osim ako nisi sa mnom, Kristina", rekao je Lion. Duboko je uzdahnuo pa
nastavio. "Vie ne prti druge mukarce kada si u braku. Postaje oigledno da ne shvata
situaciju, ljubavi. Mi emo se venati u subotu i proklet bio ako e biti pratnja drugom dan
199
pre toga."
Lion je pokuao da zadri temperament, ali dok je iznosio svoje argumente, vikao je.
"Neu se udati za tebe", povikala je Kristina. "Ne, mi ne treba da se venamo. Zar ne vidi da
pokuavam da te zatitim, zaboga? Ti ne zna nita o meni. eli princezu."
"Kristina, ako ne pone da pria a da ima smisla..."
Lion se iznenada pomerio i povukao je u naruje pre nego to je stigla napraviti korak
unazad. Kristina nije pokuala da se bori. "Da nisi tako tvrdoglav, Lione, shvatio bi da sam u
pravu. Treba da naem nekog drugog. Ako se Trop ne sloi sa mojim predlogom, pitau
nekog drugog. ak i Splickera."
Morao je da natera sebe da duboko uzdahne. "Sluaj me paljivo Kristina. Niko te ne sme
dodirnuti osim mene. Splicker nee moi da hoda mesec dana, a ja predviam dugo
putovanje na koje e Torp otii. Veruj mi kada ti kaem, svaki ovek sa kojim se sastane,
dobie nekoliko neprijatnih iznenaenja."
"Ne bi se usudio. Ti si markiz, ne moe ii unaokolo i zastraivati ljude. Zato Splicker ne
moe da hoda?", ona iznenada upita. "Seam se sasvim jasno da mu je Ron zatvorio vrata
ispred nosa. Preteruje. Ne bi-"
"Oh, ali ja bih."
"Usuuje se smejati dok govori tako nepristojne stvari?"
"Ja se usuujem da radim ta hou, Kristina", protrlja palac preko njenih usana. Kristina je
osetila da ga grize.
Zatim joj ramena klonue u porazu. Sve to je taj ovek trebao da uradi jeste da je dodirne, i
njene racionalne misli bi odletele kroz prozor. Bog joj pomoga, mogla je da oseti kako joj elja
raste u stomaku.
Ona mu dozvoli da je poljubi. ak je i otvorila usne za njegov jezik i bes je iileo iz nje.
200
On nije dopustio da se poljubac zavri sve dok Kristina nije reagovala na njega sa jednakom
strau. Zavrio je poljubac, kada mu je obavila ruke oko vrata i pribila se uz njega.
"Jedini put kada si iskrena sa mnom je kada me ljubi, Kistina. To je sasvim dovoljno, za
sada."
Kristina je odmarala glavu na njegovim grudima. "Neu ti dati srce, Lione. Neu te voleti."
On protrlja bradu o vrh njene glave. "Da hoe, draga moja."
"Veoma si siguran u sebe", promrmlja ona.
"Dala si mi sebe, Kristina. Naravno da sam siguran."
Glasno kucanje na vratima ih prekinu. "Lione odmah pusti tu devojku odate, uje li me?"
Piatanje je bilo nepotrebno, tetka Hariet je uzvikivala toliko glasno da su je ule i komije.
"Kako je znala da me dri, Lione? Da li ona ima vizije?", upitala je, a glas joj je bio ispunjen
strahopotovanjem.
"ta?", upita Lion.
"Otvori vrata. Sada."
"Vizije", proaputa Kristina izmeu povika tetke Hariet, "Da li ona moe da vidi kroz vrata,
Lione?"
Lion se nasmeja. "Ne ljubavi moja. Moja tetka Hariet me samo vrlo dobro poznaje. Ona je
predpostavila da u te drati."
Izgledala je razoarano. Kada je tetka Hariet ponovo povikala, Kristina se okrete i krenu ka
vratima. "Ako mi da jedno ili dva obeanja, udau se za tebe u subotu."
Lion je odmahnuo glavom. Mala, naivna i dalje nije razumela. Obeao ili ne on e je oeniti u
subotu.
"Pa?", upitala je.
"Kakva obeanja?"
201
Kristina se okrenula i videla Liona kako stoji sa prekrtenim rukama na grudima i eka.
"Prvo, mora mi obeati da e me pustiti da odem kui kada za to doe vreme. Drugo, ne
sme se zaljubiti u mene."
"Prvo, Kristina, ti ne ide nigde. Brak je zauvek. Shvati tu malu injenicu. Drugo, nemam
pojma zato ne eli da te volim, ali u pokuati da ti udovoljim."
"Znala sam da e biti teak. Prosto sam znala."
Vrata se iznenada otvorie iza nje"Pa zar mi nisi rekla da je sve bio nesporazum?", tetka
Hariet je zahtevala. "Da li je taj nesporazum isprvljen, Kristina?", upitala je.
"Odluila sam da se udam za Liona nakratko."
"Zauvek", promrmlja Lion.
ena je bila besna. Lion je osetio kako se trese.
"Dobro. Sada poi sa mnom da ti pokaem tvoju sobu, Kristina. To je pored moje spavae
sobe", dodala je ona i dugo pogledala Liona. "Nee imati smisla da se deavaju noni sastanci
tokom noi dok sam ja pored."
"Bie tamo za minutu", ree Lion. "Kristina odgovori mi na jo jedno pitanje i ja u te pustiti
na miru."
"Saekau ispred vrata", tetka Hariet izjavi pre nego to je zatvorila vrata.
"Koje je tvoje pitanje?", upita Kristina.
"Hoe li se predomisliti do subote? Da li mi treba uvar u ovoj kui do tada?"
"Ti si smean ako to misli", ree Kristina. "Ne, neu se predomisliti. Bie ti veoma ao,
Lione", dodala je ona milosrdnim glasom. "Nisam uopte ono to ti misli da jesam."
"Znam tano na ta ciljam", rekao je Lion, pokuavajui da se nasmeje. Ona ga je gledala kao
da joj je stvarno ao njega.
"Ti e se udati za mene jer si shvatila koliko je lepo kada spavamo zajedno", izjavi on.
202
To je bila arogantna izjava, a on stvarno nije mislio da e smeti da mu odgovori.

"Ne. eli istinu, Lione?"
"To bi bilo lepo za promenu", odgovori Lion.
"Ispred tvoje drage tetke Hariet?", upitala je ona dajui eni brz,zbunjen osmeh.
Tetka Hariet ispusti dubok uzdah, a onda ponovo zatvori vrata. Kristina je mogla da uje
kako mrmlja da joj nije potrebna lepeza kada stalno vue vrata napred-nazad, ali ona nije
mogla da razume znaenje toga.
"Odgovori mi, Kristina. Koja je to istina?"
Njegovo nestrpljenje ju je ivciralo. "Vrlo dobro. Udau se za tebe zbog borbe protiv
smutljivca."
"Kakve to veze ima sa brakom?", upita on.
"O, sve."
"Kristina hoe li bar jednom u ivotu rei neto to ima smisla?", zahtevao je Lion.
Ona je tada shvatila da jednostavno vie ne treba da ga lae. Istina je esto bila sloenija od
jednostavne izmiljotine. Ipk bilo je kasno da smisli drugu la. Lion je poeleo da vie.
"Pokuavam, Lione. Vidi, iako ono nije bila prava borba, ti si se borio poput ratnika."
"I?"
"Pa, to je po meni savreno jasno."
"Kristina", glas mu je bio tih i ljut.
"oveku nee biti lako da te ubije. Eto, sada ima pravu istinu. Da li si zadovoljan?"
Lion je klimnuo, odajui utisak da je znao o emu je priala. Znao je tog trenutka da ena
ima neverovatnu mo da ga zbuni. Ne, on je bio dostigao svoj limit. oveka ne moe nita
vie iznenaditi, rekao je sam sebi.
On je pokuao da se skoncentrie na novu slagalicu koju mu je dala. "Hoe da kae da e
203
pokuati da me ubije kada se venamo, ali poto mogu da se branim, moda nee biti u
mogunosti da to ostvari? Zato se udaje za mene?"
"Naravno da ne", odgovori Kristina. "Kako je sramotno od tebe to si pomislio da bih elela
da te povredim. Ima poremeen um, Lione."
"U redu", rekao je on stavljajui ruke iza lea. "Izvinjavam se zbog mojih pogrenih
zakljuaka."
Kristina je bila sumnjiava. "Pa, ja se nadam", promrmlja ona. "Prihvatiu tvoje izvinjenje",
dodade ona nevoljno. "Izgleda dovoljno skrueno da bih poverovala da si iskren."
Lion je obeao sebi da nee izgubiti strpljenje. Meutim on nije bio siguran u svoj naum.
Kristina mu je zaludela misli. Bog mu pomogao, on e dobiti jasan odgovor od nje, ma koliko
dugo mu trebalo. Kada je progovorio, njegov glas je bio toliko miran da uspava odoje.
"Kristina, poto si rekla da me nije lako ubiti-usput, ja cenim tvoju veru u mene-da li ti je
poznato ko e to pokuati?"
"Probati ta?"
"Da me ubije."
ovek je zaista trebalo da naui da kontrolie svoju narav. Kristna je upravo ponovo otvorila
vrata. Ona se osmehnu tetki Hariet, i videla je da je jadna ena krenula da progovori kada je
ponovo zatvorila vrata pred njenim nosom pre nego to je uspela ita da kae. Nije htela da
ena uje njihov razgovor.
"Moj otac. On se vraa u Englesku. On e pokuati da me ubije. Obeavam ti da u te zatititi
Lione, dok sam ovde. Kada budem otila, on e te ostaviti na miru."
"Kristina, ako pokuava da ubije tebe, zato misli da treba mene tititi?"
"O, on e morati tebe prvo da ubije. To je jedini nain da se dokopa mene", obrazloila je. "Ti
si veoma posesivan ovek, Lione. Da, jesi", dodala je ona kada je pomislio da protestuje. "Ti
204
e me uvati."
Lion je iznenada oseao ogromno zadovoljstvo, ali nije znao zato. Da li mu je upravo dala
kompliment? Nije bio siguran.
On je odluio da bude odreeniji. "Onda mi veruje?"
Izgledala je zapanjeno. "Da verujem belcu? Nikada."
Kristina cimnu vrata vrata i kada ih je otvorila pookuala je da se zahvali tetki Hariet. Bio je
to teak poduhvatmum joj je i dalje bio okupiran Lionovim reima. Da mu veruje? Kako je
doao do tog smenog zakljuka.
"Bilo je i vreme, mlada damo. ena bi mogla ostariti ekajui tebe."
"Tetka Hariet, zahvaljujem se na vaem strpljenju. Bili ste u pravu. Iskren razgovor sa
Lionom je reio sve moje probleme. Hoete li mi pokazati moju sobu? Volela bih da
pomognem sobarici da raspakuje moje stvari. Da li mislite da e biti dovoljno mesta ovde za
moju tetku kada se sledee nedelje vrati za London? Grofica e biti nezadovoljna kada bude
ula da sam se preselila."
Njen trik je upalio. Tetka Hariet je odmah izgubila zbunjeni izraz lica. "Naravno da je u
pravu. Sada poi sa mnom, imamo posla. Zna li da je Dijana pozvala nekoliko ljudi
popodne? Veina je ve stigla. Svi su veoma nestrpljivi da te upoznaju, Kristina."
Vrata se uz klik zatvorie na tetka Harietino oduevljenje.
Lion se vratio do prozora. Video je skup u bati ispod, zatim izbacio goste iz svojih misli.
Slagalica je dobijala oblik. Lion se skoncentrisao na novu stvar za koju je mislio da je istina.
Kristina je mislila da se njen otac vraa u Englesku.
Da je ubije.
Uplaen pogled u njenim oima, nain na koji joj je glas drhtao, govorilo mu je da mu je bar
jednom rekla istinu. Meutim, znala je daleko vie nego to je govorila. Lion je pogodio da je
205
jedini razlog to mu je rekla istinu bio taj da bi on bio oprezan.

Pokuavala je da ga zatiti. Nije znao da li treba da bude uvreen ili srean. Ona je preuzela
njegovu dunost. Ali ona je bila u pravu. On je bio posesivan. Kristina je pripadala njemu, a
on nije bio voljan da dozvoli da joj iko naudi. Oni bi morali prvo da ga ubiju da bi doli do
nje.
Kako je ikada mogla da doe do takvog zakljuka o svom ocu? Lion se setio kako je
kategorian bio gospodin Rejnolds kada je rekao da Kristina nikada nije upoznala svog oca.
Nita od toga nije imalo smisla, osim ako Kristinina majka nije poivela due nego to je iko
verovao i prenela svoje strahove svojoj erci...ili je eventualno prenela svoje strahove nekom
drugom.
Ko je podigao Kristinu? To sigurno nisu bili Sumerstonsi, pomislio je Lion sa osmehom.
Kakav je mali laov ona bila. Iako je trebao da bude besan na nju zbog lai, njemu je to bilo
zanimljivo. Osetio je da je ona izmislila priu samo da ga umiri.
Kako bi sve jednostavno bilo kada bi mu rekla istinu. Kristina to nee naravno, ali je sada bar
shvatio pravi razlog. Nije mu verovala.
Ne, ispravio se on, nije verovala belcima.
Verovatno je htela da kae englezima...ili nije?
Klju od zagonetke je leao u rukama misionara. Lion je znao da mora da bude strpljiv.
Brajan mu je poslao poruku da mu kae da se Majk setio ima oveka. Zvao se Klod
Deavenure.
Lion je odmah poslao dvojicu odanih ljudi u potragu za njim. Iako je znao da je misionar
rekao Majku da e posetiti Englesku na svom putu natrag iz Francuske i da e zatraiti da
vidi Kristinu, Lion nije eleo da svu svoju nadu poloi u to. Uvek je postojala ansa da se
Deanevur moda predomisli, odnosno da ga je Majk pogreno shvatio.
206
Ne, Lion nije hteo da rizikuje. Odjednom mu je postalo prioritet da nae misionara u
najkraem moguem roku. Njegovi razlozi su se promenili, meutim. Oseaj nelagodnosti se
naselio u njegovom umu. Bila je u opasnosti. Nije bio siguran da li joj je otac prava pretnja,
ali svi njegovi instikti su mu govorili da se uva. Nagon da zatiti Kristinu ga je preplavio.
Lion je odavno nauio da veruje svojim instiktima. Oiljak na elu je bio rezultata kada jedan
jedini put nije verovao njima.
Lion se nadao da bi misionar mogao da razjasni misteriju, da mu kae dovoljno o Kristininoj
prolosti i pomogne mu da je zatiti. Lion je ve izvukao svoje zakljuke. Zbog svih njenih
komentara, pomislio je da je najverovatnije podigla jedna od onih hrabrih porodica sa
granice. On je stvorio sliku Kristine unutar male kolibe negde u sred pustinje u kolonijama.
To bi objasnilo injenicu da joj se sva da ide bosa, volela je da boravi u prirodi, ula je riku
planinskih lavova i eventualno videla bizona ili dva.
Da, to objanjenje je imalo smisla Lionu, ali nije hteo vrsto da se dri za njega dok ne dobije
Deanevurovu potvrdu.
Lion dugo,umorno uzdahnu. Bio je zadovoljan to je uradio sve to je mogao u ovom
trenutku. Tada mu se misli prebacie na druge probleme. Kristina je insistirala da ode kui.
Lion je obeao da e nai razlog da poeli da ostane.
Glasno kucanje na vratima trgnulo je Liona iz razmiljanja. "Ima li malo vremena za nas,
Lione?", upitao je Ron sa vrata. "Gospode, namrten si poput avola", rekao je veselim
glasom. "Nemoj dozvoliti da vas zastrai, Andrej", rekao je mladiu koji je stajao kraj njega.
"Lion je uvek u mranom raspoloenju. Da li si imao nedavno jo jedan razgovor sa
Kristinom, moda?", upitao je blagim glasom. Kada je Lion klimnuo glavom, Ron se
nasmeja. "Andrej bi voleo da te upozna Lione. Mislim da bi trebalo da te predstavim."
"Drago mi je da vas opet vidim, Andrej", rekao je Lion, pokuavajui da zvui kao da je to
207
stvarno mislio. On nije eleo da ga prekidaju; nije eleo drutvo i on je pogledom preneo tu
poruku Ronu.
Njegov prijatelj je povukao rukave svoje jakne, verovatno pokuavajui da sakrije zavoj,
pomislio je Lion. ovek nije imao ta da trai napolju i jo da luta okolo. Lion e mu ukazeti
na tu injenicu kada ostanu sami. Onda je shvatio da je Ron namerno dovukao Andreja sa
njim do biblioteke da bi izbegao raspravu.
"Dame su napolju, u bati", rekao je Ron, ignoriui mraan pogled svoga prijatelja. On je
doao do prozora na kojem je Lion stajao, i pokaza rukom Andreju da ga prati.
Ronov prijatelj je zaobiao Liona i stao kraj njega. Lice mu je bilo crveno, oigledno je bio
stidljiv. "Moda bih trebalo da saekam dole", primetio je Andrej sa oiglednim mucanjem.
"Mi smo upali kod markiza", zavrio je apatom.
"Tamo je Kristina, Andrej", ree Ron, pretvarajui se da nije uo njegovu primedbu. "Ona
stoji izmeu dve druge dame, ispred ive ograde.", nastavio je Ron. "Da li zna ko je druga
plavua, Lione?"
Lion je pogledao dole u batu. Njegova sestra je oigledno pozvala pola drutva na
popodnevno primanje, pomisli on.
Gotovo odmah je pronaao Kristinu. Pomislio je kako izgleda zbunjena svom tom panjom.
Izgledalo je kao da sve ene razgovaraju sa njom istovremeno.
Onda je jedan gospodin zapevao baladu. Svi su se odmah okrenuli prema zvuku. Vrata na
muzikoj sobi bila su otvorena a neko je svirao klavir u pozadini.
Kristina je volela muziku. Ta injenica je bila oigledna Lionu. Nain na koji se njena haljina
njihala oko njenih glenjeva ukazivala je na to da ona uiva u pesmi. Njeni kukovi su drali
nean ritam.
Bila je tako oaravajua. Njen osmeh pun zadovoljstva je ponovo vratio mir Lionu. Kristina je
208
izgledala sasvim hipnotisana, Lion je video kada je posegnula i otkinula list sa ograde,a
zatim ga vrtela meu prstima u ritmu muzike.
Pomislio je da nije shvatala ta je radila. Njen pogled je bio usmeren na gospodina koji je
pevao, oputen.
Lion je znao da ona nije bila svesna da je pod prismotrom. Ona ne bi otkinula list inae, niti
bi posegnula za drugim.
"Gospodine, koja je od njih princeza Kristina?", upitao je Andrej Liona, ba kada je Ron
poeo da se davi od smeha.
Ronu je bilo oigledno da je on gledao Kristinu.
"Gospodine?"
"Plavua", promrmljao je Lion, vrtei glavom. Gledao je u neverici kako Kristina jede jo jedan
list.
"Koja od plavua?", Andrej je bio uporan.
"Ona koja jede grmlje."
209
9. POGLAVLJE
Otac je bio presrean to me vidi. Mislio je da je Edvard odobrio moju posetu, pa mu
nisam rekla istinu nekoliko dana. Bila sam previe iscrpljena od mog putovanja i znala
sam da moram da povratim snagu pre nego to objasnim sve to mi se dogodilo.
Otac me je izluivao. Doao bi u moju sobu, seo na stranicu mog kreveta i priao
samo o Edvardu. Izgleda da je bio uveren da ja jo nisam shvatila koliko sam sree
imala da se udam za tako dobrog oveka.
Kada vie nisam mogla da ga sluam, poela sam da jecam. Pria se izlila iz mene
u nekontrolisanoj bujici. Seam se da sam vikala na svog oca. Mislio je da sam
izgubila razum kada sam toliko lagala o svom muu.
Pokuala sam da ponovo razgovaram sa njim. Ali on se postavio na Edvardovu
stranu. Onda sam ula od sluge da je poslao poruku mom suprugu da doe po mene i
odvede me kui.
U oaju, napisala sam celu priu na papir, ukljuujui i injenicu da sam nosila
njegovo unue. Sakrila sam pismo u oevom zimskom kaputu, nadajui se da e proi
nekoliko meseci pre nego to ga nae.
Kristina on bi mislio da je moje delikatno stanje razlog za moje nerazumno ponaanje.
Poela sam da pravim planove da odem mojoj sestri, Patriciji. ivela je sa svojim
suprugom u koloniji. Nisam se usudila poneti dragulja sa mnom. Patricija je bila kao
goni; ona bi ih nala. Imala je takvu radoznalu prirodu, koliko mogu da se setim,
proitala je sva moja pisma. Ne, ja nisam smela da rizikujem i ponesem dragulje sa
sobom. Bili su isuvie vani. Imala sam nameru da ih jednog dana vratim
siromanima u Edvardovoj zemlji. On ih je opljakao, a ja sam htela da zadovoljim
pravdu.
Sakrila sam dragulje u kutiju, a zatim saekala gluvo doba noi da odem u batu.
Ostavila sam kutiju u cveu, Kristina. Potrai crvene rue. Tamo e nai tu
kutiju.
Mlada je bila nervozna tokom duge ceremonije venanja. Lion je stajao kraj nje i vrsto je
drao za ruku, stiskom koji nije dozvoljavao nikakav pokret-ili pokuaj bekstva.
On je bio toliko nasmejan da je naterao da pomisli da je izgubio razum. Da, on je potpuno
210
uivao. Kada bi Kristina bila obdarena sumnjiavom prirodom, ona bi dola do zakljuka da
je njeno uplaeno dranje bilo razlog njegove sree.
Meutim, raspoloenje mu je se smrklo kada je odbila da ponovi zavete "dok nas smrt ne
rastavi". Kada je shvatila da sveti ovek, sa plianom kapicom na glavi nije mogao da nastavi
i Lion joj stegao ruku da je mislila da e joj kosti popucati, ona je tiho ponovila potrebne rei.
Pustila je da Lion vidi njeno nezadovoljstvo zbog toga to je lagala svetog oveka, ali on nije
dozvolio da ga smete njena namrtenost. Dao joj je spor mig i lenji osmeh. Ne, nije bio
smeten, uopte.
ovek je jednostavno bio previe zauzet likovanjem.
Ratnik je uinio da bude po njegovom, shvatila je Kristina. Ovo je samo jedno od mnogih,
naravno. Bio je lav posle svega i on je upravo uzeo svoju lavicu.
Kada su napustili crkvu, Kristina ga je uhvatila za ruku kao podrku. Bila je zabrinuta za
svoju venanicu. Svaki nagli pokret moga bi pocepati delikatnu ipku uivenu na dekolteu i
rukavima. Tetka Hariet je nadzirala izradu haljine,a kada su tri sobarice donele da je vidi,
bila je zadovoljna.
Bila je to divna haljina, ali nepraktina. Lejdi Dijana joj je rekla da e je nositi samo jednom,
a onda je ostaviti na stranu.
Izgledalo joj je kao isto razbacivanje. Kada je rekla tu injenicu svom novom suprugu,
nasmejao se, jo jednom joj stisnuo ruku i rekao da ne brine. Imao je dovoljno novca da joj
kupuje novu haljinu svaki dan do kraja ivota.
"Zato svi viu na nas?", upitala je Kristina. Stajala je pored Liona na vrhu stepenica na
izlazu iz kapele. Ona se suoila sa gomilom ljudi, koje nikada nije videla i oni su pravili takvu
buku da je jedva ula Lionov odgovor.
"Oni navijaju, ljubavi, ne viu", nagnuo se i poljubio je u elo. Dah joj se odmah ubrzao. "Oni
211
su sreni zbog nas."

Kristina je pogledala u njega, mislivi da mu kae da je imalo malo smisla da su kompletni
stranci sreni zbog njih, ali nean izraz u njegovim oima naterao je da zaboravi sve o
protestu, ljudima, buci. Ona se instiktivno nasloni na njega. Lion joj je stavio ruku oko
struka. inilo se da zna koliko joj je trebao njegov dodir u ovom trenutku.
Ona je prestala drhtati.
"Boe, ceremonija je bila sjajna", tetka Harijet je izjavila iza Kristine. "Lione, odvedi je u
koiju. Kristina nemoj da zaboravi da mahne svim dobrim ljudima. Vae venanje e biti
pria sezone. Nasmei se, Kristina. Ti si nova markiza od Lionvuda."
Lion je nevoljno pustio svoju nevestu. Tetka Hariet je uzela Kristininu ruku i povela je niz
stepenice. Lion je znao da bi njegova tetka isterala svoje ovaj put ak i kada bi to znailo
natezanje.
Kristina je ponovo izgledala zbunjeno. Nije ni udo, pomislio je Lion. Njegova tetka je vijorila
oko nje poput ptice grabljivice. Takoe bila je obuena kao jedna od njih, liila je na
kanarinca. Bila je obuena u uto i drala je lepezu linu boje, duvajui sa njom ispred
Kristininog lica dok je lajala svoje naloge.
Dijana je stajala iza Kristine, pokuavajui da namesti duge nabore. Kristina se okrenula,
nasmeila se Lionovoj mlaoj sestri, a onda su krenuli ka gomili.
Lion je uhvatio njenu ruku i poveo je ka otvorenoj koiji. Kristina se setila ta joj je tetka
Hariet naredila da uradi. Mahnula je svim strancima koji su okruili ulicu.
"teta to tvoja mama nije mogla da prisustvuje ceremoniji", proaputala je Lionu kada su
ostali sami. "I moja tetka Patricija e biti ljuta", dodala je ona. "Zaista smo trebali da
saekamo da se vrati sa sela, Lione."
"Ljuta to je propustila tvoje venanje ili ljuta to si se udala za mene?", upitao je Lion, a glas
212
mu je bio ispunjen zabavom.

"Oboje, bojim se", odgovori Kristina. "Lione, nadam se da e se sloiti sa njom kada doe da
ivi kod nas."
"Da li si poludela? Grofica nee iveti sa nama, Kristina", rekao je tvrdim tonom. Zatim je
uzdahnuo i poeo ponovo. "Razgovaraemo o tvojoj tetki kasnije. U redu?"
"Kako eli", odgovorila je Kristina. Bila je zbunjena tom njegovom promenom, ali nije to
dovodila u pitanje. Kasnije e biti uskoro.
Zabava je bila planirana na brzinu, ali rezultat je bio zadovoljavaju. Svee su gorele po
sobama, stolovi su bili ukraeni cveem, a sluge su bile obuene u crne, formalne uniforme.
Nosili su kroz gomilu velike srebene posluavnike napunjene piem. Gosti su se rasuli po
vrtovima iza kue Lionove majke a lom kako ga je tetka Hariet nazvala, dokazao je da je
zabava bila uspena.
Lion je odveo Kristinu na sprat da upozna njegovu majku. To nije bio prijatan prvi susret.
Lionova majka nije je ni pogledala. Dala je Lionu svoj blagoslov, a onda je poela da pria o
svom drugom sinu, Dejmsu. Lion je povukao Kristinu prema vratima u sred jedne od
uspomena njegove majke. Bio je namrten, ali kada su se vrata iza njih zatvorila ponovo se
smejao.
Kristina je odluila da porazgovara sa Lionom prvom prilikom o njegovoj majci. Bio je
nemaran u svojim dunostima, pomislila je, a potom se izvinila, govorei sebi da nije imala
pojma koje su bile njegove dunosti. Da, ona e razgovarati sa njim i postaviti ga na svoje
mesto.
"Ne mrti se tako, Kristina", rekao je Lion dok su silazili niz stepenice. "Moja majka je
komplikovana."
"Ona e biti dobro kada doe da ivi sa nama", primeti Kristina. "Ja u se pobrinuti za to."
213
"ta?"
Njegova neverica privukla je nekoliko pogleda. Kristina se nasmei svom muu.
"Razgovaraemo o ovom pitanju kasnije, Lione", upiti ga ona. "Danas je dan naeg venanja i
mi zaista moramo imati snage. O, vidi kako Ron stoji kraj tvoje sestre. Da li primeuje kako
gleda u mladia koji pokuava da privue njenu panju?"
"Vidi samo ono to eli da vidi", rekao je Lion. On ju je povukao uza sebe kada su stigli do
ulaza, uvao ju je kao ratnik kada su ponovo bili okrueni gostima.
"Ne, Lione", ree ona izmeu upoznavanja. "Ti si taj koji vidi samo ono to eli da vidi",
objasnila je ona. "Hteo si da oeni princezu, zar ne?"
Za ime Boije, ta je sada mislila pod tom primedbom? Lion je pomislio da je to upita kada
mu sledei put pokloni svoju panju. "Ko je taj ovek to stidljivo stoji na vratima, Lione? On
nikako da donese odluku da li treba da ue ili ne."
Lion se okrete i vide Brajana, svog prijatelja. Privukao je njegovu panju i pozvao ga rukom.
"Brajane drago mi je da si stigao. Ovo je moja ena, Kristina", dodao je on. "Draga moja,
upoznao bih te sa Brajanom. On je vlasnik "Crni Brajan", kafane u drugom delu grada."
Kristina se nakloni, a onda prui ruku bojaljivom oveku. On joj je ponudio svoju levu ruku,
mislei da se spasi sramote kada primeti da mu desna nedostaje, ali Kristina sklopi ruke oko
njegovog zgloba sa oiljkom i osmehnu se tako arobno da Brajan izgubi dah. "ast mi je da
vas upoznam, Brajane", saoptila je ona. "ula sam toliko toga o vam, gospodine. Prie o
vaoj hrabrosti su prekrasne."
Lion je bio zbunjen. "Draga moja, nisam ti priao o Brajanu", prokomentarisao je.
Brajan je pocrveneo. Nikada nijedna tako otmena dama nije mu davala toliku panju. On
rastvori svoju kravatu, pokuavajui da doe do rei.
"Ja bih svakako voleo da znam gde ste uli moje ime", ree on.
214
"O, Ron mi je rekao sve o vama", odgovorila je uz osmeh. "On mi je takoe rekao da ete dati
sobu Lionu, za igre na sreu, sledeeg petka."
Brajan je klimnuo. Lion se namrti. "Ron previe pria", promrmljao je.
"Da li je ovo dama o kojoj je Majk priao, Lione?", upitao je Brajan svoga prijatelja, "Ne, to ne
moe biti ona. Ona ne izgleda kao da bi imala snage da baci oveka..."
Brajan je konano primetio da Lion odmahuje glavom.
"Ko je Majk?", upita Kristina.
"Brodski drug koji opsluuje svoju jedinicu", odgovori Brajan. Njegovo lice razvue se u
osmeh. "On je priao izuzetne prie o-"
"Brajane idi i uzmi neto za jelo", umeao se Lion. "Ah, evo dolazi Ron. Ron? Odvedi Brajana
u trpezariju."
Kristina je saekala da ponovo ostanu sami, a onda je upitala Liona zato mu je Brajan
zasmetao. "Da li sam neto pogreno rekla?"
Lion je odmahnuo glaom. "Ne mogu vie da podnesem ovu gomilu. Hajdemo sada. elim da
budem nasamo sa tobom."
"Sada?"
"Sada", da bi joj pokazao na ta je mislio on je zgrabi za ruku i povue kroz gomilu.
Tetka Hariet ih je saekala na donjem stepeniku.
Kristina je gledala skrueno. Lion je izgledao ogoreno.
Tetka Hariet nije mrdnula sa svog poloaja. Ona je podseala na Liona, ruke su joj bile na
bokovima a nedra su joj stajala napred kao oklop.
Osmeh najzad omeka njeno kruto dranje. "Stavila sam Kristininu torbu u tvoju koiju,
Lione. Izdrao se dobrih sat vremena due nego to sam mislila."
Tetka Hariet privue Kristinu u nean zagrljaj, a onda je pusti.
215
"Budi nean ove noi", uputila je Liona.

"Hou."
Kristina je bila ta koja je odgovorila .Lion i njena tetka su je pogledali.
"Mislila je na mene, Kristina", ree Lion suvo.
"Mora samo da zapamti da je Lion tvoj mu sada, draga moja", tetka Hariet je izjavila pa
porumenela. "Tada e nestati svi tvoji strahovi."
Kristina nije imala nikakvu ideju ta je ena pokuavala da joj kae. Gledala je u Kristinu i
intezivno klimala glavom.
Unutar koije, Lion iznenada podie Kristinu u naruje i spusti je u svoje krilo. Kristina
obmota ruke oko vrata svoga mua, spusti glavu na njegovo rame i uzdahnu od zadovoljstva.
On se nasmeio na vrh njene glave.
Nije rekao ni re jo neko vreme, grlili su se i uivali u blaenoj samoi.
Kristina nije znala gde je vodi, mada je i nije bilo briga. Bili su konano sami i to joj je bilo
jedino vano.
"Kristina ne ini se uplaena od zatvorene koije danas", primeti Lion. "Da li je poelo da ti
se svia?"
"Ne mislim da jeste", odgovori Kristina. "Ali kada me dri tako blizu sebe i kada zatvorim
oi zaboravim na sve brige."
To je bilo zato to mu je verovala, pomisli Lion u sebi. "Svia mi se kada si iskrena prema
meni, Kristina", rekao je Lion. "Sada smo u braku, uvek mi mora govoriti istinu", dodao je
on mislei da olaka temu ljubavi i poverenja.
"Zar ti nisam rekla istinu?", upitala je Kristina, naslonila se na njega da bi ga pogledala u
lice. "Zato me gleda tako? Da li sam ikada lagala?""
"Za Sumerstone", izjavi Lion.
216
"Ko?"
"Tano", odgovori Lion. "Rekla si mi da su te Sumerstoni odgajili, a oboje znamo da je to la."
"Izmiljotina", ispravi ga Kristina.
"Postoji razlika?"
"Na neki nain."
"To nije odgovor, Kristina", ree Lion. "To je utaja."
"Oh."
"Pa?"
"Pa, ta?", upita Kristina. Ona je mazila zadnji deo njogovog vrata pokuavajui da mu
skrene panju. Bila je to prva brana no, a ona stvarno nije elela da ga ponovo slae.
"Hoe li da mi kae istinu sada? Poto Sumersoti ne postoje..."
"Ti si stvarno uporan", promrmlja Kristina. Ona je smekala svoj prekor sa brzim osmehom.
"Vrlo dobro, Lione.Poto sam tvoja ena, predpostavljam da bi trebalo da ti kaem punu
istinu."
"Hvala ti."
"Nema na emu Lione."
Ona ponovo spusti glavu na njegovo rame i zatvori oi. Lion je ekao nekoliko minuta pre
nego to je shvatio da je ona mislila da je rasprava gotova.
"Kristina?", upitao je putajui da uje njegovu ogorenost. "Ko je brionuo o tebi kada si bila
devojica?"
"Sestre."
"Koje sestre?"
Kristina je ignorisala nestrpljenje u njegovom glasu. Njen um je brzo smiljao novu radnju.
"Sestra Vivijen i sestra Denifer, uglavnom", rekla je. "Vidi ,ja sm ivela u manastiru u
217
Francuskoj. Bio je u veoma mirnom kraju. Ne seam se ko me je tamo odneo. Bila sam veoma
mlada. Sestre su mi bile kao majke, Lione. Svake noi su mi priale divne prie o mestima
koje su videle."
"Prie o bizonima?", upitao je Lion nasmejano.
"Takve stvari, da", odgovori Kristina, zagrevajui se za svoju priu. Ona je zakljuila da ne
treba da se osea krivom to obmanjuje svog mua. Njeni motivi su bili dovoljno isti. Lion bi
se samo uznemirio istinom.
On je bio Englez, na kraju krajeva.
"Sestra Frnsis je nacrtala sliku bizona za mene. Da li si ikada video nekog, Lione?"
"Ne", odgovori on. "Sada mi reci neto vie o tom manastiru", bio je uporan Lion. Njegove
ruke su milovale njen vrat u umirujuim pokretima.
"Pa, kao to sam rekla, to je bilo veoma izolovano mesto, sa zidovima koji su opkolili zgradu.
Bilo mi je dozvoljeno da etam bosa veinu vremena, jer nikada nisam imala posetioce. Bila
sam strano razmaeno, ali i dalje dete slatke naravi. Sestra Meri mi je rekla da je znala moju
majku i da su me zato doveli tu. Naravno, ja sam bila jedino dete tamo."
"Kako si nauila da se brani?"
"Sestra Vivijen je verovala da ena treba da zna kako da se zatiti ako ne bude mukaraca u
blizini. Bila je to razumna odluka."
Kristinina objanjenja su imala smisla. Ona je odgovorila na njegovo pitanje o njenoj
zbunjenosti sa engleskim zakonima, razlog zato ide bosa,i gde je videla bizone. Objanjenja
su bila razumna i logina.
Nije ga ubedila ni na minut.
Lion se naslonio na sedite i nasmeio. On je prihvatio injenicu da e trebati vremena da
Kristina naui da mu veruje i kae mu istinu. Naravno, on e znati sve pre nego to ona
218
odlui da mu kae.
Lion je shvatio ironiju. On se nadao da Kristina nikada nee saznati o aktivnostima u
njegovoj prolosti. Mislio je da sakrije svoje grehe od nje, a ipak je bio uporan, kao lovaki pas
koji goni zeca da mu kae sve o sebi.
On nije, meutim, stalno insistirao da ide kui. Ona jeste. I Lion je dobro znao da mitski
manastir u Francuskoj nije bila njena prava destinacija.
Ona ne ide nikuda.
"Lione, ti me stee da ne mogu da diem", protestvovala je Kristina.
Odmah je popustio svoj stisak.
Stigli su na svoje odredite. Lion ju je poveo uz stepenice do ulaza u njegovu gradsku kuu,k
roz prazni foaje i do zavojitih stepenica. Kristina je jedva otvorila oi da pogleda okolo.
Njegova soba ve je bila spremna za njih. Nekoliko svea davale su meku svetlost. Pokrivai
su bili povueni na krevetu. Vatra je buktila u kaminu, isterivajui hladan noni vazduh.
Lion je stavio na krevet i stao nasmejan da je pogleda. "Poslao sam nae osoblje da otvore
kuu na selu, Kristina. Sami smo", objasio je kada je kleknuo i posegnuo za svojim cipelama.
"Ovo je naa prva brana no", ree Kristina. "Moram te ja skinuti. To je obiaj koji treba da
se uradi, Lione."
Ona skide svoje cipele, a onda stade ispred svog mua. Nakon to je odvezala vor njegove
kravate, ona se vratila i pomogla mu da skine jaknu.
Kada mu je majca bila ortklonjena, krenula je prstima prema njegovim pantalonama. Lion
nije mogao da podnese vie. Kristina se nasmejala kada je primetila kako su mu miii na
stomaku reagovali na njen dodir. Ona bi nastavila da ga svlai, ali Lion je obmotao ruke oko
njenog struka, povukao je prema sebi i uzeo joj usne u toplom, senzualnom poljupcu.
Dugi, slatki minut oni su zadirkivali jedno drugo rukama, jezicima, aputali rei
219
zadovoljstva.
Lion je obeao sebi da e ii polako ove noi, da e prvo zadovoljiti Kristinu, a znao je da ako
se ne skloni od nje i ne pomogne joj da se skine, uskoro e pocepati jo jednu haljinu sa nje.
Ona je drhtala kada je povukao usne sa njenih. Glas joj je nestao i ona je morala da ga
pogura ka krevetu. Kada je seo ona je skinula njegove cipele i arape.
Stala je na platformu, izmeu Lionovih nogu i polako povukla jednu nogavicu. Bio je to
nezgodan zadataj, jer nije mogla da skine pogled sa Liona da bi videla ta radi.
"Mora da mi pomogne sa leima moje haljine", rekla je ona nasmejana, a glas joj je bio tako
napet.
Kada se okrenula, Lion je povue na krilo. Ona se borila protiv poriva da ga zajae,
nestrpljiva da to pre skine svoju haljinu. Ruke su joj stigle do korseta, ali uspela je da izvue
samo jednu nit pre nego to joj je Lion odgurnuo ruke i preuzeo zadatak. "Pusti mene", ree
on promuklim glasom.
Teke lokne, u koje se sunce useliolo, padoe joj oko struka. Kristina uzdahnu od
zadovoljstva. Lionovi prsti su je draili. On polako podie masu guste kose i prebaci je preko
njenog ramena, zastade da poljubi njena lea i vrat, a zatim poe da je otkopava.
Srce mu je bubnjalo u grudima. Njen miris je bio toliko privlaan, tako predivno enstven.
eleo je da uroni lice u njene zlatne uvojke; on bi popustio tom porivu da se ona nije tako
nestrpljivo pomerala po njegovom uzbuenju.
Lion je konano mogao da joj otvori haljinu do struka. Nosila je belu potkoulju, ali svileni
materijal je bilo lako otvoriti i ubrzo je skliznuo rukama unutra. Pronaao je njene grudi i
osetio njihovu punou, kada je privukao na silu na svoje grudi.
Kristina se privue uz njega. Palevima je klizio preko bradavica, a njoj je zastajao dah u grlu.
Koa ju je peckala kada je dotakla tople dlake na njegovim grudima.
220
"Tako je dobar oseaj, ljubavi moja", proaputao joj Lion na uho. On joj je lizao uvo dok joj je
skidao haljinu, podiga je sa njega samo toliko da joj skine haljinu sa bokova.
Kristina je bila suvie slaba da bi mi pomogla. Kukovi su joj se digli prema njemu. Lion je
pomislio kako su blaeni njeni pokreti. Poljubio je stranu njenog vrata a zatim i rame. "Tvoja
koa je tako glatka, meka", ree joj on.
Kristina je pokuala da razgovara sa njim, da mu kae koliko je mnogo zadovoljava ,ali je
njegova ruka skliznula meu njena bedra ,inei da zaboravi svoje misli.
Njegov palac je zadirkivao, izazivao i izazivao sve dok slatko muenje nije pretilo da
eksplodira. Ona je pozvala njegovo ime uz glasne jecaje kada je prstima prodro u nju a zatim
pokuao da gurne ruku. Lion nije prestao da je mui, a ona se ubrzo izgubila u senzaciji. Nije
mogla uopte da misli, samo je mogla da osea neverovatnu vruinu. "Lione, ja ne mogu da
prestanem."
"Ne moj se boriti, Kristina", proaputao je Lion. Pojaao je pritisak sve dok ona nije pronala
osloboenje. Kristina se izvila prema njemu, ponovo pozvai njegovo ime.
Mogao je da oseti potrese koji su tekli kroz nju. Lion se nije seao kada se reio ostatka svoje
odee, nije znao da li je bio nean ili grub kada ju je premestio iz krila na krevet.
Kosa joj se rasula po jastuku, sijala je poput srebra na svetlosti svea. Bila je tako lepa. Ona je
i dalje imala svoje bele arape na sebi. inilo mu se da se nasmeila, ali talas elje ga je toliko
preplavio da nije mogao biti sasvim siguran.
Stao je izmeu njenih kukova i obmotao ruke oko nje. On joj zarobi usne u strastvenom
poljupcu i zabode se u nju, dok je jezikom imitirao pokrete.
Kristina savi noge oko njegovog struka i povue ga dublje unutra. Osetila je svaki pokret
potpuno, intezivno, zahtevajui da se vrati kada bi se povukao.
Oboje su nali svoje osloboenje u istom trenutku.
221
"Volim te, Kristina."

Kristina nije mogla da mu odgovori. Slatka ekstaza ju je preplavila. Oseala se kao tenost u
njenim snanim rukama. Sve to je mogla da uradi bilo je da ga dri dok oluja ne proe.
Lion se sporo vraao u stvarnost. Nije mogao da se pokrene. Disanje mu je bilo otro,
nestalno. "Da li sam ti teak, ljubavi?", pitao je kada je pokuala da se pokrene.
"Ne", odgovori Kristina. "Ali izgleda kao da me krevet gura gore."
Lion se naslonio na laktove i podigao veinu teine sa nje. Noge su mu dodirivale njene, a
prebacio je butine da bi smanjio pritisak.
Pogled mu je bio nean. "Reci te rei, Kristina. elim da ih ujem." Zato to je bio u
potpunosti u oekivanju njene izjave ljubavi, nije bio spreman za suze. "Draga moja?", upitao
je, hvatajui prvu suzu koja je pala sa njenih gustih trepavica svojim prstima. "Da li e
plakati svaki put kada budemo vodili ljubav?"
"Ne mogu da se suzdrim", proaputala je Kristina izmeu jecaja. "Oseam se tako divno."
Lion ju je poljubio ponovo. "Zvui kao da priznaje smrtni greh", rekao je on. "Da li je toliko
strano to to se osea divno?"
"Ne."
"Volim te. Vremenom e mi dati rei koje elim. Veoma si tvrdoglava, zna li to?"
"Ti ne voli mene", proaputa Kristina. "Ti voli-"
Pokrio je rukom njene usne. "Ako mi jo jednom kae da volim princezu,ja u-"
"Ti e ta?", upitala je Kristina kada je makla njegovu ruku sa svojih usana.
"Biti nezadovoljan", izjavio je Lion senzualno se nasmivi.
Kristina se nasmeila svome muu. Lion se prebaci na svoju stranu a zatim je podvue pod
sebe. "Lione?"
"Da?"
222
"Da li u se uvek oseati kao da mi se dua spaja sa tvojom?"

"Nadam se", odgovorio je Lion. "Vrlo malo ljudi je u stanju da podele ovo-"
"To je sudbina", ree Kristina. Ona ga pomazi rukom po leima. "Moe mi se smejati, ako
eli, ali naa sudbina je da budemo zajedno. Osim toga da postoji druga ena, imao bi je."
Lion se nasmeja. "Da li je tako?"
"O, da. Ti si podlac. Unitio si mi ugled samo da bi me dobio."
"Ali tebe nije briga ta drugi priaju o tebi, zar ne Kristina?"
"Ponekad jeste", odgovori Kristina. "To je osobina, zar ne? Meni je vano ta ti misli o meni."
"Drago mi je", odgovori Lion.
Kristina je sklopila oi sa uzdahom. Poslednja stvar koju je osetila bila je da je Lion privlai
sebi i pokriva.
Lion je pomislio da izgleda kao zadovoljno mae ovako sklupana uz njega. On je znao da
nee dugo moi da spava zbog poznate napetosti u stomaku. Komari e ga sigurno ponovo
posetiti. On nije prespavao no ve vie od dve godine. Brinuo se za Kristinu, naravno. Nije
eleo da je uplai. Ne, on je znao da e morati da ode dole i tamo nae svoju prolost u
privatnosti njegove biblioteke.
Zatvorio je oi na trenutak, elei da samo jo malo uiva u njenoj toploti.
To je bila njegova poslednja misao do jutarnjeg svetla.
223
10. POGLAVLJE
Putovanje do kolonija je bilo veoma teko. Okean je zimi bio veoma ljut sa gigantskim
talasima. Otrina ledenog vazduha me drala u kabini veinu vremena. Kapetan me je
vezivao za krevet jer bih se bacala po sobi da nije bilo ove mere predostronosti.
Vie nisam bila bolesna ujutru, a moje srce je omekalo prema tebi, Kristina. Zapravo
sam mislila da u biti u stanju da krenem iz poetka u kolinijama.
Oseala sam se tako slobodno, tako bezbedno. Jo jedan okean e me deliti od
Edvarda. Vidi nisam shvatala da e krenuti za mnom.
Jutarnje Sunce preplavilo je spavau sobu pre nego to se Lion probudio. Prva reakcija je bila
zadivljujua. Po prvi put za vie od dve godine, on je u stvari spavao celu no. Prijatno
saznanje meutim nije dugo potrajalo. Lion se okrenuo da uzme svoju enu u naruje kada
je shvatio da ona nije bila tamo.
Iskoio je iz kreveta, a zatim se zahvalio Bogu na svojim brzim refleksima inae bi je pregazio.
Ona je oigledno pala sa kreveta, i nije se probudila dovoljno da bi se vratila nazad.
Lion je kleknuo pored Kristine. Mora da je i on spavao snom pravednika, takoe, im nije
uo njen pad. Ona je povukla i jedno ebe sa sobom, i izgledalo je kao da joj je udobno.
Disanje joj je bilo duboko. Ne pomislio je on, pad je nije povredio.
Lion je neno podie u naruje. Kada je ustao, ona se intiktivno privue uz njegove grudi.
Veruje mi kada spava, pomislio je on sa osmehom kada je rukom skliznuo oko njenog
struka i uhvatio njen zadovoljni uzdah.
Lion je stajao drei je dugu,miroljubivu minutu a onda je polako spusti na krevet. Zaista je
pomislio da je nije probudio, njeno disanje se nije promenilo. Ali kada je pokuao da povue
ruke od nje, njen stisak se pojaao.
Kristina iznenada otvori oi i nasmei mu se.
On se bojaljivo nasmeio, zbog naina na koji ga je gledala oseao se kao da je uhvaen na
224
delu dok je inio neto zabranjeno.

"Pala si sa kreveta, duu", rekao joj je on.
Pomislila je da je njegov komentar veoma zabavan. Kada ju je pitao zato se smeje, ona je
zavrtela glavom i rekla mu kako verovatno nee razumeti i upitala ga zato je jednostavno
nije samo voleo umesto to se mrti tako estoko.
Lion je pao u njeno naruje i svesvrdo uestvovao u njenom planu. Kristina se pokazala bez
stida na jutarnjem svetlu kao to je bila i u kasnim nonim satima. On je bio zadovoljan.
On je ostao u krevetu sa rukama iznad glave, gledajui svoju enu kako ustaje i oblai se. Bio
je oduevljen njenim nedostatkom stidljivosti. inilo se da joj nije ni najmanje neprijatno
zbog njene golotinje. Po njegovom miljenju prebrzo je bila obuena. Obukla je haljinu
ljubiaste boje, a kada je poela da plete zlatne niti njene kose, Lion je primetio da joj sada
nije bila do bokova. Ne sada je dosezala do njenog struka.
"Kristina, da li si skratila kosu?"
"Da."
"Zato? Sviala mi se duina", rekao je Lion.
"Stvarno?"
Okrenula se pogledati ga i nasmeila se. "Nemoj je dizati na vrh glave", naredio je Lion.
"Svia mi se kada je sputena."
"Nije u modi", Kristina je citirala. "Ali ja u se pokoriti nareenju svoga mua", dodala je sa
lanom poniznou. "Lione odlazimo li u tvoju kuu na selu danas?"
"Da."
Kristina je vezala traku oko njene kose na dnu vrata, mrtei se od koncetracije. "Koliko emo
putovati?", upitala je.
Onda je neko zakucao na ulazna vrata. "Ko misli da bi sada mogao da bude?", upitala je
225
Kristina.
"Neko sa loim manirima", promrmlja Lion. On nevoljno ustade iz kreveta, posegnu za
svojom odeom, a zatim pouri kada je njegova supruga pourila iz sobe ."Kristina, ne
otvaraj vrata dok ne vidi ko je to", zaurla on za njom.
On nabasa na komad otrog metala, prokle svoju neugodnost i baci pogled dole kada ugleda
ruicu Kristininog noa kako viri iz ebeta koje je povuka sa njom gore. ta za ime Boga on
radi tamo? On odlui da je pita im se otarase njihovog neeljenog posetioca.
Kristina je zatraila imena pre nego to je otkljuala lance i otvorila vrata.
Gospodin Borton i Henderson, advokati njenog dede, stajali su na prednjim stepenicama.
Obojici je bilo strano neprijatno, a tetka Patricija je stajala izmeu njih besna.
Kristina nije imala vremena da pravilno pozdravi goste ili svoju tetku. Grofica je oamarila
Kristinu tako jako preko njenog lica da je Kristina posrnula unazad.
Ona bi pala da je gospodin Borton nije uhvatio. Oba mukarca su povikali na groficu, a
Henderson je nastojao da obuzda lukavu staru enu kada je ponovo pokuala da udari
Kristinu.
"Prljava kurvo", grofica prosikta. "Da li si mislila da neu uti prie o tome ta si radila dok
sam bila odustna? sad si se udala za to kopile!"
"Tiina!"
Lionov urlik je uzdrmao zidove. Borton i Henderson su neodluno napravili korak unazad.
Grofica je bila suvie ljuta da bi napravila slian oprez, meutim. Okrenula se prema oveku
koji je upropastio njene planove.
Kristina se takoe okrenula da pogleda svoga mua. Leva strana njenog lica je pulsirala od
bola, ali je pokuala da se osmehne svom muu, da mu kae da je stvarno u redu.
Lion je siao niza stepenice i povukao Kristinu u naruje pre nego to je zatraio objanjenje.
226
On se zagledao u njeno lice a onda besnim glasom upitao: "Ko ti je ovo uradio?"
Ona nije imala odgovor. Advokati su prekidali jedan drugog da objasne da je grofica udarila
svoju bratanicu.
Lion se okrenuo ka Kristininoj tetki. "Ako je ikada ponovo dodirnete, neete doiveti da se
time pohvalite, da li ste me razumeli?"
Njene oi se okrenue, a glas joj je bio pun otrova kada je progovorila. "Ja znam sve o vama.
Da, vi bi ste ubili bespomonu enu, zar ne? Kristina ide sa mnom sada. Ovaj brak e biti
poniten."
"Nee", odgovori Lion.
"Otii u vlastima", povikala je grofica, tako snano da su joj iskoile vratne ile.
"Uradite to", odgovorio je Lion, a glas mu je bio varljivo mekan. " I nakon to razgovarate sa
njima,ja u poslati po vaeg prijatelja Splickera da im kae ostatak prie."
Grofica se zakalja. "Ne moete dok-"
"Oh, ali ja ve jesam", umeao se Lion. Osmeh koji mu je bio na licu nije dodirivao oi.
"Splicker je zapisao sve na papir. Ako elite grofice da napravite problem, samo napred."
"Ne moe da poveruje da sam imala ita sa Splickerom", ree grofica Kristini. "Ja sam bila
na selu u poseti svom prijatelju."
"Bili ste sami na Plet Inu", odgovorio je Lion.
"Pratili ste me?"
"Znam da laete Kristinu", izjavi Lion. "injenica je da nemate prijatelje, grofice. Odmah sam
posumnjao."
"Onda ste vi taj koji je izazvao sve nezgode na mom povratku kui, kada sam krenula za
London pre venanja. Ja bih to zaustavila. Znali ste to, zar ne, vi, vi-"
"Gubite se odavde", zapovedio je Lion. "Recite zbogom svojoj neaci, nikada je vie neete
227
videti. Pobrinuu se za to."

"Lione", proaputala je Kristina. Htela je da umiri njegov bes. Neno ju je stisnuo, meutim
ona je pretpostavila da nije hteo da ga prekida.
Kristina je poelela da ne bude toliko uznemiren zbog nje. To stvarno nije bilo potrebno. Ona
je shvatala svoju tetku bolje nego Lion. Znala je koliko su pohlepni njeni motivi bili.
"Kristina, da li si znala da si u braku sa hladnokrvnim ubicom? O, da", ree grofica
podrugljivo. "Engleska ga je proglasila vitezom za njegova hladna ubis-"
"Gospoo, drite jezik za zubima", rekao je Henderson surovim apatom. "Bio je ratnik",
dodao je on, simpatino pogledavi Kristinu.
Kristina je mogla da oseti bes svoga mua. Njegovo dranje je bilo kruto. Pokuala je da nae
nain da ga smiri i oslobodi ih njihovih nezvanih gostiju. Ona je skliznula rukom po leima
njenog mua i polako je pomerala, pokuavajui da mu da do znanja da joj nisu bili bitni
gnevni komentari njene tetke.
"Gospodine Borton? Da li ste spremili papire koje treba da potpiem?", pitala je apatom.
"Va mu mora da potpie papire, draga moja", odgovori gospodin Henderson. "Gospodaru?
Da li moete da mi date nekoliko minuta vaeg vremena, im potpiete papire fondovi e biti
dati vama bez odlaganja."
"Fondovi? Kakvi fondovi?", upita Lion, odmahujui glavom.
Grofica udari nogom o pod. "Kristina, ako mi ne da moje pare napraviu da te nikada vie
ne poeli dodirnuti. Da, rei u mu sve. Da li me razume?"
Kristinini umirujui potezi nisu pomagali. Mogla je osetiti njegov novi bes. Ona ga stisnu.
Lion nikada nije povredio enu, ali je imao odvratnu misao da ubije ovu zlu enu koja je
klevetala njegovu suprugu.
"Da li je ova ena dola sa vama ili ima svoju koiju?", upita Lion dvojicu gospode.
228
"Njena koija je ispred", odgovori Henderson uz klomanje.

Lion se okrete nazad ka grofici. "Ako ne odete odavde za tano trideset sekundi, ja u vas
izbaciti."
"Ovo nije gotovo", povika grofica na markiza. Ona pogleda u Kristinu. "Ne, ovo nije gotovo",
ona opet promrmlja dok je odlazila.
Gospodin Borton zatvori vrata i klonu pored okvira. Henderson raiti okovratnik, a torbu je
drao u drugoj ruci. Odjednom se izgleda setio ta mu je dunost i ree: "Gospodine, ja se
izvinjavam zbog ovoga svega, ali grofica je insistirala."
"Ko ste vi, u ime Boga, ovee?", upitao je Lion, strpljenje mu je bilo pri kraju.
"To je gospodin Henderson, Lione, a ovek koji stoji kraj vrata je gospodin Borton. Oni su
advokati moga dede. Hajdemo da zavrimo ovo, molim te Lione? Ako gospoda sednu u
biblioteku ja u doneti umirujui aj. Ovo je bilo napeto jutro, zar ne?"
Lion je zurio dole u svoju enu sa nepoverljivim izrazom lica. Ona je delovala kao da se nita
uznemirujue nije desilo. Onda je shvatio da je njen miran stav pokuaj da ga smiri, "Da li
pokuava da ne smiri?", upitao je on.
"Umirujue strpljenje", Kristina ga ispravila. Ona se osmehnu svome muu, i napravi
grimasu na otok na njenom licu.
Lion je primetio njenu nelagodnost. Njegov stisak oko struka se povea. Ona ponovo oseti
njegovu ljutnju i uzdahnu. "Idem da napravim aj, sada."
Nije bilo tako lako da Liona napusti bes. Naglo je pokazao ljudima rukom na biblioteku,
zatim sa zadovoljstvom zalupi vratima iza njega. "Bolje je da vredi ovoga". ree on ljudima.
Kristina se namerno zadala, da bi Lion uo volju njenog dede pre nego to ih prekine.
Mogla je rei, kada je gospodin Borton otvorio vrata na njeno kucanje i uzeo posluavnik od
nje, da sastanak nije dobro proao. Ne, on je izgledao veoma nervozan. Kristina je pogledala
229
u svog suruga i odmah shvatila Bortonovu brigu. Lion je bio namrten.

"Zato mi nisi rekla, Kristina? Prokletstvo, ima vie novca od mene."
"I to ti se ne dopada?", upitala je. Ona je sipala aj, uruila mu oljicu, a zatim ponovila isto i
posluila oba advokata.
"Ne verujem da vaa ena shvata koliki je iznos koji je ostavio njen deda", rekao je
Henderson.
"Da li je to vano, Lione? Sada sve to pripada tebi, zar ne? To je ono to ste ranije rekli,
gospodine Borton", ree Kristina. "Naravno moramo napraviti ispravku. Tetka Patricija
takoe mora dobiti znatan deo."
Lion se zavali u fotelju. Zatvorio je oi i pomolio se za strpljenje. "Da li zaista misli da u
obezbedititi tu...tu..."
"Ona si ne moe pomoi", umea se Kristina. "Ona je stara,Lione i iz tog razloga je moramo
obezbediti. Nije neophodno da ti se to svidi." Kristina se nasmei njihovim posetiocima.
"Pravo sam verovala da je moja tetka mogla doi da ivi sa nama, ali vidim da to ne bi ilo.
Ne, ona se nikada ne bi slagala sa Lionom. Naravno, ako se moj mu ne slae da je
obezbedimo, onda pretpostavljam da e morati da ostane sa nama."
Tano je znao ta ona radi. Sporo se osmehnuo. Njegova nena, mala supruga imala je isto
srce i um dostojan diplomate. Ona je sada manipulisala sa njim, aludirajui na smenu
mogunost da e grofica morati da ivi sa njima ako je ne obezbede.
U tom tenutku dodue, dok mu se tako nevino smeila nije eleo da joj odbije nita.
"Hendersone, ako imate stomak za to, ja bih vas i Bortona zaduio za groficin raun.
Doznajte ta je potrebno da bi nas Kristinina tetka ostavila na miru."
Dok je Kristina strpljivo ekala, detalji su razraeni. Ona je tada ispratil gospodu i pourila
da se vrati u biblioteku.
230
"Hvala ti muu to me shvata", rekla je dok je stala kraj njega.

Lion je srui u krilo. "Zna dobro da bih sve uinio da zadrim starog imia dalje od tebe.
Boija istina ak i kada bi morao da napustim zemlju."
"Hvala ti to nisi nazvao moju tetku starim imiom pred naim gostima", ree Kristina.
"Hteo sam", odgovori Lion cerei se. "Znala si to, naravno. To je razlog to si me prekinula,
zar ne?"
Kristina obmota ruke oko njegovog vrata. "Da", proaputa ona. Onda se nagnu i poljubi ga u
vrat. "Ti si tako mudar ovek."
Lionovo ruka poivala je na njenoj butini. Njegova druga ruka bila je zauzeta povlaenjem
vrpce sa njene kose. "Kristina kakvo oruje grofica ima protiv tebe?"
Tiho izgovoreno pitanje ju je uhvatilo nespremnu. "Ne razumem tvoje pitanje, Lione. Moja
tetka nema nikakvo oruje."
"Kristina video sam strah u tvojim oima kada je grofica rekla da e mi sve rei. Na ta je
mislila?"
Osetio je iznenadnu napetost u njoj, znao je da je upravo shvatila za ta je ta pretnja bila. "Ti
mora da mi kae istinu, Kristina. Ne mogu te zatititi ako ne znam tvoje tajne."
"Ne elim da priam sada o tome, Lione",ree ona. Ona je poela da gricka uho njenog mua,
nadajui se da e mu odvui panju. "Mi smo se nedavno venali, a posle svega ja bih radije
da te poljubim."
Rekao je sebi da nee dozvoliti da promeni temuz, pokuavao da ignorie nalet elje kada se
Kristina protrljala o njegovo uzbuenje, ali kada je hrabro proaputala koliko eli da je dira,
on je popustio svojim nagonima i ostavio pitanja za kasnije.
Njegove usne nikada nikoga nisu oseale tako divno kao Kristinu. Strah od njegovog
odbijanja kada bude uo sve njene tajne stvorio je u njoj oajniku potrebu da uzme i da da
231
onoliko koliko je ona mogla, pre nego to se istina okrene protiv nje.
Njegov poljubac je bio magian, ubrzo je prognao sve njene zastraujue misli. Da,bila je to
magija, uz Liona se oseala tako poeljno, tako voljeno.
Poljubac je eksplodirao u sirovu strast. Disanje mu je bilo otro kada se povukao. "Hajde da
se vratimo gore", praputao je.
"Zato?"
"Zato to elim da vodim ljubav sa tobom", odgovorio je Lion, pokuavajui da se ne nasmeje
njenom nevinom pitanju. On se bukvalno tresao od potrebe za njom.
"I ja elim da vodim ljubav sa tobom" Kristina proaputa izmeu vatrenih poljubaca du
vilice. "Da li moramo da se vratimo gore? Ne elim da ekam toliko dugo."
Njegov smeh ju je zbunio dok ju je dizao i poeo da je svlai. Onda je shvatila da je zadovoljan
njenom idejom.
Ustali su a zatim zajedno pali na pod.
Kristina se ispruila na Lionu, noge su joj bile ispreplitane sa njegovim. Kosa joj je pala na
pod, na bone strane Lionovog profila, delujui kao tit od spoljnog sveta.
Gledala je u oi svog supruga dugo, uivala u sjajnom iekivanju koje joj je on pruao. Lion
je rukama poslao jezu kroz njenu kimu. Toplota njegovog uzbuenja grejala joj je stomak, a
dlake na grudima draila joj bradavice.
"Bestidna sam, ne mogu da te se zasitim", proaputa ona.
Lion je nenim pokretima kruio po njenim leima. "Ne bih voleo da je drugaije", ree on.
"Poljubi me, eno. Kristina sve to treba da uradi je da pogleda u mene da osetim
uzbuenje."
Kristina mu poljubi bradu, dok je polako, namerno sporo trljala grudi o njegove.
On je ostao bez daha od zadovoljstva. Pomerio je ruke na zadnji deo glave. Primorao ju je da
232
podigne usne nagore i uzeo ih svojim. Njegov jezik gladno je utonuo unutra, ponovo upijajui
slast koju mu je nudila.
Kristina je bila vie nego nestrpljiva. Ona se podigla, a onda se polako sputala na njega sve
dok nije bio ceo u njoj. Onda se nagnula i bacila svoju kosu preko ramena u krajnje
bezobraznom pokretu. Lion je povukao noge na gore sve dok njena glatka pozadina nije
dodirivala njegova kolena. Njegove ruke pale su na njene bokove. "Ne dozvoli da te
povredim", ree on. "Uspori ljubavi. Neu moi da se zaustavim."
On prestade da protestuje kada je osetio kako se zategla oko njega, znao je da je elela da
sama pronae osloboenje. Njegova ruka skliznula je u svilenkasti trougao koji se nalazio
ispred njega. Prstima joj je milovao mesto na kom se vatra stvarala i ona se pretvori u teno
zlato u njegovim rukama.
On je prosuo svoje seme u nju sa sirovim stenjanjem predaje, onda je povukao dole na
njegove grudi, da je dri blizu, da podele ekstazu.
U krevetu nikada nije bilo tako dobro. Ona svaki put daje sve bolje, shvatio je Lion kada je
njegov um ponovo mogao da misli. "Ti si divlja tigrica", proaputao je Kristini, glasom u
kome se nalazilo zadovoljstvo.
Kristina nasloni glavu na ruke i zagleda se u svog mua. "Ne, ja sam tvoja lavica", proaputa
ona.
Nije se usudio da se nasmeje. Kristina je zvuala tako strano ozbiljna, kao da je ono to mu
je rekla od velikog znaaja. On klimnu glavom,dajui joj svoju saglasnost, dok je prstima
prolazio kroz njene zlatne lokne. Zatim ih je podigo, vraajui ih resejano na mesto dok je
zurio u velianstvene plave oi svoje supruge.
"Da li zna, da kada me gleda tako ja odmah izgubim koncetraciju", ree joj.
"Primiu to kao kompliment", ree Kristina. Ona se nagnu da ga opet poljubi. "Ti budi tako
233
dobre oseaje u meni, Lione", proaputala je kraj njegovih usana. "Sada mi mora dati
nekoliko nenih rei, Lione."
Nije bio siguran na ta je mislila pod mekim reima, ali je opet izgledala ozbiljno. Ona je
sliila ruke iznad brade i intezivno gledala u njega.
"ta su to nene rei, Kristina? Reci mi ja u ti ih dati."
"Mora mi rei ta ti je u srcu", uputi ga ona.
"Ah", shvatio je. Njegove oi su bile nene kada je rekao: "Volim te, Kristina."
"I?"
"I, ta?", pitao je Lion ogoren. "Kristina nikada nisam mislio da u biti u stanju ponovo
voleti. I venati se... Uinila si da promenim svoje stare navike. Ne govorim da te volim iz
hira, Kristina."
"Ali ja ve znam da me voli", odgovori Kristina. "Nisam to elela, ali to saznanje me raduje.
Sada mora da me pohvali, Lione. Tako se to radi."
"Ne razumem", rekao je Lion. "To me ne iznenauje", dodao je on i namignuo. Po sobi je bio
haos od njihove razbacane odee. injenica da je leao na podu biblioteke,sa svojom
suprugom preko njega sa kojom pokuava da vodi razuman razgovor ga je veoma zabavljala.
"Da li misli da e uvek biti tako besramna, draga moja?"
"Ne menjaj temu, Lione. Reci mi da sam lepa kao cvet u prolee, meka i delikatna kao latice
rue. Zato ti je to smeno? ena mora da se osea poeljno posle ovakvog voenja ljubavi,
Lione." On prestade da se smeje kada je shvatio da su joj oi napunjene suzama. Mogao je da
vidi njenu ranjivost. Obuhvatio je lice rukama i nagnuo se da je poljubi. Taj mekan, nean
dodir odganao je njenu brigu, osuio joj suze.
A onda je zagrlio oko struka i dao joj nene rei za kojima je eznula da uje.
234
11. POGLAVLJE
Bio je to veoma radostan susret sa mojom sestrom. Patricija je delovala kao otac. Bila
je srena to me vidi dok nije shvatila da Edvard nije sa mnom. Patricijin mu,
Alfred, bio je ljubazan, on je uinio moj boravak kod njih prijatnim koliko je mogao.
Patricija je rekla da e otkazati sva gostovanja da bi ostala kui sa mnom, ali posle
nekog vremena sam shvatila da oni nemaju ni jednog prijatelja. Patricija je mrzela sve
ljude u Bostonu, a ja sam verovala da su oseanja uzajamna.
Moja sestra je teila da se vrati u Englesku. Ona je napravila smean plan. Jednom
kada je shvatila da nameravam da ostanem u kolonijama i da se ne vraam muu,
ona je izjavila da joj trebam dati svoju bebu. Ona e podii dete kao svoje.
Pokuava me je uveriti da eli da bude majka, da bi njen ivot bio ispunjen kada bi
imala dete koje bi nazivala svojim. Znala sam istinu, naravno. Patricija se nije
promenila tokom vremena koje smo provele razdvojene. Ne, ona je elela unue koje e
dati svom ocu. Naslednika, otac bi joj oprostio greke; on bi je obezbedio samo da bi
osigurao unue.
Ja sam estoko bila protiv te obmane, Kristina. Znala sam da je pohlepa moje sestre
jedini razlog. Ja sam joj rekla da nikada ne bih dala svoje dete. Patricija je
ignorisala moje proteste. Videla sam kad je unitila pismo koje sam dala njenom muu
da poalje u London za mene. Samo sam jedno pismo uspela da poalem a da ona ne
vidi.
Albert mi je donosio dnevne novine, da prekratim vreme do tvog roenja, i sasvim
sluajno sam nala lanak o graninim narodima.
Dnevnik, unos: Oktorbar, 5. 1795
Lion i Kristina su krenuli na svoje seosko imanje ubrzo nakon piknik ruka na kojem je
Kristina insistirala. Jeli su hleb i okorele, sir, iseckanu ovetinu i punjene jabuke. Sedeli su na
mekom ebetu koje je Kristina donela dole. Lion je instiktivno posegnuo za svojim
pantalonama, mislei da se prvo obue, ali njegova supruga se nasmejala na to i lako ga
ubedila da nema nikakve potrebe za urbom.
Oboje su bili prekriveni prainom u vreme kada su stigli na svoje odredite, zahvaljujui
235
Kristininoj upornosri da na put idu u otvorenoj koiji i Lionovoj saglasnosti sa tim.

Tokom putovanja pokuao je ponovo da razgovara sa njom o njenom ocu, ali Kristina je lako
izbegavala pitanja. Kada su ostavili grad iza sebe, Kristina je bila potpuno okupirana
lepotom okolne divljine. Njeno uenje je bilo oigledno. Lionu nije trebalo dugo da shvati da
je mislila da je cela Engleska poput Londona.
"Zato si ikada eleo da ivi u gradu, kada si mogao da uiva u ovakvoj raskoi?", upitala je
Kristina.
Rasko? Lion nije mislio o zelenilu na takav nain. Ipak zadovoljstvo koje je video na licu
svoje supruge otvorilo je njegov um prema sirovoj lepoti oko njega.
"Mi uzimamo zdravo za gotovo sve to nam je poznato", izvinio se Lion.
"Pogledaj oko sebe, Lione. Sve ove Boije darove", uputi ga Kristina.
"Hoe li mi obeati neto, Kristina?"
"Ako budem mogla", proaputala je.
"Nikada se nemoj promeniti", apnuo je.
On je mislio na to kao na kompliment i bio je zbunjen njenom reakcijom. Kristina je sklopila
ruke i pognula glavu. Kada ga je napokon ponovo pogledala, ona se mrtila.
"Draga moja, nisam te pitao kako da Engleska izmiri dugove", primetio je Lion, "A moja
molba je nebitna. Ja u se pobrinuti da se nikada ne promeni."
"Kako e to uraditi?", upitala je Kristina.
"Ukloniu sva iskuenja", Lion je izjavio sa klimanjem.
"Iskuenja?"
"Nema veze, draga moja. Nemoj se mrtiti. Bie sve u redu."
"Da li se Leti promenila?"
Znala je da mu se nije svidelo njeno pitanje. To ju je iritiralo, jer je to bilo prvo pitanje koje je
236
ona postavila ikada. "Da li si vileo mnogo svoju enu, Lione?", upitala je ona.
"Leti je mrtva, Kristina. Ti si sve to mi je sada vano."
"Zato je sasvim u redu da postavlja pitanja o mojoj prolosti, a nije prihvatljivo da ja
postavljam pitanja o tvojoj? To tako nee ii sa mnom, Lione. Molim te, odgovori mi. Da li si
voleo Leti?"
"Bilo je to davno", ree Lion. "Mislio sam da jesam...u poetku..."
"Pre nego to se promenila", proaputa Kristina. "On nije bila ono to si mislio da jeste, nije li
tako?"
"Ne, nije bila", glas mu je bio obojen poznatom hladnoom.
"Jo uvek joj nisi oprostio, zar ne Lione? ta je uradila da te povredi tako?"
"Ti si stvarno nestvarna", izjavio je Lion. "Kako smo za ime Boga doli do ove teme?"
"Pokuavam da shvatim", odgovorila je Kristina. "Tvoja sestra mi je rekla da ne voli ak ni
ime da joj spomene?"
"Kristina, da li bi radije da se ponaam kao moja majka? I samo da razgovaram o
Dejmsu?", dodao je on.
"Lione ja bih da ovo vreme koje budemo zajedno bude ispunjeno radou. Ako bih znala
kako se Leti promenila, moda ne bih napravila iste greke."
"Volim te ba onakvu kakva si. I prokleto sa umoran od sluanja kako je na brak samo na
kratko. Shvati ovo u svojo glavi, eno. Mi emo biti u braku sve dok nas smrt ne rastavi."
"Ili dok se ne promenim poput Leti", odgovorila je Kristina. Glas joj je bio glasan i ljut poput
njegovog.
"Ti se nee promeniti."
Lion je iznenada shvatio da je vikao na nju. "Ovo je smean razgovor. Volim te"
"Ti voli princezu."
237
"Briga me da li si princeza ili ne. Volim tebe."

"Ha."
"ta bi to za ime Boga trebalo da znai?", posegnuo je i povukao u naruje. "Ne mogu da
verujem da viemo jedno na drugo ovako."
"Lione, ja nisam princeza."
Ona je proaputala to priznanje u njegovo rame. Gospode ona je zvuala tako usamnjeno.
Lionov bes je ispario. "Dobro", proaputao je.
"Zato je to dobro?", upitala je.
"Zato to sada ne moe da mi kae da volim princezu", obrazloio je on sa osmehom.
"Nisam te oenio zbog titule."
"Onda zato? Ti si mi rekao da uopte nisam razumna, da pokuavam da te-"
"Tvoj novac."
"ta?" Kristina se izvukla iz njegovog naruja i pogledala ga u oi. Definitvno je postojao sjaj
u njima. "Ti se ali sa mnom. Nisi znao da imam novca dok se nismo venali."
"Kako pronicljivo od tebe to si to primetila", rekao je Lion. Poljubi je da ukloni mrtenje sa
njenog lica a zatim obavio ruku oko njenih ramena.
Kristina se odmarala na njegovim ramenima. Kontinuirano poskakivanja konja i koije
uinilo je da se oseti pospano.
"Lione? Nisi ti mene pitao zato sam se udala za tebe", proaputala je nekoliko minuta
kasnije.
"Ve znam zato si se udala za mene, ljubavi."
Ona se osmehnu zbog njegovog arogantnog komentara. "Onda mi objasni, molim te. Jo
uvek to nisam uspela da razumem."
Neno je stisnuo da joj stavi so znanja da ga zabavlja njen komentar. "Prvo, imam oiljke.
238
Desilo se to da voli unakaeno telo."

"A kako bi ti to znao?", upitala je glumei bes.
"Ne moe drati ruke dalje od mene", ree joj on. "Drugo, ja te podseam na ratnika."
Kristina zavrte glavom. "Ti si nepodnoljiv", ree mu ona. "A ti jesi ratnik, Lione. Uzaludan
da, ali ratnik svejedno."
"Ah, tatina", Lion se nasmeja. "Da li to znai da bi iskoristila no na meni?"
"O emu pria?"
"Lejdi Cecilija. Nisi joj pretila za-"
"Sluao si na razgovor u biblioteci", Kristina je zvuala zapanjeno. "Lagao si me. To je
sramno."
"Lagao sam te?", Lionov glas je bio zapanjen. "Ti si, naravno, uvek bila iskrena sa mnom."
"Morae da odbaci lejdi Ceciliju", Kristina izjavi, okretanjem teme da bi ibegla drugi
argument." neu biti u braku sa lutalicom."
"ta?"
"ovek koji juri druge ene", objasnila je Kristina. "Biu iskrena prema tebi, a ti mora da
bude veran meni. Iako je u Engleskoj u modi imati ljubanice, ti nee imati ni jednu. I to je
to."
On je bio iznenaen estinom u njenom tonu. Nije ni znao da je posesivna. Uistinu, njen
zahtev mu je prijao. "Ti si moja gospodarica a ja tvoj rob, da li zna to?", proaptao je. Ponovo
ju je lagano poljubio.
Kristina je shvatila da nije dobila njegovo obeanje, ali je odluila da ne pokree to pitanje.
Uskoro.
Htela je da zaspi kada su stigli u Lionvud. Lion ju je gurnuo iz popanog dremea. "Kui smo,
Kristina."
239
Koija je obila krivinu na putu. Divljina je odjednom nestala. Zemlja se transformisala u

bujne, dobro ureene travnjake. Okolo su bile skupine bunja, u sredini staza od ljunka, a
svuda je bilo cvea divljih, smelih boja. Na blagom uzvienju stajao je Lionov velianstveni
dom.
Kristina je pomislila da kua izgleda poput palate. Kua je bila od sivog i braon kamena, sa
velikim prozorima irom kue. Zeleni brljen je rastao po zidovima kue.
"Lionvud je lep poput njegovog gospodara", proaputa Kristina. "Nikada neu stii da ga
obiem."
"Veliko zadovoljstvo e mi priinjavati da te provedem okolo", primetio je Lion. "Siguran sam
da e brzo osvojiti svoj novi dom."
Kristina se nasmei. "Koliko lanova tvoje porodice ivi ovde? Da li u ih sve danas upoznati,
ta misli?"
"Predpostavljam da ne", odgovorio je Lion. "Ja ivim sam ovde." On se nasmeja kada je video
njenu zauujuu reakciju. "Sada e, naravno, moja nena, mala ena iveti sa mnom."
"Koliko spavaih soba ima tamo?"
"Samo dvanaest", odgovorio je Lion slegajui ramenima. Koija se zaustavila taman kada su
se ulazna vrata otvorila. Lionov batler, stameni, crn mladi po imenu Brovn, vodio je defile
slubenika etiri stepenice nie. Osoblje je stalo iza svog voe. Njihove uniforme su bile
utirkane, kao i njih stav, i iako su im lica bila suzdrana, pogledi su im bili usmereni ka
njihovoj novoj gospodarici.
Lion je odbio pomo da skine svoju enu sa koije. Njene ruke su bile hladne, a nos joj je bio
crven zbog duge, brze i vetrovite vonje. Mislio je da je moda malo nervozna zbog njenog
sastanka sa njegovim slugama po prvi put,pa je ostavio svoju ruku ispreplitanu sa njenom.
Naravno, ona ih je osvojila odmah ba kao i njega. ak je i na Baruna, njegovog utogljenog
240
batlera uticala. Kada ga je Kristina uhvatila za ruku i rekla kako oigledno odlino radi svoj
posao, ovekovo lice se razvuklo u spontani osmeh.
"Neu vam biti na smetnji, gospodine Braun", objasnila je ona.
Braunu je izgleda laknulo zbog tog obavetenja. On se tada okrete i obrati svom poslodavcu.
"Gospodaru, pripremisli smo vau i jo jednu sobu za markizu."
Kristina je pogledala u svog mua, u potpunosti oekujui da e on to odbiti. Kada je Lion
jednostavno klimnuo glavom i povukao je unutra, ona se primorala dati osmeh posluzi dok
je besno aputala muu.
"Neu imati svoju sobu, Lione. Ja sam sada tvoja ena. Moramo deliti ebad. I stvarno ne
elim sobaricu." Gledajui okolo ona je dodala. "Nebesa, Lione foaje je vei od cele gradske
kue."
Kristina ne bi bila iznenaena da je ula eho. Foaje je bio gigantski. Podovi su bili ispolirani
do sjaja. Postojao je veliki salon sa leve strane i jo jedan jednakih poporcija sa druge strane
foajea. Na levom kraju hodnika nalazilo se kruno stepenite. Lion joj je objasnio da je
trpezarija bila pored salona, sa vrtovima iza. Kuhinja je bila na suprotnoj strani.
Njihove sobe su bile povezane vratima. "Tvoje stvari se nalaze ovde", ree Lion.
Kristina ga je pogledala namrteno. Pokazala je na svoj krevet i upitala ga da li bi voleo da
proveri da li je udobno.
"Izgleda kao bitanga", Kristina se nasmeja. "Ja bih se okupala Lione, a onda bih volela da
pogledam tvoje tale. Dri konje ovde, zar ne?"
"ALi ti ne voli da jae", podseti je Lion.
"Nema veze, da",odgovori Kristina.
"Kristina ako misli da nee biti srena sa Ketlin, dodeliu ti drugu sobaricu."
"O, Ketlin se ini veoma sposobnom", odgovori Kristina. "Ja samo ne elim nikakve slukinje."
241
"Pa, ima jednu",izjavi Lion. "Neu uvek biti tu da ti veem haljine, ljubavi, pa prestani da se
mrti na mene."
Kristina stade kraj prozora. "Veoma si naporan, zna li to?"
Lion je zgrabio otpozadi i spustio vlaan poljubac na njen vrat. "Zaista insistiram da
probamo krevet."
"Sada?"
Kristina se okrete i vide Liona kako odlazi do vrata. Kada je obrnuo klju i okrenuo se,
shvatila je da se nije alio. Zastraujue je pogledao,a onda mahnuo pozivajui je sa
arogantnim klimanjem glave.
"Pokrivena sam prainom."
"I ja sam."
Ona je ve bila bez daha, a da je jo nije ni dodirnuo.
Kristina je izula cipele i prila krevetu. "Hoe li uvek biti ovako zahtevan sa svojom enom?",
upitala je.
"Da", odgovorio je Lion. On je odbacio jaknu i cipele a zatim krenuo ka Kristini. "Da li e
moja supruga uvek biti ovako pokorna?", upitao je kada ju je povukao u naruje.
"Zar dunost ene nije da bude pokorna svom muu?" upita Kristina.
"To jeste", odgovori Lion. Rukom je poeo da joj odvezuje haljinu. "O, da, definitivno jeste."
"Onda u biti pokorna", izjavi Kristina. "Kada mi odgovara."
"ovek ne moe traiti nita vie od toga", ree Lion sa osmehom.
Kristina je obmotala ruke oko njegovog vrata i strasno ga poljubila. Sada nije bila pokorna.
Njen jezik mu se zabio u usne trljajui se o njegov. Znala je da je voleo agresivnost. Pojaao je
stisak oko njenog struka i zareao od zadovoljstva.
"Ljubavi, mislim da u ti pokidati drugu haljinu", proaputao je.
242
Nije zvuao previe skrueno. I rekao bi po osmehu njegove supruge da joj to nije bilo bitno.
Sledee dve nedelje su Kristini bile divne i magine poput stranica sir Tomasa Malorija i
njegove prie o Kamelotu. Vreme je pospeivalo njenu fantaziju,jer je u dugim, tamnim
noima stalno padala kia.
Kristina i Lion proveli su veinu sunanih dana istraujui ogromnu divljinu koja je
okruivala njihov dom.
Ona je bila zapanjena tim da jedan ovek moe da poseduje toliku zemlju.
On je bio zapanjen da jedna ena moe toliko toga znati o tome.
Kristina mu je dala dar svesti i novo poimanje prirodene lepote.
Lion je poeo da shvata koliko je njoj bila vana njena sloboda. Bila je najsrenija kada su bili
napolju. Njena radost je bila zarazna. Lion se uhvatio da se smeje sa isto toliko radosti dok je
tragao za svojom enom kroz dunglu bunja.
Dani su se uvek zavravali kraj potoka koji su sluajno nali, natapajui noge u hladnoj vodi
i jedui obrok koji je kuvar spremio za njih.
Jednog takvog poslepodneva, Lion je odluio da zadirkuje svoju enu. On je izvuka list sa
najblieg bunja i pretvarao se da ga jede. Kristina nije bila zabavljena time, ona je otela list
iz njegove ruke, opomenula ga zbog neznanja, a zatim objasnila da je list otrovan i da on
ionako ne bi trebao da stavlja biljke u usta. Ako je bio gladan, bila bi vie nego sretna da mu
da deo svog obroka.
Petak ujutru je prebrz stigao, za Lionov ukus. Morao je da se vrati u Londom i sa Ronom i
njihovim rtvama odigra partiju karata.
Lion je izuzetno nerado ostavljao svoju enu ak i na jedno vee.
Lion se probudio rano i pronaao svoju suprugu kako ponovo spava na podu. O ju je odmah
podigao u naruje i vratio je u njegov krevet. Koa joj je bila hladna, a on je iskoristio svoje
243
ruke i usne da je ugreje.

Ve je bio tvrd i pulsirao kada je ona konano otvorila oi. Usne su mu bile na njenoj dojci, a
jezik mu je kao grub somot dodirivao njenu bradavicu. On je poeo da sisa dok se u njoj
palila vatra.
Znao je gde da je dodirne kako bi probudio divljakuu u njoj. Prsti su mu prodrli u nju dok
nije zauo njeno stenjanje, zatim ih povukao i muio ih pa ih zabio ponovo.
Kristina je elela da ga dodirne, "Lione", jedva je mogla da izgovori njegovo ime. Spustio je
usne a njen stomak, ostavljajui mokre, vrele poljupce, dok su njegovi prsti i dalje stvarali
magiju.
Ona nije mogla da uhvati dah. "Reci mi da eli ovo", zahtevao je Lion, a glas mu je sada bio
promukao. Glava mu se polako kretala prema meunoju. "Reci mi, Kristina", proaputao je
on. Njegov dah je bio vreo na njenoj osetljivoj koi. Prsti su mu utonuli duboko a zatim se
povukli da bi bili zamenjeni usnama, jezikom.
To to joj je radilo, nateralo ju je da zaboravi da die. Oi su joj bile vrsto zatvorene, a
rukama je guvala posteljinu. Pritisak je rastao u njoj sve dok je nije progutao.
"Lione!"
"Voli li ovo, ljubavi?"
"Da. O, Boe, da... Lione idem-"
"Prepusti se, Kristina", zatraio je grubim, promuklim glasom.
On nije hteo da se kontrolie. Tenzija je nepodoljivo kolala njegovim telom.
Kristina se izvila prema njemu, i povikala njegovo ime u mekom uzdahu. Eksplozija je i dalje
bila na snazi kada je on utonuo u nju.
Bio je previe pohlepan da se suzdri. Njegovo disanje je bilo neravnomerno kraj njenog uha.
"eli ovo, zar ne ljubavi?", zatraio je.
244
"Da, Lione", proaputala je.

"Stavi noge oko mene, uzmi me", naredbu je zavrio sa intezivnim stenjanjem. Kristina je
zamotala ruke i noge oko njega, polvlaei ga duboko u nju. Nokte je zarila u njegova
ramena i stisak joj je bio uzan i sladak kao i njno uzbuenje.
Stenjo je od zadovoljstva. Kristina se polako pomerila bokovima. "Da li ti se svia ovo,
Lione?", proaputa kada se ponovo pomerila.
Nije mogao da joj odgovori. ALi njegovo telo je pokazalo koliko mu se svia. A kada je prosuo
svoje seme u nju, on je pomislio da je umro i otiao u raj.
Sat vremena kasnije, Lion je silazio sa Kristinom niza stepenice, a ruka mu je posesivno bila
obavijena oko njenih ramena.
Braun je ekao na dnu stepenica. Nakon najave da je njegova koija spremna i da eka
ispred, batler se diskretno povuka i ostavio markiza da se jo koji minut nasamo oprosti sa
njegovom enom.
"Kristina, kada se oslobodi straha od konja, jahaemo svaki-"
"Ja se na plaim konja", prekide ga Kristina. Glas joj je zvuao besno. "Imali smo ve ovu
diskusiju, Lione. Bojim se sedla, a ne ivotinje. Postoji razlika."
"Nee jahati bez sedla", izjavi Lion. "I to je to."
"Suvie si tvrdoglav za moje dobro", promrmlja ona.
"Ne elim da padne i slomi svoj lep vrat."
Lion je otvorio vrata, uhvatio Kristinu za ruku i odvukao napolje.
Kristina se mrtila. Mislila je da je moda opet uvredio. Onda se ona setila da on nije mogao
znati koliko je ona veta sa konjima. Moda je nije oklevetao, posle svega, ve je stvarno bio
zabrinut da, kako je on rekao, ne slomi njen mali vrat.
Pitala se ta bi pomislio da je znao da je ila na jahanje veinu jutara. Bio bi uznemiren.
245
Morala je da se slui tom malom prevarom i ona odbaci krivicu u stranu. Ona se uvek
vraala u krevet pre nego to bi se on probudio i zaista nije bila zabrinuta da e saznati.
Vendel, konjuar, nita nee rei Lionu. Osim toga, mislio je da je dobila Lionovu dozvolu.
"Kristina, vratiu se kui do sutra popodne", rekao je Lion, prekidajui joj misli. On nagnu
glavu i mirno je poljubi.
Kada je krenuo niza stepenice, Kristina pouri za njim. "I dalje ne razumem zato ne mogu i
ja sa tobom. Volela bih da vidim tvoju sestru, i mamu takoe, Lione."
"Sledei put, duo.Dijana ide na Martinovu zabavu veeras."
"Da li i tetka Hariet ide?"
"Verovatno", odgovori Lion.
"Mogla bih da idem sa njima", predloi Kristina.
"Mislio sa, da ti se svidelo ovde na selu", uzvrati Lion. "Jeste, zar ne?"
"Da, veoma. Ali ja sam tvoja ena, Lione. Trba da ispunjavam svoju dunost. Znam da je to
prilino udno za mene, ali sam uivala na nekim zabavama. Bilo je veoma finih ljudi. Volela
bih da ih ponovo vidim."
"Ne."
Glas mu je bio toliko vrst, da se Kristina zbunila. "Zato ne eli da idem sa tobom? Da li
sam uradila neto to te je uvredilo?"
Lion je reagovao na brigu u njenom glasu. Zastao je i pogledao u nju, a zatim popustio svom
iznenadnom porivu da je poljubi. "Nikada nita nisi uradila da me uvredi. Ako eli da
prisustvuje nekim zabavama, saekae da mogu i ja da idem sa tobom."
"Mogu li i ja da igram karte sa vama i tim ljudima?", upitala je. "Nikada pre nisam igrala, ali
sigurna sam da nije teko savladati."
Lion je sakrio svoju zabavu. Njegova supruga je oigledno bila ozbiljna u svom zahtevu.
246
Iskrenost u njenom glasu mu je rekla koliko. "Nauiu te drugi put, Kristina. Ako eli
saekau da napie poruku Dijani i tetki Hariet."
Kristina je shvatila da on nee popustiti pred njenim molbama da krene sa njim. "Imam ve
napisane poruke za sve, ak i za Elberta i tetku Patriciju", obavestila ga ona. "Barun je jue
poslao glasnika sa mojim pismima."
Oni su hodali, ruku pod ruku. Kada su stigle do koije, on se okrenuo. "Moram da idem
sada, draga moja."
"Znam."
Ona nije trebala da zvui tako jadno. injenica da je Lion odlazio bila je muna, ali ne koliko
i njegov povremeni, odbojan stav. Mislila je da mu nee smetati odvajanje uopte. Sa druge
strane njoj jeste.
Nije joj se svidelo to se toliko vezala. Ona nije mogla da pusti njegove ruke. ta se zaboga
deavalo sa njom? Gospode, oseala se kao da e zaplakati. On odlazi na samo jednu no,
rekla je sebi, a ne zauvek.
Lion joj poljubi elo. "Ima li neto to eli da mi kae pre nego to odem, Kristina?"
Njegov glas je nagovarao da odgovori.Kristinina ruka je pala. "Ne."
Lion je ispustio dug uzdah. On je zgrabi za ruku i povue na drugu stranu da ih koija ne bi
uo. "Nedostajae mi", rekao je on.
Glas mu sada nije bio odbojan, ve otar.
Kristina se osmehnu.
"Prokletstvo, eno ,hou nene rei" promrmljao je. Odmah se osetio kao budala zbog takvog
priznanja.
"Prokletstvo, Lione, elim da idem sa tobom u London."
"Kristina ti ostaje ovde", zaurla Lion. On duboko uzdahnu, zatim doda besnim apatom:
247
"Volim te, Kristina. Sada mi reci da me voli. ekao sam cele nedelje da ujem to priznanje."
Nezadovoljno ga je pogledala. Lion se nijemaknuo. "ekam, Kristina."
"Srean put, Lione."
Lion nije shvatao koliko mu je vano da to uje dok njegov zahtev nije potpuno ignorisan. On
je stajao ljut i poraen, pogled mu je bio besan dok je gledao Kristinu kako odlazi.
"Prokletstvo", promrmljao je za sebe. On je prihvatio uzde svog konja od Vandela, ali ipak je
izgledao nesposoban da pokrene svog pastuva. Nije mogao da makne svoj pogled sa
tvrdoglave ene koja je hodala prema ulaznim vratima.
Kristina nije mogla da ga odbaci ovaj put. Ruke su joj se tresle kada je uhvatil mesinganu
kvaku. Bio je tako strano tvrdoglav. Stalno je pridikovao i zvocao. On joj nee dozvoliti da
zatiti svoja oseanja od njega. Ali on nije razumeo znaaj pitanja koji joj je
postavljao.Jednom kada to izgovori nema povratka.
Ne, ona nikada ne bi mogla otii kui.
Lice joj se razvuklo u polu osmeh. Istina je bila radosna i bolna. Njoj nikada zaista nije
ostavljen izbor po tom pitanju, zar ne? Od trenutka kada je srela Liona, njeno srce je znalo
istinu. Zato je njenom umu toliko trebalo da to prihvati?
Kristina je pogledala preko ramena. Suze su joj pomutile pogled. "Pouri kui, Lione. ekau
te."
"Reci te rei, Kristina." On je vikao ovaj put, a izraz lica mu je bio besan.
"Volim te."
Nekoliko otkucaja srca je prolo pre nego to je shvatio njeno priznanje. I onda joj je klimnuo.
Oh,o n je bio arogantan, ali izraz lica mu je bio nean, brian, tako pun ljubavi.
Bilo je to sasvim dovoljno. Kristina je sakrila svoj osmeh. Oseaj zadovoljstva i radosti su je
ispunili. Ona se iznenada osetila lako poput vetra.
248
Istina ju je oslobodila.
Kristina je otvorila vrata i poela da ulazi unutra, kada su je rei njenog supruga zaustavile.
"eno?"
"Da, muu?"
"Reci mi da mi dovoljno veruje."
Ona se okrenula ponovo. Ruke je stavila na bokove. Nadala se da je mogao da vidi koliko je
ogorena. "Nemoj me pritiskati, Lione. Oskusi jednu pobedu u isto vreme, kao i svaki
plemeniti ratnik."
Lion je vikao od smeha. "Da, Kristina, jedna pobeda. Imam te sada, zar ne?", upitao je, a glas
i oi su mu bili ispunjeni veseljem.
ovek je ponovo likovao.
Kristina se vrati korak unazad. "Da, Lione, ima me. A kada doe kui iz Londona, saznae
ta si dobio. Nema vie izgovora, muu. Nema lai."
"Ne mogu biti sreniji", primeti Lion.
"Uivaj u oseaju, Lione. Bojim se da nee dugo trajati."
Ona je rekla to upozorenje preko ramena. Zatvorila je ulazna vrata pre nego to je Lion pitao
dalje.
Lion je osetio kao da je teret pao sa njegovog srca i lea. Volela ga je. "Ostalo e doi, eno",
apnuo je sam sebi. "Pobrinuu se za to."
Nikada se nije oseao tako sigurno, tako jako, jako mirno.
Oseaj nee trajati dugo.
249
12. POGLAVLJE
Imala si samo tri meseca kada sam te spakovala i krenula u drugu avanturu. Otila
sam u gluvo doba noi, tako da Patricija nije mogla da me zaustavi. Nisam ostavila
poruku za nju, verovala sam da e poslati ljude po mene.
Bila si tako dragoceno odoje. Nakon svega, meni je putovanje palo daleko tee nego
tebi. Samo si se smejala, bila si tako slatka, temperamentna malena.
Sredila sam da putujemo sa Jakovom i Emili Dekson. Oni su bili tek venani par,
koji su svoje venane poklone prodali, da bi imali dovoljno novca da odu u potragu za
boljim ivotom. Bili su veoma zahvalni na mojim doprinosima. Emili te je uvala,
Kristina. Ona bi ti pevala i uspavljivala dok bi ja pripremala veernji obrok.
Jakov je bio zanimljiv ovek. Svake veeri on bi nam priao najdivnije prie o hrabrim
ljudima koji su iveli u Blek Hilsu. Njegov brat je ve odveo svoju porodicu tu i
poslao Jakovu pismo da napreduje kao farmer.
Jakovljeva groznica je bila zarazna. Uskoro sam postala uzbuena kao i on. Emili mi
je rekla da tamo ima mnogo ljudi koji obrauju zemlju, i da u ja sigurno nai nekog
dobrog oveka da me oeni. Naterala sam ih da veruju da je moj suprug nedavno
umro, priznajem da jesam, i oseala sam ogromnu sramotu zbog toga.
Govorila sam sebi iznova i iznova da se ta la ne rauna. Edvard me nikada nee
nai u ovoj ogromnoj divljini.
Pridruili smo se jo jednoj koloni kada smo poeli da verujemo da smo na kraju
sveta. Ja sam se borila protiv svoje iscrpljenosti. Emili je uvek bila tako vesela.
A,onda, jednog sumornog kinog popodneva, mi smo stigli u dolinu, koja se nalazila
ispod najvelianstvenijih planina koje sam ikada videla.
Seam se da je to bio veoma hladan dan. Ipak, to nije bilo vano. Bile smo najzad
slobodne, Kristina. Sada niko nije mogao da nas povredi.
Lion je ve bio otiao pre vie od sat vremena, kada su stigla dva pisma. Oba su bila
naslovljena na Kristinu i oba su zahtevala hitnost.
Nakon to je uputila Ketlin da glasnika poslui osveenje, Kristina je uzela pisma i otila u
Lionov studio.
250
Prvo pismo je dolo od njene tetke Patricije. To je bilo mrsko pismo, ispunjeno klevetama o
Lionu. Grofica je rekla Kristini da je ona saznala istinu o markizu i da je smatrala da je njena
dunost da je upozori da je bila udata za ubicu.
Grofica je tada zahtevla od Kristine da se odmah vrati u London, tako da bi mogla da prati
tetku po razliitim zabavama. Ona je kukala kao je sramotno to to nije dobila nijedan poziv
od kada se Kristina tako neuveno udala.
Kristina zavrte glavom. Nije prolo ni mesec dana od njenog venanja, a tetka je govorila kao
da je prola cela godina.
Grofica je zavrila svoj spisak optubi sa tvrdnjom da je dobila pismo od misionara
Deanevure.
Ona se nadala da Kristina nije dobila loe vesti.
Kristina je bila sumnjiava. Nije bilo uobiajno da njena tetka ponudi takve dobre nade.
Mislila je da bi to moglo biti jedan od grofiinih trikova. Bila je upoznata sa rukopisom svog
uitelja, i prepoznala je njegov rukopis na drugoj koverti. Peat na koverti nije bio diran.
Uverena da je pismo bilo od njenog prijatelja, ona ga konano otvori. Braun je prvi reagovao
na srceparajui vrisak iz biblioteke. On je pourio u sobu i skoro sasvim izgubio prisebnost
kada je video svoju gospodaricu na podu.
Vikao je nareenja preko ramena, dok je kleao pored markize. Ketlin, Kristinina slukinja,
dotra do njih. Kada je ugledala svoju gospodaricu, ona je poela vikati. "Jel u nesvesti? ta ju
je nateralo da vrisne, Braune? Da li je povreena?"
"Prekini sa tim pitanjima, eno", odbrusi Braun. On paljivo podie svoju gospodaricu u
naruje, onda primeti da je ona drala pismo u rukama. On odlui da pogleda koje su vesti
koje je primila kada se onesvestila. "Ona nije tea od papira. Neka nam Bog svima pomogne
ako je bolesna."
251
Veina osoblja se ve okupila i oni su se tiho razili kada je Braun ponneo markizu uza
stepenice. Ketlin je pourila napred da namesti krevet, ali je Braun proao pored Kristinine
sobe i nastavio ka gospodarevoj.
"Ona e nai utehu ovde kada se probudi", proaputao je on. "Oni su veoma blizak par. Ona
spava svake noi ovde."
"Da li da poaljemo po markiza?", upita Ketlin izmeu jecaja.
"Poalji po Sophi", naredi Braun. "Ona e znati ta da radi sa nesvesti. Je li kurir jo ovde?"
Kada Ketlin klimnu glavom, Braun ree: "Ja u poslati poruku markizu po njemu, Levise",
komandovao je on batovanu. "Idi i dovedi ga."
Kristina je otvorila oi kada je Braun nespretno povlaio ebe preko nje. "Nemojte praviti
frku oko mene, Braune."
"Da li vas boli, milejdi?", upita Braun, glas mu je bio pun brige, "Poslao sam po Sofi, ona e
znati ta da radi", dodao je on pokuavajui da smiri drhtaje svog glasa.
Kristina se borila da sedne,kada je ena velike glave dojurila u sobu. Ona zgrabi dva jastuka i
uuka ih iza Kristine.
"ta misli da je,Sofi?" upitala je Ketlin. "Ispustila je uasan vrisak i onda se onesvestila."
"ula sam je", saopti Sofi. Ona je stavila nadlanicu na Kristinino elo. "Najbolje poalji po
Vinteresa, Braune. Ona se osea histerinom. Vinteres je lekar vaeg mua", objasni Sofi
Kristini.
"Nisam bolesna", protestvovala je Kristina, Ona se iznenadila to joj glas zvui tako slabo.
"Braune, nemojte slati po lekara. Sasvim sam dobro. Ali moram odmah da idem u London.
Molim vas dovedite koiju ispred, Ketlin, moe li spakovati nekoliko mojih haljina, molim
te?"
"Milejdi, ne moete napustiti ovaj krevet, Vi ste bolesni priznali vi to ili ne", uzviknu Sofi.
252
"Bledi ste kao oblak, da jeste."

"Moram da naem svog mua", tvrdila je Kristina. "On e znati ta da radi."
"Pismo je dovelo do ovoga, zar ne?", upitala je Ketlin.
Braun se okrenuo i pogledao u sobaricu. Ketlin je odmah skrueno dodala: "ao mi je zbog
radoznalosti, gospo, ali svi smo toliko zabrinuti. Sve ste nas uplaili, svma nam je stalo do
vas."
Kristina je pokuala da se osmehne. "I meni je stalo do vas", rekla je ona. "Da, to je bilo zbog
pisma, Ketlin."
"Bile su loe vesti?", upita Ketlin.
"Naravno da su loe vesti, glupa eno", promrmlja Braun, "Svako ko ima upola mozga moe
to videti", dodao je on. "Milejdi, da li postoji neto to mogu da uinim da ublaim vau bol?"
"Da, Braune", odgovori Kristina."Pustite me da idem za London. Molim vas, pomozite mi,
Braune. Preklinjem vas."
"Uinio bih sve za vas", Braun ree arkim glasom. Pocrveneo je i dodao. "Markiz e biti
uznemiren ovim promenama, ali ako zaista morate poslau etvorici najjaih ljudi da vas
tite. Ketlin, pouri i uradi naredbu svoje gospodarice."
"Mogu li i ja da idem sa vama?", zamolila je Ketlin svoju gospodaricu.
"Ii e", Braun izjavi pre nego to je Kristina uspela bilo ta da kae.
"elela bih nekoliko minuta da budem sama", proaputa Kristina. "Moram da tugujem u
privatnosti."
Oni su tada shvatili,neko blizak njihovoj gospodarici je preminuo.
Braun je odmah izveo poslugu iz spavae sobe. On je oklevao da zatvori vrata iza sebe, ali
nakon to je to uinio, on je ostao tamo oseajui se nemonim dok je njegova gospodarica
isputala bolne jecaje.
253
Nije znao kako da joj pomogne. Braun ispravi ramena i krete niz hodnik. Dobrobit njegove
gospodarice je sada na njemu. Nije smeo da rizikuje. On odlui da poalje estoricu ljudi
umesto etvoricu da zatite markizu.
I mada je bilo neuobiajno da batler napusti svoj poloaj kao uvar domainstva, Brauna nije
briga. On nee napustiti svoju gospodaricu sve dok je bezbedno ne preda u ruke njenog
mua. Da, on je hteo da se pridrui skupu.
Kristina nije imala pojma koliko je izazvala zabrinutosti kod osoblja. Ona se skupila ispod
pokrivaa, grlei Lionov jastuk i tiho jecala.
Kada je izlila sve suze, ona je polako izala iz kreveta i pola u potragu za makazama. Ona se
oiala i zapoela ritual alosti.
Od ovog trenutka njena tetka Patricija je bila mrtva. Kristina nikada ne bi priznala vie
njeno postojanje.
Zadatak ianja je trajao nekoliko minuta. Ketlin je uletela u sobu sa bledozelenom haljinom
prebaenom preko ruke. Oi su joj se rairile kada je videla ta je njena gospodarica uinila,
ali ona nije rekla nita i pomogla joj je da se presvue.
"Biemo spremni za pokret za deste minuta", proaputala je Ketlin Kristini pre odlaska.
Ponovo su je ostavili na miru.
Kristina je dola do prozora i zagledala se u zemlju. Mislila je o svojoj porodici. Crni Vuk bi
bio impresioniran ,iako to nikada ne bi priznao. Bio je previe arogantan za tako neto. On
bi takoe bio zbunjen time to Lion poseduje toliku zemlju.
Beli orao bi bio vie impresioniran Lionovim talama. Konji koji su odgajani bili su snani i
izdrljivi, a nova drebad tako brzopleta, tako velianstvena, bili su dokaz Lionovog paljivog
izbora.
"Oni nisu mrtvi", Kristinin glas je bio ispunjen besom.
254
Ona je ponovo poela da plae. Ne, oni nisu bili mrtvi. Pismo je bilo la. Ona bi znala, u svom
srcu, ako bi bilo ta povredilo njenu porodicu.
"Ja bih znala", proaputala je.
Da, bila je to prevara. Kristina nije znala koje su tetkine namere sa ovim, ali je znala da ona
stoji iza toga. Zla ena elela je da Kristina veruje da je njena indijanska porodica mrtva.
Kristina nije razumela grofiine razloge.
Lion e moi da objasni. On je bio lukavi ratnik koji je znao sve puteve akala na ovom svetu.
Osetila je oajniku potrebu da se nae sa svojim muem.
Kristina e zahtevati da je uzme u svoje naruje i kae joj koliko je voli i onda e ga ona
poljubiti. Njegov dodir e oterati tugu i bol.
Ona e zahtevati i Lion e dati. To je bila njegova dunost.
Kada je Lion stigao u svoju gradsku kuu,gospodin Featon Riardson ga je ekao.
Riardson se nije smeio.
Lion je odmah postao oprezan. "Dobili ste na teini", primetio je on umesto pozdrava.
"Ugojio sam se", priznao je Riardson sa osmehom. Potapao je stomak da naglasi svoj viak
kilograma.
Lion je poeo da se oputa. Nain njegovog prijatelja je rekao sve to je trebalo da zna. Mora
da postoji problem, jer Riardson ne bi doao nepozvan. Ipak njegov oputeni izgled
nagovestio je da nije bio straan problem.
Riardson je lupio po vratima. Sluga ih je odmah otvorio. Lion pokaza rukom svom oveku
da uzme uzde a zatim povede svog prijatelja ka biblioteci.
Riardson je koraao iza njega. On je bio visoki ovek, sa gustom bradom i srebrnim
vrhovima kose. Bio je arogantan i otar u naredbama, osim kada je bio sa Lionom. Stariji
mukarac je onda mogao da se opusti, jer je njegovo poverenje u svog mladog prijatelja bilo
255
apsolutno.
"Sve labavo je slomljeno i sa osvetom."
Lion je podigao obrvu na njegovu blagu opasku.
"Ron je u kunom pritvoru", izjavi Riardson. On sede u jednu od dve stolice kraj Lionovog
stola i nastavi: "Pokuao sam da interveniem, ali je Velingham ve podneo optubu. Sada je
na tebi da se pobrine za ovo pitanje."
"Kako je saznao?", upita Lion. Seo je za svoj sto i poeo da pretura po pismima i pozivnicama
u uglu.
Riards se nasmeja. "Dobro podnosite propast svog prijatelja", rekao je.
"Kao to ste rekli to je do mene. Ja u se pobrinuti za to. Recite mi ta se dogodilo. Kako-"
"Velinghton je primetio zavoj na Ronovom zglobu. Posle toga, jedno nagaanje je vodilo ka
drugom. Ron uzima previe ansi.", najavio je Riards. "Izgleda da je naleteo na Velingtona
na povratku kui sa vaeg venanja. Usput, bilo mi je ao to sam propustio proslavu", dodao
je on. "Nisam mogao da doem. Prekljue sam se vratio u London."
"To je bila mala proslava", ree Lion. "Moraete doi u Lionvud da upoznate moju Kristinu",
dodade on. "Kako Ron podnosi situaciju?", upitao je vraajui se na temu.
"Sa njegovim uobianim smislom za glupost", Riards suvo prokomentarisa. "Poto on ne
moe da izae, on je imao posete u svojoj gradskoj kui svake noi. Postoji jo jedna zakazana
za ovu no, mislio sam da svratim u-".
Riards zastade da smisleno pogleda Liona.
Lion se nasmei. "Biu tamo", ree njegov prijatelj. "Ne donosite nikakve dragocenosti sa
sobom, Riardse. Ne bi eleo da vam to otme Dek, zar ne?"
"Ah, onda e Dek biti prisutan izgleda?"
"Moe se kladiti u to."
256
"Nee li se Ron zabavljati?", prokomentarisao je Riardson. Ispravio se u svojoj stolici i

iznenada ree: "Sada kada je Ronov problem reen, ja u prei na drugi deo razloga svoje
posete. Otac vae ene, da budem precizan."
Riards je upravo zadobio punu Lionovu panju. Gurnuo je pisma u stranu i nagnuo se
napred.
"Da li ste znali da je otac vae ene na putu za London?"
Lion je odmahnuo glavom. "Kako bih znao?", upitao je on.
"Njegovo ime je Edvard Stalinski, ali naravno da bi to znao", rekao je Riards
Lion je klimuo glavom. On je znao puno ime svog tasta, ali samo zato to je gledao Kristinin
venani potpis. "Da, baron Stalinski", rekao je on.
"On nam je veoma davno uinio uskugu. Brisbane afera. Seate li se te nezgode?"
Nezgoda? Lion je odmahnuo glavom. "Seam se da ste me pozvali u bitku za Vaterloo, protiv
Napaleona", rekao je on. "Priajte mi o tom poslu Brisbane. Ne seam ga se."
"Bio ste mlad momak. Ipak ja sam mislio da ste uli za to pre ili kasnije", rekao je Riards
mekim apatom. "esto zaboravim da sam dobrih dvadeset godina stariji od vas
.Predpostavljam da bih trebao prepustiti odgovornost nekome mlaem", dodao je on sa
uzdahom.
"Vi ste pokuavali nekoliko puta da podnesete ostavku otkako radim za vas", odgovori Lion.
On je bio nestrpljiv da uje Riardsovu priu i da naui koliko je moga o Kristininom ocu. Ali
znao je da ga njegov prijatelj dobro razume i da e priati uobiajeno sporo.
"Ja sam kao stari pas", ree Riards. "Miris nevolje me i dalje privlai. Birsbane je bio Englez",
nastavio je on konano sa sutinom stvari. "Moglo bi se rei da je bio na Benedikt Arnold.
Postao je izdajnik, prodao nekoliko tajni, onda je njegovu porodicu poela da brine njegova
savest. Imao je enu i etiri male devojice. Doao je kod nas i priznao svoje prestupe. Mi,
257
odnosno moji predhodnici, su napravili saradnju sa ovekom. Vidi lovili smo veu ribu. Sa
Birsbonom punim saradnje, postavili smo zamku uhvatiti njegove nadreene. Baron
Stalinski bio je na posrednik. Ne seam se kako se umeao", dodao je on sleganjem ramena.
"Baron je uinio sve-sve mere predostronosti, reeno mi je, ali plan je mizerno propao
svejedno."
"Kako?", upitao je Lion.
"Barsbenovoj eni i deci su odseeni vratovi. Izgledalo je kao da ih je Barsbein pobio a zatim
okrenuo seivo ka sebi."
"Ne verujete da je to ono to se stvarno dogodilo, zar ne?",upita je Lion.
"Ne, naravno da ne. Mislim da je jedan od njegovih nadreenih saznao za zamke", odgovori
Riards. "Ili sluajno ili mitom."
"ta je bilo sa baronom Stilskim? Da li je on nastavio da radi sa vladom?"
"Ne,on se oenio ubrzo nakon Brisbeine smrti i vratio se svojoj kui. Bio je besan to je tom
uasu on sam bio svedok. Vidi, on je bio prvi koji je pronaao tela, i on je posle toga odbio
saradnju sa Engleskom. Ne moete kriviti oveka. Nisam bio tamo, ali mogu da zamislim
nonu moru kada je Stalinski uao unutra."
"Da li ste bili u kontaktu sa baronom od tada?"
"Niko od nas", ree Riards. "Ali nekoliko njegovih starih prijatelja dobilo je obavetenje od
njega da e uskoro stii u Englesku."
"Pitam se da li on zna da ima erku?"
"Blagi Boe.Mislite da moda ne zna?", upitao je Riards.
"Otac i erka se nikada nisu sreli. Verujem da baron misli da su njegova ena i dete odavno
umrli. to se toga tie, sa svima sa kojim sam razgovarao , mislili su da je baron umro."
Riards je potvrdio pekulacije. "Da, za sve je bilo iznenaenje kada su stigla pisma", rekao je
258
on.
"Pitam se ta je baron radio svih ovih godina."
"uo sam da je godinu dana kasnije on izgubio svoje kraljevstvo. Onda je nestao. Nikada
nismo imali razloga da pratimo tog oveka", dodao je Riards mrtei se. "Neto ti smeta. ta
to?"
"Da li imate razloga da verujete baronu?"
"A, pa to je to, zar ne?"
"Recite mi sve to znate o tom oveku", naredi Lion. "Sve ega moete da se setite. Znam da je
to bilo odavno", dodao je on.
"Imam vrlo malo toga da kaem. Tada sam bio mlad i impresioniran, ali se seam
strahopotovanja prema tom oveku. On nije bio mnogo stariji od mene. Ali je imao
autoritet. Zavideo sam mu. Lione. Prokletstvo, imao je hrabrosti... Sada vi meni recite ta vi
znate o njemu."
"Nemam nikakve informacije da vam dam. Nisam ga nikada sreo. Kristina nema ni ona, ali
ona ga se boji. Kada upoznate moju enu, shvatiete punu snagu tog komentara, Kristina
nije ena koju je lako uplaiti."
"Ve znam mnogo o njoj", rekao je Riards.
"Kako?"
"Ona je udata za vas, zar ne?"
Lion se nasmei. "Da, jeste", rekao je on. "Nije ba dobrovoljno, ali..."
Riards frknu od smeha. "Moda se boji svog oca zbog neobinih okolnosti", rekao je on
nakon nekoliko minuta pauze. "Da ne znam svog oca i na kraju ga upoznajem..."
"Ne", rekao je Lion vrtei glavom. "Njen strah se temelji na neemu drugom. Ona ga je
nazvala akal. Drite gard kada ste sa baronom, Riardse. Moji instikti i Kristinini strahovi
259
su dovoljni da to uradite."
"Vama je nelagodno?"
"Da."
"Zato niste pitali Kristinu da vam objasni prave razloge za strah, onda?"
"Ona je veoma tvrdoglava", Lion izjavi sa osmehom koji je rekao Riardsu da misli da je to
veoma plemenita kvaliteta, "I ona tek poinje da mi veruje. To je krhka veza, Riardse. To je
razlog, neu da je pritiskam. Kristina e mi rei kada bude spremna ni minut pre."
"Ali vi verujete u njenu presudbu?", pitao je Riards. "Vi joj verujete?"
"Da, verujem joj", njegov odgovor je bio bez oklevanja, a glas nedvosmislen.
A onda se puno uivanja nalo u njegovom umu.. .i u njegovom srcu. Uspeo je da joj veruje.
Potpuno. "Po svim pitanjima", priznao je Lion tiho. "Sam Bog zna zato, ali joj verujem",
rekao je on svom prijatelju, pre nego to je poeo da se smeje.
"I to je zabavno?"
"O ,da, moja supruga i ja igramo jednu malu igru", priznade Lion. "I vidite, to je zabavno, jer
ni jedno od nas to nije shvatilo."
"Ne razumem", ree Riards zbunjeno.
"Ja sam tek sad poeo da razumem", reko je Lion. "Kristina krije svoju prolost od mene... ba
kao to ja krijem svoju od nje. Mislim da veruje da u nai da je na neki nain inferiornija",
dodade on. "Ne bih, naravno, ali ona mora da naui da mi dovoljno veruje u svom srcu."
"Bio bih srean da istraim prolost vae ene za vas", javi se dobrovoljno Riards.
"Ne, poslao sam ljude u Francusku, da se raspitaju, ali u ih pozvati kui. Neu da gledam u
njenu prolost, i ne elim da bilo ko to radi, Riardse. Vremenom, ona e mi rei ta elim da
znam."
"I hoete li joj rei sve svoje tajne?", upitao je Riards. Glas mu je biomekan apat. "Neu vam
260
prouzrokovati brige, Lione. Nikada nisam bio u stanju da verujem oveku, kao to sam vama
verovao. Vaa odanost svojoj zemlji je uvek bila apsolutna. Zato ste uvek imali najtee
zadatke."
Lion je bio iznenaen estinom u glasu svoga prijatelja. Riards nije bio ovek koji je davao
komplimente. Za sve ove godine to su radili zajedno, Lion nikada nije uo takvu pohvalu.
"Sada ste me zabrinuli za Stalinskog", nastavio je Riards. "Poeu odmah da istraujem
njegove poslove. Meutim, postoji jo jedan problem", dodao je on. On poea bradu i ree
rasejano. "Odeljenje je imalo nadu da ete napraviti prijem u ast vaeg tasta kada stigne.
Neka nam Bog pomogne, tu je ve pitanje vitetva. Neka od starije gospode se jo seaju
plemenitih dela barona Stalinskog za Englesku. Moram da pogledam ta dela", dodao je on
klimanjem.
"Prijem nee dobro sesti Kristini", ree Lion.
Riardson se diskretno nakalja. "Lione, ja svakako ne bih bio taj koji e vam govoriti kako
da upravljate svojim brakom, ali ne bi li bilo jednostavno da upitate vau enu o njenom ocu
prvom prilikom. Naredite joj da vam objasni svoje strahove. Neka odgovori na vaa pitanja,
sine."
Pitanja? Lion je oseao kako se smeje. Od trenutka kada je upoznao Kristinu, on nije radio
nita drugo nego postavljao pitanja. "Nee biti pitanja. Ona e mi rei-"
"Znam, znam", prekide ga Riards sa dugim uzdahom. "Kada bude bilo vreme."
"To je zbog toga", odgovori Lion. "Do tada je moja dunost da je uvam, da bude sigurna."
"Sigurna?"
"Kristina veruje da e njen otac pokuati da je ubije."
"O, Gospode."
"Tano. I moete zamisliti koliko bi oboje bili uvreeni da se baron proglasi vitezom."
261
"Lione, ja insistiram da pitate svoju enu. Ako postoji opasnost."

"Ja u se nositi sa tim. Neu je ponovo pitati."
Riards je ignorisao iritaciju u glasu svog prijatelja. "Ja nisam pozvan da sudim, ali verujem
da imate veoma neobian brak."
"Imam veoma neobinu enu. Svideti e vam se, Riardse."
Iznenadna buka koja je dolazila iz foajea prekinula je razgovor. Lion je podigao pogled kada
su se iznenada otvorila vrata biblioteke.
Braun, njegov verni batler je jurnuo u sobu.
Lion skoi sa tolice. Srce mu je lupalo u grudima, i on je oseao kao da mu dah nestaje iz
grudi.
Neto se desilo Kristini. Ona je bila povreena...preduzeti...
Oseaj panike je polako rastao. Kada je Kristina ula u sobu sa njenom zlatnom kosom koja
je lebdela oko ramena, Lion je bukvalno pao nazad u stolicu.
Ona je bila dobro. O, njene oi su bile zamagljene od neprolivenih suza, a njen izraz je
pokazivao koliko je namuena bila. Bila je uznemirena, da, ali nije bila povreena.
Poeo je ponovo da die.
"Lione, ti mi samo reci kako je to uinjeno", zahtevala je Kristina. Ona je pourila odmah
pored Riardsa, izgleda da nije ni primetila da je bilo ko drugi u sobi, stigla do svog mua i
dala mu dve koverte u ruke. "Prepoznala sam njegov rukopis, i u poetku sam pomislila da
bi moglo da bude istina. Ali u svom srcu nisam oseala da je tako. Ja bih znala da im se neto
desilo. Ja bih znala."
Lion je uhvatio Kristinu za ruke. "Duo, smiri se i kreni iz poetka."
"Proitaj prvo ovo pismo", rekla je Kristina. Ona izvue ruku i pokaza grofiinu kovertu.
"Onda e razumeti zato sam znala da je to varka."
262
"Markiza se onesvestila, gospodaru", ree Braun.

Lion je skrenuo svoju panju na batlera. Braun je i dalje stajao na vratima. "Ona je ta?",
zauralo je Lion.
"Ona se onesvestila", rekao je Braun energino klimajui glavom.
"Zato si je onda doveo u London?", Lion je iznenada bio besan. On pogleda batlera a onda
se okrete ka Kristini. "Trebalo bi da bude u svom krevetu", vikao je.
"Nemoj da vie na mene", naredi mu Kristina. Glas joj je bio isto tako glasan kao Lionov.
"Braun je znao da je tako bolje nego da se raspravlja sa mnom. Ja sam odluila da doem
kod tebe Lione. Molim te proitaj pisma. Znam da je sve la."
Lion primora sebe da se smiri. Kristina je poela da plae. On je odluio da se po pitanju
njenog zdravlja pozabavi nakon to se pozabavi njenim problemom.
Lion je prvo proitao grofiino pismo. Do vremena kada je zavrio sa njim ruke su mu se
tresle.
Bog nek mu pomogne ona je saznala istinu o njemu. Grofica je saznala istinu o njemu i
ispriala neke detalje svojoj neaki.
Sada je Kristina htela da uje njegovo poricanje. Ona je dola ak u London da mu se
suprotstavi, da uje da je sve to la.
Nee je lagati. Ali istina e je unititi.
Nema vie lai, nema vie pretenzije... nije li to obeanje koje mu je ona jutros dala?
Zasluuje isto sa njegove strane. "Kristina", poeo je Lion. On polako podie pogled ka
njenom. "Mi radiomo ta moramo da uradimo kada postoji pretnja, a ja..."
Nije mogao da zavri svoje objanjenje.
Kristina je videla njegovu bol ,njegovu patnju. Potreba da ga utei nadjaala je sve ostalo.
Ona instiktivno posegnu za njim.
263
A onda je konfuzija svega toga udari. Ruka joj ostade u vazduhu. "O emu to pria?"
"ta?"
"Zato me tako gleda?"
"Pokuavam da objasnim", promrmlja Lion. Okrenuo se i pogledao Brauna. Batler je odmah
shvatio poruku i zatvorio vrata.
Lion zatim pogleda Riardsa. Njegov prijatelj je grubo ignorisao tihu poruku i ostao na
mestu gde je bio.
"Lione, odgovori mi", zahtevala je Kristina.
"Kristina jako je teko objasniti sa sluanjem publike", rekao je on. Uzeo je duboko dah.
"Istina je. Sve. Uradio sam sve to to je tvoja tetka rekla. Moji motivi, meutim, nisu bili
pakleni, bili su mnogo istiji i ja bih..."
Ona je konano shvatila. Kristina zatvori oi i pomoli se za strpljenje. Ona je znala da
verovatno sada nije bila dobra ena, ali Lion je oigledno osetio potrebu da se rastereti svih
svojih tajni. Izabrao je udno vreme da podeli svoje brige sa njom, pomislila je. Iako je bilo
sebino od nje, ona je zaista elela da prvo ree njen problem.
Kada je Kristina zatvorila oi, Lion se oseao kao da je upravo zarila no u njegovo srce.
"Draga moja, ja sam bio vojnik. Uradio sam ono to sam morao da..."
Konano ga je pogledala. Pogled joj je bio direktan i ispunjen nenou.
Bio je isuvie zbunjen da bi ita vie rekao.
"Bio si ratnik, Lione. Ali ti se nean, dobar ovek. Ne bi ubio nekoga ko to nije zasluio. Ne, ti
si lovio samo akale."
inilo se da je problem nestao. "Pa, zato si onda dola u London, i-"
"Znam da e mi pomoi da naem istinu", ree Kristina.
"Pokuavam da ti kaem istinu."
264
On je ponovo poeo da vie. Kristina zavrte glavom. "Kako to moe da mi kae kada nisi ni
proitao drugo pismo?"
"Hoete li vas dvoje oprostiti smetnju starca?", umeao se Riards.
"ta je to?", pukao je Lion.
"Ko je taj ovek?", upita Kristina Liona.
"Fenton Riards", ree Lion.
Kristina je prepoznala ime. Ona se namrti na Lionovog gosta, a onda ree: "Lion ne moe
doi nazad na posao. Noga mu jo nije izleena na moje zadovoljstvo. Moe da proe dugi
niz godina pre nego to se vrati", dodala je ona.
"Kristina, kako zna za Riardsona?"
"Ron", odgovori ona. "A i ti pria u snu svake noi", dodala je. "Nisam imala nameru da od
tebe pravim autsajdera, ali..."
"Oh, doavola", promrmlja Lion.
"O, moj Boe", proaputa Riards.
"Nemojte se zabrinuti, gospodine", Kristina ree Riardsu. "Ja u drati vae tajne
bezbednim."
Riards je zurio u nju dugo pre nego to je polako klimnuo glavom. "Verujem da hoete",
priznade on.
"Kako si saznala za moju nogu?", upita Lion. "Ja ti se nisam alio. Ozdravila je, prokletstvo. Je
li Ron-"
"Ve prve noi kada sam te srela mogla sam u tvojim oima da vidim da si u bolovima...
Takoe si stalno bio naslonjen na kamin. To je bio jo jedan znak. Kasnije sam upitala Rona,
a on mi je priznao da si povredio koleno. I to nije izleeno", dodala je sa ishitrenim pogledom
u Riardsonovom pravcu.
265
Riards je sakrio svoj osmeh, Lionova supruga je bila armantna. "Vas dvoje ste se izgleda
razmimoili", rekao je. "Lione ja mislim da je vaa supruga nije uznemirena zbog pisma
njene tetke. To je neto drugo, zar ne, draga moja?"
"Da", odgovorila je Kristina. "Grofica je uz njega priloila i pismo od mog dobrog prijatelja.
Njegova koverta je ova, njegovo pisanje na papiru izgleda isto, ali-"
"Ti misli da nije? Misli da je to podvala, o tome govori?", upita Lion.
Ona klimnu glavom. "Pogledaj kako je grofica zavrila svoje pismo, Lione? Ona mi je rekla da
se nada da mi moj prijatelj nije poslao loe vesti."
Njene oi se ponovo napunie suzama. Lion je brzo proitao pismo od Deavenure. On je tada
uzeo obe koverte da bi uporedio stil pisanja.
Kristina je zadrala dah i ekala.
Nije mu trebalo dugo da uvidi razlike. "Slino je, ali nije isto. Riardse, elim da pogledate
ovo?", upitao je Lion. " Jo jedno miljenje bi znailo Kristini."
Riardson je skoio sa stolice,njegova radoznalost je bila skoro van kontrole. Ubrzo je video
neslaganja. "O, da. Pisma su napisana drugom rukom. To je obmana."
On zatim proita sadraj. Pogled mu je bio simpatian kada je ponovo pogledao Kristinu.
"Ovi ljudi u divljini ... oni su vam bili kao porodica?"
Kristina klimnu glavom. "Ali ti je uoljiva groznica?" upitala je Kristina, mrtei se. "U pismu
pie da je umro od nje."
"Samo Bog zna", ree Lion.
"Ko je odgovoran za ovo?", upita Riardson. "Kakav monstrum bi uradio tako neto?"
"Kristinina tetka", Lion je glasno izrazio svoj bes.
Riards baci pismo na sto. "Oprostite mi to ovo govorim, Kristina, ali ja verujem da je vaa
tetka-"
266
"Razmislite, ali ne kaite",ree Lion pre nego to je Riards mogao da zavri reenicu.
Kristina klonu pored Liona na stolicu. Lion je stavio ruku oko njenog struka. "I dalje ne
razumem kako je to uinjeno. Peat nije bio diran."
Riards je bio taj koji je objasnio koliko je bilo lako koristiti paru za otvaranje pisma. "Ja kao
ekspert mogu to da kaem, draga moja."
Riards je otiao nekoliko minuta kasnije. im su se vrata zatvorila iza njega, Kristina je
zaplakala.
Lion je povukao na krilo, a ona je njega zagrlila.
Nije pokuavao da je utei, imala je reku suza i prolo je dosta vremena dok joj se jecaji nisu
smirili.
"Pomokrila sam ti koulju", proaputala je Kristina izmeu jecaja. Ona oigledno nije bila
spremna da uradi nita po tom pitanju.
Kristina se uuka u njegovom naruju i duboko uzdahnu.
Nije se ponovo mrdnula due vreme. Lion je mislio da je moda zaspala. On nije. On e je
drati ovako ostatak popodneva ako bi to bilo potrebno. U sutini on je mislio kako e mu
dugo biti potrebno da se oslobodi svog besa.
Riards je hteo da nazove groficu kukom, znao je Lion. Stari imi je to zasluila, i vie.
Kristina mora da je o istom razmiljala, jer je iznenada apnula: "A zna li da sam nekada
verovala da su svi Englezi poput moje tetke?"
Nije joj odgovorio. Ali je uhvatio dah u grlu i nastavio utanje da bi je podstakao da nastavi
da pria.
Njegovo strpljenje je nagraeno minut kasnije.
"Moj otac je mrzeo belce. Dok sam ivela sa groficom u Bostonu, moj jedini prijatelj je bio
gospodin Deanevur. On je bio taj koji me je odveo kod moje tetke, i dolazio svaki dan da me
267
poduava. Nije mi bilo dozvoljeno d izlazim napolje. Grofica mi je stalno govorila da me se

stidi. Bila sam veoma zbunjena. Nisam razumela zato je verovala da sam je toliko
nedostojna."
"Nisi nedostojna, ljubavi moja", naglasio je Lion. "Ti si veoma, veoma vredna."
Kristina klimnu glavom. "To je lepo od tebe", rekla je ona.
On se osmehnu na iskrenost u njenom glasu.
A onda je ekao da mu kae vie.
inilo se da je prola itva venost pre nego to je progovorila. "Ona me je nou zatvarala u
mojoj sobi. Pokuala sam da je ne mrzim zbog toga."
Lion zatvori oi i drhtavo uzdahnu. Oseao je njen bol. Tekao je kroz njega kao vrela lava dok
su mu se oi punile suzama.
"Nisam mogla da podnesem da tako budem zakljuana. Konano sam stavila taku na to."
"Kako, srce?"
"Skinula sam arke sa vrata", priznala je Kristina. "Grofica je onda poela da zakljuava svoja
vrata. Bojala se mene. Ona je stara, Lione, i iz tog razloga sam pokuala da je potujem. To je
bilo ono to bi moja majka elela."
"Desika?"
"Ne, nikada nisam upoznala Desiku."
"Pa ko?"
"Meri."
Lion nije mogao da se zaustavi, postavio joj je drugo pitanje. "I ona takoe mrzi belce?"
"O, ne, Meri ne mrzi nikoga."
"Ali ovek koga zove ocem da?"
Nije mislio da e odgovoriti. Tiina se protezala izmeu njih dugi minut.
268
Nije trebalo da je pita. Prokletstvo, obeao je da vie nee biti pitanja.

"Da, on mrzi", proaputa Kristina. "Ali ne i mene, naravno. Moj otac me voli svim srcem."
Kristina je ekala njegovo reagovanje. Njeno srce je ludo lupalo.
Lion nije rekao ni re. Kristina je pomislila da on nije razumeo.
"Imam i brata."
Nita. Ni re, ni uzdah, nita. "Njegovo ime je Beli Orao."
Spor osmeh se razlio preko Lionovog lica.
"Da li razume ta ti govorim, Lione?", upitala je.
Poljubio joj je vrh glave. "Razumem", proaputao je. On je uhvati za bradu i neno je natera
da podigne glavu ka njemu. Poljubio ju je neno.
A onda je umirio svoje strahove. "Razumem da sam najsreniji ovek na ovom svetu. Nikada
nisam verovao da u nekoga voleti kao tebe, Kristina. Dugujem tvojoj porodici mnogo, duo.
Oni su te uvali za mene."
"Ne poznaje ih, a ipak zvui kao da ti je stalo", proaputa Kristina. Glas joj se tresao od
emocija.
"Naravno da mi je stalo", rekao je Lion. "Tvoj majka mora biti nena, ena puna ljubavi, a
tvoj otac..."
"Ponosni ratnik", ree Kristina. "Ponosan poput tebe, Lione."
"Volim te, Kristina. Zar si zaista verovala da u zbog tvoje prolosti misliti da si manje vre-"
"Nikada se nisam oseala nedostojnom. Nikada. Ja sam lavica. Uistinu sam mislila da su
Englezi nedostojni ... dok tebe nisam upoznala."
Lion se osmehnu. "Dobila si neto arogancije od svog oca", istakao je on. "To me raduje."
"To nee biti lako za tebe, Lione. Imamo razliite navike. Ja ne elim vie da se pretvaram.
Barem ne kada smo sami..."
269
"Dobro. Ni ja ne elim da se pretvara.", izjavi Lion. Onda se nasmeja jer je shvatio ta je

upravo rekao.
"Volim te, Lione", proaputa Kristina. Prsti su joj milovali njegov potiljak. "Lione? elim..."
"I ja", ree Lion. On je ponovo poljubi, ovaj put gladno. Jezik mu je utonuo unutra. Kristina
mu je obavila ruke oko vrata. Ona je htela da kae da eli da idu kui, na Lionvud, ali njegov
poljubac je odgurnuo tu misao na drugu stranu. Njegove usne su je ljubile iznova i iznova sve
dok joj dah nije postao isprekidan.
"Idemo gore, Lione", proaputala je izmeu strastvenih poljubaca.
"Nema vremena, Kristina."
"Lione!"
Pokuao je da se nasmei na potrebu u njenom glasu, ali je bio previe zaokupljen
pokuajima da zadri svoju kontrolu. Kristina se trljala o njegovo uzbuenje, grickala mu
zubima uvo, i divlje ga milovala rukama.
On nije mogao da se popne uza stepenice da mu je ivot zavisio od toga.
270
13. POGLAVLJE
Doao je tokom noi, kada su svi spavali. Deksonovi su imali krevete napolju. Bilo
je hladno, ali je Jakov eleo privatnost i iz tog razloga je napravio mali ator.
ula sam udan zvuk, a kada sam pogledala napolje. Videla sam oveka kako se
nagnuo nad Emili i Jakova. Pozvala sam oveka, ne shvatajui opasnost, u mojoj
glavi sam mislila da e se Jakov okrenuti da pogleda.
ovek je stajao i okrenuo se na meseini. Vrisak mi je bio zarobljen u grlu. Edvard je
doao po mene. Drao je krvavi no u ruci.
Bila sam toliko zapanjena i toliko prestravljena da nisam mogla da se pomerim. Ti si
bila ta koja me je naterala na akciju, Kristina. Da, kada si se probudila i poela da
plae, dola sam sebi. Nisam mogla da dozvolim da te Edvard ubije.
Zgrabila sam Jakovov lovaki no kada se Edvard popeo u koiju. Vrisnula sam i
zasekla ga seivom po licu. Edvard je zareao od bolova. Vrh noa sam mu stavila
kraj oka. "Daj mi dragulje", zatraio je i pokuao da mi otme no iz ruke.
Kamp se probudio na moje krike. Edvard je uo povike iza sebe. On mi je rekao da e
se vratiti da me ubije. Pogledao je prema korpi u kojoj si spavala, Kristina, a onda
se okrenuo opet prema meni, "Nju u ubiti prvo. Trebala si dozvoliti Patriciji da je
uzme", dodao je sa podsmehom pre nego to je skliznuo iz vagona.
Deksonovi su bili mrtvi. Njihovi vratovi su bili iseeni. Rekla sam koijau da sam
ula udne zvukove i da sam videla oveka nagnutog preko Emili i Jakova.
Pretraga je napravljena po celom kampu. Svetlost je bila loa, a Edvard nije
pronaen.
Nekoliko sati kasnije, kamp se ponovo umirio. Poveana je straa iz predostronosti,
a odlueno je da e sahrana Dejksonovih biti odrana u praskozorje.
Saekala sam, onda te pokupila i mirno otila iz logora. Nisam znala gde idem, nije
me bilo briga.
Izneverila sam te, Kristina. Bilo je gotovo. Bilo je samo pitanje vremena kada e nas
Edvard uloviti.
Bilo je rano popodne kada je Lion poljubio Kristinu za rastanak. Ona je predpostavljala da e
se sastati sa Ronom da odigraju partiju karata. Lion je u svojoj urbi da izvri neophodne
271
pripreme za Dejkov dolazak u Ronovu kuu, zaboravio da obavesti svoju enu. on joj je
samo rekao da je igra karata kasnije i da sada ima posao koji mora da zavri.
Kristina je upravo bila zavrila svoje presvlaenje kada je Ketlin ula u sobu i rekla da
gospoica Dijana eli da je vidi.
"Ona je strano uznemirena zbog neega", rekla je Ketlin svojoj gospodarici. "Jadnica plae."
Kristina pouri niza zavojite stepenice. Kada ju je Dijana videla, ona joj sapti vesti o Ronu.
Kristina uvede Lionovu sestru u salon, a zatim sede pored nje i potapa je po ruci dok je
Dijana iznosila priu.
"Siromah je nevin", ree Dijana. "Pokuava da bude tako plemenit. Da li ste znali da pravi
zabave svake noi? O, kada bi samo Lion doao kui uskoro, tako da mogu da mu kaem ta
se desilo. On e znati ta da radi."
"Sigurna sam da e se vratiti vrlo brzo", rekla je Kristina. "Ovo je moja krivica", dodala je ona.
"Kako to moe biti vaa krivica?", upitala je Kristina.
Kristina joj nije odgovorila. Oseala se odgovorna za Ronov problema. Ona je bila ta koja ga
je ranila, na kraju krajeva, i oseala je krivicu.
"Moram da smislim nain da... Dijana, da li ste rekli da Ron pravi zabavu veeras?"
"Da, tetka Hariet mi ne dozvoljava da prisustvujem", rekla je Dijana. "Mi smo ve obeali
svoje prisustvo na drugoj zabavi, ali ja bih radije ila kod Rona."
Kristina je sakrila svoj osmeh. "Naravno da bi", rekla je i opet pomazila Dijanu. "Sve e biti u
redu do sutra", dodala je ona lanim apatom.
"Kako je to mogue?", Dijana proaputa. "Da li znate neto to mi ne govorite?"
"Da", odgovori Kristina. Ona namerno napravi pauzu, pa baci pogled preko ramena. Kada se
okrenula ka Dijani,rekla je: "ula sam da e se pravi Dek pojaviti noas."
Dijanin uzdah joj je rekao da joj nije verovala. "Ne smete rei ni re nikome, Dijana, pravi
272
Dek moe saznati i odluiti se da ne izae."

Dijana sklopi ruke. "Neu rei nikome, obeavam", rekla je ona. "Ali kako ste doznali?"
"Nemam vremena da ulazim u detalje", saopti Kristina. "I ja imam vaan posli za uraditi.
Mogu li se sa vama odvesti kui, a zatim pozajmiti vau koiju da izvedem malo arolije?"
"Da, naravno", odgovori Dijana. "Mogla bih sa vama na va posao", javila se dobrovoljno.
Kristina zavrte glavom. "Pourite, Dijana. Ima mnogo toga da se uradi."
"Ima?"
"Nema veze. Sada osuite oi i da krenemo."
Kristina je povukla Lionovu sestru za sobom. Skrenula je Dijaninu panju sa Deka, nekim
pitanjima o njenoj porodici.
"Da li je Lion bio blizak sa vaim bratom Dejsonom?"
"Ponekada. Oni su bili veoma takmiarski nastrojeni", rekla je Dijana. "Lion je pobeivao
Dejmsa u jahanju, maevima...pa dobro, ak i sa enama", dodala je i slegla
ramenima."Dejms se izgledao opsednut pobedama-Uzimao je anse."
"Kako je umro?"
"Pao je sa svog broda. Nije izdrao. Njegova smrt je bila brza. Baron Vinteres, na lekar,
rekao je da je bilo bezbolno. Mislim da je to moda rekao da bi olakao mamin bol."
"O vaoj majci", Kristina je poela oklevajui. "Dijana znam da volite biti blizu nje, ali nadam
se da se neete raspravljati sa mojim planom."
"Kakav plan?", upitala je Dijana mrtei se.
"elela bih da vau majku povedem sutra sa sobom u Lionvud."
"Jeste li ozbiljni? Da li Lion zna za ove namere?"
"Izgledate tako sumnjiavo", opomenula je Kristina sa osmehom. "Ja imam prema vaoj
mami iskrene namere. Imate sezonu, ali u da vas zamolim da poe sa nama. Znam da e
273
razdvajanje pasti teko za vas. Ona je vaa mama na kraju krajeva" rekla joj je.
Dijana je spustila pogled i zagledala se u svoje ruke. Bilo je stid oseaja koji su se javili u njoj.
Neko e konano preuzeti kontrolu nad njenom mamom. "Ovo je strano to ti priznajem, ali
ti si moja sestra sada, tako da u ti priznati da mi mama nee nedostajati uopte."
Kristina nije znala ta da kae. Ona je otvorila vrata koije, pa onda ree: "Tvoja majka je
pomalo... teka, onda?"
"Upoznala si je", proaputa Dijana. "Sve to ona eli je da pria o Dejmsu. Ona ne mari za
mene ili Liona. Dejms je bio njen prvoroeni. Oh, znam da sada misli najgore o meni, nije
trebalo da ti to kaem."
Kristina posegnu za Dijaninom rukom i uze je u svoju. "Uvek treba da mi kae istinu. To je
jedini nain. Dijana znam da voli svoju mamu. Ne bi bila toliko ljuta na nju da je ne voli."
Dijana rairi oi. "Ja jesam ljuta", saopti ona.
"Mora sada unutra. Moram da idem za svojim poslom", rekla je Kristina, menjajui temu.
"Molim te, neka sutra sluge spakuju stvari tvoje mame. Dolazim ujutru po nju."
Dijana iznenada posegnu za Kristinom i uhvati je u nezgodan zagrljaj. "Tako sam srena to
se Lion oenio sa tobom."
"Ja sam takoe srena to sam se udala za njega", ree joj Kristina.
Dijana pusti Kristinu. Ona izae iz koije, onda se okrete i ponudi jo jednom pomo oko
misterioznog zadatka. Kristina je ponovo odbila njenu pomo, onda saeka da ona ode u
kuu i okrete se ka koijau da mu da instrukcije.
"Da li znate gde se nalazi "Blek Brajan"?", upita koija. Oi su mu bile rairene i on je
progutao nekoliko puta.
"Ne, ja ne znam gde se tano nalazi. Vi, gospodine?"
"Pa, da, gospoo, znam", mucao je voza.
274
"Onda je to sve to je vano, zar ne? Molim vas, odvedite me tamo."

Kristina se vratila u unutranjost koije i zatvori vrata. Iznenada se bledo lice vozaa pojavilo
na otvorenom prozoru. "Ne moete biti ozbiljni, gospoo."Blek Brajan" se nalazi u mranom
delu Londona. Koljai i-"
"Brajan je gospodarev prijatelj. Moram da se vidim sa njim odmah, gospodine. Kako se
zovete?", upitala je.
"Evert", odgovorio je voza.
"Everte", ponovi Kristina, ona mu dade osmeh da ga zaseni, a onda ree. "Veoma lepo ime.
Sada, Evert, moram vam rei da u biti veoma nesrena ako ne uradite kako kaem. Da,
hou", dodala je ona vrstim glasom.
Evert zastade da poee elavo mesto na glavi pre nego to odgovori. "To je fora, gospoo.
Biete nesreni ako vas ne odvedem tamo, ali va mu e me ubiti kada uje za to. Ja u dobiti
bez obzira ta uradim. To je fora, u redu."
"Oh, sada shvatam tvoje ustruavanje. Ne shvatate, moj mu je posebno zahtevao da
napravim ovu posetu gospodinu Brajanu. Odbacite strahove u stranu, dobri ovee. Lion zna
sve o ovome."
Evert je izgledao kao da mu je laknulo. Markiza mu je iskreno objasnila.
Bila je tako nevina, mala dama, pomislio je on. Ona nikada ne bi znala da bude lukava.
Koija je promucao izvinjenje, zatraio da zakljua vrata koije i brzo se vratio na svoje
mesto.
On je vozio koiju vratolomnom brzinom. Kristina je pomislila da je ovek malo uplaen.
Njeni zakljuci su se pokazali kao istiniti kada su se zaustavili kod taverne. Kada joj je Evert
pomogao da izae iz koije, ruke su mu se tresle. Pogled mu je stalno bio preko ramena.
"Molim vas gospoo budite brzi sa vaim poslovima tamo. ekau vas unutar vae koije,
275
ako vam ne smeta", proaputa on.

"O, ne morate da me ekate. Ne znam koliko u se dugo zadrati. Idite kui, Evertone.
Gospodin Brajan e me ispratiti kui."
"Ali gospoo", Evert je promucao. "ta ako on nije unutra? ta ako je on otiao svojim
poslom?"
"Onda u morati da ga saekam", saopti mu Kristina. Krenula je ka vratima, zahvaljujui
mu se preko ramena, i pre nego to je Everton stigao da protestuje, markiza je nestala u
taverni.
Nije dola nespremna. Ne, ona je bila lucidna kako joj je Everton predloio. Kristina je imala
mali no u ruci; a njen redovan je bio vezan oko zgloba na drugoj ruci. Bila je daleko vetija
sa veim noem, ali nije mogla da ga nosi u ruci. Odavala bi utisak da eli sukob.
Iz predhodnih iskustava, Kristina je znala da je veina moreplovaca bila neuka.
Stajala je unutar vrata due od minuta, dok je gledala po taverni u potrazi za vlasnikom. Bilo
je najmanje dvadeset ljudi koji su sedeli za drvenim stolovima i jo drugih koji su sedeli za
ankom koji se protezao du velike sobe.
ovek koji je stajao iza anka, zurio je otvorenih usta u nju. Kristina je predpostavila da
gospodin radi za vlasnika i pourila ka njemu.
Ona nije stigla ni na pola puta, kada je neki klipan pokuao da je odvrati. ovek je irio miris
piva, a predlog mu je postao neprijatan kada je pokuao da je uhvati.
Kristina je udrila njegovu ruku svojom otricom. ovek je odmah bolno urliknuo. Svako u
taverni je podigao pogled kada je veliki ovek podigao ruku i zapanjeno rekao:
"Posekla si me!"
Njegov urlik je zadrmao zidove. "Posekla si me", opet je zaurlao kada je poao ka Kristini.
Kristina se nije ni mrdnula. Ona sinu noem pred njegovim oima. "Sedi ili u morati da te
276
ubodem ponovo."
Ona zaista nema vremena za ovo, rekla je samoj sebi. Tu je bilo toliko toga da se uradi pre
Ronove zabave.
"Ti si me posekla, ti-"
"Pokuao si da me dodirne", odgovorila je Kristina. Vrh noa joj je bio ispod grla zbunjenog
oveka. "A ako ponovo pokua, ostaviu ti rupu na vratu."
ula je smeh i okrenula se da pronae poinioca. "Imam neka posla sa gospodinom Blek
Brajanom."
"Jeste li mu ljubavnica, onda?", neko je povikao.
Kristina izbaci uzdah frustracije. Bezobrazan moreplovc je sedeo odmah do nje. Pomislila je
da opett napadne.
Nije ni pogledala dole u njega, dok mu je pravila uzanu plitku ranu na vratu.
On ponovo zajaue. Kristina okrete pogled ka plfonu molei se za strpljenje.
Da, moreplovci sveta su svi bili isti. Neznalice.
"Ja sam ljubavnica markiza od Lionvuda", rekla je ona grupi mukaraca. "Prijatelj mog mua
je vlasnik ove taverne. Imam hitna posla sa tim ovekom, a moje stpljenje je na kraju."
Zastala je da pogleda u oveka koji se drao za vrat ."To je triav rez gospodine, a ako ne
prestanu ove gluposti ja vam obeavam da e sledei biti mnogo bolniji."
Iako Kristina toga nije bila svesna, vest da je ona Lionova supruga, promenila je miljenja
svakog oveka u prostoriji ."Pusti je, Arture, ako eli da ivi. Ona je gospodarica Lionvuda."
"Vae ime je Artur?", upitala je Kristina.
ovek je bio isuvie prestravljen da joj odgovori.
"Artur je lepo ime, gospodine. Da li znate priu o Kamelotu? Ne?", upitala je kada je ovek
nastavio da upo zuri u nju, "Vaa mama mora da je proitala priu i nazvala vas po kralju
277
Arturu, onda", odluila je ona za njega.

Artur je nije sluao. Njegove misli su bile daleko, zarobljene u komaru ta e markiz od
Lionvuda uraditi sa njim kada uje za ovaj nesreni incident. "Nisam mislio nita
pokuavajui da vas zgrabim. Ja sam mrtav", rekao je kukavno. "Nisam znao-"
"Da sam udata dama?", upitala je Kristina. Ona uzdahnu. "Pa, predopostavljam da nisi
mogao da zna, ali je bilo nepristojno od tebe to si pokuao da zgrabi damu bez njenog
predhodnog odobrenja", uputi ga ona. "Ali ti nee umreti zbog nedotatka lepih manira,
Arture", dodala je ona blagim glasom.
Okrenula se i pogledala svoju publiku. "Da li jo neko eli da me otme?"
Svaki ovek u taverni je uzviknuo svoje poricanje. I stalno su odmahivali glavama.
Bio je to zabavan prizor, ali je Kristina sakrila osmeh. Nije htela da pomisle da im se
podsmeva.
"Da li su vaa obeanja istinita?", zahtevala je ona samo kako bi bila sigurna da skloni svoj
no.
Kristina se onda nasmejala. Nije mogla sebi pomoi. Mukarci koji su energino klimali
glavama bili su zanimljiv prizor.
"Arture idi i operi rezove sada", uputila ga je Kristina preko ramena dok se kretala prema
baru da saeka slubenika. "Posluu vam lekove protiv bolova kada zavrim ovde. Da li neko
zna sluajno gde je gospodin Brajan?", upitala je tihe mukarce.
"Konor je otiao po njega, gospoo", ree neki ovek.
Kristina se nasmei malom oveku. Ona tada primeti da on dri karte u rukama,
"Da li je to igra na sreu?", upitala je da prekrati vreme do Brajanovog dolaska a i da smanji
napetost koju je oseala u sebi. "ao mi je ako sam vas prekinula gospodine."
"Ne, ne", odgovori ovek. "Nisam mogao da nagovorim nikoga da igra."
278
"Zato ne?"
"Niti ima previe sree, gospoo", jedan mukarac je povikao.
"Da li si strpljiv ovek, Niti?", upita Kristina.
"Ne znam s pravom, milosti", odgovorio je Niti.
Kristina je odluil da ne treba da mu objanjava da ne treba da je zove "moja milosti". ovek
joj je izgledao veoma nervozno.
"Hoemo li da saznamo?", upita Kristina. Njen osmeh izazvao je tople osmehe na licima
mukaraca. "elim da nauim da igram karte, gospodine, i ako imate vremena i strpljenja,
bilo bi lepo da me nauite. Moram da razgovaram sa vlasnikom..."
"Bila bi mi ast nauiti vas", izjavio je Niti. Ispravio je ramena. "Mak, obrii prostor za damu",
naredio je. "Prestone daj joj isto sedite. Koju igru biste eleli da nauite?", upitao je on.
"Koju igru mukarci vole da igraju?"
"Pa sada, igra vaeg mua je poker, gospoo, ali naravno ne biste eleli da nauite-"
"O, ali ja bih elela", najavi Kristina.
"Evo gospoo", povika jedan. "Ja u za vas zaloiti nekoliko novia."
"Novia?"
"Da, za igru.", odgovori drugi.
Kristina nije mogla da veruje koliko su eleli pomoi ti mukarci. Mak je napravio
dramatian naklon . "Vaa stolica vas eka, gospo", izjavio je on. "Spit ju je sada osuio. ista
je koliko moe biti."
Nakon to je zauzela svoje mesto za okruglim stolom, Kristina klimnu glavom ka Nitu. "Da li
poznajete onda mog supruga?", upitala je dok ga je gledala kako mea karte. "Rekli ste da je
poker njegova igra", dodade ona kao objanjenje za svoje pitanje.
"Svi znamo za njega, gospoo", izjavi Mak preko ramena.
279
"Oh, to je lepo", ree Kristina, "A sada, Niti. Objasni mi ovu igru. A vama gospodine hvala na
kovanicama, i vama, i vama, kao i, i....o ne verujem da treba toliko novca gospodo", dodala je
kada su novii formirali gomilu ispred nje. "Svi ste jako velikoduni. Moj mu ima sree to
ima prijatelje poput vas."
Kristinin mu je pomislio istu stvar kada je uspeno montirao prestavu koja e se odigrati na
Ronovoj zabavi sa lojalnim ljudima. Brajan je stajao pored njega, elei svim srcem da i on
uestvuje u ovoj farsi.
"Prokletstvo, Lione, voleo bih da budem tamo da vidim Ronov izraz lica. Zapamti mome",
ree on oveku koji je trebalo da glumi Deka, "da treba da ostane u pozadini, tvoje oi nisu
zelene kao Ronove. Neko bi to mogao primetiti."
"Brajane mora da se vrati unutra", baremn ga je zvao po trei put. "Govorim ti da je borba
na pomolu. Zar nisi uo krike?"
"Ja samo ujem da se ljudi dobro provode, Konore. Ko god da je izazvao borbu mora da
menja svoje miljenje. Sada se vrati unutra pre nego to me opljakaju."
Brajan je mrkim pogledom ispratio Konora, onda stao pored Liona, sluajui ga kako
savetuje mukarce.
Iznenadni huk smeha privukao je njegovu panju, Brajan je klimnuo Lionu a zatim uetao
nazad u tavernu da vidi za koga navijaju. On je odmah primetio publiku koja se okupila oko
stola u uglu, a onda krenuo napred pomerivi nekoliko mukaraca sa njihovih pozicija. Posle
dugog minuta neverice, Brajan se okrenuo i istrao na zadnja vrata.
"Lione, jeste li zavrili, vie?"
"Upravo sam odlazio", odgovori Lion. "Zato? Da li ima problema?", upitao ga je on. Ton
Brajanovog glasa ga je naveo da postane oprezan. Njegov prijatelj je zvuao kao da se davi.
"To nije moj problem, va je", odgovori Brajan.
280
Kada je Lion pokuao da ue unutra, Brajan mu je rukom blokirao ulaz: "Da li jo volite da
se kladte, Lione?"
Lion je dopustio da Brajan vidi njegovu ogorenost. "Da."
"Onda se kladim da ste spremni da dobijete iznenaenje svog ivota", rekao je Brajan.
Pomerio se u stranu i pokazao prstom unutra. "Vae iznenaenje eka tamo."
Lion nije imao vremena za gluposti. On je pourio unutra, verujui da Brajan eli da
razorua oveka ili dva.
Gomila ljudi blokirala je njegov pogled ka stolu. "Nema opasnosti ovde", rekao je on Brajanu.
"ta je atrakcija, pitam se", dodao je on. "Da li Niti ima novu rtvu za njegove kartake
trikove?"
"Oh, igra je sasvim u redu", izvali Brajan. "Frenki kako ide igra?"
"Mala gospoa je upravo pobedila Nitija sa bacanjem para desetki", neko dobaci iz gomile.
"Nije moja krivica", zaurla Niti. "Ima brz um. Ona igra na nain-"
"Ne psuj Niti", povikao je drugi ovek. "ena markiza od Lionvuda je dama, glupi mali
kretenu. Razgovaraj lepo pred njom."
ena markiza od Lionvuda.
On nije mogao da veruje da je upravo uo to to je uo. Ne, to ne moe biti...
Lion se okrete ka Brajanu. Njegov prijatelj polako klimnu glavom. Lion je i dalje imao
problem da poveruje u to. On prie gomili. Neki zabrinuti ljudi mu se sklonie sa puta.
Klicanje je naglo prestalo. Kristina nije bila svesna napetosti u atmosferi, ili injenice da njen
suprug stoji iza Nitija, buljei u nju.
Ona je bila skoncentrisana na svoje ruke, pogled joj je bio intezivan. Nitija je sa druge strane
bilo strah da pogleda iza sebe. Mogao je da vidi izraze na licima ljudi koji su stajali iza
Kristine. Niko od njih nije izgledao previe srean. "Verujem da u oboriti, gospoo."
281
Kristina nije pogledala gore, ona je kuckala prstima po stolu i zagledala se u pet karata koje
je drala drugom rukom. "Ne, Niti, ne moete oboriti sada. Rekli ste mi da moramo igradi do
kraja.", ona je gurnula novie u centar a zatim podigla pogled ka svom novom prijatelju.
"Da vas vidim."
Niti baci svoje karte na sto. "Uh, gospoo, niste trebali staviti sve kovanice. Imam pobedu sa
svoja tri kralja, vidite, ali moete uzeti svoje kovanice natrag. To je samo igra da vas nauim."
Ljudi klimnue glavom. Neko je proguno svoju saglasnost dok su drugi bacali uplaene
poglede ka Lionu.
Kristina se nije usuivala da podigne pogled sa svojih ruku. Niti ju je upozorio da joj izraz
lica esto otkriva ta dri u rukama. Poto je Niti ve pokazao svoje karte, nije bila sigurna da
li se to jo vai, ali nije htela da rizikuje ... ne sa divnim kartama koje je imala u rukama.
"Poteno je poteno, Niti. Pobednik uzima sve. Da li ste tako rekli?"
"Jesam, gospoo", promucao je Niti.
Kristina je postavila sve sedmice na sto. Ona je namerno ostavila tri karte u ruci.
"Gospodo", izjavila je mukarcima okupljenim oko nje. "Pripremite se da preuzmete svoje
dobitke."
"Ali gospoo, morate imati-"
Niti se zaustavio u svojim objanjenjima kada je Kristina prevrnula svoje preostale karte.
"Dragi Boe, ona ima tri asa", proaputa Niti. Glas mu je bio ispunjen od olakanja. Lionova
ena je osvojila ruku.
Kristina se osmehnu ponovo svojoj publici. Svi su oni gledali markiza od Lionvuda, ekajui
da donese svoju presudu. Nije izgledao previe srean. Ako moni markiz nije bio zabavljen,
onda nisu ni oni bili.
Kristina je bila zauzeta skupljajui novie na nekoliko kamara. "Niti? Dok budemo ekali
282
gospodina Sumorna, volela bih da mi pokaete kako se vara. Vidite, tako u znati kako se to
radi pa neu biti prevarena."
Niti nije nita odgovorio. Kristina podie pogled na svog uitelja.
ovek je izgledao prestravljen. Konano je registrovala tiinu. Ona to nije razumela, podie
pogled i pronae kako njen suprug zuri u nju.
Njena reakcija je bila momentalna, a njeno iznenaenje oigledno. "Lione, ta ti radi ovde?"
Njen sladak, pozdravljajui osmeh ga je razbesneo preko svake mere. ena je oigledno bila
zadovoljna to ga vidi.
Kristinu osmeh nije napustio ak ni kada je njen mu ostao da stoji tamo bez ikakvog
pozdrava.
Ona se polako ispravi. Konano je shvatila istinu. Lion je bop besan. Kristina se zbunjeno
namrti. "Lione?", upitala je oklevajui. "Neto nije u redu?"
Lion je ignorisao njeno pitanje. Njegov hladni pogled je preao preko gomile mukaraca.
"Napolje."
On je oistio tavernu jednom reju. Glas mu je bio poput bia.
I dok je Kristina gledala, mukarci su pohrlili da urade njegovu zapovest. Niti se sapleo o
svoju stolicu u urbi da napusti tavernu.
"Zaboravili ste svoj novac", Kristina ree jednom mukarcu.
"Da nisi izgovorila ni re."
Lion je urlao svoju komandu njoj. Kristinine oi su se rairile u neverici. Ustala je da se suoi
sa muem. "Usuuje se da podigne glas na mene pred strancima? Pred naim prijateljem
Brajanom?"
"Prokleto sam se usudio", zaurla Lion.
Hladan prekor ju je zapanjio. Okrenula se da pogleda svog prijatelja, pogled mu je bio pun
283
nakolnosti, a nju je stid obuzeo toliko da je elela da zaplae.

"Ti me poniava pred drugima", glas joj je zadrhtao i ona sklopi svoje ruke.
On je verovao da ju je strah od njega. Njen usamnjen izraz je proao kroz njegovu izmaglicu
besa, Lionov izraz se polako menjao dok ju je gledao.
"Reci mi ta radi ovde", zahtevao je Lion. Glas mu je i dalje bio otar zbog njegovog
potisnutog besa. Lion je to smatrao pobedom sopstvenog temperamenta jer je on i dalje
oseao potrebu da vie.
Ona nije razumela opasnost. Lion je ponavljao tu reenicu u sebi sve dok nije postala litija.
Ne, ona nije shvatala ta je moglo da joj se desi...
Bio je isuvie svestan uasa koji je ekao nenu damu u ovom delu Londona. Lion je
primorao sebe da blokira crne misli u svom umu, znajui da nikada nee povratiti kontrolu
ako to ne uradi.
Kristina nije mogla da pogleda u svog mua. Stajala je pognute glave, gledajui u sto.
"Lione, vaa ena mora da ima jako vaan razlog za dolazak ovde", izjavi Brajan,
pokuavajui da ublai napetost izmeu njih.
Kristina trgnu glavom ka Brajanu. "Moj mu je ljut jer sam dola ovde?", zapanjeno je
upitala.
Brajan nije znao ta da kae na to apsurdno pitanje. On je odluio da postavi jedno od svojih.
"Da li ste znali kakvo je ovo podruje?"
Morala je duboko da udahne pre nego to je odgovorila. Ruke je aqgresivno stavila sa stane.
"Ja u ii gde elim da odem...kad god hou."
Oh, dovola, pomislio je Brajan u sebi, ona je to sada uradila. On je brzo pogledao Liona pre
nego to je vratio pogled na Kristinu.
Slatka i nevina, nije jo uvek poznavala dobro svog supruga. Ona je samo mahala crveom
284
zatavom ispred njegovog lica.

Lion se nije oslobodio svog besa. Brajan je pourio da intervenie pre nego to je Lion imo
vremena da reaguje na lo izbor rei svoje supruge. "Zato oboje ne sednete? Ja u vas ostaviti
same..."
"Zato? On me je ve ponizio pred vama", proputa Kristina.
"Kristina, idemo kui. Sada."
Lionov glas se pretvorio u meki apat. Brajan se nadao da je Kristina shvatala da je to lo
znak.
Ne, ona nije shvatila. Okrenula se i buljila u svog supruga. Brajan je samo odmahnuo glavom
na njenu nezrelost.
Lion se pomakao brzinom munje. Kristina se iznenada nala zabijena uza zid, sa strane
blokirana njegovim rukamaa. Lice mu je bilo samo inu dalje od njenog ,a toplota njegovog
besa koja je isijavala bila je dovoljna da sagori.
"Ovako se to radi u Engleskoj, Kristina. Supruga radi kako njen mu kae. Ona ide gde joj
mu dozvoljava i kada to dozvoli. Shvata?"
Brajan je koraao iza Lionovih lea. Srce mu je tuklo. Jadnica mora da je prestravljena. ak je
i on bio pomalo nervozan. Lionova narav i dalje je imala mo da ga uplai.
Kada je Kristina odgovorila svom muu, Brajan je shvatio da uopte nije bila uplaena.
"Osramotio si me. U mom kraju, to je dovoljan razlog da ena skrati svoju kosu, Lione."
Pokuavao je da se smiri ali njena apsurdna primedba ga je izludela. "ta to treba da znai?"
Nije htela da odvoji vreme da mu objasni. Ne, Kristina je mogla da oseti svoj bes kako gori
unutar nje. elela je da vriti na njega. Ali ona je htela da plae. To joj je imalo malo smisla,
ali bila je isuvie uznemirena da razume te suprotne emocije. "Kada ena odsee kosu, to
znai da je ona nekoga izgubila. ena see kosu kada mu umre ... ili kada ga odbaci."
285
"To je najgluplja ideja koju sam ikada uo", promrmlja Lion. "Da li shavata o emu govori?
Ti govori o razvodu."
Veliina njene gluposti i njena neverovatna primedba ga je udarila svom snagom. Lion je
stavio vrh ela na njeno, zatvorio oi i poeo da se smeje. Njena blagoslovena arogancija
oterala je njegov bes.
"Znala sam da e se promeniti kada sazna moju prolost, ti najgori Englezu ... mali kreten"
izjavi ona seajui se ranije primedbe jednog mukarca drugom.
"Ti i ja emo imati dug razgovor", izjavi Lion. "Hajde", naredio je on kada ju je uhvatio za
ruku i poeo vui za sobom.
"I dalje moram da razgovaram sa gospodinom Brajanom", ree Kristina. "Pusti me, Lione",
dodala je ona pokuavajui da otrgne ruku.
"Moda nisi shvatila nakon svega", Lion napomenu preko ramena. "Upravo sam ti rekao da
ena ide gde joj mu-"
"Lione? Ja sam spreman da umrem od radoznalosti", uputi ga Brajan. Uhvatio je nervozu u
glasu svog prijatelja i pokua je da intervenie pre o jednog sukoba." Voleo bih da znam
zato je vaa ena dola ovamo", dodao je zbunjenim mucanjem.
Lion zastade na vratima. "Reci mu", naredi Kristini.
elela je da moe da porekne njegovu konadu, tako da on shvati svaku njenu izgovorenu re,
ali Ronovo blagostanje je bilo u pitanju pa je odgurnula ponos u stranu. "Ron pravi zabavu
veeras", poela je. "Htela sam da vas pitam da li bi ste mogli nai neke moreplovce da
glume-"
Kristina nikada nije zavrila svoje objanjenje. Lion ju je izvukao kroz vrata u sred reenice.
Oni su hodali oko pola bloka pre nego to je naila njihova koija. Nije ni udo to ona nije
znala da je on kod Brajana, pomislila je u sebi. ovek je sakrio koiju na dobru udaljenost.
286
Ona nije razumela njegove razloge, ali nije htela da ga ispituje. Njen glas moe je izdati.
Kristina je znala da je na ivici plaa. Nije nikada bila na nekoga ljuta ovoliko u ivotu.
Nije rekao ni re dok nisu bili kod kue. Lion je koristio to vreme da pokua da se smiri. Bio
je to teak poduhvat. Nije uspeo da ne razmilja o tome ta je moglo da se desi Kristini. Bog
mu pomogao, kolena su mu se tresla kada je uoio Kristinu u taverni.
Ona je igrala karte sa najgorim nasilnicima u Londonu. Nije shvatala u kakvoj je opasnosti.
A kada se osmehnula, Lion je pomislio da nikada nije bio tako besan...ili tako uplaen.
"Ti si prokleto previe naivna za svoje dobro", promrmljao je otvarajui ljutito vrata koije.
Kristina ga nije ni pogledala. Ona je drala svoj pogled usmeren na krilo, a na njegovu
neljubaznu opasku samo je ravnoduno slegla ramenima.
On joj je ponudio ruku da izae iz koije.
Ona ga je ignorisala.
Tek to je istrala ispred njega,on je shvatio da joj se kosa sada zavravala na leima.
Braun im je otvorio vrata. Nakon to mu je dao instrukcije da bdi nad njegovom enom, on je
pojurio za Kristinom. Bila je na pola puta do stepenita kada ju je zaustavio. "Kada ne
budem previe ljutit da govorim o ovom pitanju, ja u ti objasniti-"
"Ne elim da ujem tvoje razloge", prekide ga Kristina.
Lion zatvori oi i duboko uzdahnu. "Da se nisi usudila izai odavde do sutra ujutru", ree joj
on. "Moram da idem kod Rona sada."
"Vidim."
"Ne, ja mislim da ne vidi", promrmlja Lion. "Kristina, otila si kod Brajana da ga pita da ti
pomogne da nae mukarce koji e se maskirati kao Dek i njegovi prijatelji, zar ne?"
Ona klimnu glavom.
"Suprugo, imaj malo poverenja u mene", proaputa Lion, vrtei glavom.
287
Kristina je pomislila da je njegov komentar smean. "Vera nema nikakve veza sa tim. Nisam
znala da si obaveten o Ronovom teroru."
"Teror?"
"On je zarobljen u sopstvenoj kui", objasni mu Kristina. "Poto je tvoj prijatelj, smislila sam
lukav plan. Upropastio si ga", dodala je ona.
"Ne, ti bi ga upropastila", saoptio je Lion. "Ve sam se pobrinuo za taj problem, Kristina.
Sada, daj mi re da e ostati unutra."
"Nemam vie ta da sredim", odgovori Kristina.
Kada joj je pustio ruku, Kristina se okrete i krete dalje, Lion je ve izlazio na vrata kada ga je
pozvala.
"Lion?"
"Da?"
"Morae da se izvini. Hoe li to uiniti sada ili kada se vrati iz Ronove kue?"
"Izvinim?"
On je skoro uzviknuo tu re. Kristina je zakljuila da nije skruen. "Onda emo morati da
ponemo iz poetka", povikala je.
"ta pria? Nemam vremena za zagonetke", izjavio je Lion. "Ako neko treba da se izvini..."
Nije se potrudio da zavri, jer mu je njegova supruga okrenula lea i nestala niz hodnik.
Opet ga je samo odbacila. Lion je mislio da se nikada nee navii na takav njen postupak.
On je pomislio kako je nee nikada razumeti. Imala je fenomenalan um. Smislila je isti plan
kao i on da pomogne Ronu. Nije mogao da si pomogne, bio je impresioniran.
Gospode, zadatak ispred njega e se sigurno pokazati kao iscrpljuju. Hteo je da ga zavri to
pre da bi drao Kristinu na bezbednom. Ona e se brzo uvaliti u nevolju ako ne bude pazio
na nju. Kristina kao da nije razumela opasnost. Pakao, ona nije znala ni toliko da se uplai
288
kada bi njegova narav eksplodirala.

Nijedna ena nije podigla glas na njega...ni mnogo mukaraca, shvatio je Lion.
Ipak Kristina je sigurno drugaija. Kada bi vikao na nju, ona bi mu istom merom uzvratila.
Ona mu je u svemu bila jednaka. Njena strast je bila jednaka njegovoj, i u svom srcu je znao
da ga je ona volela isto koliko i on nju.
I to je bilo veoma, veoma zadovoljavajue.
289
14. POGLAVLJE
Nisam elela da jo vie nevinih ljudi umre zbog mene. Edvard e opet doi po nas.
Znala sam da sam dobila samo privremenu odgodu izvrenja
Kada je zora stigla, mi smo bile daleko od kampa. Kamp se ve budio. Da li e
poslati ljude da me nau?
Videla sam indijance kako silaze sa brda i onda pomislila da vrisnem u znak
upozorenja, ali sam znala da me nee uti. Onda je jo jedan krik doao iza mene.
To je bio enski glas. Edvard! Verovala sam da je on bio tamo. Jo jedan nevini e
umreti zbog mene. Zgrabila sam Jakovov no, koji sam uvala u svom depu i
potrala prema zvuku.
Prizor koji sam ugledala kada sam se probila kroz drvee, probio je moj kukavliluk,
moj strah. Videla sam malog deaka toliko zloostavljanog, toliko krvavog, raspalog,
kao pali list na zemlji. ena koja je vrisnula bila je tiha sada. Ruke i noge su joj bili
vezani.
Majka i dete...kao ti i ja Kristina...napada je postao Edvard u mom umu. Ne
seam se kada sam te spustila na zemlju, ne znam da li sam napravila zvuk kada sam
jurnula napred i utonula svoj no u njegova lea.
No mora da je pogodio srce, jer se napada nije borio.
Kada sam se uverila da je mrtav, okrenula sam se da pomognem malom deaku.
Njegovo cviljenje u agoniji mi je pocepalo srce. Neno sam podigla dete u naruje da
mu dam ono malo utehe koju sam mogla. Kada sam poela da mu pevam disanje mu
se produbilo.
Odjednom sam osetila kako me neko gleda. Okrenula sam se i videla da Indijanka
bulji u mene.
Zvala se Meri.
Dnevnik, unos: Novembar, 1. 1795
Lion se nije vratio u svoju gradsku kuu do ranih jutarnjih asova. Bilo je temeljno
zadovoljavajue vee na svim poljima. Pogled na Ronov izraz lica dok je gledao oveka koji se
pretvarao da je Dek ivee u Lionovom seanju jo dugo.
Da, to je bilo vredno svih njegovih napora. Optuba protiv Rona bie najkasnije sutra
290
odbaena. Sada svi verruju u Ronovu priu da je povredio ruku na razbijeno staklo.
Velingham je sada izgledao kao budala. Ta pomisao je zadovoljila Liona. Nije bio skroz
zadovoljan, ali je znao da e tom kopiletu a i ostalim trojici sve naplatiti, ali mora malo da
prieka. Ronov otac je bio osveen. etiri lopova su hteli da unite njega i njegovu porodicu,
Lion je to znao.
Kristina je vrsto spavala na podu na svojoj strani kreveta. Lion se brzo raspremio, onda
podigao svoju enu u naruje, paljivo da ne bi bio uboden noem koji je stajao pod njenim
ebetom. Stavio ju je tamo gde je i pripadala-u njegov krevet. On obavi ruke oko nje dok se
ona odgurivala o njegove grudi.
On mora da uradi neto od mekanih dueka. On se nasmeio kada se setio kako mu je
Kristina prve brane noi rekla kako krevet hoe da je proguta.
Ona nije ispala iz kreveta. Nije ni udo to se smejala kada je ujutro rekao kako je pala. Lion
se vatreno nadao da e se navii na krevet. Nije uivao u ideji posteljine dole na podu, ali e
to uraditi, shvatio je sa uzdahom ako to bude jedini nain da je dri u naruju.
Kompromis. Re mu je proaputala kroz glavu. Bio je to stani koncept za njega. Do Kristine.
Moda je sada, odluio je on, vreme da pone da ga prktikuje.
Lion je bio eljan jutra to e doi. Nakon to joj razumno objasni to je bio ljut na nju kada
ju je naao u Brajanovoj kafani, on e olakati pitanje njene sigurnosti. On bi joj objasnio da
on ima interese u svom srcu i da ona ne moe lutati po gradu bez odgovarajue pratnje.
I ona mora nauiti da pravi kompromise.
Lion nije bio u stanju da odri predavanje svojoj eni sledeeg jutra. Ona nije bila tu da ga
slua.
On se nije probudio do podneva-neverovatna stvar, jer on je retko spavao vie od tri sata u
cugu. Oseao se odmoran, spreman da preuzme svet. Tanije on je bio spreman da preuzme
291
svoju enu, i pourio je da se obue kako bi mogao da sie dole i da pone svoju nastavu.
Lion je skoio na svoj pogrean zakljuak da e ga Kristina ekati.
"Kako to misli? Ona ne moe da nestane!"
Njegov ispad uplaio je stidljivog slugu. "Markiza je otila pre nekoliko sati, gospodaru",
promucao je on." Sa Braunom i ostalim mukarcima. Zaboravili ste vae naredbe vaoj
supruzi? uo sam kada je rekla Braunu da ste naredili da se vrati u Lionvud, odmah."
"Da, zaboravio sam", promrmlja Lion. Lagao je slugu, naravno. On nije dao bilo kakve
instrukcije. Ipak, nije hteo da lan njegovog osoblja zna da je Kristina lagala. To mu nije bilo
nalik, ali je ona bila njegova. Lion nije eleo da iko zna za njegov nedostatak kontrole nad
njom.
Bilo je to poniavajue. Lion je gunao o toj jasnoj stvari, dok mu iznenada misao nije pala
na um. Kristina mora da je bila nervozna kada je otila tako brzo. Moda je ona shvatila
znaaj njenih greaka jue.
Lion je prvo pomislio da smesta ode u Lionvud, a onda je odluio da pusti Kristinu da se
krka u sopstvenom paprikau vei deo dana. Do vremena kada on stigne kui ona moda
bude i skruena.
Da, vreme i tiina e biti njegovi saveznici. Nadao se da e imati njeno izvinjenje do mraka.
Lion je proveo sat vremena oko detalja nekretnina, zatim je odluio da svrati u majinu
gradsku kuu da obavesti Dijanu o Ronu. Bio je iznenaen kada je upao u salon i naao
Rona kako sedi na divanu sa rukom oko Dijane.
"Smetam?", upita on.
Izgleda da njegov ulazak nije smetao ni jednom od njih dvoje. Dijanina glava je ostala na
Ronovom ramenu, a njegov prijatelj se nije ni mrdnuo.
"Stigao je Lion, slatkice .Prestani da plae. On e znati ta da se uradi."
292
Lion je lajao nareenja kada je ulazio: "Rone, sklanjaj ruke od moje sestre. Dijana, sedi i
ponaaj se pristojno, za Boga miloga. Zato plae?"
Njegova sestra je pokuala da se pridrava njegovih nareenja, ali im se uspravila, Ron je
privuka njena lea pa se njeno lice ponovo nalo na njegovom ramenu.
"Ostani tu. Doavola, Lione, ja sam joj uteha i to je to."
Lion je odluio da e kasnije morati da se nosi sa svojim prijateljem.
"Reci mi zato plae, Dijana. Sada. U urbi sam", dodao je on.
"Ne treba da podie glas na nju, Lione", Ron ree svojem prijatelju. "Uznemirena je."
"Da li e mi neko od vas rei zato je doavola uznemirena?"
"Mama", Dijana izjavi.Ona se pomeri od Rona i obrisa oi svojom ipkanom maramicom.
"Kristina ju je odvela."
"Ona je ta?", upitao je Lion, vrtei glavom u konfuziji.
"Tvoja ena je odvela tvoju majku sa sobom u Lionvud", rekao je Ron.
"I zato Dijana plae?", upitao je Lion pokuavajui da doe do sri.
Ron je pokuavao da se ne nasmeje. Njegove oi su blistale od veselja. "To je", rekao je i
potapao Dijanu po ramenu.
Lion je seo preko puta svoje sestre i ekao da doe sebi. Izgledala je poput leptira, pomislio je
u sebi, obuena u utu haljinu sa smeim trakama. Suze su joj napravile nered na haljini.
"Dijana", rekao je on, nadajui se prijatnim glasom. "Ne trebas se bojati da u biti ljut to je
moja supruga povela moju majku. Zato plae, zar ne?"
"Htela si da ostane ovde?"
Kada je odmahnula glavom i nastavila da jeca, Lion je izgubio strpljenje. "Pa?"
"Mama nije htela da ide", plakala je Dijana. "Rone, recite mu. Videli ste ta se desilo. A tetka
Hariet se smejala kao luda svo vreme."
293
"Rone, da li ti je stalo do Dijane?"

"Da, jeste. Veoma."
"Onda ti predlaem da je smiri pre nego to je zadavim. Dijana, prestani da plae."
"Ja u objasniti, slatka moja.", rekao je Ron Dijani nenim, umirujuim glasom.
Lion je sakrio svoju ogorenost. Ron se ponaao kao tene bolesno od ljubavi.
"Vidi, tvoja mama je odbila Kristinin zahtev da ide na Lionvud. I tada je poeo vatromet",
Ron vie nije mogao da kontrolie svoj osmeh. Dijana mu je sada plakala u jaknu, tako da je
oseao da je bezbedno da se ceri. "Tvoja ena je bila odluna da povede tvoju majku sa
sobom. Tako odluna, u stvari ... pa ona je izvukla tvoju majku iz kreveta."
"Ti se ali?"
"Mama nije htela da ide."
"Oigledno", izjavi Lion. "Da li je Kristina objasnila svoje razloge za sve to?"
Osmeh mu se povukao na uglovima usana, ali ga je sestra netremice gledala ,a on nije eleo
da je nadalje nervira, omoguavajui joj da vidi njegovu zabavu.
Ron mu nije pomogao u nameri da sakrije oseanja od svoje sestre. "Trebalo je da ih vidi,
Lione. Tvoja majka je jaka ena. Nisam znao tu injenicu. Mislio sam da je oslabila proteklih
godina, ali ona se poprilino borila .Naravno, to je bilo tek posle..."
"Posle ega?", upita Lion veoma zbunjen ponaanjem svoje supruge.
"Mama je rekla Kristini da ona eli da ostane ovde. Rekla je da eli da pozove ljude da dolaze
i da im ona pria o Dejmsu, naravno",rekla je Dijana Lionu.
"Tada je Kristina pitala tvoju majku da li joj je srce umrlo."
"Ne razumem", izjavi Lion vrtei glavom.
"Ni ja", odgovori Ron. "U svakom sluaju, tvoja majka je rekla da kada je Dejms umro, njeno
srce je takoe umrlo...ta god, za ime Boga, to znailo."
294
Lion se onda osmehnu. On nije mogao da si pomogne. "Moja majka je profesionalno

oaloena, Rone. Znam to dovoljno dobro."
"Bila je", ree Ron. "Kristina je priala tvojoj majci dole u hodniku svo vreme. Tvoja tetka,
Dijana i ja stajali smo, gledajui ove dve dame, pitajui se ta se dogaa. Zatim nam je
Kristina sve objasnila."
"Ona e ubiti mamu."
"Dijana to nije ono to je ona rekla", rekao je Ron. Potapao ju je po ramenu a onda se opet
okrenuo ka Lionu.
"Rone hoe li rei vie?"
"Kristina je rekla tvojoj majci odakle je dola-Bog zna gde je to-i da e stari ratnik koji je
slomljen u duhu i u srcu ii u pustinju."
"Zato?", upita Lion.
"Zato da pronae lepo, zabaeno mesto u kojem e umreti, naravno. Nepotrebno je rei da
tvojoj majci nije ba bilo prijatno kada ju je nazvala "stari ratnik"."
Lion je zurio u plafon dugi minut, pre nego to se usudio da ponovo pogleda svog prijatelja.
Bio je opasno blizu da se nasmeje. "Ne, ne verujem da bi ona", proaputao je.
"Pa deo toga je mamina krivica", umeala se Dijana. "Da nije odgovorila da je njeno srce bilo
slomnjeno, Kristina ne bi insistirala da je uzme k sebi. Ona je rekla da e pomoi mami da
nae lepo mesto."
"To je za njeno dobro", ree Lion.
"Lione, mama nije jo bila pojela svoju okoladu. Ona nije imala slukinju da spakuje njenu
imovinu. Kristina je rekla da to nije vano. Ona nije trebala da se pakuje kada je trebalo da
umre. To su njene rei."
"Tvoja majka je onda poela da vie."
295
"Ron mi nije dao da se umeam", proaputala je Dijana. "A tetka Hariet se smejala."
"Tako se tvoja majka nala u unutranjosti koije", prokomentarisa Ron.
"Da li je ona vikala Dejmsovo ime?", upita Lion.
"Pa...ne, naravno da ne", promrmlja Dijana. "Kakve to veze ima sa bilo ime?"
Ni Ron ni Lion nisu mogli da joj odgovre. Bili su previe zauzeti smejanjem.
Bilo je potrebno nekoliko minuta pre nego to je Lion mogao da progovori. "Predpostavljam
da je bolje da se vratim u Lionvud."
"ta ako Kristina krije mamu negde u prirodi i ne bude htela da vam kae gde je?"
"Da li zaista verujete da bi Kristina ugrozila vau mamu?", upita Ron.
"Ne", proaputa Dijana. "Ali je to zvualo kao najprirodnija stvar za...starog ratnika da
uradi", Dijana glasno uzdahnu. "Kristina ima neke neobine ideje, zar ne?"
"Ona blefira, Dijana. Ona se pretvara da daje naoj majci ta ona eli."
"Lione, da li bi voleo da krenem sa tobom za Lionvud?", upitao je Ron.
Lion je po sjaju u oima svog prijatelja video nestaluk. "Zato bi to ponudio?" ,upitao ga je.
"Mogao bih da ti pomognem da pretrai imanje", izvali Ron.
"Veoma zabavno", odbrusi Lion. "Sada vidi ta si uradio. Dijnana ponovo plae. Mora se
nositi sa tim, Rone. Nemam vremena. Doi do Lionvuda sa Dijanom i tetkom Hariet ovog
vikenda."
"Samo se alim, duo. Sada, sada, dozvoli mi da te zagrlim, ljubavi. Moe plakati na mom
ramenu."
Lion zatvori vrata na Ronov umirujui glas. On odmahnu glavom u neprijatnosti. Bio je
toliko zaokupiran svojim ivotom, da nije shvatio da je Ron zaljubljen u Dijanu.
Ron je bio dobar prijtelj...ali zet...Lion e morati da se prilagodi toj mogunosti.
Kristina nee biti iznenaena ovim. Ne, ona je bila ta koja je uputila Rona njegovoj sudbini,
296
podseti se Lion sa osmehom.

Ah, sudbina. Odluio je da je njegova sudbina da ode kui i poljubi svoju enu.
elja da uzme Kristinu u naruje, da sporo vodi ljubav sa njom, uinila je da put u Lionvud
izgleda mnogo dui nego obino.
Sunce je ve bilo na zalasku kada je Lion doao na krivinu ispred kue. On zakilji,
pokuavajui da kroz nian izotri ono to je mislio da je video.
Kada je priao blie, on je prepoznao oveka koji je reao cipele na stepenice. Bio je to Elbert.
ta je on radio tamo? I ta je on u ime Boga radio sa Lionovim izmama? Lion je bio dovoljno
blizu da vidi desetine njegove obue poreanih po stepenicama i stazi.
Markiz udari svog konja po zadnjim nogama, kao signal da idu u talu, a onda zavapi
Kristininom batleru. "Elberte? ta radi sa mojim cipelama?"
"Gospoino nareenje, gospodaru", odgovorio je Elbert. "Zar je mogue da ovek poseduje
ovolike izme?", dodao je on. "Na ovom zadatku sam ve sat vremena. Uza stepenice, niza
stepenice, onda up-"
"Elberte? Daj mi razlog zato?", prekide ga Lion. "I ta ti radi na Lionvudu? Da li te je
Kristina pozvala u posetu?"
"Zaposlila me je, gospodine", saopti mu Elbert. "Ja u biti Braunov asistent. Da li ste znali
koliko je bila zabrinuta za mene? Znala je da neu izdrati sa starim imiom. Vaa
supruga ima dobro srce. Obavljau svoju dunost, gospodaru. Neu izbegavati svoju
odgovornost."
Kristina jeste imala dobro srce. Njegova nena supruga je znala da Elbert nee nigde nai
drugde posao. Bio je jednostavno previe star, suvie slab. "Siguran sam da e biti dobar,
Elberte", rekao je Lion. "Drago mi je da te imam za osoblje."
"Hvala vam, gospodaru", uzvratio je Elbert.
297
Onda je Lion primetio da Braun stoji u otvorenim vratima. Njegov batler je izgledao
uznemireno. "Dobar dan, gospodaru", ree Braun. "Vrlo dobro to ste se vratili", glas mu je
bio zategnut. "Da li ste videli cipele, gospodine?"
"Nisam slep, ovee. Naravno da sam ih video. eli li da mi objasni ta se ovde dogaa?"
"Nalozi vae ene", saopti Braun.
"Bive ene", umea se Edvard sa osmehom.
Lion je duboko uzdahnuo. "ta to pria?", upitao je on svog batlera verujui vie svom
mlaem oveku nego matorom koji se davio od smeha iza njega.
"Vi ste se razveli, gospodaru."
"Ja sam ta?"
Braunova ramena klonue. Znao je da njegov gospodar nee dobro primiti vesti. "Razveden."
"Razveden, gospodaru, gurnut u stranu, zaboravljen, mrtav u njenom srcu-"
"Shvatio sam, Elberte", promrmlja Lion u rastrojstvu. "Svestan sam ta znai re razvod."
Lion je nastavio ka kui. Stari sluga se umeao. "Ovo su bile njene rei. Moja gospodarica je
rekla da ete se razvesti na nain njenih ljudi. Rekla je da je sasvim u redu da se otarasi
supruga. Morate nai drugo mesto za ivot."
"Ja ta?", upitao je Lion, siguran da nije dobro uo.
Braunovo uporno klimanje dokazalo mu je da jeste.
"Vi ste izbaeni, gurnuti u stanu-"
"Zaboga, Elberte, prestani da govori svoju litiju", zahtevao je Lion. On se vratio Braunu. "ta
znai ono sa mojim cipelama?"
"One znae va odlazak, moj gospodaru", ree Braun.
Batler je pokuao da ne gleda u nepoverljiv izraz lica svoga gazde. On je bio u opasnosti da
izgubu kontrolu. Zurio je u pod umesto u gazdu.
298
"Dozvolite mi da razjasnim ovo u svojoj glavi", promrmlja Lion. "Moja ena veruje da kua
pripada njoj?"
"I vaoj majci naravno", izlete Braunu. "Ona je dri."
Braun se ugrizao za donju usnu. Lion je pomislio da pokuava da se ne nasmeje.
"Naravno", ree Lion.
Elbert je pokuao da bude od pomoi jo jednom. "To je nain na koji njeni ljudi rade",
umeao se a glas mu je bio pun veselja.
"Gde je moja ena?", upitao je Lion, ignoriui Elbertov komentar.
Nije ekao da mu njegove sluge odgovore, ali je preuzeo dva koraka pre nego to je stigao do
sobe. Iznenadna misao ga je zaustavila. "Da li se ona oiala?", upitao je.
"Jeste", uzviknuo je Elbert pre nego to je Braun stigao da otvori usta. "To je nain za to",
insistirao je Elbert. "Kada odeene dlake padnu, onda ste mrtvi za nju. Vi-"
"Dobio sam njenu poruku", viknu Lion. "Braune, unesi u kuu moje cipele. Elberte, idi sedi
negde."
"Gospodaru?", pozva ga Braun.
"Da?"
"Da li Francuzi zaista prate ove zakone?"
Lion je zadrao svoj osmeh. "Da li je moja ena rekla da je takav zakon?", upitao je on.
"Da, gospodaru."
"I ona ti je rekla da je iz Francuske?", zamolio je batlera.
Braun klimnu glavom.
"Onda mora da je istina", saopti mu Lion. "Ja bih se okupao, Braune. Ostavi cipele za
kasnije", dodao je pre neko to je krenuo.
Lion se osmehnu. Bilo je trenutaka kada bi zaboravio koliko je mlad i neiskusan Braun bio.
299
Naravno, on ne bi lagao nekoga ko zrai nevinoiu i iskrenou. Kristina.

Njegova supruga ga nije ekala u njihovoj spavaoj sobi. On zaista nije oekivao da bude
tamo. Sunce je i dalje dovoljno sijalo da ona ostane napolju. Lion je sumnjao da e se vratiti u
kuu pre mraka ako je ne prisili.
Lion je doao do prozora i posmatrao zalazak sunca. To je bio velianstven prizor i nije ga
primeivao dok nije oenio Kristinu. Ona mu je otvorila oi za udo ivota.
I udo ljubavi. Da, voleo je nju, toliko estoko da ga je to skoro plailo. Kada bi joj se neto
desilo, Lion ne bi znao kako bi nastavio dalje.
Ta mrska misao ne bi toliko smetala njegovoj bezbrinosti, da nije bio toliko zabrinut zbog
Kristininog upoznavanja sa njenim ocem. Lionu je bilo vie nego neprijatno.
Verovala je da e pokuati da je ubije. Riards nije bio u stanju da mu kae mnogo o
Kristininom ocu, ali injenica da je Stalinski bio ukljuen u aferu Brizbejn, koja je imala
sramne rezultate, zabrinula je Liona.
Kako bi bilo jednostavno kada bi mu Kristina verovala, poverila mu se. Gospode, on se oseao
kao da treba da se suoi sa neprijateljem sa povezom preko oiju.
Jednaka mera. Zar to nije bilo ono to je traio od Kristine?
Istina ga je udarila poput udarca. Zahtevao je od svoje supruge ono ti nije bio voljan da joj
da. Poverenje. Da, on je eleo njeno potpuno poverenje, ali on nije znao koliko joj je verovao.
Ne, rekao je sebi zavrtevi glavom, njegov greh je bio gori. On nije otvorio svoje srce.
Kristina ga je samo jednom pitala o njegovoj prolosti. Kada su bili na putu za Lionvud, ona
ga je zamolila da joj pria o svojoj prvoj eni, Leti. Njegovi odgovori su bili nagli. To je bio
jedini predmet o kojem nije hteo da razgovara. Nije ga ponovo pitala. Da, on je trebao da
uzvrati jednakom merom.
Vrata su se otvorila iza njega. Lion je bacio pogled preko ramena i video sluge kako nose
300
kadu i kante sa vodom za pranje.

Vratio se pejzau i bio u procesu skidanja jakne kada je video Kristinu.
Dah mu je zastao u grlu. Prizor je bio lepi nego zalazak sunca. Kristina je jahala bez sedla.
Sivi pastuv je jurio takvom brzinom da su mu se noge mutile.
Ona je jahala poput vetra. Njena zlatna kosa je letela iza nje. Lea su joj bila ravna kao
koplje, a kada je preskoila ivicu uspred sebe, Lion je poeo ponovo da die.
Kristina je bila daleko vie nego veta. Ta injenica je postala oigledna dok ju je gledao. On je
bio arogantno zadovoljan, kao da se ta vetina nekako odraavala na njega. "Ona je moja
lavica", proaputao je on, pravdajui svoju reakciju.
Bila je toliko graciozna...a on je ponudio da je naui da jae.
Jo jedna netana predpostavka, shvatio je on. Toliko netana kao i vera da e dobiti
izvinjenje od nje za njene jueranje gluposti.
Lion se nasmeja za sebe i poe da skida svoju odeu. On je ignorisao zabrinute poglede koje
su bacale njegove sluge prema njemu. Znao je da nisu navikli da ga sluaju kako se smeje.
Onda se isprui u kadi, leima oslonjen o njene zidove. Braun mu je spremio istu odeu.
"Ja u se pobrinuti za to", rekao je Lion svom batleru. "Moe me ostaviti sada."
Braun je krenuo ka vratima, a onda je zastao oklevajui. Kada se okrenuo da pogleda
poslodavca, njegov izraz lica je pokazivao zabrinutost.
"ta je to?", upitao je Lion
"Gospodaru, ja se nikada ne bih usudio da zadirem u vae privatne stvari, ali sam se pitao da
li ete prihvatiti odluku vae ene?"
Lion je morao da se podseti da je Braun bio vema mlad i da nije bio u njegovom domainstvu
dovoljno dugo da zna svoga gospodara. On nikada ne bi pitao tako smeno pitanje da je bilo
drugaije. "Ali,naravno, Braune", ree Lion.
301
"Onda ete joj dozvoliti da se razvede od vas?", braun izbaci, jasno zapanjen.
"Ja verujem da se ona ve razvela od mene", odgovori Lion sa osmehom.
Batler nije bio nimalo zadovoljan tom izjavom. "Nedostajaete mi, moj gospodaru."
"I tebe je zadrala?", upita Lion.
Batler je klimnuo glavom. Izgledao je jadno. "Moja dama je objasnila da smo sada deo njene
porodice."
"Mi?"
"Ona zadrava celo osoblje, moj gospodaru."
"Prestani da brine, Braune. Ne idem nigde", izjavi Lion. "im se moja supruga vrati iz etnje
kui, poalji je meni. Ako ona moe da se razvede od mene tako lako, onda mora postojati
brz nain da se ponovo uda. Ovaj mali problem e biti reen do mraka, obeavam ti."
"Hvala Bogu", proaput Braun. On pouri iz sobe, zatvarajui vrata za sobom.
Braun je mogao da uje gospodarev smeh ak dole.
Kristina je srela batlera na dnu stepenica. Kada joj je rekao da je markiz stigao i da je poeleo
da se vidi sa njom, ona ga je samo nezadovoljno pogledala pre nego to je prihvatila njegov
zakon.
Kada je dola u spavau sobu, naglo je zastao.
"Zatvori vrata, duo."
Kristina je uinila kako je traio, ali samo zato to je ona elela privatnost za svoju
konfrotaciju. "Da li si uivala u jahanju?, upitao je Lion.
Blagost u njegovom glasu ju je zbunjivala. Kristina se spremala za borbu. Lion nije bio u
nimalo predusretljivom raspoloenju. "Lione", poela je ona namerno izbegavajui njegov
pogled. "Ja mislim da ti ne shvata ta sam uradila."
"Naravno da ne, draga moja", odgovorio je tako veselim glasom koji je Kristinu jo vie
302
zbunio. "Ti e morati da pone iz poetka, morae me dati na sud, mada sada kada si
svestan mog neobinog vaspitanja, sumnjam-"
"U redu."
Kristina ga je pogledala. "U redu? To je sve to ima da mi kae?", ona zavrte glavom.
Nakon dugog uzdaha, proaputa: "Ti ne razume."
"Da, razumem. Odbacila si me u stranu. Elbert mi je objasnio."
"Ti nisi uznemiren?"
"Ne."
"Pa, zato ne? Rekao si da me voli", ree Kristina. Ona prir korak blie Lionu. "Tvoje rei su
bile lane, zar ne? Sada kada zna-"
"One nisu bile lane", odgovori Lion. On se nagnuo i zatvorio oi. "Boe ovo je tako dobar
oseaj. Ja ti kaem, Kristina, jahanje do Londona je svaki put due."
Ona nije mogla da veruje u njegov oputen stav. Kristina je oseala da je na rubu plaa. "Ne
moe me poniziti a onda se ponaati kao da se nita nije desilo. Ratnik bi ubio drugog za to
delo", ree mu.
"Ali ti nisi ratnik, Kristina. Ti si moja ena."
"Biva."
On nije otvorio oi kada ju je upito: "ta sam tano uradio?"
"Ne zna?", morala je duboko da udahne pre nego to je nastavila. "Vikao si na mene pred
svedocima. Osramotio si me. Osramotio me."
"Ko su bili svedoci?", upitao je Lion, tako tihim glasom da je morala da mu se pridrui da bi
ga ula.
"Brajan", saoptila je Kristina.
"Zar nisam vikao na tebe pred Riardsom? Izgleda da si zaboravila."
303
"To je bilo drugaije."

"Zato?"
"Vikao si jer sam se onesvestila. Nisi bio ljut na mene. Sigurno moe videti razliku."
"Ja je vidim", priznao je Lion. "Da li si se zapitala zato sam vikao na tebe pred Brajanom?"
"Ne."
Lion otvori oi. Njegova iritacija je bila oigledna. "Uplaio sam se da te ne izgubim", izjavi
on. Svaka re je bila oiana, teka.
"Ti ta?"
"Ne budi tako iznenaena Kristina. Kada sam uao u tu krmu i zatekao te kako sedi sa
najgorim oloem u Engleskoj, moj um je jedva radio. Onda si imala hrabrosti da mi se
osmehne, kao da si sretna to me vidi."
Morao je da prestane da pria. Seanje je poelo da ga ljuti ponovo.
"Bila sam srena to te vidim. Zar si sumnjao?", upitala je.
Njene ruke su bile na bokovima. Ona zabaci kosu preko ramena i nastavi da se mrti na
njega. "Pa?", zahtevala je ona.
"Da li si skratila kosu?"
"Jesam. To je sve deo rituala alosti", saopti Kristina.
"Kristina, ako bude kratila kosu svaki put kada si nezadovoljna sa mnom, ostae elava za
mesec dana, obeavam ti."
Lion je dugo uzdahnuo, a onda ree: "Da razjasnimo u mojoj glavi. Ja nikada da ne
podignem svoj glas u budunosti na tebe? Kristina nee ii. Bie vremena kada u vikati na
tebe."
"Ba me briga ako e vikati na mene", promrmlja Kristina. "I ja u takoe izgubiti ivce na
tebe ponekad", priznala je. "Ali ja ne elim da nikada neki stranac vidi to nezadovoljstvo. To
304
je poniavajue, Lione."
"O, onda sam trebao da te odvuem u sobu i da viem na tebe u privatnosti?", upitao je on.
"Da, trebalo je", odgovori Kristina.
"Glupo si rizikovala, Kristina. Bila si u opasnosti, shvatala ti to ili ne. Hou tvoje izvinjenje i
obeanje da se vie nikada nee izlagati takvom riziku."
"Morau jo da razmislim o tome" ree ona. Sada kada je bila primorana da razmotri ta joj
je govorio, shvatila je da je bila u opasnosti. Bilo je previe ljudi u Brajanovoj taverni da bi ih
pokorila...ako bi odluili da je napadnu istovremeno. Mada se prvi izaziva povukao...i posle
je ona spomenula da joj je mu markiz od Lionvuda. "Da", ponovila je. "Moram da razmislim
o obeanjima koje eli od mene."
Ona je mogla da zakljui iz Lionovog svirepog dranja da ga nije bilo mnogo briga za njen
iskreni odgovor. "Upozoravam te da nee biti lako za tebe", proaputala je.
"To je ono to se stvarno radi, zar ne?"
"Ja samo kaem-"
"Ti me testira, zar ne Kristina?"
Ona je napravila greku kada se pribliila kadi, a uvidela je prekasno. Lion je zgrabio i
povukao u krilo. Voda je pljusnula na sve strane.
"Upropastio si mi haljinu", ona jeknu.
"Upropastio sam i druge", ree Lion. On je uhvati ispod brade i natera je da ga pogleda.
"Volim te."
Oi joj se napunie suzama. "Ponizio si me."
"Volim te", ponovi on sirovim apatom. "ao mi je to si se osetila ponieno."
"ao ti je?"
"ao mi je to sam te uplaila", apnula je. "Pokuau da to ponovo ne uradim."
305
"Reci mi da me voli", zahtevao je Lion.

"Volim te."
"Da li da ti verujem?", upitao je on. Glas mu je bio promukao, nagovarajui.
"Da", odgovorila je Kristina. Pokuala je da mu odgurne ruke dalje od sebe kada je shvatila
da je uvredio. "Naravno da treba da mi veruje!"
"Ali ti meni ne veruje kada kaem da te volim", ree Lion. "U tvojoj glavi je to samo
privremeno stanje, zar ne?", on ju je polako poljubio, neno, nadajui se da e ublaiti ubod
njegovog blagog ukora. "Kada naui da mi potpuno veruje, znae da se neu predomisliti.
Moja ljubav je zauvek, Kristina."
Lion joj nije dao vremena da se raspravlja oko te injenice. Poljubio ju je ponovo. Njegov jezik
je prelazio preko njenih nenih usta dok se nisu rastavile za njega. A onda je poeo da hara
po njima.
Kristina je pokuala da protestuje. "Lione, ja moram-"
"Skidaj se", prekinuo je Lion. On je ve odvezivao poleinu njene haljine.
Ne, ona nije htela to da kae. Ali misli su joj bila zbunjene. Lion je povukao njenu haljinu do
struka. Rukama je obuhvatio njene grudi, prstima joj draio bradavice, primoravajui ih da
odgovore. Njegova usta nikada nisu izgledala tako topla, tako izazovna.
Bilo je vie vode na podu nego u kadi. Lionu nije smetalo. Bio je odluan, i on je skinuo
Kristininu mokru odeu sa nje u veoma kratkom roku.
Kristina nije elela da se bori. Stavila je ruke oko njegovog vrata i meko uzdahnula. "Voda
nije jako vrua", proaputala mu je kraj uva.
"Ja jesam."
"ta?"
"Vru."
306
"Lione, elela sam-"

"Mene u tebi", proaputa Lion. Usne su mu ljubile njen vrat, a topli dah joj je slao jezu niz
kimu. "Hoe da me oseti u sebi", ree on. "Tvrdog. Vrueg. Pokuau da idem sporo, ali ti
e eletzi bolje, bre, dok ne dodirnem tvoju matericu i ne bude molila za osloboenje."
Kristinina glava je pala tako da je Lion mogao da poljubi vie njenog vrata. Njegova mrana
obeanja o onome to e doi napravila su da joj se grlo stegne i rad srca ubrza. "Ostau u
tebi dok ti ne dam ono to eli, zar ne Kristina? I onda u te zadovoljiti ponovo."
Njegove usne su uzele njene u jo jenom omamljujuem poljubcu. "To je ono to eli, zar ne,
slatko moje?"
"Da", odgovori Kristina. Uzdahnula je kraj njegovih usana. "To je ono to elim."
"Onda se udaj za mene. Sada", zahtevao je Lion. On je ponovo poljubio kao meru
predostronosti protiv bilo kog protesta. "Pouri, Kristina. elim... Kristina ne mrdaj se
tako". proaputa Lion. "To je muenje."
"Svia ti se."
apnula mu je istinu pokraj ramena, zatim mu grebala kou noktima, zubima. Ona se
ponovo protrljala o njega kukovima, trljala grudi uz njegove. Ipak, kada je pokuala da ga
uvede u sebe, on joj to nije dozvolio. Stavio je ruke na njene kukove, drei je podalje od svog
uzbuenja.
"Ne jo, Kristina", rekao je ostavi bez daha. "Da li smo i dalje razvedeni u tvojoj glavi?"
"Lione, molim te", molila je Kristina.
On ju je stavio uza se dok mu je uzbuenje poivalo na stomaku. Njegovi prsti su je nali i
polako je prodro. "Da li eli da se zaustavim?", pitao je uz reanje.
"Ne, nemoj stati."
"Da li smo u braku?"
307
Kristina mu dade. "Da, Lione. Morao bi prvo da me odvede na sud." Ona vrisnu kada je
poveao pritisak. Ugrize se za donju usnu, a zatim ponovo otvori usne za njega.
"Kompromis", proaputa je Lion i polako je gurnuo prema dole i poeo da prodire.
Ona nije razumela ta joj je rekao, pomislila je da ponovo eli da je ispituje, ali se iznenada
Lion pomerio.
Njegov pokret je namerno bio muan. Kristina nije mogla da govori, nije mogla da misli. Lion
ju je gurao prema suncu. Uskoro kada vie nije mogla da podnese, on joj je dao slatko
osloboenje. Kristina je drala svoga ratnika u bleenoj predaji.
"Trebali bismo otii dole na veeru. Ne elim da tvoja majka pomisli da moe da se krije u
svojoj sobi. U budue sve svoje obroke mora da jede sa nama, muu."
Lion je ignorisao komentare svoje supruge. On ju je pomerio sa njega, umotao u pokriva od
kreveta kada je video kako drhti, a zatim poeo da joj golica rame svojim prstima.
"Kristina? Da li je tvoj otac ikada vikao na tebe kada si bila mala devojica?"
Okrenula se i stavila bradu na njegove grudi pre nego to je odgovorila ."To je udno pitanje.
Da, otac je vikao."
"Ali nikada pred drugima?", upitao je Lion.
"Pa, jednom je izgubio ivce", priznala je. "Bila sam suvie mala da bi se setila incidenta, ali
moja majka i aman su voleli da priaju tu priu."
"aman?"
"Na sveti ovek", objasnila je Kristina. "Poput onoga koji nas je venao. Mada, moj aman mi
nikada nije stavljao krunu na glavu.", zavrila je ona slegnuvi ramenima.
"ta je bio razlog da tvoj otac izgubi kontrolu?", upita Lion.
"Nee se smejati?"
"Neu se smejati."
308
Kristina je skrenula pogled sa njegovih zlatnih oiju na njegove grudi, da joj ne remeti
koncetraciju. "Moj brat je doneo kui lepu zmiju. Otac je bio veoma zadovoljan."
"Bio je?"
"Bila je to lepa zmija."
"Vidim."
Mogla je uti smeh u njegovom glasu, ali nije uzeo izuzetak. "Majci je takoe bilo drago.
Morala sam da gledam kako moj brat dri nagradu, a aman je rekao da sam ljubomorna na
brata. Izala sam da uhvatim moju zmiju. Niko nije mogao da me nae nekoliko sati. Bila
sam veoma mala i u stalnim nestalucima."
"Ah, pa to je razlog zbog kojeg je tvoj otac izgubio ivce", izjavi Lion. "Tvoj nestanak mora da
je-"
"Ne, to nije bio razlog", umea se Kristina. "Iako naravno, nije bio srean to sam napustila
bezbednost sela."
"Pa, onda?", upita Lion.
"Svi su panino tragali za mnom kada sam se mucajui vratila u selo. Mama kae da sam
uvek mucala kada bih pokuvala da imitiram svoga brata. Vidi, Beli orao je hodao poput
ponosnog ratnika."
Seanje na priu koju je ula toliko puta izazvalo joj je osmeh na licu.
"Da li si imala zmiju sa sobom kada si se vratila natrag u selo?", upitao je Lion.
"Oh, da", odgovorila je ona. "aman je priao da sam je drala ba kao to je i moj brat drao
zmiju. Otac je stajao na suprotnoj strani vatre, majka je stajala pored njega. Nijedno nije
pokazalo reakciju na moj ulov. Nisu eleli da me uplae pa da ispustim zmiju. U svakom
sluaju", dodala je ona sa uzdahom, "otac je doao do mene, uzeo zmiju iz mojih ruku, ubio
je a zatim poeo da vie na mene. Majka je znala da ga nisam razumela. Otac je pohvalio
309
mog brata, vidi,a ipak je vikao na mene."

"ta misli, zato je tako bilo?", upitao je Lion mada je ve naslutio njen odgovor.
"Zmija moga brata nije bila otrovna."
"O,Boe."
U glasu njenog mua je bio smeh. "Oca je ubrzo proao bes, a aman je objavio da su me
duhovi zatitili. Bila sam njihova lavica, vidi. Mama kae da je ocu bilo ao to me je grdio.
Poveo me je na jahanje sa njim tog dana i pustio me da mu sedim u krilu za vreme veere."
Paralela je bila suvie dobra da je propusti. "Tvoj otac je bio uplaen", ree Lion. "Voleo te,
Kristina-toliko da kada je video da si u opasnosti njegova samokontrola je dezertirala, ba
kao to je moja dezertirala jue."
On ju je povukao na gore da bi ga pogledala u oi. "Bila je njegova dunost da dri lavicu na
bezbednom za mene."
Kristina polako klimnu glavom. "Mislim da si poput mog oca. Ti si tako arogantan. O, ne
mrti se, Lione. Dajem ti kompliment kada kaem da si arogantan. Pun si hvalisanja, previe.
Ona je zvuala previe iskreno da bi se Lion uvredio. "Kako se zove tvoj otac?", upita on.
"Crni Vuk."
"Da li u mu se svideti?"
"Ne."
On nije oekivao njen nagli odgovor. Uistinu on je bio blizu smeha.
"Hoe da mi kae zato ne?"
"On mrzi belce. Ne veruje im."
"Zato ima tako sumnjiavu prirodu, zar ne?"
"Moda."
Ona je odmarala glavu na Lionovom ramenu.
310
"Jo uvek si pomalo sumnjiava prema meni, zar ne?"

"Ne znam", priznala je sa uzdahom.
"Verujem ti, slatkice moja. Potpuno."
Ona nije pokazala nikakvu reakciju.
"Kristina elim jednaku meru. Imau tvoje poverenje. I ne samo za dan ili dva. To su moji
uslovi."
Ona polako podie pogled i zagleda se u Liona. "A ako nisam u stanju da ispunim tvoje
uslove?", upitala je.
Video je zabrinutost u njenim oima. "Reci mi", proaputao je.
"Ti e me odbaciti.", apnula je.
On je odmahnuo glavom. "Ne."
"Ne? ta onda?"
On je eleo da je poljubi i otera mrtenje sa njenog lica. "ekau. I dalje u te voleti. U svom
srcu mi ne veruje, zar ne? Ako misli da e uraditi neto ime e me uvrediti i da u
prestati da te volim, to se nee dogoditi, Kristina."
Ona se ponizila pred njegovim vatrenim reima. "Brinem", priznala je apui. "Postoje
trenutci kada pomislim da se nikada neu uklopiti. Oseam se kao krug koji pokuava da se
uklopi u kvadrat."
"Svako se ponekad osea tako sa vremena na vreme", ree joj Lion, nasmejavi se na
apsurdnost njene analogije. "Ti si jo ranjiva. Da li jo uvek eli da ide kui?"
Njegove ruke su joj milovale ramena dok je ekao odgovor. "Ne bih mogla da te ostavim",
odgovori ona. "A ne bih mogla da te povedem sa mnom. Ti si sada moja porodica, Lione",
ree ona. "Zaista ti nee biti lako sa mnom."
"Brak nikada nije lak u poetku", odgovorio je. "Oboje moramo da se nauimo na
311
kompromis. Vremenom emo razumeti potrebe jedno drugog."

"Tvoja porodica i osoblje e me smatrati udnom."
"Ve te smatraju."
Njeno mrtenje je sada bilo primorano, a sjaj se pojavio u njenim oima. "Neljubazno je od
tebe da to kae", ree mu.
"Ne, to je iskreno priznanje. Oni misle da si isuvie udna. Da li ti je toliko stalo ta drugi
misle o tebi, Kristina?"
Ona zavrte glavom. "Samo ti, Lione. Stalo mi je samo do toga ta ti misli."
On je pokazao poljupcem koliko mu je drago da uje njeno priznanje. "I meni je stalo do toga
ta ti misli", proaputa Lion. "Da li e moje cipele ponovo biti izbaene?"
"To je stari poznati nain", objasni Kristina. "Bila sam toliko ljuta na tebe. To je sve to sam
mogla da smislim da shvati koliko si me nesrenom napravio."
"Hvala Bogu, nisi pokuala da me ostavi."
"Pokuala?"
"Zna da bih te jurio i dovukao ovde gde ti je i mesto."
"Da, znala sam da bi. Ti si ratnik, na kraju krajeva."
Lion je sklonio Kristinu do sebe, odluivi da zavre razgovor pre nego to ponovo budu
vodili ljubav. Njena ruka se nala na njegovoj butini. To je bila smetnja. Lion joj zarobi obe
ruke i blago ih stisnu. "Kristina? Da li si ikada volela drugog mukarca? Da li postoji kod
kue neko ko je zarobio tvoje srce?"
Glava joj je bila uukana ispod njegove brade. Kristina se osmehnu, znajui da Lion nije
mogao da vidi njenu reakciju. Postao je napet nakon to je postavio pitanje. Nije bio u stanju
da zadri brigu u svom glasu.
On je pustio da vidi njegovu ranjivost. "Kada sam bila veoma mlada, mislila sam da kada
312
odrastem da u se udati za Belog orla. Onda kada sam imala sedam leta ili tako neto
ostavila sam te glupe misli sa strane. On je bio moj brat, posle svega."
"Da li je bilo ikog drugog?"
"Ne. Otac nije hteo da bilo ko od ratnika hoda sa mnom. Znao je da se moram vratiti
belcima. Moja sudbina je ve bila odluena."
"Ko je odluio o tvojoj sudbini?"
"San."
Kristina je ekala njegovo sledee pitanje ,ali posle minut dva,kada je shvatila da je nee pitati
da mu objasni, ona je odluila da e mu svejedno rei.
Htela je da shvati.
Pria o amanovom putovanju do vrha planine u potrazi za vizijom privukla je punu
Lionovu panju.
San ga je naterao da se nasmeje. "Ali da te tvoja majka nije nazvala lavicom, da li bi aman
ikada-"
"On bi sve sredio", prekinula ga je Kristina. "Imala sam plavo-belu kosu, plave oi ba kao i
lav u njegovom snu. Da, on bi sve sredio. Da li sada razume koliko sam zbunjena bila kada
te je gospodin Rejnolds nazvao Lion? Znala sam u tom trenutku da sam pronala svog
partnera."
Logini deo Lionovog mozga video je sve nedostatke u snu, praznoverje, rituale. Ipak on je
jednostavno odgurnuo te razloge u stranu. Nijega bilo briga ako nema previe smisla. "Znao
sam u tom trenutku, da pripada meni."
"Oboje smo to znali, zar ne Lione?"
"Jesmo, ljubavi."
Kristina se nasmeja. "Nikada nismo imali podjednake anse, muu. Tvoja je sudbina ve bila
313
odluena."
Lion klimnu glavom. "Sada je na tebe red da postavlja pitanja. eli li da ti priam o Leti?"
Kristina je poguala da pogleda u Liona ali on nije hteo da je pusti. "Da li eli da mi pria o
njoj?", upitala je oklevajui.
"Da, elim. Sada mi postavi pitanja", komandovao je on mekim glasom.
"Da li si je voleo?"
"Ne na isti nain, kao to volim tebe. Nikada nisam bio...ovakav. Bio sam suvie mlad da brak
shvatim kao sada."
"Kakva je bila?"
"Potpuna tvoja suprotnost", odgovorio je Lion. "Leti je oboavala drutvene zabave, ona je
mrzela ovu kuu, ovu prirodu. Ona je volela spletke. Radio sa sa Riardsonom tada. Bio je
rat, i ja sam bio dosta daleko od kue. Moj brat, Dejms je pratio Leti na razne dogaaje. Dok
sam bio odsutan, on ju je odveo u krevet."
Njen uvueni dah mu je rekao da je ona razumela. Lion je eleo da ispria Kristini o svojoj
prvoj supruzi, da bi ona videla koliko joj veruje. Ipak,kada je poeo da pria, bes koji je toliko
dugo drao u sebi, poeo je da bledi. To se ostvarilo iznenada. Sad njegovo objanjenje nije
bilo neodluno. "Leti je umrla na poroaju. Beba takoe. To nije bilo moje dete, Kristina.
Dejms je bio otac. Seam se kako sam sedeo kraj svoje ene, pokuavajui da joj dam
udobnost. Boe, imala je strahovite bolove. Molio sam se da prou. Leti nije bila svesna da
sam bio tamo. Ona je vikala svog ljubavnika."
Kristina je oseala da je na rubu plaa. Bol zbog izdaje njegovog brata mora da je bila
nepodnoljiva. Ona nije razumela. Kako bi supruga osramotila svog mua na takav nain?
Ona je zagrlila Liona, ali je odustala od davanja dalje podrke. Bio je ponosan ovek. "Da li si
bio blizak sa bratom pre izdaje?", upitala je.
314
"Ne."
Kristina se pomerila od Liona da bi mogla da mu vidi izraz lica. Njegov pogled je samo
pokazivao zbunjenost zbog njenog pitanja. Letin greh vie ne utie na njega, pomislila je.
"Nikada nisi dao Leti svoje srce", ree mu ona. "Ti tvom bratu tek treba da oprost, zar ne
Lione?"
On je bio oduevljen njenom precepcijom. "Da li si bio blizak sa Dejmsom?", ponovo je
upitala.
"Ne. Bili smo takmiarski nastrojeni dok smo bili mlai. Ja sam prerastao te gluposti, ali moj
brat oigledno nije."
"Pitam se da l Dejms nije bio kao Lancelot", proaputal je ."Iz proe o Kamelotu."
"A Leti je bila moja Gvinera?", upitao je sa blagim osmehom.
"Moda", odgovori Kristina. "Da li bi njihovu izdaju lake podneo ako bi verovao da njihov
greh nije bio nameran?"
"To ne bi bilo istina. Dejms nije bio Lancelot. Moj brat je uzimao ono ta eli, kada to eli,
bez obzira na posledice. On nikada nije odrastao", zavrio je Lion.
Ona je ignorisala grubost u njegovom glasu "Moda ga tvoja mama nije mogla pustiti", rekla
je ona.
"Kada smo ve kod moje mame", poe Lion sa uzdahom, "ima li u planu da je zadri ovde?"
"Da, imam."
"Pakao. Koliko dugo?"
"Prestani se mrtiti .Ona e ostati ovde dok sam ne poeli da ode. Naravno, moramo prvo
uiniti da ona poeli da ostane prvo", ree ona. "Imam plan da joj pomognem, Lione. Zajedno
emo je uvui nazad u porodicu. Tvoja mama se osea odgovornom za smrt tvoga brata."
"Zato si to rekla?", upita Lion.
315
"On je stalno bio vezan za njene suknje", odgovori Kristina. "Dijana mi je rekla da vas je
mama obojicu titila od okrutnog temperamenta vaeg oca."
"Kako bi Dijana to mogla znati? Ona je bila samo beba kada je otac umro."
"Tetka Hariet joj je to rekla", objasni Kristina. "Ja sam ispitivala tvoju tetki i sestru, Lione.
elela sam da znam sve o tvojoj mami da bih mogla da joj pomognem."
"Koliko e to trajati? Ja nemam strpljenja da za vreme obroka sedim i sluam njene prie o
Dejmsu."
"Neemo dozvoliti da pria o Dejmsu", ree Kristina. "Mama ti je veoma odluna." Ona
poljubi Lionovu bradu, a onda ree: "Ali ja sam daleko odlunija. Imam li tvoju kompletnu
podrku u ovome?"
"Hoe li da je vodi u pustinju da nae mesto za sebe da umre?", upitao je on, smejui se
nad slikom Kristine kako vue njegovu majku kroz predvorje. "Dijana brine da e upravo to
uiniti."
Kristina uzdahnu u rastrojstvu. "Tvoja sestra je veoma naivna, samo sa blefirala. Da li bi
eleo da ti objasnim svoje planove za tvoju mamu?"
"Ne."
"Zato ne?"
"Voleo bih da me iznenadi", odgovori Lion. "Samo sam mislio o drugim pitanjima koje sam
eleo da te upitam."
"To me ne iznenauje. Ti si pun pitanja."
On je ignorisao njen prekor i nezadovoljan izraz lica. "Da li ti shvata da ponekad govori
francuski? Posebno kada si uznemirena. Da li je to jezik kojim je tvoja porodica govorila?"
Dve rupice su joj se pojavile u obrazima. Lion je pomislio da je izgledala kao aneo. Ona nije
bila slina nijednoj, meutim, a njena ruka se iznenada nala dole, na njegovom uzbuenju.
316
Lion je ostao bez daha, a zatim povukao njenu ruku. "Prvo mi odgovori", naredio je on,
promuklim glasom.
Pustila ga je da vidi njeno razoarenje pre nego to je odgovorila. "Otac je zarobio gospodina
Deanevura da me naui jezik belaca. Da je majci bilo dozvoljeno da razgovara sa njim, ona bi
mu rekla da su hteli da me vrate u Englesku. Otac je mislio da to nema nikakvog znaaja. On
nije razumeo da postoji razliiti jezici belaca. Deanevure mi je to kasnije rekao, kada smo se
sprijateljili, da je bio veoma uplaen od mog oca. Seam se da mi je bila zabavna ta injenica",
dodala je ona. "To je bilo veoma neljubazno od mene, ali sam tada imala deset-jedanaest
godina, tako da mi je oprostio taj stav. Deanevur je takoe bio veoma mlad. On me je nauio
jezik belaca...njegovih belaca."
Lionov smeh prekinuo je njenu priu. ekala je da se smiri, pre nego to je nastavila. "Dve
duge godine sam se patila sa tim jezikom. Dan za danom. Majci nikada nije bilo dozvoljeno
da bude blizu Deanevure. On je bio zgodan mukarac, za belca", ree ona. "U stvari, svi ostali
su se sklanjali od njega. Bio je tamo da zavri zadatak, a ne da se sprijatelji."
"Tada ste bili samo vas dvoje zajedno?", upitao je Lion.
"Naravno da ne. Nije mi bilo dozvoljeno da budem sama sa njim, uvek bi najmanje bilo dve
ene sa mnom. Meutim, ja sam vremenom stvarno zavolela Deanevura, pa sam ubedila oca
da se ponaa malo vie prijatnije prema njemu."
"Kada je Deanevur shvatio da te nije uio pravi jezik? I kako je on komunicirao sa tvojim
ocem?"
"Deanevure je govorio na jezik", odgovori Kristina. "Kada je majci konano bilo dozvoljeno
da ga poseti u njegovom tipiju, ona me je ula kako recitujem lekciju, ona je odmah znala da
to nije isti jezik koji je ona uila kao devojica."
"Da li je ispao mete?", upitao je Lion, pokuavajui da se ne nasmeje.
317
"O, da. Majka je uhvatila oca i pokazala mu svoje nezadovoljstvo. Da nije bio tako tvrdoglav i
drao je podalje od misionara, ne bi uzalud prole dve godine. Otac je bio isto tako ljut. Hteo
je da ubije Deanevura, ali ga majka nije pustila."
Lion se nasmeja. "Zato te tvoja majka nije nauila?"
"Njen engleski nije bio dobar, odluila je da je Deanevurov mnogo bolji."
"Zato radije govori francuski?"
"Lake je s' vremena na vreme."
"Reci mi da me voli na jeziku svoje porodice."
"Volim te."
"To je engleski."
"Sada jezik moje porodice", ree Kristina. Ona je tada ponovila svoj zavet na jeziku Dakota.
Lion je pomislio da je zvuk bio lirski.
"Sada u ti pokazati koliko te volim", proaputa Kristina. Njene ruke su skliznule niz njegove
grudi. Pomislila je da uini da je poeli, ali on je ve pulsirao od elje.
"Ne, ja u prvo tebi pokazati", ree Lion.
On je prevrnuo svoju enu na lea i upravo joj to pokazao.
Dugo posle, mu i ena su zaspali, umotani u zagrljaj. Oboje su bili iscrpljeni i temeljno
zadovoljeni.
Lion se probudio tokom noi. Odmah je posegnuo za svojom enom. im je shvatio da ona
nije bila u krevetu, on se nagnu i pogleda na pod.
Kristina nije bila tamo. Lionov um se odmah oisti od sna. Poeo je da izlazi iz kreveta u
potrazi za svojom enom, kada je shvatio da gore svee na nonom stoiu. Setio se sasvim da
ih je sve tri ugasio.
To nije imalo smisla sve dok nije vide crnu knjigu kraj svea.
318
Koni povez je bio oteen godinama. Kada je Liod podigao knjigu i otvorio je, miris bui
proomao je vazduh oko njega. Stranice su bile krte. Bio je beskonano nean kada je ptvorio
prvu stranicu dara koji mu je Kristina darovala.
Nije znao koliko dugo je tamo sedeo, pognute glavedok je itao Desikin dnevnik. Moda sat,
moda dva. Kada je zavrio sa itanjem Desikinog komara, ruke su mu se tresle.
Lion je ustao, protegao svoje miie, a zatim otiao do ognjita. Bilo mu je hladno, ali nije
znao da li je to do temperature u prostoriji ili je zbog Desikinog dnevnika.
On je dodao drugo drvo u vatru,kada je uo otvaranje vrata iza sebe.
Lion je zavrio svoj zadatak pre nego to se okrenuo. On je kleknuo na koleno, ruku prebacio
na drugo i dugi minut gledao u svoju predivnu enu.
Bila je obuena u dugu, belu odoru. Kosa joj je bila razbaruena a obrazi isprani. Mogao je
da kae da je bila nervozna. Kristina je drala posluavnik u rukama.
"Mislila sam da si moda gladan. Otila sam-"
"Doi ovamo,Kristina."
Glas mu je bio tihi apat. Kristna je pourila da uradi njegovu zapovest. Spustila je
posluavnik dole na krevet, a zatm pourila da stane kraj svog mua.
"Da li si ga proitao?", upitala je.
Lion je ustao pre nego to je odgovorio. Stavio je ruke na njena ramena. "Htela si da ga
proitam, zar ne?"
"Da."
"Reci mi zato si to htela?"
"Jednaka mera, Lione. Tvoje rei, muu. Otvorio si mi svoje srce kada si mi rekao za Leti i
Dejmsa. Nisam mogla nita manje."
"Hvala ti, Kristina", glas mu se tresao od emocija.
319
Kristina rairi oi. "Zato mi se zahvaljuje?"

"Zato to mi veruje", odgovorio je Lion. Poljubio je boru na njenom elu. "Kada si mi dala
dnevnik tvoje majke, takoe si mi dala svoje poverenje."
"Jesam?"
Lion se osmehnu. "Jesi", izjavi on. Poljubio ju je opet, neno, onda predloi da podele noni
obrok kraj vatre.
"I mi emo razgovarati?", upita Kristina. "elim toliko toga da ti kaem. O toliko stvari
moramo da odluimo, Lione."
"Da, ljubavi. Priaemo", obeao je Lion.
iom se okrenula da donese posluavnik, Lion dohvati jeno ebe koje je bilo prebaeno preko
stolice i prostre ga na pod.
Kristina kleknu i stavi posluavnik na sredinu ebeta. "Da li li da ti donesem ogrta?"
"Ne", odgovori Lion, cerei se. "Da li eli da ja skinem tvoj?"
Lion se isprui na jednoj stani ebeta, nasloni se na jedan lakat i posegnu za komadom sira.
On odvali komad i dade ga Kristini.
"Da li misli da je Desika bula luda?", upitala je.
"Ne."
"Ne znam ni ja", ree Kristina. "Neki od njenih zapisa su veoma zbunjujui, zar ne? Moe li
osetiti njenu agoniju, Lione, sada kada si proitao njen dnevnik?"
"Bila je preplaena", ree Lion. "I, da, mogao sam da osetim njen bol."
"Isprva nisam elela da proitam njen dnevnik. Meri me je naterala da ga ponesem sa
sobom. Rekla je da e kada doe vreme to promeniti moje srce. Bila je u pravu."
"Stalno je ispunjavala obeanje koje je dala tvojoj majci", umea se Lion. "Ona te podizala,
volela kao svoju i napravila te jakom. To su bile Desikine elje, zar ne?"
320
Kristina klimnu glavom. "Ja nisam uvek bila jaka, Lione. Do veeras sam ga se bojala."
"Tvog oca?"
"Ne volim da ga zovem mojim ocem", proaputa Kristina. "ini mi loe kada pomislim da
njegova krv tee kroz mene."
"Zato se sada ne boji?"
"Jer sada zna. Brinula sam se da e pomisliti da je Desikin um bio...slab."
"Kristina kada si ula onda u biblioteku, ja sam razgovarao sa Riardsonom. Imali smo
diskusiju o tvom ocu. Riards mi je priao o incidentu koji se zove Brizbejn afera. Da li si ila
neto od toga?"
"Ne. Nikada ne bih prislukivala", odgovori Kristina.
Lion klimnu glavom. On joj je brzo ispriao sled dogaaja goje su doveli do ubistvaBrizbejn
porodice.
"Ta sirota deca", apnu Kristina. "Ko bi ubio nevine maliane?"
"Nee ti se svideti odgovor". ree Lion. "Ja ti ne bih priao ovo da nije vano. Brizbejn, njegova
supruga i njihova deca su pobijena na isti nain."
"Kako?"
"Vratovi su im prerezani."
"Ne elim to da zamislim", proaputa Kristina.
"U Desikinom dnevniku ona je govorila o paru sa kojima je putovala u Blek Hils. Sea se?"
"Da. Njihova imena su bila Emili i Jakov. akal ih je ubio."
"Kako?"
"Njihovi vratovi...oh, Lione. Vratovi su im bili prerezani. Da li eli rei-"
"Isti metod", odgovori Lion. "Moda je sluajnost, ali instikt mi govori da je baron ubio
Brizbejn porodicu."
321
"Zar ne moe da ga izazove?"

"Ne na nain na koji bi ti to volela", odgovori Lion. "Moraemo ga naterati da se sam oda,
Kristina. Dajem ti re da hou. Hoe li ti prepustiti meni?"
"Da."
"Zato?"
"ta zato?", zaita ona.
Ona je sada namerno buljila u pod, izbegavajui njegov pogled. Lion je posegnuo i povuka je
za pramen kose. "elim da mi kae te rei, eno."
Kristina se pomerila do njega. Rukom je polako uzela njegovu. Kada su joj prsti bili
ispreplitani sa njegovima, ona je odgovorila na njegov zahtev.
"Verujem ti, Lione. Svim srcem."
322
15. POGLAVLJE
Meri i ja smo obeale neto jedna drugoj. Dala mi je obeanje da e se brinuti o tebi
ako mi se neto bude desilo, a ja sam joj dala re da u vratiti kui Belog orla ako
se njoj neto desi.
Od tog trenutka, moji strahovi su nestali. Njeno obeanje mi je donelo mir. Ti si ve
osvojila njenu ljubav, Kristina. Mogla sam da vidim kako te dri, kako te mazi dok
bi spavala na njenim grudima.
Ona e ti biti bolja majka.
Dnevnik, unos: Novembar, 3. 1795
Lion je pokuavao da zadri svoj temperament pod kontrolom. Drao se govorei sebi da e
doruak biti brzo gotov, da bi Riards trebao da doe u svakom trenutku, a da bi zadovoljio
svoju suprugu razgovarao je sa majkom. Meutim, napor ga je kotao apetita, injenica koju
je morao da komentarie sa svima ostalima za stolom.
Bio je okruen porodicom i smatrao je to nesrenom okolnosti. Njegova tetka Hariet je dola
sa Dijanom predhodnog popodneva. Grof od Rona se pojavio sat kasnije.
Sluajnost je bila prinuena, naravno. Dijana se pravila iznenaena kada je Ron dojahao do
kue. Njegova sestra je bila kao transparent, Liona nije prevarila ni na momenat. On je
predhodno vee imao neophodan razgovor sa svojim prijateljem. Ron je traio Dijaninu
ruku. Lion je bio sretan da mu da sve od nje. Sakrio je tu pomisao za sebe, a od Rona je traio
obeanje da e voleti, uvati i potovati njegovu sestru. Kada je Ron konano obeao Lion im
je dao svoj blagoslov. Nije se potrudio da posavetuje svog prijatelja za vernost, znajui da Ron
nee pogaziti svoju ast jednom kada se zavetuje.
Lion je sedeo na elu stola, Ron sa njegove leve a Kristina sa njegove desne strane. Njegova
majka ga je gledala sa svog poloaja na suprotnoj strani stola. Tetka Hariet i Dijana su
pokuavale da uvuku staru markizu z razgovor. Njihovi napori su bili uzaludni. Jedini put
323
kada je Lionova majka podigla pogled sa svog tanjira, bilo je kada je htela da napravi
komentar o njenon Dejmsu.
Lion je ubrzo stiskao vilicu.
"Zaboga Dijana, pusti Rona", tetka Harijet je viknula. "Deko e umreti od gladi ako ga ne
pusti da jede, dete."
"Dejms je uvek imao veoma zdrav apetit", umea se Lionova majka.
"Sigurna sam da jeste, majko", ree Kristina. "Da li vam se svia vaa soba?"
"Ne svia mi se uopte. Previe je svetla. I dok smo kod moje opreme, reci te mi zato
insistirate da ne nosim crno. Dejms je voleo tu boju, znate."
"Mama, hoe li molim te prestati da pria o Dejmsu?", zamolila je Dijana.
Kristina zavrte glavom prema Dijani. "Lione?", okrete se ona s osmehom ka njemu. "Kada
misli da e Riardson stii? Jedva ekam da ponemo."
Lion se namrti na svoju enu. "Ne ide nigde. Razgovarali smo o tome, Kristina", podseti je
on.
"Dejms je uvek bio u pokretu", prokomentarisa njegova majka.
Svi su se sa Kristinom okrenuli i namrtili na staru enu.
"Kada emo priati o branom aranmanu?", upita tetka Hariet pokuavajui da prekine
munu tiinu.
"Ja zaista ne elim da ekam dugo", rekla je Dijana. Ona pocrvene pre dodavanja. "elim da
se udam odmah. Kao Lion i Kristina."
"Nae okolnosti su bile drugaije", ree Lion. On namignu Kristini. "Nee biti sree kao to
sam ja bio. Ti e ekati i imati odgovarajue venanje."
"Dejms je eleo da se oeni. Ali on jednostavno nije mogao da nee nijednu koja ga je
dovoljno dostojna", umeala se mama.
324
Lion je mrko pogleda. Kristina je uhvatila vrh njegovog prsta. "Izgleda vrlo zgodno ovog
jutra", ree mu ona. "Nosi uvek plavo."
Lion je pogledao u oi svoje supruge i video tu iskru. Znao je ta radi. Ona je pokuavala da
mu skrene misli sa njegove majke. I iako je shvatio njenu nameru, ona je uspela u tome. On
se iznenada nasmeja. "Ti uvek izgleda lepo", ree joj on. Nagnuo se i proaputao: "Meutim,
i dalje te najvie volim bez odee."
Kristina pocrvene od zadovoljstva.
Ron se nasmei na sretan par, a onda se okrete da razgovara sa Lionovom tetkom. "Da li jo
uvek ne verujete da emo se Dijana i ja venati? eleo bih vae odobrenje", dodao je on.
Tetka Hariet podie svoju lepezu. Ona je mahala sa njom ispred lica dok je razmatrala
odgovor. "Dau vam svoju saglasnost, mada ne verujem da ete se vas dvoje slagati kao Lion i
Kristina. Moete i sami videti koliko se dobro slau."
"Oh i mi smo takoe morali da pronaemo zajedniki jezik", umea se Kristina. "Ron i
Dijana e se slagati meusobno. Oni se pokreu na isti nain", objasnila je ona.
Tetka Hariet prodorno pogleda Kristinu. "Sada, kada si deo ove porodice, zato mi ne kae
gde si odrasla, dete?"
"U Blek Hilsu", odgovori Kristina. Onda se okrete ka Lionu. "Grofica e svakako rei, a ja bi
stvarno trebala da pripremim moju porodicu, zar ne misli?"
"Grofica nee rei ni re", odgovori Lion. "Sve dok joj novac pristie, ona e drati tvoje tajne
bezbednim dok ne bude spremna da ih kae."
"Reci nam kakve tajne?", upita Dijana mrtei se.
"Ona ima pravo na svoju privatnost", umea se Ron, namigujui Kristini.
Tetka Hariet je ispustila neelegantan uzdah. "Gluposti. Mi smo porodica i izmeu nas ne
treba da postoje nikakve tajne, osim ako nisi uinila neto ega se stidi, Kristina. A ja sam
325
sigurna da to nije sluaj. Ti si dobrog srca, dete", dodala je ona. Zastala je i pogledala u staru
markizu.
"Dejms je takoe bio ovek dobrog srca", ree ona.
Svi su ignorisali taj komentar.
"Pa?", upita Dijana gledajui Kristinu.
"Ja sam odrasla sa Dakotama."
Kristina stvarno nije oekivala da njena izjava nee izazvati nikakvu reakciju. Svi su samo
zbunjeno zurili u nju. Ona se okrete ka Lionu.
"Ne verujem da su te razumeli, slatkice moja", proaputa on.
"Ko su Dakote?", upita tetka Hariet. "Ne seam se da sam srela nekoga pod tim imenom. Oni
mora da nisu Englezi", zakljuila je mahajui svojom lepezom.
"Ne, oni nisu Englezi", ree Lion sa osmehom.
"Velika porodica?", upita tetka Hariet, pokuavajui da shvati zato se Lion smeje a Kristina
je pocrvenela.
"Veoma velika", ree Lion.
"Pa, zato nisam ula za njih?", zahtevala je njegova tetka.
"Oni su Indijanci", Kristina je izjavila i saekala pravu reakciju.
Nije dugo dolazila. "Nije ni udo to nisam ula... Dragi Boe da li misli na divljake?",
dahnu ona.
Kristina je htela da objasni da nije marila za re "divljak"-grofica je esto upotrebljavala tu
re za blage Dakote, brine ljude, ali smeh tetke Hariet i Dijane je prekinuo njenu odbranu.
Tetka Hariet je bila prva koja je povratila kontrolu. Ona je primetila da im se Ron, Lion i
Kristina nisu pridruili. "Nisi se alila sa nama ,zar ne, Kristina?", upitala je. Oseala je da je
hvata nesvestica ali joj je glas i dalje bio mek.
326
"Ne, nisam se alila", odgovori Kristina. "Rone? Ne izgleda previe iznenaeno."

"Bio sam bolje pripremljen za tu vest", objasni Ron.
"Da li je Blek Hils u Francuskoj, onda?", upita Dijana pokuavajui da sredi svoje misli.
Lion se nasmeja na to pitanje.
"Dejms je voleo da ide u Francusku", saopti Lionova majka. On je tamo imao mnogo
prijatelja."
Tetka Hariet se nagla i uhvatila Kristininu ruku. "Draga moja,tako mi je ao to sam se
smejala. Oprosti mi za moju nedisciplinovanost. To je bilo takvo iznenaenje. Molim te da ne
misli sada da mislim da si inferiornija na bilo koji nain."
Kristinu nisu uznemirile njihove reakcije, ali je ona pretpostavila da je tetka Hariet mislila da
jesu. Ona se osmehnu dragoj eni, a onda ree: "Molim vas da ne pomislite da su oni
inferiorniji na bilo koji nain, tetka Hariet. Uistinu, otkako sam dola shvatila sam da su oni
mnogo civilizovaniji od Engleza. Na to sam veoma ponosna."
"Dejms je uvek bio civilizovan prema svima koje je upoznao."
Tetka Hariet potapa Kristininu ruku, a zatim se okrete i pogleda u staru markizu.
"Milicent", promrmlja ona, koristei se markizinim imenom. "Hoe li se pobogu dozvati
sebi? Pokuavam da vodim ozbiljan razgovor sa Kristinom."
Tetka Hariet se ponovo osmehnu Kristini." Jedva ekam da ujem prie o tvom detinjstvi,
Ketistina. Hoe li ih podeliti sa mnom?"
"Bila bih veoma sretna", odgovori Kristina.
"Sada, ja bih te savetovala da ovo nikome ne govori izvan ove porodice. Stranci ne bi
razumeli. Drutvo je veoma plitkoumno", dodala je sa energinim klimanjem. "I podvrgnue
te zlonamernim ogovaranjem."
"Da li si imala neke udne navike dok si bila sa njima?"
327
"Pobogu, Dijana", zaurla Lion.

"Sve je u redu", umea se Kristina. "Ona je samo radoznala."
"Hajde da promenimo temu za sada", posavetovao ih je Ron. On se namrti na Dijanu, onda
otera njeno nezadovoljstvo uzimajui je za ruku.
Tetka Hariet se nije dopao udan nain na koji je Dijana buljila u Kristinu. Usta su joj bila
otvorena. Blesava devojka je izgledala prilino fascinirano.
Zabrinuta za Kristinina oseanja, tetka je pourila da skrene Dijaninu panju. "Lione,
Dijana? Insistirala sam na dovoenju loe disciplinovanog teneta koje joj je Ron dao. Ona je
zavezana u zadnjem delu", objasni tetka Hariet. "Dijana se nadala da ete zadrati tene dok
smo u Londonu. Zar nije tako, Dijana?"
Ron je morao da gurne Dijanu pre nego to je odgovorila. "O, da. Bilo bi okrutno da je
drimo zatoenu u gradskoj kui. Kristina da li si imala psa kada ste bili devojica? Da li su
psi u tvom gradu...?"
"To je selo, a ne grad", odgovori Kristina, elei da Dijana prestane da tako intezivno zuri u
nju.
"Ali bilo je pasa tamo?", Dijana je bila uporna.
"Da, bilo je pasa", odgovori Kristina. Okrenula se da namigne svom muu kada je osetila da
mu se ruka napinje ispod njene, onda se okrenula nazad i pogledala u njegovu sestru. "Iako,
oni nisu uzeti u obzir kao kuni ljubimci", lagala je. "I, naravno, nikada nisu ostajali dugo."
"Dejms je uvek voleo ivotinje. Imao je lepog psa i zvao se Faitful."
"Neprikladan naziv, ako mene pitate", prokomentarisao je Lion. "Zar se ne slae, Kristina?",
upita on, uzvraajui joj mig.
Braun se u tom trenutku pojavio na vratima i najavio da je sir Featon Riards upravo stigao.
Kristina i Lion su ustali da odu.
328
"Voleo bih da se provozam sa tobom i Riardsom", Ron ree.

Lion je pogledao Kristinu, a kada je dobio zeleno svetlo, onda je rekao Ronu da e mu biti
drago zbog njegove pomoi.
Kristina je prela preko pola trpezarije kada ju je Dijana pozvala.
"Kristina? Zato psi nisu ostajali dugo?"
Htela je da ignorie to pitanje, sve dok nije shvatila da je Dijana jo zjapila u nju.Lion je
gledao u sestru kao da joj je izrasla jo jedna glava. "ta se dogodilo sa psima?"
"Mi smo ih jeli", ree Kristina, pokuavajui da ispria svoju la bez osmeha.
Tetki Hariet je ispala lepeza na pod. Dijana se zgraavala. Lion nije ni trepnuo dok je njegova
majka naglas povikala: "Dejms nikada nije pojeo svog psa ... O, Boe, ta sam upravo rekla?"
Svi su se udruili u smehu. ak je i stara markiza pokazala osmeh. Bio je mali, ali osmeh,
svejedno.
Kristina je pomislila da je to lep poetak. Lionov zagrljaj joj je rekao da i on tako misli.
"Dijana, samo sam se alila sa tobom. Nismo jeli nae ljubimce. Ne treba da brine o svom
tenetu. Neemo je imati za veeru. Ima moju re."
"Ona nikada nije prekrila svoju re", posavetova Lion svoju sestru. "Osim ako, naravno, ona
ne bude isuvie gladna", dodao je on pre nego to je povukao svoju enu iz sobe.
Riards je bio veoma zbunjen kada su Lion i Kristina uetali u biblioteku nasmejani kao da
nemaju ni jedne brige na svetu. To je svakako bilo u suprotnosti sa misterioznom porukom
koju je dobio dan ranije.
"Onda, da li je va problem reen?", upitao je Riards Liona umesto pozdrava.
"Ne, i dalje mi treba vaa pomo", saoptio je Lion. On se brzo otreznio. "Jeste li umorni,
Riardse? Osea li se sposobno za jo jedno jahanje po polju?"
"Gde?"
329
"Na imanje grofa od Aktona", odgovori Lion.

"To je dobrih etiri sata jahanja, zar ne?"
"Od Londona", podseti ga Lion. "Samo dva odavde."
"Ko tamo ivi sada?"
"Niko. Moji uputi mi govore da je kua zakljuana."
Riards se okrete ka Kristini. "Dobro bi mi doao aj, draga. Poprilino sam edan", dodade
on. "Krenuo sam u zoru i nisam imao vremena za doruak."
"Sada u rei da vam se poslii obrok odjednom", ree Kristina. "Trbae vam snaga za
zadatak pred vama", dodala je pre nego to je otila iz biblioteke.
Riards zatvori vrata, a onda se okrete ka Lionu. "Poslao sam vau enu lanim poslom, da
bih mogao da razgovaram sa vama nasamo."
"Ja nemam tajni pred Kristinom", ree Lion
"Niste me razumeli", ree Riards. "Nije tajna ovo to hou da vam kaem. Ali vaa ena e se
uznemiriti. Moda ete eleti da saekate da se vratite sa ovog misterioznog putovanja pre
nego to joj kaete. Baron Stilski se vratio. Hteo je da doe da upozna svoju ker odmah.
Kada sam uo za njegovu nameru, ja sam smislio plan i slagao ga da ste vi i Kristina u poseti
roacima na severu. Rekao sam mu da ete se oboje vratiti prekosutra u London. Nadam se
da sam ispravno uradio, Lione. Ta neplanirana poseta je bila izmiljotina."
"Dobro ste to uradili", odgovori Lion. "Gde e baron odsesti?"
"Kod Potersa. Oni e napraviti zabavu za njega u sredu vee. Baron oekuje da vidi svoju ker
tamo."
Lion ispusti dug uzdah. "Ne moe se odloiti", promrmljao je.
"Da li Kristina i dalje veruje da otac hoe da je ubije?"
"Ona planira da ga namami u pokuaj", ree Lion.
330
"Kako ete to sve uraditi, objasnite mi?"

"Na putu ka Akton", obeao je Lion. "Ron ide sa nama. To bi trebalo da bude brzo. Sa nama
rade jo trojica", dodao je on.
"ta je ovo, misija?", upita Riards.
"Iskopavaemo rue."
Lion, Riards i Ron se nisu vratili u Lionvud do kasnog poslepodneva. Njihovo raspoloenje
je bilo tmurno kao i vreme.
Kristina je upravo ula unutra sa zadnje strane kue kada je trio mokrih mukaraca pourio
unutra na prednja vrata.
Sreli su se u hodniku. Lion je bio mokar do koe. Kada je video Kristinu u istom stanju, on je
odmahnuo glavom u nezadovoljstvu. Kapljice kie sletele su sa njegove kose.
"Izgleda kao udavljena maka", promrmlja Lion Kristini. On se borio da skine svoju
natopljenu jaknu, zaprepaeno gledajui u suprugu svo vreme. Njena haljina bordo boje je
nepristijno oblikovala njeno telo. Pramenovi kose su visili na njenim oima.
Riards i Ron su pratili Brauna uza stepenice. Lion je blokrao njihov pogled ka njegovoj
supruzi. Kada su njegovi prijatelji nestali na spratu, Lion se suoi sa svojom enom. "ta si u
ime Boga radila napolju?"
"Ne treba da vie na meme", povika Kristina. "Da li ste nali-"
"Da li ima predstavu koliko prokletih rua ima tamo? Ne?", zaurla on kada ona odmahnu
glavom. "Tvoj deda mora da je bio opsednut sa njima. Ima ih na stotine!"
"Oh, boe", zaplaka Kristina. "Niste ih nali? Rekla sam ti da je trebalo da idem sa vama.
Mogla sam da pomognem."
"Kristina, ti vie na mene", izjavi Lion. "Naao sam kutiju. Moe se smiriti."
"Neu da viem na tebe", ree Kristina. Ona podie svoje vlane pramenove i prebaci ih preko
331
ramena. "Ne mogu da budem simpatina pored potekoa koje sam imala. Izgubila sam
prokletog psa."
"ta?"
"Izgubila sam prokletog psa", ponovi Kristina. Ona primora sama sebe da se smiri. "ini se
da smo oboje imali jadan dan. Poljubi me, Lione. Onda te molim da obue ponovo jaknu.
Treba mi pomo u potrazi za Dijaninim tenetom."
"Jesi li luda? Ne ide napolje po ovom pljusku i to je to."
Kristina je uhvatila Liona za mokru koulju, vrsto ga poljubila u usta, a zatim se okrenula i
krenula ka zadnjem delu kue. "Moram da naem Dijaninog psa. Ona gore oajniki
pokuava da mi veruje da nisam pojela glupu ivotinju", promrmlja ona.
Zaustavio ju je Lionov smeh. Ona se okrenula i pogledala u njega.
"Duo, nemogue je da ona stvarno veruje da si ti uradila tako neto."
"Nikada nije trebalo da se alim sa tako neim", priznade Kristina. Rekla sam joj da mi je
samo bilo dosadno. Ipak, ja mislim da mi ne veruje. Bila sam poslednja osoba koja je viena
sa tenetom. ula sam kada je spomenula tu alosnu injenicu tetki Hariet nekoliko puta.
Lione samo sam htela da tene tri neko vreme. Jadno malo stvorenje je izgledalo kao da je
jedva doekalo. Ona je posle potrala za zecom, a ja sam provela ostatak dana u potrazi za
njom."
Ron je brzo silazio niz stepenice. Njegove sone psovke privukle su Kristininu panju. Bez da
se zaustavi da razgovara sa Lionom ili Kristinom, Ron otvori ulazna vrata i izae napolje.
Mogle su da ga uju kako zvidukom doziva psa kroz vrata. "Vidi? Ron e pomoi u potrazi
sa tenetom", izjavi Kristina.
"On mora", objasni Lion svojoj eni. "On eli da uini Dijanu srenom. I jedini razlog zbog
kojeg u i ja krenuti je taj to ja elim da usreim tebe. Shvata to?", promrmljao je pre nego
332
to je izaao na glavna vrata.

Kristina se nije smejala dok nije napustio kuu, znala je da ako bi je uo njegovo hvalisanje bi
se pretvorilo u stvarni bes.
Njen suprug je pronaao nedisciplinovano tete sat vremena kasnije. Pas je bio sklupan
ispod krova tale.
Jednom kada je Lion bio ponovo u toplom i suv, njegovo raspoloenje se poboljalo.
Nakon prijatne veere, on, Ron i Riards su se povukli u biblioteku da podele flau brendija.
Kristina je bila zahvalna na samoi. Nije se oseala dobro. Ona je uzela bogati obrok samo da
bi jela, ali joj je stomak jo bio uznemiren.
Lion je doao gore oko ponoi. Kristina je bila sklupana na krevetu i ekala ga.
"Mislio sam da e zaspati", rekao je Lion. Poeo je da skida svoju odeu.
Kristina mu se osmehnu. "I da propustim priliku da vidim svog zgodnog mua kako se
skida? Nikada. Lione, mislim da se nikada neu navii da te gledam."
Mogla je rei po njegovom arogantnom osmehu da mu se svidela njena pohvala. "Pokazau ti
neto jo zgodnije", zadirkivao ju je Lion. On je doao do kamina, podigao crnu, lakiranu
kutiju i prinese je krevetu. "Premestio sam dragulje iz stare kutije u ovu", ree on.
Kristina je saekala da se Lion umiri kraj nje na krevetu pre nego to je otvorila kutiju. Malo
kvadratno platno pokrivalo je dragulje. Izgledala je neodluna da ukloni oblogu i pogleda
nakit.
Lion nije razumeo njeno suzdravanje. Uzeo je krpu, odvio je i sipao asortiman dragulja u
kutiju.
Oni su bili boje duge, safiri, rubini i dijamanti. Ona ih je izbrojala dvadeset. A njihova
vrednost po neijim standardima drala bi vojsku ljudi situ dugo vremena.
Lion je bio zbunjen, Kristina nije pokazivala nikakvu spoljnu reakciju.
333
"Duo, da li ima predstavu o ceni ovih dragulja?"

"O, da, razumem, Lione", proaputa Kristina. "Cena je bila ivot moje majke. Molim te, skloni
ih odmah. Mislim da su veoma runi."
Lion je poljubi pre nego to je ispunio njenu elju. Kada se vratio u krevet, privukao ju je u
naruje. On je na kratko razmilja o tome da joj kae da je baron Stalinski u Londonu, ali je
ipak odluio da joj sutra kae te rune vesti.
Znao je da je Kristina mislila da e imati vie vremena da pokrenu svoj plan. Njoj je
roendan proao pre dve nedelje, a ona je pomislila da joj je otac imao neke poslove koji su
ga drali podalje od Engleske.
Lion je dunuo u svee i zatvorio oi. On nije mogao da se seti kada je poslednji put bio ovako
umoran. Taman je hteo da zaspi kada ga je Kristina munula.
"Lione?Hoe li mi obeati neto?"
"Bilo ta ljubavi."
"Nikada mi nemoj kupovati dragulje."
On uzdahnu na estinu u njenom glasu. "Obeavam."
"Hvala,Lione."
"Kristina?"
"Da?"
"Obeaj mi da e me voleti zauvek."
"Obeavam."
On je uo smeh u njenom glasu i odjednom shvatio da nije bio ni priblino tako umoran kao
to je mislio. "Reci mi da me voli", zahtevao je.
"Moj Lione, volim te i nastaviu zauvek da te volim."
"ovek ne moe da trai nita vie od toga", ree Lion i gurnu je ispod sebe.
334
Mislio da e sporo voditi ljubav sa svojom enom, ali je na kraju to bilo divlje,
nedisciplinovano parenje i temeljno zadovoljavajue.
ebad i jastuci su bili na podu. Kristina je zaspala sa Lionom preko sebe. Bio je pun
doivljaja i nije jo eleo da spava. eleo je da uiva u trenutku , jer je u poleini njegovog
uma bila misao da je ova no zatije pred buru.
335
16. POGLAVLJE
Oprosti mi to nisam pisala dugo vremena.Bila sam pod utiskom i nisam elela da se
seam prolosti. Ali mi se sada spremamo da napustimo nau sigurnu luku. I moda
neU imati vremena da piem dok se obe ne naselimo. Moj plan je da uhvatim korak
sa drugim karavanom. Zapadni deo planine je prenatrpan doljacima. Dolina ispod je
jedini nain da karavani krenu ka planini. Sigurno e nam se neko smilovati i
ponuditi nam pomo.
Da li je to moja fantazija da mislim da emo preiveti ti i ja?
Ja u zavriti svoj unos sa jednim zahtevom, Kristina. Ja bih molila obeanje od tebe,
drago dete. Ako preivi i jednog dana proita ovaj dnevnik, imaj neku vrstu miosti
za mene.
I zapamti, Kristina, uvek se seti koliko sam te mnogo volela.
Dnevnik, unos: Maj, 20. 1796
Dolo je vreme da se suoi sa akalom. Kristina je bila nervozna, mada ni priblino nervozna
koliko je bio njen mu. Lionov izraz lica je bio sumoran. Vonja od njihove gradske kue u
Londonu do Poterovog doma se odvijala u tiini. Ipak, kada su stigli na odredite, Lion se
inio sklon da pusti Kristinu iz koije.
"Duo, da li si sigurna da si dobro?"
Kristina se nasmeila svom muu. "Dobro sam, zaista."
"Boe, voleo bih da ima naina da te sklonim odavde", apnuo je. "ini se bleda."
"Trebao bi da pohvali moju novu haljinu, Lione. Ti si izabrao tkaninu, sea se?", upitala je
Kristina i gurnula vrata koije.
"Ve sam rekao koliko si lepa", promrmlja Lion.
On je na kraju izaao iz koije i okrenuo se da pomogne svojoj eni. Pomislio je da ona
izgleda sasvim lepo. Kraljevsko plava haljina i skromna ogrlica. Kosa joj je bila uvijena sa
plavom trakom preko guste mase.
Kristina je skinula zrno praine sa njegove jakne. "Ti takoe izgleda lepo."
336
Lion je odmhnuo glavom. Povukao je njen plavi ogrta preko ramena. "Radi ovo namerno.
Pokuava da olaka moju zabrinutost. To nee uspeti."
"Voli da brine, muu?", upitala je.
Lion se nije potrudio da joj odgovori. "Daj mi svoje obeanje opet", zatraio je on.
"Neu napustiti tvoju stranu", ponovila je ona zavet koji mu je dala ve desetak puta. "Bez
obzira na sve ja u ostati pored tebe."
Lion klimnu glavom. "Ti se stvarno ne plai, zar ne ljubavi?"
"Malo", proaputa Kristina. "Riards mi je dao re da je pravda u Engleskoj jednaka onoj kod
Dakota. Bolje bi mu bilo da je u ravu, Lione ili emo morati da uzmemo stvar u nae ruke",
glas joj je postao teak. "Zalupaj na vrata muu. Hajde da ostavimo privid radosnog
okupljanja i zavrimo sa ovim."
Riards ih je ekao u foajeu. Kristina je bila iznenaena njegovim oduevljenim doekom.
Lion je dobio takoe previe oduevljen izraz. Glumio je da dugo nije video svoga prijatelja, to
je utisak koji su hteli da svi drugi steknu.
Nakon pozdrava sa njihovim domainom, hladnim ovekom, visoke figure, Kristina je
upitala da li je baron Stalinski u prijemnoj sobi.
"Mogu samo da zamislim koliko ste eljni da upoznate vaeg oca" izjavi Porter, a glas mu je
bio ispunjen uzbuenje, "Jo uvek je gore, ali on e nam se sigurno pridruiti za minut ili
dva. Sveo sam poduu listu gostiju na minimum, draga moja, tako da se vie moete druiti
sa svojim ocem. Vi sigurno imate vredne vesti za razmenu."
Lion je uklonio Kristinin ogrta, i predao ga batleru koji je ekao kraj njih, a onda rekao
Porteru da bi poveo svoju suprugu u salon da saeka barona Stalinskog.
Ruka joj je bila hladna kada ju je uzeo u svoju. Oseao je njen drhtaj. Osmeh nije naputao
njegovo lice, ali nagon da se vrati kui i Kristinu skloni od njenog oca gotovo ga preplavi.
337
Dakote su imale dobru ideju, pomisli Lion. Po Kristini, verbalna kleveta je bila sve to je bilo
potrebno za otvoren izazov. Ono to je sledilo bila je borba do smrti. Pravda je bila brza.
Sistem je moda bio pomalo varvarski, ali Lionu se sviala njihova jednostavnost.
Bilo je samo osamnaest gostiju u salonu. Lion ih je izbrojao, dok je Kristina imala dugaak
razgovor sa njihovom domaicom. Iako je njegova supruga stajala kraj njega, on je malo
obratio panje na razgovor dve ene. Riards je priao da im se pridrui, a on je pokuavao
da slua ta mu je prijatelj govorio o promenljivom vremenu.
Kada ih je njihova domaica napustila, Kristina se okrete ka Riardsu. "Znate li da je
predhodno na domain radio za vladu poput vas?"
"Znam."
Ona je saekala da kae vie, a onda je pustila da on vidi njeno zadovoljstvo kada nije rekao
nita vie. "Lione, gospoa Porter sigurno preteruje u svom izlaganju, ali je pomenula jednu
prosvetljujuu injenicu."
"Koju to, ljubavi?", upitao je Lion. On obmota ruku oko njenog ramena i privue je blie sebi.
"Ona je traara", poela je Kristina. "Kada je videla kako te je Riards pozdravio, ona se
pohvalila kako je njen suprug imao isto potovanje dok je bio mlai ovek. Pitala sam je zato
je u penziji, ona mi je rekla da ne zna sve injenice, ali da je njegov poslednji zadatak poao
naopako. Izgledalo je kao da je rukovao projektom koji je njegovog dobrog prijatelja uvalio u
nevolju. Da, ona je zapavo koristila tu re. Nelagodnost."
"Nelagodnost. Ne razumem. A ti, Riardsone?", upita Lion.
Riards je zurio u Kristinu. "Bilo bi dobro da radite za nas, Kristina. Imate njuh, to su mi
sati istraivanja dozvolili da to tvrdim."
"Lione, moe li da pogodi ime njegovog dobrog prijatelja?"
"Stalinski", odgovorio je Lion na Kristinino pitanje.
338
"Porter nije bio kriv za greke, Kristina. Njegova jedina greka je bila prijateljstvo sa
baronom. On mu je verovao-i dalje mu veruje to se toga tie. Baron je gost u njegovoj kui,
zapamtite. Mislim da ete razumeti koliko je jednostavan ovek, baron, kada ga vidite."
"Moda za engleske standarde", odgovori Kristina. "Maniri esto pokriju crnu duu. Onda,
da li ste i dalje ubeeni da smo Lion i ja u pravu za barona?"
"Uveren sam. Meutim, sud ne moe to da vidi i iz tog razloga zaobilazimo na sopstveni
pravni sistem. Argument da je tvoja majka imala halucinacije-"
"Da li je zamislila oiljak na desnom oku koji je baronu napravila kada je pokuao da je
ubije? Da li je zamislila svoje prijatelje iseenih grla? Da li je umislila da je pronala dragulje
i sakrila ih pod ruama? Videli ste dragulje, Riardse. Ili ste samo zamislili da ste ih videli?"
Riards se nasmeio Kristini. "Stvarno bi trebalo da radite za mene", rekao je on. "Sada, da
pobijem vae argumente. Pod jedan: Baron bi mogao nekoga drugog da pozove da svedoi za
njega, da ispria drugu priu kako je dolo do oiljka. Dva, Desika je bila jedina koja je
videla barona da ubija njene prijatelje. Niko drugi nije video nikoga, prema njenom pisanju
u dnevniku. Bilo bi nemogue nai neke od ljudi da kau kako je ubijen taj par. Imamo samo
Desikin dnevnik da nam kae ta se dogodilo. A to za sud nije dovoljno. Tri, ne bi bilo
nikakvih argumenata za dragulje. Ali", dodao je on apatom, "imamo samo Desikinu re da
je njen mu stekao dragulje nepoteno. On je bio kralj, zapamtite, i dragulji su ve bili deo
njegovog trezora. injenica da je bio nemilosrdni diktator je poslednja koju u opovrgnuti.
Ako biste to izvukli na sudu, to bi malo znailo. Baron bi jednostavno uzvratio tako to bi
doveo svedoka koji bi svedoio za njegovu dobrotu prema podanicima."
"On e priznati svoje grehe meni", proaputa Kristina.
"A va mu i ja emo dobiti pravdu za vas. Sa ili bez pomoi vaeg oca."
"Kristina, tvoj otac je upravo uao u sobu", Lion je ovo izjavio sa irokim osmehom, ali je
339
vrsto drao svoju enu.

Trenutak je stigao. Sa njim je doao i novi talas besa. Kristina se primorala da stavi osmeh na
lice, okrenula se od mua i krenila ka tom oveku.
im je pogledala u njega razumela je njegovu fiziku dra. Baron Stalinski je bio ovek koji je
privlaio panju. Bio je dovoljno star. Kosa mu nije bila bela, ali srebro se naziralo pri vrhu.
Godine mu nisu spustile ramena ili dodale stomak. Ne, on je i dalje bio visok, mrav,
uspravan kao koplje kao to prilii njegovom poloaju. Mada bilo je boja u njegovim oima
koje su privlaile panju, bile si nebesko plave. Kristini je bilo ao to dele toliko fizikih
atributa.
Baron joj se nasmeio. Oi su mu bile ispunjene neprolivenim suzama i sigurno su svi u sobi
mogli da vide jamicu u levom obrazu. Kristina se skoncentrisala na ooljak ispod desnog
oka.
Stala je kada je bila na samo korak udaljenosti, onda je napravila formalan naklon. Svo to
vreme molila se da je glas ne izda.
Znala je da mora da mu dozvoli da je zagrli. Pomisao joj je najeila kou. Svi gosti u sobi bili
su okrenuti ka njima. Ona nijednom nije pomerila svoj pogled sa akala i bilo joj je muka od
injenice da se verovatno svi smee na ovo slatko emotivno okupljanje.
Kristini se inilo da su zurili jedno u drugo dugo vremena pre nego to su progovorili i re.
Mogla je da oseti Liona kraj sebe, a kada ju je iznenada zgrabio za ruku, ona je povratila
svoju smirenost.
Lion je pokuavao da joj da svoju snagu, pomislila je. "Dobro vee, oe. Zadovoljstvo mi je
sresti vas napokon."
inilo se da je baron Stalinski tek tada izaao iz svog razmiljanja. On posegnu za
Kristininim ramenima. "Ja sam presrean to smo se upoznali, Kristina. Imam mnogo toga
340
to elim da ti kaem. Sve ove dragocene godine su propale", proaputao je a suza je pobegla
sa njegovih gustih trepavica. Kristina je izvukla ruku iz Lionove i njom obrisala suzu sa
oevog obraza. Dodir je bio namenjen gostima, i ona je mogla uti njihove uzdahe
zadovoljstva.
Dozvolila mu je da je zagrli. "Mislio sam da si mrtva keri", priznao je. "Da li zna koliko sam
sretan to si se vratila, dete?"
Kristina je zadrala svoj osmeh. Napor je uinio da je stomak zaboli. Ona se polako izvue od
svog oca i ponovo priblii Lionu. "Ja sam udata ena, oe", saopti ona. Ona brzo predstavi
Liona, a onda se pomoli da preuzme razgovor na minut ili dva. Bilo joj je potrebno da uhvati
dah.
"Ne moete zamisliti nae iznenaenje kada smo uli da ste jo ivi, barone", umeao se Lion.
Glas mu je bio toliko oduevljen, kao u kolarca. On je nastavio naklapanje dok su ostali gosti
prilazili da estitaju.
Kristina je dobro glumila. Ona se osmehivala i smejala kad god je to bilo prikladno.
Bilo je podnoljivo samo zato to je Lion stajao kraj nje. Jo sat je proao pre nego to su Lion
i Kristina dobili privatnost sa Stalinskim.
"Oe, kako ste doli do tog oilja ispod vaeg oka?", upita Kristina blago ga dodirujui.
"Nesrea u detinjstvu", odgovorio je baron, nasmejan. "Pao sam iz svog krevetia."
"Imali ste sree", umea se Lion. "Mogli ste izgubiti oko."
Baron klimnu glavom. "Razmiljao sam dosta o vaem oilju, Lione. Kako se to dogodilo?"
"Tua u kafani", ree Lion. "Moj prvi izlazak kao oveka", dodao je on sa osmehom.
Jedna la za drugom, pomislila je Kristina.
Lion je blago stisnuo Kristinino rame. Ona je prepoznala signal. "Oe, imam toliko toga da
vas pitam, a sigurna sam da i vi imate toliko toga da pitate mene. Da li va raspored
341
dozvoljava da sutra ruamo zajedno?"

"Voleo bih, keri", odgovori baron. "erka! To je sada za mene radosna re."
"Hoete li ostati dugo u Londonu, barone?", upita Lion.
"Nemam druge planove", odgovori baron.
"Drago mi je da to ujem", umea se Kristina. Molila se da njen glas zvui oduevljeno. "Ve
sam poslala poruku mom ouhu. Kada dobije moju poruku i vrati se iz kotske morate sesti
sa njim i odbaciti svoje strahove."
"Ouh?", upita baron. "Grofica mi nije pominjala ouha, Kristina. Ona me je navela da
verujem ", baron proisti grlo pre nego to je nastavio. "To je bila bizarna pria, i jedan
pogled na tebe svakako pravi sprdnju od svega toga ... priaj mi o svom ouhu.Kakve
strahove ima taj ovek?"
"Oe, prvo morate da smirite moju radoznalost", ree Kristina. Bilo je smeha u njenom glasu.
"ta vam je ta uasna starica rekla?"
"Da", uzdahnu baron. "Ona je grozna ena", on ovo napomenu skoro odsutno.
"Da li ja to vidim rumenilo?", upita Kristina.
"Bojim se da da, keri. Vidi, ja sam tek sada shvatio koliko sam bio naivan. Pa ja sam
poverovao da je njena pria bila istinita."
"Sada ste probudili moju radoznalost", rekao je Lion. "Grofica je besna na Kristinu. Bila je
protiv naeg braka zbog nasledstva moje ene. Grofica bi inilo se da ona kontrolie taj
novac", objasnio je Lion. "Sada me zanima koju vam je izmiljotinu rekla."
"Ja sam ispao budala", odvrati baron, vrtei glavom "Rekla je da su Kristinu odgajili divljaci."
"Divljaci?", upitala je Kristina, pokuavajui da izgleda zbunjeno.
"Ameriki Indijanci", ree baron.
Kristina i Lion se pogledae. Zatim oboje pogledae barona, a potom prasnue u smeh.
342
Baron im se pridruio. "Zaista je bilo naivno poverovati u njenu prevarantsku priu", rekao
je on izmeu smeha. "Ali sam uo od grofice jo pre godinu dana razumete - da je Desika sa
novoroanetom otila da se pridrui karavanu koji je putovao kroz pustinju."
"Uradila je to", priznade Kristina. "I na tom putu je upoznala Terenca MecFilena. On je
postao njen zatitnik. Terance", dodala je sa mekim osmehom, "nije znao da je moja majka
jo uvek u braku. Rekla mu je da si mrtav. Um moje majke nije bio jak..." Kristina je
pauzirala sa priom. Bes ju je obuzeo kada je baron klimnuo glavom u slaganju. "Terance je
bio dobar ovek. On mi je rekao sve o mojoj majci."
"Ali na ta si mislila kada si rekla da ja mogu da oteram strahove tvoga ouha?"
"Oh, to je mala stvar", zastade Kristina. "Desika je umrla kada sam bila mala beba",
nastavila je. "Terence me je uvao, u jednom razumnom trenutku moje majke, on joj je to
obeao. Starao se o meni dok nisam dola u Englesku."
"Kako je umrla?", upita baron. Glas mu je bio nizak i ispunjen emocijama. Suze su se ponovo
skupljale u njegovim oima. "Voleo sam tvoju majku. Krivim sebe za njenu smrt, trebao sam
prepoznati znakove njenog stanja."
"Znakove?", upita Kristina.
"O pogoranju njenog uma", objasnio je on. "Bila je uplaena od svega. Kada je shvatila da
emo imati dete, mislim da je to bilo sve to je bilo potrebno da je gurne preko ivice. Pobegla
je od mene."
"Da li si poao za njom, oe?"
"Ne odmah", priznao je baron. "Bilo je poslovnih stvri koje sam morao da obavim. Imao sam
carstvo, vidi. Abdicirao sam tri nedelje kasnije, a onda se vratio u Englesku. U potpunosti
oekujui da u nai svoju enu kod njenog oca. Ipak kada sam stigao do erlove kue, reeno
mi je da je Desika ponovo pobegla. Ona je otila u kolonije. Naravno, predpostavio sam da
343
e otii kod sestre u Boston i popeo se na brod da je pratim."

"Majka je umrla od groznice", ree Kristina.
"Nadam se da nije imala previe bolova", prokomentarisao je baron.
"Mora da je bilo strano za vas, uzaludno traiti enu koju ste voleli", izjavio je Lion.
"Da, bilo je to loe vreme", priznade baron. "Prolost je iza nas, Kristina. ta ti je rekao taj
Terenc? Koliko je dugo ostao sa njom pre nego to je umrla?", upitao je on.
"Nisam sigurna o kolikom vremenskom periodu se tano radi", ree Kristina. "Jedne noi
kada se karavan ulogorio ispod Blek Hilsam Desiku je probudio lopov", rekla je Kristina.
"Par koji je delio sa njom odaje je bio ubijen od strane zlikovca, Desika je u njenoj glavi
videla tebe oe, kako juri za njom."
Kristina zastade i zavrte glavom. "Ona me je spakovala u pobegla u brda. On je naravno
poao za njom, estoko ju je voleo. Biu potpuno iskrena sa tobom ,oe. Ne razumem kako je
Terenc voleo moju majku. Iz onoga to mi je rekao o njoj, ja mislim da bi trebalo da je ali."
"MecFilen zvui kao astan ovek", ree baron. "eleo bih da ga upoznam i da mu se
zahvalim. Barem je zadnje Desikine dane bio uz nju. On to jeste, zar ne?"
Kristina klimnu glavom. "Da, ali mislim da stvarno nije znala da je tu sa njom. Terenc mi je
rekao da je zapravo najvie vremena pokuavao da me zatiti od nje. Ona je toliko poludela
da nije ni znala da ima dete. Sve o emu je priala je neki greh koji je ona ukrala iz nekog
zida."
Opet zastade, oekujui reakciju. Baron je izgledao zbunjen. Nakon duge minute je rekao:
"To svakako nema smisla, greh iz zida?"
"Nije imalo nikakvog smisla. Terenc mi je rekao da je stalno pokuavao da dopre do moje
majke, ali je ona stalno govorila o grehu i da je to sakrila. Trgaian kraj, zar ne?"
"Hajde da ne priamo o tome vie", umeao se Lion. "Veeras bi trebalo da bude sreno
344
okupljanje", dodao je on.

"Da, muu, u pravu si. Oe, mora mi ispriati ta si sve radio proteklih godina-"
"ekaj!", baronov glas je bio otar. On odmah ublai ton i nasmei se Kristini. "Moja
radoznalost i dalje nije umirena", objasnio je on. "Da li je tvoja majka rekla gde je sakrila taj
greh?"
"Ispod krvavih rua u seoskoj kui njenog oca". odgovori Kristina namerno dodavi. "Krvave
rue, zaista. Jadna ena. Molim se za njenu duu svake noi i nadam se da je nala mir."
"I ja se takoe molim za moju Desiku", ree baron.
"Desilo se to da je Terenc video oveka koji se unjao ka Desikinoj koiji."
Lion je izrekao la i saekao reakciju. Nije je dugo bilo.
"Mislite lopova?", upita je baron.
On nije ni trepnuo okom. Kristina je bila pomalo razoarana to ga nisu uzdrmali. "Da",
rekla je ona. "On je mislio da je samo jo jedan noni uvar. Terenc se kasnije pridruio
karavanu i nije poznavao jo sve ljude. On je obeao da nikada nee zaboraviti ovekovo lice."
Kristina brzo opisa odeu koju je lopov nosio u Desikinom dnevniku. I dalje nije bilo
nikakve baronove reakcije.
"Iako je znao da je moja majka luda, uvek je bio strah u pozadini njegovog uma da si to
moda bio ti. I na to sam mislila kada sam malopre rekla da e kadavte upozna njegovi
strahovi nestati."
"Sutra oboje moete nadoknaditi svoju prolost", rekao je Lion. Oseao je kako Kristina drhti
i da mora da je ubrzo odvede od barona.
Gospode, on je bio tako ponosan na nju. Ona je dobro odigrala svoju ulogu ove noi. Ona se
suoila sa akalom bez da je pokazala i trunku straha.
"Hoemo li da naemo neko osveenje?", predloio je Lion.
345
"Da", odgovori baron.

Kristina je sa muem i ocem ula u trpezariju. Sedela je izmeu njih za dugakim stolom,
pijuckajui svoje vino. Nije elela bilo ta da jede, ali poto ju je otac paljivo gledao, ona je
pojela ono to joj je Lion stavio u tanjir.
"Gde si se kolovala, Kristina? Tvoji maniri su besprekorni", izjavi baron. "Ne mogu da
verujem da je Terenc MecFlin odgovoran za to", dodao je on sa zadirkujuim osmehom.
"Hvala na komplimentu", uzvrati Kristina. Smejala se svome ocu, ali je levom rukom stisla
Lionovu butinu ispod stola.
"MecFlin i njegov blizak prijatelj, Deanevure su me uvali dok nisam napunila sedam gosina.
Tada su me ostavili u samostan na jugu Francuske. Sestre su me nauile mojim manirima",
dodala je ona.
"Tako, to je taj Deanevure, posle svega",ree baron. "Grofica mi je rekla da je bio misionar koji
je ostao sa tobom u Indijanskom selu."
"On je bio misionar kratko vreme, i odlian uitelj. Dok sam bila u Bostonu, Deanevure je
esto dolazio u tetkinu kuu da me vidi. Grofica nije volela Deanevura. Moda je bitanga
rekla mojoj tetki da sam bila kod divljaka samo da je isprovocira", dodade Kristina uz
osmeh."To bi liilo na njega. On je imao najbizarniji smisao za humor."
Lion je stavio ruku na vrh Kristinine. Njeni nokti su kopali njegovu butinu. On ispreplita
prste sa njenim i dade joj stisak ohrabrenja. Bio je nestrpliv da Kristinu izvue iz kue
Porterovih, ali je znao da mora da saeka pre nego to poslednja la buude izreena.
Kristina nije mogla da podnese vie ovu glumu. "Oe, ovo uzbuenje od veeras me je
iscrpelo. Nadam se da nee biti previe razoaran ako odem kui. Sutra u pripremiti
poseban obrok za nas troje. Moramo celo popodne provesti zajedno. I naravno, MecFilen e
biti ovde za dva, tri dana najvie. Onda moramo imati jo jedno okupljanje."
346
"Ve za dva dana?", upitao je baron. Izgledao je zadovoljan tom mogunou.

"Da", odgovori Lion umesto Kristine. "On je sigurno do sada dobio Kristininu poruku.
Verovatno je ve na putu za London."
"Lione, Terenc ne moe da putuje nou", ree Kristina. "Da li si spreman da me odvede kui,
muu? Strano sam umorna" dodala je trepui.
Oprostili su se trenutak kasnije. Kristina je pretrpela jo jedan baronov zagrljaj.
Lion ju je povukao u svoje krilo kada su opet bili u koiji. Hteo je da joj kae koliko je voli,
kako je hrabra bila, ali koija je jedva bila skrenula iza ugla kada se Kristina izvukla iz
njegovog naruja i zamolila ga za malo prostora. teta.
Lion nije razumeo dok Kristina nije poela da cepa svoju haljinu. Viknuo je vozau, i zatim
otvorio vrata u pravom trenutku. Oseao se potpuno bespomono dok je drao svoju enu za
ramena. Ona je povratila svoj obrok, jecala bez kontrole, nebesa, koliko je njena dua bila
bolna.
I kada je zavrila, on je ponovo umota u svoje naruje. Drao je blizu sebe, i pokuao da
ublai njen bol, nenim reima ljubavi.
Lion nije govorio o njenom ocu. Kristini je bilo dovoljno muke za jedno vee. Bog nek joj
pomogne, jo e ih vie biti.
Baron Stalinski je napustio Porterovu rezidenciju nekoliko minuta pre zore. Lion je o tome
bio obaveten petnaest minuta kasnije. Riards je postavio sat na kuu Porterovih jer je i on
kao i Lion bio uveren da baron nee gubiti vreme da ode do erlove kue i potrai svoje blago.
Kristina je dobro rekla svoje lai. Lion je bio ponosan na nju, iako je izrekao svoju pohvalu
kada je sve bilo gotovo, on se nadao da ona nikada vie nee morati da lae.
Baron Stalinski je bio veoma dobar u svojoj smrtonosnoj igri. Ni Kristina ni Lion nisu videli
nikakvu promenu na njemu kada je spomenula MecFilena. I kada je Kristina rekla kako je
347
on video oveka koji je ubio Desikine prijatelje, baron nije ni trepnuo. Nije bilo nikakvog
MecFilena, naravno, ali glatki nain na koji je Kristina ispriala priu, sa dodatnom
iskrenou u glasu, mora da je ubedio barona. On je poverovao da je pria iskrena, i pourio
u zoru napolje da povrati svoje dragulje.
Jutro posle prijema, Lion je poslao poruku baronu, sa molbom da odloe ruak za tri sana sa
objanjenjem da je Kristina indisponirana. Baron je vratio poruku po Lionovom glasniku u
kojoj je pisalo da se nada da e se njegova erka oporaviti i da je on zadovoljan kasnijim
datumom.
Te veeri, Riards je pozvao Liona da mu kae da je baron iznajmio moreplovce i brod za
zapadnu indiju. Njegov odlazak je bio za dva dana.
On nije imao nameru da ikada ponovo vidi svoju erku. Toliko o oinskoj ljubavi, pomislio je
Lion.
Markiz je pourio da se obue u mraku. ekao je do poslednjeg minuta pre nego to je
probudio Kristinu.
Kada njegov odlazak nije mogao da se oduuje vie, on se nagnuo preko ivice kreveta, nerado
uzdahnuo i probudio svoju suprugu. "Duo, probudi se i poljubi me za zbogom. Odlazim
sada.", proaputao je izmeu brzih polubaca na njenom elu.
Kristina je bila budna. "Mora da me saeka", zahtevala je, glasom promuklim od spavanja.
Ona zakorai iz kreveta a zatim pade natrag uz stenjanje. Munina ju je preplavila poput
gustog talasa. Ona je oseala kako se u die iz njenog stomaka. "O, Boe,ja u se opet
razboleti, Lione."
"Okreni se na stranu, duo. To je pomoglo prole noi", podseti je Lion. Glas mu je bio
ispunjan sa nenou. "Duboko udahni", uputio je on dok joj je trljao ramena.
"Bolje je sada", proapta Kristina minut ili dva kasnije.
348
Lion sede na ivicu kreveta. "Tano."

"Tano, ta?", upita Kristina. Nije se usudila da podigne glas od apata, bojei se da se
munina ne vrati.
"Tano zato ti ostaje ovde, Kristina", izjavi Lion. "Vidi da je tvoj otac uinio da se razboli.
Bilo ti je loe dva puta od zabave."
"To je glupo, to je zbog kreveta", slagala je ona.
Lion je zurio u plafon u rastrojstvu. "Rekla si mi da e drvene lajsne dati vrstinu dueku",
podseti je on. "Ti nikuda ne ide, ljubavi, osim nazad na spavanje."
"Obeao si mi da mogu da idem sa tobom", zaplakala je.
"Lagao sam te."
"Lione,verovala sam ti."
Lion se nasmei zbog naina na koji je njegova supruga izrekla priznanje. Zvuala je prilino
jadno. "I dalje mi veruje, eno. Uzeu tvoje priznanje, obeavam ti."
"Bolest mog stomaka ti je samo izgovor, zar ne Lione? Nikada nisi ni mislio da poem sa
tobom. Zar to nije istina?"
"Da", priznao je. "Nikada ti ne bih dozvolio da poe". Glas mu je postao nean kada je
dodao. "Da li misli da bih te ikada doveo u tu opasnost? Kristina, ako bi ti se ikada ita
desilo, moj ivot bi bio gotov. Ti si bolja polovina mene, duo."
Kristina je okrenula glavu, tako da je mogao da vidi njeno mrtenje. Lion je shvatio da je nije
zaneo svojim mekim reima, znao je da e morati da promeni taktiku. "Da li bi Dakota
ratnik poveo svoju enu da mu pomogne da vodi njegovu bitku? Da li bi Crni vuk poveo
Meri sa sobom?"
"Da."
"Sada lae", izjavi Lion. Namrtio se da vidi njegovo nezadovoljstvo.
349
Kristina se osmehnu. "Ako bi nepravda bila izvrena prema Merinoj familiji, Crni vuk bi je
poveo sa sobom da vidi da je pravda izvrena. Lione dala sam obeanje svojoj majci i ocu."
"Crnom vuku i Meri?"
Kristina klimnu glavom. Ona polako sede na krevet i zadovoljno zakljui da njen stomak
sarauje. Ignoriui Lionov protest, ona zamahnu nogama i ustade sa kreveta.
"Prokletstvo, Kristina, ti si sada moja ena. Tvoja obeanja su postala moja kada smo se
venali. Ti pripada meni, zar ne."
Izazov u njegovom glasu nije mogla da ignorie. Kristina klimnu glavom. "Poinje previe da
zvui kao ratnik, za moj ukus", promrmlja ona. "Zamolila bih te da mi donese olju aja
pre nego to ode. To je najmanje to moe da uradi za mene", dodala je ona.
Lion se nasmei, verujui da je pobedio. "Ja u ga napraviti za tebe", izjavi on.
Kristina je saekala dok nije napustio sobu. Ona se obue u rekordnom roku, duboko
uzdahnuvi da zadri svoj stomak pod kontrolom.
Kada se Lion vratio u sobu, zatekao je svoju enu obuenu u crnu, jahau garderobu. Ispusti
je mekane kletve, a onda uzdahnu sa prihvatanjem.
"Moram uraditi to za Desiku, Lione. Molim te da me razume."
Lion klimnu glavom. Izraz lica mu je bio sumoran. "Hoe li uraditi tano ono to ti budem
rekao da uradi, kada budem rekao da to uradi?, zalajao je.
"Hou."
"Obeaj!"
"Obeavam."
"Prokletstvo!"
Ona je ignorisala njegovo mrmljanje. "Nosim moj no sa sobom. Tu je ispod jastuka", rekla je
ona dok se vraala nazad ka krevetu.
350
"Znam gde je", ree Lion, duboko uzdahnuvi. "Zaista bih voleo da ne insistira da spava sa
njim. Dovoljno je da bude blizu, na stolu."
"Razmisliu o tvom predlogu", odgovori Kristina. "Sada mi mora dati svoju re, Lione. Nee
rizikovati, zar ne? Ne okrei mu lea, ni za sekundu. Ne ostavljaj sudbinu ni u
Riardsonovim rukama. Verujem mu, ali ja imam mnogo vie vere u tvoj instikt."
Ona bi nastavila svoju litiju da je Lion nije povukao u naruje i poljubio. "Volim te, Kristina."
"I ja tebe volim, Lione. Evo, uzmi ovo. Prikladno je da to ima jer je napravio ratnik koga
takoe volim. Moj brat bi eleo da ga ima."
Lion je uzeo oruje i ubacio ga u svoju desnu izmu. Kristina zadovoljno klimnu glavom a
onda poe prema vratima. "Lione?", pozva ga ona preko ramena.
"ta je sad?", proguna on.
"Moramo mu rei rei."
"Hoemo, Kristina. Hoemo."
Riards ih je ekao ispred prednjih vrata. Lionov prijatelj je ve montirao uzde i drao
Lionovog pastuva. Nekoliko minuta su proveli ekajui da Kristinin konj bude spreman.
Lion je etao stazom dok su ekali. "Imamo dovoljno vremena", izjavi Riards kada je video
Lionovo sumorno dranje. "Zapamti, ak i da je uzeo ljude da mu pomognu, i dalje postoji
stotinu bunova rua koje treba iskopati."
Lion se primora da se osmehne. "Ne mislim da je Stalinski poveo nekoga sa njim", rekao je
kada je pomogao Kristini da se popne na svog konja. On se tada pope na svog konja jednim
pokretom. "Koliko si ljudi mogao tamo da poalje?"
"etvoricu najboljih", odgovori Riards. "Benson je zaduen. Baron nee znati da su tamo, a
oni se nee meati osim ako ne pokua da napusti", dodao je on. "Draga moja, da li si sigurna
u vezi ovog izleta?"
351
"Sigurna sam."
Riards je dugo pogledao Kristinu, a onda klimnuo glavom. "Hajde, deco. Hajde da to
uradimo. Kapetan broda Percijevom eka svoje putnike."
"Putnici?"
"Odluio sam da idemo zajedno. Obeao sam tvojoj eni da e pravda biti zadovoljena. Iako
emo je dobiti na mala vrata, da tako kaem, ja u biti tamo da to osiguram. Da li razumete
ta hou da kaem?"
Lion je otro klimnuo glavom. "Razumem."
"Ja ne razumem", priznade Kristina.
"Objasniu ti kasnije, duo."
To su bile poslednje rei koje su izgovorili dok etiri sata kasnije nisu stigli na svoje odredite.
Kada su sili sa konja, Riards je uruio Lionu drvenu kutiju koju su iskopali iz zemlje
prilikom poslednje posete imanju Akton.
"Zamenio sam prave dragulje sa staklenim replikama. Saekajte dok ne doem na svoju
poziciju pre nego to ga suoite."
Lion je odmahnuo glavom. Predao je kutiju Kristini. "Ona e mu se suprotstaviti", ree on
Riardsu.
Jedan od Riardsovih ljudi doao je da uzme njihove konje. On je razgovarao sa svojim
predpostavljenim pre nego to se povukao u umu koja ih je okruivala. "Bio si u pravu,
Lione. Stalinski je doao sam."
Oni su se onda odvojili. Riards se oprostio poslednji put i krenuo sa desne strane kue. Lion
i Kristina su krenuli na levu stranu. Zastali su kada su naili na ugao i podigao dva komada
polomljenog stakla. Na prvi pogled oni su izgledali kao prava stvar. Bili su dovoljno dobri da
prevare barona, pomislio je Lion. Na kratko su i njega prevarili.
352
On je tada objasnio Kristini ta treba da uradi.

Baron Stalinski je kleao na tlu, savijenih ramena obavljajui svoj zadatak. On je mrmljao
psovke dok se borio da izvue stabiljku jednog grma iz zemlje. Nosio je crne rukavice da bi
zatitio ruke i radio sa utvrenom brzinom. Uska lopata leala je na tlu kraj njega.
"Trai neto, oe?"
Baron se okrete na kolenu da se suoi sa Kristinom. Otro je znoj sa ela i obraza.
Sada nije izgledao veoma mirno. Ne, sada je bila sigurna da je on akal. Podsmeh na
njegovom licu, podsetio je Kristinu na besnu ivotinju koja je pokazivala zube. Pogled mu je
bio muan, i ona ne bi bila iznenaena kada bi on sada poeo da rei.
Kristina se mirno suoi sa svojim ocem. Stajala je dobrih dvadeset metara dalje od njega.
Imala je njegovu punu panju i kada je pomislila da e potrati napred, ona podie kutiju i
izvadi lane dragulje. Ona leerno baci jedan od dragulja u vazduh. "Da li ovo trai, oe?"
Baron Stalinski je polako ustao na noge. Njegove oi su pogledale levo, a zatim desno. Ona je
odluila da izgovori njegovu neizgovorenu misao. "Lion? Verujem da te moj otac trai."
Lion je izaao i stao kraj Kristine. Uzeo je kutiju od nje, onda joj mahnuo da se udalji.
Kristina se odmah povukla nekoliko koraka. "Ova borba je izmeu nas dvojice, barone."
"Borba? Ja sam starac, Lione. To ne bi bilo fer. Osim toga, nemam nita protiv vas ili moje
erke. Ti dragulji pripadaju meni", dodao je on pokazujui rukom na kutiju. "Desika ih je
ukrala. Na sudu u moi da dokaem da su moji."
Lion nije pomerao svoj pogled sa barona. "To se nee dogoditi u Engleskom sudu, barone. U
stvari, im odgovorite na Kristinino pitanje i jo nekoliko mojih moete otii. To e biti
jednostavno za vas. Ne elim da moja ena bude ukljuena u skandal", lagao je.
"Skandal? Ne znam o emu priate", odgovori baron.
"Suenje za ubistvo bi uznemirilo Kristinu. Neu da bude poniena", Lion zastade. "Tamo e
353
vas odvesti ako ne odgovorite na moja pitanja, barone. Ako se sloite slobodni ste. A ako ne
baci u ih u reku. Struja je brza."
"Ne", povika baron. "Zar ne shvatate koliko vrede? Vi drite bogatstvo u rukama", glas mu je
postao nagovaraju, eljan.
Lion je primetio kada je baronova desna ruka krenula polako iza lea, reagovao je
neverovatnom brzinom, izvukao pitolj iz svog prsluka, nanianio i pucao ba kada je
Stalinski izvukao svoj pitolj na njega.
Udarac je izbio pitolj iz baronove ruke. Pitolj je pao na zemlju. Lion je bacio kutiju iz ruke,
uzeo Kristinin no iz izme, i stavio ga pod baronovo grlo pre nego to je ovaj stigao da
urlikne od bola.
"Kristina eli da govorite istinu. Ona zna da Desika nije bila luda i eli da uje da vi to
kaete", Lion je poveao svoj pritisaj na baronovo grlo, a onda ga odjednom odbacio unazad.
Stajao je pored svog plena i saekao da ga pogleda. "Nakon to odgovorite na moja pitanja,
moete pokupiti svoje dragocene dragulje i otii. Znam da ste platili prolaz do zapadne
Indije, ali sam ubedio kapetana da malo odloi odlazak. ekati e vas i pored plime, barone."
Baronu se oi suzie. On je zurio u kutiju dugi minut, a zatim se okrete ka Lionu. Vrhom je
oblizao donje usne. "Ne moram da odgovorim na vaa pitanja. Svi znaju da je Desika bila
van pameti. Kada odem u institucije za-"
"Lione", pozva Kristina. "Mislim da on nije shvatio situaciju."
"Onda me pusti da mu olakam", rekao je Lion. "Barone, ako mi ne kaete ono to elim da
znam, neete otii nigde. Ja u vas zaklati. Montirau kraj, da li bi se sloili samnom, nakon
svih vratova koje ste presekli?"
"ta to priate?", upita baron, glumei zbunjenost. On sklopi njegovu povreenu ruku na
grudi.
354
"Hajde, barone. Znate o emu ja priam", odgovori Lion. "Vi ste se izvlaili sa svim tim
ubistvima, sve ove godine. Zar nikada niste poeleli da se pohvalite svojim vetinama? Niste
mogli, naravno, do sada. Da li je va ego toliko naduvan da bi ste imali potrebu da priznte
neto za ta nikada neete biti obeeni?"
Stalinski se pretvarao da se bori sa izmama. Lion je video da pokuava da dosegne mali
pitolj, onakav kakav su ene nosile. On je nasrnuo na Liona kada je izvukao pitolj napred.
Lion je oteo oruje iz ruke, a zatim ponovo izmom pogodio baronovu povreenu ruku.
Vrisak bola odjeknuo je kroz celo selo. "Ovo vam je poslednja prilika barone. Moje strpljenje
je pri kraju", on je prebacio no iz jedne ruke u drugu. "Da li je Desika bila luda?"
"Kristina", povika baron. "Kako moe da mu dozvoli da me terorie ovako? Ja sam tvoj otac
pobogu. Zar nema milosti? Da li zaista eli da me zakolje?"
"Ne, oe", Kristina je negirala. "Ne elim da te zakolje. Radije bih da ti izvadi srce, ali Lion
ima svoje metode u koje ja ne elim da se meam."
Baron je pogledao u svoju erku. Ustao je. Zabava mu je bila u oima i on je poeo da se
smeje. "Ne, Desika nije bila luda." On se ponovo nasmeja. Zvuk koji je proizvodio dok se
smejao uasnuo je Kristinu. "Ali kasno je sada da se uradi bilo ta, Lione."
"Terenc MecFilen bi vas prepoznao da ste vi onaj koji se unjao oko karavana. Zar nije
tako?", upita Lion.
"Vae umee zapaanja je neverovatno", ree baron sa osmehom. "Da, Terenc bi me
prepoznao."
Lion gurnu kutiju ka Stalinskom vrhom izme. "Jo jedno pitanje i onda moete otii. Da li vi
stojite iza ubistva Brizbejn?"
Baron rairi oi. "Kako vi-"
"Nadmudrili ste nae odeljenje, zar ne?", upitao je Lion pokuavajui da zvui
355
impresionirano. On je namerno igrao na kartu sujete, nadajui se da e se kopile oseati

dovoljno bezbedno da prizna istinu.
"Jesam ih nadmudrio, zar ne? iveo sam od novca koji sam dobio prodavajui Brizbejnove
tajne. O, da, Lione, bio sam pametniji od svih njih."
"Da li je Porter bio ukljuen u vae eme ili ste radili sami?", upita Lion.
"Porter? Bio je glup kao i svi ostali. Uvek sam radio sam, Lione. To je razlog to sam preiveo
sve ove godine, razlog to sam bio tako bogat ovek."
Lion je pomislio da nije mogao due da gleda ovog oveka. Pokazao je na kutiju sa kopijama.
"Uzmite je i odlazi odavde. Ako vas ponovo vidim, mrtvi ste."
Baron se baci preko kutije. On je otvorio, jedva bacio pogled na sadraj, onda je zadovoljno
zatvorio.
"Da li ste zavrili, Lione?"
Riards, okruen svojim ljudima, izaao je iz svog skrovita.
"Da li ste uli?"
"Sve", izjavi Riards, on dodirnu Lionovo rame pre nego to je odetao do barona.
"Proklet bio tvoj...", uzviknuo je baron. On se zaustavio a onda se ljutito okrenuo ka Lionu.
"Budi siguran da u ja zavriti sa ponienjem tvoje ene. Obeavam da u u sudu ispriati
sve o mami tvoje voljene-"
"Zatvori usta", zaurla Riards. "Vodimo vas u luku, barone. U stvari, Benson i ja emo biti
vai saputnici na vaem putovnju nazad u vau domovinu. Verujem da ete dobiti lep prijem.
Nova vlada e nesumnjivo biti srena da vam sudi."
Lion nije ostao da slua baronove zahteve da mu se sudi u Engleskoj. Uzeo je bez rei
Kristinu za ruku i krenuo ka njihovim konjima.
Riards je bio u pravu. Kristina je na mala vrata dobila pravdu. Baron Stalinski e biti vraen
356
u svoju domovinu, gde e mu biti sueno za njegove prestupe. To bi znailo smrtnu kaznu. A
ako se nekim sluajem, nova vlada pokae kao korumpirana, Riards i Benson su bili
spremni da se pobrinu za barona.
U vreme kada su se on i Kristina vratili u gradsku kuu u Londonu, ona je bila uasno bleda.
Njen mu je ignorisao njene proteste i odneo je u njihovu spavau sobu. "Ide nazad u krevet"
on ree, pomaui joj da skine odeu.
"Biu bolje sada" ree mu Kristina. "Gotovo je."
"Da, ljubavi. Gotovo je."
"Nikada nisam verovala da je Desika bila luda", ree Kristina Lionu. Obukla je svoju svilenu
spavaicu i zamotala ruke oko vrata svog mua. "Nikada u to nisam verovala."
Tuga u njenom glasu uvukla se u njegovo srce. "Znam da nisi", umirivao ju je. "Desika moe
da poiva u miru sada."
"Da. U miru. Volim da mislim da njena dua lebdi oko Dakota sada i da eka Meri da joj se
pridrui. "
"Mislim da Crnom vuku nije stalo do takvih tvojih nada, sada", ree Lion.
"O, da i on e im se pridruiti naravno", odgovori Kristina.
Uzdahnula je u njegovu jaknu, a zatim ga poljubila u vrat. "Njegova je sudbina da se sastane
sa Desikom u zagrobnom ivotu", saoptila mu je ona.
"Da, sudbina", ree Lion, "Sada je tvoja sudbina da prestane da bude bolesna svako jutro i
vee, ljubavi moja. Ispunila si obeanje dato svojoj majci. Blago e biti vraeno zakonitim
vlasnicima. Riards e nadgledati prodaju dragulja i raspodelu novca. Mi idemo kui, u
Lionvud, a ti e se bezobrazno ugojiti. Ja ti nareujem."
Kristina je zaista pokuala da se povinuje komandi svoga supruga. Bolest je na kraju ostavila.
Ona se ugojila, previe - toliko, u stvari, da je mislila da gega kao patka. Meutim ona nije
357
bila ba bezobrazna, veinu vremena svoje trudnoe i poroaja provela je pokuavajui da

umiri brige svog supruga.
Ona je negirala da je trudna sve dok nije postalo smeno. Jadni Lion je bio prestravljen od
raanja. Kristina je shvatala njegov strah. Gledao je Leti kako prolazi kroz uasne bolove.
Ona je umrla uasnom smru, sa bebom zarobljenom unutar nje.
Kristina je koristila prvo demante, a zatim i razloge. Ona je Lionu rekla da je jaka, da je
prirodno za enu da beba bude unutar nje i da su je Dakote nauile kako da raanje uini
lakim. Dakotine ene su retko umirale na poroaju.
Lion je imao repliku za svaki od njenih argumenata. On joj je rekao da je premala za tako
moan zadatak, da nije bilo prirodno da tako nene ene treba da prou kroz tako stranu
agoniju i da je bila engleskinja a ne Dakota...
Ironino, ali Lionova majka je donekle smirila njegove strahove. Starija ena se polako
vraala u svoju porodicu. Ona je podsetila svoga sina da je i ona mala rastom kao i Kristina, i
da je dala svome muu tri fine bebe bez da je ispustila i jedan glas.
Kristina je bila zahvalna Lionovoj majci na pomoi. Ona nije morala da vodi svoju novu
poverenicu u umu da izabere mesto na kom e da umre. Lionova majka je konano priznala
da jo nije spremna da umre. ena je i dalje volela da pria o Dejmsu, ali je poela da pria i
o Lionu i Dijani.
Deanevure je doao u poseti Kristini. Ostao je mesec dana, a zatim otiao sa est finih konja
koje je Lion izabrao kao poklon Dakotama. Tri mukarca eljna avanture pola su da
pomognu Deanevuru.
Misionar je pomogao da ublai Lionove misli o Kristini, ali kada ih je on napustio Lion je
opet poeo da se mrti na svakoga.
Baron Vinteres, porodini lekar, preselio se u njihovu kuu dve nedelje pre Kristininog
358
poroaja. Naravno ona nije planirala da joj lekar pomogne, ali je tu svoju odluku mudro
zadrala za sebe. Njegovo prisustvo smirilo je Liona i Kristina je bila zahvalna za to.
Bolovi su poeli posle veere, a zatim se nastavili tokom noi. Kristina nije probudila svog
mua do poslednjeg minuta. Lion je imao vremena samo da se probudi i uradi kako je
Kristina rekla. On je drao svog sina u naruju nekoliko minuta kasnije.
Kristina je bila previe iscrpljena da bi plakala, ali je Lion zato plakao za oboje. Dok njihov
fantastini mali ratnik zaurlao od ogorenja.
eleo je da svog sina nazove Aleksandar Daniel.
Nije htela ni da uje za to.
elela je da ga nazovu Crni orao.
Nije hteo ni da uje za to.
Na kraju oni su nali kompromis.
Budui markiz od Lionvuda krten je kao Dakota Aleksandar.
Kraj
359
360
361
362
363
364

Lavova Dama

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Lavova Dama

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Lavlja dama Julie Garwood

Prevod i obrada: Bojana M.

Lavlja dama Julie Garwood

Lavlja dama Julie Garwood

prizivao blagonakolne Bogove.

Lavlja dama Julie Garwood

voe nije pripadalo njegovom narodu. On je bio ispunjen gorinom i besom.

Lavlja dama Julie Garwood

Lavlja dama Julie Garwood

Lavlja dama Julie Garwood

Lavlja dama Julie Garwood

primio najpre deda, a onda i njegov otac.

Lavlja dama Julie Garwood

Lavlja dama Julie Garwood

Lavlja dama Julie Garwood

Lavlja dama Julie Garwood

imitiran od strane Kristine. "Ona je tako lepo dete", napomenu Suncokret.

Lavlja dama Julie Garwood

ak dozvolila Meri da joj opere kosu bez previe galame.

Lavlja dama Julie Garwood

Lavlja dama Julie Garwood

Lavlja dama Julie Garwood

Lavlja dama Julie Garwood

Lavlja dama Julie Garwood

Lavlja dama Julie Garwood

Zatim je otiao kod amana da potrai njegov savet.

Lavlja dama Julie Garwood

Lavlja dama Julie Garwood

nadi da bi mogla nai naina da izvede Kristinu odatle.

Lavlja dama Julie Garwood

meu svoj narod."

Lavlja dama Julie Garwood

Sivi orao se zadovoljno smejao.

Lavlja dama Julie Garwood

Lavlja dama Julie Garwood

prema prijateljima i neprijateljima, podjednako. Kristina je imitirala ponaanje svoje majke

Prevod i obrada: Bojana M.

Lavlja dama Julie Garwood

Lavlja dama Julie Garwood

Lavlja dama Julie Garwood

Lavlja dama Julie Garwood

Prevod i obrada: Bojana M.

Lavlja dama Julie Garwood

London, Engleksa, 1814

Lavlja dama Julie Garwood

primeivale njegov nos.

Lavlja dama Julie Garwood

Lavlja dama Julie Garwood

Zapravo si u penziji? Da li si rekao Riardu?"

Lavlja dama Julie Garwood

Lavlja dama Julie Garwood

"A ta je njihova potraga? ta se nadaju da e dobiti ako nas osvoje?"

Lavlja dama Julie Garwood

Lavlja dama Julie Garwood

"ta se desilo sa princezinim ocem?", upita ga Dijana.

Lavlja dama Julie Garwood

Lavlja dama Julie Garwood

nekoga da te odgovarajue predstavi."

Lavlja dama Julie Garwood

Lavlja dama Julie Garwood

da e se udaviti do smrti, utisak su pojaavali svojim ruiastim obrazima. Ne, Kristina se

Lavlja dama Julie Garwood

svakako je bila povrna kao i sve ostale dame u plemstvu.

Lavlja dama Julie Garwood