Struni komentar

UTICAJ IZMENJENIH ODREDBI ZAKONA O RADU NA NOVANA

PRIMANJA ZAPOSLENIH U JAVNOM SEKTORU
Objanjena u vezi sa nainom utvrivanja pojedinih primanja (minuli
rad, smenski rad, naknade zarade / plate i isplata otpremnine) u javnom
sektoru po stupanju na snagu Zakona o izmenama Zakona o radu - "Sl.
glasnik RS", br. 75/2014
Narodna skuptina Republike Srbije donela je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 75/2014 - dalje:
Zakon o izmenama ZOR) kojim se menjaju i dopunjuju do sada vaee norme Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005,
61/2005, 54/2009 i 32/2013 - dalje: ZOR).
Zakon o izmenama ZOR objavljen je 21. jula 2014. godine a stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sl. glasniku RS",
odnosno 29. jula 2014. godine. Ovaj datum je vaan iz razloga to su mnoga prava i obaveze poslodavaca i zaposlenih u ZOR,
utvrena na drugaiji nain od do sada vaeih.
Tako je na primer poslodavcu dat rok od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (do 27. septembra 2014. godine) da
pravilnik o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji poslova usaglasi sa odredbama ovog zakona.
Isti rok od 60 dana dat je poslodavcu i da sa zaposlenima koji su zasnovali radni odnos do dana stupanja na snagu ovog zakona
zakljui ugovor o radu ili aneks ugovora, u skladu sa odredbama lana 30. ZOR. U sluaju da poslodavac sa navedenim zaposlenima
ne zakljui ugovor o radu ili aneks ugovora, ugovori o radu zakljueni do dana stupanja na snagu ovog zakona (zakljuno sa 28. julom
2014. godine) ostaju na snazi, ali samo u delu u kome nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
U praksi e ovo znaiti da se 29. jula 2014. godine, direktno primenjuju odredbe ZOR, za sva prava i obaveze poslodavaca i
zaposlenih koja su ugovorima o radu utvrena suprotno odredbama ZOR.
Prelaznim i zavrnim odredbama Zakona o izmenama ZOR, utvreno je i da odredbe kolektivnog ugovora, odnosno pravilnika o radu
koji je na snazi na dan stupanja na snagu ovog zakona, a koje nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, ostaju na snazi do isteka vaenja
kolektivnog ugovora, odnosno do zakljuivanja kolektivnog ugovora, odnosno donoenja pravilnika o radu u skladu sa ovim zakonom,
a najdue est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ovo znai da su zakljueni kolektivni ugovori (potpisani pravilnici o radu) bez obzira na koji su period zakljueni, i to samo u delu koji
nisu suprotni zakoni, u primeni najdue est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, tj. najdue do 29. januara 2015.
godine. Kao i kod ugovora o radu, odredbe kolektivnih ugovora i pravilnika o radu, u delu u kome su u suprotnosti
odredbama izmenjenog ZOR nee se primenjivati, poev od 29. jula 2014. godine.
Zakonom je utvreno da je ministarstvo nadleno za poslove rada duno da obavetenje o prestanku vaenja posebnih kolektivnih
ugovora objavi u "Sl. glasniku RS".
Novina u ZOR je da se Pravilnik o radu javnog preduzea i drutva kapitala iji je osniva Republika, autonomna pokrajina ili
jedinica lokalne samouprave (dalje: javno preduzee) i drutva kapitala iji je osniva javno preduzee, donosi se uz prethodnu
saglasnost osnivaa.
Imajui u vidu odredbu Zakona o izmenama ZOR kojom je utvreno da u sluaju kada poslodavac koji ne prihvati inicijativu
reprezentativnog sindikata za pristupanje pregovorima za zakljuenje kolektivnog ugovora, ne moe pravilnikom o radu da uredi prava i
obaveze iz radnog odnosa, ini se da nema vremena za gubljenje i da se mora odmah pristupiti usaglaavanju sa odredbama Zakona
o izmenama ZOR, radi lake primene istih.
Zakonom o izmenama ZOR, na drugaiji nain u odnosu na dosadanja reenja iz ZOR ureena su odreena novana primanja
zaposlenih, kao to su: uveanja zarade, naknade zarade, otpremnine, naknade trokova i dr.
Zaposleni na koje se primenjuju odredbe ZOR, ve od 29.7.2014. godine osetie uticaj najnovijih izmena ZOR na svojim novanim
primanjima, za razliku od dela zaposlenih u javnom sektoru ija se odreena novana primanja ureuju posebnim propisima.
Konkretno, zaposleni u dravnoj upravi, lokalnoj samoupravi, autonomnoj pokrajini i javnim slubama, kod kojih su odreena
prava ureena na drugaiji nain u odnosu na prava iz izmenjenog ZOR, primenjuju se i dalje, tj. sve dok se takve odredbe ne
usaglase sa novim i izmenjenim odredbama ZOR.
Ovo iz razloga to je odredbom ZOR ureeno da se odredbe ovog zakona primenjuju i na zaposlene u dravnim organima, organima
teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim slubama, ako zakonom nije drukije odreeno.

Kako je namera zakonodavca da se svi zaposleni u Republici Srbiji stave u isti poloaj, za oekivati je da se u najkraem roku izmene
tj. usaglase sa odredbama ZOR sledei zakoni i drugi propisi, i to:
Zakon o platama u dravnim organima i javnim slubama ("Sl. glasnik RS", br. 34/2001, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr.
zakona, 116/2008 - dr. zakoni, 92/2011, 99/2011 - dr. zakon, 10/2013 i 55/2013),
Zakon o platama dravnih slubenika i nametenika ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 63/2006 - ispr., 115/2006 - ispr., 101/2007,
99/2010 i 108/2013),
Uredba o naknadi trokova i otpremnini dravnih slubenika i nametenika ("Sl. glasnik RS", br. 98/2007 - preien tekst) i
dr.
U nastavku dajemo objanjena u vezi sa nainom utvrivanja pojedinih primanja u javnom sektoru, a po stupanju na snagu Zakona o
izmenama ZOR.

1. Uveanje zarade
Zakonom o izmenama ZOR, izvrene su dve izmene koje se odnose na uveanja zarade iz lana 108. ZOR i to u vezi sa minulim i
smenskim radom.

1.1 Minuli rad

Za razliku od dosadanjeg reenja kojim je bilo predvieno da se za obraun minulog rada uzimaju sve godine zaposlenog provedene
u radnom odnosu, od 29.7.2014. godine obraun uveanja zarade po osnovu minulog rada vri se samo na osnovu vremena
provedenog kod poslednjeg poslodavca. Prilikom obrauna rauna se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca
prethodnika iz lana 147. ZOR, kao i kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom. Pored toga, Zakonom o izmenama
ZOR, precizirano je da se svaka godina provedena u radnom odnosu vrednuje najmanje kao 0,4%, a da se optim aktom i
ugovorom o radu moe utvrditi i vei procenat po godini.
Dakle, zakonom je jasno utvreno koje su to godine koje se uzimaju za obraun minulog rada i nije ostavljen prostor da se optim
aktom ili ugovorom o radu, moe utvrditi drugaiji period od perioda propisanog u ZOR.
Ukoliko je odredbom opteg akta (kolektivni ugovor ili pravilnik o radu) i ugovora o radu, na drugaiji nain ureen period na osnovu
kog se rauna uveanje zarade po osnovu minulog rada, takva odredba je suprotna zakonu i ne primenjuje se.
Meutim, ovo se ne odnosi na visinu procenta na osnovu koje se obraunava minuli rad po godini. Kako je ZOR predvieno da se
prilikom obrauna minulog rada svaka godina vrednuje najmanje 0,4%, proizilazi da se optim aktom ili ugovorom o radu, moe
utvrditi i u veem procentnom poenu, tj da odredbe opteg akta i ugovora o radu, kojima se utvruje vei procenat (npr. 0,5%
ili vie) nisu u suprotnosti sa ZOR i primenjuju se i dalje.
Kada su u pitanju zaposleni u dravnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim slubama, koji
primaju platu, a ne zaradu, pa se po osnovu minulog rada utvruje dodatak na platu, a ne uveanje zarade, situacija je drugaija.
Naime, lanom 23. Zakona o platama dravnih slubenika i nametenika utvreno je da dravni slubenik ima pravo na dodatak na
osnovnu platu od 0,4% osnovne plate za svaku navrenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad).
Takoe, lanom 5. taka 1) Zakona o platama u dravnim organima i javnim slubama utvreno je da zaposlenom pripada dodatak na
platu za vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad) - u visini od 0,4% od osnovice, za svaku punu godinu rada ostvarenu u
radnom odnosu.
Prema tome, dodatak za minuli rad se za zaposlene u dravnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne
samouprave i javnim slubama, obraunava kao i do sada ZA SVAKU PUNU GODINU RADA OSTVARENU U RADNOM
ODNOSU, a ne samo kod poslednjeg poslodavca kako je to ureeno u izmenjenom ZOR. Meutim, za razliku od zaposlenih na
koje se primenjuju odredbe ZOR, procenti poena na osnovu koga se obraunava minuli rad po godini rada kod ovih zaposlenih ne
moe se utvrditi u veem iznosu od iznosa utvrenog u navedenim zakonima, jer nije dat osnov za to, tako da on uvek iznosi 0,4%.

1.2. Smenski rad

Zakonom o izmenama ZOR, iz lana 108. stav 1. taka 2) ZOR, izbrisan je smenski rad kao zakonski osnov za uveanje zarade, u
sluaju da takav rad nije vrednovan pri utvrivanju osnovne zarade.
Meutim, ostavljen je osnov da se ovakvo uveanje utvrdi optim aktom i ugovorom o radu. S tim u vezi je lanom 108. stav 4.
izmenjenog ZOR, ureeno da se optim aktom i ugovorom o radu mogu utvrditi i drugi sluajevi u kojima zaposleni ima pravo na
uveanu zaradu, kao to je uveanje zarade po osnovu rada u smenama.

Ovo praktino znai da, ukoliko je odredbom opteg akta i ugovora o radu, utvreno pravo zaposlenog na uveanje zarade "za rad
drugoj smeni od 5%, a rad u treoj smeni od 45%", odredba se primenjuje i nije u suprotnosti sa zakonom. Do sada je ovakvo reenje
izazivalo probleme u praksi, jer je zakonom bilo odreeno da se rad u smeni koji nije bio vredovan kroz osnovnu zaradu, moe utvrditi
najmanje u visini od 26% osnovice.
U skladu sa posebnim zakonima zaposleni u dravnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim
slubama, nemaju utvren dodatak na platu po osnovu smenskog rada iz razloga to je isti ve vrednovan kroz osnovnu platu.
Posebnim zakonima, tano su utvreni dodaci na platu koje zaposleni mogu da imaju i nije dat osnov da se drugi dodaci, kao na primer
smenski rad mogu dodatno vrednovati.

2. Naknada zarade
Dosadanjim reenjem ZOR bilo je ureeno da se naknada zarade za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni
dan, godinjeg odmora, plaenog odsustva, vojne vebe i odazivanja na poziv dravnog organa, odsustvovanja sa rada zbog
privremene spreenosti za rad do 30 dana za vreme prekida rada, smanjenja obima rada do kojeg je dolo bez krivice zaposlenog i dr,
utvruje u visini prosene zarade u prethodna tri meseca, u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu.
Zakonom o izmenama ZOR, izmenjena je osnovica za obraun naknade zarade po navedenim osnovima. Tako su l. 114-116. ZOR
rei: "prethodna tri meseca" zamenjena reima: "prethodnih 12 meseci", to znai da se od 29. jula 2014. godine, za obraun
naknade zarade utvrene ZOR, koristi prosena zarada iz prethodnih dvanaest a ne tri meseca.
Obraun naknade zarade, poev od 29. dana meseca jula vri se prema najnovijim izmenama ZOR, tj. dvanaestomesenom proseku
zarade. To znai da se tri dana meseca jula raunaju po novom.
Kako zakonom nije dat osnov da se osnovica utvrdi na drugaiji nain od reenja ureenog u ZOR, znai da su odredbe opteg akta i
ugovora o radu, koje sadre drugaije reenje od gore navedenog, suprotne zakonu i ne primenjuju se od 29. jula 2014.
godine.
lanom 32. Zakona o platama dravnih slubenika i nametenika, utvren je nain obrauna naknade plate dravnih slubenika, tako
da se te norme i dalje primenjuju, s obzirom na to da je u pitanju poseban propis.
Meutim, kako Zakonom o platama u dravnim organima i javnim slubama, nije ureena visina naknada plate za zaposlene u javnim
slubama, na ove zaposlene se primenjuju izmenjene odredbe ZOR u delu obrauna visine naknade zarade (plate). Ovo znai da
su odredbe posebnih kolektivnih ugovora zakljuenih za javne slube, kojim se utvruje drugaija osnovica za obraun naknade
zarade - u suprotnosti sa izmenjenim ZOR i iste se ne primenjuju.

3. Otpremnina
3.1 Otpremnina za odlazak u penziju
Dosadanjom odredbom lana 119. bilo je utvreno da je poslodavac duan da isplati zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju,
najmanje u visini tri prosene zarade u Republici Srbiji, u skladu sa optim aktom. Od 29. jula 2014. godine, shodno novom reenju iz
ZOR, poslodavac e biti duan da isplati zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosene zarade u
Republici, u skladu sa optim aktom.
Kako ZOR propisuje najmanji iznos otpremnine za odlazak u penziju, a odredbe opteg akta i ugovora o radu, kojima se utvruje iznos
ove otpremnine mogu da ustanove vee pravo, za ta je i dat osnov u ZOR, to povoljnije utvreno pravo nije suprotno zakonu i dalje
moe da se primenjuje.
lanom 51. Uredbe o naknadi trokova i otpremnini dravnih slubenika i nametenika utvreno je da dravnom slubeniku ili
nameteniku koji odlazi u penziju isplauje se otpremnina u visini jedne i po plate koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u
kome se isplauje otpremnina, s tim to ona ne moe biti nia od tri prosene zarade u Republici Srbiji.
Kako je ova uredba doneta na osnovu posebnog propisa tj. Zakona o platama dravnih slubenika i nametenika, kao posebnog
propisa, ista se dalje primenjuje na dravne slubenika i nametenike.

3.2 Otpremnina u sluaju tehnolokog vika

Visina otpremnine u sluaju tehnolokog vika prema najnovijim izmenama ZOR, utvruje se najmanje kao zbir treine zarade
zaposlenog za svaku navrenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu. Za
utvrivanje visine otpremnine rauna se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika u sluaju statusne
promene i promene poslodavca u smislu lana 147. ovog zakona, kao i kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom.
Promena vlasnitva nad kapitalom ne smatra se promenom poslodavca u smislu ostvarivanja prava na otpremninu u skladu sa ovim
lanom.
Vano je istai da je lanom 158. st. 5 i 6. ZOR, utvreno da se optim aktom ili ugovorom o radu ne moe utvrditi dui period za
isplatu otpremnine od perioda utvrenog u st. 2. i 3. ovog lana (samo poslednji poslodavac, poslodavac prethodnik i povezana

lica). Takoe, definisano je da zaposleni ne moe da ostvari pravo na otpremninu za isti period za koji mu je ve isplaena
otpremnina kod istog ili drugog poslodavca.
Znai, u odnosu na dosadanje reenje, smanjen je potencijalni period za obraun otpremnine (samo poslednji poslodavac,
poslodavac prethodnik i povezana lica), ali se za svaku godinu provedenu u radnom odnosu, obraunava 1/3 prosene zarade
zaposlenog (do sada je ovo vailo samo za prvih 10 godina rada).
Kako je novom odredbom ZOR, utvrena najnia visina otpremnine po godini rada kod poslodavca, optim aktom ili ugovorom o
radu, moe se utvrditi i vei iznos otpremnine po godini. Meutim, navedenim aktima se ne moe utvrditi drugaiji obuhvat godina
rada (na primer "sve godine u radnom odnosu"), jer je ovo suprotno zakonu. Ovo znai da odredbe kolektivnih ugovora koji se
primenjuju na zaposlene u javnim slubama, nisu u suprotnosti sa izmenama ZOR u delu koji se odnosi na iznos otpremnine,
ukoliko je iznos otpremnine po godini, jednak ili vei od 1/3 zarade (plate) zaposlenog. Meutim deo odredbi koje se odnose na
utvrivanje perioda (tj. godina rada) na osnovu kojih se obraunava otpremnina, jesu ukoliko isti period nije utvren u skladu sa
izmenjenim l. 158. stav 5. ZOR, te su ovakve odredbe suprotne ZOR i ne primenjuju se.
Na zaposlene u dravnoj upravi se i dalje primenjuje odredba lana 51. Uredbe o naknadi trokova i otpremnini dravnih
slubenika i nametenika, s obzirom na to da je ona doneta na osnovu posebnog propisa tj. Zakona o platama dravnih slubenika i
nametenika. Naime, ovom uredbom utvreno je pravo dravnog slubenika kome prestane radni odnos zbog proteka est meseci
otkad je postao nerasporeen i nameteniku kome je otkazan ugovor o radu jer ne postoji nijedno radno mesto na koje moe biti
premeten ili rasporeen, na otpremninu za svaku navrenu godinu rada u radnom odnosu u visini treine njegove plate, s tim da se
pod tom platom smatra njegova prosena mesena plata koja mu je isplaena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kome
je doneseno reenje kojim je utvreno da je postao nerasporeen, odnosno reenje o otkazu ugovora o radu.