Internet i servisi na Internetu

VISOKA KOLA ZA POSLOVNU

............EKONOMIJU I PREDUZETNITVO
BEOGRAD

SEMINARSKI RAD

Predmet: MENADMENT INFORMACIONIH SISTEMA

INTERNET I SERVISI NA INTERNETU

Mentor:
Prof. dr

Student:
Br. indeksa
Beograd, 2010.
0

Internet i servisi na Internetu

SADRAJ:

1. UVOD................................................................................................................................2
2. NASTANAK I RAZVOJ..................................................................................................3
.2.1. Internet digitalna mrea...............................................................................................................4
.2.2. Odreenje Interneta.....................................................................................................................4
.2.3. Socijalni uslovi nastanka Interneta..............................................................................................5
.2.4. Inovativna i tehnika pitanja uspostavljanja mree..................................................................5
.2.5. Protokoli.........................................................................................................................................5
.2.6. Faze u razvoju Interneta...............................................................................................................6
.2.7. Korisniki servisi Well, Bix, CompuServ....................................................................................6
.2.8. Inovacije koje su znatno olakale pristup Internetu..................................................................6
.2.9. Upoteba Interneta od stane pojedinaca korisnika...................................................................8
.2.10. Korisnici Interneta......................................................................................................................8
.2.11. irenje Interneta u budunosti...................................................................................................8

3. INTERNET UPOTREBA DANAS..............................................................................9

4. PRIMENA.......................................................................................................................10
5. ZLOUPOTREBA I ZATITA.......................................................................................10
6. INTERNET U SRBIJI...................................................................................................11
7. ZAKLJUAK.................................................................................................................11
8. LITERATURA...............................................................................................................12

Internet i servisi na Internetu

1. Uvod
Internet je za vie od decenije promenio svet i meuljudske odnose
tako to je ubrzao komunikaciju, olakao pristup informacijama, stvorio
nove oblike komuniciranja. On je doveo do promena u mnogim sferama
drutvenog zivota, posebno u razvijenijim zemljama. Ono to je pre pojave
Interneta bila svakodnevnica, sada se odigrava i on-line. Informacije su
preplavile planetu, edukacija je zahvaljujui mrei osavremenjena, a
procesi spontanog formiranja javnog mnjenja takoe su ubrazni, i
omoguen je laki nain javnog izraavanja misljenja.
Komuniciranjem putem globalne mree stvorena je nova dimenzija
ljudskog prava na slobodu govora, jer se gube tradicionalne prepreke
(prostorne i vremenske). Osamdesete godine su donele globalnu komunikaciju, informacija sve lake dolazi u posed pojedinca i nije potrebna
nikakva drutvena uslovljenost za ulazak u cyberspace.
Nove informativne tehnologije omoguavaju svakom pojedincu pravo
pristupa na kompjutersku mreu, ali u isto vreme vlade i mone korporacije
tee da uspostave nove cenzure i limite na nevidljivom horizontu mrea i
mrea, kako bi ograniili pristup informacijama i pretvarali je u klasinu
robnu uslugu. S druge strane razvojem mree razvijaju se i usavravaju
on-line zajednice, na neki nain kao pokreti otpora sa ciljem da svako
objavi ono to eli i misli bez ogranienja, i tako oslobodi informaciju. To
naravno ne ide u korist monim korporacijama i velikim brendovima koji
tee da imaju vodeu ulogu u formiranju javnog mnjenja tako to e vladati
i kontrolisati informaciju.
Uticaj novih medija na formiranje javnog mnjenja danas privlai
posebnu panju. Ali stanovita o tome su ipak razliita. Jedni glorifikuju
njegovu ulogu govorei da svako ima mogunost da govori i iznese svoj
stav, a jedini uslov za to je snaga argumenta. Sa druge strane postoji
miljenje da novi mediji ne mogu preterano uticati na kreiranje javnog
mnenja, posebno u zemljama poput naih, u kojima je jo uvek relativno
mali broj korisnika Interneta, u odnosu na zapadna drustva. Drugim reima
javno mnenje koje se konstituie na mrei rezultat je individualnih mnenja
malog broja korisnika i esto uopte ne dodje na off-line scenu. Tu je
zapravo re o pojmu digitalne getoizacije, koja podrazumeva da mrea jeste
otvorena za sve, ali ako se javno mnenje ne prenese u off-line scenu ono
ostaje u svojevrsnom getou i nikakav se rezultat ne ostvaruje. Mada neki
autori predviaju da e se on-line i off-line sfera u skorijoj budunosti
maltene integrisati, a njihovo kretanje danas je sve vie povezano,
nadopunjujui jedna drugu.
U svakom sluaju, moemo rei da je nastanak i razvoj Interneta, a
posebno web-a i svih njegovih oblika bitno izmenio socijalne odnose
poslednje decenije. Kao sredstvo komunikacije i izraavanja nove
informativne tehnologije e nastaviti da se razvijaju i menjaju, a na drutvu
ostaje da se prilagodi ili ne njihovim inovacijama.

Internet i servisi na Internetu

2. Nastanak i razvoj
Internet nastavak raunarske mree napravljene u Sjedinjenim
Amerikim Dravama tokom 1960. godine od Advanced Research Projects
Agency (ARPA), koja je povezivala nekoliko raunara u etiri fakulteta u
dravama Kalifornija i Utah. Ta prva raunarska mrea uopte, nazvanaje
ARPANET (ARPA NETwork). Takav koncept bio je vaan vojsci. Zamiljen
je kako bi omoguio visoku upotrebu u komunikaciji izmeu istraivakih
centara, fakulteta i vladinih agencija SAD-a. Kako je ARPANET rastao u
sedamdesetim, sa sve vie i vie fakulteta i institucija koji su se spajali na
njega, korisnici su uvideli potrebu razvijanja standarda za put kojim e
podaci biti prenoeni internetom.

Razvoj ni ti m ARPAN ET-a

Prva zabeleena ideja raunarske interakcije omoguene putem mree

bila je serija dokumenata koju je napisao J.C.R. Licklider 1962. godine. On
je zamislio globalno povezan set raunara preko kojih bi svako vrlo brzo
mogao pristupati podacima i programima sa bilo koje stranice. Ovaj
koncept bio je vrlo slian Internetu danas. Licklider je inae bio na elu
istraivakog tima raunarskog istraivakog programa u DARPA (U.S.
Defense Advanced Research Projects Agency), koji je zapoet 1962. godine.
Godine 1969. ARPANET povezuje prva etiri fakulteta u Sjedinjenim
Amerikim Dravama, tako to su istraivai u etiri u Sjedinjenim
Dravama stvorili prve servere ARPANETA, povezujui Stanford Research
Institute, UCLA, University of Califomia Santa Barbara i University of
Utah. Tako je nastao Internet.
Robert E. Kahn 1972. godine organizovao je veliku demonstraciju
ARPANETA na International Computer Communication Conference (ICCC).
Bila je to prva javna demonstracija nove tehnologije. Te iste godine, iako u
eksperimentalnoj fazi, predstavljena je i elektronska pota.
Godine 1973. ARPANET se iri u meunarodnim okvirima,
povezujui University College u Londonu i Royal Radar Establishment u
Norvekoj. Te je godine DARPA pokrenula istraivaki program koji je
trebao istraiti tehnike i tehnologije za meusobno povezivanje razliitih
mrea. Projekat je nazvan Internetting project, a sistem mrea koji je bio
produkt istraivanja, nazvan je " Internet". Sastav protokola, koji je nastao
ovim projektom, postao je poznat kao TCP/IT Protocol Suite (nakon to su
razvijeni protokoli Transmission Control Protocol (TCP) i Internet Protocol
(IP). Godine 1979. Tom Truscott i Jim Ellis, studenti s Duke Universitya i

Internet i servisi na Internetu

Steve Bellovin sa fakulteta u Sjevernoj Karolini uspostavili su prve
USENET newsgrupe. Korisnici iz itavog svieta prikljuili su se
diskusijskim grupama u razgovorima o mrei, politici, religiji i hiljadama
drugih tema.
Godine 1982. po prvi put je upotrebljen termin Internet. Godine
1983. TCP/IPje postao jedinstveni jezik Interneta.
Godine 1987. broj hostova interneta prelazi 10000. Od 1988. godine
internet postaje jedno od osnovnih sredstava komunikacije, a poinju se
javljati i pitanja privatnosti i sigurnosti u digitalnom svetu. Ta pitanja su
postala jo naglaenija iste godine, kada je program nazvan " internet crv"
privremeno onesposobio izmeu 6000 i 60 000 hostova Interneta.
Godine 1990. ARPANET prestaje postojati. Iste godine broj hostova
prelazi 300 000.
Godine 1991. roen je The World Wide Web. Na fakultetu u
Minnesoti grupa istraivaa koju je vodio programer Mark MaCahill stvara
"Gopher", prvi point-and-click nain navigacije po datotekama nalntemetu.
Te iste, 1991. godine, Tim Berners-Lee, koji je radio u laboratoriju
CERN u vajcarskoj, izumeo je kod " alt.hypertekst ", koji je omoguio
kombinovanje rei, slike i zvuka na stranicama weba.
Godine 1996. postoji vie od 10 miliona hostova.
Danas je broj internet korisnika presao brojku od 350 miliona, i
svakim danom je u porastu.
Internet se uvek pie sa velikim slovom I jer je ime dela svetske
digitalne mree. Analogna mrea se sastoji od kontinuiranih, merljivih
elemenata koji poseduju fizike osobine kao to su duina irina, pritisak.
2.1. Internet digitalna mrea
Internet je digitalna mrea, fizike veliine u njoj su opisane
simbolima sastavljenim od 0 i 1, digitalne veliine se iskazuju ciframa
(DIGIT).
Internet nije konzistentan sistem niti je namerno nastao, on nema
jedinstvenu ni konanu strukturu. Internet je proizvod niza sluajnih akcija,
velikog broja parcijalnih mrea, akumulisanih potreba i tehnolokih
inovacija. Nastanak Interneta nije bio motivisan stvaranjem boljeg, breg i
jeftinijeg sistema prenosa podataka, ve bezbednosnim razlozima. Internet
je nastao i egzistira kao umreavanje mrea.
Niko nije vlasnik Interneta niti ga finansira, on nije pod kontrolom
nijedne vlade niti je komercijalna organizacija.
2.2. Odreenje Interneta
Skup raunara (nodova), servera i veza kojima se omoguava prenos
podataka bez ograniavanja daljine u realnom vremenu i virtuelnim
uslovima.
Internet predstavlja iroko rasprostranjenu svetsku raunarsku mreu
pristupanu javnosti opti naziv za medjusobno povezane raunare koji

Internet i servisi na Internetu

rade u medjusobno povezanom sistemu.
Internet predstavlja javni svetski sistem povezanih raunarskih
mrea kojima se uz primenu asinhronih paketa prenose podaci uz upotrebu
standardizovanog Internet protokola.
2.3. Socijalni uslovi nastanka Interneta
Vanevar Bu, Norbert Viner i J.C.R. Liklajder su verovali da se
stvaranjem maina moe doprineti poveanju i proirenju ljudskog znanja.
Liklajder (otac interaktivnog komuniciranja raunara) i Klark su
(1962) uspostavili nekoliko principa koji se mogu iskazati i kao stav da je
potrebno stvoriti uslove u kojima ljudi misle a raunari obavljaju fiziki
deo posla.
Pol Baran je, tragajui za bezbednou, pronaao nain da se prenos
podataka vri tako da prenoenje poprima karakteristike poluinteligentnih
reakcija packet switching a neposredne posledice tog pronalaska su:
nastanak mree za prenos podataka koja nije hijerarhijska, ve je
horizontalno struktuirana,
nastala je mrea koja omoguava da meusobno razgovaraju ne samo
ljudi ve i maine raunari, i
nastao je koncept i pojava paketa koji sami biraju svoj put od
poiljioca do primaoca.
U drutvenim uslovima u kojima je postojalo nadmetanje u domenu
naoruanja nastala su revolucionarna reenja koja su dovela do sutinskih
promena u savremenom drutvu.
Potreba da se umree raunari koji su bili sposobno da brzo obrade
podatke
2.4. Inovativna i tehnika pitanja uspostavljanja mree
Na omoguavanju komunikacije raunara radili su Liklajder, Bob
Tejlor i Lari Roberts.
Na ideju da se izmedju dva velika raunara umetne jedan mali
raunar iji bi zadatak bio da komunicira i prosledjuje podatke doao je
Vesli Klark, saradnik Linkoln Lab.
Do Packet switching -a je doao Donald Dejvis (Velika Britanija)
radei na prenosu podataka, takoe kao i Pol Baran, koji je eleo da stvori
neunitivu mreu.
Dejvis je povezao ideju prenosa paketa sa praksom tajm-eringa a
svaka poruka razbijena na pakete dobijala je odredjene karakteristike.
2.5. Protokoli

Protokoli prenosa su:

Internet protokol (IP) predstavlja opte razumljiv jezik raunarske
komunikacije.
Protokol za transfer podataka (TCP) ima za zadatak da omogui

Internet i servisi na Internetu

slanje i primanje paketa podataka putem mree.
Kompanija BBN je uz finansijsku pomo ARPA napravila mali
raunar- ruter koji je posluio za uspostavljanje ARPANET-a.
ASCI kod predstavlja standardizovan skup znakova koji su
zasnovani na binarnim ciframa.
2.6. Faze u razvoju Interneta
Moe se rei da je potreba vojske SAD da omogui komunikaciju
izmeu razliitih istraivakih centara dovela je do umreavanja raunara i
stvorena je prva mrea u kojoj se vrila komunikacija za vojne potrebe.
Ukljuivanjem univerziteta i naunih radnika ta inicijalna mrea je
proirena i dobila je polujavne oblike delovanja sve to je jo vie proireno
povezivanjem super raunara, istraivakih institucija i kola koje su bile u
blizini.
1991. godine je donet zakona u SAD kojim se u mreu ukljuuju sve
istraivake institucije i srednje kole i univerziteti.
Mrea su se poela komercijalizovati i pored univerzitetskih, naunih
i pojedinanih korisnika u mreu su poele da se ukljuuju i komercijalne
institucije.
2.7. Korisniki servisi Well, Bix, CompuServ
WELL i BIX su nastala kao posledica direktnog prustupa mrei (online). WELL je bio deo kompanije Whole Earth Catalog, a BIX je stvorena
od strane asopisa Byte Magazine.
Oba servisa su potovala sledee principe:
o organizovati rasprave samo na odredjene teme,
o smanjivati broj nepoznatih uesnika ili adresa na minimum,
o iskljuivati u maksimalnoj meri poruke koje se nisu odnosile na
zadatu temu, i
o onemoguavati verbalne ratove , iskljuivati poruke koje imaju za
cilj vredjanje ili im sadraj nije prihvatljiv sa stanovita dobrog
ukusa.
CompuServ je nametnuo dva principa koje su potovali i drugi:
1. znaajna kontrola nad raspravama koje se vode u okviru mree,
2. korienje korisnike mree se naplauje.

2.8. Inovacije koje su znatno olakale pristup Internetu

Tokom osamdesetih u upotrebu su uli Internetov grafiki prikaziva
i Svetska mrea (WWW). Obe nove tehnologije omoguile su laku
dostupnost Internetu.
WWW je stvoren 1989. godine u Evropskoj laboratoriji za fiziku
mikroestica (CERN) u enevi.
6

Internet i servisi na Internetu

Web je stvoren da bi se informacije mogle predstaviti kompjuterskim
putem uz korienje Standardnog opteg makrap jezika (SGML).
Dalje se pojavljuju:
HTML, mozaik, ugradjivanje,..
Maine za pretraivanje.
Razvoja se e-mail.
Miniaturizacija raunara.
Razvoj mobilne telefonije I, II i III generacija mobilnih telefona.
Nova verzija SGML pod nazivom Hypertext Markup Language
(HTML) omoguava da se dokument napie tekstualno ali da u prezentaciji
dobije oblik slike. HTML je omoguio i ugradjivanje , tj. mogunost da se
na odredjenoj Internet stranici ugradi veza sa drugom Internet stranicom ili
drugim izvorom podataka.
Paralelno sa HTML nastala je i Mosaic tehnologija koja je
omoguavala da se HTML prezentacije vide na ekranu raunara. HTML i
Mosaic su omoguili da se na ekranima ne vidi samo tekst koji neko negde
kuca, ve slika koja se prezentuje uz korienje velikog broja boja, oblika,
zvuka i sadraja.
WWW omoguava da se informacije organizovane u posebne celine
(stranice) prenose ne samo u pisanom obliku ve i u svim drugim oblicima
(vizuelno, audio,..). WWW stranice su u stvari URL adrese pomou kojih
moe na mrei da se pronadje eljeni skup informacija prezentovan u audio
vizuelnim formatima.
Veb se sastoji od tri formata:
o URL putem kojeg se odredjuje svakoj stranici adresa na kojoj se
nalazi,
o HTTP kojim se odredjuju naini na koje server i brauser
medjusobno komuniciraju, i
o HTLM pomou kojeg se ifrira poruka tako da moe da se prikae
na razliitim medijima.
o Rej Tomlinson je 1971.g. poslao prvu e-mail poruku radei na
projektu ARPANET.

Tomlinson je:
izmislio znak @ koji oznaava da se poruka alje, i
iskoristio je program CYPNET na kome je radio da bi uspostavio
vezu izmedju dva raunara povezana ARPANET mreom.

Dve godine kasnije 75% svih poruka unutar ARPANET-a su

prenoene e-mailom. E-mail je postao popularan na Internetu jer se sastoji
od tehnologija koje omoguavaju da se celina poruke (sa dodacima )
razbije na male delove ( kvantove). Svaki takav deo poseduje oznaku
adrese na koju se alje i oznaku koji deo celine poruke on predstavlja i sam
nalazi svoj put preko mree.
Na taj nain dobija se brz, efikasan i decentralizovan nain
prenoenja poruke koji teorijski ali i praktino odgovara Internetu kao
ravnoj i fleksibilnoj mrei.

Internet i servisi na Internetu

2.9. Upoteba Interneta od stane pojedinaca korisnika

Svaki korisnik Interneta mora sam da rei probleme:

u vezi izbora informacija,
svrsishodnog pretraivanja mree, i
ciljnosti u upotrebi Interneta.

Svaki korisnik bira informacije vezane za privatne ili profesionalne

potrebe, ukljuujui i obrazovanje. U poetku svaki korisnik luta kroz
mreu a kasnije to radi za odredjenu svrhu, uz pomo pretraivaa.
Jasnim odredjenjem cilja Internet postaje koristan. Svrsishodnim i
ciljnim pretraivanjem mree Internet za korisnika dobija smisao i svrhu.
2.10. Korisnici Interneta

Broj korisnika se u prethodnim godinama eksponencijalno uveavao.

Digitalna nejednakost (digital divide) je i dalje izraena.
Porast korisnika je uzrokovan:
sniavanjem cena raunara i pristupa,
injenicom da skoro nema vie privatne ili profesionalne aktivnosti
za koju nije potreban raunar i Internet,
time da je Internet postaje univerzalno sredstvo komunikacije, i
jasnim politikim i stratekim opredeljenjem, pre svega, razvijenih
zemalja da se na razvoju Interneta bazira budui ekonomski, socijalni
i integracioni razvoj celine zemaljske kugle.

Internet koriste svi: vojska, naunici, hakeri, visoko obrazovani,

deca, stariji...
2.11. irenje Interneta u budunosti
IBM je kupilo preduzee iz Kine to e imati efekte na proizvodnju i
irenje upotrebe raunara u tom delu sveta.
IT kompanije iz razvijenih zemalja sve vie svoje poslove prebacuju
u zemlje u razvoju zbog:
niih trokova rada,
opteg sniavanja trokova komunikacije na velikim daljinama,
struna radna snaga u razvijenim zemljama moe da se koristi za
produktivnije poslove,
trokovi upravljanja, koordinacije, socijalnih trokova u vezi s
radnom snagom prelaze na zemlje u razvoju, i
visokog nivoa obuenosti strune radne snage u pojedinim zemljama
u razvoju i njihovog poznavanja englskog jezika.
Digitalna nejednakost raste i nema niega to bi ukazivalo na to da e
se u budunosti smanjivati.
8

Internet i servisi na Internetu

3. Internet upotreba danas

Intenet moemo definisati kao svetsku raunarsku informacijsku
mreu, sastavljenu od velikog broja manjih meusobno povezanih
raunarskih mrea, koja omoguava prenos informacija izmedu raunara
koji ine mreu. To je najvea mrea koja povezuje milione raunara,
Iokalne (LAN) i rairene (WAN) mree u zajedniku mreu. Raunari i
pojedine mree pritom su u internet povezani na razliite naine. Tako
razlikujemo vie vrsta veza kojima se slui internet. S jedne strane proseni
korisnik se spaja na internet putem modema, wireless-a, ADSL-a. S druge
strane postoje veze kojima se povezuju raunari koje zovemo serveri,
hostovi ili vorovi. To su veinom snani raunari sposobni za obradu
ogromnih koliina podataka, a upravo preko njih se pojednici spajaju na
jnternet. Serveri su najee umreeni satelitskim ili radijskim vezama,
optikom ili telefonskim kablovima. Jednom kada raunar uspostavi vezu sa
serverom koji sadri traene informacije, server ih alje u obliku datoteke
(file). Poseban program zvan webita (browser) omoguava korisniku
traenje dokumenta.
E-mail Servis koji koristi SMTP (Simple Mail Transfer Protocol)
odnosno (Post Office Protocol 3) - protokole koji omoguuju
prenoenje elektronske pote preko Interneta. Taj servis od samog poetka
Intemeta jedan je od najpopularnijih servisa, a to e i dalje ostati tako zbog
njegove vanosti u komunikaciji.
Gopher je Servis vie manje slian webu s tim da nema mogunost
zajednikog prikazivanja teksta i slike. Pojavio se neto pre weba te je bio
popularniji od njega sve do pojave prvih grafikih itaa (browser-a).
World Wide Web je grafiki hipertekstualni nain upotrebe interneta
koji koristi protokol HTTP za prenoenje stranica weba i drugih podataka
preko intemeta (sa servera do raunara). Web stranice pisane su u HTML
(Hypertext Markup Language) jeziku. Za taj nain upotrebe Intemeta
posetilac mora upotrebljavati ita weba, koji omoguuje pregledavanje
stranica pisanih u jeziku HTML. Bitne razlike po kojima se web razlikuje
od ostalih naina upotrebe fnterneta je to to omoguava hipertekstualne
veze izmeu dokumenata, to omoguuje kombinovano prikazivanje teksta,
slika, zvuka i videa, dakle omoguuje integraciju informacijskih sadraja.
Osnovni cilj hiperteksta je spremanje sadraja u raunar na takav nain da
ga korisnik moe pregledavati i pretraivati na bilo koji nain koji mu
trenutno odgovara. Time se potpuno osigurava sloboda korisnika u procesu
pretraivanja, a svaki sadraj nosi oznaku veze s drugim sadrajem. Mrea
veza ini strukturu modela hiperteksta. Veze imaju dva kraja: izvor i
odredite.
HTML je zamiljen kao koncept namenjen opisivanju sadraja i
strukture stranica weba. On definie kako e se slika ili bilo koji drugi
objekat na stranici weba postaviti u odnosu na tekst. Dokument napisan u
jeziku HTML obino se naziva stranica HTML-a ili weba. Takve stranice
izrauju se kada se bilo kakav dokument (tekstovi, slike, muzika, filmovi)
ele objaviti na webu. To je protokol na kojem se zasniva web. Dok jezik
HTML omoguava istodobno prikazivanje teksta i slike protokol HTTP se
brine kako e te slike i tekst biti prenoeni preko interneta. Jo jedan vaan
9

Internet i servisi na Internetu

element weba je Uniform Resource Locator (URL). To je koncepcija
adresiranja koja se koristi u browserima. Pomou URL-a moe se pozvati
svaki dostupan dokument na internetu. URL adresa se sastoji od imena
protokola koji se eli koristiti, imena servera kojem se eli pristupiti i od
tanog mesta (direktorijuma) na serveru na kojem se nalazi dokument
kojem elite pristupiti.
U browser se URL upisuje u sljedeem obliku: http://www.dif.
bg.ac.rs/-inrormatika/index.htm
Pritom je http protokol koji se koristi, www.dif.bg.ac.rs je ime
servera koji se poziva, a informatika je direktorijum u kojem je poetna
stranica index.htm

4. Primena
Internet je jedan od najmlaih medija, ali zato najbre ide ka
omasovljavanju. Veliki broj korisnika Internet koristi za posao, mnoge
kole imaju on-line nastavu, neke ak i ispite, banke takodje koriste
internet (e-banking).

5. Zloupotreba i zatita
Tokom svih ovih korienja javljaju se i razne zloupotrebe. Sve je
vie ljudi koji slobodu koju u svakom pogledu prua internet pogreno
tumae. Oni internet servise koriste na taj nain da nanose tetu kako
drugim korisnicima tako i sistemima internet provajdera. U argonu ih
zovemo spamerima. Ovo je najmasovniji vid zloupotrebe Interneta. Problem
se svodi na to da veliki broj korisnika na e-mail dobijaju potu koja ih
uopte ne interesuje, prepunjava im e-mail sandue, ometa ih u itanju
elektronske poste i na kraju poveava trokove. Dnevno, desetine miliona
ovakvih poruka putuje Internetom. tete su viestruke: trokovi provajdera
i korisnika bespotrebno rastu, mrea je preoptereena obradom svih ovih
poruka. Meutim s druge strane se nalazi program koji adresu naivnog
korisnika automaski ukljuuje u kolekciju. Meutim, do popilinog broja email adresa moe se doi i prostom pretragom na popularnim internet
pretraivaima.
Pored toga, neretko se deava da pojedinci internet zloupotrebljavaju
i za mnogo opasnije stvari, a to su " upadi" u raunarske sisteme drugih
korisnika, ili firmi. Ovi kriminalci novog doba nazivaju se hakeri.
Svaki korisnik interneta mora znati da se i njemu moe desiti da bude
na meti spamera ili ak hakera, pa samim tim mora imati adekvatnu zatitu
na svom raunaru. Najrasprostranjeniji vid zatite su svakako antivirusi,
firewall-ovi i razni antispy programi. Razvoj interneta uslovio je i razvoj
mnogih firmi koji se bave ba razvojem softvera koji se koristi za zatitu.
Neretko se deava da takve firme zapoljavaju i bive hakere koji se u tom
sluaju bore protiv svojih bivih " kolega".

10

Internet i servisi na Internetu

6. Internet u Srbiji
Internet u Jugoslaviji (Srbiji) pojavio se u februaru 1996. godine
kada je nacionalna akademska mrea provajdera BeoTelNet-a spojena
na Internet. Iste godine poinju s radom prvi domai komercijalni
provajderi. Trenutno u Srbiji preko 1.800.000 ljudi koristi Internet. Pristup
Internetu je uglavnom iz kue (63%) i radnog mesta (23%), dok pristup iz
internt kafia ini zanemarljivih jedan odsto.
Veina raunara u Srbiji jo uvek se na Internet pozvezuje putem
telefonske linije - tzv. "Dajl Ap" (Dial Up) pristup, putem kablovskog
Interneta na svetsku mreu se povezuje oko 60.000 korisnika, a preko
ADSL-a oko 65.000 korisnika. Primena novih tehnologija i poveanje
kapaciteta u sferama ADSLa i kablovskog Interneta, kao i sporadino
sniavanje cena uinili su irokopojasnu (eng. broadband) vezu
dostupnijom i traenijom, te je s toga primetan meseni rast ADSL
korisnika koji iznosi oko 20% meseno, kao i rast korisnika kablovskog
Interneta oko 15% meseno. Beini Internet je osrednje zastupljen. Broj
korisnika koji se na Internet povezuju na ovaj nain je hiljada.

7. Zakljuak
Internet se razvija i raste veoma brzo. Ono sto je oigledno jeste da
uzima preimustvo nad ostalim masovnim medijima, kao sto su novine, TV,
radio i telefoni. Internet postaje osnovni izvor informacija za sve vei broj
Ijudi, koji sve vie zapostavljaju medije kao sto su novine ili televizija.
Ipak, tradicionalni masovni mediji nee nestati, ali je sigurno da Internet
menja gotovo sve to radimo, ukljuujui komunikacije, uenje, poslovanje,
dobijanje raznih vrsta informacija, traenje posla, kupovinu, druenje tj.
svaki aspekt socijalizacije oveka danas. Sajtovi kao to je myspace ili
facebook daju svakom korisniku interneta mogunost da napravi sopstvenu
web stranicu i na taj nain se ukljui u globalnu mreu na kojoj sa ostalim
korisnicima uestvuje u " cyber druenju ", da sa njima razgovara,
razmenjuje fotografije, video zapise itd. youtube.com je sajt na kom
korisnici irom sveta postavljaju svoje snimke dostupne svim korisnicima, a
wikipedia.org je najvea on-line enciklopedija na internetu. Pretraivai
kao google.com ili yahoo.com i nekolicina drugih omoguuju pretraivanje
kompletne mree ukucavanjem pojma tj. rei koja se trai.
Mogunosti i ponuda interneta su iz dana u dan sve vee, ime je
intemet postao svakodnevnica ogromnog broja Ijudi razliitih zanimanja,
interesovanja, i kultura irom sveta.

11

Internet i servisi na Internetu

8. Literatura

1. Miloevi, D. i Brkovi, M. Raunarstvo i informatika ",

Tehniki fakultet aak 2003.
2. Stankovi, N. Intemet prirunik", Microcom aak 2002.
3. Michael Miler, " Osnove raunara, kao od ale ", CET
4. Robert Cowart, " Poetnica za PC"
5. Joe Krnk, " Internet, kao od ale ", CET
6. http://www.elitesecurity.org
7. http://www.google.com
8. http://www.wikipedia.org

12