U TRAGANJU ZA IZGUBLJENIM

Kai
Imati vinograd, vinograd na Frukoj Gori.
Kolibu sa malim tremom, vorka,
vorka koji avrlja u tvom snu.
efteliju koja silazi na Dunav, da se okupa,
Al efteliju koju si ti zasadila
U danima naeg gospodstva.
Imati konja, belog, s krilima od eera.
Konja dostojnog da nosi Dositeja.
I davati mu zob iz ruke ive zobnice
Bas kao ti meni vino
U danima naih iluzija.
Imati pele, saradnice sunevog genija.
Spasavati ih od oluje, leda iz oblaka.
Sveto sae izneti pred prijatelje,
Kao pesme bezboznike mladosti
Iz slavnog doba naih metafizickih strahova.
Imati zmiju. Da uva verige, kolevku i prag.
Hraniti je magnetima, pepelom sa ognjita.
Osvetljeni njenim zenicama,
Pokisli do gole koe,
U nezaboravnoj drhtavici nae prisnosti.
Imati psa, ljuticu, meanca gordog.
Da zavija na Severnjau u noi bogojavljenskih
mrazeva.
Zver nebeska da se skameni
Od urlika naeg psa,
U neponovljivim danima naih gubljenja.