SVETLEA DUA SVEMIRA

Nataa Stani

Neke stvari u ivotu najee uzimamo zdravo za gotovo: vodu, vazduh, hranu,
tehnoloki napredak, Zemlju, svemir, zvezde... Ne razmiljamo kako su i koliko dugo
nastajale, koliko su velike, ire li se ili nestaju... Odgovore na neka od ovih pitanja dae
nam naa sagovornica, magistar astrofizike Nataa Stani.
Pre nego to odgovorim na pitanja, dau jedno vano upozorenje itaocima: moji
odgovori bie samo putokazi za traenje novih odgovora, i postavljanje novih pitanja...
Istorija astronomije poela je onda kada je ovek prvi put pogledao u zvezdano nebo i
zapitao se: ta se to gore deava? I dan danas, naunici ispred ekrana superkompjutera
i savremenih teleskopa, postavljaju isto to pitanje. Jo uvek smo u lavirintu istraivanja
svemira, jo uvek tumaramo traei Arijadninu nit, ali elim da to bolje i vernije
ilustrujem (linkujem) one delove lavirinta kroz koje nas vode postavljena pitanja...
1. ta je to Univerzum?
- Sve to nas okruuje, dok smo mali, zovemo prirodom. Vremenom, kako nae
znanje napreduje shvatamo da se nai vidici ire mnogo dalje od nae zgrade, ulice,
naeg dvorita, grada, kontinenta... Naa planeta je samo trunka praine u Sunevom
sistemu, Sunev sistem je jedna od trista milijardi zvezda u naoj galaksiji, Mlenom Putu.
Mleni Put, uz galaksiju u Andromedi i jo etrdesetak patuljastih galaksija obrazuje
Lokalno jato galaksija. Lokalno jato galaksija, sa velikim brojem drugih jata pripada
Lokalnom superjatu u Devici. Univerzum ine prostor, vreme, materija i energija. Vidljivi
deo Univerzuma satkan je od mree superjata galaksija koja, prema procenama, sadri
oko dvesta milijardi galaksija. Ja tu mreu volim da zovem svetlea dua svemira, poto
ona obuhvata svu vidljivu materiju. Tu je, naravno, prisutna i nevidljiva, tamna materija
koja na vidljivu materiju deluje privlanom gravitacionom silom, pa se zbog toga moe
naslutiti gde je sve skrivena.
http://www.google.rs/imgres?
hl=en&sa=X&tbo=d&biw=1920&bih=985&tbm=isch&tbnid=jTywyX9TQnEB1M:&imgrefu
rl=http://users.sdsc.edu/~amit/web/viz/universe&docid=3K8QsMHdFHAYsM&imgurl=http:
//users.sdsc.edu/~amit/web/files/universe.jpg&w=240&h=240&ei=RPX5UITBIsXctAampY
DwDw&zoom=1&iact=hc&vpx=1482&vpy=579&dur=2952&hovh=192&hovw=192&tx=
127&ty=101&sig=110357405124137848334&page=1&tbnh=146&tbnw=146&start=0&
ndsp=61&ved=1t:429,r:59,s:0,i:262
2. Kada je i kako nastao svemir?
- Najtee je odgovoriti na najednostavnija pitanja, a pitanje nastanka svemira
predmet je prouavanja velikog broja naunika irom sveta, od starih Grka do danas. Sve
dananje teorije o nastanku svemira, ma koliko se razlikovale u drugim detaljima i
pretpostavkama, saglasne su po pitanju toga da je moralo biti Velikog praska. Svemir je,
dakle, nastao pre oko 13.7 milijardi godina u eksploziji koju zovemo Veliki prasak (Big
Bang). Iz neverovatno male zapremine (zamislimo da je to neka mikro-mikrosfera
prenika r = 10-33 cm, to je manje od najmanje estice koju danas poznajemo), ogromne
gustine ( = 10185 g/cm3, setite se da je gustina vode = 1 g/cm3) i temperature ( > 1032
K) nastaju prostor, vreme, materija i energija. Pri samom nastanku naeg Univerzuma sve
sile koje danas deluju u prirodi (gravitaciona, elektromagnetna, jaka nuklearna i slaba
nuklearna sila) bile su ujedinjene u jednu super silu, ali jako kratko vreme (t = 10 -43 s).
Poetni uslovi koji su doveli do praska, nisu poznati. Razjanjavanjem tih poetnih uslova,

tj. kako je nastao svemir, kako je dolo do formiranja prvih estica i mase uopte, kako se
dalje razvijao, uslonjavao i po kojim zakonima se ponaao svemir, bave se mnogobrojne
kosmoloke teorije i grane fizike (kvantna fizika, opta teorija relativnosti, teorija super
struna, kvantna gravitacija, i druge). Kosmologija je nauka koja prouava sve to je bilo,
sve to sada jeste i sve to e ikada biti, tj. Univerzum u celini, od poetka do kraja. Ono
to nam je poznato, a to su posledice eksplozije, prouavamo putem eksperimenata u
LHC (Large Hadron Collider veliki sudara estica visokih energija, u enevi) i
astronomskih podataka koje dobijamo pomou velikog broja detektora na Zemlji i u orbiti,
na svim talasnim duinama (u mikrotalasnoj, radio, infracrvenoj, vidljivoj, ultraljubiastoj,
rendgenskoj i gama oblasti elektromagnetnog spektra zraenja).
http://www.google.rs/imgres?
hl=en&sa=X&tbo=d&biw=1920&bih=985&tbm=isch&tbnid=yCAj6KDWDgdcM:&imgrefurl=http://www.ligo.org/science/GW-Stochastic.php&docid=nX4MQLSrVANzM&imgurl=http://www.ligo.org/science/GWOverview/images/bigbang.jpg&w=640&h=457&ei=bPn5ULqcM4vOswbd84HwAg&zoom=
1&iact=hc&vpx=1613&vpy=57&dur=4845&hovh=190&hovw=266&tx=184&ty=126&sig
=110357405124137848334&page=1&tbnh=137&tbnw=192&start=0&ndsp=61&ved=1t
:429,r:9,s:0,i:106
http://planck.cf.ac.uk/science/timeline/universe
3. Da li e se svemir iriti u nedogled?
- Nee. Najnovija istraivanja, dobijena na osnovu posmatranja zvezda koje
eskplodiraju u
veoma udaljenim galaksijama, govore da se svemir sve bre iri i da e, zbog posledica
tog ubrzanog irenja, za oko dvadeset do trideset pet milijardi godina doi do pucanja
svemira, tj. do raspada prostora, vremena, materije i energije. Ova istraivanja zapoeta
su jo 1994. godine na Harvardskom univerzitetu u S.A.D. (u timu koji je oformio Brajan
mit) i na opservatoriji Sero Tololo u ileu (u timu koji je oformio Nikolas Sucef). Astronom
Adam Ris prvi put daje objanjenje ubrzanog irenja svemira jo 1998. godine, koristei
uveni Hablov zakon irenja svemira (postavljen jo 1929. godine) koji glasi: to je
galaksija na veoj udaljenosti od nas, njena brzina udaljavanja od nas je vea. Naunici
Saul Perlmuter, Brajan mit i Adam Ris dobili su Nobelovu nagradu za fiziku 2011. godine
za otkrie ubrzanog irenja svemira a Anro Penzijas i Robert Vilson dobili su Nobelovu
nagradu za fiziku 1978. godine za otkrie zraenja na talasnoj duini od 7.35 mm (u
oblasti mikrotalasa) koje se predstavlja eho Velikog praska, poetne eksplozije. Ako
podesite svoj TV prijemnik izmeu dva kanala, videete onaj poznati sneg koji uti to
je zraenje poteklo iz doba kada je svemir bio star oko 300 000 godina dakle, staro je
vie od 13 300 000 000 godina!
http://www.google.rs/imgres?
hl=en&sa=X&tbo=d&biw=1920&bih=985&tbm=isch&tbnid=QIxemGY_huHMM:&imgrefurl=http://chandra.harvard.edu/chronicle/0408/darkenergy/&docid=iK_v
dsxwLiGEiM&imgurl=http://chandra.harvard.edu/chronicle/0408/darkenergy/darkenergy_ri
ght.jpg&w=574&h=432&ei=H_n5UIe8IsPRtQamhoDQAQ&zoom=1&iact=hc&vpx=405&v
py=277&dur=3304&hovh=195&hovw=259&tx=179&ty=107&sig=11035740512413784
8334&page=1&tbnh=143&tbnw=200&start=0&ndsp=61&ved=1t:429,r:12,s:0,i:115
4. Da li je svemir konaan ili beskonaan?
- Svemir ima poetak, a otkrie ubrzanog irenja nagovetava i njegov fiziki kraj,
to znai da ima ogranien ivotni vek. Kao i otkrie Velikog Praska, i ovo otkrie
ubrzanog irenja svemira koje e za nekoliko desetina milijardi godina prouzrokovati
velikog raspadanja (raspada samog prostora, tj. pucanja balona, ako svemir zamislimo

kao balon), jedno je od najveih otkria u nauci svih vremena. Nije nimalo sluajno to to
je komitet za dodelu Nobelove nagrade za fiziku u 2011. godini odluio da upravo za
otkrie ubrzanog irenja svemira na osnovu posmatranja supernovih u udaljenim
galaksijama nagradi istraivae koji su vrili obradu posmatranja i analizirali posledice do
kojih dovode najnoviji posmatraki rezultati. Nagraeni naunici su Sol Perlmuter, Brajan
mit i Adam Ris. Brajan mit je jo davne 1994-te na Harvardu formirao tim naunika koji
je imao zadatak da se bavi posmatranjem zvezda koje eksplodiraju (te zvezde poznate su
pod nazivom supernove) na velikim crvenim pomacima (u galaksijama ija je brzina
udaljavanja od nas toliko velika da su osnovne linije zraenja u spektrima tih galaksija
pomerene ka crvenom delu spektra, tj. ka veim talasnim duinama). Adam Ris prvi put
objanjava pojam ubrzanog irenja svemira 1998. godine. U tumaenju najnovijih
posmatranja i teorijskih tazmatranja budunosti svemira koja iz posmatranja proizlaze,
mitu, Risu i nekolicini astronoma sa opservatorije Sero Tololo u ileu ubrzo se prikljuuje
veliki broj astronoma iz itavog sveta...
http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/physics/laureates/2011/
5. Kako nastaje svetlost?
- Zaudiete se na koje sve naine moe da nastane svetlost! Prvo to mi padne
na pamet jeste prelazak elektrona sa vieg na nii nivo unutar atoma, to dovodi do
emitovanja odreenog paketa energije, tj. do emitovanja fotona (estice koja nosi taj
paketi energije). Zamislite fotone razliitih talasnih duina kao novogodinje pakete u
kojima je samo ista (pozitivna, naravno) energija. to je vei paket energije (najvee
pakete energije nose fotoni koje zovemo GAMA zraci), oni imaju manju talasnu duinu
zraenja, a veu frekvenciju zraenja. I obrnuto to je manji paket energije, to je vea
talasna duina talasa kojim se prenosi ta energija, a vea njegova frekvencija (kod
mikrotalasa i radio talasa najvea je talasna duina). Talasne duine zraenja koje moe
da opazi (detektuje) ljudsko oko pripadaju oblasti od 390 nanometara do 700 nanometara
i takvo zraenje nazivamo vidljivim delom elektromagnetnog spektra, svetlost. Ljudsko
oko je najosteljivije na talasnoj duini 555 nm, to odgovara zelenoj boji.
http://science.howstuffworks.com/light13.htm
Pogledajte odakle nam dolazi Suneva svetlost zahvaljujui kojoj se svakog jutra
vidimo u ogledalu, zahvaljujui kojoj uopte vidimo svet koji nas okruuje.
http://www.youtube.com/watch?v=--V1nNO9bow
U Sunevom jezgru fuzijom dva atoma vodonika nastaje jedan atom Helijuma (ovaj
proces dogaa se u jezgrima svih zvezda, dakle on je najvaniji proces koji dovodi do toga
da nou vidimo prelepo zvezdano nebo) i kao posledica ovog procesa nastaje foton
(estica svetlosti koja nosi energiju koja odgovara talasnim duinama vidljivog dela
elektromagnetnog spektra), i oslobaa se dodatna energija. Takvih fotona je nebrojeno
mnogo, isto onoliko koliko je fuzionih procesa u jezgru Sunca (ili neke druge zvezde).
Gustina Sunevog jezgra (ili neke druge zvezde) je ogromna, velika koliina materije
sabijena je u maloj zapremini. Zbog toga se ovi fotoni veliki broj puta sudaraju i meu
sobom, i sa atomima vodonika tako da njihova putanja lii na putanju pijanog oveka, ili
haotinu putanju Braunove estice. Zbog tog sudaranja, jedan proseni foton od
Sunevog jezgra do Suneve povrine (jedinog vidljivog sloja Sunca, fotosfere) putuje, u
proseku, vie desetina hiljada godina. Slikovito reeno: od jezgra do fotosfere, put od od
oko 600 000 km proputuje za desetak hiljada godina. Sa povrine Sunca (iz fotosfere) ti
fotoni se emituju i dalje slobodno putuju kroz prostor, ravnomerno u svim pravcima. Jedan
mali deo tih fotona stigne do Zemlje, preavi put od 150 000 000 km za svega 8.3
minuta!!!
Svetlost moe nastati i u drugim fizikim procesima osim u fuziji i prelasku
elektrona sa vieg na nii nivo u atomu: fosforescencija, fluoroscencija,

katodoluminiscencija (zahvaljujui ovom procesu stvara se svetlost unutar televizijskih i

kompjuterskih ekrana), scintilacija, bioluminisecncija, itd...
http://en.wikipedia.org/wiki/Light
6. Zato je nebo plavo, a zato crno?
- Nebo je plavo zato to je zdravo, ree mi moja erka Lana (7 godina) jednog
prolenog jutra na putu do kole. Kada sam malo bolje razmislila o tome, shvatila sam da
se upravo tim reima, ukratko, moe objasniti plavetnilo neba. Zemljin vazduni omota
sastavljen je od meavine gasova. Najvie ima azota (78%), zatim kiseonika (21%), ugljen
dioksida (0.037%) i ostalih hemijskih elemenata 0.9%).
http://www.google.rs/imgres?
hl=en&sa=X&tbo=d&biw=859&bih=648&tbm=isch&tbnid=xHANFfiaG1wroM:&imgrefurl
=http://www.bbc.co.uk/schools/gcsebitesize/science/ocr_gateway_pre_2011/rocks_metals/
6_clean_air1.shtml&docid=72LWAnP6DQ5GlM&imgurl=http://www.bbc.co.uk/schools/gcse
bitesize/science/images/50_composition_of_the_earth.gif&w=226&h=289&ei=2RD6UJeAG
c7ntQaAgIHQAw&zoom=1&iact=hc&vpx=161&vpy=110&dur=2095&hovh=231&hovw=1
80&tx=107&ty=152&sig=110357405124137848334&page=1&tbnh=145&tbnw=99&star
t=0&ndsp=14&ved=1t:429,r:1,s:0,i:82
Svetlost sa Sunca (sa fotosfere) stie do Zemlje (najpre prolazi kroz mezosferu, pa
stratosferu, i na kraju kroz troposferu). Pri prolasku svetlosti kroz atmosferu Zemlje dolazi
do procesa apsorpcije (upijanja), refrakcije (prelamanja svetlosti pri kretanju iz reih
slojeva gornje atmosfere u gue slojeve blie povrini planete) i rasejanja. Sastav
Zemljine atmosfere je takav da se fotoni kojima odgovara talasna duina svetlosti plave
boje, najvie rasejavaju (raspruju) u atmosferi, tj. manji broj plavih fotona stigne do
povrine Zemlje jer ostaju rasejani u atmosferi (ratrkani po njoj na sve strane). Zbog
toga vidimo plavo nebo nad nama.
http://www.google.rs/imgres?
imgurl=http://www.tecnozono.com/images/atmosphere.jpg&imgrefurl=http://www.tecnoz
ono.com/english/earth's_atmosphere.htm&h=643&w=600&sz=89&tbnid=zWWQnMcOo0
o4vM:&tbnh=81&tbnw=76&zoom=1&usg=__xLDzjySJqavdRCoqTR6gDeiyS7M=&docid=L
nIKgh1OTEDdM&hl=en&sa=X&ei=8BH6UKXFFMXEtAaWuIHgDQ&sqi=2&ved=0CCsQ9QEwAQ&
dur=343
Sastav Meseeve, veoma retke atmosfere je potpuno drugaiji. Astronauti koji su
bili na Mesecu videli su na nebu, usred dana, pored Sunca, tj. oko Sunca, nebo crne boje,
ukraeno sjajnim zvezdama.
http://www.google.rs/imgres?
hl=en&sa=X&tbo=d&biw=859&bih=648&tbm=isch&tbnid=ZaK2bNJT_l_wM:&imgrefurl=http://jtgnew.sjrdesign.net/solsys_planets_earth_moon.html&docid=Ky0A
q_klNBznvM&imgurl=http://jtgnew.sjrdesign.net/images/earth_moon_atmosphere_compos
ition.jpg&w=288&h=313&ei=ahT6UM3FAYnltQbY2YDADQ&zoom=1&iact=hc&vpx=4&vpy
=109&dur=1622&hovh=234&hovw=215&tx=58&ty=113&sig=11035740512413784833
4&page=1&tbnh=145&tbnw=133&start=0&ndsp=17&ved=1t:429,r:0,s:0,i:79
Dakle, nebesko plavetnilo je, iskljuivo, privilegija stanovnika planete Zemlje. Na
Marsu je atmosfera skoro sto puta rea nego na Zemlji, a na Veneri je skoro sto puta
gua... Sa Venerine paklene povrine (sa temperaturama od oko 500 C) ne bi bilo
mogue videti nita dalje od atmosfere, pa ni Sunce. Sa Marsa bi se videlo nebo, sa
nekom drugom bojom kao dominantnom i Sunce znaajno manjeg prividnog prenika
nego sa Zemlje.
http://www.google.rs/imgres?
hl=en&tbo=d&biw=859&bih=648&tbm=isch&tbnid=1wOv_DET98e_KM:&imgrefurl=http:
//www.grida.no/publications/vg/climate/page/3056.aspx&docid=XmSRzrm35pORjM&imgur

l=http://www.grida.no/images/series/vgclimate/large/1.jpg&w=700&h=486&ei=MhX6UKrDNMbetAbqvIEQ&zoom=1&iact=rc&dur
=409&sig=110357405124137848334&page=1&tbnh=143&tbnw=197&start=0&ndsp=1
9&ved=1t:429,r:5,s:0,i:91&tx=104&ty=4
7. Ko sve naseljava svemir?
- Kad pitate KO, verovatno mislite na iva bia? Ako je tako, za sada ne postoje
nikakvi konkretni dokazi da neka druga iva bia dele sa nama ovo ogromno kosmiko
bespue. Svetlea dua svemira, meutim, vrsto sam uverena u to, iznedrila je jo nekog
osim nas. Ne znam, dakle, ko sve naseljava svemir, ali verujem da postoje nekakvi oblici
ivota daleko van Zemlje i van Sunevog sistema. Nama susedna planeta, Mars, detaljno
se istrauje jo od sredine ezdesetih godina prolog veka. Na nju je poslato ukupno 44
misije do sada. Mars ima veoma slabu atmosferu, oko sto puta reu od Zemljine. Dr Brian
Cox, opisuje u BBC serijalu postojanje metana u Marsovoj atmosferi:
http://www.bbc.co.uk/programmes/b00qyxfb
Titan, drugi po veliini satelit u Sunevom sistemu, krui oko Saturna. Sastoji se od
zaleene vode i stena, i jedini je do sada poznat satelit koji ima gustu atmosferu. U
njegovoj atmosferi ima azota (setimo se da azot ini oko 70% Zemljine atmosfere!), na
njemu duvaju vetrovi i padaju kie, a njegova povrina je veoma slina Zemljinoj ima
dina, reka, jezera i mora od tenog metana i etana. Prisutan je i organski smog obogaen
azotom... Ciklus kruenja metana na Titanu potsea na ciklus kruenja vode na Zemlji...
Otkrivene su i planine, vulkani, to inspirie naunike da planiraju nove misije koje e nam
otkriti
vie
pojedinosti
o
Titanu:
http://en.wikipedia.org/wiki/Titan_(moon)#Future_missions
Astrobiologija je multidisciplinarna nauka koja istrauje uslove za nastanak ivota
na nebeskim telima u Sunevom sistemu i van njega. Na Univerzitetu Stanford, u SAD,
meu studentima je omiljen predmet (a kome ne bi bio, sa savremenim nainima
izlaganja teorija o vanzemaljskom ivotu, najnovijim istraivanjima i predstavljanjem
mogunosti za ukljuenje studenata u nove projekte koji su planirani u budunosti).
Proverite i sami zato... Zavirite, slobodno, u nastavni plan i program koji se bavi
astrobiologijom: http://www.bbc.co.uk/programmes/b00qyxfb
8. Ima li (zvezdanih) gradova u svemiru?
Svemir je satkan od zvezdanih gradova, po najnovijim proraunima, ima ih oko
dvesta milijardi. Zvezdani gradovi su svetlea dua svemira. Sva vidljiva materija
skoncentrisana je u njima (tj. galaksijama). Detaljnija pria o grupisanju galaksija u jata i
superjata nalazi se u odgovoru na 15. pitanje.
9. ta je to zvezdana energija?
Zvezdana energija je energija koja nastaje u jezgrima zvezda, u termonuklearnim
reakcijama, kao to je, na primer, fuzija (kada se dva ili vie atomskih jezgara sudaraju
putujui ogromnim brzinama i tako dolazi do formiranja novog tipa atomskog jezgra i
oslobaanja velike koliine, vika energije). Pomenute reakcije
dogaaju se na
ogromnim temperaturama, koje iznose oko petnaest miliona stepeni, i vie. Iz oblasti
jezgra, nastali viak energije estica koju zovemo FOTON prenosi dalje, kroz omota
zvezdanog jezgra, do povrine zvezde. Zbog velike gustine, temperature i velikog broja
naelektrisanih estica, jonizovanih atoma i molekula, gas u zvezdama nalazi se u stanju
plazme, tj. u IV agregatnom stanju. Kako je plazma gusta, fotoni (nosioci, tj. paketii
energije) se sudaraju sa ostalim esticama u plazmi i njihova putanja je veoma haotina
izlomljena linija. U pitanju vezanom za svetlost pomenuta je putanja jednog fotona od
jezgra do povrine Sunca, u godinama...

Zvezdanu energiju ne moemo poistovetiti sa svetlou, poto zvezde zrae i u

drugim
oblastima
elektromagnetnog
spektra
http://en.wikipedia.org/wiki/Electromagnetic_spectrum. Na primer vrele i mlade zvezde
najvie zrae ultraljubiaste zrake, protozvezde (zvezde u nastajanu) zrae infracrvene
zrake, zvezde koje eksplodiraju emituju gama zrake, koji nose razarajuu koliinu energije
po ivi svet na Zemlji (sreom, u blizini Sunevog sistema, na oko pedesetak svetlosnih
godina, nema zvezda u kritinoj fazi evolucije koje bi eksplodirale i emitovale ove zrake)...
Izuavajui zvezdane spektre (zvezdanu svetlost propustimo kroz instrument koji
se zove spektrometar, koji radi na principu prelamanja svetlosti, poput prizme) moemo
dobiti sve najvanije osobine jedne zvezde temperaturu, gustinu, pritisak, udaljenost,
hemijski sastav i starost. Upravo je prema klasifikaciji zvezdanih spektara izvrena podela
zvezda na klase (spektralne klase): O, B, A, F, G, K, M, pri emu su zvezde O klase
najvrelije, a one iz klase M najhladnije. Sunce je, na primer, zvezda klase G, kao i najblia
zvezda Sunevom sistemu, Alfa Kentauri A. (http://en.wikipedia.org/wiki/Star_spectrum).
10. Kako gledamo zvezde?
Pogled u zvezdano nebo je jedan od najlepih prizora u prirodi. Golim okom
moemo da vidimo najvie oko tri hiljade zvezda, sa severne Zemljine polulopte, otprilike
isto toliko se moe videti i sa june hemisfere. Sve zvezde koje vidimo pripadaju Mlenom
Putu, naem zvezdanom gradu, tj. naoj galaksiji. Procenjuje se da u naoj galaksiji ima
ukupno oko trista milijardi zvezda, to znai da u vedroj zvezdanoj noi (ako ste daleko od
svetlosnog zagaenja gradova i ulinih svetiljki) vidimo samo mali deo naeg zvezdanog
grada, kao to i sa prozora vaeg stana ili kue, ne moete uc celini sagledati grad ili
naselje u kojem ivite, nego vidite ono to vam je najblie, i to nije zaklonjeno drugim
zgradama ili drveem.
Prvi ovek koji zvezde nije gledao samo golim okom, ve napravom od sistema
soiva, durbinom, bio je Galileo Galilej. Danac, Hans Liperhej, radei u radionici sa
soivima 1608. godine, primetio je da ako na odreenom rastojanju postavi dva soiva,
objekti iza soiva postaju blii nego to stvarno jesu i tako doao do izuma koji zovemo
durbin, teleskop (tele-to na grkom znai daljina, i skope-skopeo, to znai gledati).
Danac je dao nekoliko ideja za primenu svog otkria, a kao glavnu primenu predloio je
upotrebu durbina u radu, u vojne svrhe. Galileo, koji je za manje od mesec dana napravio
sopstveni teleskop, odmah poto je do njega stigla vest o novom izumu u Danskoj, imao
je daleko genijalnije ideje za upotrebu nove sprave gledanje nebeskih tela. Galilejeva
posmatranja teleskopom koja je poeo sistematski da organizuje i zapisuje, obeleila su
poetak ere moderne astronomije teleskopske ere. Osim toga, Galilejeva otkria dovela
su do tehnoloke revolucije i korenitih promena u razvoju naune misli. Koja su to otkria
koja su zauvek promenila svet? To su: etiri Jupiterova satelita Io, Evropa, Ganimed, i
Kalista, za koje je Galileo na osnovu redovnih posmatranja zakljuio da obilaze oko
Jupitera, i na osnovu toga zakljuio da Zemlja ne moe biti centar vasione, ni centar
Sunevog sistema, potvrdivi Kopernikovu (tj. izvorno Aristarhovu ideju) da Zemlja sa
drugim planetama obilazi oko Sunca. Otkrio je da planeta Venera ima mene, poput
Meseca, pege na Suncu, i Mleni Put je razloio na zvezde (uperivi teleskop u
magliasti deo na nebu koji zovemo Kumova Slama, ili Mleni Put, i video da se na tom
mestu nalazi veliki broj zvezda)...
Istorija razvoja teleskopa od Galileja, tj. od 1609. godine do danas, prepuna je
imena ljudi, univerziteta i organizacija koje konstruiu nove teleskope na Zemlji i u orbiti
oko Zemlje. Tako danas postoje, optiki teleskopi (prijemnici za zraenje zvezda i drugih
objekata u vidljivom delu elektromagnetnog spektra), infracrveni teleskopi, radioteleskopi, gama-teleskopi, utraljubiasti teleskopi, rendgenski teleskopi... Zemljina
atmosfera proputa svetlost i radio-talase, tako da prijemnici zraenja iz drugih delova

spektra
moraju
da
budu
http://en.wikipedia.org/wiki/Telescopes

izneseni

izvan

atmosfere...

11. Kako se zvezde raaju, a kako umiru?

Prostor izmeu zvezda ispunjava meuzvezdana materija koja je veoma retka
gustine manje od 1 estice po centimetru kubnom. U prostoru izmeu zvezda postoje i
molekularni oblaci, gde je gustina oko sto puta vea od meuzvezdane materije. Proces
raanja zvezda poinje u najhladnijim delovima ovih oblaka, gde vladaju temperature
ispod -260 C (svega 10-tak Kelvina). Na niskim temperaturama molekuli vodonika (koji
ine 90% od ukupnog broja estica u svemiru, pa tako i u molekularnim oblacima) se
sporo kreu tako da se lepe jedan na drugi, to poveava gustinu. Poveavanjem
gustine poveava se i temperatura oblaka i u jednom trenutku dogaa se takozvani
kolaps kada se od zgusnutih delova molekularnog oblaka formiraju sfere plazme
usijanog
gasa
od
kojih
nastaju
zvezde
(http://en.wikipedia.org/wiki/Star_formation#Interstellar_clouds). U Mlenom Putu ima oko
6000 molekularnih oblaka. Jedan molekularni oblak moe imati masu od 100 000 do 6 000
000 puta veu od Sunca, a dimenzije mu mogu biti stotinak prenika Sunevog sistema,
tj. stotinak svetlosnih godina, i vee.
Dok zvezda ivi, u njenom jezgru se odigrava nuklearna fuzija vodonika u helijum,
pri emu se oslobaa ogromna koliina energije (koju nose fotoni). Ovu energiju zovemo
energija zraenja. Energija zraenja stvara odreen pritisak zraenja koji je usmeren od
jezgra ka povrini zvezde i koji je suprotnog smera od gravitacionog pritiska koji tei da
itavu masu zvezde sabije u centar. Pritisak zraenja i gravitacioni pritisak su izjednaeni i
dokle god su oni u ravnotei, zvezda je stabilna. Kada u jezgru prestane fuzija (sav
vodonik se fuzijom pretvorio u helijum, tj. istroio se), onda nema ni zraenja, ni pritiska
zraenja. Tada gravitacija sabija zvezdu ka centru, bez iega to bi moglo da joj se
suprotstavi. Tokom tog sabijanja, delovi oko jezgra zvezde bivaju sabijeni i zagrejani da u
njima poinju termonuklearne reakcije u kojima se stvara energija koja naduvava, iri
zvezdu. U samom jezgu, meutim, gravitacija odnosi apsolutnu pobedu i sabija postojeu
masu jezgra do belog patuljka (ako je celokupna masa zvezde pri raanju bila 0.8-8 masa
Sunca), ili neutronske zvezde (ako je masa zvezde 8-25 masa Sunca) ili do crne rupe (ako
je masa zvezde bila vea od 25 masa Sunca).
Umiranje zvezda je veoma sloen proces. Najvaniji faktor koji odreuje duinu
ivota jedne zvezde, kao to smo videli, jeste masa. Masivnije zvezde (O,B klase) imaju
nakrai ivotni vek (O3 klase zvezda, na primer, ive nekoliko miliona godina), dok
najhladnije i najmanje masivne zvezde (M7 klase) ive najdue (do hiljadu milijardi
godina).
Detalje o evoluciji zvezda i uslovima pod kojima nastaju crne rupe, neutronske
zvezde i beli patuljci, pogledajte ovde: http://en.wikipedia.org/wiki/Stellar_evolution.
12. Kao i u bajkama, i u svemiru postoje divovi i patuljci...
Beli patuljci su ostaci umrlih zvezda ija je prosena masa bila od 0.8 do 8 masa
Sunca. Takve zvezde postaju crveni dinovi kada se sav vodonik u jezgru pretvori u
helijum (kao to je opisano u odgovoru na prethodno pitanje). Crveni dinovi se
rasplinjavaju, prenik zvezde se sve vie i vie poveava, tako da se na kraju itava
zvezda (osim jezgra od kojeg je nastao beli patuljak) raspline u meuzvezdani prostor i
pretvori u tzv. planetarnu maglinu. Planetarne magline su rasplinute, umrle zvezde,
nikakve veze njihovo ime nema sa planetama.
Crveni superdinovi nastaju od veoma masivnih zvezda i u njima se javljaju
strahovito brze termonuklearne reakcije u omotau oko zvezdanog jezgra koje dovode do
snanih, burnih eksplozija u kojima se zvezda potpuno raspada (osim jezgra od kojeg
nastaje neutronska zvezda ili crna rupa). Ove eksplozije supernovih predstavljaju najjae

eksplozije u svemiru. U trenutku eksplozije, zvezda oslobaa ogromnu koliinu energije

tako da njen sjaj nadjaa sjaj stotinak milijardi drugih zvezda sa kojima je ivela u istoj
galaksiji.
Proces eksplozije supernovih je najvaniji proces u svemiru, poto se upravo u
ovom procesu stvaraju svi hemijski elementi koji ulaze u sastav naih tela, planete
Zemlje, i svega to nas na ovoj planeti okruuje: gvoe u naoj krvi, kalcijum u kostima,
magnezijum, kalijum, natrijum, kiseonik, ugljenik (na bazi ugljenika su sve ive elije).
Vodonik i helijum nastali su oko 300 000 godina posle velikog praska. U tom poetnom
sastavu svemira bilo je deset puta vie vodonika nego helijuma, i taj odnos broja estica i
danas je zastupljen. Ukupan sastav vidljive materije je sledei: <90% vodonik, <9%
helijum i <1% ine svi drugi hemijski elementi (koji nastaju u eksplozijama supernovih).
13. ta su to magline, a ta dvojne, viestruke zvezde, zvezdana jata?
U
doba
poznatog
lovca
na
komete,
arla
Mesijea
(http://en.wikipedia.org/wiki/Charles_Messier), astronomi su maglinama nazivali sve
objekte na nebu koji nisu bili planete, zvezde ili komete. Mesije je napravio katalog od 110
maglina (danas poznat kao katalog Mesijeovih objekata) kako ih ne bi meao sa
kometama. Habl je poetkom XX veka otkrio prvi objekat van nae galaksije, promenljive
zvezde cefeide koje je prouavao, i ija se udaljenost mogla izraunati iz perioda promene
sjaja, pripadale su drugom zvezdanom gradu, galaksiji u Andromedi. Tako se sada za
veliki broj maglina iz prvobitnog Mesijeovog kataloga zna da su to galaksije. Magline
danas astronomi dele na emisione (one koje emituju svetlost) i apsorpcione (one koje
upijaju svetlost). Emisione magline su veliki molekularni oblaci u ijem su se sreditu ve
rodile zvezde. Mlade zvezde zrae veliku koliinu ultraljubiastog zraenja koje zagreva i
jonizuje oblak oko tek roenih zvezda, tako da sam oblak poinje da svetli...
http://en.wikipedia.org/wiki/Emission_nebula
Dvojne zvezde su zvezde koje ive u paru, krue oko zajednikog centra mase
sistema. Veliki broj zvezda su u stvari dvojne zvezde. Primeri dvojnih zvezda su Sirijus,
Kapela i druge... Primer trostruke zvezde je najblia zvezda Sunevom sistemu, Alfa
Kentauri, udaljena 4.3 svetlosne godine od nas. Severnjaa je petostruka zvezda, udaljena
434 svetlosne godine od Zemlje (http://en.wikipedia.org/wiki/Polaris). Ona je znaajna za
orijentaciju u prostoru, poto se nalazi veoma blizu ose Zemljine rotacije... Dodatni,
moda i vei znaaj, Severnjaa, Polaris, ima kao najblia promenljiva zvezda tipa
Cefeida. Njene fizike karakteristike i detalji njenih promena sjaja doprinee boljem
razumevanju skala rastojanja koje se baziraju na osobinama cefeida.
14. Kakve sve galaksije postoje?
- Galksije, ti ogromni zvezdani gradovi od nekoliko do vie stotina milijardi zvezda,
mogu se prema obliku podeliti na spiralne, prekaste spiralne, eliptine i nepravilne
galaksije. Ovu vizualnu podelu galaksija uveo je Edvin Pauel Habl, na osnovu velikog broja
posmatranih galaksija.
http://www.google.rs/imgres?
imgurl=http://skyserver.sdss.org/dr1/en/proj/advanced/galaxies/images/TuningFork.jpg&i
mgrefurl=http://skyserver.sdss.org/dr1/en/proj/advanced/galaxies/tuningfork.asp&h=700
&w=850&sz=129&tbnid=Ew0PoqO1U7PtqM:&tbnh=90&tbnw=109&zoom=1&usg=__qjrB
9cro7cvoqp0th6YMGgvFGDg=&docid=X2SkWoAbQ7A5lM&hl=en&sa=X&ei=Lf35UPTCGIO
MtQbGv4DwCg&sqi=2&ved=0CEAQ9QEwAg&dur=293
Prema vrsti zraenja mogu se podeliti na aktivne i neaktivne. Aktivne galaksije
predstavljaju najjae izvore zraenja u svemiru. One se mogu prema razlikama u koliini,
sastavu i osobinama tog zraenja (govorimo o elektromagnetnom zraenju koje obuhvata
itav elektromagnetni spektar, od gama zraka do mikrotalasa) dele na kvazare (radio-

glasne i radio-tihe kvazare), blazare, radio-galaksije, Sejfertove galaksije tipa 1 i 2, BL Lac

objekte, LINER-e i starburst galaksije...
https://www.google.rs/search?
q=active+galactic+nuclei&hl=en&tbo=u&tbm=isch&source=univ&sa=X&ei=2fz5UO_bI8
Xnswb1_4F4&sqi=2&ved=0CD0QsAQ&biw=1238&bih=934
15. Postoji li jato galaksija?
- Jato galaksija je skup galaksija. U jatu moe biti od nekoliko, desetak, do nekoliko
hiljada galaksija. Naa galaksija, Mleni Put pripada Lokalnoj grupi galaksija, jednom
malom jatu u kojem ima oko etrdesetak lanova. Najvei lan je Andromedina galaksija
(M31), takoe spiralna galaksija, samo mnogo vea i masivnija od nae galaksije.
Trenutno se nekoliko malih galaksija sudara sa naom, a nedavno je otkrivena i prva
vansolarna planeta koja krui oko zvezde koja pripada galaksiji koja prolazi kroz nau
galaksiju. http://www.wired.com/wiredscience/2010/11/exoplanet-different-galaxy/
Naa Lokalna grupa galaksija, sa velikim brojem drugih jata ini superjato galaksija
u Devici (Virgo supercluster). Svemir se sastoji od mree superjata galaksija izmeu kojih
se nalaze takozvane praznine (voids). U svojoj knjizi posveenoj zvezdanim gradovima,
galaksijama, ovu mreu nazivam svetleom duom svemira, jer se gotovo svi izvori
zraenja u svemiru nalaze unutar ove mree... Evo male ilustracije vae adrese u
svemiru:
http://www.google.rs/imgres?
hl=en&sa=X&tbo=d&biw=1238&bih=934&tbm=isch&tbnid=s7pBLY904V6dvM:&imgrefur
l=http://top-topics.thefullwiki.org/Galaxy_clusters&docid=_dLq_n8PSlxmM&imgurl=http://images-mediawikisites.thefullwiki.org/11/3/0/3/13702073239213168.gif&w=670&h=667&ei=zgL6UKriIMbu
sgaR4IHoAw&zoom=1&iact=hc&vpx=12&vpy=424&dur=406&hovh=210&hovw=211&tx
=121&ty=135&sig=110357405124137848334&page=1&tbnh=141&tbnw=142&start=0
&ndsp=34&ved=1t:429,r:14,s:0,i:121
http://www.google.rs/imgres?
hl=en&sa=X&tbo=d&biw=1238&bih=934&tbm=isch&tbnid=NPyPVBgAzk5s5M:&imgrefu
rl=http://www.atlasoftheuniverse.com/superc.html&docid=zbjQWrWOqAgBZM&imgurl=ht
tp://www.atlasoftheuniverse.com/supercls.gif&w=640&h=600&ei=GwL6UL75HYrSsgb_vo
DQBQ&zoom=1&iact=hc&vpx=739&vpy=319&dur=389&hovh=217&hovw=232&tx=151
&ty=97&sig=110357405124137848334&page=1&tbnh=141&tbnw=150&start=0&ndsp
=34&ved=1t:429,r:18,s:0,i:133

16. Kakva jo postoje nebeska tela?

Sunev sistem je jedno dvorite koje je toliko veliko da bi svetlost, putujui sa kraja
na kraj tog dvorita potroila itavu jednu Zemaljsku godinu, 365 dana, da ga pretri (iako
tri najveom moguom brzinom u svemiru, 300 000 km/s). U tom dvoritu borave sledei
stanovnici: glavne planete Sunevog sistema (Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter,
Saturn, Uran i Neptun); patuljaste planete (Ceres, jedina patuljasta planeta u asteroidnom
pojasu, Pluton, Haumea, Makemake i Eris, http://en.wikipedia.org/wiki/Dwarf_planets);
male planete (asteroidi u asteroidnom pojasu izmeu Marsa i Jupitera), sateliti i komete.
Ne zaboravite da 99% ukupne mase Sunevog sistema ini masa Sunca, sve ostalo,
ukljuujui i Zemlju, je samo praina preostala iz prvobitnog molekularnog oblaka iz kojeg
je nastalo Sunce (http://en.wikipedia.org/wiki/Solar_System).
Van Sunevog sistema postoje druge zvezde, druge galaksije, ali mislim da smo u
ovom teksu pomenuli sve vrste nebeskih tela.

17. Gde je nae mesto u univerzumu?

Naa adresa, precizno napisana, glasi: Zemlja. Sunev sistem. Lokalni
meuzvezdani oblak, Lokalni mehur. Orion-Labud spiralni krak. Spiralna galaskija Mleni
Put. Lokalno jato galaksija. Lokalno superjato galaksija u Devici (u sazveu Device).
Kosmiko tkivo svetlea dua svemira, satkana od superjata galaksija. Obavezno
pogledajte ilustraciju nae
kosmike adrese: http://en.wikipedia.org/wiki/File:Earth
%27s_Location_in_the_Universe_SMALLER_(JPEG).jpg
18. ta je to tamna materija?
Tamna materija je materija koja ne odailje ni jednu poznatu vrstu zraenja, ali ima
gravitacioni uticaj na vidljivu materiju (http://en.wikipedia.org/wiki/Dark_matter). Tamna
materija ini znaajan procenat u ukupnom sastavu svemira (23%), dok tamna energija
ubedljivo vlada (73%). Svetleoj dui svemira, celokupnoj vidljivoj materiji skoncentrisanoj
u superjatima galaskija, galaskijama i zvezdama, preostaje razoaravajue mali procenat
od ukupnog sastava svemira, 4%.
19. ta su to crne rupe i da li su vene?
Crne rupe nastaju u eksplozijama supernovih. One su toliko guste, da gravitacija u
njihovoj blizini ne dozvoljava ak ni esticama svetlosti (nosiocima energije) fotonima da
pobegnu od njenog uticaja. U blizini crnih rupa prostor je skoro beskonano zakrivljen, ka
crnoj rupi. Bilo koji objekat u svemiru delimino zakrivljuje prostor oko sebe. to je vea
masa objekta, vee je to zakrivljenje prostora, tako da zbog te zakrivljenosti, tj. mase,
odnosno gravitacione privlane sile, nita ne moe da pobegne od crne rupe
(http://en.wikipedia.org/wiki/Black_holes). Oko crne rupe postoji matematiki definisana
oblast, oblika sfere (tj. lopte), koja se zove horizont dogaaja, granica sa koje nema
povratka. Niko ne zna kakvi uslovi vladaju unutar crne rupe. Ali, kako su same crne rupe
sastavljene od veoma guste materije koja ima odreenu temperaturu, moe se, kako tvrdi
Hoking, oekivati da one mogu da isparavaju, ako im je temperatura vea od temperature
okoline. Prosena temperatura svemira trenutno iznosi 2.7 Kelvina, a svemir se zbog
ubrzanog irenja sve vie hladi... (http://en.wikipedia.org/wiki/Black_holes#Evaporation).

20. Zato su zasluni Habl i Hjumason?

Pria o Hablu i Hjumasonu je jedna od najzanimljivijih ivotnih pria iz istorije
astronomije koju sam proitala. Edvin Pauel Habl je kao dete voleo da ita naunu
fantastiku. Zavio je pravo na univerzitetu u ikagu, ali je upamen po velikom broju
revolucionarnih otkria u astronomiji. Dok je jo bio na univerzitetu, radio je u laboratoriji
kod Roberta Milikena, velikog fiziara, dobitnika Nobelove nagrade za fiziku. Vratio se na
ikaki univerzitet da studira astronomiju i ubrzo nakon doktorata regrutovan je za
konstrukciju Hukerovog teleskopa na Maunt Vilson opservatoriji.
http://www.biography.com/people/edwin-hubble-9345936
Njegova otkria govore da je on zaista jedan od najveih naunika svih vremena:
otkrio je da postoje galaksije van Mlenog Puta (tako je svetu otvorio vrata vangalaktikih
prostora i bio pionir tzv. vangalaktike astronomije); izraunao je udaljenost do
Andromedine magline (kasnije ulazi u upotrebu termin galaksija), izvrio je posmatranje i
klasifikaciju velikog broja galaksija (na spiralne, prekaste spiralne, eliptine i nepravilne
galaksije), i otkrio je irenje svemira. irenje svemira otkrio je precizno analizirajui
spektre dalekih galaksija, merei crveni pomak u spektru vodonika. Glavni asistent u
dobijanju spektara velike rezolucije bio mu je Milton Hjumason.
Hjumason nije imao formalno obrazovanje do svoje etrnaeste godine. Poto je
voleo planinu, posebno Maunt Vilson, postao je vodi mazgi koje su prenosile opremu za
izgradnju novog teleskopa na vrhu planine. Ubrzo je poeo da volontira kao noni asistent

10

na opservatoriji, a Dor Eleri Hejl ga, prepoznajui veliki talenat, ubrzo i zvanino zavodi
kao slubenika opservatorije. Bio je veoma pedantan posmatra i zasluan je za veliki broj
snimljenih spektara veoma slabih galaksija koje je snimao kao Hablov asistent. Na osnovu
njegovog posmatrakog materijala, Habl je doao do otkria uvenog Hablovog zakona, tj.
zakona o irenju svemira.
http://en.wikipedia.org/wiki/Humason
21. Koji su jo naunici zasluni za razvoj astronomije?
itava knjiga se moe napisati o naunicima, misliocima, koji su doprineli ne samo
razvoju astronomije, ve su svojim otkriima zauvek promenili svet. Stiven Hoking je
napisao jednu takvu knjigu koja obuhvata istoriju nauke od XV do XX veka, Na pleima
divova, gde je pisao o Koperniku, Gelileju, Kepleru, Njutnu i Ajntajnu.
to se mog linog utiska tie, jo u staroj Grkoj pojavili su se veliki mislioci ije
uenje je imalo uticaj na razvoj evropske kulture i itave zapadne civilizacije: Tales,
Anaksimen, Anaksimandar, Sokrat, Pitagora, Aristarh, Aristotel...
Iz novijeg doba, pored naunika divova iz Hokingove knjige, pomenula bih Tiha
Brahea, Pikeringov harem (vie desetina talentovanih i posveenih ena radilo je na
klasifikaciji foto-ploa sa snimcima zvezdanih spektara, a iz tih istraivanja proizala je
savremena spektralna klasifikacija zvezda, veoma znaajna za zvezdanu evoluciju,
https://www.cfa.harvard.edu/~jshaw/pick.html), Vilijema i Karolinu Herel, Henrijetu Livit,
Habla i Hjumasona, Radeforda, Bora, Paulija, Planka, redingera, Hajzenberga...
22. Ko su znaajniji astronomi kod nas?
- Pored svih poznatih ljudi koji su se bavili astronomijom, a iveli su i radili u Srbiji,
kao to su Milutin Milankovi (graevinski inenjer, daleko poznatiji kao astronom i
klimatolog), ore Stanojevi (objavio nekoliko radova iz astrofizike koji predstavljaju prve
naune radove iz astronomije kod Srba, prouavao je prirodu svetlosti, fotografiju u boji, a
postao je poznat po tome to je uveo prvo elektrino osvetljenje, i izgradio prve
hidroelektrane u Srbiji), Milorad B. Proti (poznat po otkriu sedam malih planeta:
Beograd, Tito, Jugoslavija, Srbija, Simonida, Tesla, Mikovi) i drugi, danas bih navela dva
mlada naunika koji ive i rade u naoj zemlji, a to su: dr Milan M. irkovi iz Beograda
(http://mcirkovic.aob.rs/CV.pdf)
i
dr
Tijana
Prodanovi
iz
Novog
Sada
(http://www.astronomija.co.rs/biografije/1653-ko-je-ko-tijana-prodanovi.html)...
Njih
izdvajam ne samo po velikom broju ozbiljnih naunih istraivanja i objavljenih naunih
radova, ve i po tome to su doktorirali na prestinim univerzitetima u S.A.D. i vratili se u
Srbiju, kao vrhunski naunici. Nain na koji ovo dvoje mladih doktora astrofizikih nauka
promovie i popularizuje astronomiju meu pripadnicima svih generacija, u medijima, na
fakultetima (pre svega na Prirodno-matematikom fakultetu u Novom Sadu, gde su oboje
profesori) i javnim tribinama, otkriva njihovu neverovatnu posveenost, ljubav i strast
prema nauci. Nedavno je dr irkovi u jednoj koli u Oksfordu odrao predavanje iz oblasti
astrobiologije, o potrazi za ivotom negde drugde u svemiru, , pogledajte prilog:
http://www.youtube.com/watch?v=2aLex-21myo.
23. Koja je za Vas najinteresantnija oblast astronomije?
- Svaka oblast astronomije, kao to ste proitali (i videli) u ovom intervjuu
predstavlja lavirint za sebe, lavirint u lavirintu... Ako ste sauvali svetlosne mrvice sa
poetka teksta, one vam mogu obasjati put na povratku u svakodnevni ivot, ili vam
mogu posluiti kao zvezdani putokazi za dalja istraivanja... Ali ako se prisetite injenice
da svetlea materija ini samo 4% od ukupnog sastava svemira (23% je tamna materija,
a 73% je tamna energija), moda ete bolje videti (spoznati) svemir ako zamurite?
Pokuajte, i javite ta ste otkrili...

11

Razgovor vodila
Tamara Lujak

12

INTERVJU 2

1. Kako biste objasnili pojam prostor-vremena?

http://en.wikipedia.org/wiki/Spacetime#Quantized_spacetime

2. Ko je utemeljio Teoriju struna?

http://en.wikipedia.org/wiki/Theory_of_everything
http://en.wikipedia.org/wiki/String_theory

3. ta je LHC?
http://en.wikipedia.org/wiki/LHC

4. Naa vizuelizacija je najvei neprijatelj fizici. Zato?

Naa sposobnost za vizualizaciju i pravljenje analogija je najvei prijatelj fizici. Fizika nema
neprijatelje, ako izuzmemo nastavne planove i programe za osnovnu kolu koji su preobimni i
nemogue je temeljno obraditi sa uenicima tako veliki broj nastavnih jedinica. Fizika
prouava prirodu, tj. prvenstveno neivu prirodu, Univerzum u celini, tako da nam pomae da
razumemo ono to vidimo, pa i ono to ne vidimo (makro i mikro kosmos).
5. Postoje tri dimenzije prostora i jedna dimenzija vremena. Moete li nam to malo blie
objasniti?
6. Na svemir poseduje jednu vrstu simetrije. Kakvu?
7. Svi putevi vode iz bele rupe. ta je to bela rupa?
8. Da li je crna rupa vena?
9. Da li je bilo beskonano mnogo svemira pre nas i hoe li ih biti isto toliko iza nas?
10. Da li je odriva teorija praska?
11. Moete li mi neto vie rei o promeni forme materije u ranom svemiru?
12. Postoje li paralelni svemiri?
13. Da li je mogue putovanje bre od svetlosti? Putovanje kroz vreme?
14. Moete li nam objasniti ta je to crvotoina i da li je mogua?

13

15. Predavanja iz astrofizike drali ste na Planetarijumu na Kalemegdanu, u kolama

fakultetima, domovima kulture Kako na Vaa predavanja reaguju profesori, a kako studenti,
aci, obian svet?
16. Bavite se popularizacijom nauke. Sa kojim ciljem?
17. Smatrate li da drava ima ispravan stav prema nauci? Da li je promena mogua i ta bi
trebalo promeniti?

14