Profesor:

Velimir ongradac

Autori:
Ana Bojinovi
Maja Grbovi
Boris ivuljskij
Milo Zekovi

Slue za transport odnosno prenos velikih

koliina razliitih (zrnastih, komadnih i sl.)
materijala.

Mogu se razvrstati u tri osnovne grupe:

Sa vunim elementom
Bez vunog elementa
Pomoni ureaji

Ureaji sa vunim elementom prenos tereta ostvaruju

kretanjem beskonane trake, lanca ili ueta (neprekidno
translatorno kretanje.
Vunim ureajem se ostvaruje kretanje radnog ureaja
(trake, ploe, strugaa, kofica, koa)
Mozemo ih podeliti na:
1. Transportere koji premetaju teret po horizontali ili pod
manjim uglom nagiba i ne mogu da se primene za
vertikalno prenoenje materijala
2. Elevatore
3. Visee transportere

1.Transporteri koji premetaju teret po horizontali

Trakasti
Sastoje se od beskonane trake kojom transportuju materijal i
dva bubnja oko kojih se ona obre.

Ploasti
Transportovani materijal lei na ploama koje su vezane za
dva paralelna, beskonana lanca.
Slue za prenos teih komadnih materijala, abrazivnih,
zapaljivih kao i materijala visokih temperatura.

Ploasti
Ploa je najee od nesavitljivog metala, a ree
od drveta, gume, plastike i sl...
Specifini su po tome to je u toku transporta
mogue vriti i tehnoloke procese (kaljenje,
hlaenje, ispiranje, bojenje...)

 Grabuljasti (strugai)
Slue za prenos rastresitih materijala premetanjem du
korita pomou poprenih grebaa koji su vezani za jedan ili
dva vuna lanca.
Prenos materijala na relativno mala rastojanja.

2.Elevatori
Sastoje se od beskrajne trake ili lanca za koje su privrene kofice na
jednakim rastojanjima.
Elevatori sa koficama kojima se prenose vertikalno ili koso navie
sitnozrnasti materijal, a vuni ureaj je gumena traka ili lanac.
Obrtanjem bubnja ili lananika traka-lanac sa koficama se kree odozdo
prema navie.

Pogonski
bubanj-lananik

1 Traka-lanac
2 Kofice

 Elevatori sa viljukama ili sa ljuljakama

Koriste se kako za dizanje tako i za sputanje materijala
Primenjuju se za pretovarno transportne tokove materijala
komadnog oblika (vree, sanduci, burad i sl.)

3.Visei transporteri
Rasipni materijal se prenosi viseim transporterima u
koficama, tako to se kofice mogu okretati ili su
neokretne.
Najvie se koriste za prenos komadnih tereta, a mogu se
koristiti i za rastresite materijale.

Ureaji koji nemaju vuni element, na primer zavojni

transporter ili ureaji kojima se teret kree delovanjem
inercijalne sile (vibracioni transporteri), odnosno sile tee
(gravitacioni ureaji).

Moemo ih razvrstati na:

Zavojne (pune) transportere
Oscilatorne transportere
Valjkaste (rolgazni) transportere
Pneumatski transport
Hidraulini transport

Zavojni (puni) transporteri

Koriste se za transport prakastih, zrnastih pa i granulastih
materijala.
Mogu biti horizontalni i blago nagnuti kao i vertikalni i strmo
nagnuti.
Njihov rad se zasniva na principu zavojnice i navrtke.
Zavojnica moe da bude puna, trakasta, nazubljena ili u obliku
lopatica.
Tokom prenosa oni meaju i mogu da hlade materijal.

Oscilatorni transporteri
Dele se na:

Inercijalne
Vibracione

Najea oblast primene oscilatornih, a

posebno vibracionih transportera odnosi se
na hermetiki zatvorene sisteme za prenos
vrelih, gasovitih, otrovnih supstanci u
uslovima potpune izolacije okolne sredine

Inercijalni transporteri

Njihov radni odnosno nosei element ima oscilatorno kretanje.

Razlikujemo radni i povratni hod.
Teret klizi du oluka pod dejstvom sile inercije
Prenos nasipnih, prainastih, gasovitih, otrovnih materijala u
uslovima potpune izolacije.

Vibracioni transporteri
Teret se odvaja od oluka poskakivanjem i kree se
u mikro skokovima
Najee se koriste vibracioni

Valjkasti transporteri (rolganzi)

Prenos komadnih tereta (sanduka, cevi, kontejnera i sl.)
Kreu se preko valjaka poreanih jedan do drugoga, du
noseeg rama.
Postoje pogonjeni (valjci se pogone preko elektromotora) i
nepogonjeni (materijal se prenosi pod dejstvom sile kretanja).

Pneumatski transport
Prenos sitnozrnastog i prakastog materijala strujom vazduha
kroz specijalne vodove, cevi.

Hidraulini transport
Moe da se ostvari slobodnim padom ili pod pritiskom.
Prenos sitnih estica materijala protokom tenosti kroz
cev, oluk i sl.
Danas se uglavnom hidraulino transportuje pesak,
ljunak, krenjak, pepeo, ljaka, ugalj i sve vrste ruda,
njihovih jalovina i drugo.

1. Gravitacioni ureaji
Materijal se transportuje pod uticajem sopstvene teine
(nagnuti oluci, zavojni oluci, rolganzi bez pogona, itd.) .

2.
3.
4.
5.

Ureaji za skladitenje materijala kao npr. bunkeri

Razni tipovi zatvaraa (runi, mehaniki,...)
Pokretni pretovarivai
Dodavai

Ureaji kojima se regulie isputanje materijala iz bunkera na

transportni ureaj.

6. Ureaji za merenje teine transportovanog materijala

(vage)

Trakasti transporteri su mehanika prenosna

sredstva sa vunim elementom za premetanje
robe i materijala sa jednog na drugo mesto.

U radu emo govoriti o:

njihovoj nameni
karakteristikama
delovima transportera
automatizaciji sistema transportera
senzorima
eventualnim nedostacima
isplativosti
zatiti

Trakasti transporteri prenose komadnu

robu ili rasuti materijal na horizontalnim ili
malo nagnutim trakama koje su ujedno
nosivni i vuni delovi transportera.

Imaju iroku primenu u rudnicima,

metalurkoj i hemijskoj industriji,
graevinskim i zemljanim radovima, u
prehrambenoj industriji, poljoprivredi,
skladitima...

Slue za male prenose masa i kratke

udaljenosti, za velike prenose (preko 10000
t/h) i velike daljine prenosa ( i do vie km ).
Dugi su do 500 m, ree do 5 000 m i vie.
Prenose od lakih specifinih farmaceutskih
proizvoda, preko kutija i paketa u
industrijama hrane i pia, do transporta
rasutih materijala u tekoj industriji.

Transporne trake normalne izrade mogu da

se primene u eksploataciji do temperature u
opsegu od -15C do 60C.
Specijalno izraene trake mogu da se
koriste na temperaturama od -45C do
100C.

Traka
Pogonski mehanizam
Istovar materijala
Bacai
Nosivna konstrukcija

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

gornji, radni deo trake,

donji deo trake,
nosivi valjci,
valjci ispod utovarnog ureaja,
pogonski bubanj,
zatezni bubanj,
natezni teg,
usipni ko utovarnog ureaja,
istovar materijala

Traka je osnovni i najodgovorniji element

transportera. Traka treba da bude : gipka,
da ima dovoljnu jainu, da je otporna na
habanje i udare.

Traka moe biti od:

tekstila
ianog pletiva ( transporter sa ianom trakom )
elinog lima ( transporter s elinom trakom )
gume

Prema obliku nosivih valjaka traka moe biti

ravna ili koritasta.

irina trake zavisi od vrste materijala koji se

prenosi i moe biti od 0.2m do 2m i vie.
Za transportere s veim uglom nagiba
izrauju se posebne vrste traka s nosivom
povrinom razliitih profila:

glatka
popreno rebrasta
sa naboranim rubovima
sa pregradama
bobiasta
prugasta

Ugao nagiba transportera s takvim trakama

moe iznositi do 70 (do 90 sa
pregradama), dok je s glatkim trakama
zavisan od vrste transportnog materijala, a
iznosi do 28.

Traka se sastoji iz noseih slojeva:

medjusobno spojenih gumiranjem, pri emu se na
gornjoj radnoj strani trake postavlja habajui sloj
debljine 26 mm zavisno od namene trake, a sa
donje strane ova debljina je 1,5-2 mm.

Sastoji se od motora, reduktora i pogonskog bubnja.

Kao pogonski motori slue asinhroni motori s
reduktorom. Motor i reduktor vezani su na pogonski
bubanj sa strane ili su ugraeni u pogonski bubanj
(elektromotorni bubanj) pa se sila trenjem prenosi s
pogonskog bubnja na traku.
Pogonski bubanj se pravi od livenog gvoa ili od
elika, a po potrebi se moe obloiti drvetom ili
gumom kako bi se poveao koeficijent trenja
izmeu njega i trake.
Za kratke trake najei je pogon s jednim
bubnjem, koji moe biti smeten uz glavu ili na
kraju.

Utovar se vri pomou razliitih ureaja ili

runo u zavisnosti od vrste materijala
Ureaj moe biti pokretni ili statini
Za rasipne materijale utovar se vri pomou
levka
Za komadnu robu utovar se vri pomou
robotskih ruku ili pomou nekih drugih vrsta
transportera

Istovar materijala sa trake transportera najlaki

je preko glave na pogonskom bubnju.
Za istovar rasturenog materijala ili komadne
robe na bilo kom mestu trake transportera slue
ravni i pluni strugai.
Pokretni istovarivai mogu se kretati uzdu
itavog transportera.
Tada gornja traka transportera prelazi preko
visoko uzdignutog bubnja, pa materijal
istovaruju preko glave na bilo kom mestu
transportera.

a) istovar preko glave b) pokretni i pluni strugai

Bacai su kratki trakasti transporteri s velikom

brzinom trake 5 10 m/s.
Materijal se neprestano dovodi na traku i zatim
izbacuje na vee daljine.
Daljina bacanja see do 22 m, visina bacanja do
10 m, irina trake do 1 m, protok mase do 1000
t/h, a pogonska snaga do 15 kW.
Bacai se upotrebljavaju za zrnasti materijal koji
ne stvara prainu i za grudvast materijal 40
80 mm. Upotrebljavaju se na otvorenom
skladitima, za punjenje skladinih prostorija,
silosa, brodova, natkrivenih vagona i sl.

Nosivi valjci, pogonski i natezni bubnjevi ako postoje utovarni i

istovarni ureaji montiraju se na nosivnu konstrukciju
transportera.
Privrena je na pod ili na most za transportere, a u rudnicima
je obino obeena o lance ili elinu uad.
Moe se izraditi tako da se transporter moe prenositi ili
prevoziti.
Donji deo trake podupire se dugakim nosivnim valjkom.
Nosivni valjci su izbalansirani i imaju leajeve s trajnim
podmazivanjem.
Na mestima utovara, gde se nalaze ureaji za punjenje traka,
najee se nosivni valjci postavljaju vrlo gusto i oblau sa
mekanom gumom da bi se ublaili udarci.
Vei prenosni kapacitet materijala se postie ako se umesto
jednog nosivnog valjka u skup nosivih valjaka smeste dva do
pet kraih nosivnih valjaka tako da traka dobije koritast oblik.

Automatizacija sistema transportera reava se

upotrebom odgovarajuih upravljakih, mernih, izvrnih i
signalnih ureaja.
Upravljaka jedinica za upravljanje radom svakog
transportera je PLC kontroler.
U transportnom sistemu se kao izvrni ureaj koristi
motorna zatitna sklopka.
Upravljaki signal koji alje PLC kontroler deluje na prekida
preko kojeg se elektromotor pokree ili zaustavlja, a samim
tim i transportna traka.
Upravljaki signali takoe upravljaju signalizacijom na
signalnim pultovima i to na poetku i kraju transportnog
puta.
Signalizacija se izvodi signalnim sijalicama i led diodama.

Merni ureaji detektuju stanja transportera i

slue kao davai binarnih podataka na osnovu
kojih se preduzimaju odgovarajui koraci u
toku daljinskog upravljanja transportnim
sistemom.
Binarna stanja manifestuju se otvaranjem ili
zatvaranjem kontakata slobodnih prekidaa
mernih ureaja.
Svakom transporteru se pridruuju sledei
merni ureaji: antenska sklopka, regulator
brzine,potezna sklopka, laserski detektor
presipa i dava nivoa materijala u bunkeru
(svetlosna prepreka).

Antenska sklopka
Koristi se za kontrolu iskliznua transportne
trake.
Montira se na konstrukciju trake, tako da
antena bude postavljena u liniji trase do koje
se transportna traka u normalnim prilikama
moe pomeriti.
U sluaju veeg pomeranja-iskliznua, traka
pomera antenu koja preko odgovarajueg
mehanizama otvara kontakte sklopke.

Regulator brzine
Koristi za merenje brzine kretanja transportne trake. Pri tome je omogueno da
se registruje proklizavanje u sluaju da traka nije dostigla nominalnu brzinu.
Ovaj ureaj meri vreme izmeu pojedinanih impulsa ili frekvenciju impulsa(za
velike brzine)koje zadaje bezkontaktna induktivna sonda kod induktivnih ili
fototranzistor kod optikog enkodera.
Enkoder sa induktivnom sondom je postavljen na osovinu valjka preko koga se
translatorno kretanje pretvara u obrtno kretanje. Na taj nain se enkoder obre
proporcionalno brzini kretanja trake, a sonda daje impulse sa svakim nailaskom
zareza enkodera.
U sluaju da se brzina snizi (opadne) ispod podeene (eljene) vrednosti,
analogno tome, broj impulsa koje sonda registruje opada i relej u kontroleru
isklopi tj. prekida otvori svoje kontakte.
Elektronski deo kontrolera je u kuitu od plastike, koje se montira na nosau
trake, i koje na poklopcu ima dva potenciometra i led diodu.
Jednim potenciometrom se podeava odabrana vrednost impulsa, a drugom se
podesi premoenje kod starta.
Led dioda poinje da svetli ako se broj obrtaja smanji ispod odabrane vrednosti.

Optiki enkoder
Induktivni enkoder

Laserski detektor presipa

Koristi se za kontrolu napunjenosti trake.
Postavlja se u blizini presipnog mesta na
poetku transportnog puta svake trake
pojedinano.
Laser se postavlja na elinom okviru iznad
trake tako da laserski snopovi ograniavaju
maksimalnu napunjenst trake. U sluaju
prenapunjenosti trake ili neravnomerno
rasporeenog materijala preseca se laserski
snop i sklopka reaguje.

Refleksiona svetlosna prepreka

Svetlosna prepreka se koristi radi kontrole
napunjenosi bunkera.
Postavlja se pri vrhu bunkerskog prostora. U
sliaju napunjenosti bunkera, preseca se trag
svetlosti ime se spreava refleksija svetlosti sa
suprotnog kraja bunkera. Na taj nain,
prijemnik, tj. foto tranzistor nije pobuen, a to
se manifestiuje tako to relej u kontroleru
isklopi i prekida otvori svoje kontakte.

Motorna zatitna sklopka

Upravlja radom transportne trake tako to ukljuuje ili
iskljuuje pogonski elektromotor.
PLC kontroler aktivira upravljaki signal koji otvara ili
zatvara kontakte upravljakog prekidaa i na taj nain
MZS izvrava upravljanje, tj. zaustavlja ili startuje rad
transportera.
Pored ove glavne funkcije, MZS ima i zatitnu ulogu, jer
vri:

zatitu elektromotora od preoptereenja (bimetalna zatita),

zatitu od kratkog spoja (prekostrujna zatita preko osiguraa) I
kontrolu otpora izolacije elektromotora, vodova za napajanje i
upravlajkih vodova.

Ako imamo sistem vie trakastih

transportera pokretanje traka se vri
unazad.
Prvo se pokree poslednja traka u sistemu,
zatim prethodna i tako do prve.
Kad sve trake dostignu nominalnu brzinu
tada se postavlja materijal na traku.
Sistem za transport mora da ima sigurnosne
ureaje za blokiranje kojima se obezbeuje
propisani redosled operacija.

Trakasti transporteri su vrlo pouzdani i

veina problema u njihovoj eksploataciji je
uglavnom reena:
sekvencijalno putanje i sekvencijalno
zaustavljanje transportera s trakom
automatsko biranje optimalnog transportnog puta
nadzor poloaja trake
nadzor brzine trake
nadzor proklizavanja trake po pogonskom bubnju
jednostavno logiko povezivanje svih navedenih
delova u celinu

Najvei problemi se javljaju kod ljudi koje

automatizacija izbacuje iz tehnolokog
procesa, iako ona omoguuje rad u
sigurnijim i humanijim uslovima.
Pored navedenih uspeno savladanih
problema jo uvek je ostao nereen problem
efikasne detekcije pojave i lokacije kvara na
noseim valjcima transportera s trakama.
Zbog toga se upravo tom problemu sada
posveuje najvea panja.

Trakasti transporteri su vrlo ekonomina

transportna sredstva za velike udaljenosti.
Takav transport je u prednosti nad
kamionskim transportom (vea sigurnost i
manje radnika), a i nad transportom
pomou iara.

Transporteri, kao i svi mehaniki ili

elektrini ureaju, mogu biti opasni po
rukovaoce ili bilo koga drugog ko se nae u
blizini.
Svake godine radnici se povreuju ili ginu
zbog nesrea na konvejerima. Zato molimo
da obratite panju na prosta pravila koja
slede, a koja bi trebalo da zna svako ko
rukuje ili se nalazi pored ili oko transportera:

Nemojte se penjati, sedeti, stajati ili

etati po transporteru!
Moe vam ovo upozorenje izgledati
bezazleno, ali nezgode se deavaju ee
nego to bi ste eleli da verujete i obino je
rezultat povreda radnika ili teta na
transporteru.
Pre poetka rada Uvek proveriti da li su
ograde i poklopci na mestu!
Nikada ne dozvolite da se transporter startuje
ako ograde ili poklopci nisu sigurno na svom
mestu. Ograde su postavljene sa razlogom i
rad bez njih moe uzrokovati ozbiljne povrede.

Samo kvalifikovani i propisno obueni ljudi

mogu popravljati ili odravati transportere!
Transporteri mogu biti opasni, i mehaniki i
elektrino, za one koji ne razumeju ovu opremu i
ne znaju kako da na njoj rade bezbedno.

Nemojte pokrivati, menjati ili pogreno

koristiti kontrolu transportera!
Kontrola transportera je veoma vana za
bezbedan rad, to ukljuuje sve ureaje,
elektrine i mehanike, koji se koriste za
vreme rada transportera.

Delove tela, odeu i kosu uvajte od

transportera!
Jedan od najeih uzroka povreda je da vam se
zaglave odea, kosa ili deo tela na pokretnim
delovima transportera. Vano je svi koji su u
blizini, dre ruke daleko od transportera koji radi.
Ureaju za kontrolu moraju biti
vidljivi i lako dostupni!
U hitnim sluajevima svi ureaju za
kontrolu moraju biti vidljivi i lako dostupni
svima koji rade na transporteru.

Uklonite otpatke i komadie samo

kada je transporter iskljuen iz
struje!
U cilju da se osigura siguran i efikasan
rad, vano je da se sam transporter i
njegova okolina redovno iste od raznih
prljavtina.
Prijavite sve nepravilnosti autorizovanom
personalu!
Pokuaji neobuenih ljudi da srede zaguenje ili
neki problem na transporteru moe uzrokovati
ozbiljne povrede ljudi i tete na opremi.

Trakasti transporteri ija duina nije vidljiva sa

mesta ukljuivanja u pogon, mora da budu
snabdeveni sigurnosnom sajlom za iskljuivanje
koja je postavljena celom duinom transportera.
Pre sastavljanja u pogon transportera poetak
rada se objavljuje zvunim ili svetlosnim signalom.
Transporter se ograuje zatitnom ogradom da bi
se spreio direktan kontakt radnika sa trakom.
Ukoliko se trakom prenosi prakasti ili neki tetni
materijal traka moe da se zatvori nakon utovara
pa se na taj nain vri transport kao kroz cev.

Automatizacija upravljanja transportnim

trakama u rudniku

Uslovi za pokretanje
Senzori
Logika upravljanja
Procesiranje otkaza

Neke tehnike karakteristike:

PLC je Siemens S7-315 2DP sa224DI/80DO /
24AI/0AO
1 frekventni regulator koji kontrolie rad punog
transportera
Potvrda rada transportera se vri pomou NO
kontaktora koji vraaju informaciju PLC-u
Strujni merni trafo kontrolie koliku struju
transporter vue
Na preklopkama i zasunima je
korieninduktivni senzor za detekciju poloaja
preklopke/zasuna

Scada kontrolie ceo sistem

172 mogue rute
Mogunost da je vie ruta aktivirano u isto
vreme
Matrina logika upravljanja rutama