EDUCONS

Fakultet za usluzni biznis

Sremska Kamenica

Seminarski rad
iz predmeta
meunarodna finansijska revizija

tema: REVIZIJA POSLOVANJA JAVNOG SEKTORA U KONTEKSTU

DRAVNE REVIZIJE

Mentor:
prof.dr. Slobodan V.Vidakovi

student:
Ana Konjevi 1561/07

Novi Sad, 10.05.2010. godine

SADRAJ:

1. Uvod. 3
2. Osnovna saznanja o dravnoj reviziji... 4
2.1. Osnovne karakteristike Standarda sa podruja rada dravne revizije (INTOSAI
revizorski standardi).. 4
2.2. Vrhovna revizorska institucija... 6
2.3. Dravna revizija javnih rashoda. 8
3. Revizija poslovanja javnog sektora... 10
3.1. Elementarne karakteristike javnog preduzea... 11
3.2. Nadlenosti I odgovornosti javnog preduzea.. 11
3.3. Aktuelno stanje javnog sektora u Republici Srbiji 12
3.4. Ovlaenja Vrhovne revizorske institucije za reviziju javnog sektora...................... 13
3.5. Dosadanja iskustva i nalazi Glavne slube za reviziju............................................. 14
3.6. Ciljevi kompleksne reforme javnog sektora.............................................................. 15
3.7. Aktivan pristup reformi javnog sektora..................................................................... 16
3.7.1 Koncept Novog javnog menadmenta......................................................... 17
3.7.2 Outsourcing.................................................................................................. 18
3.7.3 Inicijalna javna ponuda akcija (IPO)........................................................... 20
4. Zakljuak............................................................................................................................ 21
5. Literatura............................................................................................................................ 22

1. UVOD
2

Revizija se tradicionalno razmatra u kontekstu realnosti i objektivnosti finansijskih izvetaja pa

se za takvu vrstu revizije kae finansijska revizija(eng. Financijal audit), meutim, pored
raunovodstvenih informacija neophodne su i mnoge neraunovodstvene informacije (koje
nemaju svoj finansijski iskaz) zbog ega se sve intenzivnije razvija revizija poslovanja (eng.
Operational audit), koja se mnogo detaljnije bavi kvalitetom celine poslovanja, pri emu i
neraunovodstvene informacije dobijaju vrlo znaajnu ulogu.
Od ostalih vrsta revizije, revizija poslovanja se razlikuje po tome to je usmerena na informacije
koje se odnose na identifikovanje mogunosti za poveanje efikasnosti i ekonominosti, kao i za
poveanje efektivnosti u poslovanjiu organizacije. Revizija poslovanja se razvilla iz finansijske
revizije, znai ukljuujefinsnsijsku reviziju ali se proiruje i na ostale posllovne aktivnosti
preduzea. Revizija poslovanja se odnosi na sve poslovne funkcije u preduzeu-nabavnu,
proizvodnu, prodajnu, kadrovsku, finansijsku itd.
Revizija poslovanja se definie kao sistemski pregled aktivnosti organizacije ili njenog dela u
odnosu na specifine ciljeve u svrhu:
- Procene uspenosti,
- Identifikovanja mogunosti za poboljanja,
- Razvijanja preporuka za poboljanje ili daljnje akcije. Pri razmatranju najee se koriste
sledee vrste revizije poslovanja: funkcionalna revizija(nabavka, proizvodnja),
organizaciona revizija (odeljenja, filijale) specijalna revizija (istraivanje neefikasnosti
sistema za elektronsku obradu podataka)
Polazei dakle od injenice da je revizija poslovanja usmerena na celinu informacija neophodnih
za proces upravljanja, najee se ovom vrstom revizije bave interni revizori, ali se revizijom
poslovanja moraju baviti i eksterni kao i dravni revizori.

2. OSNOVNA SAZNANJA O DRAVNOJ REVIZIJI

3

Za razlikovanje pojedinih vrsta revizije, moe se koristiti nekoliko kriterijuma, I to: organ koji
provodi ispitivanje (interna I eksterna revizija), zatim objekat ispitivanja (revizija poslovanja I
revizija finansijskih izvetaja), prema podruju ispitivanja (dravna I komercijalna revizija).
U dravnu reviziju, prema Meunarodnoj organizaciji dravnih revizorskih institucija (The
International of Supreme Audit Institutions INTOSAI), je ukljuena revizija finansijske
pravilnosti I revizija uspeha. Revizija finansijske pravilnosti, vie je usmerena na formalnu
ispravnost, dok se revizija poslovanja, tj. revizija uspeha odnosi na sutinsku ispravnost I
obuhvata:
- Reviziju ekonominosti upravnih aktivnosti u skladu sa znaenjem upravnih naela I
prakse, te politikama uprave
- Reviziju efektivnosti korienja ljudskih, finansijskih I drugih resursa, ukljuujuu i
ispitivanje informacionih sistema, mera uspeha, te kontrolnih I drugih postupaka radi
otklanjanja uoenih nedostataka i
- Reviziju uspenosti u odnosu na postignute ciljeve jedinice kod koje se obavlja revizija
ostvarenih aktivnosti u poreenju sa nameravanim.
U Standardima podruja rada dravne revizije (INTOSAI revizorski standardi) zbog ovako
shvaene revizije koju treba da obavljaju dravni revizori, dosta panje se posveuje analizi
finansijskih izvetaja, koja se koristi kako u reviziji finansijske pravilnosti, tako isto I u reviziji
poslovanja, tj. reviziji uspeha.

2.1. Osnovne karakteristike Standarda sa podruja rada dravne revizije

(INTOSAI revizorski standardi)
U najveem broju zemalja, dravni revizori prilikom izvoenja revizije koriste standard revizije
koje je izdala Meunarodna organizacija vrhovnih institucija za reviziju (INTOSAI) I standard
revizije Meunarodne federacije raunovoa (IFAC) koje je izdao Odbor za meunarodne
standard revizije I uveravanja. INTOSAI standardi su u stvari, nadogradnaj IFAC standard, koja
se odnosi na specifinosti dravne revizije koje podrazumevaju nadlenost vrhovne institucije za
reviziju za provoenje finansijske revizije I revizije uspenosti, kao I na specifine problem
vezane za nezavisnost dravnih revizora.
Rukovodei se svojim geslom zajedniko iskustvo doprinosi svima, INTOSAI je doneo niz
dokumenata na kojima se zasniva rad vrhovnih institucija za reviziju irom sveta, kao I niz
dokumenata koji su namenjeni poboljanju rada administracije u celini. Komitet za profesionalne
standard je spojio sve dokumente, postojee I nove standard I direktive, u jedan zajedniki okvir,
tj. dokument pod novim nazivom Meunarodni standardi vrhovnih institucija za reviziju
ISSAI. Formalno je usvojen na kongresu u Meksiko Sitiju u novembru 2007. God. Koncipiran je
na sledei nain:

Svi INTOSAI dokumenti koji nude smernice vrhovnim institucijama za reviziju sada se
prepoznaju kao Meunarodni standardi vrhovnih institucija za reviziju (ISSAI). Na sve
postojee I budue dokumente je primenjen novi nain obeleavanja,
Svi INTOSAI dokumenti koji nude smernice telima javne administracije sada su nazvani
INTOSAI smernice za dobro upravljanje (INTOSAI GOV).

INTOSAI dokumenti formiraju 4 hijerarhijska nivoa:

Nivo 1: Limska deklaracija
Nivo 2: INTOSAI etiki kodeks
Nivo 3: INTOSAI standardi revizije koji sadre osnovne pretpostavke I principe za provoenje
revizije
Nivo 4: INTOSAI smernice za implementaciju koje sadre detaljniji material o razliitim
predmetima
Novi ISSAI okvir sa 4 nivoa e se razvijati u okviru sledeih grupa:
Nivo 1: funrdamentalni principi, koji se nalaze u Limskoj dekleraciji
Nivo 2: preduslovi za funkcionisaje vrhovnih institucija za reviziju. Zasnovani na
fundamentalnim principima. Ovi dokumenti, u stvari, sadre opte iskaze I principe najvieg
nivoa I ne treba da se esto menjaju. Usvojena je Dekleracija o nezavisnosti a treba da se razviju
principi transparentnosti I odgovornosti. Etiki kodeks je takoe deo ovog nivoa.
Nivo 3: fundamentalni principi revizije. Dokumenti na ovom nivou bazirani sun a nivo 1 I 2 I
sadre fundamentalne principe za vrenje revizije entiteta javnog sektora:
- Osnovni princvipi dravne revizije- sadre pretpostavke revizije, opte principe
- Opti standardi dravne revizije: zahtev za kvalifikacijama, nezavisnost, sukob interesa,
sposobnost I duna panja
- Standardi podruja rada dravne revizije sadre detaljnije smernice o planiranju,
dokazima, analitikim procedurama, internoj kontroli
- Standardi izvetavanja dravne revizije sadre standard izvetavanja u fin reviziji I
izvetavanje o reviziji uspeha
Nivo 4: revizijske smernice. Dokumenti na ovom nivou prevode fundamentalne principe revizije
u specifinije detaljnije I operativnije smernice koje se mogu koristiti u svakodnevnom
obavljanju poslova revizije. Ukljuuje za finansijsku reviziju, reviziju uspeha I reviziju
usaglaenosti.
INTOSAI Gudiance for Good Governance (INTOSAI GOV) sastavljen je od dokumenata koje je
usvojio INCOSAI I sadi smernice o internim kontrolama, Raunovodstvene standard I ostale
stvari vezane za odgovornost u sferi javne administracije. To ukljuuje dokumente kojima se
rukovode SAI prilikom profesionalnog ocenjivanja mera koje su preduzeli entiteti u javnom
sektoru ili kojima se u svom radu rukovode entiteti javnog sektora I dokumente kojima se
podstie dobro upravljanje u javnoj administraciji.
Javne kompanije prilikom sastavljanja finansijskih izvetaja koriste Meunarodne stndarde
finansijskog izvetavanja, za razliku od ostalih entiteta u javnom sektoru, vlade I drugih organa
vlasti, koji primenjuju Meunarodne raunovodstvene standard za javni sector. I jedni I drugi
standardi uvaavaju injenice da u svakoj dravi postoje zakoni I propisi koji se tiu prakse
5

revizije finansijskih informacija, kao I postojanje nacionalnih standard sa odreenim razlikama

po formi I sutini.
Uoljivo je da su IFAC standardi revizije znatno detaljniji uz to su konceptualno drugaije
postavljeni I prilino uopteni. Segmenti koji su detaljno opisani u IFAC standardima a u
INTOSAI standardima nisu ni pomenuti, I to:
Uslovi revizijskog angamana, dokumentacija, poznavanje poslovanja, revizija u okruenju KIS,
revizijsko uzorkovanje, naknadni dogaaji, izjave rukovodstva, korienje rada drugog revizora,
razmatranje rada drugog revizora, ocean rizika i interna kontrola.

2.2. Vrhovna revizorska institucija

Jedan od kljunih segmenata u procesu reformi ustavnog, zakonskog I institucionalnog okvira u
izgradnji modernog dravnog sistema u RS ali I uslov prikljuenja EU predstavljalo je
uspostavljanje vrhovne revizorske institucije tj dravne revizorske institucije ije osnivanje i
razvoj treba da omogui uspostavljanje neophodne ravnotee u odnosima izmeu zakonodavne i
izvrne vlasti. DRI je eksterna revizorska sluba nezavisna od Vlade i ovlaena da izvetava
Skuptinu o upravljanju javnim sredstvima i o kvalitetu i verodostojnosti podataka o finansijama
koje podnosi Vlada i drugi korisnici javnih sredstava. S druge strane, revizorski izvetaji DRI
izuzetno su znaajni za rad Vlade i dravne uprave, poto im se sa nezavisnim tanim
informacijama pomau u donoenju odluka, regulisanju javnog sektora u realizaciji politike u
podrujima za koja su nadleni.
U skladu sa odredbama Zakona o dravnoj revizizorskoj instituciji, Nadlena je da vri kontrolu
svih subjekata koji koriste javna sredstva ukljuujui i skuptinu, Vladu, lokalnu vlast i sve
direktne i indirektne korisnike budetskih sred, javna preduzea, NBS, korisnike sredstava EU,
donacija meunarodnih organizacija, stranih vlada i nevladinih organizacija.
Nezavisnosti DRI i njenih revizora se izraava kao:
- Organizaciona nezavisnost
- Personalna nezavisnost
- Finansijska samostalnost
- Funkcionalna nezavisnost
- Javost rada
- Politika neutralnost Institucije i zaposlenih u njoj
Koriste se Razliiti tipovi revizije: revizija raunovodstvenih izvetaja (financijal auditing),
revizija usaglaenosti poslovanja sa zakonskim propisima (regularity audit), revizija svsishodosti
poslovanja.
U osnovi organizaciono upravljaki model je kolegijalni model, u kojem je Savet najvii organ
DRI, ima 5 lanova i to: predsednika, potpredsednika, i tri lana. Savet obavlja sledee poslove:
donosi poslovnik, donosi akt o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji, donosi godinji program
6

revizije, donosi finansijski plan i utvruje zavrni taun Institucije, odluuje o prigovoru
revidiranog subjekta na predlog izvetaja o izvrnoj reviziji, donosi godinje i druge tipove
izvetaja o izvrnoj reviziji, donosi druga akta i druge poslove utvrene zakonom.
Predsednik DRI je istovremeno i predsednik saveta, njemu su data znaajna ovlaenja i ima
nadlenost da: predlae imenovanje vrhovnih dravnih revizora i imenuje sekretara DRI,
usmerava i odobrava nadlenosti , potpisuje pravila za sprovoenja pojedinane faze revizije i da
za to donosi smernice i instrukcije i da donosi odkuke o nadziranju sprovoenja zadataka
revizije. Potpredsednik DRI zamenjuje predsednika DRI za vreme njegove odsusnosti i obavlja
druge poslove po nalogu predsednika DRI.
DRI u pogledu organizacione strukture ima revizorske i pratee slube, iji broj, struktura i
konkretniji nain i delokrug rada se ureuje aktom o organizaciji Institucije, vodei rauna o
vrstama korisnika javnih sredstava. Subjekte revizije bi trebalo grupisati u sledee funkcionalno
logine sredine:
- Dravna uprava, buddeet Republike
- Pravosue, prosveta, nauka, ekologija, kultura
- Organizacije obaveznog socijalnog osiguranja
- Teritorijalna autonomija i lokalna samouprava
- Javna preduzea i privredna drutva u kojima Republika ili lokalna vlast imaju uee u
kapitalu
- Narodna banka Srbije, komercijalne banke i tedionice, osiguravajua drutva kojim
drava ima uee u kapitalu i upravljanju
- Sektor bezbednosti
- Sredstva EU, donacije, meunarodnih organizacija i stranih vlada
- Fondovi, agencije.
Revizijski ciklus zapoinje prikupljanjem informacija i planiranjem godinjih revizija, zatim
sledi priprema i objavljivanje revizije a zavrava se izvetavanjem Skuptine i javnosti i
praenjem uinjenog.
Priprema revizije odnosi se na poetak revizije kada se prouavaju spisi i obavljaju naelni
razgovori sa odgovornom osobom u subjektu revidiranja nakon ega se sastavlja plan revizije,
odreuju ossnovna podruja revizije, metodi i standardi revizije kao i vreme potrebno za
obavljanje revizije. Obavljanje revizije podrazumeva prouavanje poslovne dokumentacije,
odreivanje uzoraka i prikupljanje podataka koji e omoguiti da revizor dobije realan i celovit
uvod u poslovanje subjekta revidiranja.
DRI proizvodi znaajne pozitivne efekte kao to su npr:
- Doprinos makroekonomskoj stabilnosti i reformama u oblasi privrede
- Fiskalna relaksacija privrede
- Smanjivanje finansijskih zloupotreba i korupcije u javnom sektoru
- Ispunjenje uslova u procesu evropskih integracija
- Doprinos vladavini prava i demokratiji
- Unapreenje rada Skuptine
- Unapreenje rada vlade.
7

2.3. Dravna revizija javnih rashoda

Danas skoro i nepostoji zemlja u svetu koja nema neki od oblika dravnog nadzora nad javnim
rashodima koji je u direktnim ili indirektnim ovlaenjem parlamenta. Na alost, Srbija je danas
jedina zemlja Evrope koja jo uvek nema instituciju i mehanizme nezavisne revizorske kontrole
javnih prihoda i javnih rashoda koji bi bili izvan uprave i nezavisni od njenih organa. Poseban
doprinos sadanjem stanju nadzora nad javnim rashodima dala je Meunarodna organizacija
vrhovnih revizorskih institucija (INTOSAI).
Standardi se mogu definisati i kao autoritativna saoptenja kojima se daju uputstva o osnovnim
principima profesionalnog i linog ponaanja koje revizor treba da primeni pri planiranju,
izvrenju i izvetavanju Moe se rei da predstavljaju meru kvaliteta i adekvatnosti obavljenog
posla. Zastupa se miljenje da ovi standardi imaju vie ciljeve: stalno poboljanje i odravanje
kvaliteta revizije, obezbeenje kvaliteta i konzistentnosti revizije, pruanje uverenja da je
revizija obavljena u skladu sa vaeim standardima, obezbeenje i odravanje potrebnog nivoa
kredibiliteta revizorskih firmi, ojedinjavanje najboljih teorijskih i praktinih naela.
Prilikom donoenja standarda revizije preuzeta je analogija komercijalne revizije upravo zato da
proces obavljanja revizije javnih rashoda ne bi poprimio karakter razliitih individualnih pristupa
i improvizovanih postupaka.
Znaajne aktivnostiu kontekstu razmatranja standarda revizije javnih rashoda, koje su prethodile
njihovom donoenju. Odran sastanak Ekspertske grupe Organizacije ujedinjenih nacija U Beu
1985.god. na kome je analizirana uporedna praksa primene revizorskih standarda u lanicama
OUN-a. 1987 objavljen je izvetaj Revizorski standardi u javnom sektoru, koji je sadravao
rezultate analize grupe eksperata UN-a o reviziji javnog sektora. Broura pod nazivom Dravni
revizorski standardi objavljeni tokom 1988.god sa poetkom primene od 1.januara 1989.god.
Revizija javnih rashoda , usled nepostojanja revizorske tradicije u naoj zemlji, nije posveena
skoro nikakva panja. Meutim, poe li se od injenice da nam je taj neizbean vid nadzora
nerazvijen, da postoji previsoko uee javne potronje u drutvenom proizvodu, budetski
deficit, rast inflacije i potreba kodifikacije naeg zakonodavstva sa EU, paralelno sa razvojem
revizije finansijskih izvetaja, neophodno je afirmisati i zakonski institucionalizovati reviziju
javnih rashoda. Predstavniki organ koji odobrava ogromna budetska sredstva za javne rashode,
koja iznose oko 40% bruto drutvenog proizvoda, nema sopstveni instrument nadzora.
Poreski obveznici veoma esto zahtevaju reviziju efikasnosti troenja sredstava (ekonominost,
efikasnost, efektivnost), pri emu merenje ovih segmenata zahteva da se prethodno utvrdi obim
poslova koje treba obaviti i da se normiraju sredstva koja se za obavljanje tih poslova mogu
utroiti.
- Najmanju meru inputa (utroka sredstava), u odnosu na outpute (rezultate i kvalitet
odreenih aktivnosti) predstavlja ekonominost, koja podrazumeva da svaki nosilac
javnih rashoda treba svoje zadatke da obavi kvantitativno i kvalitativno, uz minimum
utroaka narodnih sredstava.
8

Odnos (racio) izmeu vrednosti obavljenih poslova, tj rezultata (outputa) i inputa

predstavlja efikasnost koja predstavlja zahtev za ostvarenjem maksimalnih rezultata u
obavljanju dravih poslova uz minimalna ulaganja budetskih sredstava i obratno, zahtev
da se sa minimalnim ulaganjima budetskih sredstava ostvare postavljeni ciljevi.
Odnos izmeu predvienog tj. planiranog i stvarnog delovanja na proces obavljanja neke
aktivnosti naziva se efektivnost u oblasti javnih rashoda koji nam indicira u kojoj meri su
ostvareni rezultati neke aktivnosti u odnosu na eljene rezultate pod kojim se
podrazumeva planirani iznos poslova i zadataka, odnosno, kompleks postavljenih ciljeva.

Da bi se potpunije shvatila odgovornost u u procesu upravljanja javnim rashodima i

funkcionisanja revizije javnih rashoda, navodimo sledeih deset kljunih principa, koji se
meusobno ne iskljuuju:
1. Verodostojnost raunovodtveni izvetaji moraju u potpunosti i objektivno odraavati fin
poloaj i poslovanje subjekta
2. Usaglaenost raunovodstveni iskazi i praaksa moraju biti u skladu sa zakonskom i
profesionalnom regulativom
3. Upravljanje subjekti i njegovi ovlaeni radnici moraju primenjivati najvie standarde
upravljanja i kompetentnosti
4. Potpunost u raunovodstvenim iskazima treba da budu obuhvaene sve materijalne
aktivnosti subjekta bez prikrivanja injenicca koje se ne ele objaviti
5. Razumljivost ra iskazi i odgovarajua dokumentacija moraju biti apsolutno razumljivi
za sve potencijalne korisnike da bi se na osnovu njih mogle donositi poslovne odluke
6. Kompetentnost ra iskazi treba da pokau u kojoj meri je poslovanje subjkta obavljeno
ekonomino efikasno i efektivno, to pretpostavlja da su komitenti zauzvrat dobili punu
vrednost za uloeni novac i rad.
7. Dokumentovanost ra iskazi i fin podaci moraju biti sastavljeni na osnovu adekvatne
dokumentacije tako da ih samo takve moe potvrditi nezavisni revizor
8. Koherentnost ra iskazi treba da predstavljaju potvrdu da subjekt funkcfcionie kao
radna celina ime se obezbeuje ostvarivanje postavljenih ciljeva
9. Konzistentnost podaci odnosno ra informacije treba da budu knjieni na konstantan
nain i da potiu iz razliitih domena i perioda poslovne aktivnosti subjekta kao i da budu
u skladu sa javno utvrenim standardima
10. Poverljivost zakonodavstvo, poreski obveznici, zaposleni, komitenti, ulagai i ostala
vladina tela spremni su da prihvate kompetentnost i iskrenost subjekta u skladu sa
njegovim identitetom i poloajem u nacionalnim okvirima i na tritu.

3. REVIZIJA POSLOVANJA JAVNOG SEKTORA OSNOVA ZA AKTIVNI POSLOVNI

AMBIJENT
Javni sector danas prolazi kroz veoma znaajne promene, to predstavlja posledicu privatizacije
mnogih kljunih podruja kao I konkurentskih pritisaka kroz aranmane tipa obaveznog
9

konkurentskog tendera. Sve vie prevladava tip preduzetnikog ponaanja organizacija javnog
sektora, a njihova efikasnost se konstantno poboljava kroz promenu vlasnitva ili redistribuciju
prava vlasnitva.
Razliku izmeu privatnog I javnog sektora naroito je suzila ideologija reforme novog javnog
menadmenta. Iz privatnog sektora sa malim prilagoavanjem doslovno su preuzeti povezani
koncepti kao to su eljena vrednost za novac, benchmarking, javna odgovornost, I najbolje
prakse. Pomenutu razliku jo vie je zamaglila primena raunovodstvenih normi privatnog
sektora. Simultano sa lansiranjem novog javnog menadmenta, raunovodstveni razvoj se
usmerava u pravcu promovisanja budetiranja, unapreenog godinjeg izvetavanja, nakon tog
indikatora uspenosti poslovanja. Drugim reima, od pasivnog posmartanja I izvetavanja o
promenama u raspodeli gotovine, raunovodstvo se pomerilo ka analizi I planiranju buduih
promena u javnom sektoru I povezanim organizacijama.
Jedan od najvanijih prioriteta Razvojne strategije kod nas jeste ubrzanje procesa privatizacije
koja predstavlja najbri nain da privuemo strane investicije u mnogo veim obimu, kao I da se
izborimo za deo svetskih investicija koje trenutno odlaze u druge atraktivnije delove sveta.
Prisutna je urgentna potreba za stranim investicijama koje sun am neophodne ne samo zbog
poveanja zaposlenosti, ve I naglaene potrebe da tehnoloki modernizujemo nau izrabljivanu
industriju, s osnovnim ciljem podizanja njene konkurentnosti na stranom tritu. Polazei od
injenice da je tednja kod nas jo uvek na nedopustivo niskom nivou, sasvim je jasno das u
strane investicije praktino jedini raspoloivi izvor I preduslov za ekonomski razvoj. A posebno
su poeljne I atraktivne direktne investicije tipa green field.
Da bi obezbedila stabilan privredni rast I razvoj koji e omoguiti I adekvatan porast standard
stanovnitva, Republika Srbija mora odluno da krene u process sutinskih ekonomskih reformi I
maksimalno zatiti svoje nacionalne interese. Reforma javnog sektora mora biti celovita,
obuhvatiti sve njegove segmente: preduzea (dravna I komunalna), socijalne fondove, javen
slube I biti povezana sa privatizacijom I tritem kapitala.
Osnovni problem proizilazi prvenstveno zbog nedovoljne odlunosti politikog faktora da se
neophodne reforme izvre u interesu sopstvenog naroda. Takoe, javni fonsovi su preesto
zloupotrebljavaju a u njima su ogromne sume novca poreskih obveznika, pa se funkcija
finansijske revizije je proirena, sa analize naina na koji drava I njene institucije troe novac
poreskih obveznika, na analizu poslovanja javnih kompanija.

3.1. Elementarne karakteristike javnog preduzea

Javno preduzee bi se moglo definisati kao preduzee formirano sa osnovnim ciljem obavljanja
delatnosti od opteg (javnog) interesa, pri emu drava odnosno jedinica lokalne samouprave
(kao i njihov osniva), vri u celosti ili delimino ulogu preduzetnika.
10

Delatnostima od opteg interesa proglaene su delatnosti koje su kao takve, odreene zakonom u
sledeim oblastima: proizvodnja, prenos i distribucija elektrine energije, proizvodnja i prerada
uglja, proizvodnja i prerada nafte i prirodnog tenog gasa, promet nafte i naftnih derivata,
elezniki, potanski i vazduni saobraaj, telekomunikacije,izdavanje udbenika, eksploatacija
dobara od opteg interesa (voda, putevi, minerali,ume, reke, plovna jezera), komunalne
delatnosti.
Kao bitne zajednike karakteristike javnih preduzea mogu se navesti sledee: obezbeenje
proizvoda ili usluga od elemetarnog znaaja za odreenu zajednicu, monopolski ili neki drugi
privilegovani status na tritu steen uz podrku vlasti, predmet su javnog regulisanja.
Strukturu ciljeva osnivanja i poslovanja javnog preduzea, definisanih odreenim zakonskim
odredbama, ine sledei: obezbeenje kontinuiranog obavljanja delatnosti od javog interesa i
uredno zadovoljavanje potreba korisnika proizvoda i usluga, stalni razvoj i unapreivanje
obavljanja delatnosti od javnog interesa, obezbeivanja tehniko-tehnolokog i ekonomskog
jedinstva sistema i usklaenosti njegovog razvoja, realizovanje ostalih zakonom utvrenih
interesa.
Specifinosti poslovnog informisanja javnih preduzea: korisnik ovih informacija je najira
javnost pa treba da postoji znatno vei stepen odgovornosti za informacije koje se prezentuju u
fin raun iskazima, navedene informacije se javnosti moraju prezentovati na adekvantan nain i
blagovremeno, s ciljem stvaranja pozitivne klime u javnosti, i takoe preduzea bi trebalo da
daju podatke i o realizaciji plana zatite ivotne sredine.

3.2. Nadlenosti i odgovornosti javnog preduzea

Da bi preduzee uspeno poslovalo i izvravalo planirane zadatke, neophodno je da u svom radu
stalno i transparentno prua informacije relevantnim strukturama odgovornim za rad i nadziranje
javnog preduzea, pri emu se nadzor definie kao detaljno i sistemsko nadgledanje izvrenja
bilo kojeg posla ili zadatka odgovornog lica ili druge aktivnosti preduzea.
Organi javnog preduzea ine: skuptina, nadzorni odbor i uprava (menadment)
Skuptina javnog preduzea ima nadlenosti da:
- Donosi statut
- Donosi poslovnik o radu i druge poslovne akte u skladu sa zakonom
- Donosi etiki kodeks
- Donosi plan poslovanja
- Revidira plan poslovanja
- Donosi program investicija za planski period
- Imenuje i razreava nadzorni odbor
- Imenuje i razreava odbor za reviziju
- Odluuje o trajnoj poslovnoj saradnji i povezivanju dsa drugim preduzeima
11

Odluuje o raspodeli godinje dobiti i pokriu gubitka

Odluuje o poveanju i smanjenju osnovnog kapitala
Odluuje o osnivanju novih preuzea
Odluuje o drugim pitanjima u skladu sa zakonom i statutom preduzea

Nadzorni organ je nadlean da:

- nadzire rad uprave
-Donese poslovnik o svom radu
-Predlae statut, etiki kodeks i druge akte skuptini
-Predlae imenovanje i razreenje lanova odbora za reviziju
-Imenuje i razreava lanove uprave u skladu sa postupcima utvrenim statutom i zakonom
-Donosi smernice o nabavci i vri nadzor nad njihovim sprovoenjem
-Odobrava preporuke odbora za reviziju o raspodeli dobiti i drugim pitanjima
-Daje uputstva direktoru za sprovoenje istrage u vezi sa uinjenim nepravilnostima
-Donosi odluke o investiranju u skladu sa zakonom i statutom
-Obavlja dr poslove utvrene zakonom
Zakonom je regulisano da uprava preduzea izgrauje i nadgleda realizaciju trogodinjeg plana
poslovanja preduzea u skladu sa meunaodnim raunovodstvenim standardima Republike
Srbije. Direktor odeljenja za internu reviziju dostavlja usvojeni plan poslovanja javnog
preduzea glavnom revizoru javnog sektora, a direktor javnog preduzea isti dostavlja
nadlenom ministarstvu.
3.3. Aktuelno stanje javnog sektora u Republici Srbiji
Dosadanjim procesima privatizacija i reformi javni sektor u RAS nije praktino ni dirnut. U
javnom sektoru su, naime usidreni ekonomska nestabilnost i prepreke investicijama koje
omoguuju reindustrijalizaciju i razvoj.
Kao celina, javni sektor obuhvata: dravnu administraciju, javne slube (zdravstvo, obrazovanje,
odbrana, bezbednost, socijalna mrea), socijalne fondove (zdravstveni, penzioni fondovi),
korporativni sektor (javna dravna i komunalna preduzea), regulatorna tela, lokalnu upravu i
administraciju, dravnu imovinu i sistem upravljanja dravnom imovinom, kao i sistem
upravljanja gradskim graevinskim zemljitem i gradskom rentom.
Na sagledavanje celine prioriteta i povezanih zahvata u razliitim ili istim segmentima javnog
sektora, odnosi se reforma javnog sektora kao i proces restitucije. Veliki javni dug u sistemu
reforme upravljanja gradskim graevinskim zemljitem moe se i mora izbei a mora se
garantovati i ravnopravan i nediskrimitivan odnos prema pravima restitucionara. Javnim
reformama je neposredno uslovljeno poveanje stranih investicija kao i obim domae tednje.
Izlaskom na trite kapitala javna preduzea nee postati atraktivna zato to nisu podigla svoj
kapital, izostalo je ak i odravanje u smislu odgovarajueg amortizacionog ekvivalenta.
Administracija je nekontrolisano rasla a nije postajala efikasnija.
12

3.4. Ovlaenja Vrhovne revizorske institucije za reviziju javnog sektora

Zakonom o reviziji javnog sektora RS, ovlaenja koja joj pripadaju, a odnose se na nadlenost
Glavne slube za reviziju, su: glavna sluba za reviziju e izvriti finansijske revizije i drugih
institucija u skladu sa godinjim planom revizije. Glavna sluba za reviziju e uzeti u obzir da li
je u iunstitucijama ve vrena revizija od strane nezavisnih spoljnih revizora, da li ima dokaze da
su tokove revizije dozvoljene da obezbede osiguranje standarda koje i ona primenjuje, kao i
procenu rizika.
Osnovni zadatak VRI za reviziju javnog sektora je da kroz sprovoenje revizije obezbedi
nezavisno miljenje o primeni zakona i dr propisa, izvrenju budeta, finansijskim izvetajima,
korienje resursa i upravljanju dravnom imovinom i istitucijama.
VRI ovlaena je da vri reviziju:
- Narodne skuptine RS
- Predsednika RS
- Vlade, ministarstva i drugih republikih organa
- Svih drugih budetskih institucija koje se finansiraju iz budeta
- Fondova i drugih vanbudetskih institucija osnovanih zakonom
Ovlaena je i za reviziju javnih i drugih preduzea u kojoj drava ima direktno ili indirektno
vlasniko uee.
Cilj revizije je da se omogui revizoru da izrazi miljenje o finansijskim izvetajima koji su
predmet revizije i da putem izvetaja o obavljenoj reviziji izvesti o usklaenosti poslovanja,
ekonominosti i efikasnosti u korienju raspoloivih resursa u izvrenju osnovnih funkcija.
Revizija takoe ukljuuje ocenu primene opteprihvaenih raunovodstvenih standarda, bitnih
raunovodstvenih procena i donesenih odluka u revidiranom periodu.

3.5. Dosadanja iskustva i nalazi Glavne slube za reviziju

Glavna sluba za reviziju javnog sektora RS je izvrila u proteklom periodu, reviziju kod 18
preduzea sa veinskim dravnim kapitalom i sastavila toliko finansijskih izvetaja. Pomenute
revizije se tretiraju kao posebne revizije zato to su uglavnom izvrene po zahtevima koji se
preteno odnose na reviziju finansijskih izvetaja i reviziju poslovanja preduzea, odnosno, da li
su sva preduzea uskladile svoje poslovanje sa pozitivnim zakonskom propisima i da li su ista
koristila poverene resurse na efikasan ekonomian i efektivan nain.
13

Pomenute provedene revizije su indicirale na odreene nezakonitosti, nepravilnosti, netano i

nepravilno sastavljene i obelodanivanje finansijskih izvetaja i poslovanja kod pojedinih
revidiranih preduzea. Glavni revizor je izrazio negativno miljenje kod 14 preduzea ili 77,80%
u odnosu na ukupno revidirana preduzea, miljenje sa napomenama ili rezervom izraeno je kod
4 preduzea ili 22,20%, dok pozitivnog miljenja u navedenom periodu nije bilo!
Revizija je u svojim nalazima konstatovala da kod veine revidiranih preduzea nisu usvojene
politike internih kontrola kojim se utvruju: opta opredeljenja menadmenta o potrebi
ispostavljanja organizovanog i funkcionalnog sistema internih kontrola, kontrolnih aktivnosti
odnosno postupaka i procedura na raznim nivoima organizovanja, dokumentacije, procene rizika
u poslovanju i monitoring u sistemu internih kontrola.
Posledice nefunkcionisanja sistema interne kontrole kod revidiranih javnih preduzea su sledea:
- Postavljeni ciljevi i planirani zadaci utvreni u planu poslovanja preduzea, nisu
ostvareni (proizvodnja, naplata odstupanja u trokovima)
- Izuzetno visoki otpisi potrivanja i ispravke vrednosti potraivanja
- Postojei raunovodstveni sistem nije pouzdana osnova za sainjavanje izvetaja o
poslovanju i fin izvetaja
- Aktivnosti na planu nabavke, roba i usluga, ne provode se prema pravilima utvrenih
odredaba zakona o postupku nabavke roba, usluga i ustupanaj radova, odnosno Zakona o
nabavkama
- Manjkavi i nepotpuni ugovori i nepraenje realizacije ugovora imaju za posledicu da se
ugovoreni poslovi ne realizuju na nain i u rokovima koji su ugovoreni
- Investicije se realizuju a da prethodno nisu planirane u planu poslovanja planu
investicija i kao takve imaju karakter neplanskih i nekontrolisanih aktivnosti
- Neosnovane, nedokumentovane i nepravilne transakcije po osnovu kompenzacija cesija i
asignacija
- Prisutne su pojave neredovnog i nepravilnog obrauna i uplata poreza, doprinosa i
naknada u korist budeta RS i budeta optina
Glavnoj slubi za reviziju javnog sektora, preduzea su dostavila akcioni plan i program na
otklanjanju nepravilnosti i provoenju aktivnosti da se utvreni niz nepravilnosti otkloni. Takoe
su donela, dopunila ili izmenila svoja interna normativna akta u cilju poboljanja internih
kontrolnih postupaka.
Veina preduzea nije uskladila svoje aktivnosti na planu nabavke robe, usluga i ustupanja
radova, sa odredbama Zakona o nabavkama. Dobar deo nabavki nisu provodili putem javnog
nadmetanja kao osnovnim nainom nabasvke, ve putem direktne pogodbe ili nadmetanjem po
pozivu. Revizijom bilansa stanja, uspeha, novanih tokova, glavni revizor je ustanovio da
pojedina preduzea nisu vrila procenu fer vrednosti osnovnih sredstava u skladu sa
raunovodstvenim standardom RS 16, niti je provoent test na inparitet-obezvreivanje
sredstava. Takoe, ustanovljeno je da se nisu pravilno iskazivali prihodi, rashodi a time netano
prikazali rezultati poslovanja.
Navedeni nalazi i zakljuci su pokazali da su interne kontrole i kontrolni postupci na vrlo niskom
nivou i nerazvijeni su, to je osnovni razlog pojave nepravilnosti i nepotovanja zakona i propisa.
Ohrabruje, da su sva preduzea prihvatila nalaze revizije, sainila akcione planove i programe za
14

otklanjanje nepravilnosti. Za krenje zakona koje je navela revizija u svom izvetaju je predmet
istraivanja i pokretanja odgovornosti nadlenih institucija RS.

3.6. Ciljevi komleksne reforme javnog sektora

itav niz povezanih ciljeva ini strukturu kompleksne reforme javnog sektora RS ali emo se
zadrati na tri, najbitnija, cilja. U prvom redu, strukturu portfolia (imovine) javnih preduzea
treba da optimizira privatizacija dravnih i komunalnih preduzea koja je direktno povezana sa
reformom fondova penzijskog osiguranja i potronjom drave.
Mogunost redukije budetskih transfera, smanjenje budetskog tereta i iniciranje kapitalizacije
fondova i njihive investicione funkcije bi se otvorile alokacijom odreenog procenta akcija
javnog preduzea u vlasnitvo fondova penzijsko-invalidskog i socijalnog osiguranja. Samo
izlaskom javnih preduzea na trite kapitala mogue je putem optimizacije imovinske strukture
preduzea voditi rauna o neophodnoj potrebi velikih investicija u njima, uz napomenu da u tom
pogledu vauerske privatizacije i besplatne akcije nemaju nikakvog znaaja.
Reformom zemljine politike, odnosno upravljanje grdskom zemljom i gradskim graevinskim
zemljitem ( koja je mogua putem formiranja fondova gradskog zemljita koji bi funkcionisali
kao akcionarska drutva ili investicioni fondovi) predstavlja osnovni preduslov svih reformi.
Pomenuti fondovi bili bi zadueni da otkupljuju privode nameni i opremaju ostalo zemljie a
njihovi fondovi bi se generisali korienjem graevinskog zemljita na tri naina: renta na ime
podobnosti, lokacije, zatim renta na ime zakupa grevinskog zemljita i na kaju, renta na ime
prava izgradnje.
Reforma PIO je mogua u smeru njegove kapitalizacije i odvajanja od dravnog budeta, ako je
spregnuta sa korporativizacijom javnih preduzea i reformom upravljanja javnog zemljita.

3.7. Aktivan pristup reformi javnog sektora

Nae drutvo tone u tranzicionu konfuziju i duboku polarizaciju koja ne moe da izrodi jasnu i
konzistentnu viziju daljeg razvoja. Unutranje konfrontacije, spoljnopolitika konfuzija, esti
izbori i integrisana pregrupisavanja konstantno afirmiu popularizam i eklektiki pristup
reformskoj politici. U Srbiji je izostala tranzicija sistema vrednosti bez ega je nemogue
zamisliti a kamoli sprovesti adekvatne reforme. Kimu tranzicionog procesa predstavlja
privatizacija javnog sektora tj. od svih reformskih procesa privlai najiru panju javnosti, jer se
ne moe zaustaviti. Naime, usporavanje institucionalne ima za posledicu ubrzavanje divlje,
vaninstitucionalne privatizacije.

15

Strateka javna preduzea i ogroman broj komunalnih preduzea nisu ni otpoela proces
privatizacije, restruktuiranja i reorganizacije. Koncepcijska pitanja, kada, i kako privatizovati
javni sektor potpuno su otvorena, a nain na koji e se on transformisati bitno e odrediti kvalitet
i dinamiku daljih privrednih reformi.
Tranzicione zemlje primenjivale su uglavnom 2 modele privatizacije, pri emu oba
podrazumevaju da javna preduzea ostanu otvorene korporacije prisutne na domaim i
inostranim berzama. Prvi koncept se svodi na meunarodne tendere za prodaju paketa akcija
stratekom investitoru, uz podelu jednog dela kapitala zaposlenima i graanima. Drugi model se
odnosi na inicijalnu javnu ponudu akcija. Trenutno u Srbiji, nijedan od ova dva modela se ne
razrauje ve je posebno omiljen model privatizacije na osnovu ad hoc pravila (po kojim se
svako preduzee prodaje na poseban nain), nastao kao oblik odstupanja od unapred pomenuta 2
modela. Privatizacijom jednog broja veih i znaajnih preduzea ad hoc modelom dolo je do
itavog niza afera koje su naruile ugled i kredibilitet zemlje u poslovnom svetu.
Zbog ega je doneena odluka da se najvea javna preduzea privatizuju pod ad hoc metodu?
Mogue je nekoliko odgovora. Jedan odgovor glasi, da se u Vladi primeuje odsustvo liderastva i
ekonomske vizije zemlje. Drugi razlog moe biti panika u vladajuoj eliti, naime, privatizacija
predugo traje, to je imalo za posledicu podizanje opteg nivoa rizika a to je opet stimulisalo
potencijalne upce da trae sve specifinije uslove i sve vie garancija. Umesto da preduzea
prodaju po jedinstvenom modelu, Vlada izlazi u susret kupcima koji sav rizik kupovine tee da
prebace na vladu. Trei razlog moe se nalaziti u korupciji. Tamo gde, Vlada prodaje preduzea
po diskrecionim ovlaenjima otvoren je irok prostor za korupciju. Naime, divetzifikacija
naina privatizacije stvara kod javnosti zabunu, jer ne moe da se prati ko je, kome, ta prodao
zato i po kojoj ceni, a onaj ko prodaje u takvom haosu, sa kupcima moe sasvim slobodno da
sklapa dil kakav eli.
Pogubni efekti upravljanje naim javnim sektorom od strane nacionalno, partijski i stranako
podobnog, ali nestrunog nesposobnog i neefikasnog menadmenta naih javnih preduzea,
mogli bi se anulirati uvoenjem normi i ponaanja osobenih za preduzetniki sektor, tj.
naglaavanjem loge preduzetnikog sektora u obavljanju odreenih usluga javnog sektora.
3.7.1. Koncept novog javnog menadmenta
Stimulisanje efikasnijeg upravljanja sa ciljem postizanja boljih rezultata u poslovanju javnog
sektora osnovna je karakteristika Novog javnog menadmenta. Uvoenjem normi i ponaanja
karakteristinih za preduzetniki sektor naglaava se uloga preduzetnikog sektora u obavljanju
odreenih usluga javnog sektora, u svrhu objedinjavanja upravljanja i efektivne upotrebe dravne
imovine, finansiranju investicija u infrastrukturu, te organizacionom i vlasnikom
restrukturiranju delatnosti javnog sektora.
Novi javni menadment Podrava sledee ciljeve: poboljanje delotvornosti i efektivnosti u
javnom sektoru, jaanje odgovornosti budetskih korisnika i budetskih korisnika prema
korisnicima odnosno kupcima usluga ili programa, poveanje koristi uz smanjenje javnih
izdataka i jaanje menadmenta dravnih jedinica uz poveanje odgovornosti naspram korisnika.
16

Posebno se istie vanost finansijskog upravljanja u javnom sektoru. Uvoenjem trinih naela
tj. ekonomskih zakonitosti i pravila dobrog ekonomisanja u javni sektor, zahteva i redefinisanje
uloge javnog menadmenta, koja podrazumeva prihvatanje odgovornosti za organizovano i
efektivno delovanje u podruju upravljanja resursima i poslovanjem a kontrolne funkcije se vie
usmeravaju na maksimiziranje uinaka u upravljanju ogranienim resursima.
Reformske procese koje ukljuuje koncept Novog Javnog Menadmenta:
1. Repozicioniranje drave i modifikovanje njene uloge u sistemu-drava se tretira kao
poslovni subjekt koji kontinuirano i uinkovito posluje
2. Usklaivanje poslovanja opte drave sa trinim kriterijumima ponaanja, korienje
outsourcinga, privatizaciju trgovakih drutava, ulaganje u modele javno-privatnog
partnerstva
3. Poticanje efikasnijeg upravljanja na osnovu procene uinaka, osnivanjem novih,
nezavisnih specijalizovanih agencija
4. Reformisanje dravnog raunovodstvenog informacionog sistema u skladu sa praksom u
preduzetnikom raunovodstvu
Jadno od vrlo znaajnih podruja uvoenja trinih principa u javni sektor je non core koji
predstavlja iskljuivanje sporednih delatnosti iz poslovanja dravnih jedinica i sve je
intenzivnija. Njihovom specijalizacijom u non core podrujima osigurava se efikasnije i
racionalnije obavljanje pojedinih sporednih segmenata poslovanja. Ovaj proces imlicira
uvoenje trinih kriterija ponaanja i merenja uinkovitosti i u javni sektor. Moe se smatrati i
deliminom privatizacijom javnog sektora.
Koncept Novog javnog menadmenta valja prvenstveno posmatrati kao radikalnu reformu
finansijskog upravljanja u javnom sektoru a u tom kontekstu vrlo je znaajno uporeenje
trokova sa poznatim ili planiranim koristima odreenih aktivnosti. Ovaj koncept, ukida
ekskluzivnost jedinica javnog sektora u pruanju svih javnih usluga. U smislu izbora
najekonominijih reenja potrebno je stga uzeti u razmatranje potrebe i mogunosti ukljuivanja
privatnog sektora.
3.7.2. Outsourcing
Outsourcingom se u javnom sektoru moze smatrati preputanje delova ili celih poslova privatnim
subjektima uz preuzimanje ovlaenja dravne ili lokalne uprave u odreenom delokrugu,
funkciji ili procesu. Drugim reima, Javna administracija ostaje i dalje odgovorna za te poslove
ali ih vie ne obavlja direktno.
Interpretacije su razliite: u SAD-u outsourcing je, za veinu, preputanje vladinih poslova
privatnom sektoru. S druge strane, znai preputanje iskljuivo novih, buduih usluga privatnom
sektoru. Outsourcing predstavlja svakako jednu od metoda smanjivanja trokova i poveanja
efikasnosti rada.
Sa dva kljuna aspektase mogu irom sveta sagledati ciljevi uvoenja outsourcinga, i to: gledite
poveanja efikasnoosti u pojedinim sredinama i aspekt transformacije, sa druge strane.
17

Vlade zemalja koje su usmerene na poveanje efikasnosti voene su ciljevima smanjivanja

trokova te usmeravanjem sredstava u druge kljune projekte. Drugi aspekt, transformacije
pristupa poslovima usmeren je na agresivni pristup realizaciji unapred zacrtanih politikih ciljeva
na osnovu kojih su pojedine stranke ili koalicije dobile izbore.
U razmatranju mogunosti outsourcinga potrebno je razlikovati poslove koji se mogu ukljuiti u
outsourcing i poslova koji to ne mogu. Poslovi se u osnovi dele na procesne i projektne. Obeleje
procesnih poslova je njihovo ponavljanje u kraem vremenskom razdoblju, standardizovani su
,nisu kreativni, dokumentovani su te da ne odstupaju i ne menjaju se promenom ljudi koji ih
obavljaju. Za razliku od njih, projektni poslovi su jedinstveni, obavljaju se u duem vremenskom
periodu, oteana je njihova dokumentovanost i standardizacija jer se ne pojavljuju uvek u istom
obilku, zavise od osoba koje ih obavljaju i njihove kreativnosti.
Osnovni cilj outsourcinga u preduzetnikom sektoru je poveanje produktivnosti a time i
poveanje profita, u javnom sektoru ovi uinci se mogu posmatrati u kontekstu sniavanja
trokova i poveane efikasnosti javnog sektora. Osnovni cilj uvoenja OUTSOURCING a u
lokalne uprave bio bi poveanje efikasnosti i produktivnosti birokratije. Posebno kroz smanjenje
trokova poslovanja, putem outsourcinga pomonih poslova (ienje i odravanje prostorija,
kuhinje i prehrana, fotokopiranje, raunovodstvo, informatike usluge, komunalne usluge,
telefonisti, portiri, obezbeenje) te kroz smanjivanje obima nevanih poslova (dostava
materijala, distribucuja pote) ime se moe poboljati usluga do graana.
U javnom sektoru, moe se posmatrati i kao eleminisanje sporednih poslova i time
koncentrisanje na osnovne poslove i zadatke a moe se postii dobijanje kvalitetnijih i brih
usuga radi podizanja nivoa zadovoljstva graana uinkom i delovanjem javnog sektora.
Javno privatno partnerstvo podrazumeva saradnju izmeu tela jave vlasti sa privatnim sektorom.
Poinje se javljati 90-ih godina 20. Veka, zahvaljujui itavom nizu okolnosti koje ukljuuju
znatno veu spremnost drave da u svoje projekte ukljui privatne preduzetnike. Prema
Evropskoj Komisiji JPP Podrazumeva razliite oblike saradnje izmeu subjekata javnog sektora i
privatnog preduzetnitva, iji je cilj osuigurati finansiranje, izgradnju, obnovu, upravljanje ili
odravanje graevina ili pruanje usluga.
U najirem smislu, definiemo ga kao skupinu zajednikih inicijativa javnog sektora te privatnog
profitnog i neprofitnog sektora u kojima svaki subjekt doprinosi odreene resurse i sudeluje u
planiranju i odluivanju. U uem smislu sepodrazumevaju kooperativni poduhvati u sklopu kojih
javni i privatni sektor udruuju resurse i struna znanja kako bi, kroz prikladne alokacije
zadovoljili neku javnu potrebu. Tako privatni sektor moe angaovati svoje resurse i vetine u
pruanju usluga koje tradicionalno obezbeuje javni sektor.
Meu izrazite prednosti Javnog Privatnog Partnerstva naglaavaju se:
Generisanje novih izvora sredstava, nove infrastrukture i usluge, poticanje ekonomskog razvoja
koji e rezultirati porastom fiskalnih prihoda, racionalnije i boljem usmeravanju javnih sredstava.
Mogue je redefinisati i neposrednu ulogu drave u ekonomskim procesima, a i jpp doprinosi
poveanju produktivnosti javnih usluga i smanjuje veliinu drave to je intencija savremenih
kretanja.
18

Prednosti saradnje javnog i privatnog sektora:

- Bra izgradnja infrastrukture (mogunost plaanja usluga za trajanja projekta, umesto
jednokratnog kapitalnog izdvajanja)
- Bra realizacija ( za dizajn i izgradnju odgovoran privatn sektor a plaanje od strane
javnog sektora vezano uz raspoloivost usluge, pa se radovi izvode to bre kako bi to se
poelo sa upotrebom)
- Manji ukupni trokovi (privatan sektor zainteresovan za smanjivanje trokova)
- Bolja alokacija trokova (alociranje pojedinog rizika koji ga moe preuzeti uz najmanji
troak)
- Kvalitetna usluga
- Stvaranje dodatnih prihoda ( privatni sektor mora stvoriti dodatne prihode od treih
osova, smanjujui na taj nain subvencije javnog sektora)
- Efektivnije upravljanje (drava se usmerava na planiranje i kontrole umesto upravljanja
svakodnevnim pruanjem usluga)
Takoe je vano da je, uvodei konkurenciju u javni sektor mogue uporediti pruanje javnih
usluga s trinim standardima kako bi se obezbedilo da se za uloena sredstva dobija najbolja
vrednost. S aspekta javnog partnera ugovaranje projekta primenom JPP treba koristiti samo ako
osigurava veu korist od uloenog novca nego tradicionalani naini nabavke.
Krucijalnim takama uspeha reforme javnog sektora smatra se jaanje odgovornosti javnog
menadmenta, utvrivanje i primena standarda kvaliteta, merenje rezultata delovanja po
aktivnostima i programima, uvoenje nekih trinih mehanizama s ciljem smanjenja trokova,
primenjivanje razliitih menaderskih alata privatnog sektora u javnom sektoru i utvrivanje
odgovornosti za upotrebu javnih resursa.

7.3.3. Inicijalna javna ponuda akcija (IPO)

Aktuelni interes najire javnosti u Republici Srbiji, ujedno i jedan od najvanijih prioriteta
Razvojne strategije, vezan je za ubrzavanje procesa privatizacije javnog sektora i jaanje njegove
transparentnosti, kao osnove za stvaranje aktivnog poslovnog ambijenta. Meutim, polazei od
ve konstatovane injenice o eklektikom prilazu reformskoj politici u RS kao i izuzetne krize
naeg modela privatizacije, neophodno je da sve napore usmerimo u pravcu inicijalne javne
ponude akcija. (Initial Public Offering IPO)
Inicijalna javna ponuda akcija se moe definisati kao proces pri kojem preduzee, koje je u
vlasnitvu odreenog broja vlasnika, prodaje akcije preduzea irokom krugu investitora,
procenjujui da je za preduzee bolje da potrbna sredstva za razvoj prikuplja na berzi, nego da
uzima skupe bankarske kredite. Pojam inicijalna koristi se samo u sluaju ukoliko se radi o
prvom emitovanju akcija preduzea. U sluaju kada preduzee, koje je ve izvrilo IPO i ije su
akcije ve uvrtene na berzu, ponovo emituje akcije putem javne ponude, imamo sekundarnu
javnu ponudu akcija (Secondary Public Offering - SPO).
19

Motivi vlasnika koji su svoje akcije prodali putem IPOa odnose se na rast prihoda i profita po
osnovu investicija koje su finansirane kapitalom iz javne ponude akcija. I investitor je takoe
motivisan da kupuje akcije a motiv je zarada po osnovu ulaganja u akcije jer oekuje da e te
akcije moi prodati po veoj ceni na sekundarnom tritu akcija berzi. Ili ostvarivanje prinosa
po osnovu dividende koju e preduzee isplaivati.
Brojni razlozi koji govore u prilog vlasnikoj demokratizaciji javnog sektora mogu se svrstati
u tri grupe razloga: finansijski, organizacioni ili marketinki.
U kljune finansijske razloge ubrajaju se: kapital koji se dobija na ovaj nain nema rok dospea,
niti kamatnu stopu, akcionari mogu svakodnevno proveravati koliko vredi njihovo uee u
preduzeu (cena akcija na berzi) i mogu prodati svoje akcije na berzi to znai da se uakcije
likvidna imovina. Finansiranjem putem IPOa preduzee nezavisi samo od jednog kreditora te na
taj nain poveava svoju finansijsku mo u sluaju preuzimanja drugih preduzea.
Najvaniji organizacioni razlozi: nakon prelaska iz statusa d.o.o. u status akcionarskog drutva
preduzee se organizaciono disciplinuje, putem menaderskih ugovora, menaderi su motivisani
da upravljaju preduzeima u interesu svih akcionara., dolazi do razdvajanja vlasnike i
upravljake funkcije i pored interne kontrole uspostavlja se i eksterna revizija a akcionari i fin
analitiari skoro svakodnevno prate i analiziraju poslovanje preduzea.
U najvanije marketinke razloge ubrajaju se sledei: sam in IPO-a dobija veliku panju
javnosti, na taj nain, preduzee promovie svoje poslovanje, preduzee ije su akcije uvrtene
na berzu kroz izvetavanje investitora o svom poslovanju, istovremeno se na taj nain
promovie, mediji posveuju veu panju akcionarskim drutvima nego privatnim preduzeima.
Prednosti izlaska dravnih preduzea na berzu su nesporne. Pored toga to doprinosi razvoju
trita kapitala, ono na prvom mestu osigurava pristup sredstvima za finansiranje preduzea i
poboljava njihovu konkurentnost. Takoe graani dobijaju mogunost da svoju uteevinu
uloe u najatraktivnije vrednosne papire. Isto tako prednost je i to izlazak na berzu predstavlja
ansu za penzione i investicione fondove, iji je razvoj limitiran ako nemaju mogunost da ulau
u iroku lepezu razliitih ali atraktivnih vrednosnih papira.
Jedan od razloga za protivljenje IPO-u jeste to najvei broj potencijalnih kandidata nisu svesni
koje su prednosti emitovanja akcija na berzi. Vlasnici firmi esto ne znaju za IPO, nema ko da ih
edukuje osim ako nisu u direktnom kontaktu sa brokerom ili berzom. S druge strane, preduzea
esto zaziru od konstanrnog nadzora regulatornih tela, plae se da se ulaskom veeg broja
investitora koji uestvuju u IPO-u ograniava kontrola nad dobiti a raste i rizik od preuzimanja
kompanije. Jo jadan razlog protiv je to to preduzea nisu spremna da objavljuju informacije o
kompaniji. Preduzea u RS jo uvek nisu razvila kulturu korporativnog upravljanja te po
nekoliko godina ne objavljuju prospekte o poslovanju.

20

ZAKLJUAK:

Revizija poslovanja predstavlja sistemski pregled aktivnosti organizacije a odnosi se na sve

poslovne funkcije u preduzeu u dravnu reviziju, prema INTOSAI, je ukljuena revizija
finansijske pravilnosti i revizija uspeha. Prilikom izvoenja revizije koriste se standardi koje je
izdala Meunarodna organizacija vrhovnih institucija za reviziju (INTOSAI) I standardi revizije
Meunarodne federacije raunovoa (IFAC) koje je izdao Odbor za meunarodne standard
revizije I uveravanja. Naravno od postojeih I novih direktiva I standard usvojen je dokument
pod novim nazivom Meunarodni standardi vrhovnih institucija za reviziju ISSAI. Organ koji
obavlja dravnu reviziju po navedenim standardima je vrhovna tj. dravna revizorska institucija
sa svojim lanovima, dravnim revizorima. Oni vre kontrolu svih subjekata u zemlji koji koriste
javna sredstva pa I javnih preduzea. Stanje Javnih preduzea u Republici Srbiji, je poprilino
poraavajue. Kroz provedenu reviziju utvren je niz nepravilnosti I nezakonitosti u polovanju.
Neophodna je komletna reforma javnog sektora koja moe da se sprovede kroz privatizaciju
javnih preduzea, reformom upravljanja gradskog zemljita I odvajanjem penziono-ivalidskog I
socijalnog osiguranja od dravnog budeta. Takoe, neophodno je potovati Zakon o privatizaciji
I jedinstven model privatizacije kako ne bi dolazilo do nastanka novih afera u poslovnom I
politikom svetu. Neka od moguih reenja su koncept Novog javnog menadmenta, outsourcing
I inicijalna javna ponuda akcija, koje bi obavezno trebalo primeniti u Srbiji ali je za to
neophodna odlunost I istrajnost dravnih organa.

LITERATURA:

Prof. dr Slobodan V. Vidakovi, Revizija osnova kompetentnosti, kredibiliteta,

poverenja, Novi Sad, 2009.

21

22