Objanjenja kompozitnih indeksa HDI za 2010. god.

Srbija
Objanjenje izmena vrednosti i rangiranja HDI u Izvetaju o humanom razvoju za 2010.
Uvod
Izvetaj o humanom razvoju za 2010. godinu uvodi nekoliko neznatnih ali ipak znaajnih podeavanja
pokazatelja i metodologije koja se koristi za izraunavanje Indeksa humanog razvoja (HDI). Ove promene
ukljuuju aurirane skupove podataka i dalje uvruju statistiki integritet HDI-a. U ovom tekstu
objanjena su tehnika podeavanja i razlozi zbog kojih se uvode, kao i uticaj tih promena na ovogodinje
HDI vrednosti i rangiranja.
itaocima se savetuje da izvre procenu pomaka u vrednosti HDI tako to e prouiti tabelu 2. Kretanja
Indeksa humanog razvoja u Statistikom aneksu izvetaja. Tabela 2. je zasnovana na konzistentnim
pokazateljima, metodologiji i podacima vremenskog niza pa stoga daje prikaz realnih promena u
vrednostima i rangiranju tokom vremena ime se odslikava stvarni pomak koji su date zemlje ostvarile.
Bilo bi pogreno i neprimereno uporeivati ove vrednosti i rangiranja sa onima iz do sada objavljenih
izvetaja jer su osnovni podaci i metode promenjeni.
Ovogodinji Izvetaj uvodi tri nova kompozitna indeksa na eksperimentalnoj osnovi HDI koji je
prilagoen u odnosu na nejednakost, Indeks rodne nejednakosti i Indeks viedimenzionalnog siromatva.
Ova napomena ilustruje i objanjava dostignua u Srbiji u pogledu svakog od tih pokazatelja. Detaljnija
objanjenja o tome kako je izraunat svaki od navedenih indeksa, nalaze se u Tehnikim napomenama
1-4 uz Izvetaj za 2010. godinu, kao i studijama na osnovu kojih je izvetaj sainjen.

Izmene u HDI
Pokazatelji
HDI je zbirni prikaz za procenu dugoronog napretka u tri osnovne dimenzije humanog razvoja: dug i
zdrav ivot, pristup znanju i pristojan ivotni standard. U prethodnim izvetajima ovi osnovni elementi su
mereni oekivanim ivotnim vekom pri roenju;stopom pismenosti odraslog stanovnitva i kombinovanim
bruto stepenom upisa u ; i BDP-om po glavi stanovnika prema paritetu kupovne moi US dolara (PPP
US$) respektivno. Indikatori kojima se meri obuhvat stanvnitva obrazovanjem i pristojan ivotni standard
su izmenjeni u tabelama ovog Izvetaja.
Pristup obrazovanju se sada meri prema: i) prosenom broju godina obrazovanja, to je prosean broj
godina obrazovanja koje populacija od 25 i vie godina starosti stekne tokom ivota; i ii) oekivanom
broju godina kolovanja za decu koja upravo polaze u kolu, to je ukupan broj godina kolovanja koje
moe da oekuje dete u kolskom uzrastu, ako prevladavajui obrasci specifinih stopa upisa po
ivotnom dobu ostanu isti tokom celog ivota tog deteta. Ove nove mere se koriste jer je jedan broj
zemalja, posebno onih na vrhu HDI skale, dostigao visoke nivoe kombinovanih bruto stepena upisa i
stopa pismenosti odraslih. Zbog toga je diskriminatorna snaga ovih indikatora oslabila. Prosene godine
obrazovanja odraslih i oekivanog kolovanja dece bolje odslikavaju koncept obrazovanja nego prethodni
indikatori, a imaju i veu diskriminatornu snagu meu dravama. Ovi indikatori takoe bolje prikazuju
skoranje promene u obrazovanju i upisu u kole. Meutim, kao i prethodni indikatori, ni ovi novi ne
ocenjuju kvalitet obrazovanja.

ivotni standard se sada meri prema bruto nacionalnom dohotku (BND) po stanovniku u PPP US$,
umesto prema bruto domaem proizvodu (BDP) po stanovniku u PPP US$. Iako je BDP mera ekonomske
proizvodnje, on ne odraava raspoloivi nacionalni dohodak neki profiti su moda vraeni u
inostranstvo, neki stanovnici zemlje primaju doznake iz inostranstva, a u nekim sluajevima finansijska
pomo koja ulazi u zemlju moe biti znaajna. BND podeava BDP za te faktore, pa je stoga bolja mera
visine prihoda jedne zemlje.

Ukidanje pokazatelja dimenzija

Izraunavanje HDI zahteva da indikatori dimenzija koji se mere u razliitim jedinicama budu
transformisani u skalu bez jedinica koja ima raspon od 0 do 1. Za ovu transformaciju, postavljene su
minimalne i maksimalne vrednosti za svaki pokazatelj.
U ovom izvetaju, pokazatelji dimenzija su transformisani korienjem najviih nivoa za sve podkomponente tokom perioda za koji je dat prikaz kretanja HDI (od 1980 do 2010). Minimumi su postavljeni
na sledei nain: za oekivani ivotni vek - 20 godina; za obrazovanje - 0 godina a za BND po stanovniku
- 163 (PPP US$), to je uoeni minimum. Pri izboru ovih najniih vrednosti, rukovodili smo se principom
nivoa preivljavanja ili prirodne nule ispod koje nema mogunosti za humani razvoj. Transformisan
upotrebom ovih minimuma i maksimuma, HDI prua zbirnu meru dostignua humanog razvoja jedne
zemlje u odnosu na ono to je u tom trenutku odrivo.

Metod agregacije
U prethodnim izvetajima, HDI se izraunavao kao srednja aritmetika vrednost pokazatelja dimenzija.
Ovakav metod agregacije je omoguavao savrenu supstituciju izmeu dimenzija drugim reima, slabi
rezultati u jednoj dimenziji mogli su se u izraunavanju HDI kompenzovati visokim dostignuem u drugoj
dimenziji. Ove godine, korien je multiplikativni metod agregacije, odnosno agregacije su vrene
korienjem geometrijske srednje vrednosti pokazatelja dimenzija. Ovakav pristup smanjuje nivo
zamenljivosti izmeu dimenzija i obezbeuje da smanjenje od 1% u, na primer, oekivanom ivotnom
veku pri roenju, ima isti uticaj na HDI kao 1% pada u obrazovanju ili prihodima. Tabela A daje sumarni
prikaz ovih promena u HDI koje su uvedene u izvetaju za ovu godinu.
Tabela A: Sumarni prikaz HDI reformi
Dimenzije
Prethodno
Indikatori
Transformacija
Minimum
Maksimalna
vrednost
Zdravlje
Znanje
(obrazovanje)

ivotni
standard
Agregacija

Oekivani ivotni
vek pri roenju
(godine)
Stopa pismenosti
odraslih (%)

25

85

100

Kombinovani
0
bruto stepen upisa
(%)
BDP per capita
100
(PPP US$)
Aritmetika sredina

100
40,000
(ograniena)

Indikatori

Oekivani ivotni
vek pri roenju
(godine)
Oekivani broj
godina
kolovanja
Srednji broj
godina

2010
Transformacija
Minimum
Maksimum
(uoene
vrednosti)
20
83.2
0

20.6

13.2

BND per capita

163
108,211
(PPP US$)
Geometrijska sredina

Podaci
Za razliku od ranijih izvetaja koji su predstavljali HDI sa dve godine zakanjenja, ovogodinji izvetaj
daje HDI vrednosti i rangiranja za tekuu, 2010. godinu. Za 2010. su bili dostupni podaci u pogledu
oekivanog ivotnog veka pri roenju i proseni_ broj godina kolovanja, a za oekivani broj godina
kolovanja su korieni najsveiji dostupni podaci za prethodne godine .Za BNP po stanovniku (PPP
US$) procene za 2010. godinu su vrene primenom procene rasta BDP MMF-a do najnovijih podataka o
BND po stanovniku (PPP US$) Svetske banke.
Da bi se obezbedila to vea kompatibilnost sa drugim zemljama, HDI se prvenstveno zasniva na
meunarodnim podacima iz Odseka za populaciju UN, Statistikog instituta UNESCO (UIS) i Svetske
banke.
Meutim, poto UIS ne prikuplja podatke o prosenom broju godina kolovanja, korieni su pouzdani
podaci renomiranih istraivaa Baro i Li (Barro i Lee)1. Procene Baroa i Lija zasnovane su na podacima o
steenom obrazovanju iz popisa i podataka o upisu u kole koje su prikupile agencije UN ukljuujui i UIS
i Odsek za statistiku UN.
Ove godine, jedan broj zemalja nema podatke za jednu ili vie od etiri HDI komponente. Zbog toga su
prorauni HDI raeni samo za 169 zemalja (168 zemalja lanica UN plus Hong Kong, Specijalni
administrativni region Kine). Na tabeli HDI za ovu godinu se po prvi put pojavila Mikronezija, a u tabelu se
ponovo vratio Zimbabve. Sa tabele su izostavljeni Antigva i Barbuda, Butan, Kuba, Dominikanska
Republika, Eritreja, Grenada, Liban, Oman, Sent Kits i Nevis, Santa Lucija, Sent Vinsent i Grenadini,
Samoa, Sejeli i Vanuatu zbog nedostatka podataka.

HDI vrednosti i klasifikacije

Promene u vrednostima i rangiranju HDI u izvetajima za 2009. i 2010. godinu rezultat su gore opisanih
metodolokih izmena u proraunima HDI kao i stvarnih osnovnih promena statusa.
Kao to je ve reeno, vrednosti i klasifikacije HDI u ovogodinjem izvetaju ne mogu se uporeivati sa
onima iz izvetaja za prethodne godine. Da bi omoguili procenu ostvarenog napretka HDI-a od 1980. do
2010. godine, u izvetaj za 2010. smo ukljuili preraunate vrednosti HDI od 1980. do 2010. za sve
zemlje za koje je to bilo mogue korienjem nove metodologije (tabela 2. Izvetaja). Osim ako nije
drugaije navedeno, podaci korieni u ovom dokumentu za procenu napretka i rangiranja, (preuzeti iz
Statistikog aneksa Izvetaja), zasnivaju se na novoj HDI metodologiji. Meutim, napredak i rangiranje
predstavljeni u poglavljima izvetaja za 2010. godinu, koriste originalni HDI koji se pominje i kao hibridni
HDI. Hibridni HDI koristi isti metod za normalizaciju i agregaciju kao i novi HDI.

Rezultati
HDI vrednost za Srbiju, 2010, je 0,735 u kategoriji visokog humanog razvoja to ovu zemlju stavlja
na 60. mesto od 169 zemalja i oblasti (regiona).
Ovaj HDI nije osmiljen da procenjuje napredak u humanom razvoju u kratkoronom periodu, jer neki od
njegovih komponentnih indikatora se ne menjaju brzo kao odgovor na promene politike. To posebno vai
za srednje vrednosti godina kolovanja i oekivanog ivotnog veka pri roenju. Meutim, korisno je
prouiti HDI napredak u srednjoronom i dugoronom periodu. Izmeu 2005. i 2010. godine, HDI

1
Barro,R.J.andLee,J.W.(2010),ANewDataSetofEducationalAttainmentintheWorld),19502010."NBERWorkingPaperNo.15902.
Cambridge:NationalBureauofEconomicResearch.
3

vrednost Srbije je porasla sa 0,719 na 0,735, to predstavlja poveanje od 2% ili proseno poveanje od
oko 0,5% na godinjem nivou.
Tabela B daje pregled napredovanja Srbije po svim HDI pokazateljima. U periodu izmeu 2005. i 2010.
godine, oekivani ivotni vek pri roenju u Srbiji je porastao za skoro 1 godinu, dok je srednji broj godina
kolovanja i oekivanog broja godina kolovanja takoe neto porastao. BND po stanovniku u Srbiji je u
tom istom periodu uvean za 19%.

Tabela B: HDI kretanja u Srbiji na osnovu konzistentnih podataka vremenskog niza, novih komponentnih
indikatora i nove metodologije
Oekivani
Oekivani broj
Srednji broj
BND per capita
HDI vrednost
ivotni vek pri
godina
godina
(PPP US$)
roenju
kolovanja
kolovanja
1980
70,3
,,
6,7
,,
,,
1985
70,6
,,
7,4
,,
,,
1990
71,6
,,
8,0
,,
,,
1995
72,0
,,
8,7
,,
,,
2000
72,7
,,
9,2
6,956
,,
2005
73,6
13,3
9,4
8,799
0,719
2010
74,4
13,5
9,5
10,449
0,735

Slika 1. u nastavku, daje prikaz doprinosa svakog komponentnog pokazatelja HDI vrednosti Srbije od
2005.

Slika 1: Kretanja HDI komponentnih pokazatelja u Srbiji 2005-2010

Procena progresa u odnosu na druge zemlje

Dugoroni progres se moe uspeno proceniti u odnosu na okolne zemlje - u geografskom smislu kao i u
smislu vrednosti HDI. Na primer, Srbija,Bugarska i Belorusija su imale sline HDI vrednosti za zemlje

Evrope i Centralne Azije. Meutim, tokom perioda 2005.-2010. godina, ove tri zemlje su imale razliite
stepene napretka u smislu poveanja HDI vrednosti (videti Sliku 2).

Slika 2: Kretanja HDI Srbije 2005-2010.

Indeks humanog razvoja u Srbiji 2010. godine iznosi 0,735, i iznad je proseka zemalja Evrope i Centralne
Azije koji iznosi 0,717. Takoe je iznad proseka zemalja sa visokim humanim razvojem koji iznosi 0.717.
Evropski i centralno-azijski susedi Srbije u 2010. godini, drugim reima zemlje koje imaju slian HDI
rang i broj stanovnika, su Azerbejdan iji HDI rang iznosi 67 i Belarusija sa 61 (tabela C). Srbija se
takoe poredi sa ekom Republikom, koja ima veoma visok stepen humanog razvoja.

Srbija
Azerbejdan
Belarusija
eka Republika
Evropa i Centralna Azija
Visok HDI

Tabela C: HDI pokazatelji Srbije za 2010. godinu, u odnosu na odabrane zemlje i

regione
vrednost
HDI
Oekivani
Oekivano
Prosean
BND po
HDI
rang
ivotni vek pri trajanje
broj godina
glavi
roenju
kolovanja u
kolovanja
stanovnika
godinama
(PPP US$)
0,735
60
74,4
13,5
9,5
10.449
0,713
67
70,8
13,0
10,2
8.747
0,732
61
69,6
14,6
9,3
12.926
0,841
28
76,9
15,2
12,3
22.678
0,717

70,4
13,9
9,4
12.555
0,717

72,6
13,8
8,3
12.286

Novi indeksi
HDI prilagoen u odnosu na nejednakost
HDI predstavlja prosenu vrednost postignua u oblasti humanog razvoja u odreenoj zemlji. Kao i sve
prosene vrednosti, HDI prikazuje nejednakost u okviru distribucije humanog razvoja kod stanovnitva na
nivou zemlje. Ovogodinjim izvetajem uvodi se HDI prilagoen u odnosu na nejednakost (inequality
adjusted HDI - IHDI), kao mera koja je nova za veliki broj zemalja i koja uzima u obzir nejednakost u
okviru sve tri dimenzije HDI svoenjem prosene vrednosti svake dimenzije u skladu sa nivoom
nejednakosti. IHDI tako predstavlja vrednost prosenog nivoa humanog razvoja koji je zemlja postigla u
tri dimenzije HDI, imajui u vidu postojeu nejednakost u distribuciji dostignua i nivoa averzije prema
nejednakosti koji je ove godine postavljen na nisku vrednost od 1. Kada nema nejednakosti u
dimenzijama HDI, niti averzije prema nejednakosti, prosean nivo humanog razvoja ogleda se u HDI. U
ovom smislu, HDI se moe smatrati indeksom potencijalnog ljudskog razvoja, a IHDI indeksom realnog
humanog razvoja. Gubitak u potencijalnom humanom razvoju kao posledica nejednakosti izraen je
razlikom izmeu HDI i IHDI, i moe se izraziti u procentima. Za vie detalja pogledajte Tehniku
napomenu 2.
HDI u Srbiji u 2010. godini iznosi 0,735. Meutim, kada se vrednost umanji za vrednost nejednakosti, HDI
pada na 0,656, to predstavlja gubitak od 11 procenata kao posledicu nejednakosti u distribuciji indeksa
dimenzija. Susedi Srbije prema HDI, Azerbejdan i Belarusija, pokazuju gubitke usled nejednakosti od
14, odnosno 9 procenata.

Indeks rodne nejednakosti

Novi Indeks rodne nejednakosti (Gender Inequality Index - GII) odraava poloaj ena u tri dimenzije
reproduktivnom zdravlju, osnaenosti i ekonomskoj aktivnosti. Reproduktivno zdravlje meri se stopom
mortaliteta majki i fertiliteta adolescentkinja; osnaenost se meri udelom polova u parlamentarnom ivotu
i postignuima oba pola na nivou srednjeg i visokog obrazovanja; ekonomska aktivnost meri se stopom
uea svakog od polova na tritu rada. Indeksom GII zamenjuje se prethodno primenjivani Indeks
razvoja prema polu (Gender-related Development Index) i Indeks osnaenosti polova (Gender
Empowerment Index). Indeksom GII ukazuje se na gubitak u humanom razvoju usled nejednakosti
izmeu postignua ena i mukaraca u sve tri dimenzije GII.
Agregiranje dimenzija GII prvo se vri odvojeno za svaki pol korienjem geometrijske sredine. Srednje
vrednosti za svaki pol se potom agregiraju korienjem harmonijskih sredina kojim se izraava
nejednakost izmeu mukaraca i ena i prilagoava u skladu sa vezama izmeu dimenzija. Na kraju, GII
se izraava kao relativna razlika (gubitak) izmeu harmonijske i referentne sredine. Referentna sredina
dobija se pretpostavljanjem jednakosti polova u sve tri dimenzije GII. Za vie detalja pogledati Tehniku
napomenu 3 u Statistikom aneksu. Usled nedostatka relevantnih podataka za ovu godinu, GII nije
izraunat za ovu zemlju.

Indeks viedimenzionalnog siromatva

Indeks humanog siromatva (Human Poverty Index - HPI) izraava se u izvetajima o humanom razvoju
od 1997. godine, kojim se kombinuju razliiti vidovi nematerijalne uskraenosti. HPI doprinosi nainu na
koji se siromatvo tumai, ali samom merom ne mogu se prikazati istovremene uskraenosti koje
pogaaju pojedince ili domainstva.
Ovogodinjim izvetajem uvodi se Indeks viedimenzionalnog siromatva (Multidimensional Poverty
Index - MPI), kojim se identifikuje viestruka uskraenost u istom domainstvu u oblasti obrazovanja,
zdravstva i ivotnog standarda. Dimenzije obrazovanja i zdravlja zasnivaju se na po dva pokazatelja, dok
se dimenzija ivotnog standarda zasniva na est pokazatelja. Svi pokazatelji neophodni za izraunavanje
MPI u domainstvu dobijaju se iz iste ankete o poloaju domainstva. Ovi pokazatelji se ponderiu, a

dobijene vrednosti uskraenosti izraunavaju se za svako domainstvo koje uestvuje u anketi.

Domainstva koja dobiju vrednost 3, to je priblino jednako uskraenosti (ili siromatvu), u najmanje tri
od deset pokazatelja smatraju se siromanim u vie dimenzija. Domainstva koja imaju vrednost
uskraenosti izmeu 2 i 3 smatraju se osetljivim ili pod rizikom od viedimenzionalnog siromatva.
Jedan procenat stanovnitva u Srbiji pogoen je viestrukom uskraenou, dok je dodatnih 4 procenata
osetljivo na viestruku uskraenost. irina uskraenosti (intenzitet) u Srbiji, koja predstavlja prosean
procenat uskraenosti osoba koje su pogoene viedimenzionalnim siromatvom, iznosi 40 procenata.
MPI, koji predstavlja udeo stanovnitva koje je viedimenzionalno siromano, prilagoeno prema
intenzitetu uskraenosti, iznosi 0,003. Vrednost MPI kod HDI suseda Srbije, Azerbejdana i Belarusije,
iznosi 0,021 odnosno 0,000 (vidi Tabelu D).
Tabela D: Viestruka uskraenost u Srbiji u odnosu na odabrane zemlje
Vrednost HDI
Vrednost MPI
Stopa
viedimenzionalno
g siromatva (%)

Intenzitet
(%)

Stanovnitvo
pod rizikom
(%)

Srbija
Azerbejdan
Belarusija

40,0
38,6
35,1

3,6
12,4
0,8

0,735
0,713
0,732

0,003
0,021
0,000

0,8
5,4
0,0

Siromatvo se esto razmatra u svetlu dohodovnog siromatva. U Tabeli 3 izvreno je uporeivanje

dohodovnog siromatva, mereno prema procentu stanovnitva koje ivi ispod PPP od 1,25 amerikih
dolara po danu, i viedimenzionalne uskraenosti u Srbiji. U Tabeli 3 prikazan je i procenat stanovnitva
Srbije uskraenog u najmanje jednom pokazatelju u svakoj od tri dimenzije: ivotnom standardu,
obrazovanju i zdravlju.

Slika 3: Viedimenzionalna uskraenost u Srbiji u poreenju sa dohodovnim

siromatvom