DEJSTVO FENOLA NA IVI SVET U RECI IBAR I ZDRAVLJE OVEKA

Rezime: Osnova svakog ivog bia na naoj planeti je voda. Koliina vode
koja je dnevno potrebna oveku iznosi od 2,5 do 3 litra. Kako broj stanovnika
na Zemlji svakodnevno raste, raste i potreba za zdravom pijaom vodom,
dok koliine vode na Zemlji ostaju iste ili se njihove vrednosti vremenom
smanjuju. Brojna istraivanja o zagaenosti reka, dovela su do rezultata da
su reke Srbije sa svojim pritokama jako zagaene, pogotovu otrovnim
hemijskim materijama i tekim metalima, koji negativno utiu na floru i faunu
renih ekosistema. Slian problem se javio i u reci Ibar, u Rakom okrugu,
koja je esto zagaena fenolom, koji naruava njen biljni i ivotinjski svet, ali
i zdravlje ljudi u gradovima i naseljima, smetenim uz njegovu obalu.
Nekada je Ibar bio lepa i ista reka, a danas je prljav, jer su mu vode
zagaene fenolom i drugim otrovnim jedinjenjima, koja u reku utiu iz brojnih
industijskih postrojenja. Reka Ibar tee na teritoriji Srbije u duini od 100 km,
a posle svoj tok nastavlja ka Crnoj Gori. Gornji tok reke tee teritorijom
optine Tutin, od mesta Mehov kr, do jezera u naselju Ribarie, a drugi deo
toka tee od naselja Rudnica u optini Raka, do ua reke Ibar u Zapadnu
Moravu, u Kraljevu.
Problemi zagaenosti reke poinju na podruju Kosova i Metohije, a
nastavljaju se u delu toka, od jalovita u naselju Rudnica, pa preko
zagaivaa na podruju optine Novi Pazar. Ibar u gornjem delu sliva do
profila Leposavi, biva zagaivan zahvaljujui zagaivaima Pritine,
Kosova Polja, TE Obili, Vuitrna i Kosovske Mitrovice. Najvei potencijalni
zagaiva Ibra fenolom je TE Obili, ije otpadne vode stiu u Ibar preko
reke Sitnice, a fenol u reku dospeva i otpadnim vodama zagaivaa sa
podruja Lipljana, Kosova Polja i Leposavia. U donjem toku Ibra od
Leposavia prema Kraljevu, fenolna jedinjenja dospevaju otpadnim vodama
zagaivaa Novog Pazara, Rake, Baljevca, Ua i Kraljeva. Novi Pazar je
svrstan u kategoriju zagaivaa prvog reda po koncentraciji fenola, dok su
Raka i Kraljevo dobili poziciju glavnih kontrolnoh stanica zagaivaa. U
okviru postojeih objekata postoje i terenske laboratorije opremljene
instrumentima za dnevnu analizu i identifikaciju temperature vode i vazduha,
mirisa, boje, elektroprovodljivosti, ploveih materija, alkalnosti-kiselosti,
isparljivost fenola i pokazatelja kiseonikog reima, a nakon tih analiza uzeti
uzorci se radi dalje identifikacije zagaujuih materija nose u centralnu
laboratoriju na dalju analitiko-instrumentalnu analizu. U sluaju akcidenata
raste bro kontrola.
Fenol je aromatini alkohol i po toksinosti spada u drugu grupu otrova.
Nakon ulaska u eliju unitava belanevine i dovodi do smrti elija. Kada se
govori o toksinim koncentracijama najotrovniji je ist fenol, koji se udie na
mestu istovara, tj. tamo gde nastaje. Kako koa dobro upija fenol, do trovanja
najee i dolazi preko koe, pri emu fenol oteuje centralni nervni sistem,
jetru i bubrege, a stvaranjem methemoglobina u krvi se spreava prenoenje
kiseonika u sve elije organizma. Ukoliko se fenol pojavi u pijaoj vodi govori
se o hroninom trovanju. Prvi simptomi, koji nastaju pojavom niskih doza

fenola u pijaoj vodi su glavobolja, dijareja, tamno obojena mokraa I

malaksalost, dok dua izloenost dejstvu fenola dovodi do ozbiljnijih
oteenja bubrega I jetre.
Posledice dejstva fenola na ivi svet nisu pouzdano utvrene, jer su
istraivanja o negativnom dejstvu fenola na biljni i ivotinjski svet jako skupa.
U reku Sitnicu se godinje uliva oko 100.000 tona m3 otpadnih voda, pri emu
su fenolna jedinjenja skoro pa unitila eerihiju koli, koja zajedno sa drugim
bakterijama predstavlja prvu kariku u ekolokom lancu ishrane, tako da njeno
unitenje ugroava celokupan lanac ishrane planktona, crvia, raia, pueva
i koljki. Ukoliko se u vodi nae vie od 290 mg/l fenola uniti se do 50 %
populacije algi, a kako su one proizvoai hrane i kiseonika, organizmi kao
to su ribe, planktoni i raii, postaju kritino ugroeni.
Dugotrajna istraivanja dovela su do podatka da fenolna jedinjenja tetno
deluju i na oveka. Dejstvo fenolnih jedinjenja zavisi i od naina na koji su oni
uneti u organizam, putem vazduha ili vode. Inhalaciono unoenje fenola u
organizam je tetnije, jer respiratorni epitel nema barijeru, pa fenol direktno
deluje na krvne elije, a ukoliko se unosi vodom, ima nekoliko barijera, koje
smanjuju dejstvo ovih otrova. Istraivanja su utvrdila da fenoli u dodiru sa
hlorom daju hlorfenole, visokotoksina jedinjenja kancerogenog efekata,
zbog ega su i ograniene koliine fenola u vodi, jer se voda za pie hlorie,
pa su dozvoljene doze po litru vode za pie samo 0,01mg/l. U sluaju
poveane koncentracije fenola u vodi i njihovim unoenjem u organizam
dolazi do pojave nekroze sa znacima trovanja, vrtoglavica, glavobolja,
munina, zatim smetnje u disanju i sranom radu. Prisustvo fenola u pijaoj
vodi menja njen ukus i miris. Fenol je materija koja se u roku od 24 asa izlui
iz organizma i nema kumulativno dejstvo za razliku od tekih metala.
Ibar je u zoni visokog rizika zagaenja fenolnim materijama, zbog ega je
potrebno redovno kontrolisati kvalitet vode Ibra i njegovih pritoka. Nalaenje
reenja, koja su trenutno skupa, u budunosti bi se isplatila i na taj nain bi
se zatititili flora I fauna, kao i zdravlje ljudi koji ive u gradovima i naseljima
uz obale ovih reka. Treba voditi rauna i o mestima, koja se biraju za
deponije, jer one ne bi trebale da budu blizu obala reka, a vano je voditi
rauna i o otpadnim vodama, koje se isputaju u rene tokove i obezbediti za
njihovo preiavanje to vie ureaja i sredstava.
Kljune rei: fenol, reka, toksinost, zagaenost, ivi svet