UDC 821.163.41.

09:398

PETRIJA NA DVOSTRUKOJ PERIFERIJI

Lidija Deli

SAETAK: U radu se ukazuje na razliite segmente Petrijinog venca koji imaju uporite u tradicionalnoj kulturi i
mitskom tipu miqewa (elementi narodnog verovawa, obiaja
i govora, sujeverje, kao specifian oblik kauzalnosti, ulno-konkretno izraavawe), ali i na iskorak glavne junakiwe,
Petrije orevi, iz narodne tradicije i odgovarajueg tipa
poimawa. Levitirawe izmeu tradicionalnog i modernog, to
jest Petrijina granina, dvostruko marginalna pozicija, kao i
wena istinska i duboka usamqenost, ine ovu junakiwu, svom
praznoverju i nepismenosti uprkos izuzetno modernim likom.
KQUNE REI: proza novog stila, tradicionalna kultura, mitsko miqewe, arhaine predstave, obiaji, predawe,
verovawe, kletva, poreewe, drutvena i jezika margina, usamqenost, ironija, moderan junak

Krajem ezdesetih i poetkom sedamdesetih godina HH veka javqa

se u srpskoj prozi jedan talas pisaca ije je pripovedawe bilo lieno
lirskih i metaforinih konstrukcija" i patetino privreno svakodnevnom govoru, imenima, licima i prizorima savremenog ivota".1
Ova pripovedna orijentacija, oznaavana novim realizmom", superrealizmom", stvarnosnom prozom",2 prozom novog stila"3 i obeleena interesovawem za specifian tip junaka i specifinu stilsku i
narativnu taktiku, temeqila se, dobrim delom, na dvostrukoj jezikoj
i socijalnoj margini: bila je jasno usmerena na funkcionalne stilove, dijalekte i argo, koji naglaeno odudaraju od jezikog standarda,4
i prevashodno fokusirana na sudbine qudi c drutvene periferije.
1 Ljubia Jeremi, Proza novog stila, Prosveta, Beograd 1978, str. 20 (up.: Marko Nedi,
Kritika novog stila, JedinstvoDeje novine, PritinaGorwi Milanovac 1993, str.
144).
2 Up.: Muharem Pervi, Pria Petrije orevi, PVDM, str. 83 (za skraenicu pogledati
beleku br. 5).
3 Ovaj u osnovi indikativni termin proza novog stila" uveo je, kako se iz
naslova prethodno navedene kwige vidi, Qubia Jeremi.
4 Qubia Jeremi, Glas iz vremena, BIGZ, Beograd 1993, str. 288289, 317.

342
I po jeziku i po tipu kwievnih junaka Petrijin venac (1975)
Dragoslava Mihailovia uklapa se u naznaene poetike okvire i moe
se, kao i wegov roman Kad su cvetale tikve (1968), smatrati jednim od
najboqih ostvarewa proze novog stila". U ovom delu, koje je dovelo u
pitawe tradicionalne pojmove anra i kwievne celine",5 kroz jeziku i intelektualnu prizmu nepismene i praznoverne Petrije orevi
dato je weno viewe sopstvenog ivota, ali i mrea mnogobrojnih
qudskih sudbina koje je ona, u mawoj ili veoj meri, mogla sagledati
dvojice pokojnih mueva, dveju svekrva, rano pomrle dece, komija, seoskih lekara, rudara, pijanaca, bogaqa, Cigana, sumaedih" O celoj toj galeriji likova i sudbina Petrija neimenovanom i nepoznatom
sabesedniku pripoveda u dijalektu, ime se ve na povrinskom, jezikom nivou, nagovetava wena bliskost tradicionalnoj kulturi. Naime,
leksiki, morfoloki i sintaksiki nestandardan jezik junakiwe-naratorke naglaenim otklonom od pravopisne jezike i literarne
norme sam po sebi upuuje na distancu od urbanih, kolskih i kulturnih centara, odnosno na polupismenu ruralnu sredinu i tip miqewa svojstven usmenim kulturama.6
Ovaj tip miqewa karakterie specifina kauzalnost, koju moderna svest doivqava kao sujeverje, i ulno-konkretno izraavawe,
koje je obeleilo prvu, najkrau priu u kwizi Pi vodu i uti i
dalo jak peat Petrijinom pripovedawu. U naslov pomenute prie izvuen je, naime, Petrijin nauk" iz tragine smrti novoroeneta pojenog mlekom, ali i ivotna filosofija metaforino smetena u ovaj
upeatqivi iskaz:8
() E pa tako. ovek ti je potrebit za vodu. Ne moe bez wu.
Nita ti vodu ne mo da odmeni. To zapanti. Ni mleko ni pivo
ni rakija. Nema to. Ne nadaj se. Pi vodu i uti, gledaj glavu da izbavi. A ni to nee zadugo. To ti je.
5 Qubia Jeremi, Kazivawa Dragoslava Mihailovia o patwi i milosti, predgovor
u: Dragoslav Mihailovi, Petrijin venac, etvrto izdawe, SKZ, Beograd 1981, str. HHH.
Petrijin venac saiwen je od etiri mawe-vie kratke celine s posebnim naslovima i
prilinom novelistikom samostalnou i jedne due proze s mnogim romanesknim odlikama" (Isto). Up. i: Vladeta Jankovi, Petrijin venac" Dragoslava Mihailovia, Zavod za
udbenike i nastavna sredstva, Beograd 1985, str. 3334 (daqe u tekstu ovo izdawe navodie
se skraeno PVDM).
6 Up.: () dijalekt, naroito teritorijalni, uzima se kao obeleje onih koji stoje
na niim stupwevima drutvene i kulturne hijerarhije, znak 'provincijalizma' i zaostalosti" (orije Vukovi, Knjievni jezik i savremeni roman, PVDM, str. 99).
7 Vladislava Ribnikar odlino zapaa da su Petrijina naivna pobonost i sujeverje u vezi s motivom tragawa za izvorom zla i uzrocima qudske nesree, za racionalnim objawewem ovekovog stradawa i nainima da se ono izbegne" (Vladislava Ribnikar,
Umetnost pripovedanja, PVDM, str. 79). Ovaj specifian kauzalitet (artificijelno uspostavqawe veze izmeu uzroka" i posledice", to jest, ogreewa i kazne) nalazi se u samim temeqima tradicionalnih kultura, koje na taj nain pokuavaju da uvrste ovekovu
egzistencijalnu poziciju i da daju smisao zlu u svetu (up: Svet u kojem junakiwa otkriva
delovawe vetice u qudskom obliku jo uvek je svet sigurnosti i pouzdanog poznavawa
razliitih mogunosti spreavawa nesree", Isto; podvukla L. D.).
8 Svi citati Petrijinog venca navode se po pomenutom izdawu SKZ (dat je broj
stranice ili skraenica PV i broj stranice). Sve u okviru citata podvukla L. D.

343
Moj Misa godinama vodu nije upotrebqavao i to onda glavom platio. Posle se trgo, manuo rakiju. Al xabe. Ne mo ti sad ono da nadoknadi. Ne mo ti za dan sto kila vodu da popije. Nema to.
Zato, pi vodu, ovee, svakodnevno pi. I uti. Dok jo ima vreme. A i nema ga mlogo."9
Zakquak da se ne moe za no popraviti ono to se godinama
kvari i unitava Petrija, analogno ranim, predsokratskim filosofima, koji su dosta batinili od mita i mitskog tipa miqewa,10 saoptava ulno-konkretno: Ne mo ti za dan sto kila vodu da popije".11
Ovim tipom izraavawa viestruko asocijativnim, gnomskim iskazima i gotovo filosofskim uoptavawem konkretnih situacija svoj
naivnosti uprkos, skicira se lik ene koju su ivotne nedae nainile mudrom. O toj ivotnoj mudrosti, utemeqenoj na velikim patwama i
zastraujuim iskustvima, Petrija e progovoriti otvoreno pred beogradskim doktorom Nikoliem:
I to me, velim, nevoqa nauila. Svi oemo samo dobro, a od dobro jedino budala mo da ispadne. A nevoqa, opet, oe da te naini
pametnijeg, al to tek ako te ne ubije, prvo treba daju preivi. Izmeri
sad ta ti je gore."12
O Petrijinoj nesumwivoj ukorewenosti u tradicionalnu kulturu
svedoi weno neprestano posezawe za apotropejskim formulama i gestovima (daleko bilo", ne daj boe", sakloni Gospode", zlu ne trebalo",13 ne bilo primeweno", bog da prosti", pu, pu, pu, jebem ti
9 Istovremeno, parabolom o vodi u priu su uvedeni kquni motivi celog romana smrt novoroeneta, nesrea majke koja je ostala bez deteta (Ostade mu jadna majka
da plae i lelee po ovaj svet"), pijanstvo koje e wenom muu, rudaru Milosavu, doi
glave.
10 Up.: Bogoqub ijakovi, Mythos, physis, psyhe: ogledawe u predsokratovskoj ontologiji" i psihologiji", drugo izdawe, popravqeno i dopuweno, Jasen Univerzitet Crne
Gore, Beograd Niki Podgorica 2002.
11 Analogija se moda najlake uoava s Heraklitovim fragmentima: ne moe
dva puta stupiti u istu reku", sviwe se kupaju u blatu, a perad u prahu i pepelu", sve se
mewa za vatru i vatra za sve kao roba za zlato, a zlato za robu", put nagore i put nadole
jedan je i isti" (navedeno prema: Frederik Koplston, Istorija filozofije. Tom I. Grka i Rim,
prevod Slobodan unji, BIGZ, Beograd 1991, str. 7280). Vaqalo bi, u vezi s Petrijinom
zapoveu" Pi vodu i uti!" imati na umu i iwenicu da je voda osnovni, ivotvorni element, to doprinosi simbolikoj slojevitosti datog iskaza. Voda e se, kao
lajt-motiv, nekoliko puta javiti u graninim ivotnim situacijama Petrije orevi,
to ukazuje na to da je Mihailovi na umu imao i tradicionalnu predstavu o graninoj
vodi, onoj koja razmeuje mrtve od ivih, odnosno predstavu o ivoj i mrtvoj vodi, od kojih prva ima sposobnost da vrati u ivot, a druga da odvede u smrt (up. Ma voda ti, ovee, lekovita stvar, nek pria koj ta oe. Ko da sam toprv sad progledala, tako se oseam", str. 49).
12 PV, str. 197.
13 Koncentracija ovih apotropejskih fraza uoava se, prirodno, u odeqku gde Petrija govori o svom polasku za rawenim muem, Misom: Uznem mu to novo odelo; ako
otud budnem morala, daleko bilo, u sanduk da ga donosim. Ponesem mu belu kouqu i manu; i to bi mu, ne daj boe, trebalo. Cipele mu plitke isto malo prebriem: uznem i
wi. I nov kaket mu uznem, glavu da mu otud, sakloni Gospode, pokrijem. Zlu ne trebalo, da
imam u ta da ga odenem" (str. 159).

344
pod levo koleno",14 kucawe u drvo,15 duvawe u prste16), kao i za kratkim
govornim formama karakteristinim za usmene kulture (kletve,17 blagoslovi,18 izreke/poslovice,19 izrazi20), ali i sujeverje, koje, dobrim delom, determinie postupke ove Junakiwe21 i predstavqa osnov wenog
tumaewa i razumevawa dogaaja.
Specifinom, tradicionalnom koloritu posebno doprinosi prisustvo (pseudo)basmi/bajalica, od kojih je najupeatqivija ona koju izgovara vraara iz Doweg Okna, Vlajna Ana, leei Petriju od trovawa
ivom. U woj se javqaju tipina ritmika i sintaksika ponavqawa,
uspostavqawe bliskosti s onostranom silom (sestro") i weno imenovawe (da ti kaem koja si"), kao adekvatan nain borbe protiv bolesti,22 krv, kao standardno sredstvo magijske manipulacije, specifina
nerazumqivost:
Lei mi, sestro, u krv da ti kaem koja si. Lei mi, sestro, u
krv da ti kaem ta si i kaka si. Lei mi, sestro, u krv da ti kaem
kako ti se pie na ovaj i na onaj svet."23
14 Date rei Petrija izgovara na pomen avola (str. 57). Slinu reakciju izaziva i
zloslutan san: Pqunem triput pu, pu, pu, u nedra. O Gospode, mislim se, i ti si,
mora bit, neka budala kad si mi ovaki san poslao. Zar to san, boe me prosti? Prekrstim se, triput dunem u prsti" (str. 148).
15 PV, str. 140.
16 PV, str. 148.
17 Zemqa joj koske izmetnula" (str. 10), vuci joj grkqan pregrizli" (str. 14),
vampiri te, dabogda, saekali" (str. 14), jezik joj u guu, dabogda, zapao, vie ne progovorila" (str. 42), mujera, krava ju u srce munula" (str. 47), dobro ti jutro, mislim se,
bilo na grobqe, a ne ovdena, kuko, da bil kuka" (str. 83), jete, ne najeli se" (str. 270),
pite, dabogda vi se u guu zaptilo" (str. 270), () vrat, dabogda, slomio" (str. 272),
proklet bio" (str. 272).
18 Izbavi mene ona Vlajna, bog joj se oduio" (str. 52).
19 Kad si u nevoqu, pomagaj, brate dobrane, kad wemu treba da se nae, koj ti bee, brate beane" (str. 84).
20 Za dlaku si se provukla" (str. 52), skuvana mu popara" (str. 86), pas reko, pas
odreko" (str. 104), () duu bi mu na pamuk izvadili" (str. 105), () ne vidi ti odma
ta ti se tam iza brda vaqa" (str. 110), nek tebe nosi mutna Marica tam di te ponela
()" (str. 155), Markovi konaci" (str. 188, 269), () nisi boga za bradu uvatio" (str.
214). Neki ustaqeni izrazi su formalno poreewa: () to si se tu udrvio ko sveta
Bona" (str. 146), lupa ko Maksim po trice" (str. 211), drvi ko drvena Marija" (str.
212).
21 Petrija baca rasad posaen na Svete Vrae i kupus iz inije koja sama puca na
stolu, poklawa petla i violinu Ciganki, veruje u predskazawe snom i upravqa se spram
snova i sl. Pored tumaewa sopstvenih snova, Petrija navodi i neka tipina tolkovawa": A to, boga ti, kad se u san vidi zmija el adaja, to, kau ene, nije ravo, neki dobitak e da ima" (str. 45).
22 Po narodnom verovawu zli demoni izgube svoju mo ako ih sagledamo, to se
izraava simbolino, ponavqawem ili zapisivawem demonovog imena" (Hatida Krnjevi,
Bajalica, u: Renik knjievnih termina, Institut za knjievnost i umetnost u Beogradu Nolit,
Beograd 1985).
23 PV, str. 44. Vlajna Ana izgovara i neke basme na vlakom, Petriji nerazumqivom jeziku. Petrija, s druge strane, i sama improvizuje neku vrstu basme u pokuaju da
Misinu glavu zameni petlovom: Ako na iju glavu iz ovu kuu treba da se zavri, nek se
zavri na wegovu. Ako kom iz ovu kuu oe krv da pusti, pusti wegovu. Ako koga iz
ovu kuu oe da uzne, uzni wega" (str. 264).

345
Poseban tip govornih fraza proisteklih iz istog drutvenog konteksta jesu prepoznatqiva, tipska poreewa, koja ne govore samo o vezi
s tradicionalnom kulturom, nego i o svetu u kojem Petrija ivi. Stvari koje Petrija dovodi u vezu s mawe poznatim pojavama ili predmetima grade mozaik koji reito govori o granicama i prirodi Petrijinog
okruewa:24 woj blizak i poznati svet ine kanate kukuruza,25 hleb iz
karlice,26 muqaa,27 som,28 kokoke,29 maor/maka,30 tele,31 ovca,32 svraka,33 pas,34 jarac/koza,35 zmija,36 je,37 peurka,38 rosa,39 duga,40 oko,41 nuniki crvi,42 vetac,43 vampir,44 medecina" i sl.45
Petrijino pripovedawe obeleila su, prirodno, usmena verovawa
i predawa: etioloko predawe o postanku imena Caklenac,46 verovawe
u zloslutni lave pasa, predawe o pogibiji od groma iz vedrog neba.48
U wenim iskazima javqa se, takoe, i ceo jedan sistem verovawa zasnoUp. i: Vladeta Jankovi, nav. delo, str. 59.
Tamo me, dok mi se sve unaokolo razvre i cepa, lomi ko da mi neki cele kanate kukuruz navalio na lea" (str. 9).
26 () Nadooe kaj kiso leba u karlicu" (str. 48).
27 () Izmuqa te ko muqaa groe" (str. 156).
28 () I ti to ne vidi kaj jedan brkati som" (str. 58).
29 Klimam glavom ko bolesna kokoka" (str. 47), () mrzela kaj kvoka uzicu"
(str. 53), i onda jo samo jedanput zevnu. Ko neko jadno, mlogo umorno pile" (str. 55).
30 Uvatili te ko maxora lopova na tavan me pastrmu" (str. 82), () prikaila uz
mene kaj maka" (str. 264).
31 Nita, boga ti, n ume kaj tele!" (str. 88).
32 () Glupqe od najglupqu ovcu" (str. 88).
33 () Trepqe na wega kaj svraka najugovinu" (str. 91).
34 Kaj pceto ga mrze" (str. 105), () ko jedan laqivi pas" (str. 105), kaj besan
pas me gleda" (str. 268), () zaraste ko na pceto" (str. 114). U podtekstu posledweg poreewa nalazi se, pored neposrednog iskustva, izreka (i basma) na psu rana, na psu i
zarasla".
35 () Vrei ti kao jarac ()" (str. 175), () dere se ko jarac" (str. 270), trim ja kaj koza planinska" (str. 192).
36 () Krila ko zmija noge" (str. 228).
37 () I uka po wu ko je me lie" (str. 151).
38 Koa mu nekako bela, ko na peurku" (str. 11 7).
39 On mi mlad onda jo bio, kaj rosa proletwa ()" (str. 174).
40 edna sam, ini mi se, ko duga, celu bi reku popila" (str. 12).
41 Pun ko oko" (str. 178).
42 () Neki gad i jed i jad to ko oni debeli, repati nuniki crvi oe iznutra
da te izedu" (str. 204).
43 () On se dizao rano kaj vetac" (str. 214).
44 Trgnem se ko da sam vodenog vampira opazila" (str. 146).
45 () Ona nabere lice ko da joj daje neku mlogo gadnu medecinu" (str. 107).
46 To tamo, mora bit, i u staro vreme raao dobar kukuruz, kaj staklo. I tako qudi
ceo taj kraj nazvali Caklenac. Kaj caklo. Drugi, opet, vele da je to od jedan kladenac, ne
bi umela da ti kaem. Taj kladenac i danas tam stoji. I on se cakleo" (str. 8).
47 To kad kue pone nou da ti zaurlava i tako jaoe oko kuu kao ovek, znai,
neku ti bedu sluti, neki e ti brzo umre, barjak e crn da dobije i ne sme tako da ga
ostavi. Opomene ga jedanput-dvaput, pa ako ne da prestane, ima da ga ubije. Neka se
na wegovu glavu svri. Boqe tako no druke" (str. 152).
48 Ovo predawe kombinovano je s narodnim verovawem da Sv. Ilija kawava gromom: Tako, ako mu se na priliku neto zameri, sveti Ilija oe, bogami, i iz vedra
neba da ubije. Dok sam devojkom bila u moje selo, jednoga je tako zgromio. Nigde na nebo
ni ovoliki oblaak, a ovek se pod drvo pruio mrtav" (str. 134).
24
25

346
vanih na mitskom tipu miqewa (bolest kao kazna za teak greh, svoj
ili svojih predaka,49 dejstvo qubavnih ini50 i kontaktne magije,51 verovawe u zatitnu mo zapisa,52 u nonu aktivnost zlih sila,53 u destruktivnu mo i opasnost od ene,54 u to da se rtva u odreenim okolnostima moe zameniti,55 verovawe u loe predskazawe zveketa stvari po
kui56), radwi proisteklih iz rituala (ispijawe za duu,57 putawe
brade u znak alosti58) i predstava koje su deo srpske tradicionalne
kulture (beli luk kao zatita od vetica, zamiqawe Sv. Ilije u nebeskim koijama koje voze ogweni kowi,59 Sv. Vraa kao potuqenog"
sveca60 itd.).
Pripovedajui o svom ivotu Petrija apostrofira i itav niz narodnih obiaja: da na poroaju svekrva srpom treba da odvoji dete od
majke, da ocu za novoroenog sina treba da iscepaju kapu, da se nekrtenima grob ne obeleava i da se za wih ne slui opelo, da se umirui ne sme prekinuti" na svom putu, jer e se onda napatiti dok se rastane s duom61 i sl.
Prizma kroz koju Petrija gleda na svet satkana je, dakle, od predstava utemeqenih na mitskom miqewu, ali i od specifinih stereotipa tradicionalne kulture, kao to su zla svekrva i opasna tuinka.62
49 Namuilo se, jadno, ko da ga bog za neto kaznio. Ko da je ne znam iji teki
greovi plaalo. Za tri ivota platilo" (str. 7).
50 Vitomirovu opsednutost mladom kominkom, Qiqanom, Petrija, kao i Vitomirova porodica, tumai iwenicom da ga je Qiqanina majka, vetica" Poleksija, zamaijala" (str. 102103).
51 Vitomirovo oduzimawe objaweno je Poleksijinom vraxbinom pomou ukradene
Vitomirove pixame (str. 115116).
52 PV, str. 118.
53 () Dobro ti nou ne dolazi" (str. 149).
54 To se me rudari odvajkada verovalo da je ena za rudnik malerozna, im wojna
noga dole zakorai, neka nesrea ima da izbije" (str. 251). U tradicionalnim kulturama
ena se smatra potencijalno opasnim biem: () No ipak postoji podruje gdje se mukarac jo uvijek boji ene, silne i vlasne zbog svoje sposobnosti da raa potomstvo.
enina se vlast i historijski zasniva na seksualnom poelu. Ona je zbog te seksualnosti
i snana i opasna" (Vladimir Jakovljevi Prop, Historijski korijeni bajke, prevodilac Vida Flaker, Svjetlost, Sarajevo 1990, str. 500). Otuda je pred poetak setve (ali i drugih radova ili
odlaska u rat, recimo) zabrawen kontakt s wom (Onaj koga su odredili da seje od vremena izbora pa dokle god semena ne poseje, ne sme sa enskom imati odnosa", Sima Trojanovi, Glavni srpski rtveii obiaji, SKA, Beograd 1911, str. 15).
55 () Stare mi ene priale, boqe bi moda bilo ako bi mu sad dala neto to
si sama izabrala, no da ti on bira: ima da ti izabere ono najvrednije" (str. 263).
56 PV, str. 280281.
57 () Da popijemo za duu moje jadne Milane" (str. 7).
58 PV, str. 95.
59 PV, str. 134.
60 PV, str. 135.
61 A to tako kad neki ve krene na onaj put, kad se ve zanese i pone da ostavqa
ovaj svet, ne sme da ga budi. Nemoj, sluajno, da ga zove. Tad wegova dua ima daleko
da putuje i on se na to sprema i onda se tako zanese. E, ako ga ti u to uznemiri i poremeti, ima da ti se povrati i tad ete i on i ti ivu muku dakle, da vidite, nikako nee da mogadne duu da ispusti. I ima tako da se namui, ceo e od muke i trpwe da izgori. Veliki e grej na duu da natovari" (str. 40).
62 Tradicionalna drutva uspostavqaju opoziciju izmeu svoje nastawene teritorije i nepoznatog i neodreenog prostora koji je okruuje: ova prva je 'Svet' (tanije:

347
Ti stereotipi, meutim, koincidiraju s Petrijinim ivotnim iskustvom i u izvesnoj meri se tim iskustvom potvruju. Petrija e u oba
braka biti zle sree sa svekrvama: prva svekrva, Vela Bugarka, umorie
joj dete i navesti sina da enu otera od kue, dok e druga pokuati da
je otruje ivom. Prva e lipcati" sama, kaj kuka", onako kako joj je
Petrija poelela u trenutku kada je shvatila da je wenom krivicom
umrlo novoroene, druga e se namuiti na samrtnikoj posteqi i rastati se s duom tek poto Petriji prizna svoj greh.
Petrijine predstave o smrti takoe se opiru o mitsku matricu i
tradicionalne tabue: ona smrt, po pravilu, ne imenuje63 i oznaava je
dalekim putem, putem odakle se niko nije vrnuo", di svi jedanput moramo da otputujemo", prelaskom", odlaskom na onu stranu". Viewe s
pokojnicima (onostranim) je, ma kako eqeno, opasno:
() Kad se tebe ovako neto u po bela dana prikae i ti ga ba
opazi, oe, bogami, i da ubije",64 to je u skladu s drevnom predstavom o meusobnoj nevidqivosti dva sveta.65 Stoga se kontakt s mrtvima
ostvaruje preko bia medijatora, osoba s drutvene margine slepaca,
Cigana i nesretnika" za koje ovek ne bi ni pomislio da negde s nekog vezu mo(gu) da ima(ju)".66
Petrijina vizija zagrobnog ivota takoe je u skladu s narodnim
verovawem: upaqena svea pokojniku pokazuje put do anela koji dolazi
s neba i odvodi ga na svom krilu,67 on se sree sa svojima", qubi i
pozdravqa, radi na onom svetu poslove sline onima koje je radio na
ovome, voli iste stvari itd. Najzad, i simbolika predstava smrti u
lavoru s gaenim olovom grdna zmijurina" i neka opaka ala" koja
je skoro progutala oveka nesumwivo potie iz univerzalnog mitskog
arsenala.68
'na svet'), Kosmos; ostala teritorija vie nije Kosmos ve neka vrsta 'drugog sveta',
strani haotini prostor, nastawen avetima, strancima' (koji su, uostalom, izjednaeni
sa demonima i fantomima)" (Mira Elijade, Sveto i profano: priroda religije, preveo Zoran
Stojanovi, Alnari Tabernakl, Beograd Laarak 2004, str. 25). Ova predstava o strancima
stapa se s predstavom o eni kao potencijalno opasnom biu (up. beleku br. 49), to
rezultira stereotipom opasne strankiwe, u srpskoj kulturi otelovqenim u liku proklete" Jerine (up.: Qiqana Peikan Qutanovi, Zmaj Despot Vuk mit, istorija, pesma,
Matica srpska, Novi Sad 2002, str. 65; Qiqana Peikan-Qutanovi, Mara Brankovi
u usmenopoetskoj tradiciji Junih Slovena, Nauni sastanak slavista u Vukove dane. Kw.
32/2, Meunarodni slavistiki centar na filolokom fakultetu, Beograd 2004, str.
8796).
63 Petrija, u skladu s tradicionalnim tabuom neimenovawa pojmova i bia htonskog karaktera, umesto imenice smrt" koristi zamenicu ona" (wu"): Ritaj se ti koliko oe, ona jedan dan dolazi i vodi te. I ti ide kao bela lala. Jo se nije taj rodio
koji se od wu odbranio. Nema takav" (str. 126).
64 PV, str. 313.
65 Nevidqivost je svojstvo stanovnika pakla. Kapa-nevidimka je dar Hada" (Vladimir Jakovljevi Prop, nav. delo, str. 487). Up.: Vjaeslav S. Ivanov, Kategorija 'vidljivo'-'nevidljivo' u tekstovima arhainih kultura, prevela Gordana Jovanovi, Trei program, leto 1979, str.
397401.
66 Al, opet, od qudi sam sluala, mlogo puta si ti i preko drowavog slepca el
Ciganina neto otud dobila, preko nesretnika za kog ne bi ni pomislio da negde s nekog vezu moe da ima" (str. 312).
67 PV, str. 54, 294.
68 Vladimir Jakovljevi Prop, nav. delo, str. 342368.

348
Meutim, uprkos ovako jakom, na vie planova zasnovanom tradicionalnom fonu, lik Petrije orevi nije dosledno koncipiran kao
lik pripadnice usmene, tradicionalne kulture. Naime, u wenom pripovedawu jasno se razaznaju signali koji ukazuju na iwenicu da je ova
ena iz naroda ve iskoraila iz sistema miqewa i predstava karakteristinih za arhaine, tradicionalne zajednice.
Tako e recimo, sledei prirodne asocijacije, pri pomenu wive u
Caklencu Petrija svom sabesedniku ispriati predawe o nastanku imena tog mesta:
To tamo, mora bit, i u staro vreme raao dobar kukuruz, kaj staklo. I tako qudi ceo taj kraj nazvali Caklenac. Kaj caklo."69
Meutim, ona e odmah iza navedenog dodati jo jedno predawe i
komentar:
Drugi, opet, vele da je to od jedan kladenac, ne bi umela da ti kaem. Taj kladenac i danas tam stoji. I on se cakleo",70 ime e, u izvesnoj meri, naruiti sutinski vanu odliku ovog usmenog anra
verovawe u istinitost ispripovedanog.
Petrijin odnos prema kletvi takoe bi vaqalo imati na umu. Naime, autentian pripadnik tradicionalne kulture veruje u delotvornost
kletve i ne izrie je bez svesti o wenoj moi. Pripovedajui o svojim
zlim svekrvama Petrija odista kune s namerom da naudi, a potowe dogaaje uzima kao svedoanstvo o ispuwewu kletvi. Meutim, ona ponekad
kune i sebi bliske i drage osobe, mua Misu i wegovog prijateqa"
iku Kurjaka, izmeu ostalog (Jete, ne najeli se", Pite, dabogda vi
se u guu zaptilo"72), to ukazuje na iwenicu da kletva u wenom jeziku
ve nema onaj status koji ima u usmenoj tradiciji i tradicionalnim
zajednicama. Kletva je tu ve postala afekat, izraz besa, revolta i nemoi, a ne magina formula kojom se drugome nanosi zlo, ak i u sluaju kada je usmerena na osobu za koju Petrija veruje da je vetica
(Dobro ti jutro, mislim se, bilo na grobqe, a ne ovdena, kuko, da bil
kuka"73).
Poiwui priu o zloj kominici Poleksiji, Petrija e u jednom
esejistikom uvodu o veticama takoe napraviti bitan pomak u odnosu na tradicionalnu normu. Naime, za razliku od bogato zasvedoenog i
iroko rasprostrawenog verovawa da vetica kodi svojima Kud
e vjetica do u svoj rod?"74 Petrija kao opteprihvaeno miqewe
navodi sasvim oprenu predstavu:
PV, str. 8.
PV, str. 8.
71 Up. npr.: Predawa su prozne naracije koje, kao i mitove, narator i wegovi sluaoci smatraju istinitim" (Viljem Baskom, Oblici folklora: prozne naracije, Polja, god.
XXXIII, broj 340, Novi Sad, jun 1987, str. 224). Osnovna odlika predawa je verovawe u
istinitost kazivawa ili doivqaja" (Sneana Samardija, Usmeno predanje izmeu verovanja i umetnosti rei (blagovijest pripovijest"), Polja, god. XXXIII, broj 340. Novi Sad, jun 1987,
str. 243).
72 PV, str. 270.
73 PV, str. 83.
74 Vuk Stefanovi Karaxi, Srpski rjenik (1 852), , A-P, Sabrana dela Vuka Karaxia, kwiga jedanaesta, priredio Jovan Kai, Prosveta, Beograd 1986, str. 117. Ve69
70

349
Svi misle, vetice ivu na neke planine el preko mora, na gorske baije el na pojate, negde mlogo daleko, koj zna di, i otud samo, u
zlo dobo nou, kad se, da prosti, guzie avoli, pu, pu, pu, jebem ti
pod levo koleno pojau neku maugu el tako neto, dolete u selo da
nekog na brzu ruku rovae, pa se odma vrate u winu pustiwu. I niko i
nikad ne vidi."75
Nakon navedenog pasusa sledi Petrijino korigovawe zvanine"
istine, koje se formalno poklapa s tradicionalnim narodnim verovawem, ali koje je, jo uvek, rezultat modernog viewa sveta i refleks
moderne svesti, poto je teko oteti se utisku da Petrija pod veticom" podrazumeva, ako ne iskquivo, onda bar na jednoj znaewskoj ravni, metaforino znaewe ove lekseme:
Ma jok, boga ti. Ti wu, ovee, gleda svaki dan i zna koja je,
al ne zna ta je. Vetice ivu onde di i drugi qudi u selo, u varo
el u neki rudnik.
()
Onda ti smatra, odma e da ju pozna. Ona, misli, ima zubi
kaj koevi, el nokti na ruke ko tica el glavuxu ko merica, pa e odma
da vidi ta je.
Ma kaki, boga ti. Ne pie wojzi nita na elo. Ona ti je, more,
ko i druge ene i radi sve to i druge ene ()"
Isti princip ponavqa se, dakle, i kada je re o vetijem izgledu: Petrija najpre skicira odreenu predstavu o ovom demonskom biu,
pa tek onda, na osnovu linog iskustva, ispravqa dato mwewe i veticu, bar po fizikom izgledu, svodi na qudske razmere. Ta qudskost"
vetice u Petrijinim oima postae oiglednija u komentaru izreenom iz neke kasnije perspektive, iz kojeg se vidi da vetice, poput
obinih qudi, stare i nemoaju:
Jer i nae je vetice, brate, ve prolo vreme. Bilo ve i wojzi. Ni ona vie nije onaka ko to bila nekad. () Godine ve dobro
pretisle i wu, nemoj vie mlogo da se plai."76
Odnos moderne svesti prema vetici ogleda se takoe i u Petrijinoj povremenoj, ali izrazito jakoj ironiji, prisutnoj u pripovedawu
o kominici Poleksiji:
Propala si, Poleksija, kaj Grka. Uvatili te ko maxora lopova na
tavan me pastrmu.
I ve je, ne mo da bide druke, to svaki tako mora da vidi, videla samu sebe kako sas jednog milicajca putuje za Zabelu. Jo ona s wega
sedi onako u voz, a ve joj se one vratnice, to se odovud lako otvaraju
a otud gotovo nikako, irom raskriquju. Izvolte, gospoo Poleksija.
ekamo te, gospa-vetice."77
tica, kako narod veruje, moe tamaniti samo svoju rodbinu i prijateqe; neprijateqima
ne moe nita" (Tihomir R. orevi, Vetica i vila u naem narodnom verovawu i predawu, Narodna biblioteka Srbije Deje novine, Beograd Gorwi Milanovac 1989,
str. 21).
75 PV, str. 57.
76 PV, str. 124125.
77 PV, str. 82.

350
Petrijino iskustvo s Vlajnom Anom, vraarom iz Doweg Okna, takoe je satkano od elemenata iz dveju sfera tradicionalne i moderne, iracionalne i racionalne. Naime, vraara Ana detektuje Petrijinu
nepoznatu i teku bolest gaewem olova i tumaewem nerazumqivih
ara" koje se pojavquju na dnu lavora, to je prepoznatqiv alternativni" metod. Meutim, uzrok bolesti koju vraara otkriva, suprotno
oekivawu, nije iz domena tradicionalnih predstava (napratwa", urok,
neiste sile), nego trovawe olovom. Metod detektovawa i leewa bolesti potie, dakle, iz tradicionalne kulture (bajawe ivom, standardni bajaliki rekviziti metla, vreteno, preslica), ali je uzronik bolesti sasvim moderan i racionalan. Zbog svoje druge teke bolesti oduzimawa ruke Petrija se, pak, vraari nee ni obratiti, nego e pomo traiti iskquivo od lekara, a uzrok i metod leewa autor
(i doktor orovi) nai e u frojdistikoj teoriji podsvesnog i analitikoj psihologiji.
Petrija, dakle, odlazi i lekarima i vraarama, veruje podjednako i
u jedne i u druge,78 na pomen avola pquje i izgovara zatitnu formulu,
ali tog istog avola pomiwe i, ne primetivi,79 govori i ulno-konkretno i diskurzivno,80 povremeno s jakom ironijom, kojom se nesumwivo udaqava od lika naivne seqanke i pribliava tipu modernog, ironinog i gotovo cininog kwievnog junaka.81
Modernom tipu junaka Petrija se jo vie pribliava svojevrsnim skepticizmom i sumwom u pouzdane vodie i oslonce:
Ni u sveci ovek vie ne mo da se pouzda. A u doktori, izgleda
mi, jo mawe."82
Weno ironino, blasfemino obraawe Bogu nakon zlokobnog sna,
koji je predskazao Misinu nesreu:
Pqunem triput pu, pu, pu, u nedra. O Gospode, mislim se, i
ti si, mora bit, neka budala kad si mi ovaki san poslao. Zar to san, boe me prosti? Prekrstim se, triput dunem u prsti",83 na jo drastiniji nain pokazuje da Petriji, uprkos sujeverju i istinskoj, korenitoj
vezi s narodnim jezikom i narodnom kulturom, nije strano ni problematizovawe i preispitivawe tradicionalnih vrednosti i kuturnih
stoera. Petrija, zapravo, levitira izmeu tradicionalnog i modernog
viewa sveta, ne pripadajui do kraja ni jednome od wih, i po toj spe78 Pripovedajui o svom iskustvu s vraarom Anom, Petrija zakquuje: Sve mi ena, ovee, pogodi kaj da iz kwigu ita. Pa nek mi neki onda pria kako nema nita. Kako nema, boga ti?". Na slian nain ona komentarie i dogaaje u vezi s nesrenom
trudnoom kominice Milijane: Je l vidi, boga ti, ta je moglo da ispadne? Pa nek
mi jo neki kae ta e kod doktori. Kako ta e, boga ti?" (str. 73).
79 Al avola e ti wega da vidi ()" (str. 312).
80 ovek se ni ne nada s koje strane zlo a s koje dobro moe da mu doe" (str. 18),
Od plakawe vajda nema" (str. 38), Ne zna ovek ta je za ta dobro" (str. 101), Ne zna
ovek mlogo o oveku" (str. 164).
81 Odma sad, dabome, neki iz direkciju oe da progovore. I, ko to ve navikli,
naeg Markovia da pofale. Kako nam ovo i ono dobro uradeo. Kako nam, zafaqujui wemu, na kraj ovako i onako procvetao" (str. 244).
82 PV, str. 216.
83 PV, str. 148.

351
cifinoj, graninoj, dvostruko marginalnoj poziciji, kao i po dubokoj,
autentinoj usamqenosti, ona se, nesumwivo, moe posmatrati kao junakiwa modernog doba i moderne proze.
Ono to Petriju, ipak, deli od veine junaka savremene literature je wen autentian, istinski, gotovo ivotiwski ivotni impuls.
Ona i u najteim trenucima, i u najveoj bedi, i u zastraujuoj samoi ostaje verna ivotu:84 zahvalna je Misi to joj je u odsudnom trenutku spasao ivot (Al, sreom, moj Misa me ne da"), iako je on i daqe
bio uglavnom patwa i stradawe, i na sve sebi poznate naine brani se
od qudskog i neistog zla i zlosrene sudbine: i daqe nosi zapis protiv vetica (zlu ne trebalo") i priom i rakijom blai duboku i zastraujuu samou. Petrija je, zapravo, jedna iva energija eqna ivota i jedna od retkih junakiwa koja, da parafraziramo Ivana V. Lalia, svim nedaama i svoj patwi uprkos, govori svetu Da".
Lidija Deli
PETRIJA AT THE DOUBLE PERIPHERY
Summary
The paper points to different segments of Dragoslav Mihailovi's Petrijin Venac
(Petrija's Garland) which are based on traditional culture and mythical type of thought
(elements of folk beliefs, customs and speech, superstition, as a specific form of causality, sensual-concrete expression), but also to the main heroine Petrija Djordjevi's diverging from the folk tradition and the corresponding type of understanding (attitude to
tradition and curse, shifted images about a witch, irony, scepticism etc). Levitating between the traditional and the modern, that is Petrija's double marginal position, as well
as her great, true and deep loneliness, make this heroine in spite of all superstition
and illiteracy an extremely modern character. Still, what distinguishes Petrija from
numerous characters in modern prose is her extraordinary stoicism, faithfulness to life
and strength to defend herself from evil and mischievous destiny in all the ways known
to her, in spite of pain and suffering.

84

Up. i: Muharem Pervi, nav. delo, str. 84, Vladeta Jankovi, nav. delo, str. 28.