jasmina stanojevic Odjava sa sistema Povezano pretraivanje | Propisi | Bilteni | Miljenja | Pravni

Informator | Modeli | Komentari |

"Slubeni glasnik RS", br. 109/2007

Na osnovu lana 112. stav 1. taka 2. Ustava Republike Srbije, donosim

ZAKON
o azilu
I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

lan 1.
Ovim zakonom propisuju se naela, uslovi i postupak za dobijanje i prestanak azila kao i
poloaj, prava i obaveze lica koja trae azil i lica kojima je priznato pravo azila u Republici
Srbiji.

Znaenje izraza

lan 2.
Osnovni pojmovi korieni u ovom zakonu imaju sledee znaenje:
Azil je pravo na boravak i zatitu koje ima stranac kome je na osnovu odluke nadlenog
organa koji je odluivao o njegovom zahtevu za azil u Republici Srbiji odobreno utoite
ili drugi oblik zatite predvien ovim zakonom;
Postupak azila je postupak, ureen ovim zakonom, za sticanje i prestanak prava na azil
i drugih prava lica koja trae azil;
Stranac je svako lice koje nije dravljanin Republike Srbije, bilo da je strani dravljanin
ili lice bez dravljanstva;

Drava porekla je drava ije dravljanstvo ima stranac ili drava u kojoj je lice bez
dravljanstva imalo stalni boravak, a ukoliko stranac ima vie od jednog dravljanstva,
drava porekla je svaka drava ije dravljanstvo ima stranac;
Lice koje trai azil je stranac koji podnese zahtev za azil na teritoriji Republike Srbije o
ijem zahtevu nije doneta konana odluka;
Izbeglica je lice koje se, zbog opravdanog straha od progona zbog svoje rase, pola,
jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi ili zbog svojih
politikih uverenja, ne nalazi u dravi svog porekla i nije u mogunosti ili zbog tog straha
ne eli da se stavi pod zatitu te drave, kao i lice bez dravljanstva koje se nalazi izvan
drave svog prethodnog stalnog boravka i koje ne moe ili zbog tog straha ne eli da se
vrati u tu dravu;
Utoite je pravo na boravak i zatitu koja se daje izbeglici na teritoriji Republike Srbije
za koga nadleni organ utvrdi da je njegovo strahovanje od progona u dravi porekla
osnovano;
Subsidijarna zatita je oblik zatite koji Republika Srbija odobrava strancu, koji bi u
sluaju povratka u dravu porekla bio izloen muenju, neovenom ili poniavajuem
postupanju, ili bi njegov ivot, bezbednost ili sloboda bili ugroeni nasiljem optih
razmera koje je izazvano spoljnom agresijom ili unutranjim oruanim sukobima ili
masovnim krenjem ljudskih prava;
UNHCR je kancelarija Visokog Komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice;
Sigurna drava porekla je drava sa liste koju utvruje Vlada, iji je dravljanin lice
koje trai azil, a ako se radi o licu bez dravljanstva, drava u kojoj je to lice imalo
prethodno stalno boravite, koja je ratifikovala i primenjuje meunarodne sporazume o
ljudskim pravima i osnovnim slobodama, u kojoj ne postoji opasnost od proganjanja iz
bilo kog razloga koji predstavlja osnov za priznavanje prava na utoite ili dodelu
subsidijarne zatite, iji dravljani ne naputaju svoju dravu iz tih razloga i koja
dozvoljava meunarodnim telima uvid u potovanje ljudskih prava;
Sigurna trea drava je drava sa liste koju utvruje Vlada, koja se pridrava
meunarodnih naela o zatiti izbeglica sadranih u Konvenciji o statusu izbeglica iz
1951. godine i Protokolu o statusu izbeglica iz 1967. godine (u daljem tekstu: enevska
konvencija i Protokol), u kojoj je trailac azila boravio ili kroz koju je prolazio, neposredno
pre dolaska na teritoriju Republike Srbije i u kojoj je imao mogunost podnoenja
zahteva za azil, u kojoj ne bi bio izloen progonu, muenju, neljudskom ili poniavajuem
postupku ili vraanju u dravu u kojoj bi njegov ivot, bezbednost ili sloboda bili
ugroeni;
lan porodice je maloletno dete, usvojenik, odnosno pastorak koji nisu u braku,
suprunik ako je brak zakljuen pre dolaska u Republiku Srbiju, kao i roditelj i usvojitelj
koji su po zakonu duni da ga izdravaju.
Svojstvo lana porodice moe se izuzetno priznati i drugim licima pri emu e se
posebno uzeti u obzir injenica da su bila izdravana od strane lica kome je odobreno
utoite ili subsidijarna zatita;

Maloletnik bez pratnje je stranac koji nije navrio osamnaest godina ivota i koji
prilikom ulaska u Republiku Srbiju nema ili je nakon ulaska u nju, ostao bez pratnje
roditelja ili staratelja.

Primena zakona u postupku azila

lan 3.
U pogledu osnovnih naela i uslova za sticanje i razloga za prestanak prava na azil,
osnovnih prava i obaveza lica koja trae azil, izbeglica i lica kojima je dodeljen drugi oblik
zatite predvien ovim zakonom, kao i postupka azila, primenjuju se odredbe ovog
zakona.
Na pitanja postupka azila koja nisu ureena ovim zakonom primenjuju se propisi kojima
je ureen opti upravni postupak.
Na pitanja obima, sadrine i vrste prava i obaveza lica koja trae azil, lica kojima je
odobreno utoite, subsidijarna zatita ili privremena zatita, a koja nisu ureena ovim
zakonom, primenjuju se propisi kojima je ureeno kretanje i boravak stranaca.
Ovaj zakon se ne primenjuje na izbeglice koje su to svojstvo stekle na osnovu Zakona o
izbeglicama ("Slubeni glasnik Republike Srbije", br. 18/92 i 45/2002).

Pravo na podnoenje zahteva za azil

lan 4.
Stranac koji se nalazi na teritoriji Republike Srbije ima pravo da podnese zahtev za
dobijanje azila u Republici Srbiji.
Ukoliko stranac iz stava 1. ovog lana, ne ispunjava uslove za dobijanje prava na
utoite, po slubenoj dunosti e se razmotriti da li postoje uslovi za odobravanje
subsidijarne zatite.

Saradnja sa UNHCR-om

lan 5.
Nadleni organi sarauju sa UNHCR-om u sprovoenju njegovih aktivnosti u skladu sa
njegovim mandatom.

II. OSNOVNA NAELA

Zabrana proterivanja ili vraanja

lan 6.
Nijedno lice ne sme biti proterano ili vraeno protiv njegove volje na teritoriju gde bi
njegov ivot ili sloboda bili ugroeni zbog njegove rase, pola, jezika, veroispovesti,
nacionalnosti, pripadnosti odreenoj drutvenoj grupi ili politikih stavova.
Odredba stava 1. ovog lana nee se primenjivati na lice za koje se osnovano moe
smatrati da ugroava bezbednost zemlje ili koje je pravosnanom presudom osueno za
teko krivino delo, zbog ega predstavlja opasnost za javni poredak.
Nezavisno od odredbi stava 2. ovog lana nijedno lice ne sme biti proterano ili protiv
njegove volje vraeno na teritoriju na kojoj postoji rizik da e biti podvrgnuto muenju,
neovenom ili poniavajuem postupanju ili kanjavanju.

Naelo nediskriminacije

lan 7.
U postupku odobravanja azila u Republici Srbiji, zabranjena je svaka diskriminacija po
bilo kom osnovu, a naroito po osnovu rase, boje, pola, nacionalne pripadnosti,
drutvenog porekla ili slinog statusa, roenja, veroispovesti, politikog ili drugog
ubeenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti ili intelektualnog, senzornog odnosno
fizikog invaliditeta.

Naelo nekanjavanja za nezakonit ulazak ili boravak

lan 8.
Lice koje trai azil nee biti kanjeno za nezakonit ulazak ili boravak u Republici Srbiji,
pod uslovom da bez odlaganja podnese zahtev za dobijanje azila i da prui valjano
obrazloenje za svoj nezakonit ulazak ili boravak.

Naelo jedinstva porodice

lan 9.

Nadleni organi e preduzeti sve raspoloive mere radi odranja jedinstva porodice u toku
postupka azila kao i po dobijanju prava na azil.
Lica kojima je odobren azil imaju pravo na spajanje porodice, u skladu sa odredbama
ovog zakona.

Naelo informisanja i pravne pomoi

lan 10.
Stranac koji je izrazio nameru da trai azil u Republici Srbiji ima pravo da bude
informisan o svojim pravima i obavezama tokom celog postupka azila.
Lice koje trai azil moe da koristi besplatnu pravnu pomo i zastupanje od strane UNHCR
i nevladinih organizacija iji su ciljevi i delovanje usmereni na pruanje pravne pomoi
izbeglicama.

Naelo besplatnog prevoenja

lan 11.
Licu koje trai azil, a ne razume slubeni jezik postupka, obezbedie se besplatne usluge
prevoenja na jezik drave porekla, odnosno na jezik koji razume.
Trailac azila moe angaovati prevodioca po svom izboru i o svom troku.
Obaveza pruanja besplatne usluge prevoenja iz stava 1. ovog lana obuhvata i
korienje gestovnog jezika i dostupnost materijala na Brajevom pismu i drugim
pristupanim formatima.

Naelo slobodnog pristupa UNHCR-u

lan 12.
Lice koje trai azil ima pravo na kontakt sa ovlaenim slubenicima UNHCR-a u svim
fazama postupka azila.

Naelo line dostave

lan 13.
Sva pismena u postupku dostavljaju se lino licu koje trai azil ili njegovom pravnom
zastupniku. Pismeno se smatra dostavljenim kada ga primi bilo koje od navedenih lica.

Naelo rodne ravnopravnosti

lan 14.
Licu koje trai azil obezbedie se da bude sasluano od strane osobe istog pola, odnosno
prevodilac ili tuma istog pola, osim kada to nije mogue ili je skopano sa nesrazmernim
tekoama za organ koji vodi postupak azila.
Naelo iz stava 1. ovog lana uvek se primenjuje prilikom pretresanja, telesnih pregleda i
drugih radnji u postupku koje podrazumevaju fiziki kontakt sa licem koje trai azil.

Naelo brige o licima sa posebnim potrebama

lan 15.
U postupku azila vodie se rauna o specifinoj situaciji lica sa posebnim potrebama koja
trae azil, kao to su maloletnici, lica potpuno ili delimino liena poslovne sposobnosti,
deca odvojena od roditelja ili staratelja, osobe sa invaliditetom, stare osobe, trudnice,
samohrani roditelji sa maloletnom decom i lica koja su bila izloena muenju, silovanju ili
drugim tekim oblicima psiholokog, fizikog ili seksualnog nasilja.

Naelo zastupanja maloletnika bez pratnje i poslovno nesposobnih lica

lan 16.
Maloletniku bez pratnje, kao i poslovno nesposobnom licu koje nema zakonskog
zastupnika, organ starateljstva e, pre podnoenja zahteva za azil, odrediti staratelja, u
skladu sa zakonom.
Sasluanju maloletnika bez pratnje, odnosno poslovno nesposobnog lica iz stava 1. ovog
lana mora prisustvovati staratelj.

Naelo neposrednosti

lan 17.

Svaki stranac koji je podneo zahtev za azil ima pravo da usmeno i neposredno bude
sasluan od strane ovlaenog slubenika nadlene organizacione jedinice Ministarstva
unutranjih poslova, o svim injenicama relevantnim za priznavanje prava na utoite ili
dodelu subsidijarne zatite.

Naelo poverljivosti

lan 18.
Podaci o licu koje trai azil, do kojih se doe tokom postupka azila, predstavljaju
slubenu tajnu i mogu biti dostupni samo zakonom ovlaenim licima.
Podaci iz stava 1. ovog lana ne smeju se otkriti dravi porekla lica koje trai azil, osim
ako ga po okonanju postupka i odbijanju zahteva za azil treba prinudno vratiti u zemlju
porekla. U tom sluaju mogu se dati sledei podaci:
1) identifikacioni podaci;
2) podaci o lanovima porodice;
3) podaci o ispravama koje je izdala zemlja porekla;
4) adresa prebivalita;
5) otisci prstiju i
6) fotografije.

III. NADLENI ORGANI

Kancelarija za azil

lan 19.
Povodom zahteva za azil i prestanka tog prava, u prvom stepenu postupak vodi i sve
odluke donosi nadlena organizaciona jedinica Ministarstva unutranjih poslova (u daljem
tekstu: Kancelarija za azil).
Ovlaeni slubenici koji vode postupak azila u Kancelariji za azil posebno su osposobljeni
za vrenje tih poslova.

Ministar unutranjih poslova (u daljem tekstu: ministar), svojim aktom blie ureuje
uslove i kriterijume za slubenike koji obavljaju poslove u Kancelariji za azil.

Komisija za azil

lan 20.
Komisija za azil odluuje u drugom stepenu po albama na odluke Kancelarije za azil, a
ini je predsednik i osam lanova koje imenuje Vlada na period od etiri godine.
Sredstva za rad Komisije za azil obezbeuju se u budetu Republike Srbije.
Za predsednika i lana Komisije za azil moe biti izabran dravljanin Republike Srbije,
diplomirani pravnik, koji ima najmanje pet godina radnog iskustva u struci i poznaje
propise iz oblasti ljudskih prava.
Vlada svojim aktom utvruje visinu naknade za rad lanova Komisije za azil.
Komisija za azil je nezavisna u svom radu i odluuje veinom glasova od ukupnog broja
lanova.
Administrativne poslove za Komisiju za azil obavlja Ministarstvo unutranjih poslova.
U roku od 30 dana od dana imenovanja njenih lanova, Komisija za azil donosi Poslovnik
o radu. Poslovnikom o radu blie se ureuje nain odluivanja Komisije za azil,
zakazivanje sednica i druga pitanja od znaaja za rad Komisije za azil.

Centar za azil

lan 21.
Do donoenja konane odluke o zahtevu za azil, licima koja trae azil obezbeuje se
smetaj i osnovni ivotni uslovi u Centru za azil, koji je u sastavu Komesarijata za
izbeglice kao posebne organizacije, u smislu Zakona o dravnoj upravi i Zakona o
dravnim slubenicima. Vlada svojim aktom osniva jedan ili vie centara za azil.
Radom Centra za azil rukovodi dravni slubenik na poloaju koji rukovodi Komesarijatom
za izbeglice, koji svojim aktom ureuje i unutranju organizaciju i sistematizaciju radnih
mesta u Centru za azil.
Dravni slubenik na poloaju koji rukovodi Komesarijatom za izbeglice donosi propise o
uslovima smetaja, kunom redu i obezbeivanju osnovnih ivotnih uslova u Centru za
azil.
Sredstva za rad Centra za azil obezbeuju se u budetu Republike Srbije.

IV. POSTUPAK AZILA

Namera da se trai azil

lan 22.
Prilikom granine kontrole na ulasku u Republiku Srbiju, ili unutar njene teritorije, stranac
moe usmenim ili pismenim putem da izrazi nameru da trai azil pred ovlaenim
policijskim slubenikom Ministarstva unutranjih poslova.
Stranac koji je izrazio nameru da trai azil e se evidentirati i uputiti u Kancelariju za azil,
odnosno u Centar za azil. Stranac je duan da se javi u roku od 72 sata ovlaenom
slubeniku Kancelarije za azil, odnosno Centra za azil.
Kad ovlaeni policijski slubenik Ministarstva unutranjih poslova, u sluaju iz stava 1.
ovog lana, posumnja da postoji neki od razloga za ogranienje kretanja iz lana 51.
ovog zakona, sprovee stranca do Kancelarije za azil ili Centra za azil.

Evidentiranje

lan 23.
Ovlaeni policijski slubenik Ministarstva unutranjih poslova pred kojim je stranac
izrazio nameru da trai azil izvrie njegovo evidentiranje.
Evidentiranje obuhvata izdavanje propisane potvrde koja sadri line podatke koje je
stranac dao o sebi ili se mogu utvrditi na osnovu raspoloivih isprava i dokumenata koje
ima sa sobom.
Potvrda iz stava 2. ovog lana slui kao dokaz da je stranac izrazio nameru da trai azil i
da ima pravo boravka u trajanju 72 sata.
Ovlaeni policijski slubenik ima pravo pretresanja stranca i njegovih stvari radi
pronalaenja linih isprava i dokumenata potrebnih za izdavanje potvrde iz stava 2. ovog
lana. Sve pronaene isprave i dokumenta evidentirae se u potvrdi.
Nain evidentiranja stranaca koji izraze nameru da trae azil blie se ureuje propisom
ministra.

Registracija

lan 24.
Ovlaeni slubenik Kancelarije za azil vri registraciju stranca i lanova njegove
porodice.
Registracija obuhvata:
1) utvrivanje identiteta,
2) fotografisanje,
3) uzimanje otisaka prstiju i
4) privremeno zadravanje svih isprava i dokumenata koji mogu biti od znaaja u
postupku azila, o emu se strancu izdaje potvrda.
Stranac koji poseduje paso, linu kartu ili drugi idetifikacioni dokument, dozvolu
boravka, vizu, izvod iz matine knjige roenih, putnu kartu, odnosno drugu ispravu ili
kakvo pismeno od znaaja za postupak dobijanja azila, duan je da ih priloi prilikom
registracije ili podnoenja zahteva za azil, ali najkasnije do sasluanja.
Po izvrenoj registraciji strancu se izdaje lina karta za lica koja trae azil.
Strancu koji namerno ometa, izbegava ili ne pristane na registraciju iz stava 1. ovog
lana nije doputeno da podnese zahtev za azil.
Nain vrenja registracije iz stava 1. ovog lana propisuje ministar.

Pokretanje postupka za davanje azila

lan 25.
Postupak za davanje azila pokree se podnoenjem zahteva za azil ovlaenom
slubeniku Kancelarije za azil na propisanom obrascu u roku od 15 dana od dana
registracije, a u opravdanim sluajevima, na zahtev stranca, Kancelarija za azil ovaj rok
moe produiti.
Pre podnoenja zahteva za azil stranac e se pouiti o njegovim pravima i obavezama, a
posebno o pravu na boravak, besplatnog prevodioca, pravnu pomo i pravo na pristup
UNHCR-u.
Neopravdanim prekoraenjem roka iz stava 1. ovog lana, stranac gubi pravo na boravak
u Republici Srbiji.
Sadrinu i izgled obrasca zahteva za azil propisuje ministar.

Sasluanje

lan 26.
Ovlaeni slubenik Kancelarije za azil e lice koje trai azil lino sasluati u najkraem
moguem roku. Lice koje trai azil moe biti sasluano vie puta.
Sasluanje moe biti tonski snimljeno, kad se o tome obavesti lice koje trai azil.
Sasluanju mogu prisustvovati pravni zastupnik lica koje trai azil i predstavnik UNHCR-a,
ukoliko se tome ne protivi lice koje trai azil.
Ovlaeni slubenik Kancelarije za azil e tokom sasluanja nastojati da utvrdi sve
injenice od znaaja za odluivanje o zahtevu za azil, a posebno:
1) identitet lica koje trai azil;
2) razloge na kojima se zasniva zahtev za azil;
3) kretanje lica koje trai azil nakon naputanja drave porekla i
4) da li je lice koje trai azil ve trailo azil u nekoj drugoj dravi.
Lice koje trai azil je duno da u potpunosti sarauje sa Kancelarijom za azil i da tano
iznese sve injenice koje su od znaaja za odluivanje.

Prvostepena odluka Kancelarije za azil

lan 27.
Nakon sprovedenog postupka Kancelarija za azil donosi odluku:
1) kojom usvaja zahtev za azil i strancu priznaje pravo na utoite ili dodeljuje
subsidijarnu zatitu;
2) kojom odbija zahtev za azil i nalae strancu da, ukoliko nema drugi osnov za
boravak, u odreenom roku napusti teritoriju Republike Srbije.
Odluka iz stava 1. ovog lana odnosi se i na lanove porodice izbeglice koji nisu podneli
zahtev za azil.
U zakonom utvrenim sluajevima Kancelarija za azil donosi odluku da se postupak za
davanje azila obustavi.

Usvajanje zahteva za azil

lan 28.
Kancelarija za azil donee reenje kojim se strancu priznaje pravo na utoite, odnosno
dodeljuje subsidijarna zatita, kada utvrdi da lice koje je podnelo zahtev za azil ispunjava
uslove za sticanje prava na utoite ili dodelu subsidijarne zatite, ako ne postoje razlozi
za uskraivanje prava na utoite.

Odbijanje zahteva za azil

lan 29.
Kancelarija za azil donee reenje kojim se strancu odbija zahtev za azil kad utvrdi da je
taj zahtev neosnovan ili da postoje zakonom propisani razlozi za uskraivanje prava na
azil.
Reenje iz stava 1. ovog lana mora biti obrazloeno.

Neosnovan zahtev za azil

lan 30.
Zahtev za azil je neosnovan kad se utvrdi da lice koje je podnelo zahtev ne ispunjava
uslove za priznavanje prava na utoite ili dodelu subsidijarne zatite, a naroito:
1) kad je zahtev za azil zasnovan na neistinitim razlozima, na lanim podacima,
falsifikovanim ispravama ili dokumentima, osim ako za to iznese opravdane razloge;
2) ako su navodi iz zahteva za azil, koji se odnose na injenice bitne za odluku o azilu, u
suprotnosti sa navodima datim prilikom sasluanja lica koje trai azil, ili drugim
dokazima izvedenim tokom postupka (ako se, nasuprot navodima iz zahteva, tokom
postupka utvrdi da je zahtev za azil podnet sa ciljem da se odloi deportacija, da je
lice koje trai azil dolo iskljuivo iz ekonomskih razloga i sl.);
3) ako lice koje trai azil odbija da da izjavu o razlozima za traenje azila ili je njegova
izjava nejasna ili ne sadri navode koji ukazuju na proganjanje.

Razlozi za uskraivanje azila

lan 31.
Pravo na azil nee se priznati licu za koje postoje ozbiljni razlozi da se smatra:
1) da je poinilo zloin protiv mira, ratni zloin ili zloin protiv ovenosti, u skladu sa
odredbama sadranim u meunarodnim konvencijama donetim u cilju
predupreivanja takvih zloina;
2) da je poinilo teko krivino delo koje nije politikog karaktera, izvan Republike
Srbije, pre nego to je ulo na njenu teritoriju;
3) da je odgovorno za dela suprotna ciljevima i principima Ujedinjenih nacija.
Pravo na azil nee se priznati licu koje uiva zatitu ili pomo neke od ustanova ili
agencija Ujedinjenih nacija, osim UNHCR-a.
Pravo na azil nee se priznati licu kome nadleni organi Republike Srbije priznaju ista
prava i obaveze kao dravljanima Republike Srbije.

Podnoenje novog zahteva za azil

lan 32.
Stranac iji je zahtev za azil ranije odbijen u Republici Srbiji moe podneti novi zahtev
ako obezbedi dokaze da su se okolnosti relevantne za priznavanje prava na utoite ili
dodeljivanje subsidijarne zatite u meuvremenu bitno izmenile. U protivnom zahtev e
se odbaciti.

Odbacivanje zahteva za azil

lan 33.
Kancelarija za azil e odbaciti zahtev za azil bez ispitivanja da li lice koje trai azil
ispunjava uslove za priznavanje azila, ako utvrdi:
1) da je lice koje trai azil moglo da dobije efikasnu zatitu u drugom delu drave
porekla, osim ako se, s obzirom na sve okolnosti, ne moe oekivati da to uini;
2) da lice koje trai azil uiva zatitu ili pomo nekog organa ili tela Organizacije
Ujedinjenih nacija, osim UNHCR-a, ili mu je priznat azil u drugoj dravi;
3) da lice koje trai azil ima dravljanstvo tree drave;
4) da lice koje trai azil moe da dobije zatitu sigurne drave porekla, osim ako dokae
da za njega nije sigurna;

5) da je zahtev za azil koji je lice koje trai azil podnelo nekoj drugoj dravi koja potuje
enevsku konvenciju ranije odbijen, a u meuvremenu nije dolo do promene
okolnosti na kojima se zahtev zasnivao, ili je ranije podneo zahtev za azil drugoj
dravi koja potuje enevsku konvenciju;
6) da je lice koje trai azil dolo iz sigurne tree drave, osim ako dokae da za njega
nije sigurna;
7) da je lice koje trai azil namerno unitilo putnu ispravu, identifikacioni dokument ili
drugo pismeno koje je moglo biti od znaaja za odluku o azilu, osim ako navede
opravdane razloge.
Pre donoenja reenja kojim odbacuje zahtev za azil, Kancelarija za azil e ispitati
stranca na sve okolnosti koje iskljuuju razloge za odbacivanje zahteva za azil iz stava 1.
ovog lana.

Obustava postupka i povraaj u preanje stanje

lan 34.
Postupak za davanje azila e se obustaviti po slubenoj dunosti ako lice koje trai azil:
1) odustane od zahteva za azil;
2) kome je propisno uruen poziv, bez opravdanog razloga ne pristupi sasluanju, ili
odbije da da iskaz;
3) bez opravdanog razloga, ne obavesti Kancelariju za azil o promeni adrese boravka u
roku od tri dana od nastale promene, ili na drugi nain spreava uruenje poziva ili
drugih pismena;
4) napusti Republiku Srbiju bez odobrenja Kancelarije za azil.
U odluci o obustavi postupka, Kancelarija za azil e odrediti rok u kome stranac koji nema
drugi osnov za boravak u Republici Srbiji mora da napusti njenu teritoriju, a ako to ne
uini bie prinudno udaljen, u skladu sa zakonom kojim je ureen boravak stranaca.
Lice koje trai azil moe u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih je dolo
do neodazivanja pozivu za sasluanje ili neblagovremene prijave promene adrese da
podnese predlog za povraaj u preanje stanje.
O predlogu za povraaj u preanje stanje odluku donosi Kancelarija za azil.

Rok za albu

lan 35.
Protiv prvostepenih odluka donetih u postupku azila, alba se podnosi u roku od 15 dana
od dana prijema prvostepene odluke.

V. PRIVREMENA ZATITA

Privremena zatita

lan 36.
U sluaju masovnog dolaska lica iz drave u kojoj se njihov ivot, bezbednost ili sloboda
ugroava nasiljem optih razmera, spoljnom agresijom, unutranjim oruanim sukobima,
masovnim krenjem ljudskih prava ili drugim okolnostima koje ozbiljno naruavaju javni
poredak, kad zbog masovnog dolaska ne postoji mogunost da se sprovede individualna
procedura za dobijanje prava na azil, pruie se privremena zatita u skladu sa
socijalnim, ekonomskim i drugim mogunostima Republike Srbije. O pruanju privremene
zatite odluuje Vlada.
Privremena zatita moe se dodeliti i licima koja su u vreme donoenja odluke iz stava 1.
ovog lana zakonito boravila u Republici Srbiji, ali im je pravo na boravak isteklo pre
prestanka razloga za pruanje privremene zatite, ako su ispunjeni drugi zakonom
propisani uslovi.
Kancelarija za azil vri registraciju lica pod privremenom zatitom primenom mera iz
lana 24. stav 1. ta. 1), 2) i 3) ovog zakona.
Kancelarija za azil donosi pojedinana reenja o dodeljivanju privremene zatite, u skladu
sa odlukom iz stava 1. ovog lana.
Privremena zatita je izuzetna mera i moe trajati najdue godinu dana, a ukoliko razlozi
za privremenu zatitu i dalje postoje, moe se produiti.
Stranci kojima je dodeljena privremena zatita imaju pravo da podnesu zahtev za azil.

Prestanak privremene zatite

lan 37.
Privremena zatita prestaje protekom roka za koji je odobrena, ili prestankom razloga
zbog kojih je odobrena, o emu odluku donosi Vlada.

Bez obzira na stav 1. ovog lana, privremena zatita moe prestati strancu na osnovu
odluke Kancelarije za azil, kad se utvrdi da u odnosu na njega postoje razlozi zbog kojih
se moe uskratiti pravo na utoite.

Prava i obaveze stranaca kojima je odobrena privremena zatita

lan 38.
Stranac kome je odobrena privremena zatita ima pravo na:
1) boravak do perioda vaenja privremene zatite;
2) ispravu koja potvruje njegov status i pravo boravka;
3) zdravstvenu zatitu u skladu sa propisima kojima je ureena zdravstvena zatita
stranaca;
4) besplatno osnovno i srednje obrazovanje u dravnim kolama u skladu sa posebnim
propisom;
5) pravnu pomo pod uslovima propisanim za lica koja trae azil;
6) slobodu veroispovesti, pod istim uslovima kao dravljani Republike Srbije;
7) smetaj, u skladu sa posebnim propisom;
8) pristupaan smetaj osobama sa invaliditetom.
Stranac kome je odobrena privremena zatita izjednaen je u pogledu obaveza sa licima
kojima je priznato pravo na utoite.

VI. OSTVARIVANJE PRAVA I OBAVEZA LICA KOJA TRAE

AZIL, IZBEGLICA I LICA KOJIMA JE DODELJENA
SUBSIDIJARNA ZATITA

Pravo na boravak u Republici Srbiji, smetaj i osnovne ivotne uslove

lan 39.
Za vreme trajanja postupka lice koje trai azil ima pravo da boravi u Republici Srbiji i za
to vreme, ukoliko je potrebno, ima pravo na smetaj u Centru za azil.

Prilikom prijema u Centar za azil sva lica koja trae azil se zdravstveno pregledaju na
nain utvren propisom koji donosi ministar nadlean za zdravlje.
U Centru za azil licima koja trae azil obezbeuju se pored smetaja i osnovni ivotni
uslovi: odea, hrana, novana pomo i drugi uslovi, u skladu sa posebnim propisima i
naelima postupka azila.
Kad lice koje trai azil poseduje sopstvena finansijska sredstva ili su mu sredstva
obezbeena na drugi nain, obavezan je da uestvuje u snoenju trokova smetaja u
Centru za azil, a na njegov zahtev, ako ne postoje razlozi za ogranienje kretanja iz lana
51. ovog zakona, Kancelarija za azil e mu odobriti boravak van Centra za azil.

Zdravstvena zatita

lan 40.
Lice koje trai azil i lice kome je odobren azil u Republici Srbiji imaju jednaka prava na
zdravstvenu zatitu, u skladu sa propisima kojima je ureena zdravstvena zatita
stranaca.

Pravo na besplatno osnovno i srednje obrazovanje i pravo na socijalnu

pomo

lan 41.
Lice koje trai azil i lice kome je odobren azil ima pravo na besplatno osnovno i srednje
obrazovanje i pravo na socijalnu pomo, u skladu sa posebnim propisom.
Propise o socijalnoj pomoi za lica koja trae, odnosno kojima je odobren azil donosi
ministar nadlean za socijalnu politiku.

Prava izbeglica jednaka pravima dravljana Republike Srbije

lan 42.
Lica kojima je priznato pravo na utoite u Republici Srbiji imaju jednaka prava kao
dravljani Republike Srbije u pogledu prava na zatitu intelektualne svojine, slobodan
pristup sudovima, pravnu pomo, osloboenje od plaanja sudskih i drugih trokova pred
dravnim organima i prava na slobodu veroispovesti.

Prava izbeglica jednaka pravima stalno nastanjenih stranaca

lan 43.
Lica kojima je priznato pravo na utoite u Republici Srbiji imaju jednaka prava kao
stalno nastanjeni stranci u pogledu prava na rad i prava po osnovu rada, preduzetnitva,
prava na stalno nastanjenje i slobodu kretanja, prava na pokretnu i nepokretnu imovinu,
kao i prava na udruivanje.

Pravo izbeglica na smetaj

lan 44.
Licima kojima je priznato pravo na utoite ili subsidijarna zatita smetaj se obezbeuje
prema mogunostima Republike Srbije, a najdue jednu godinu od konanog reenja
kojim mu je priznat status.
Pod smetajem u smislu stava 1. ovog lana podrazumeva se davanje odreenog
stambenog prostora na korienje, ili davanje novane pomoi potrebne za stambeno
zbrinjavanje.

Osloboenje od reciprociteta

lan 45.
Nakon tri godine boravka u Republici Srbiji od priznavanja prava na utoite, izbeglica e
biti osloboen eventualnih mera reciprociteta u pogledu prava koja mu na osnovu zakona
pripadaju.

Integracija izbeglica

lan 46.
Republika Srbija e u okviru svojih mogunosti obezbediti uslove za ukljuivanje izbeglica
u drutveni, kulturni i privredni ivot, kao i da omogui naturalizaciju izbeglica.

Posebne obaveze lica koje trai azil

lan 47.

Lice koje trai azil obavezno je:

1) da se pridrava mera ogranienja kretanja iz lana 52. ovog zakona, ako su
odreene;
2) da o svakoj promeni adrese pismenim putem obavesti Kancelariju za azil, u roku od
tri dana od promene adrese;
3) da se pridrava kunog reda, ako je smeteno u Centar za azil;
4) da se odaziva na pozive i sarauje sa Kancelarijom za azil i drugim nadlenim
organima u svim fazama postupka azila;
5) da ovlaenom slubeniku preda svoja identifikaciona dokumenta, putnu ispravu i
druga dokumenta koja mogu biti od znaaja za njegovu identifikaciju;
6) da sarauje sa ovlaenim slubenicima prilikom njegove registracije i zdravstvenog
pregleda;
7) da ostane na teritoriji Republike Srbije do okonanja postupka za dobijanje azila;
8) da napusti Centar za azil po donoenju konane odluke o zahtevu za azil.
O nepotovanju obaveza iz stava 1. ta. 3) i 8) ovog lana, ovlaeni slubenik Centra za
azil obavetava Kancelariju za azil radi preduzimanja mera iz njene nadlenosti.

VII. SPAJANJE PORODICE

Pravo na spajanje porodice lica kome je priznato pravo na utoite

lan 48.
Lice kome je priznato pravo na utoite ima pravo na spajanje sa lanovima svoje
porodice.
Na zahtev lica iz stava 1. ovog lana, Kancelarija za azil e i lanu njegove porodice koji
se nalazi van teritorije Republike Srbije, priznati pravo na utoite, ukoliko ne postoje
zakonom propisani razlozi za uskraivanje tog statusa.

Pravo na spajanje porodice lica kome je dodeljena subsidijarna zatita

lan 49.

Lice kome je dodeljena subsidijarna zatita, ima pravo na spajanje porodice u skladu sa
propisima kojima je ureeno kretanje i boravak stranaca.

Spajanje porodice lica kome je dodeljena privremena zatita

lan 50.
Nadleni organ moe u opravdanim sluajevima dozvoliti spajanje porodice i dodeliti
privremenu zatitu i lanovima porodice lica koje uiva privremenu zatitu u Republici
Srbiji.

VIII. OGRANIENJE KRETANJA

Razlozi za ogranienje kretanja

lan 51.
Kretanje lica koje trai azil moe se ograniiti reenjem Kancelarije za azil, kada je to
neophodno radi:
1) utvrivanja identiteta;
2) obezbeivanja prisustva stranca u postupku azila, u sluaju kad se osnovano moe
pretpostaviti da je zahtev podnet u cilju izbegavanja deportacije, ili kad bez prisustva
stranca nije mogue utvrditi druge bitne injenice na kojima je zahtev za azil
zasnovan;
3) zatite bezbednosti zemlje i javnog poretka u skladu sa zakonom.

Mere ogranienja kretanja

lan 52.
Ogranienje kretanja se sprovodi:
1) odreivanjem boravka u Prihvatilitu za strance pod pojaanim policijskim
nadzorom;
2) zabranom naputanja Centra za azil, odreene adrese, odnosno odreenog podruja.

Ogranienje kretanja traje dok postoje razlozi iz lana 51. ovog zakona, a najdue tri
meseca.
Izuzetno, kad je ogranienje kretanja odreeno zbog razloga iz lana 51. ta. 2) i 3) ovog
zakona, ogranienje kretanja se moe produiti za jo tri meseca.
O albi na odluku kojom je izreena, odnosno produena mera iz stava 1. taka 1) ovog
lana, odluuje nadleni okruni sud.
Na postupak odluivanja po albi iz stava 4. ovog lana shodno se primenjuje odredba
lana 53. Zakona o policiji ("Slubeni glasnik RS", broj 101/05).
alba na odluku o ogranienju kretanja ne odlae izvrenje.

Nepotovanje ogranienja kretanja

lan 53.
Licu koje trai azil moe se odrediti boravak u Prihvatilitu za strance ukoliko prekri
zabranu iz lana 52. stav 1. taka 2) ovog zakona.

IX. PRESTANAK AZILA I UDALJENJE STRANCA

Prestanak prava na utoite

lan 54.
Pravo na utoite prestaje iz sledeih razloga:
1) ako lice svojom voljom ponovo uiva zatitu drave porekla;
2) ako je lice svojom voljom ponovo steklo dravljanstvo koje je ranije izgubilo;
3) ako je lice steklo novo dravljanstvo i time uiva zatitu nove drave;
4) ako se lice svojom voljom vratilo u zemlju koju je napustilo ili van koje je ostalo iz
straha od progona ili zlostavljanja, ili
5) ako lice vie ne moe da odbije zatitu svoje drave porekla, jer su prestale okolnosti
u vezi sa kojima mu je dodeljena zatita.

Prestanak zatite u skladu sa odredbama stava 1. taka 5. ovog lana nee se

primenjivati na lice koje odbija da koristi zatitu svoje drave porekla, jer je u
mogunosti da se pozove na uverljive razloge vezane za proganjanje ili zlostavljanje u
prolosti.

Ukidanje odluke o davanju azila

lan 55.
Kancelarija za azil e po slubenoj dunosti ukinuti odluku o davanju azila ako se utvrdi
da postoje razlozi iz lana 54. ovog zakona, kao i u drugim zakonom utvrenim
sluajevima.

Prestanak azila ponitavanjem odluke o davanju azila

lan 56.
Kancelarija za azil e po slubenoj dunosti ponititi odluku o davanju azila ako se
naknadno utvrdi:
1) da je odluka o davanju azila doneta na osnovu neistinito prezentiranih injenica ili
prikrivanju injenica od strane lica koje trai azil i da zbog toga u trenutku
podnoenja zahteva za azil nije ispunjavao uslove za dobijanje azila, i
2) da postoje razlozi zbog kojih bi mu, na osnovu zakona, pravo na utoite bilo
uskraeno, da su bili poznati u trenutku podnoenja zahteva za azil.

Udaljenje stranca

lan 57.
Stranac iji je zahtev za azil odbijen ili odbaen, ili je odlueno da se postupak obustavi,
a koji ne boravi po drugom osnovu u zemlji, duan je da napusti Republiku Srbiju u roku
koji je odreen tom odlukom.
Rok u kome je stranac duan da napusti Republiku Srbiju ne moe biti dui od 15 dana
od dana prijema konane odluke iz stava 1. ovog lana.
Ukoliko stranac u ostavljenom roku ne napusti Republiku Srbiju dobrovoljno, kao i u
sluaju iz lana 25. stav 3. ovog zakona, bie prinudno udaljen u skladu sa odredbama
zakona koji ureuje kretanje i boravak stranaca.

Do udaljenja iz Republike Srbije, stranac iz stava 3. ovog lana moe biti smeten u
Prihvatilite za strance.

X. ISPRAVE

Vrste isprava

lan 58.
Ministarstvo unutranjih poslova e licu koje je izrazilo nameru da trai ili je podnelo
zahtev za azil i licu kome je odobren azil izdati sledee isprave:
Potvrdu za lice koje je izrazilo nameru da trai azil;
Linu kartu za lice koje trai azil;
Linu kartu za lice kome je odobren azil i
Putnu ispravu za izbeglice.
Lice kome je izdata isprava iz stava 1. ta. 1), 2) i 3) ovog lana, duno je da je nosi sa
sobom i pokae na zahtev ovlaenog slubenog lica.
Sadrinu i izgled obrazaca isprava iz stava 1. ovog lana propisuje ministar.

Potvrda za lice koje je izrazilo nameru da trai azil

lan 59.
Potvrda za lice koje je izrazilo nameru da trai azil izdaje se na propisanom obrascu koji
ne moe da slui kao identifikacioni dokument.
Potvrda se izdaje i lanovima porodice koji su sa licem koje je izrazilo nameru da trai
azil.

Lina karta za lice koje trai azil

lan 60.

Nakon registracije, Kancelarija za azil na propisanom obrascu, izdaje strancu linu kartu
za lice koje trai azil koja slui kao identifikacioni dokument i kao dozvola boravka u
Republici Srbiji, do okonanja postupka azila.
U linoj karti za lice koje trai azil posebno se naznaava da li je stranac podneo zahtev
za azil.
Lina karta iz stava 1. ovog lana izdaje se i lanu porodice koji je sa licem koje trai azil.

Lina karta za lice kome je odobren azil

lan 61.
Licu starijem od 15 godina kome je odobren azil u Republici Srbiji, Kancelarija za azil
izdaje linu kartu na propisanom obrascu.
Licu kome je priznato pravo na utoite lina karta se izdaje sa rokom vaenja od 5
godina, a licu kome je dodeljena subsidijarna ili privremena zatita, sa rokom vaenja od
1 godine.

Putna isprava za izbeglice

lan 62.
Na zahtev lica starijeg od 18 godina kome je priznato pravo na utoite u Republici Srbiji,
Kancelarija za azil izdaje putnu ispravu na propisanom obrascu, sa rokom vaenja od 2
godine, u skladu sa zakonom.
U izuzetnim sluajevima humanitarne prirode, putna isprava iz stava 1. ovog lana izdaje
se i licima pod subsidijarnom zatitom koja ne poseduju nacionalnu putnu ispravu, sa
rokom vaenja do 1 godine.

Vraanje isprave

lan 63.
Isprave iz lana 58. stav 1. ta. 2), 3) i 4) moraju se vratiti Kancelariji za azil, po
okonanju postupka, ukidanju statusa ili u sluaju zamene zbog dotrajalosti ili oteenja.

XI. EVIDENCIJE

lan 64.
Ministarstvo unutranjih poslova vodi evidencije o:
1) registrovanim licima;
2) licima koja trae azil u Republici Srbiji;
3) licima kojima je priznato pravo na utoite ili im je dodeljena subsidijarna zatita;
4) licima kojima je dodeljena privremena zatita;
5) licima kojima je ogranieno kretanje u smislu l. 51. i 52. ovog zakona;
6) privremeno zadranim stranim ispravama i
7) ispravama izdatim na osnovu ovog zakona.
Komesarijat za izbeglice vodi evidencije o licima smetenim u Centru za azil.
Nain voenja i sadrinu evidencija iz stava 1. ovog lana propisuje ministar, a evidencije
iz stava 2. ovog lana dravni slubenik na poloaju koji rukovodi Komesarijatom za
izbeglice.
Podaci o licima iz st. 1. i 2. ovog lana prikupljaju se, koriste i uvaju u skladu sa
propisima kojima je ureena zatita podataka o linosti.

XII. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 65.
Odredbe ovog zakona tumae se u skladu sa enevskom konvencijom, Protokolom i
opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava.

lan 66.
U roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona Vlada e imenovati
predsednika i lanove Komisije za azil iz lana 20. ovog zakona.
Vlada e u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona utvrditi listu
sigurnih drava iz lana 2. ovog zakona.

lan 67.

U roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona:

1) ministar nadlean za unutranje poslove donee propise o sadrini i izgledu obrazaca
zahteva za azil i isprava iz lana 58. ovog zakona, nainu evidentiranja i registracije
lica koja trae azil iz l. 23. i 24. ovog zakona i nainu voenja i sadrini evidencija iz
lana 64. ovog zakona;
2) dravni slubenik na poloaju koji rukovodi Komesarijatom za izbeglice donee akt o
unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u Centru za azil i propise o
uslovima smetaja, kunom redu, obezbeivanju osnovnih ivotnih uslova i evidenciji
lica smetenih u Centru za azil;
3) ministar nadlean za socijalnu politiku donee propise o socijalnoj pomoi za lica koja
trae, odnosno kojima je odobren azil;
4) ministar nadlean za zdravlje donee propis o zdravstvenim pregledima iz lana 39.
stav 2. ovog zakona, koji se obavljaju prilikom prijema u Centar za azil.

lan 68.
Danom poetka primene ovog zakona prestaju da vae Zakon o azilu ("Slubeni list
SCG", broj 12/05) i odredbe l. 44. do 60. Zakona o kretanju i boravku stranaca
("Slubeni list SFRJ", br. 56/80, 53/85, 30/89, 26/90, 53/91 i "Slubeni list SRJ", broj
68/02).

lan 69.
Postupci azila zapoeti pre poetka primene ovog zakona okonae se prema odredbama
ovog zakona.

lan 70.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku
Republike Srbije", a primenjuje se od 1. aprila 2008. godine.