Pcelarski Zurnal 1

SADRAJ
Broj 1, godina I
oktobar 2008.
Adresa redakcije
PELARSKI URNAL
Ignjata Joba 57/7
11050 Beograd, Srbija
Tel: 011/393 09 58, 064/242 44 55
pcelarskizurnal@yahoo.com
www.umeljic.com
Izdava
Izdavaka agencija Umelji
Ulica ede Dulejanovia 33
34203 Kragujevac
Glavni i odgovorni urednik
Ivan Umelji
Struni saradnik
Prof. dr Zoran Stanimirovi
Urednik fotografije
Veroljub Umelji
Prevodioci
Ivan Umelji
Aleksandar Milankovi
Lektorka
Bojana Kovaevi
Dizajn i priprema
Denis Viki
tampa
Kolor Pres, Lapovo
Nijedan deo ove publikacije (tekst ili fotografije)
nije dozvoljeno reprodukovati bez prethodne
pismene saglasnosti glavnog urednika.
Copyright 2008 Pelarski urnal
Autorski lanci

Prof. dr sc. Zoran Stanimirovi

Dr sc. Jevrosima Stevanovi

Mr sc. Dragan irkovi
2
Mogui uzroci kolapsa

pelinjih zajednica (CCD) I deo

Dr Stefan Bogdanov
8
Kvalitet voska

Prof. dr Bendamin Oldrojd
14
ta ubija amerike pele?

Prof. dr Riard Fel
20
Ocenite svoje matice
Reportaa
25
Janko Pislak (Slovenija)
Medonosno bilje
28
Glavo
30
eljuga
Pelarstvo u svetu
32
Kina
Nauna istraivanja
38
Tople pele iz hladnih elija
40
Neobina toplotna odbrana

pela od strljenova
42
Gen vitelogenin koordinira

socijalni ivot pela
Deavanja
44
APIMONDIA 2009
Zanimljivosti
46
U Izraelu pronaene konice

stare 3000 godina
46
600 drutava na jednom stablu
Iz starih knjiga
47
Lorenc Langstrot

Konica i medonosna pela
Uradi sam
50
Skuplja cvetnog praha
In memoriam
52
Eva Krejn
CIP -
,
638.1
PELARSKI urnal : ilustrovani asopis za
pelarsku kulturu / glavni i odgovorni
urednik Ivan Umelji. - God. 1, br. 1 (2008) - Kragujevac (Ulica ede Dulejanovia
33) : Izdavaka agencija Umelji, 2008 (Lapovo : Kolor Pres). - 24 cm
Tromeseno
ISSN 1820-9319 = Pelarski urnal
COBISS.SR-ID 151515660
50
28
25
20
Pretplata na Pelarski urnal za 2009. godinu

(4 broja + prvi broj) iznosi 700 dinara, za
inostranstvo 18 . Pretplatu vriti na iro
raun Izdavake agencije Umelji:
.r. broj 205-134375-95
uz obavezno prethodno javljanje redakciji telefonom ili elektronskom potom.
Potovani pelari,
pred Vama se nalazi prvi broj ilustrovanog asopisa
za pelarsku kulturu Pelarski urnal.
Nama, koji radimo na pokretanju i pripremi asopisa,
cilj je da Pelarski urnal doprinese to boljem informisanju pelara i podizanju kulture pelarenja. Trudiemo se da Vas pravovremeno informiemo o
novostima i dostignuima iz pelarske nauke i prakse objavljivanjem originalnih autorskih radova najuglednijih domaih i stranih strunjaka. Posebno emo
afirmisati pelarsku praksu kroz prikazivanje naina
pelarenja poznatih i uspenih pelara praktiara.
Pelarski urnal e Vas zanimljivim prilozima i kroz
stalne i periodine rubrike, obavetavati o naunim
istraivanjima, zbivanjima kod nas i u svetu, pelarskoj
literaturi, kao i o znaajnim dogaajima i linostima
iz istorije pelarstva. Pored toga, redovno emo objavljivati rubrike: Medonosno bilje, Uradi sam, Reportaa, Zanimljivosti i sl.
Informisaemo vas o najznaajnijim aktivnostima
SPOS-a i razvijati saradnju sa asopisom Pelar, a sve
u cilju unapreenja i razvoja pelarstva.
U 2009. godini Pelarski urnal e izlaziti tromeseno.
Pozivamo Vas da se pretplatite na asopis, ime ete
nama olakati njegovo izdavanje, a Vama obezbediti redovno dobijanje Pelarskog urnala. Takoe, pozivamo Vas na punu saradnju, oekujemo Vaa milje
nja, predloge i sugestije u cilju stvaranja to korisnijeg
asopisa. aljite nam tekstove o Vaim pelarskim
iskustvima, kao i fotografije koje ih ilustruju. Sve inte
resantne priloge sa zadovoljstvom emo objaviti!
Zahvaljujemo se domaim i stranim saradnicima na
ustupljenim radovima za objavljivanje u prvom broju Pelarskog urnala.
Urednik
Ivan Umelji
Autorski lanak
Prof. dr sc. Zoran Stanimirovi* Dr sc. Jevrosima Stevanovi* Mr sc. Dragan irkovi**
*Fakultet veterinarske medicine, Univerzitet u Beogradu
**Ministarstvo poljoprivrede i vodoprivrede Republike Srbije, Okrug Novi Pazar
MOGUI UZROCI KOLAPSA

PELINJIH ZAJEDNICA (CCD)
I deo
Kratak sadraj: U radu je dat prikaz najverovatnijih uzroka nestajanja pela tj. fenomena
poznatog kao Colony Collapse Disorder (CCD), kao i biologija, klinika slika, dijagnosti
ka i mere preveniranja i zatite pelinjih zajednica od uzronika amerike trulei peli
njeg legla, nozemoze, varoze i nekih virusnih infekcija. Posebno je istaknut znaaj odr
avanja dobre kondicije pelinjih zajednica, snabdevenih adekvatnom hranom, uz
forsiranje njihovog higijenskog i negovateljskog ponaanja kao primarnog faktora po
stizanja vee otpornosti na izazivae navedenih bolesti. Takoe, istaknute su bioloke
mere borbe protiv bolesti pela i pelinjeg legla koje doprinose razvoju ekolokog pe
larenja i proizvodnji pelinjih proizvoda osloboenih rezidua farmaka koji se primenju
ju u klasinom pelarenju.
Kljune rei: CCD, amerika trule pelinjeg legla, nozemoza, varoza, virusi pela, bio
loke mere borbe, higijensko i negovateljsko ponaanje.
Colony Collapse Disorder (CCD)

Colony Collapse Disorder (CCD) je naziv za feno
men koji se nedavno pojavio kao najozbiljnija
bolest uginua pelinjih drutava, pri kome do
lazi do iznenadne smrti drutva, uz nestanak
odraslih pela u konici i ispred nje. Med i perga
su obino prisutni u naputenim konicama, a
esto su prisutni i znaci nedavnog odgajanja le
gla. U nekim sluajevima u gnezdu se mogu na
i matica i mali broj preivelih pela. Takoe je
karakteristino da se u konicama iz kojih su ne
stale pele grabe javlja sa zakanjenjem, a uo
biajene tetoine (votani moljci i male konike
bube) sporije invadiraju te konice. Zbog ega
2
PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.
dolazi do kolapsa pelinjih zajednica (CCD)?

CCD je multifaktorijalno oboljenje pelinjih za
jednica, tj, ne moe se sa sigurnou tvrditi da je
uzrokovano samo jednim uzronikom. To je i
razlog zato je jako teko preporuiti lek koji bi
pokazao najbolju efikasnost.
Najei uzroci CCD-a:
- Nedostatak kvalitetne hrane (polena i meda),
- Bakterijske infekcije (Amerika kuga pelinjeg
legla)
- Gljivine infekcije (Nosemosis i Ascosphaerosis)
- Infestacija pelinjih zajednica parazitima, a pre
svih krpeljom Varroa destructor
- Meovite virusne infekcije pelinjih zajednica
- Ukupni menadment na pelinjaku
NEDOSTATAK KVALITETNE
HRANE (MEDA I POLENA)
foto V. Umelji
lobalni klimatski poremeaji, zagaenost

ivotne sredine, hemizacija svih oblasti
ljudske delatnosti, a naroito poljoprivredne proizvodnje, imaju za posledicu poremeaje u
ekosistemima, smanjenu ili mnogim problemima
optereenu biljnu produkciju, a samim tim i poremeaje u produkciji dovoljne koliine kvalitetne
prirodne hrane za pelinje zajednice. Naime, s
jedne strane, intezivna primena pesticida utie
na produkciju nedovoljne koliine kvalitetnog
polena, koji je osnova za dobijenje kvalitetne perge, a perga je izvor proteina za pele. S druge
strane, smanjenje stonog fonda (pre svega ovaca i koza), a samim tim i smanjena produkcija pri
rodnog ubriva, dovodi do znaajno manje produk
cije kvalitetnog nektara i polena, jer su mnoge
biljne vrste zbog slabije prihrane ili smanjile produkciju ili su nestale sa livada i panjaka.
Samo na Peteru i Homolju stoni fond je smanjen
10 puta u odnosu na 1989. godinu, a samim tim
i produkcija organskog ubriva po jedinici povr-
ine je isto toliko manja. Ova raunica je jasnija

ako se ima na umu da jedno grlo, npr. ovca, dnevno produkuje do 500 g fecesa i mokrae zajedno,
te ako je bilo 150 000 slobodno ispanih grla na
Peteru i neto manje na Homolju (oko 100 000
grla), a sada je 10 puta manje na oba podruja,
potpuno je jasno koliko je manja i produkcija organskog ubriva. Osim toga, u istom periodu je
dolo do poveanja broja pelinjih zajednica, jer
su mnogi na ovim prostorima u pelarstvu videli
dobru dopunu kunog budeta, tim pre ako se
imaju na umu svi dogaaji na podruju bive SFRJ.
Pelari u pokuajima da to vie zarade, zaboravlja
ju na bioloke potrebe pela. Naime, pelari odu
zimaju pelama ne samo viak meda, ve i med
iz plodita. Med iz plodita pripada samo pelama
i taj med nije samo izvor energije, ve i izvor esenci
jalnih aminokiselina, mikro i makroelemenata, vita
mina i drugih aktivnih supstanci, jer med u ploditu nije nektar. To je bioloki aktivna supstanca
nastala preradom nektara i meanjem istog sa
sekretima lezda medonosne pele, i ne samo to,
med u ploditu sadri znatne koliine polena, koji
stajanjem u medu, pod dejstvom kiselina iz meda,
kao i pod dejstvom enzima egzokrinih lezda pe
la, puca (pucaju celulozni omotai, egzina i intina,
Med iz plodita zajedno sa propolisom utie na mikroklimu konice, jer regulie vlagu, temperaturu i razmenu gasova u
konici. Kada je poveana vlaga u konici, to moe tetno uticati na temperaturni reim konice, prisutni med u ploditu,
zbog svojih higroskopskih sposobnosti, upija vlagu i tako potpomae pelama u regulisanju reima vlage i toplote u leglu.
w w w. u m e l j i c . c o m
koji su i za pele nesvariva prepreka kao i za osta- konici (leti pri visokim dnevnim temperaturama),
le ivotinje), pa se sadraj polenovih zrna mea med iz plodita isputa vodu i potpomae odrava
sa medom. Tako med u ploditu predstavlja izuzet nje optimalne vlage i temperature u konici. Tada
no kvalitetnu energetsku i proteinsku hranu za su pele poteene lepezanja, donoenja i rasprpele.
ivanja vode u konici radi rashlaivanja i mogu
Ova hrana je najznaajniji faktor za prezimljavanje se usmeriti na medober, pa je tako i prinos po
i brzi proleni pelinjeg drutva, a peleri ga uzima drutvu vei. Poznato je da je poveana vlaga uslov
ju pelama. Na taj nain pelari prave viestruke za pojavu gljivica (izazivai krenog legla Ascos
tete i sebi i pelinjim zajednicama. Uzeti med iz phaera apis, nozematoze-Nosema apis i Nosema
plodita znai uzeti i med sa reziduama raznih pre ceranae). Kasnije, dolaskom prolea, spoljne tem
parata (amitraza-Mitaka, kumafosa-Perizina, cimi perature su sve vie, a raste i temperatura u koni
azolhidrohlorida-Apitola, flumetrina-Varoastop, flu ci, te postaje suvlje, a ako je drutvo slabije i nema
valinata, dicikloheksilamina-Fumagilina) kojima meda dolazi do drastinog pada vlage u leglu.
je pelar tretirao pele u ploditu, pa je i med u nje Leglo se isuuje, pati zbog nedostatka vlage i ugimu kontaminiran pesticima dospelih direktno (to njava, stvarajui uslove za pojavu bakterijskih
infekcija. Svakako, svoj danak
kom jesenjeg i zimsko-prolenog
tretmana) ili posredno iz ve Na kvalitet polena i nektara utiu i razni uzima i krpelj Varroa destructor,
ranije kontaminiranog voska. Taj pesticidi. Pored silnih drugih pesticida, ne samo kao ektoparazit legla
med nije za ljudsku upotrebu. koji se koriste u povrtarstvu, ratarstvu i i odraslih pela, ve i kao vektor
S druge strane, oduzimanjem voarstvu, u zadnje vreme sve se vie ko meovitih virusnih infekcija. Uz
sve navedeno, med sa propolisom
meda pelama se oduzima najriste
i
pesticidi
na
bazi
imidakloprida,
ima jo i antimikotini i baktekvalitetnija hrana, sto utie na
riostatski efekat.
(GAUCHO
600-FS,
Bayer
i
IMIDOR,
70
WS,
razvojne mogunosti i preiv
Uz
propolis i med, imunolokim
ljavanje zajednice, ali i na imu- Stockton za suncokret i kukuruz; PRESTI
ni sistem kako svake pojedina- GE 290-FS, Bayer; CONFIDOR 200-SL, Bayer sposobnostima pelinje zajedne pele, tako i zajednice kao za krompir; MONTUR FS 190, Bayer za e nice doprinosi i polen, a njega
je ili manje ili je slabijeg kvaliorganizma u celini.
ernu repu) ili preparati na bazi fipronila teta. Nije polen istog kvaliteta
Zbog oduzimanja ovog meda
umanjuje se razvojni potencijal (COSMOS 500 FE, BASF i REGENT 800-WG, tokom cele pane sezone. Najbo
pelinjeg drutva, naruava se BASF). Ovi insekticida su otrovni za pele lji je polen ranih polinarica (efe
uzrasna struktura pela, a do- (neonikotinoidi-imidakloprid i fipronili), mernih cvetnica), zatim polen
datkom eera eerizacijom, deluju kontaktno i digestivno, a usvajaju leske, vrbe, vonih vrsta, livadskih
trava, kukuruza, sofore itd. Glokao zamenom za med (jer e
se korenom biljke i prenose provodnim balni klimatski poremeaji utier nikako ne moe biti adekvatna zamena za med, nego je sistemom u vie biljne organe: cvet (akumu cali su i na dinamiku cvetanja,
samo nuno zlo) pele se do- liraju se u nektaru i polenu), plod, listove ali i korienja polena pojedinih
datno iscrpljuju, pa drutvo nee i seme, gde se veoma dugo zadravaju. polinarica. Na primer, ove godine slabo je bilo polena efemer
biti spremno za glavni medober.
Zbog naruavanja uzrasne strukture, smanjen je nih cvetnica, leske i denarike, ili ako ga je bilo,
i broj sanitarnih pela (kune pele starosti od 12 teko ga je bilo iskoristiti zbog loeg vremena.
do 18 dana), a samim tim i odbrambeni potenci- Na kvalitet polena i nektara utiu i razni pesticidi.
jal pelinje zajednice na sve poznate i u konici Pored silnih drugih pesticida, koji se koriste u pouvek prisutne uzronike bolesti (Paenibacillus lar vrtarstvu, ratarstvu i voarstvu, u poslednje vreme
vae, Nosema apis, Nosema ceranae, Ascosphaera apis, sve se vie koriste i pesticidi na bazi imidaklopriVarroa destructor i razni virusi).
da, (GAUCHO 600-FS, Bayer i IMIDOR, 70 WS, StockMed iz plodita zajedno sa propolisom utie na ton za suncokret i kukuruz; PRESTIGE 290-FS, Bayer;
mikroklimu konice, jer regulie vlagu, temperatu CONFIDOR 200-SL, Bayer za krompir; MONTUR FS
ru i razmenu gasova u konici. Kada je poveana 190, Bayer za eernu repu) ili preparati na bazi
vlaga u konici, to moe tetno uticati na tempe fipronila (COSMOS 500 FE, BASF i REGENT 800-WG,
raturni reim konice, prisutni med u ploditu, zbog BASF). Ovi insekticidi su otrovni za pele (neonisvojih higroskopskih sposobnosti, upija vlagu i kotinoidi-imidakloprid i fipronili), deluju kontaktako potpomae pelama u regulisanju reima vla tno i digestivno, a usvajaju se korenom biljke i
ge i toplote u leglu. Kada je smanjena vlaga u prenose provodnim sistemom u vie biljne orga4
ne: cvet (akumuliraju se u nektaru i polenu), plod,

listove i seme, gde se veoma dugo zadravaju
(ovljanski, 2008 a,b). Neonikotinoidi (imidakloprid)
deluju na receptore acetilholina (lano se predsta
vljajui kao primaoci impulsa), dok fipronil deluje
na sporedni kanal hlornih jona, podiui propustljivost membrane nervne elije. Pele u potra
zi za hranom sakupljajui nektar pamte miris cve
tajuih biljaka, tako formirajui neku vrstu mirisne
mape koja e im koristiti za budue letove. Meu
tim, navedeni insekticidi oteuju centre u mozgu
odgovorne za memoriju i orjentaciju, izazivajui
dezorjentaciju pela. Pele ne znaju da se vrate u
konicu, lutaju i uginu od gladi. Pele su uznemirene sa nekoordiniranim ponaanjem pri sakupljanju polena i nektara. Viaju se na glavicama
suncokreta kako vise, najpre su vrlo aktivne, a
zatim postaju apatine sa grevima i klonulou,
to se na kraju zavrava uginuem.
AMERIKA TRULE
PELINJEG LEGLA
Znaajan problem koji utie na razvoj pelarstva
kako kod nas, tako i u svetu jesu zarazne bolesti
pela od kojih prvenstveno treba spomenuti opaku trule legla (amerika kuga pelinjeg legla),
zatim varozu, nozemozu, virusne bolesti, gljivine
infekcije i dr. Gledajui sa zdravstvenog i ekonomskog aspekta, svakako veliki problem predstavlja
amerika kuga legla, bolest za koju se smatra da
je ve odavno dostigla razmere panzootije (urii i Radoji, 2000). U naoj zemlji prisutna je ve
vie desetina godina sa manjim ili veim intenzitetom i smatra se da je trenutno ima skoro u svim
optinama i regionima Srbije i Crne Gore (urii
i sar., 2001; Lauevi i sar., 2001).
Amerika kuga je veoma kontagiozna bolest pelinjeg legla, enzootskog karaktera u poetku, koja
kasnije svojom upornou u odravanju i laganim
irenjem u pelinjaku i okolini, dostie razmere
panzootije (urii i sar., 2001). Razlikujemo dve
forme mikroorganizma koji izazivaju ovu bolest
pelinjeg legla: vegetativna, pokretna forma-bacil i spore, nepokretna forma. Spore bakterije, Pae
nibacillus larvae, su izuzetno otporne kako na
faktore spoljanje sredine, tako i na hemijska sredstva. Spore mogu da provedu u starom sau i
konicama i do 35 godina, sauvavi infektivnost.
Na 110C u autoklavu izdre 30 minuta, u kljualom vosku na 125C izdre 20 minuta, a u suvom
tlu ouvaju infektivnost 228 dana. Infekcija je iskljuivo vezana za pelinje leglo (larve) i nastaje
foto V. Umelji
Ropiness-ov test: Ubadanjem akalice ili palidrvca u obolelu larvu izvlae se niti okoladne boje, duge i po 4 do 5
centimetara, to je siguran znak da materijal treba odneti u
labolatoriju i tamo potvrditi dijagnozu.
unoenjem spora uzronika, pri emu spore P.

larvae u leglo deponuju pele negovateljice. Vegetativni oblici-bacili razvijaju se iz unetih spora
posle poklapanja legla. Infekcija obolelog legla
je veoma jaka, tako da jedna obolela larva moe
da sadri i preko bilion spora P. larvae, to je sa
epizootiolokog i zdravstvenog aspekta veoma
znaajno (OIE-Manual of standards Diagnostic Test
and Vaccines, 2000). Primarni izvori zaraze su bolesne i uginule larve, kraste, med, polen i unutranjost konice obolelog drutva. Takoe, spore ovog
mikroorganizma mogu mehaniki prenositi i krpelj
Varroa destructor, kao i leptiri voskovog moljca.
Sekundarni izvor zaraze je med iz medita zaraene konice, koji daje recidive. Disperziju (irenje)
spora unutar konica obavljaju mlade pele negovateljice legla, a zarazu prenosi sam pelar
apitehnikim postupcima, seobom pela na pau
slabih i zaraenih zajednica, kupoprodajom rojeva, putem grabei, pozajmljivanjem pribora, samostalnom izradom satnih osnova od nesterilisa
nog voska itd. Nain infekcije je per-os, uvek
sporama, a nikada vegetativnim oblicima.
Kliniku sliku uoavamo na poklopljenom leglu i
to u vidu promena boje, konfiguracije i inegriteta
poklopaca (slika na sledeoj strani). Vide se promene i u izgledu samog legla koje je nekompaktno, tj. ratrkano. Po skidanju poklopaca uoavaju se promene na larvama, ija se boja menja od
belo sedefaste, sivoute, tamnosmee do boje
Promene na poklopiima zatvorenog radilikog legla (promena boje-svetliji poklopii, ulegnue satnih poklopaca i
njihova perforacija sa nepravilnim nareckanim ivicama) foto V. Umelji
okolade. Larva, takoe, gubi jasni srpoliki oblik,

te se pretvara u bezoblinu gnjecavu masu. Ubadanjem akalice ili palidrvca u takvu larvu izvlae se niti okoladne boje, duge i po etiri do pet
centimetara, to je siguran znak da materijal treba odneti u labolatoriju i tamo potvrditi dijagnozu. Sa napredovanjem bolesti na dnu elije se
formira krasta veliine glave iode koja se teko
pomera sa dna elije.
Proces hidrolize (raspadanje uz gubitak vode) lar
ve i njeno razlaganje do formiranja kraste traje
oko 2 meseca. Obolela zajednica sve vie slabi i
na kraju postaje plen najezde voskovog moljca i
grabei pela. Sigurna dijagnoza se postavlja u
labolatoriji izolovanjem specifinih spora uzroni
ka. Materijal za dijagnostiku je ram obolelog legla
upakovan u hartiju. Diferencijalno dijagnostiki
6
moe se otkloniti sumnja na meinasto leglo, kompleks blage trulei i delimino varozu, obzirom
na slinosti u klinikoj slici. Naalost, poslednjih
godina svedoci smo sve glasnijeg zagovaranja
primene alternativnih profilaktinih mera pa i
profilaktine primene antibiotika (masne pogae) kod amerike kuge pelinjeg legla, kako od
strane samih pelara koji samoinicijativno, na slo
bodnoj prodaji, kupuju razliiite antibiotike, tako
i od strane poznatih strunjaka koji se ve dui
niz godina bave zdravstvenom problematikom
i ekonomijom u pelarstvu (urii i sar., 2001).
Primenu antibiotika u preventivne svrhe aplikovanjem putem mednih pogaa i sl. preporuuju
ne samo pojedinci (Radovi publikovani u Zbornicima radova sa Savetovanja o lekovima za upore
bu u veterini, Mlaan, Bandov, Kolari i dr.) ve
i poznate prizvodne kue kao to su Zdravlje

Leskovac, Hemovet Vrac, Veterinarski zavod
Zemun i dr. Takoe, i privatni proizvoai preparata za pele ve uveliko reklamiraju i preporuuju primenu oksitetraciklina u svojim proizvodima
u preventivne svrhe. Kao struno obrazloenje
za primenu oksitetraciklina u pogaama uzeti su
rezultati koje su dobili Vilson i saradnici, kao i Kulinevi i saradnici, a koji pokazuju da eernouljne pogae sa oksiteraciklinom uspeno mogu
da se koriste u preveniranju amerike kuge peli
njeg legla i evropske trulei ukoliko se zaraza na
lazi u svom poetnom stadijumu (Mlaan i iva-
Razlike u klijavosti etiri genotipa bakterije Penibacillus lar

vae (izaziva amerike kuge pelinjeg legla) pri temperaturnom tretmanu i tretmanu antibioticima.
nov, 1996). Meutim, danak koji ova bolest pelinjeg

legla i dalje uzima govori o zabludi ovakvog milje
nja i protivzakonite primene navedenih antibiotika. U prilog injenici o neosnovanosti primene
antibiotika u borbi protiv uzronika amerike trulei pelinjeg legla idu i nalazi istraivanja grupe
istraivaa u vedskoj (u timu je bila i dr Jevrosima
Stevanovi, koautor ovog rada). Navedena istraivanja govore o postojanju etiri soja bakterije
Paenibacillus larvae (ERIC I, ERIC II, ERIC III i ERIC
IV), koji se meusobno ne razlikuju samo u pogledu otpornosti na temperaturu, na primenjiva
ne antibiotike, ve i u stepenu patogenosti i kli
nikoj slici. Treba istai da klijavost, infektivnost
(slika) i posledice infekcije, razliitim kombinacijama navedena 4 genotipa, u pelinjim zajednicama su razliite (Forsgren i sar. 2008).
Kontrolna ispitivanja pelinjih zajednica na prisustvo uzronika amerike kuge legla obavljaju se
u septembru i oktobru. Tamo gde se utvrdi posto
janje zaraze, specifino leenje obolelih larvi ne
postoji, ve se preduzimaju mere propisane pra
vilnikom o nainu suzbijanja ove bolesti, a to su:
zatvaranje zaraenog pelinjaka; unitavanje svih
zaraenih konica sa saem i pelama; unitavanje
svih dotrajalih konica zajedno sa pelama i saem;
unitavanje zaraenog saa i pela iz zaraenih
konica spaljivanjem i zakopavanjem, dok se pribor i konice dezinfikuju i uvodi zabrana dranja
pelinjih zajednica bez matica i spreavanje rojenja u zaraenom pelinjaku; dezinfekcija pelinjaka i pelarskog pribora koji se koristi pri izvravanju mera nareenih u pelinjaku odgovarajuim
dezinfekcionim sredstvom (20% formaldehid 30
min. ili 6% NaOH); preventivno se dijagnostiko
ispitivanje obavlja u svim pelinjacima u polupreniku od 3 km od zaraenog pelinjaka; nakon 2
meseca u zaraenom pelinjaku se ponovo radi
kontrolono dijagnostiko ispitivanje, pa ako nema
zaraze smatra se da je ona nestala.
Najbolja mera preveniranja ove bolesti je uzgoj
jakih pelinjih zajednica auhtohtonih ekogenotipova medonosne pele, sa izraenim higijenskim
i negovateljskim ponaanjem, kao i potovanje
biolokih potreba medonosne pele kao ivog
bia (Stanimirovi i sar., 2002, 2003). Takoe, orjentacija na bioloke mere borbe (zamena starih
matica, zamena starog saa) i potovanje higijensko sanitarnih uslova pelarenja doprinose proizvodnji pelinjih proizvoda bez rezidua i sa svim
autohtonim biolokim svojstvima.
(Nastavak u sledeem broju)
Medonosna pela Apis mellifera lui

vosak iz svojih specijalnih votanih
lezda, koje se nalaze na ventralnoj
strani abdomena. Jedna pela ima
etiri para lezda. Tean vosak se
isputa iz ovih lezda i hladei se
odmah formira fine bele ljuspice
foto V. Umelji
Dr Stefan Bogdanov
vajcarski istraivaki centar za pelarstvo, Bern, vajcarska
KVALITET VOSKA
Stefan Bogdanov, Beeswax: quality issues today, Bee World, 2004
Ovaj lanak koncentrie se na glavna pitanja o kvalitetu pelinjeg voska: proizvodnju

od strane pela i preradu od strane pelara i proizvoaa satnih osnova, njegov celoku
pni hemijski sastav, kao i senzorne i fiziko-hemijske karakteristike. Glavni problemi
koji se tiu kvaliteta voska danas jesu falsifikovanje i kontaminacija. Kontaminacija iz
okoline je relativno mala, glavni zagaivai su sintetiki i perzistentni akaricidi koji se
koriste u pelarenju. Raspravlja se o merama prevencije. Pruene su informacije o eko
nomskoj vanosti voska kao i o njegovoj upotrebi.
8
Grki filozof Aristotel verovao je da vosak potie od cvea, i ova teorija je bila preovladavajua
sve do renesanse. Godine 1744. nemaki naunik
Hornobstel saoptio je da pele same proizvode
vosak. Ovaj izvetaj bio je ignorisan od strane
naune zajednice sve dok Hanter (1792) i Iber
(1814) nisu objavili svoja dela. Drejling je 1903.
godine detaljno opisao proces sinteze voska.
Proizvodnja voska u pelarstvu
elama je vosak neophodan kao materijal

za izgradnju saa. Proizvode ga pomou
svojih votanih lezda koje se u potpunosti
razvijaju kod radilica starosti izmeu 12 i 18 dana.
Kod starijih pela se smanjuje aktivnost votanih
lezda, meutim, u vanrednim okolnostima sinteza voska moe biti ponovo pokrenuta. Najvee
koliine voska proizvedu se tokom razvojne faze
jedne pelinje zajednice. U umerenim klimatskim
uslovima to je obino period od aprila do juna.
Glavna sirovina za obrazovanje voska jesu ugljeni
hidrati, odnosno eeri koji se nalaze u medu: fru
ktoza, glukoza i sukroza. Odnos eera prema
vosku moe varirati od 3 do 30:1, odnos koji se
kree oko 20:1 tipian je za centralnu Evropu. U
snanijim zajednicama odnos je manji, a proizvodnja voska je ekonominija. Jedan Langstrotov ram,
koji sadri samo 100 g voska, moe prihvatiti izmeu 2 i 4 kg meda.
Luenje voska i aktivnost izgradnje saa u jednoj
pelinjoj zajednici odreeni su sledeim faktorima:
Unosom meda: to je unos meda vei, vie saa
je potrebno za prihvat.
Polaganjem jaja: to se vie jaja poloi, vie satnih elija je potrebno.
Prisustvom matice: samo pelinje zajednice sa
maticom izgrauju sae.
Temperaturom: temperature iznad 15 C pospeuju izgradnju saa.
ini se da izgradnja saa funkcionie po principu
ponude i potranje; nema nepotrebne izgradnje
saa.
Medonosna pela Apis mellifera lui vosak iz svojih specijalnih votanih lezda, koje se nalaze na
ventralnoj strani abdomena. Jedna pela ima etiri para lezda. Tean vosak se isputa iz ovih
lezda i hladei se, odmah formira fine bele ljuspice, koje pele prihvataju nogicama i prenose
do usta pomou kojih grade sat. Jedna ljuspica

je teka oko 1 mg, tako da je potrebno oko milion
ljuspica za 1 kg voska. Boja svee izluenog voska
je bela, kasnije prelazi u utu. Ova uta boja potie od propolisa i polena. Pelinji vosak ima karakteristian miris koji potie od pela, meda,
propolisa i polena. Pelar treba svake godine da
odstrani staro sae, kako bi stimulisao pele da
grade novo sae. S jedne strane to je higijenska
mera, dok s druge strane slui pelaru da povea
proizvodnju voska. Tamna boja starog saa potie od izmeta larvi, kouljica lutki i propolisa. Staro
sae treba redovno menjati u intervalu od dve do
tri godine, i pretopiti ga da bi se dobio ist vosak.
Mali topionici voska su dostupni, ali veina pelara daje svoje sae preraivaima voska, koji
proizvode i satne osnove. Dobit istog voska zavisi od metoda prizvodnje i od udela starog voska.
Obino se dobije od 30 do 50% pretopljene mase,
ali moe se dobiti i blizu 100% ako se pretapa
svee izgraeno sae.
Kvalitet dobijenog istog voska u velikoj meri
zavisi od metoda proizvodnje koji se koristi. Postoje dve metode za dobijanje voska: topljenjem
najee korien metod i hemijskim putem.
Vosak se moe topiti kljualom vodom, parom i
elektrinom ili solarnom energijom. Hemijski metod pomou rastvaraa izvodljiv je jedino u labaratoriji, kada je potrebna manja koliina proizvedenog voska.
Nakon pretapanja i ienja, vosak obino ima
prelepu utu boju. Ako je taman iz bilo kog razloga (npr. zbog pregrevanja ili prisustva metala)
moe se posvetliti prostim izlaganjem suncu ili
hemijskim sredstvima (v. odeljak Vani faktori za
dobijanje visokokvalitetnog voska). Predlagana je
i upotreba sloenih sredstava koja vezuju metale,
ali ove hemikalije su problematine sa toksikoloke i ekoloke take gledita.
Pretopljeni vosak se sui i uva na tamnim i hladnim mestima. Da bi se na najbolji nain ouvala
boja i aroma, moe se uvati uvijen u papir, na
policama ili u kontejnerima napravljenim od nerajueg elika, stakla ili plastike.
Sastav voska
Pelinji vosak je krajnje sloen materijal koji sadri peko 300 razliitih supstanci. Veinom se sastoji od estera masnih kiselina i alkohola. Pored estera, vosak sadri male koliine ugljovodonika, kiselina
i ostalih supstanci (v. tabelu 1). Dodatno, priblino
50 aromatskih komponenti je identifikovano. Vow w w. u m e l j i c . c o m
VANI INIOCI ZA DOBIJANJE

VISOKOKVALITETNOG VOSKA
Predugo i prejako zagrevanje moe potamneti i
naruiti kvalitet voska.
Vosak ne treba zagrevati u posudama napravljenim od elika, aluminijuma, cinka ili bakra jer ovi
metali mogu dovesti do njegovog tamnjenja. Ne
koristiti olovno posue zbog kontaminacije. Nerajui elik je najprikladniji.
Proistiti vosak pretapanjem u vodenom kupatilu na 70-80 C, najmanje 8 sati. Koristiti samo
gornji sloj voska.
Sae koje sadri fermentisani med ne bi trebalo
koristiti jer ono kvari miris voska.
Spore amerike kuge (Paenibacillus larvae larvae)
otporne na toplotu ne mogu se unititi kuvanjem
voska u vodi. Samo poluasovno zagrevanje pod
pritiskom (1.400 kPa) na 120 C ubija sve spore.
Emulzija vode i voska moe se javiti ukoliko se
koristi tvrda voda. Trebalo bi koristiti meku vodu
sa niim mineralnim sadrajem ukoliko se to dogodi. Meutim, u nekim sluajevima, emulzija vode
i voska moe se javiti i sa mekom vodom. Veoma
je vano da temperatura rastopljenog sirovog voska koji je u kontaktu sa vodom bude ispod 90 C.
Upotrebite 2-3 g oksalne kiseline po kilogramu
voska u jedan litar vode kako bi vezali kalcijum,
spreili emulziju i posvetleli vosak u isto vreme.
Vosak postaje svetliji dodavanjem kiselina: 2 g
limunske ili oksalne kiseline, ili 1 ml koncentrovane
sumporne kiseline po kilogramu voska i 1 l vode.
Vosak se moe izbeleti dodavanjem hidrogena.
Jedno od bitnih svojstava svih peroksida jeste da
se koriste za izbeljivanje. Suvie peroksida moe
prouzrokovati probleme prilikom pravljenja krema
i masti.
Nakon kljuanja, vosak jo uvek nije dovoljno ist.
Za dodatno ienje koriste se sudovi od visokokvalitetnog elika. Vosak treba neko vreme (najbolje itavu no) da ostane u vodenom kupatilu
na temperaturi od 75 do 80 C. im postane svetliji od vode, on e isplivati na povrinu. Prljavtina
koja se skupila ispod povrine mora se izgrebati
nakon hlaenja voska. U industrijskoj preradi tean
vosak se isti filtracijom. Vosak se takoe moe
proistiti vrelom filtracijom.
Ostaviti vosak da se hladi to je due mogue i
izbegavati pomeranje posude tokom hlaenja.
Upotreba rastvaraa za proienje voska imae
za posledicu delimini gubitak mirisa.
10
sak proizveden od razliitih podvrsta Apis melli

fera ima isti sastav, ali neke komponente stoje u
razliitim odnosima.
Sastav voska patuljaste pele Apis florea razlikuje
se od voska Apis cerana-e i Apis mellifera-e.
Kontrola kvaliteta
Kriterujum kvaliteta
Pelinji vosak je prirodni proizvod i nikakvi aditivi nisu dozvoljeni. Ispitvanje senzornih karakteristika (npr. mirisa i boje) voska omoguava jednostavnu i brzu proveru kvaliteta. Falsifikovanje
voska se moe utvrditi putem razliitih metoda.
Odreivanje senzornih i fizikohemijskijskih karakteristika prema Farmakopeji (Pharmacopoeia
zvanini spisak uputstava za apotekare o spravlja
nju, ispitivanju i odravanju lekova koji objavljuje
sanitetska vlast neke drave, tabela 2) ne garantuje da vosak nije bio falsifikovan, mada u nekim
sluajevima moe dati naznake mogueg falsifiko
vanja. Danas se falsifikovanje najee detektuje
putem gasne hromatografije ili tene hromatografije kako bi se odredile odreene komponente voska. U posebnom sluaju falsifikovanja sa
carnuba voskom, moe se takoe upotrebiti i jednostavan bioloki test.
Glavni zagaivai voska su hemikalije koje se koriste u pelarenju, dok se zagaenje koje dolazi
iz okoline ini manje bitnim. Tragovi organskih
zagaivaa mogu se nai u vosku. Tragovi nekoliko pesticida detektovani su u jednom nedavnom
ispitivanju voska u vajcarskoj, gde je ispitano 69
najee korienih pesticida. Vosak je uglavnom
zagaen liposolubilnim (rastvorljivim u mastima)
akaricidima u rasponu od 0,5 do 10 mg/kg.
Dugotrajnim kontrolnim istraivanjem vajcarskog
pelinjeg voska, sprovedenim od 1999 do 2002.
godine, ispitani su svi glavni organski zagaivai
koji potiu iz pelarske prakse. Kroz ovo istraivanje ispitivano je ponaanje sintetikih supstanci
koje se koriste u pelarstvu. Period u kome se
akaricidi zadravaju u vosku iznosi oko pet godina. Uzmimo na primer bromopropilat; ovaj akaricid nije u upotrebi u vajcarskoj jo od 1991.
godine, kada su novi i mnogo efikasniji akaricidi
kao to su perizin i tau-fluvalinat stavljeni u promet.
Nivo bromopropilata polako opada i verovatno
e ispod trenutnog limita koji iznosi 0,1 mg/kg
pasti tek nakon 2006. godine.
Ukoliko se vosak koristi u kozmetici i farmaciji onda
treba da sadri minimalne koliine zagaivaa.
Naalost, ne postoji maksimalno ogranienje prisustva rezidua za zagaivae. Za vosak koji se

koristi u organskom pelarenju u zemljama kao
to su Italija, Nemaka i vajcarska, maksimalno
ogranienje iznosi 0,1-1 mg/kg za svaki akaricid.
Ova ogranienja garantuju da se znatne koliine
akaricida ne mogu proiriti sa voska na med.
Neke supstance koje se koriste protiv voskovog
moljca, kao to je p-dihlorobenzen, takoe mogu
kontaminirati pelinji vosak.
Sledei potencijalni problem za kvalitet pelinjeg
voska koji se koristi za pelarenje predstavlja prisusutvo spora amerike trulei Penibacillus larvae
larvae. U sutini, samo se poluasovnim zagrevanjem voska na 120 C mogu unititi spore. S druge strane, eksperimenti su pokazali da samo ve-
oma visoko prisustvo spora moe biti uzrok pojave

amerike trulei legla.
Preventivne mere protiv kontaminacije

Akaricidi se ne mogu odstraniti iz voska zbog njihove razliite hemijske strukture. Najbolja strategija za poboljanje kvaliteta voska ukljuuje korienje netoksinih prirodnih organskih kiselina
za suzbijanje varoe. Smatra se da se koliina rezidua sintetikih akaricida moe znaajno redukovati odreivanjem gornje granice kontaminacije
voska prilikom zamene starog saa za satne osnove. Korienje hemijskih zagaivaa za suzbijanje
voskovog moljca (p-dihlorobenzen i naftalin) moe
se izbei alternativnim merama suzbijanja:
- Skladitenjem saa na hladnim osvetljenim mesti
ma, sa dobrom ventilacijom, na temperaturi 5-15 C.
foto I. Umelji
Pelinji vosak je prirodni proizvod i nikakvi aditivi nisu dozvoljeni. Nakon pretapanja i ienja obino ima prelepu utu
boju. Pretopljeni vosak se sui i uva na tamnim i hladnim mestima.
11
SVOJSTVA I KRITERIJUMI KVALITETA PELINJEG VOSKA

PARAMETRI
ZAHTEVI
SENZORNE I FIZIKE KARAKTERISTIKE

Boja
uta do uta-braon
Nakon lomljenja
fino zrnast, tup, ne-kristalan
Miris
slian medu
Konzistentnost
ne treba da se lepi tokom seenja
Taka kljuanja
61-65 C
Gustina
0.950-0.965
Refraktivni indeks (na 75 C)
1.440-1.445
FIZIKO-HEMIJSKA SVOJSTVA
Broj kiselosti
18-23
Broj esterfikacije
70-80
Broj peroksida
najmanje 8
Autentinost
nefalsifikovan
Kontaminacija
u skladu sa propisima
- Povremenim odlaganjem u zamrziva, svaki put

u trajanju od najmanje 10 sati.
- Upotrebom netoksinih hemikalija kao to su
sumpor, siretna kiselina ili mravlja kiselina ili primenom Bacilus thuringiensis-a za uspeno suzbijanje voskovog moljca.
govini tokom 1988, 1989, 1990 i 1991. godine izno

sila je 23,63, 23,27, 26,08 i 23,35 miliona dolara.
Tokom 1992. godine glavne zemlje izvoznice bile su:
Kina (14,9%), Tanzanija (11,4%), Nemaka (11,1%),
Kanada (7%), Holandija (6,3%), Brazil (6,1%), Japan
(5,7%), SAD (4,8%), i Etiopija (3,7%); to ukupno
predstavlja 71% svetske trgovine voskovima od in
Ekonomija
sekata. Australija, Francuska, ile, Velika Britanija,
Skoro celokupan vosak u komercijalnoj upotrebi Dominikanska Republika i Novi Zeland jesu neki od
potie od zapadne medonosne pele Apis melli manjih izvora pelinjeg voska.
fera, od toga najvie od italijanske medonosne
pele Apis mellifera ligustica. Teko je pribaviti
Pelinji vosak je krajpouzdane podatke o proizvodnji voska, poto se
nje sloen materijal
najvee koliine upotrebljavaju u pelarstvu za
koji sadri peko 300
pravljenje satnih osnova. Od svih pelinjih proirazliitih supstanci.
zvoda vosak je na drugom mestu po ekonomskoj
Veinom se sastoji od
vanosti, odmah posle meda. Procenjuje se da
estera masnih kiselikoliina proizvedenog voska predstavlja 1,5-2,5%
na i alkohola. Pored
koliine proizvedenog meda. Na osnovu podataestera,
vosak sadri
ka FAO Comtrade, tokom 1991. godine proizvemale
koliine
ugljenih
deno je 1,19 miliona tona meda, dok je u istom
Ljuspica voska
hidrata,
ki
s
elina
i os
periodu proizvedeno izmeu 17.850 i 29.750 to
talih supstanci (v. tabelu desno). Uz to je iden
na voska. Isti izvor navodi sledee podatke o trgovini pelinjim voskom:
tifikovano priblino 50 aromatskih komponenti. Vosak proizveden od razliitih podvrsta
U statistici svetske trgovine pelinji vosak je grupisan
Apis mellifera ima isti sastav, ali neke komposa ostalim voskovima koji potiu od drugih inseka
nente stoje u razliitim odnosima.
ta. Pa ipak, pelinji vosak predstavlja glavni deo
voskova insekata, tako da se ti podaci mogu slobod
Sastav voska patuljaste pele Apis florea rano prihvatiti kao relevantni. Prema informacijama
zlikuje se od voska Apis cerana-e i Apis melli
izvedenim iz COMTRADE baze podataka, ukupna
fera-e.
vrednost voskova od insekata u meunarodnoj tr
12
COMETRADE statistika pomeala je podatke o

proizvodnji preienog/izbeljenog voska sa podacima o sirovom vosku. U svakom sluaju, ne
postoje drugi statistiki podaci koji uzimaju u
obzir ovu podelu. Glavni izvoznici sirovog voska
su sledee zemlje: Kina, Tanzanija, Kanada, Brazil,
Etiopija, Australija, Francuska, ile, Novi Zeland i
Centralnoafrika republika. Najvei deo voska koji
se izvozi iz Nemake, Holandije, Velike Britanije i
SAD-a je preien/izbeljen, i proizveden je od
sirovog voska koji potie iz gore pomenutih zemalja. SAD je glavni uvoznik sirovog voska, koji
najveim delom koristi za sopstvenu proizvodnju,
a takoe je i veliki uvoznik preraenog voska.
Prema podacima COMETRADE-a cena jedne tone
voska, 1991. godine, kretala se izmeu 3.300 i 3.600
dolara. Nema novijih podataka o trgovini voskom.
Kako je trenutno vei deo voska koji je u komercijalnoj upotrebi kontaminiran akaricidima, na
tritu je poveana potranja za voskom bez rezidua.
vremenima. Ljudi su od davnina koristili svee od

pelinjeg voska u religijskim ceremonijama. Votane figure koje datiraju iz perioda oko 3.400.
godine pre nove ere pronaene su u egipatskim
kraljevskim grobnicama. Tokom istorije pelinji
vosak je upotrebljavan u trgovini i biznisu za igove na dokumentima. Jedna od najvanijih upotreba voska jeste u cire-perdue, ili lost-wax livenju.
Ova tehnika je veoma stara i bila je poznata nekim
visokim kulturama kao to su bile one u Sumeriji,
Indiji, Kini i Egiptu. Mnoge od najpoznatijih svetskih statua izraene su tehnikom lost-wax livenja.
Pelinji vosak se koristio u tzv. batik umetnosti.
Re batik je indoneanskog porekla, gde je batik
umetnost i nastala. Vosak se u manjoj meri koristi
za sledee svrhe: kao sastojak za restauraciju slika,
u materijalima za poliranje, vakaim gumama,
za odravanje muzikih instrumenata i za bojenje
hrane i tableta.
U kozmetici vosak se upotrebljava kao sastojak u

kremama, mastima i losionima. On ima antibakUpotreba voska
terijska svojstva i kada se primenjuje na koi poPored toga to se koristi za izradu satnih osnova,
boljava njenu elastinost i ini da izgleda svee
to je i njegova glavna upotreba, vosak se takoe
i mekano. Topao vosak ima izuzetno prijatno dejkoristi u sledee svrhe: kozmetiku (25-30%), farstvo kada se primenjuje protiv upale miia, nemaceutske proizvode (25-30%), svee (20%) i
rava i zglobova. Postoji opirna literatura u kojoj
ostalo (10-20%).
je detaljno opisana upotreba pelinjeg voska u
Vosak se esto pronalazi u arheolokim naslagama
apiterapiji.
Preveo Ivan Umelji
to svedoi o tome da je upotrebljavan u davnim
GLAVNE I SPOREDNE KOMPONENTE PELINJEG VOSKA

SASTOJCI
KOLIINA g/100 g
BROJ SASTOJAKA
glavnih
sporednih
Monoesteri
35
10
10
Diesteri
14
24
Triesteri
20
OH-monoesteri
20
OH-poliesteri
20
Kiseli esteri
20
Kiseli poliesteri
20
Ukupno estera
67
44
134
Ugljeni hidrati
14
10
66
Slobodne kiseline
12
10
Alkoholi
Ostalo
100
74
Ukupno
najmanje 210
13
Autorski lanak
Prof. dr Bendamin Oldrojd

Univerzitet u Sidneju, Australija
Oldroyd BP (2007) Whats killing American honey bees? PLoS Biol 5(6):
Mnogi Amerikanci su 22. februara 2007. godine sluali kako mediji izveta
vaju o tome da je neto krenulo naopako sa njihovim pelama. Veliki broj
amerikih pelara alilo se na neobino velike gubitke poto su pele, nakon
zime, napustile svoje konice. Gubitak nekih drutava (recimo oko 10%) u
rano prolee je normalna pojava svake godine. Meutim, tokom 2007. godi
ne, gubici su bili posebno teki i raireni pelari iz 22 savezne drave
(ukljuujui i Havaje) izvestili su da imaju problem. Neki pelari su izgubili
skoro sva svoja drutva. Problem se nije pojavio samo u SAD. Mnogi evrop
ski pelari alili su se na slian problem. Povrh svega, ni pelari ni strunjaci
nisu znali ta je uzrok ovim gubicima.
Da li postoji realan problem?
a li gubici u 2007. potpadaju pod normalne okvire, ili predstavljaju novost za pelarsku industriju? Da li se deava neto novo,
i ta? Da li je indikativna preoptereenost poljoprivrednih ekosistema otrovima, ili se problem tie
samo pelara? Da li pelari treba da se zabrinu?
Poljoprivredni komitet SAD se dovoljno zabrinuo
i uzeo u razmatranje glasine, u okvirima svojih mo
gunosti. Medonosne pele su glavni opraivai;
u 2000. godini vrednost useva koje su pele opraivale procenjena je na 14,6 milijardi dolara.
Pokuau ovde da doem do sutine nereene
misterije CCD-a kako je zvanino nazvan (opisan)
sindrom uginua pelinjih zajednica u zimu i prolee 2006/2007.
14
ta je CCD?
Sindrom je misteriozan po tome to je njegov
glavni simptom mali broj odraslih pela u konici.
(kao da odete u prethodno prepun kokoarnik i
zateknete tek po neku kokoku.) Nema uginulih
pela, i mada su ovde esto prisutni organizmi
koji izazivaju bolesti, nema nikakvih spoljanjih
znakova njihovog prisustva, tetoina ili parazita.
esto se u konicama mogu pronai hrana i nezre
lo leglo. Izgleda kao da je uzrok ovih gubitaka neo
ekivano rana smrt velikog broja pela u polju.
udno je takoe da uginula drutva ne napadaju
dva kleptoparazita koji obino preplave pelinja
drutva nakon uginua: votani moljac (Gallaria
mellonella) i mala koniina buba (Aethina tumida).
Da li sve to moda ima veze sa prisustvom toksi-
foto Keith Delaplane
Drutvo pogoeno CCD-om. Primetno je veliko odsustvo odraslih pela radilica iz drutva u kojem su ramovi puni legla.
nih rezidua u uginulim drutvima? Mogue da je

to sluaj, ali je verovatnije da doba godine objanjava odsustvo kleptoparazita njihova masovna
pojava je sezonska.
Da li su ovi gubici
neto neobino?
Izvesni gubici tokom zime su normalna stvar, i
poto broj uginulih pelinjih drutava u velikoj
meri varira od godine do godine, teko je rei kada
je nastupila kriza, a kada su gubici deo normalnog
toka stvari. Ono to je poznato jeste da pelari,
jednom u deset godina pretrpe neobino velike
gubitke. To je poznato jo od davnina. U Irskoj se
950. godine dogodio veliki pomor pela, zatim
992., i 1443. godine. Jedan od najpoznatijih dogaaja zbio se u prolee 1906. godine, kada je
veina pelara sa ostrva Vajt (Velika Britanija) izgubila sva svoja pelinja drutva. Ameriki pelari su, takoe, povremeno trpeli teke gubitke. U
dolini Kae (Cache) u Juti 1903. godine uginulo je
2.000 drutava usled misteriozne bolesti nestajanja praene ledenom zimom i hladnim proleem.
Znatno skorije, 1995. godine dogodilo se da su u
Pensilvaniji tamonji pelari izgubili 53% svojih
drutava.
Obino se termini kao to su bolest nestajanja
ili proleno nestajanje koriste da opiu sindrom
usled kojeg drutva odumiru u prolee zbog nedostaka odraslih pela. Meutim, 2007. godine
neki pelari su se suoili sa 80-100% gubitaka. Ovo
je u svakom sluaju ekstreman kraj niza nepovoljnih dogaaja, koji se po svoj prilici tie nekih novih faktora.
ta su mogui uzroci CCD-a?

Bolesti i paraziti. Medonosne pele su izloene
velikom broju parazita i patogena. Mnogi od njih
imaju dobro definisane simptome koji nisu povezani sa CCD-om. Na primer, postoje dva bakterijska oboljenja koja pogaaju leglo pela: evropska
trule legla (uzrokovana bakterijom Mellisococcus
pluton) i amerika trule legla (uzrokovana bakterijom Paenibacillus larvae). Postoji pored toga i
gljivino oboljenje legla Ascosphaera apis. Ovi
organizmi nemaju efekta na odrasle pele ali pokazuju razliite simptome kod larvi i lutki.
Parazitski krpelj Varroa destructor napada leglo i
odrasle pele. Ali velika zaraenost varoom je jasno
uoljiva pojava za profesionalne pelare, posebno
u stadijumu odumiranja pelinjeg drutva. S obzirom na to, mala je verovatnoa da je varoa uzronik CCD-a.
Krpelj Acarapis woodi moe zaraziti traheje odraslih pela, i trenutno je veoma rairen u Severnoj
Americi. Neki misle da je krpelj Acarapis uzronik
15
Virus
Veliina (nm)
Poznati uzroci simptoma
Hronina paraliza
20 30 to 60
Da
Oblaasta krila
17
Da
Akutna paraliza
30
Da (Varroa destructor)
Crne matine elije
30
Da (Nosema apis)
Deformisana krila
30
Kamirski pelinji virus
30
Da
Meinasto leglo
30
Ne
Spori virus
30
Pelinji virus X
35
Da
Pelinji virus Y
35
Da (Nosema apis)
Filamentus
150 450
Verovatno Nosema apis
Virusi izolovani na odraslim pelama
uvene bolesti Ostrva Vajt, koja je imala sline

simptome kao CCD. Meutim, eminentni patolog
za medonosne pele L. Bejli (Bailey) je vrlo sumnjiav prema miljenju da bolest Ostrva Vajt ima
bilo ta sa ovim uzronikom. To ne znai da je bolest Ostrva Vajt isto to i CCD, niti se iskljuuje
mogunost da Acarapis ima udela u CCD-u.
Sindrom je misteriozan po tome to je njegov glavni

simptom mali broj odraslih pela u konici. Nema ni
jednog tela, i mada su ovde esto prisutni organizmi
koji izazivaju bolesti, nema nikakvih spoljanjih zna
kova prisustva bolesti, tetoina ili parazita. esto
se u konicama mogu pronai hrana i nezrelo leglo.
Izgleda kao da je uzrok ovih gubitaka neoekivana
rana smrt velikog broja pela u polju.
Protozoa Nosema apis, napada utrobu odraslih
pela, i kada je prisutna u velikom broju, uzrokuje dizenteriju i dezorijentisanost odraslih pela.
Takoe je malo verovatno da je ona direktan uzrok
CCD-a, zato to je dizenterija uoljiva, kao i zbog
toga to je veina pelinjih drutava hronino za
raena svakog prolea ovim parazitom, ak i kada
nema gubitaka drutava. Meutim, interesantan
sluaj predstavlja nova vrsta Nosema cerana koja
je nedavno identifikovana na azijskoj medonosnoj
peli Apis cerana, a skoro je naena i kod medonosne pele Apis mellifera u Evropi.
Vea je verovatnoa da, kada je u pitanju CCD,
veliku ulogu imaju brojni virusi koji napadaju od
16
rasle pele (v. tabelu). Veina odraslih pela nosi

u sebi virusne infekcije koje ne pokazuju nikakve
simptome. U uslovima stresa i loe ishrane, surovih vremenskih prilika ili parazitizma Varroa de
structor i Nosema apis, populacija virusa moe se
poveati i prouzrokovati simptome kod odraslih
pela. Virus paralize uzrokuje kod pela drhtanje,
usporeno kretanje i nesposobnost za letenje. Paraliza dramatino skrauje ivotni vek radilica, i
moe biti uzrok prolenog nestajanja pela. Ali u
vreme pojave CCD sindroma 2007. godine, nisu
primeene pele koje pate od drhtanja. Stoga,
virus paralize nije snaan kandidat za uzronika
CCD-a.
Hemijske supstance u konici. Kao i ostali poljoprivrednici, mnogi komercijalni pelari su zbog
ekonomskih razloga prinueni da tretiraju svoja
pelinja drutva sa koktelom lekova i pesticida
kako bi ih ouvali zdravim. Kada je u pitanju CCD,
od posebnog znaaja su pesticidi koji se upotrebljavaju za suzbijanje gorepomenutog parazita
legla Varroa destructor, kleptoparazita male koniine bube Aethina tumida i parazita saa, votanog moljca Gallaria mellonella. Varroa destructor
je introdukovana u SAD kasnih 1980-ih. Ona je
danas praktino prisutna u svakom pelinjem dru
tvu u zemlji i bila je odgovorna za unitenje pelinjih drutava u divljini (ova pelinja drutva se
sada vraaju, jer su afrikanizovane pele rezistentne na varou). Meutim, u okolnostima komercijalnog pelarenja, krpelj se najee mora suzbijati hemijskim sredstvima.
Foto B. P. Oldroyd
Odsustvo divljih pelinjih zajednica kao to je ova moe smanjiti nivo genetske raznovrsnosti u zajednicama na komercijalnim pelinjacima.
Oskudna genetska baza?

Neki istraivai se pitaju da li komercijalna pelinja drutva imaju suvie oskudnu genetsku bazu
i da li ih to ini ranjivim. Pelinje zajednice obuhvataju veliki broj povezanih jedinki koje ive na
gusto naseljenim mestima i razmenjuju hranu preko usta; ovo je idealna situacija za razvitak
zaraza. Pele imaju razne odbrambene mehanizme protiv bolesti, ukljuujui tu uroeni imuni
sistem i higijensko ponaanje nekih radilica koje pronalaze obolelo leglo i izbacuju ga iz kolonije.
Preduslov efikasnog odbrambenog ponaanja jeste visok nivo genetske raznolikosti unutar pelinjih zajednica. To im omoguava da odgovore na razne patogene i ostale izazove sa kojima se
suoavaju. Ako su sve radilice iste, mogu reiti jedan problem briljantno, ali e biti veoma ranjive
za neki drugi problem.
Matice se sparuju u letu sa 10-30 trutova, i odatle se generie genetska raznovrsnost radilica. Neki
naunici su posebno naglaavali da su komercijalne pele, zbog toga to je Varoa desetkovala
broj divljih pelinjih zajednica, mnogo vie sklonije parenju u bliskom srodstvu nego ranije, to
potencijalno vodi smanjenju genetske raznovrsnosti unutar pelinjih zajednica. tavie, vrlo je
verovatno da pele, koje se iz drugih delova sveta uvoze u SAD, ne mogu dobro da se prilagode
na lokalne patogene i uslove.
Apistan sadri sintetiki piretroid fluvalinat, koji
vie nije efikasan u suzbijanju varoe, poto je ona
postala rezistentna na njega. On je zamenjen plastinim trakama koje sadre perizin. Meutim,
varoa je razvila rezistentnost i na njega, pa je pokuano i sa Amitraz-om. Pelari lako mogu predozirati ove smee i koktele. Neke hemikalije,
naroito fluvalinat, mogu se dugo zadrati u vosku,
ime se pele izloene visokom nivou rezidua, a
to utie na duinu njihovog ivota. Neki pelari

su pokuali sa organskim pristupom pelarenju,
koristei mravlju i oksalnu kiselinu, kao i eterina
ulja. Mada na taj nain insekticidi ne ostaju u konici, efekat ovih supstanci na suzbijanje parazita
moe biti manji, ali i direktno toksian za pele.
Poljoprivredni insekticidi. Ameriki poljoprivredni sistem poiva na korienju pesticida. Meutim
17
ako se misli samo na zatitu biljaka, gubici pela Da li moemo odbaciti mogunost da nikotoidni
su neminovni. Ali poto su pele neophodne za insekticidi doprinose CCD-u? Ne u potpunosti.
opraivanje, zahteva se paljiviji pristup ovom Kada je pela izloena opasnim dozama Imidakloprida, dolazi do poremeaja sposobnosti za
problemu kako bi gubici pela minimalizovali.
Da bi se poboljala njihova efikasnost insekticida, primanje informacija i pamenje. Moda je izloradi se na njihovom usavravanju. Povremeno se enost izletnica nikotoidnim insekticidima u izverazvijaju potpuno nove formulacije. Pre upotrebe, snoj meri doprinela njihovoj dezorjentisanosti i
one prolaze kroz rigorozan proces registracije koji nestanku.
ukljuuje i procenu rizika za organizme koji nisu Genetski modifikovane kulture. Farmerima su
ciljna grupa koju treba suzbiti, ukljuujui i me- sada dostupni varijeteti kultura kao to su kukuruz,
donosne pele. Insekticidi moraju biti primenjeni pamuk i soja, gde je genom tako modifikovan da
na nain koji je bezopasan za pele i ostale korisne naglasi bakterijski podstaknut protein sa snanim
organizme. Ipak, i pored svih procena rizika, teko insekticidnim svojstvima. Biljke su takoe bile
modifikovane da naglase gene
je predvideti sve mogue posledice ire upotrebe odreenog Ono to je poznato jeste da pelari, odgovorne na herbicide. Genetsredstva za zatitu bilja. Moda jednom u deset godina pretrpe ne ski modifikovane kulture su
su neki novi insekticidi poveza- obino velike gubitke. To je poznato veoma korisne po okolinu jer
iziskuju znatno manju upotrebu
ni sa fenomenom koji se sada
jo od davnina. U Irskoj se 950. dogo pesticida. Ali da li prisustvo inmanifestuje kao CCD.
Mala je verovatnoa trovanja dio veliki pomor pela, zatim 992. i sekticida u svakoj eliji genetski
pela rano u prolee u severnim 1443. Jedan od najpoznatijih doga modifikovane biljke ugroava
delovima SAD, gde je CCD naj- aja zbio se u prolee 1906. kada je pele. Do sada nije bilo snanih
vie prisutan. tavie, simptom veina pelara sa ostrva Vajt (Velika dokaza koji bi potvrdili da su
genetski modifikovane biljke
akutnog trovanja insekticidima
veliki broj mrtvih i oamue- Britanija) izgubila sva svoja pelinja uzrok akutne toksikoze medono
nih pela ispred ulaza u konicu drutva. Ameriki pelari su, takoe, snih pela. tavie, doprinos
genetski modifikovanih biljaka
lako je uoiti. Bez obzira na povremeno trpeli teke gubitke.
CCD-u ini se malo verovatnim
to, pelari i neki strunjaci i dakada
uzmemo
u
obzir
da u dravi kao to je Ilinois,
lje sumnjaju da su neka sredstva bezopasne za
gde
su
ogromne
povrine
zasaene genetski modi
pele. Na primer, kao uzronik velikih gubitaka
fikovanim
biljkama,
nema
problema sa CCD-om.
pelinjih drutava u Francuskoj zadnjih godina
oznaen je nikotoidni insekticid Imidakloprid. Promena pelarske prakse. U poslednje vreme
Imidakloprid utie na odreene receptore mnogih cena meda je u padu. Urbanizacija i sve intezivnibeskimenjaka. Zbog niske toksinosti po sisare, ji razvoj poljoprivrede uticali su na smanjenje
velike efikasnosti, kao i visoke pokretljivosti u tki- prinosa meda irom zemlje. Kad se zajedno uzmu
vima biljaka i sisara, esto se upotrebljava kao u obzir, svi ovi faktori su naveli mnoge pelare da
sistemski insekticid za suzbijanje insekata koji potrae alternativne izvore prihoda, to je uticalo
sisaju sokove iz biljaka i krv iz domaih ivotinja. na smanjenje proizvodnje meda. Oni se najee
Tu lei mogui problem za medonosne pele: kada odluuju na iznajmljivanje svojih drtava za oprase primeni na biljke, ovaj insekticid moe zavriti ivanje, posebno badema kuture ije opraivau nektaru ili polenu. Razvila se znaajna debata o nje u potpunosti zavisi od pela. Mnoge kulture
tome u kojoj meri on moe ugroziti pele. Neka uzrokuju nutritivni stres kod pela. Transport i
istraivanja (uglavnom iz Francuske) izvetavaju istovar konica takoe mogu izazvati stres. Kada
o reziduima Imidakloprida u nektaru i polenu u se pele odsele sa pojedinih kultura moraju se
stepenu koji je potencijalno opasan po pele, dok dodatno prihranjivati visokokvalitetnim polenom
druga (preteno iz Severne Amerike) nisu detek- kako bi povratile nivo proteina u telu. To se moe
tovala rezidue. tavie, kada se drutva prihrane postii seobom konica na dobre cvetne pae ili
eernim sirupom pomeanim sa Imidoklopridom prihranom. Po svoj prilici, pelari to ba i ne rade
u koliini koja se moe pronai u usevima, razvoj uvek. Postoji evidencija o tome da se CCD ee
i opstanak takve pelinje zajednice podjednako javlja u drutvima koja su transportovana na udaje uspean kao u onim drutvima koja nisu treti- ljene lokacije ili rentirana za opraivanje.
rana. Kontakt sa polenom tretiranih kultura nije Drutvima je u jesen potreban visokokvalitetan
polen kako bi se odgojile dugovene pele koje
uticao na duinu ivotnog veka pela.
18
mogu opstati preko zime. Veoma vana biljka u

tom smisli, a koja raste u SAD, jeste Zlatoipka
(Solidago virgauera). Ona je jako slabo cvetala
tokom 2006. na severoistoku zemlje, pa je i to
moda doprinelo pojavi CCD-a u prolee 2007.
Hladno leglo. Veoma je znaajna injenica da
pele u zoni legla odravaju temperaturu oko
34,5C, bez obzira na spoljanje vremenske prilike.
Ako se leglo razvija van ovih temperaturnih okvira, budua odrasla pela moe biti fiziki normalna, ali e svakako pokazati nedostake kod primanja informacija i pamenja. Radilice odgojene na
temperaturama ispod optimalne, pokazuju tendenciju da se uzgube u polju, a ni komunikacione
plesove nisu u stanju da efikasno izvedu. Sve u
svemu, ukoliko drutva nisu u stanju da odravaju optimalnu temperaturu u zoni legla, pokazae
se simptomi slini CCD-u.
Sumiranje
Konstatovali smo da brojni faktori mogu proizvesti simptome sline CCD-u. Takoe smo naglasili
da CCD nije neto u potpunosti novo; simptomi
slini CCD-u poznati su pelarima vie od sto godina, ali se pojavljuju veoma retko, tako da kada
se to i desi pelari pomisle da je neto sasvim novo
ojadilo njihove pele.
U svakom sluaju, CCD je veoma kompleksan sindrom. Neki naunici su sugerisali da pele pate
od pada imuniteta. Izvesno, imuno geni su veoma
izraeni kod pela, i ukoliko je neto kod njih izazvalo stres, one e biti manje sposobne da pokrenu reakciju imuno sistema na patogene. Ova
ideja je sada veoma proverljiva, jer je genom medonosne pele nedavno mapiran, to istraivaima prua novo sredstvo za hvatanje u kotac sa
problemima kao to je CCD.
Naglaavam da je jedan od moguih uzroka CCDa neodgovarajui uslovi za inkubaciju legla. Dakle,
Veoma je znaajna injenica da pele u zoni legla

odravaju temperaturu 34,5C, bez obzira na spo
ljanje vremenske prilike. Ako se leglo razvija van
ovih temperaturnih okvira, budua odrasla pela e
biti fiziki normalna, ali e pokazati nedostake kod
primanja informacija i pamenja. Radilice odgojene
na temperaturama ispod optimalne, pokazuju ten
denciju da se izgube u polju, a ni komunikacione ple
sove nisu u stanju da efikasno izvedu. Sve u svemu,
ukoliko drutva nisu u stanju da odravaju optimalnu
temperaturu u zoni legla, pokazae se simptomi sli
ni CCD-u.
Zlatoipka (Solidago virgauera). Drutvima je u jesen potreban visokokvalitetan polen kako bi se odgojile dugovene
pele koje mogu opstati preko zime. Veoma vana biljka u
tom smisli, a koja raste u SAD, jeste Zlatoipka (Solidago virgauera). Ona je jako slabo cvetala tokom 2006. na severoistoku zemlje, pa je i to moda doprinelo pojavi CCD-a u
prolee 2007.
bilo koji od ovih faktora: infekcije, hronina izloenost insekticidima, neodgovarajua ishrana,
seoba konica ili neodgovarajua regulacija temperature legla, moe proizvesti simptome sline
CCD-u.
Moja hipoteza veoma se lako moe testirati, ako
se premesti leglo iz nekoliko drutava i ostavi da
se razvija na optimalnim ili na temperaturama
neto niim od optimalnih. Leglo bi onda bilo
upotrebljeno za formiranje novih drutava od ko
jih bi se jedna sastojala od radilica odgajanih na
optimalnim temperaturama, a druga od onih radilica koje su odgajane na niim temperaturama.
Predviam da e drutva sastavljena od radilica
odgojenih na niim temperaturama od optimalne
pokazati znake CCD-a. tavie, ne bih se iznenadio
ukoliko se pokae visoka zaraenost virusima prouzrokovana stresom. Ovi efekti mogu delovati
sinergijski vie virusa vodi kraem ivotu, manje
efikasnim radilicama, to opet vodi neodgovarajuoj regulaciji temperature u zoni legla, i jo kraem ivotu pela.
Preveo Ivan Umelji
19
Autorski lanak
Prof. dr Riard Fel
Univerzitet Virdinija Teh, Bleksburg, SAD
OCENITE
SVOJE
MATICE
Richard Fell, Evaluating Your Queens,
Bee Culture, 2004
Savremeno pelarenje zahteva stalnu procenu

kvaliteta matica kao i reenost da se loe bla
govremeno zamenjuju. U svakom sluaju, ko
rist od dobrih matica u konicama nagradie
vas za utroeno vreme i trud. Takva pelinja
drutva ne samo da su produktivnija, ve je i
pravo zadovoljstvo raditi sa njima.
Izgled matice nije vaan za procenu njenog
kvaliteta, osim ako niste usmereni na uzgoj
matica karateristine boje. Pelari esto istiu
kako ele da vide velike matice zlatne boje u
svojim konicama, meutim pitanje je u kojoj
meri boja i veliina utiu na produktivnost? Ve
liina jajnika matice povezana je sa veliinom
njenog tela, ali njena sposobnost da polae
oploena jaja predstavlja kljuni faktor. Poku
aj da se oceni neka matica samo na osnovu
veliine moe biti promaen. Probajte da pro
cenite ponaanje vaih matica, pre svega s ob
zirom na leglo, zdravlje i temperament pelinje
zajednice.
20
foto V. Umelji
21
koliko bi mogao da se izdvoji jedan osnovni princip dobrog pelarenja, on bi mogao

glasiti: imati dobre i mlade matice u vaim
konicama. Matica je najvanija jedinka u drutvu
ije normalno funkcionisanje zavisi od njenog
prisustva. Bioloki, njena uloga je dvostruka; proizvoenje jaja i proizvoenje feromona. Ona je
odgovorna za polaganje jaja koje za rezultat ima
jaku populaciju radilica. Takoe, ona proizvodi
hemijske signale koji reguliu socijalni poredak i
omoguavaju normalne aktivnosti zajednice. Zbog
razlike u kvalitetu ne vre sve matice ove funkcije
onako kako bismo mi to eleli. Razlike mogu biti
prouzrokovane brojnim faktorima, od genetskih
do uslova pod kojima je matica uzgajana. Ukoliko
je matica uzgajana pod optimalnim uslovima, u
dobrom odgajivakom drutvu, i oploena sa do
voljnim brojem trutova, trebalo bi da svoje funk-
cije obavlja dobro. S druge strane, matice izvedene

iz starije radiline larve (starije od 1 do 2 dana),
imae generalno manje jajnike i bie manje produktivne. Preveliki broj matinjaka u odgajivakim
drutvima moe dovesti do neadekvatne ishrane
i nege, do ega moe doi i zbog isuvie malog
broj radilica koje ih hrane. Nepovoljni spoljni uslovi tokom oplodnje takoe mogu uticati na kvalitet matice. Loije oploena matica e ranije prestati da polae oploena jaja, i postati trutua.
Naalost, veoma retko znamo neto vie o uslovi
ma pod kojima su matice koje smo kupili bile uz
gajane, ili o tome kakvi su vremenski uslovi bili u
periodu oplodnje. Putem interneta to se moe
saznati veoma lako. Ali i dalje je neophodno da
pratimo ponaanje svojih matica u pelinjim dru
tvima i bez obzira to su mlade, zamenimo one
koje ne zadovoljavaju kriterijume.
foto V. Umelji
Preveliki matinjaci u odgajivakim drutvima mogu dovesti do neadekvatne ishrane i nege, a mali, do loijih matica.
22
foto V. Umelji
Leglo dobre matice je kompaktno. Sat treba da bude dobro popunjen sa eventualno nekoliko proputenih ili praznih elija. Pored toga, leglo treba da bude sline starosti. elije sa medom, odnosno polenom ne treba da budu pomeane sa elijama sa leglom.
Jedan pokazatelj temperamenta pelinje zajednice moe se utvrditi im se otvori konica. Da li

pele dobro reaguju na dim i da li se brzo smiruju, ili su agresivne? Sa drutvima blage naravi
mnogo je lake i zabavnije raditi, i bolja su za ga
jenje u urbanim sredinama. Iz navedenog razloga,
ja volim pele koje su mirne na sau, i ne odleu
sa ramova tokom pregledanja konice.
Dva faktora na koja obraam posebnu panju to
kom pregleda konica jesu oblik legla i stanje
gnezda. Leglo dobrih matica je kompaktno. Sat
treba da bude dobro popunjen sa eventualno
nekoliko proputenih ili praznih elija. Pored toga,
leglo treba da bude sline starosti. elije sa medom,
odnosno polenom ne treba da budu pomeane
sa elijama sa leglom. Tokom perioda kada je polaganje jaja na vrhuncu, dobre matice mogu popuniti ramove skoro do ivica, meutim izgled
legla je bitniji od toga da li je ram kompletno popu
njen. Pored toga, stepen popunjenosti rama leglom
zavisie od njegove pozicije u gnezdu kao i od
doba godine. Loe matice, s druge strane, stvorie oblike koji sadre prazne ili proputene elije
koje leglu daju aren izgled. elije mogu ostati
nezaleene jer sadre med ili polen. Takoe, eli-
je mogu biti nezaleene, i ako nisu zauzete medom

i polenom, zbog sledeih razloga: smrtnosti legla
uzrokovanom bolestima, kao i zbog starosti ili
ozleenosti matice.
Prisustvo trutovskog legla pomeanog sa radilinim leglom siguran je znak problematine matice. Moe se desiti da loa matica nema dovoljno
sperme za oplodnju jaja koja polae u radiline
elije to e za posledicu imati leglo koje sadri
elije sa ispupenim poklopcima i razvitak trutovskih larvi. Jedna ili dve trutovske elije u radilinom
Meunarodni sistem boja

za obeleavanje matica
Godina koja se
zavrava brojem
Odgovarajua
boja
1 ili 6
l l l l l l l l
bela
2 ili 7
l l l l l l l l
uta
3 ili 8
l l l l l l l l crvena
4 ili 9
l l l l l l l l zelena
5 ili 0
l l l l l l l l
plava
23
leglu mogu predstavljati sluajan dogaaj, ali nostavan nain je da se prati odravanje legla
uestalije prisustvo trutovskog legla ukazuje da nakon zavretka glavnog unosa. Da li drutvo
imamo problem i da je maticu potrebno zameni- smanjuje intezitet nege legla, ili odrava visok nivo
ti. Polaganje trutovskih jaja moe imati brojne njegovog produkovanja, to zahteva upotrebu
uzroke kao to su loa oplodnja, degeneracija le uskladitenog meda? U idealnom sluaju drutvo
zda spermateke, bolesti, ili povrede. Ponekad e ograniiti produkovanje legla kada unos nektara pone da opada, ali ne uvek, i ne kod svih
uopte ne znamo zato se to deava.
Poslednja od karakteristika povezanih sa leglom rasa matica.
koja e biti od pomoi pri proceni kvaliteta mati- Nije sporno da su neka drutva bolja od drugih,
ce jesu bolesti. Prisustvo bolesti legla kao to su da proizvode vie meda, izlaze iz zime u boljoj
evropska trule ili kreno leglo ukazuju na neop- kondiciji, ili da nisu sklona rojenju ak i ako su
hodnost zamene matice. Nekoliko elija zaraenih veoma jaka. Ove osobine povezane su sa kvaliteevropskom kugom legla ili krenim leglom u pro- tom i vrstom matice i voenje evidencije moe
lee, kada je stres u pelinjim drutvima veoma vam pomoi da odluite da li je odreena matica
visok, nisu nuno indikator problema, ali visok ba ona kakvu biste eleli da imate. Evidencija
nivo prisustva ovih bolesti govori da je potrebno vam moe pruiti informacije o kvalitetu programa nekog uzgajivaa mazameniti maticu. U ekstremnim
sluajevima i polovina legla Prisustvo trutovskog legla pomeanog sa tica. Poznavanje faktora koji
moe biti zaraena. Sve iznad radilinim leglom siguran je znak problema su bitni za ponaanje jednog
10-15% predstavlja znaajan tine matice. Moe se desiti da loa matica pelinjeg drutva pomoi
stepen zaraenosti. Neke me- nema dovoljno sperme za oplodnju jaja koja e vam da odluite da li
donosne pele su mnogo polae u radiline elije to e za posledicu elite da nastavite da kupodlonije bolestima kao to imati leglo koje sadri elije sa ispupenim pujete matice od istog
je evropska trule legla, zato poklopcima i razvitak trutovskih larvi. Jed uzgajivaa ili da moda
pokuate sa drugim.
to loije odravaju higijenu
na
ili
dve
trutovske
elije
u
radilinom
le
g
lu
Naravno,
da biste ocenili
u zajednici. Zamena matice
mogu
predstavljati
sluajan
dogaaj,
ali
kvalitet
matica
nekog uzga
u takvom drutvu, pored toga
to predstavlja promenu za uestalije prisustvo trutovskog legla ukazu jivaa, moraete da testitu zajednicu, dovodi i do odre- je da imamo problem i da je maticu potreb rate vie od jedne ili dve
enog prekida u negovanju no zameniti. Polaganje trutovskih jaja moe matice. Pravilna procena
legla, to ne predstavlja samo imati brojne uzroke kao to su loa oplodnja, bi zahtevala testiranje bapromenu za drutvo, ve i degeneracija lezda spermateke, bolesti, ili rem etiri ili pet matica, jo
bolje 10, a najbolje 100.
ostavlja mogunost pelama
povrede. Ponekad uopte neznamo zato se Svakako, to nije uvek moda oiste elije sa obolelim
gue.
larvama. Nabavka pelinjih to deava.
zajednica sa dobrim higijenskim osobinama od Poslednji znaajan faktor pri proceni matica jeste
proverenih uzgajivaa rojeva i matica prua sjajnu njena starost. U principu, drutva koja imaju mlapriliku da smanjite probleme vezane za bolesti u e matice produktivnija su i imae manje izraen
nagon za rojenjem u odnosu na drutva sa starivaem pelinjaku.
jim
maticama. Uobiajena je praksa da se matica
Ocena kvaliteta matica ne zavrava se pregledom
drutava, ve treba i dalje pratiti njegovo ponaa obelei malom takom na toraksu pre uvoenja
nje. Treba obratiti panju i na produktivnost, us- u neku konicu, kako bi se oznaila njena starost,
penost prezimljavanja, sklonost rojenju, uskla- i da bi se to jasno videlo prilikom svakog pregleenost nege legla i unosa nektara kao i agresivnost danja konice. Treba pratiti meunarodni sistem
pelinjeg drutva. Neto od ovoga je lako proceni za obeleavanje matica; bela boja se koristi za
godine koje se zavravaju brojevima 1 ili 6, uta
ti, ali neto i ne.
sa 2 ili 7, crvena sa 3 ili 8, zelena sa 4 ili 9, i plava
Na primer, procena prilagodjenosti gajenja legla sa 5 ili 0. Oznaavanje vam takoe omoguava
drutva, s obzirom na unos nektara, iziskuje pre- da utvrdite da li je neka matica zamenjena usled
cizno znanje o stupnju odgoja legla u tekuim rojenja, tihe smene ili prinudno. Opte pravilo
uslovima. Pelarska vaga nam moe pruiti infor- glasi, u drutvima treba menjati matice svake drumaciju o tome da li drutvo donosi nektar ili tro- ge godine, tako da ni u jednom drutvu matica ne
i uskladiten med, ali ova informacija mora biti bude starija od dve godine, a esto se preporupovezana sa promenama u polaganju jaja. Jed- uje da se to ini svake godine.
24
Preveo Ivan Umelji
R E P O R T A A
JANKO PISLAK
APAE, SLOVENIJA
Danas Janko Pislak ima 23 prevozna i 10 stacionarnih peli

njaka. U svakom pelinjaku nalaze se po 72 konice tako da
ukupan broj prelazi 2.400 konica. Poto u Dravskom polju
nema dovoljno odgovarajue pelinje pae pelinjaci su rasu
ti irom Slovenije od oblasti Haloz blizu granice sa Hrvatskom,
do podnoja Pohorja.
25
26
ospodin Janko Pislak roen je 1934. godine

u mestu Doklece u Ptujskoj Gori (Slovenija).
Izuio je stolarski zanat i dostigao zvanje
stolarskog majstora. Prvi susret sa pelama imao
je u svojoj desetoj godini. U leto 1946. godine
kupio je prvi pelinji roj od pelara Rinca. Roj je
dobro prezimio i sledee godine od njega je dobio
jo etiri roja koje je naselio u konice koje je sam
napravio. Tokom 1952. godine napravio je prvu
A konicu da bi est godina kasnije imao dva
pelinjaka sa ukupno 72 A konice. U poetku,
med je prodavao lokalnim poljoprivrednim zadrugama, a 1960. godine zapoeo je saradnju sa
Medex-om.
Uporedo sa praktinim iskustvima Janko Pislak je
prikupljao i teorijsko znanje, najpre od lokalnih
pelara koji su mu nesebino prenosili svoje znanje, a kasnije i iz brojnih pelarskih knjiga i asopisa. Ulanjenjem u Pelarsko drutvo Lovrenc na
Dravskom polju 1952. godine, poeo je da dobija
prvi struni slovenaki pelarski asopis Slovenski
ebelar. Usledile su posete brojnim predavanjima,
gde je stekao dragocena znanja o biologiji pela,
prepoznavanju i leenju pelinjih bolesti i sl.
U tom periodu upoznaje Dr Joea Rihara koji ga
je uputio u tehnologiju dobijanja pelinjih proizvoda. Eminentni strunjak ga je upoznao sa tehnikom dobijanja matinog mlea i cvetnog praha.
Ta saznanja kao i iskustva koja su mu preneli pelari koji su se u to vreme kolovali u Francuskoj
navela su ga da 1963. godine pone sa prikupljanjem cvetnog praha a naredne godine i matinog
mlea. U to vreme njegov pelinjak je brojao 250
konica.
Sedamdesetih godina prolog veka, nakon kolovanja kod akademika Ive Tomaca na katedri za
biologiju i patologiju pela na Veterinarskom fakultetu u Zagrebu, i tesne saradnje sa Dr. Joeom
Riharom, poeo da sa uzgojem matica kranjske
sivke Apis mellifera carnica.
U poetku mu je pomagala samo supruga gospoa Milena Pislak, ali kako se obim posla brzo
irio morao je da potrai nekoliko pomonika.
Danas u okviru Pelarstva Pislak rade tri pelarska
majstora, ali i jedan doktor veterniraske medicine
(Pelarski savez Slovenije je 1998. godine, u saradnji sa pelarskim kolskim centrom iz Graca u
Austriji (Imkerschule Graz) pod rukovodstvom
Jozefa Ulca (Josef Ulz) organizovao i obavio kolovanje 23 pelarska majstora. Uslov za upis u
kolu jeste da kandidat ima zavrenu srednju kolu, i da uspeno pelari ne manje od 10 godina sa
30 ili vie konica). Poslednjih godina u okviru
Pelarstva Pislak aktivno sudeluju Jankov neak
Peter i zet Robert.
S obzirom da je svakodnevno u kontaktu sa pela
ma, uesnik brojnih predavanja i teajeva, redovni uesnik kongresa APIMONDIA, Janko Pislak je
stekao neprocenjivo teorijsko i praktino znanje
koje godinama nesebino prenosi mlaim pelarima. Njegov aktivni doprinos slovenakom pelarstvu ogleda se kroz brojne inovacije i poboljanja iz oblasti tehnike pelarenja.
Zbog velikog doprinosa razvoju pelarstva Janko
Pislak je dobio veliki broj priznanja i nagrada: priznanje pelarskih organizacija Francuske i Austrije, brojna priznanja pelarskih saveza iz bive SFRJ,
priznanja lokalnih pelarskih udruenja, priznanje
Pislakov oplodnjak za matice
Priprema kaveza sa maticama
Jedan od pelinjaka Janka Pislaka
Medex-a, orden Antona jane I, II i III stepena, jugoslovenski orden rada sa srebrnim vencem, orden
za zasluge Republike Slovenije.
Danas Pelarstvo Pislak ima 23 prevozna i 10 stacionarnih pelinjaka. U svakom pelinjaku nalaze
se po 72 konice tako da ukupan broj prelazi 2.400
konica. Poto u Dravskom polju nema dovoljno
odgovarajue pelinje pae pelinjaci su rasuti
irom Slovenije od oblasti Haloz blizu granice sa
Hrvatskom, do podnoja Pohorja.
Tokom zime konice su stacionirane na oko 250300 m nadmorske visine, zbog toplije klime koja
pogoduje uspenom prezimljavanju. Nakon to
tu iskoriste ranu cvetnu pau, konice se, tokom
maja, sele u oblast Haloz blizu granice sa Hrvatskom na bagremovu pau a nakon toga dalje na
kestenovu pau. Konice se sele i na umsku pau,
u oblast Roglo koja se nalazi na preko 1.000 m
nadmorske visine.
Koristei oko 2.000 malih oplodnjaka, u vie turnusa u sezoni, uzgaja godinje oko 10.000 matica.
Pored zadovoljavanja sopstvenih potreba i plasmana na domae trite, matice izvozi u Hrvatsku,
Austriju, Nemaku, Francusku, Jemen, Japan, SAD
i druge drave.
Pislakovo domainstvo bavi se i pelarskim turizmom, i poseuje ga veliki broj turista iz Slovenije
i inostranstva. Pored pelarskog proizvodnog
programa, oni mogu da se upoznaju i sa osnovama tehnike pelarenja, da razgledaju pelinjake,
kao i radne prostorije i kompletnu opremu neophodnu za opsluivanje velikog broja konica. Pelarstvo Pislak je opremljeno savremenom laboratorijom za kontrolu kvaliteta pelinjih proizvoda,
kao i kontrolu morfolokih karakteristika matica.
I.U.
Janko Pislak (slika gore)

Prostor za ceenje meda u A paviljonu (slika u sredini)
12.000 satnih osnova pripremljenih za poetak nove
pelarske sezone (slika dole)
27
Medonosno bilje
28
Glavo (Echinops sphaerocephalus L.)

Fam. Asteraceae
iegodinja zeljasta biljka,

visoka do 150 cm. Stabljika uspravna i razgranata,
uglasta, izbrazdana i dlakava. Li
stovi duboko perasto izrezani, tro
uglasti, po obodu bodljasto nazubljeni, sa lica zeleni, a sa nalija
maljavi i beliasti. Cvetovi su sitni,
sivkasti, sabrani u loptaste cvasti,
prenika do 5 cm, koje su smetene na vrhu stabla i granica.
Cveta od juna do avgusta. Cvetovi lue dosta nektara, te ih pele rado i masovno poseuju. Na
jednoj glavici se moe nai i po
5-6 pela istovremeno. Spada u
odline medonosne biljke. Prinos

meda moe dostii i 500 kg po
jednom hektaru. Pored nektara,
glavo daje i cvetni prah. Med je
svetlo ut i vrlo finog ukusa. Med
od glavoa se ubraja u najfinije
vrste meda.
Raste na mnogim zaputenim
mestima, pored eleznikih pruga, u ibljacima i umarcima, po
red reka i potoka. Ima snano
razvijen korenov sistem, tako da
dobro podnosi suu, ne smanjujui pritom luelje nektara.
Razmnoava se semenom.
Tekst i fotografije V. Umelji

29
Medonosno bilje
30
eljuga (Dipsacus sylvester Huds.)

Fam. Dipsacaceae
vogodinja zeljasta biljka, visoka do 2 m. Stabljika uspravna, uglasta,

du uglova pokrivena bodljama,
u gornjem delu granata. Listovi na stabljici naspramni, srasli
svojom osnovom, po obliku su
izdueno lancetasti i sa donje
strane na srednjem nervu sa bod
ljama. Pri osnovi listovi su izdu
eni, obrnuto jajasti, grubo nazubljeni, obrazuju rozetu. Cvetovi
su ljubiaste boje, sakupljeni u
glaviaste cvasti jajastog oblika,
duge 5-9 cm, a prenika 3-4 cm

i nalaze se pojedinano na vrhu
glavnog stabla i bonih granica.
Spoljanja aica je sa bodljama.
Cveta u julu i avgustu. Interesantno je neravnomerno iscvetavanje cvetova na cvasti; to se
deava u paralelnim prstenovima. Pele ih masovno i veoma
rado poseuju, sakupljajui 200
kg meda sa 1 ha. esto se na
jednoj cvasti moe nai 4-5 pa i
vie pela, koje se na njoj zadravaju i do 5 minuta. Za to vreme
one zaprae beliastim cvetnim

prahom celu donju stranu tela,
pa izgledaju kao da su upale u
brano.
Raste svuda na vlanim mestima,
pored reka, puteva i eleznikih
nasipa, na livadama i iskopinama,
i slinim mestima.
Razmnoava se semenom.
Lekovita je biljka. Upotrebljava se
za izazivanje znojenja, jaa mokrenje, protiv konih bolesti, proliva i u
druge svrhe.
Tekst i fotografije V. Umelji

31
Pelarstvo u svetu
Godine 1983. godine otkriveni su fosili medonosne pele u Belsozi u evongu u an
dong provinciji. Ovo otkrie je pokazalo da medonosne pele nastanjuju tempera
turnu zonu istone Kine vie od 20 miliona godina. Kineski ideogram za med pojav
ljuje se u spisima iz vremena dinastije ang (16-11. vek p.n.e.), to ukazuje da Kina
ima pelarsku tradiciju dugu 3.000 godina. Era modernog pelarstva poinje, sredi
nom 19. veka, nakon uvoenja zapadne medonosne pele i konica sa pokretnim
ramom u Kinu. Posle osnivanja Narodne Republike Kine 1949. godine, stanje u pe
larstvu drastino se promenilo. Ove promene su postavile dobru osnovu za razvoj i
modernizaciju pelarske industrije u budunosti.
Pelarstvo u Kini
privukle zajednice divljih pela. Tokom Jin dinastije (215-282.), hroniar Huang Puming je opisao
pionira kineskog pelarstva Jianga koji je vie od
300 ljudi poduavao pelarskoj vetini to je imaina ima pelarsku tradiciju dugu vie od tri lo za posledicu da nekoliko stotina porodica zahiljade godina. U poetku, ljudi su na primi- pone da pelari. Jiangov pelarski kurs je verotivan nain prikupljali pelinje proizvode, vatno prvi te vrste u Kini. Iz ovog perioda ostala
sve dok nisu nauili da rade sa pelom Apis cera- su zabeleena i zapaanja starih Kineza o izgradna (Apis cerana cerana) i tako na jednostavniji nji saa, rojenju i podeli rada meu pelama. U
nain dou do pelinjih proizvoda. Neto kasnije jednom spisu iz drugog veka pre nae ere kae
utvreno je da bolni pelinji ubodi mogu biti se da med, leglo i vosak mogu biti pretvoreni u
upotrebljeni za leenje odreenih bolesti, pa je visokokavalitetni lek. Takoe, zna se i da je med
tako nastala drevna apiterapija. Prerada pelinjih korien kao neka vrsta anti-septika kako bi se
proizvoda i apiterapija razvijali su se bre od same sauvalo voe. Upotreba voska bila je veoma rapelarske tehnologije.
irena, na prvom mestu za oslikavanje drvenih
cipela i za izradu peata. U vreme dinastije Han
nastala je tehnika votanog tampanja na svili. ak
Od kroenja divljih pelinjih
je i danas ova vetina veoma popularna u nekim
zajednica do uzgoja pela
delovima Kine. Motivi na freskama iz grobnice
Postoje pisani tragovi da su, u periodu dinastije dinastije Tang prikazuju ljude koji prave svee. U
Han (25-225), seena stabla u kojima se nalazilo poemama iz tog perioda esto se spominju svee,
sae sa pelama. U jednom tekstu iz petog veka a u nekima je ak opisan proces pravljenja svea
spominje se da su med i vosak mazani po drvenim od voska. Ovom vrstom proizvoda snabdevane
kutijama koje su drane pod strehama kako bi se su samo carske porodice. Vosak se koristio za za-
(16. vek p.n.e. - 1840. godine)
32
titu knjiga, slika i medicinskih proizvoda. Postoje svedoanstva iz estog veka da je u to vreme
spravljano vino od meda. Sun Simiao (581-682),
uveni kineski lekar, ostavio je iza sebe spis o pripremanju medovine. Plemstvo je koristilo polen
u ishrani i kozmetici, kao i za uvanje voa. Nekoliko vekova kasnije, u vreme dinastije Ming, medicinski strunjaci su detaljno opisali nutritivnu i
lekovitu vrednost meda, legla, voska i polena.
Pojava pelinjaka
Tokom dinastija Song i Juan (960-1368), gajenje
istone medonosne pele Apis cerana podiglo se
na vii nivo. Poelo se sa primenom novih pelarskih tehnika: dimljenja, postavljanja medenih
mamaca, kao i nekih drugih metoda za hvatanje
divljih pelinjih drutava; da bi se zatitili od uboda, pelari su utrljavali nanu po rukama i licu i
oblaili slamnate ogrtae. Poetkom 19. veka svaki pelar je u proseku imao po 10 konica, a ukupan broj konica u Kini se kretao oko 200.000.
Svako drutvo je u proseku godinje davalo oko
5 kg meda i 300-500 g voska. Prirodnjak i naunik
Hao Jiksing je 1819. godine opisao bioloke karakteristike pela, pelarsku tehniku, kao i iskustva
sakupljena od pelara tog vremena. Ova knjiga
se smatra prvom pelarskom raspravom objavljenom u Kini. Ksu Guanghi je prouavao vezu
izmeu kinih padavina, biljaka i proizvodnje meda
i na osnovu toga sastavio pravila za predvianje
medenja u toku godine. Neto kasnije, opisana je
upotreba primitivnih nastavaka u Kini.
Kineski ideogram za med pojavljuje se u spisima iz vremena

dinastije ang (16-11. vek p.n.e.), to ukazuje da Kina ima
pelarsku tradiciju dugu 3.000 godina
sever Kine. Meutim, ova rasa pela nije uspela

da se proiri van severa zemlje. Kineski zvaninici
su iz SAD doneli pet drutava sa italijanskom medonosnom pelom. Meutim, zbog slabog poznavanja pelarske vetine od toga nije bilo neke
vee koristi.
Najvee zasluge za uvoenje zapadne medonosne
pele Apis mellifera i konica sa pokretnim ramom
u Kinu, ima nekolicina pelara entuzijasta; Zang
Pinan iz provincije Fujiang, Hua Jizhi i Feng Huanven iz provincije Jiangsu, Huan Zigu iz Pekinga,
i Wang Boya iz provincije Hebei.
Oni su pruili su ogroman doprinos razvoju peUvoenje zapadne kulture i novih tehnologija u larstva u Kini i osnovali prve komercijalne peliKinu tokom 19. veka dovelo je do introdukovanja njake. Zang Pinan je 1911. godine u kooperaciji
zapadne medonosne pele Apis mellifera i koni- sa jo nekim pelarima osnovao San Ying pelinja
ce sa pokretnim ramom.
ke u provinciji Fujian. Naredne godine otiao je u
Japan da bi se usavrio u tehnici pelarenja sa
konicama sa pokretnim ramom. Godine 1913.,
1. Introdukovanje Apis mellifera-e i konica
uvezao nekoliko drutava sa italijanskim pelama,
sa pokretnim ramovima
Tokom vekova kineski pelari gajili su pele rase satne osnove, centrifuge i pelarsku literaturu.
Apis cerana. Meutim, 1896. godine, ljudi sa seve- Zahvaljujui ovim pionirskim poduhvatima u Kinu
roistoka Kine poeli su da prihvataju rusku crnu je krajem tridesetih godina XX veka uvezeno oko
pelu i konice sa pokretnim ramom. Nakon to 300.000 drutava italijanske rase pela, pored toga,
je putena u saobraaj prva pruga u ovom delu u severne oblasti Kine uvezeno je dodatnih 110.000
zemlje, mnogi Rusi su doneli svoje pele u oblast pelinjih drutava. Veina pelinjaka u tom periHarbin. Nakon ruske invazije 1900. godine sled- odu sluila je za uzgoj matica i poboljanje karakbenici pravoslavne crkve doneli su crne pele na teristika pela.
Moderno pelarstvo
(1840-1949)
33
2. Moderna pelarska istraivanja i edukacija, I Pelarstvo (1950-1960)

i pojava pelarskih udruenja
U ovom periodu snanih socijalistikih reformi
Introdukovanje zapadne pele Apis mellifera i pri- vlasnitvo nad pelinjacima bilo je organizovano
mena tehnologije pelarenja sa pokretnim ramom, na tri naina. U Kini je, prema podacima iz 1956.
pospeili su porast istraivanja, edukaciju i formi- godine, bilo oko 350.000 pelinjih drutava, od
ranje pelarskih udruenja. Godine 1926. osno- toga, 150.000 (42,9 %) u privatnom vlasnitvu
vano je prvo preduzee za proizvodnju pelarske pelara, 160.000 (45,7 %) pripadalo je zadrunim
opreme koje je uspeno proizvelo prvu kinesku pelinjacima, a 40 000 u vlasnitvu drave. Svaki
satnu osnovu za italijansku medonosnu pelu. dravni pelinjak brojao je vie od 1.000 konica,
Krajem 1920-tih godina brojne visokoobrazovne a najvei meu njima 9200 konica. Veina koinstitucije su uvele predavanja iz pelarstva. U nica sa zadrunih i dravnih pelinjaka transporprovinciji endong je, 1931.
tovana je na udaljene destigodine, oformljena je kola U Kini je 1972. godine bilo 4 miliona konica, nacije u potrazi za paom, pa
pelarstva za ene. Mnoge a prinos meda iznosio je 50200 tona. U odno je proseni godinji prinos
dravne i lokalne organizapo konici prelazio 50 kg. Na
cije, kao i veliki pelinjaci su na rane 1960-e broj konica se uveao za malim pelinjacima (koji su
organizovali su pelarsku 36% a prinosi meda za 500%. Tokom 1978. brojali do 30 konica) proobuku. Ranih 1930-ih, irom
seni godinji prinos po kozemlje su osnivana pelarska godine bilo je 3,9 miliona konica, a prinos nici bio je znatno manji, 10udruenja: Pelarka acocija meda 97.100 tona. Ve naredne godine broj 15 kg po konici.
cija Severne Kine u Pekingu konica dostigao je 5,3 miliona, a prinos U tom periodu med se uglav(1929), Pelarska asocijacija
nom koristio kao lek, i bilo
provincije Jinan (1931), Pe meda 109.900 tona, za 36% (broj konica) ga je veoma teko pronai
larsko udruenje endong odnosno 13,2% (prinos meda) vie nego u slobodnoj prodaji. Godine
(1932), Napredno kinesko
prethodne godine. Izvoz meda je bio sve 1958. proizvodnja meda je
pelarsko drutvo, itd. Veina
prvi put premaila 10.000
ovih organizacija pruila je vei; 1965. godine izveeno je 900 t, dok je tona; ukupan prinos je iznoznaajan doprinos moder- 1979. godine ta koliina bila 22,7 puta vea, sio 12.300 tona. Kina je 1956.
nizovanju kineskog pelargodine poela da izvozi med,
stva popularizacijom tehni- kada je Kina po prvi put prestigla Meksiko i i tada je izvezeno 4.000 tona
ke pelarenja sa pokretnim Argentinu po koliini izvezenog meda. U isto meda. U ovom periodu, drramom, kroz razne vidove
vreme dobijeno je 150 tona matinog mlea, ava i neke lokalne uprave
podrke, povezivanje pepokrenule su brojne pelarlara i organa uprave, izda- od ega je u izvoz otilo preko 50 tona.
ske kole i kurseve.
vanjem periodinih publikacija i sl. U ovom periodu objavljene su i dve II Pelarstvo (1960-1980)
znaajne knjige. Ku Ksiupu je 1917. godine napisao knjigu Crtice iz pelarstva, a Niu Ksianzou 1929. Tokom 1960-ih 1970-ih prirodne katastrofe kao i
godine priredio Nauku o pelarstvu, prvo izdanje neki socijalni faktori doveli su do usporavanja
o tehnici pelarenja sa konicom sa pokretnim razvoja kineskog pelarstva. Broj pelinjih drutava kao i prinosi pelinjih proizvoda varirali su od
ramom u zemlji.
godine do godine. Ranih ezdesetih istraivaki
instituti kao to je Pelarski istraivaki institut
(CAAS) poeli su da razvijaju tehnologiju vetake
oplodnje matica. U periodu 1973-1974. godine,
Kina je uvezla vie od 1.000 matica razliitog geRazvoj savremenog pelarstva u Kini moe se ografskog porekla italijanske (Apis mellifera li
guistica), kranjske (Apis mellifera carnica) i kiparske
grubo podeliti na tri stadijuma:
(Apis
mellifera cypria) rase radi uzgajanja finih
Period obnove (tokom 1950-ih)
hibridnih
sojeva. Kineski farmeri su sve vie kori Period znaajnog napretka tokom 1960-ih
stili
pele
za
opraivanje voa. Na jednu farmu je,
i 1970-ih)
tokom
1976.
godine, dopremljeno vie od 10.000
Period ubrzanog razvoja od poetka 1980-ih
konica
iz
raznih
delova zemlje zbog opraivanja
do danas
milion stabala jabuka. Na isti nain, u mnogim
Moderno pelarstvo
(1949-1991)
34
Drava
Koliina uveenog meda (t)
Vrednost uveenog meda (1.000 $)
1980. god.
1990. god.
2000. god.
1980. god.
1990. god.
2000. god.
Azija
28.741
81.168
66.355
38.019
82.365
85.333
Evropa
142.312
172.283
208.980
181.905
206.149
249.811
Francuska
6.870
7.210
14.724
9.439
11.363
21.735
Nemaka
65.797
79.012
95.016
79.875
87.317
104.894
Italija
8.648
11.108
12.487
13.137
15.387
15.021
Japan
20.104
69.435
40.077
20.435
63.882
38.747
Sev. Amerika
22.539
35.537
92.714
21.549
34.573
99.212
panija
4.095
1.224
13.625
4.415
1.640
13.347
V. Britanija
17.222
26.464
22.748
19.948
25.773
23.790
SAD
22.263
34.993
89.890
21.095
33.455
96.018
Svet
196.472
293.958
372.451
244.693
331.538
440.955
Drave koje uvoze najvee koliine meda iz Kine (izvor FAO)
oblastima su poveani prinosi jabuka, pomorandi, pamuka i suncokreta u rasponu od 23% do

70%. Postignut je napredak u proizvodnji pelarske opreme i maina. Intezivirana je proizvodnja
elektrinih skupljaa pelinjeg otrova, skupljaa
polena, plastinih elija, specijalnih transportnih
kamiona za prevoz konica, itd.
Sredinom 1960-ih, u nekim provincijama je zapoela masovna proizvodnja matinog mlea. Kasnih
sedamdesetih tehnologija se rairila po skoro svim
delovima zemlje a mle postao pelinji proizvod
kojem je posveivana najvea panja. Ubrzo zatim,
u Kini se poelo sa masovnom proizvodnjom polena, propolisa i pelinjeg otrova.
U Kini je 1972. godine bilo 4 miliona konica, a
prinos meda iznosio je 50.200 tona. U odnosu na
rane 1960-e broj konica se uveao za 36% a prinosi meda za 500%. Tokom 1978. g. bilo je 3,9
miliona konica, a prinos meda 97.100 tona. Ve
naredne godine broj konica dostigao je 5,3 miliona, a prinos meda 109.900 tona, za 36% (broj
konica) odnosno 13,2% (prinos meda) vie nego
prethodne godine. Izvoz meda je bio sve vei; 1965.
godine izvezeno je 900 t, dok je 1979. godine ta
koliina bila 22,7 puta vea, kada je Kina po prvi
put prestigla Meksiko i Argentinu po koliini izve-
zenog meda. U isto vreme dobijeno je 150 tona

matinog mlea, od ega je u izvoz otilo preko
50 tona.
U junu 1979. godine osnovan je Kineski pelarski
savez u Pekingu. Od tada su mnoge provincije i
regioni formirali svoja pelarska udruenja, asocijacije i klubove.
III Pelarstvo (1980-1990)

Tokom 1980-ih pelarstvo u Kini doivljava nagli
razvoj. U januaru 1983. godine, Grupa za nauku i
tehnologiju u okviru Centralnog komiteta komuni
stike partije Kine sastavila je dokument pod nazivom Predlozi za razvoj pelarstva i podrku
modernizaciji. U ovom dokumentu ukazano je
na potencijalne i postojee probleme pelarstva
u Kini i potrebu za modernizacijom, kroz inteziviranje istraivanja, vea ulaganja u obrazovanje i
zatitu prirodnih resursa.
Stvaranje celovitog sistema

proizvodnje, isporuke i marketinga
Da bi se prodali pelinji proizvodi, neophodno je
povezati proizvodnju, snabdevanje i marketing
u jedinstven sistem. Od sredine 1980-ih ulau se
velika sredstva za organizovanje izvoza meda i
35
kontrolu kvaliteta pelinjih proizvoda. Ministarstvo

poljoprivrede je organizovalo je brojna savetovanja s ciljem promovisanja integracije proizvodnje
i marketinga.
U mnogim regijama organizovani su veliki pelarski departmani. Velike kompanije kao to su
Pekinka pelarska kompanija i Kompanija Jangce
u provinciji Hubej imale su sopstvene fabrike za
preradu pelinjih proizvoda. Kompanija Jangce je
1991. godine otkupila, preradila i izvezla oko 80%
matinog mlea iz provincije Hubej.
Podizanje pelarske
nauke i tehnologije
na vii stadijum
Do sredine 1980-ih, na Odseku za pelarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Fujianu diplomiralo je vie od 200 studenata.
Kako bi se unapredilo poslovanje, Ministarstvo poljoprivrede je u mnogim oblastima
Kine organizovalo kurseve iz
tehnike pelarenja, prerade i
plasmana pelinjih proizvoda.
Danas postoji oko 1000 strunjaka koji su osposobljeni za
dranje niih, srednjih ili viih
kurseva iz pelarstva.
Apiterapija
Ministarsvo trgovine propisalo je standarde za

kvalitet meda, voska, polena i matinog mlea.
Ministarsvo za spoljanju trgovinu i izvoz postavilo je kriterijume za kontrolu meda i mlea namenjenih izvozu. Poljoprivredni pelarski kombinati irom zemlje zaposlili su veliki broj strunjaka
koji su radili na kontroli kvaliteta.
Milijardu i trista miliona Kineza pred

stavlja ogromno trite za pelinje
proizvode. Uporedo sa rastom ivot
nog standarda kinesko stanovnitvo
e, prema nekim procenama, troiti
650.000 t meda ukoliko svaki stanov
nik u proseku bude troio 0,5 kg go
dinje. Trenutno se troi 10 puta ma
nje meda. Ako jedno drutvo proseno
daje 26 kg meda godinje, to znai da
je Kini neophodno 25 miliona konica
da bi zadovoljila domae potrebe. Ako
se uzme u obzir koliine meda potreb
na za izvoz i medicinske preparate,
bilo bi neophodno 27 miliona konica
ili 3,3 puta vie nego 1991. godine.
Kina ima dovoljno prirodnih resursa za
gajenje 27 miliona pelinjih zajednica
ime bi se obezbedilo i kontinuirano
opraivanje poljoprivrednih kultura.
Sve vea potronja pelinjih

proizvoda i razvoj pelarske
tehnologije imali su za posledicu osnivanje velikog broja
preduzea. Krajem 1980-ih u
Kini je bilo oko 1.000 pelarskih
kompanija koje su primenjivale savremene tehnologije u preradi pelinjih
proizvoda. Matini mle, polen, propolis i pelinji
otrov korieni su za spravljanje medicinskih i
kozmetikih preparata. Pakovanja ovih proizvoda
bila su sve privlanija i zadovaljavala su svetske
standarde. U to vreme su i mnoge bolnice i klinike poele da uvode apiterapiju u leenje. Jedan
istraivaki centar za apiterapiju, razvio se u tolikoj meri da je pretvoren u bolnicu za apiterapiju,
prvu te vrste u svetu, kada je primena apiterapije
i leenja pelinjim otrovom u pitanju.
36
Standardizovanje
kontrole kvaliteta
pelinjih proizvoda
Razvoj novih pelarskih

tehnologija
Kineski naunici Vang Jin i Zou
Lianguan proveli su vie od 10
godina na uzgajanju nove rase
italijanske medonosne pele.
Jedno drutvo ove nove rase
dalo je 1989. godine u proseku oko 3 kg matinog mlea.
Tada je nova vrsta, nazvana
Pinnghu mlena pela, introdukovana i u druge delove zemlje.
Godinji prihod od svakog pe
linjeg drutva iznosio je 1.200
dolara. Od 1984. godine Ministarstvo poljoprivrede je poelo da ulae velika sredstva
kako bi pomoglo razvoj tehnike pelarenja sa pokretnim
ramom sa pelama Apis cerana.
Od prosenog prinosa po konici koji je 1970. godine iznosio 5-6 kg, krajem 1980-ih do
lo se do koliine od 30 kg.
Unapreenje sistema
za uzgoj matica
i prevenciju bolesti
Tokom 1980-ih, istaraivai iz Instituta CAAS razvili su dve vrste finih hibrida pela. Eksperimenti vreni u Hunan provinciji pokazali su da novi
hibridi mogu mogu dati i do 50% vie meda. Takoe, u 10 kineskih provincija introdukovana je
crna karpatska pela. U saradnji sa lokalnim institutima, CAAS je obrazovao sistem prevencije
pelinjih bolesti.
Meunarodna saradnja
Poetkom 1980-ih kineski pelari su poveali saradnju sa kolegama iz prekomorskih zemalja. Vie
od 200 strunjaka iz sveta posetilo je Kinu, a sve

vie kineskih pelara poelo je da poseuje znaajne svetske konferencije i simpozijume. Od 1985.
godine Kineski pelarski savez je lan APIMONDIA-e.
U Kini je 1991. godine bilo 7.541.000 pelinjih
drutava, 42,3 % vie nego 1979. godine, to ini
13 % ukupnog broja konica u svetu. Iste godine
Kina je izvezla 208.000 tona meda, 90% vie nego
1979. godine., to predstavlja 20% ukupne svetske
trgovine. Kina je izvezla i 1.000 t matinog mlea,
800 t polena i 3.000 t voska. Sve ovo ini Kinu
svetskim brojem jedan kada je u pitanju izvoz
pelinjih proizvoda. U provincijama Seuan i Zejiang pelarstvo je najviem nivou, pa proseni
godinji prinosi meda po konici iznose u proseku preko 100 kg, a matinog mlea 2,5-4 kg.
Svake godine Kina proizvede oko 25% ukupne
koliine meda u svetu. Med se izvozi u preko 40
zemalja. Glavni uvoznici kineskog meda su Japan,
SAD i Nemaka. Svake godine se izveze i 300-400
t mlea, to predstavlja 90% koliine ovog pelinjeg
proizvoda u svetskoj trgovini.
Budue perspektive
pelarstva u Kini
Razvoj pelarstva u Kini traje hiljadama godina,
od, u poetku, primitivnog naina pelarenja, preko introdukovanja zapadne medonosne pele i
uvoenja novih tehnika pelarenja, pa sve do
perioda ubrzanog razvoja.
Pre svega, velike reforme u Kini i inteziviranje trgovine sa svetom, stvorile su preduslove za tehnoloki napredak u pelarstvu. S druge strane, 1,3
milijarde Kineza predstavlja ogromno trite za
pelinje proizvode. Uporedo sa rastom ivotnog
standarda kinesko stanovnitvo e, prema nekim
procenama, troiti 650.000 t meda ukoliko svaki
stanovnik u proseku bude troio 0,5 kg godinje.
Trenutno se troi 10 puta manje meda. Ako jedno
drutvo proseno daje 26 kg meda godinje, to
znai da je Kini neophodno 25 miliona konica da
bi zadovoljila domae potrebe. Ako se uzme u
obzir koliine meda potrebna za izvoz i medicinske preparate, bilo bi neophodno 27 miliona konica ili 3,3 puta vie nego 1991. godine. Kina ima
dovoljno prirodnih resursa za gajenje 27 miliona
pelinjih zajednica ime bi se obezbedilo i kontinuirano opraivanje poljoprivrednih kultura.
Priredio Ivan Umelji
37
Nauna istraivanja
38
Tople pele iz hladnih elija
rganizmi su izloeni neizvesnim uticajima svog

okruenja. Vodozemci
pate od suvoe, ptice, recimo, od
nedostatka hrane, leptiri od hladnoe. Sloboda kretanja prua
mnogim ivotinjama mogunost
da izbegnu nepovoljne situacije,
i potrae bolje uslove. Vodozemci se zakopavaju u zemlju; ptice
menjaju svoj lokalitet, a u ekstrem
nim sluajevima i kontinent, kao
ptice selice; leptiri biraju sunana mesta. Okruenje prua mogunosti od kojih ivotinje biraju najbolje reenje. Selekcija obe-
zbeuje da vrste koje pronau
prikladno reenje opstanu, dok
one koje to ne uine u potpunosti nestanu. Okruenje nije samo
paleta iz koje organizmi biraju
dobro ili loe. Okruenje se takoe moe i izgraditi. Tokom 30
miliona godina svoje evolucije,
pele su postigle ono to ovek
tek treba da dostigne one mogu
oblikovati svoje okruenje sebi
u korist.
Temperatura gnezda u zoni legla
je od velike vanosti za itavu
biologiju medonosnih pela.
Zona legla u pelinjem gnezdu
je izuzetno vaan i osetljiv deo
njihovog stanita kojeg one kontroliu sa udesnom preciznou,
a tepmeratura u oblasti koja sadri elije sa zatvorenim leglom
se odrava sa posebnom pa
njom.
Pelarima je dugo poznato da se
toplota razvija u gnezdu u zoni
legla, to se moe osetiti (detektovati) golom rukom. Neko vre-
me se verovalo da leglo samo

od sebe produkuje visoku temperaturu, a da se pele okupljaju oko njega kako bi se zagrejale. Ovo miljenje pokazalo se kao
neispravno, i zamenio ga je mnogo uzbudljiviji uvid u bioloki
znaaj klime u pelinjem gnezdu.
Primena kamera senzibilnih na
toplotu, strpljivo posmatranje
ponaanja pela i paljiva manipulacija pelama i pelinjom
zajednicom, pruili su potpuno
nove rezultate koji nisu bili ranije poznati.
ivotinje su sposobne da proizvedu toplotu metabolizirajui
energetske supstance kao to su
masti i ugljeni hidrati, ili preko
miinih kontrakcija, to i mi inimo kada nam je hladno. Medo
nosne pele zagrevaju sebe po
drhtavanjem miia za letenje.

Bez obzira na spoljanje vremenske prilike, pelinjem gnezdu se
ne menja temperatura; budunost
naredne generacije zavisi od toga.
Ukoliko bi temperatura u gnezdu
opala za nekoliko stepeni ispod
35 C, razvoj legla bi ozbiljno bio
doveden u pitanje. Marko Klejnhenc (Marco Kleinhenz) objanjava da veliki deo toplote u
gnezdu potie od optih aktivnosti u konici, ali i da radilice
pomau odravanju temperature tako to se okupljaju na leglu,
vibrirajui miiima toraksa (grudi) kako bi zagrejale mlade larve.
Meutim nije bilo jasno kako
svaka pojedinana radilica dopri
nosi ukupnom zagrevanju konice.
Brigit Bujok (Brigitte Bujok) je
primetila da se neke radilice po-
Zona legla u
pelinjem gnezdu
je izuzetno vaan i
osetljiv deo
njihovog stanita
kojeg one
kontroliu sa
udesnom
preciznou, a
temperatura u
oblasti koja sadri
elije sa zatvorenim leglom se
odrava sa
posebnom
panjom.
37.9
37.3
36.6
36.1
35.5
34.8
34.3
33.7
33.0
Telesna temperatura pela zabeleena termokamerom (C)
stavljaju preko elija sa leglom

prislanjai torakse preko poklopaca elija odravajui tako temperaturu. Pa ipak, sve dok Klejhenc
i Bujokova zajedno sa Stefanom
Fusom (Stefan Fuschs) i Jirgenom
Tacom (Jurgen Tautz) nisu detaljnije razmotrili ovu aktivnost
pela vrlo malo se znalo o ovoj
strategiji zagrevanja.
Pele poinju pripremu elija za
polaganje jaja iz centra saa, a
kako matica nastavlja da polae
jaja, zonu legla ire na sve strane
zatvarajui elije poklopcima u
finalnom larvenom stadijumu.
Priblino, oko 5-10% elija u zoni
legla ostaje prazno.
Interesantno je da su ove prazne
elije u stvari retko u potpunosti
prazne. Naprotiv, njih esto okupiraju pele naglavake zaronjene u njih. Ovo ponaanje je ranije opisivano kaoienje elija,
ili odmaranje, jer nije bilo mogue utvrditi ta pele rade. Sve
to se moe videti spolja jesu
abdomeni pela koji se rapidno
saimaju u eliju i izlaze iz nje.
Ovo je uobiajena aktivnost u
zoni legla.
Klajhenc i kolege postavili su ne

koliko konica da bi mogli da
posmatraju kako pele zagrevaju leglo. Pomou infracrvene
kamere zabeleili su telesnu temperaturu svake pele ponaosob
i posmatrali njihovo ponaanje.
Neke pele su, i po nekoliko minuta, ostajale potpuno mirne na
poklopcima legla, pritiskajui
toraksom votani poklopac kako
bi zagrejale larve. Meutim, mnoge pele vole da nau prazne
elije izmeu onih sa poklopljenim leglom, i da tu provedu ponekad i vie od jednog sata. Klej
nhenc objanjava da je ovakvo
lenjo ponaanje primeeno jo
ranije, pa je pretpostavio da su
pele jednostavno uzele predah,
sve dok nije izmerio njihovu temperaturu. One bi se zagrevale pre
ulaska u eliju, a neke pele bi
izlazile jo toplije nego pre ulaska.
Da li su pele stvarno odmarale,
ili su boravile u praznoj eliji kako
bi zagrejale susedne larve?
Tim strunjaka napravio je konicu za posmatranje kako bi
mogli da kontroliu temperaturu toraksa pela nakon ulaska u
prazne elije. Ovog puta bilo je

sve jasno. Ne da pele nisu odmarale, ve su vibrirale miiima
toraksa. Pele nisu besposliile,
ve su zagrevale leglo.
Termokamera je pokazala da
telesna temperatura ovih pela
moe dostii 41C, dok je kod
nekih pela telesna temperatura
identina temperaturi okruenja.
Stara teorija po kojoj pele odmaraju tana je samo za mali broj
ovih pela, dok sve ostale aktivno vre zagrevanje. Pele koje
vre zagrevanje nisu, kao u sluaju mnogih drugih aktivnosti,
iste starosne dobi, one najmlae
stare su 3, a najstarije 27 dana.
Energiju za zagrevanje legla pele dobijaju iz meda. Jaka pelinja
zajednica moe proizvesti i do
300 kg meda u toku leta, premda
se, zbog velike potronje, samo
mali deo ove koliine moe u
nekom trenutku pronai u gnezdu. Med nije hrana u obinom
smislu rei, za odranje telesnih
funkcija kod pela, ve ga one
koriste kako bi zagrejale zonu
legla tokom leta, i sauvale pelinje klube u konici od smrzava
nja tokom zime. Veliki deo rezervi meda u pelinjoj zajednici nije
dakle hrana, ve gorivo.
Interesantno je da pele ne razbacuju svoj dragoceni resurs kada
su okruene medom ili praznim
elijama kojima nije neophodno
zagrevanje. Klejnhenc je takoe
primetio da pele paljivo vode
rauna da ne pregreju leglo. One
detektuju temperaturu u elijama sa leglom i obezbeuju prijatnu klimu za sve, ali nikad ne
dozvoljavaju da temperatura u
gnezdu pree 35,9 C. n
Izvor: Kleinhenz, M., Bujok, B., Fuchs,

S. and Tautz, J. (2003). Hot bees in
empty broodnest cells: heating from
within. J. Exp. Biol. 206, 4217 -4231.
39
Nauna istraivanja
Neobina toplotna
odbrana pela
od strljenova
inovski strljen Vespa

mandarina japonica poz
nat je po tome to masovno napada medonosne pele.
Grupu strljenova privlae feromoni koje iz van der Vecht lezda
lui strljen izvia. Kada se izvia vrati u gnezdo ostali strljenovi kreu ka pelinjem stanitu
i masovno napadaju oznaeno
mesto. Japanske medonosne
pele Apis cerana japonica mogu
detektovati ovaj feromon, i reaguju na njega poveanjem broja straarica na ulazu u gnezdo.
Kada strljena napadaa registru-
je pela straarica, ubrzo zatim

okupi se vie od 500 pela koje
oko njega formiraju loptu. Temperatura u centru lopte je veoma
visoka (47C), i smrtonosna je za
strljena ali ne i za pele. Pele
braniteljice koje patroliraju ispred
ulaza u gnezdo takoe stvaraju
visoku temperaturu. Ovi nalazi
sugeriu da se interakcija izmeu
dinovskih strljenova i japanske
medonosne pele meusobno
razvila na specifian nain.
Japanski dinovski strljen je
glavni predator socijalnih pela
i osa. Za razliku od japanskih
medonosnih pela, zajednice

introdukovanih evropskih medonosnih pela (Apis mellifera)
bivaju brzo unitene masovnim
napadima strljenova, jer nisu
razvile efikasnu odbranu.
Potraga dinovskih strljenova
za hranom odvija se u nekoliko
odvojenih faza. Prvo, jedan strljen
u potrazi za hranom pronalazi
pelinje gnezdo, ubija nekoliko
pela koje odnosi u svoje gnezdo gde e ih pojesti (lovaka faza).
Nakon nekoliko povratnih poseta, strljen oznaava lokaciju iz
luujui feromon iz van der Vecht
Kada strljena napadaa registruje pela straarica, ubrzo zatim okupi se vie od 500 pela koje oko njega formiraju loptu
40
lezde u blizini pelinjeg drutva

(faza regrutovanja).
Ubrzo nakon oznaavanja, ostali strljenovi okupie se oko oznaenog mesta i zapoeti individualni lov. Njihovo ponaanje tokom
lova iznenada se menja kada ih
se okupi tri ili vie, tada poinju
da napadaju masovno. Jedan
strljen moe ubiti i do 40 evropskih medonosnih pela u minutu, a 20 do 30 strljenova, za oko
tri sata, itavo drutvo od 30.000
pela. Nakon toga zauzimaju
konicu. Tokom peroda okupacije, koji traje oko 10 dana, strljenovi prenose pelinje larve i
lutke do svoga gnezda kako bi
nahranili larve.
Za razliku od evropskih, japanske
pele imaju efikasan nain odbrane od napada dinovskih
strljenova. Umesto da napadnu
nekog strljena pojedinano, vie
od 100 radilica krui oko ulaza u
gnezdo. Kada se strljen priblii
one istovremeno uzleu i tresu
svojim abdomenima i sklanjaju
se u stanite. To je signal za vie
od 1.000 radilica da napusti sae
i eka u blizini ulaza u stanite.
Ukoliko strljen pokua da ue,
vie od 500 radilica e ga prekriti i formirati loptu u kojoj e temperatura ubrzo dostii 47C to
je smrtonosno za strljena ali ne
i za pele. U laboratoriji je utvreno da se smrtonosna temperatura za japansku pelu kree
od 48C do 50C, dok je za strljena to temperatura u rasponu
od 44C do 46C. Proseno trajanje uklubljavanja sa unutranjom
temperaturom koja ima smrtni
ishod za dinovskog strljena
jeste oko 20 minuta. n
Izvor: Masato Ono, Takeheshi Igarashi, Elshi Ohao & Masami Sasaki,
Unusual thermal defense by a honeybee against mass attack by hornets, Nature (vol. 377), 1995.
Snimak termokamerom lopte koju formiraju japanske medonosne pele
Strljen izvia lui feromon iz van der Vecht lezde u blizini pelinjeg stanita
41
Nauna istraivanja
Gen vitelogenin koordinira

socijalni ivot pela
edonosna pela Apis

mellifera pripada retkoj
vrsti insekata koji udruuje resurse, dele poslove, i meusobno komuniciraju u visoko
organizovanoj zajednici. Mehanizmi na kojima ova organizacija poiva predstavljaju trajni
predmet interesovanja biologa.U
novijem istraivanju, koje su spro
veli Mindi Nelson, Kejt Ile, Gro
Adam, i kolege, izlae se jedan
nov pristup problemu funkcionisanja pelinje zajednice, ukazivanjem da jedan gen vitelogenin kontrolie brojne osobine
pela vezane za njihovu socijabil
nost. Ovaj gen je pronaen kod
insekata koji polau jaja, i njihov
razvoj zavisi od ovog gena.
Mnogo tota u ivotu pela zavisi od starosti, pola ili kaste. Reprodukcija zavisi od matice i
trutova, dok u sutini neplodne
enke, radilice, obavljaju sve

ostale dunosti koje se zahtevaju kako bi se odrala zajednica.
Dok su mlade, pele radilice brinu o larvama i obavljaju odreene poslove u konici. Otprilike
nakon tri nedelje one naputaju
kune poslove i poinju da izleu, specijalizujui se pritom za
sakupljanje polena ili nektara.
Naunici su pretpostavili da protein sintetizovan iz gena koji se
naziva vitelogenin moe uticati
na osobine vezane za socijalni
ivot pela, poto je utvreno da
ovaj protein podrava mnotvo
funkcija koje nisu direktno vezane za polaganje jaja. Na primer,
sterilne radilice sintetiu vitelogenin da bi stvorile matini mle
kojim hrane larve. On takoe
moe produiti ivotni vek radilica i matica smanjujui oksidativni stres.
Pele sa niim nivoom vitelogenina u organizmu

ranije poinju da izleu iz konice
42
Poto pele tokom ivota doivljavaju kompleksne promene u

ponaanju, promenom posla,
menja se i njihova fiziologoja:
one imaju vii nivo juvenilnog
hormona, a nii nivo vitelogenina. Ovaj hormon takoe igra
znaajnu ulogu i u podeli rada
meu odraslim radilicama. To ima
za rezultat fleksibilnost pela u
vezi sa dobom starosti u kojem
one obavljaju odreene poslove,
to omoguava pelinjoj zajednici da efikasno odgovori na
promene u spoljnjem okruenju
ili u samoj zajednici.
Spekulisalo se da ova dva fizioloka inioca suzbijaju jedan
drugi, utiui tako na ponaanje
pela. Tako, vitelogenin suzbija
juvenilni hormon kod mladih
pela spreavajui njihovo izletanje iz konice, dok juvenilni
hormon suzbija vitelogenin kod
pela koje su se preorijentisale
na izletnike aktivnosti da bi nastavile da obavljaju taj posao, a
kako se ne bi vratile poslovima
u konici. U ranijim studijama,
naunici su izneli tezu da promene u genu vitelogeninu koje
se deavaju u ranijem ivotnom
stadijumu pela mogu potpomoi selektivno ponaanje koje
kreira podelu rada meu radilicama na one koje se specijalizuju za sakupljanje polena i one
druge koje se specijalizuju za
sakupljanje nektara.
Kako bi testirali pretpostavljenu
ulogu vitelogenina u koordinaciji socijalnog ivota medonosnih
pela, Nelson i kolege, su kontrolisanim postupkom spreili
izraenost gena vitelogenina kod

odreene grupe pela, dok su
drugu (kontrolnu) grupu ostavili da normalno funkcionie, i
zatim uporedili ponaanje i duinu ivotnog veka pela iz obe
grupe.
U poreenju sa kontrolnom grupom tretirane pele su stalno
imale nii nivo proteina viteloge
nina. Ovaj vitelogeninski nokdaun naveo je pele da ponu
da izleu u ranijem ivotnom
dobu nego one u kontrolnoj gru
pi potvrujui da vitelogenin
utie na radilice tako to spreava prelaz sa kunih na izletnike
poslove. Izletnice su pokazivale
sklonost ka sakupupljanju nektara, to je potvrdilo tezu da radilice koje su genetski predisponirane za sakupljanje nektara
imaju nii nivo vitelogenina pre
naputanja gnezda, dok one pre
disponirane za sakupljanje polena imaju vii nivo vitelogenina.
Preciznije reeno, kako istraivai tvrde, ovi rezultati pokazuju
da vitelogenin kontrolie socijalnu izletniku specijalizaciju. tavie, pele koje oskudevaju sa
vitelogeninom umiru ranije, to
ukazuje koliko ovaj protein utie
na dugovenost pela.
Zajedno, ovi rezultati pokazuju
da vitelogenin regulie organizacionu strukturu pelinje zajednice, utiui na podelu rada meu
radilicama, kao i njihove izletnike sklonosti. Vitelogenin, zakljuuju istraivai, ne odreuje samo
kada pele poinju da obavljaju
izletnike aktivnosti, i koliko dugo
e iveti, ve i ta e sakupljati.
Vii nivo vitelogenina u ranom
stadijumu ivota pele vodi sakupljanju polena, dok nii nivo
vodi sakupljanju nektara. Poto
se pomou savremenih metoda
jo uvek ne mogu razdvojiti efekti vitelogenina od efekata juvenilnog hormona, istraivai sma-
Gen vitelogenin utie na duinu ivotnog veka pele
traju da na ova dva fizioloka i-

nioca treba gledati kao na partnere koji reguliu podelu rada
i specijalizaciju poslova kod medonosnih pela. n
Izvor: Nelson CM, Ihle KE, Fondrk

MK, Page RE Jr, Amdam GV (2007)
The gene vitellogenin has multiple
coordinating effects on social organization. doi:10.1371/journal.pbio.
0050062
JUVENILNI HORMON (lat. juvenilis mladiki, mladalaki, gr.

hormao podsticati), produkt endokrinih lezda Corpora allata
koje se nalaze u glavi. Njegove najvanije funkcije su da kontrolie metamorfoze, seksualno sazrevanje i reprodukciju. Ima
pomonu funkciju u telu larve sa determinirajuom ulogom u
stvaranju kasti (pela radilica, matica) i dovodi do nastajanja
radilice. Odreivanje kaste, diferencijacija matica od radilica,
deava se tokom larvenog perioda i poiva na koncentraciji
juvenilnog hormona. Visoka koncentracija u tri do pet dana
staroj enskoj larvi ima za posledicu razvitak u maticu, dok niska koncentracija rezultira razvitkom u radilicu. Smatra se da
je visoka koncentracija posledica pojaanog konzumiranja hrane. Pretpostavlja se da matica za svoj razvoj treba da zahvali
funkciji juvenilnog hormona. Ovaj hormon takoe igra glavnu
ulogu i u podeli rada meu odraslim radilicama. To ima za rezultat fleksibilnost pela u vezi sa dobom starosti u kojem one
obavljaju odreene poslove, to omoguava pelinjoj zajednici da efikasno odgovori na promene u spoljnjem okruenju ili
u samoj zajednici.
43
Deavanja
APIMONDIA 2009
odravanja:
* Vreme
15-20 septembar 2009.
sekcija
* 814konferencijskih
simpozijuma
* 7 glavnih tema: biologija, patologija,
* opraivanje, tehnologija, ekonomija,
*
*
*
*
apiterapija i ruralni razvoj

200 naunika
200 izlagaa
1. meunarodno takmienje za kvalitet meda
Budet od 1.500.000 evra
*
*
*
MESTO ODRAVANJA
Detaljnije informacije o Monpeljeu i kongresnom

centru Corum:
E-mail: corum@enjoy-montpellier.com
Web site: www.enjoy-montpellier.com
The Corum
*Esplanade
Charles De Gaulle
POSTANITE IZLAGA
BP 2200, 34000 Montpellier
APIMONDIA e biti odrana u Korumu, kongresnom centru neobine arhitekture, koju je konstruisao Klod Vaskoni (Claude Vasconi). Ovo ivopisno
44
zdanje obiluje prostorom i komforom koji odgovara zahtevima velikog dogaaja kao to je kongres
APIMONDIA. Smeten u srcu Monpeljea, direktno
je povezan sa aerodromom i eleznikom stanicom.
Centar Corum se nalazi na:
Na korak od tramvajske stanice
5 minuta peice od eleznike stanice
15 minuta vonje kolima od aerodroma
Poseduje 500 parking mesta
Organizator nudi dve vrste izlagakih tandova:

6 m po ceni od 2.000 Eura
9 m po ceni od 2.800 Eura
*
*
www.apimondia2009.com
O R G A N I Z A T O R
Apimondiu 2009 organizuje UNAF koja okuplja oko stotinak lokalnih saveza, i vie od 20.000 pelara. UNAF je posveen ouvanju medonosne pele, posebno borbi protiv upotrebe pesticida koji su
tetni po pele.
U Francuskoj danas ima oko 70.000 pelara koji imaju ukupno oko 1.250.000 konica. Velika veina,
oko 90 %, su mali pelari koji poseduju manje od deset konica.
Asger Jorgensen
Anri Klement
Predsednik Apimondia-e
Predsednik organizacionog komiteta

Apimondia 2009
Svi iz pelarskog sveta nai e se u Monpeljeu, od 15.

do 20. septembra, na 41. kongresu Apimondia.
Kongres e biti posveen pelarima, istraivaima,
distributerima meda i proizvoaima opreme.
Nikada u dosadanjoj istoriji Apimodia-e, svetska iz
loba nije bila masovna i realistina, kao to e biti ova,
koja okuplja sve bitne inioce pelarskog sveta.
Svi oni e doprineti da 41. kongres bude veoma inte
resantan skup za svakoga.
Region Langudeoc-Roussillon i njegov glavni grad
Monpelje spajaju dinamizam sa draima mora i pla
nina. Ovo je jedan od najvanijih vinskih regija sveta
sa svojim izuzetnim vinima i retkim, gurmanskim pro
izvodima. Kongres organizuje Nacionalni pelarski
savez Francuske, Pelarska federacija regiona Langu
edoc-Roussillion i region Languedoc-Roussillion.
Oduevljeni smo idejom organizovanja najveeg do
sadanjeg kongresa Apimondia.
Vidimo se uskoro u Monpeljeu!
Francuski pelari su veoma poastvovani to mogu

da poele dobrodolicu svojim kolegama iz itavog
sveta u Monpelje na mediteranskoj obali. Uini
emo sve napore da ovaj kongres Apimodia-e bude
kongres svih pelara.
Nekoliko pitanja od krucijalnog znaaja za budu
nost pelarstva tiu se svih nas, kao to su uticaj
pesticida na pele, pitanja zdravlja, uticaj klimat
skih promena i razvoja na pelinje proizvode.
Sva ova pitanja bie raspravljana rigorozno i de
taljno na 41. kongresu Apimondia-e.
Otkriete najnovije tehnike inovacije, i imati pri
liku da posetite veliku izlobu. Sa uivanjem i za
dovoljstvom uestvovanja, slaviemo pelu, straa
ra okoline i pelinje proizvode.
Vidimo se uskoro u Francuskoj, Languedoc-Roussillon.
45
Zanimljivosti
U Izraelu pronaene
konice stare
3000 godina
rheolozi koji su vrili iskopavanja na severu Izraela

pronali su svedoanstva
o 3000 godina staroj pelarskoj
industriji na ovim prostorima.
Pronaeni su, izmeu ostalog
ostaci saa, voska i konica. Arheolozi veruju da su ovo najstarije netaknute konice ikad pronaene. Prolog leta u
ruevinama grada Rehova pronaeno je 30 netaknutih konica
koje datiraju iz perioda oko 900.
godine pne. Pelarstvo je u velikoj meri praktikovano u starom
svetu, gde je med upotrebljavan
za medicinske i religiozne svrhe,
kao i za ishranu.
Konice, nainjene od slame i
nepeene gline, imaju otvor na
jednom kraju koji omoguava
pelama da ulaze i izlaze i poklopac na drugom kraju koji je omoguavao pelaru pristup sau.
U svetom spisu Tora, Izrael se
esto opisuje kao zemlja mleka
i meda, ali nigde nije bilo pomena o kultivisanom pelarenju.
Meutim, ovi novi nalazi pokazuju da je Sveta Zemlja bila sedite veoma razvijene pelarske
industrije jo pre 3000 godina.
Moe se rei da je to bila organizovana industrija, deo organizovane ekonomije, u veoma
organizovanom gradu, kae Ezra
Markus ekspert za drevni mediteranski svet i dodaje, Mi smo
videli opise pelarstva u teksto46
vima i drevnoj umetnosti sa Bliskog Istoka, ali ovo je prvi put da

imamo priliku da stvarno vidimo
kako je to izgledalo. Jedinstveno
je i mesto na kome su konice
pronaene, u centru grada, to
je neobina lokacija za jedan
pelinjak.
Mogue da je razlog tome, kae
Markus, to su gradski upravljai hteli da dre ovu granu privrede pod svojom kontrolom, ili
moda to to je pelarstvo bilo
tesno vezano za religijsku praksu stanovnika grada. n
600 pelinjih drutava

na jednom drvetu
matra se da se na Banyan
drvetu u blizini grada Nandagudi u Indiji nalazi najvei broj pelinjih drutava na svetu. Nadleni u ovoj oblasti se
nadaju da e drvo zvanino biti
uvrteno na listu mesta koja pripadaju svetskoj batini. Ono
svakako predstavlja neto potpuno drugaije od svega to se
nalazi na toj listi.
Ovo drvo predstavlja dom za oko

600 pelinjih drutava. U izjavi
za indijski asopis Hindu, Dr. M.
Redi sa katedre za zoologiju na
univerzitetu Bangalor, kae da
su drvo posmatrali pelari vie
od deset godina, i da su u novembru 2005. godine izbrojali
oko 625 pelinjih zajednica. Istraivanje preduzeto u oktobru 2007.
pokazalo je da se na drvetu nalazi 575 drutava. On smatra da
napori da se drvo uvrsti na listu
svetske batine nee dopreneti
samo prosperitetu hortikulture,
ve da e i pospeiti zatitu okoline i odravanje ekolokog balansa poto pele, putem opraivanja, pomau poboljanju
biodiverziteta.
Drvo je okrueno velikim brojem
stabala eukaliptusa iji cvetovi
predstavljaju glavni izvor nektara za pele. Tokom monsuna, broj
pelinjih zajednica se smanjuje
poto pele migriraju jer eukaliptus ne cveta u tom periodu.
Da bi predupredili seobu pelinjih
zajednica metani iz oblinjih
mesta zasadili su mnotvo medonosnih biljaka koje bi pele
mogle poseivati tokom itave
godine. Na taj nain bile bi spreene seobe tokom perioda monsuna. Poslednje tri godine, metani su ak prestali i da cede med,
nakon to su saznali da njihov
zastareli metod ceenja dovodi
do smanjenja broja pelinjih zajednica. n
KONICA I
MEDONOSNA PELA
Lorenc Lorejn Langstrot (Lorenzo Lorraine Langstroth, 1810-1895), ameriki pelar, svetenik po
zanimanju. Roen je u Filadelfiji 25.12.1810. godine. Obrazovanje je stekao na Univerzitetu Jejl (SAD).
Prouavajui Iberovu knjigu Zapaanja o pelama, a ohrabren injenicom da pri razmicanju satova u
Iberovoj konici pele ne reaguju burno, poeo je da razmilja o konstrukciji konice koja bi bila naj
podesnija za pelarenje, i uspeo je u tome. Prvi je konstruisao konicu nastavljau sa pokretnim ramovima. Meutim, ono to ga je proslavilo jeste otkrie prirodnog principa pelinjeg prostora. Zbog
ogromnog doprinosa razvoju pelarstva smatra se ocem racionalnog pelarstva. Godine 1853. objavio je knjigu Praktina rasprava o konici i medonosnoj peli (A
Practical Treatise on the Hive and Honey Bee), koja je doivela 32 izdanja.
Langstrot je sa svojim sinom 1858. godine osnovao
veliki pelinjak, na kome su se bavili uzgojem
matica. Ali, zbog smrti svog sina i uasne glavobolje, od koje je poeo esto da pati posle
doivljene eleznike saobraajne nesree,
bio je primoran da ceo pelinjak rasproda,
ostavivi samo nekoliko konica u vrtu svoga suseda, da bi mogao da se zabavlja i
uiva sa svojim pelama u asovima kada
mu glavobolja umine. Tako je Langstrot
osiromaio i ostao bez sredstava za ivot.
Kasnije ga je zadesila jo jedna tragedija,
umrla mu je i supruga, koja mu je nesebino pomagala. Skrhan tugom i boleu,
kada bi odlazio u vrt na sve vazduh, sedao bi tako da ne vidi svoje pele, jer tako
nemoan i alostan nije imao volju da ih
gleda. Kako sam u svojoj autobiografiji
kae, sav je ivot njegov bio jadan, jer
mu je vie od polovine ivota prohujalo u patnji za izgubljenim dragim
osobama i pod velikim teretom uasnih
fizikih bolova. Meutim, Langstrot
je pod starost ozdravio i ponovo
poeo da obavlja sveteniku slubu,
to je u svim pelarskim novinama
ostalo zabeleeno. Umro je 6.10.1895.
godine, za vreme slube u crkvi. ivot je zavrio u najveem siromatvu.
Sahranjen je na mesnom groblju u
Dejtonu (Ohajo).
Iz starih pelarskih knjiga
Lorenc Lorejn Langstrot
47
injenice u vezi pronalaska

konice sa pokretnim saem
Odlomak iz Langstrotove knjige
Practical Treatise on the Hive and Honey Bee
anas je potrebno ne malo poverenja

da bi se uvela sledea patentirana
konica, i nov nain rada; ali verujui
da je dola nova era u pelarstvu, molim Pelare da prostudiraju ovaj Prirunik, verujui da e ih ubediti da postoji bolji
nain od bilo kojeg sa kojim su do sada bili upoznati. Tu e pronai jasno objanjenje mnogih do
sada nepoznatih stvari u vezi fiziologije medonosne pele, kao i veoma korisne informacije nikad
ranije saoptene javnosti.
Prolo je vie od dvadeset godina od kada sam
se posvetio uzgajanju pela. Zbog zdravstvenog
stanja poslednjih godina bio sam prinuen da vie
boravim na otvorenom, pa sam veliki deo svog
vremena posvetio paljivom istraivanju njihovih
navika, ba kao i brojnim paljivo izvedenim eksperimentima vezanim za konstrukciju konice i
rad sa njom.
Jo na poetku mojih pelarskih istraivanja, napra
vio sam konicu prema planu proslavljenog Ibera;
i potvrujui neka od njegovih najvrednijih otkria postao sam ubeen da su predrasude koje po
stoje prema njemu potpuno neutemeljene. Verujui
da su njegova otkria postavile osnovu za profitabilniji sistem pelarenja, poeo sam da eksperimentiem sa konicama razliite konstrukcije.
Iako su rezultati ovih istraivanja bili daleko ispod
mojih oekivanja, u nekim od tih konica se sada
nalaze ivahna drutva stara etrnaest godina, koja
su bez prihrane izdrala neke od najgorih zima
ikad zapamenih za pele.
Iako uveren da moja konica poseduje vredna
svojstva, jo uvek sam se oseao nemonim da
razreim sloene probleme kojima je pelarstvo
podlono; bio sam ubeen da nijedna konica ne
moe da ih rei, ukoliko ne prua potpunu kontro
lu nad saem, tako da bilo koji ili svi satovi mogu
biti sa zadovoljstvom premeteni. Iberova konica me je zadovoljavala, jer su satovi, u odreenoj
meri, mogli da se premetaju bez uznemiravanja
pela, a ovi insekti mogli ukrotiti u iznenaujuem
stepenu. Bez znanja o ovim injenicama, o konici koja doputa premetanje saa mogao sam da
mislim kao previe opasnoj za praktinu upotre48
bu. Kao prvo, koristio sam pokretne daice ili

letvice okaene na ivice prednje i zadnje strane
konice. Pele su zapoinjale sae na ovim letvicama da bi ga onda lepile za zidove konice. Seenjem na mestima gde je bilo zalepljeno (za zidove), sae je moglo da se premesti sa
pripadajuom letvicom. Nije bilo nieg novog u
korienju takvih letvica izum je verovatno bio
star nekoliko vekova i glavna novost u vezi moje
konice bila je lakoa s kojom su one mogle da

se premeste bez uznemiravanja pela, i njihova
kombinacija sa mojim unapreenim nainom
dobijanja vika meda.
Sa konicama ove konstrukcije, eksperimentisao
sam vie nego ikad, i ubrzo doao do veoma vanih rezultata. Mogao sam u potpunosti da se reim
prirodnog rojenja, a opet umnoiti drutva veom
brzinom i izvesnou nego to sam to mogao
uobiajenim metodama. Sva slaba drutva mogla
bi biti jaka, a onima koje su izgubila svoju maticu
moe se dodati druga. Ukoliko bi posumnjao da
neto nije redu sa nekom konicom, mogao bih
brzo da ustanovim njeno pravo stanje, i primenim
odgovarajue mere. Ukratko, bio sam zadovoljan
time to se pelarstvo moe uiniti veoma profitabilnim.
Meutim, falila je jo jedna stvar. Seenje saa na
mestima gde je ono spojeno sa zidovima konice,
oduzimalo je suvie vremena i meni i pelama. To
me je navelo da smislim takav metod gde bi sae
bilo privreno sa POKRETNIM RAMOVIMA, okaenim u konicu tako da ne dodiruju ni vrh, ni dno,
ni zidove konice. Na ovaj nain sae bi se vadilo
sa zadovoljstvom, bez seenja, i bre premetalo
u drugu konicu. Nakon obimnog eksperimentisa
nja sa konicama takve konstrukcije, naao sam
da one potpuno odgovaraju zamiljenim ciljevima.
U leto 1851. ustanovio sam da se moe udesiti da
pele rade u staklenim konicama, izloene punoj
dnevnoj svetlosti. Ovo otkrie pruilo mi je zadovoljstvo da upoznam Dr Berga, tada pastora Reformisane nemake crkve u Filadelfiji. Od njega
sam prvi put uo da je pruski svetenik po imenu
erzon privukao panju krunisanih glava svojim
otkriima vezanim za pele. Pre nego to mi je
saoptio pojedinosti o ovim otkriima, objasnio
sam Dr Bergu detalje mog sistema i pokazao svo-
LANGSTROTOVA KONICA.
Ameriki pelar Langstrot prvi je
konstruisao i 5. 10. 1852. godine
patentirao konicu nastavljau
sa pokretnim ramovima, koji se
vade vertikalno, na gore. Konica
se otvara odozgo, ima pokretnu
podnjau i poklopnu dasku, i omo
gueno je neogranieno poveanje
njene zapremine po visini. Prona
lazak je patentiran pod nazivom
pokretni ram. U njegovoj konici,
u ljebovima na prednjoj i zadnjoj strani, visi
po 10 ramova na produecima satonoa, Di
menzije ramova su: duina 17 i 5/8, visina
9 i 1/8 (44,76x23,18 cm). Ramovi nigde ne
dodiruju konicu osim na mestima kaenja.
Svuda izmeu i oko okvira su rastojanja koja
pele nee lepiti ni propolisom niti u njima
graditi sae. Prirodne mere ovih razmaka
utvrdio je takoe Langstrot, i one se nazi
vaju prirodni princip pelinjeg prostora. Ka
snije je ovoj konici pridodat polunastavak
polumedite i plitak nastavak za proizvod
nju meda u sau bokses. Ovu konicu e
kasnije usavriti Rut i sve nepotrebne delove
odbaciti, pa se zato danas i naziva LangstrotRutova (LR) konica.
ju konicu. On je bio zapanjen zbog velike slinosti naih metoda, a da pritom niko od obojice nije
bio upoznat sa radom onog drugog.
On je naao da se nae konice razlikuju u nekoliko veoma vanih aspekata. U erzonovoj konici satovi nisu privreni za pokretne ramove ve
za letvice, i ne mogu se premestiti bez seenja
saa. U mojoj konici, svaki sat se moe izvaditi
bez pomeranja ostalih; dok je u erzonovoj konici esto nuno isecati i pomerati sae kako bi
se dolo do nekog odreenog sata; tako, ako treba premestiti deseti ram od kraja, potrebno je
prethodno izvadti devet ramova. Nemaka konica nije opremljena dodacima za med u obliku
koji se najvie prodaje u naim trgovinama. Pa
ipak, bez obzira na ove nedostatke, ona je postigla
veliki uspeh u Nemakoj, i dala nov impuls gajenju
pela.
Preveo Ivan Umelji
49
Uradi sam
Nastupajui jesenje-zimski period, kada na pe

linjaku nemamo mnogo posla, treba iskoristiti
za popravku koriene i izradu nove opreme za
pelarenje. Pelari mogu, korienjem prirunog
alata i u kunim uslovima, pojedine delove opre
me i sami da naprave. Pelarski urnal e redov
no objavljivati uputstva sa tehnikim crteima,
za izradu jednostavnije opreme korisne za pe
larenje, po principu uradi sam.
Veroljub Umelji
SKUPLJA
CVETNOG
PRAHA
zavisnosti od mesta postavljanja na konici,

u praksi se koriste dve osnovne vrste skuplja
a cvetnog praha, i to: spoljni i unutranji.
Spoljni skuplja cvetnog praha

Ovi skupljai se postavljaju na poletaljku, tako da
poklapaju lto, pa su pele prinuene da u konicu ulaze kroz skuplja. Zbog neto izmenjenog
poloaja lta, pele e neko vreme po postavljanju
skupljaa lutati oko njega, ali ubrzo e se privii i
poeti kroz lto skupljaa da ulaze u konicu. Korienjem spoljnih skupljaa dobijamo ist polen,
bez stranih primesa. Pri upotrebi spoljnih skupljaa moramo da vodimo rauna i o vremenskim
prilikama, pa ako ima izgleda za kiu, sakupljeni
polen treba pokupiti iz fioka da se ne bi ovlaio.
Spoljni skuplja cvetnog praha, ima standardnu
mreicu skupljaa za prolaz pela, veliine 263x53
mm. Cela povrina skupljaa je pokrivena limom,
pa je problem vlaenja polena, zbog iznenadnog
poetka kie, neto ublaen. Za izradu drvenih
delova ovog skupljaa upotrebljava se suva graa
od mekog drveta, bez vorova. Izrauje se prema
datom radionikom crteu. Bone strane (10) tela
skupljaa izraene su od drvenih daica debljine
8 mm, izrezanih u obliku romboida, ije su due
stranice 150 mm, a krae 55 mm. Unutranji uglovi iznose 95, odnosno 85. Na taj nain e, kada
50
foto V. Umelji
Nain postavljanja skupljaa na konicu
se postavi na konicu, skuplja pravilno da nalegne

na konusnu poletaljku. Bone strane (10) skupljaa su meusobno spojene sa tri letvice (9, 2 i 6),
duine po 265 mm. Prva (9) je poprenog preseka
35x8 mm, i nalazi se na zadnjem gornjem delu
skupljaa, do konice. Druga (2) je preseka 15x8
mm i nalazi se sa prednje gornje strane. Na obe
ove letvice (9 i 2) i bone strane (10), privruje
se na kraju i limeni pokriva (1) skupljaa.Trea
letvica (6), poprenog preseka 40x6 mm, ugraena je na prednjoj donjoj strani. Ona ujedno predstavlja i poletaljku skupljaa. etvrta letvica (12),
koja spaja bone strane (10), dugaka je 281 mm,
poprenog preseka 10x8 mm, i privrena je sa
donje strane skupljaa. Na ovu letvicu (12) i poletaljku (6) uvrena je mreica (5), dimenzija 265x80
mm. Mreica (5) je izraena od pocinkovane ice,
sa okcima #3x3 mm, kroz koju propada skinuti
cvetni prah u fioku skupljaa. Na letvicu (3), preseka 7x5 mm, ukupne duine 300 mm, iji su krajevi zaobljeni, privrena je specijalna plastina
mreica (4) skupljaa, ije su dimenzije 263x53
mm. Zaobljeni krajevi letvice (3) se, pre sklapanja
skupljaa, provlae kroz rupe prenika 5 mm,
izbuene na bonim stranama (10). Ova letvica
(3), na jednoj strani viri 15 mm, kako bismo mogli
da pomou nje vrimo zaokretanje, odnosno podizanje mreice (4) skupljaa, kada ne elimo da
pele prolaze kroz nju. Iza mreice (4), na obe
bone strane (10), izbuene su po dve rupe pre-
nika 8 mm, za izlazak

trutova. Grudvice cvetnog
praha, koje se skidaju sa
nogu pela pri prolasku
kroz otvore mreice (4),
padaju kroz mreicu (5) u
fioku skupljaa. Fioka je
unutranjih dimenzija
265x74x60 mm. Fioku sa
injavaju: prednja daica
(7), dimenzija 281x60x8
mm, zadnja daica (13),
dimenzija 281x50x8 mm
i dve bone daice (8) ije
su dimenzije 74x60x8 mm.
Dno fioke (14) je plastina
ili mreica od pocinkovane ice, sa okcima #1x1
mm. Fioka se za telo skupljaa kai pomou dva
savijena lima (15), koji su
pravom stranom privreni za bone strane (8)
fioke, a savijenom stranom
se uvlae u ljebove na
bonim stranama (10) sku
pljaa. Fioka moe da se
kai za telo skupljaa i
pomou naroito oblikovane eline ice. Lim (11),
debljine 0,5 mm, veliine
281x15 mm, se ukiva za
donje povrine bonih
strana (10). On slui da
pokrije eventualni zazor
Radioniki crte spoljanjeg skupljaa cvetnog praha
izmeu poletaljke konice i letvice (12). Kompletan skuplja se kai za
konicu pomou posebno
oblikovanog otvora, izrezanog na zadnjem, povijenom delu limenog krova (1) i malog vijka deli-
mino zavijenog u plodite,
sa prednje strane iznad
leta na odgovarajuoj vi
sini. Kaenje moe da se vri i pomou odgovarajue oblikovane eline ice, uvrene
na zadnjoj letvici (9). Sve drvene povrine skupljaa premazuju se vrelim firnajzom.
U sledeem broju Pelarskog urnala prikazaemo izradu unutranjeg skupljaa cvetnog praha koji
se ugrauje u podnjau konice.
51
In memoriam
Eva Krejn (1912-2007)

Pelarka, nuklearna fiziarka i spisateljica. Profesorka fizike na Univerzitetu u efildu, direktorka Internacionalne pelarske istraivake
asocijacije (IBRA) 1949-1984.
me Eve Krejn irom sveta predstavlja sinonim

za pele i pelarstvo. U isto vreme ona je bila
autor, urednik, arhivista, naunik istraiva i
istoriar, i verovatno osoba koja je vie od bilo
koga drugog putovala u potrazi za novim informacijama o pelama i pelarstvu. Pred kraj ivota,
2003. godine, objavila je knjigu u kojoj je opisala
svoja pelarska putovanja, tokom kojih je posetila preko ezdeset zemalja. Bila je vodei autoritet
iz oblasti istorije i arheologije pelarstva. Osnovala je jednu od najznaajnijih institucija u pelarskom svetu, Internacionalnu pelarsku istraivaku asocijaciju (IBRA). Zanimljivo je da se nije
akademski obrazovala za pelarstvo ili biologiju,
ve nuklearnu fiziku.
Roena je u Londonu 1912. godine kao Eva Vidouson. Njena starija sestra Elzi Vidouson postala je
svetski poznati nutricionista. Nakon zavrene
srednje kole, dobila je stipendiju za studije matematike na prestinom Kraljevskom koledu u
Londonu. Kao briljantan student i jedna od samo
dve ene koje su studirale matematiku na Londonskom Univerzitetu u to vreme, diplomirala je
nakon dve godine. Doktorat iz nuklearne fizike
stekla je 1938. godine. Tokom 1941-1942. predavala je na fiziku na efildskom Univerzitetu. Udala se 1942. kada je kao svadbeni poklon dobila
konicu sa pelama. Namera darodavca je bila da
brani par snabde medom, poto je za vreme II
svetskog rata vladala velika nestaica eera. Sasvim neoekivano, ovaj svadbeni poklon je presudno promenio njen ivot.
Pretplatila se na asopis Bee World, i postala aktivan lan lokalnog pelarskog udruenja, da bi
ubrzo poela da radi kao sekretar Britanske Pelarske Asocijacije (BBKA). Osnovala je 1949. godine Internacionalnu pelarsku istraivaku asocija
ciju (IBRA), kojoj je posvetila ostatak ivota. IBRA
52
danas predstavlja jednu od najuglednijih pelarskih institucija u svetu. Prvih sedamnaest godina
rada sedite asocijacije je bilo smeteno u dnevnoj
sobi njene kue. Tek 1985. godine IBRA je dobila
zgradu u Kardifu (Vels) gde se i danas nalazi.
Od 1949. sve do penzionisanja bila je urednik asopisa Bee World. Pored toga, ureivala je, u periodu od 1962. do 1982. asopis Journal of Apicul
tural Research. Od 1950. do 1984. je prikupljala,
ureivala i objavljivala apstrakte svih relevantnih
naunih radova iz oblasti pelarstva u asopisu
Apicultural Abstracts. Danas ovaj asopis predstavlja najveu svetsku bazu podataka iz oblasti pelarske nauke.
Tokom godina, Eva Krejn je marljivo prikupljala
pisane radove o svim aspektima pelarstva. Biblioteka koja je ostala iza nje broji oko 60.000 bibliografskih jedinica. Ovome treba dodati i jedinstvenu kolekciju od 130 asopisa iz itavog sveta.
Arhiv je sada toliko veliki, da zahteva profesionalno odravanje, i smeten je u Nacionalnoj Biblioteci Velsa. Uz sve to, pokrenula je fondaciju koja
bi pomagala rad pelarskih muzeja i biblioteka
irom sveta, kao i izdavanje naunih publikacija
sa pelarskom tematikom.
Eva Krejn je bila plodan autor. Iza sebe je ostavila
preko 180 bibliografskih jedinica. Autor je brojnih
knjiga od kojih se neke ubrajaju u najznaajnija
dela iz oblasti pelarstva. Njena obimna Svetska
istorija pelarstva (The World History of Beekeeping,
1999) (682. str) se smatra najboljom i najiscrpnijom
istorijskom pelarskom knjigom ikad napisanom.
Priredila je, 1975. godine, zbornik Med: Iscrpno
istraivanje (Honey: Comprenhensive Survey) najznaajniju i najcitiraniju knjigu o medu koja se do
sada pojavila.
Preminula je 6. septembra 2007. u 95. godini.
IZALA JE IZ TAMPE NOVA KNJIGA VEROLJUBA UMELJIA
ENCIKLOPEDIJA
PELARSTVA
512 stranica, 2.160 pojmova (156 linosti), 910 ilustracija (fotografija i

crtea, u boji i crno-belih), 36 tabela i dijagrama
Autor ove nae prve svojevrsne pelarske enciklopedije, Veroljub
Umelji, uloio je mnogo truda da bi pelarima i na ovaj nain pomogao
da se to bolje upoznaju sa pelarskom problematikom kod nas i u
svetu Sa ovom Enciklopedijom pelarstva, za koju smatramo da zasluuje pozitivnu ocenu i preporuku, pelarima e veliki deo naunih
i strunih saznanja biti dostupan na jednom mestu i po prvi put na
srpskom jeziku od domaeg autora.
Recenzenti knjige: prof. dr Jovan Kulinevi i doc. dr Ljubia Stanisavljevi
Knjiga sadri osnove znanja iz svetskog pelarstva i oblasti koje su u vezi sa pelarstvom.
Anatomija, biologija i vrste medonosnih pela Konice i druga oprema za pelarstvo Medonosno
bilje i pelinji proizvodi Bolesti i neprijatelji pela Dogaaji, izumi, otkria i znaajne linosti Najpoznatije pelarske knjige i asopisi Umetnici kojima je pelarstvo inspiracija
Cena knjige pouzeem je 1.600 dinara.

VEROLJUB UMELJI 34203 Kragujevac, ede Dulejanovia 33
034/462-879, 063-814-80-80 vumeljic@ptt.rs; www.umeljic.com
ivena pelarska oprema, razni modeli i veliine. ZORA Kragujevac
tel. 034/313-092, 064/238-81-83, 064/245-07-99
Papirii za dimljenje protiv varoe lino ili pouzeem. Filipovi Uice.
tel. 031/513-687, 031/563-882, 031/524-172, 063/639-42-44
Sve za ramove prese za buenje ramova sa automatskim utiskivanjem biksni, biksne,
prohrom ica, razmaci. endekovi. Tel. 031/894-331, 031/895-176
Pelarska oprema, pribor, literatura. Pejo. Tel. 011/84-83-120, 063/830-46-46
Pelarske vage za sve tipove konica, kao i po specijalnim porudbinama,
izraujemo i nudimo. MIKRON Beograd. Tel. 011/833-2051, 064/2222-948
Reklamni oglasi u asopisu Pelarski urnal

zadnja korica
cela strana 15.000 din
polovina strane 9.000 din
unutranja strana zadnje korice
cela strana 10.000 din
polovina strane 6.000 din
etvrtina strane 4.000 din
unutranja stranica
cela strana 8.000 din.
polovina strane 5.000 din.
etvrtina strane 3.000 din.
mali oglasi (do 10 rei)
500 din
Popust 25 % za reklamno oglaavanje u vie uzastopnih brojeva.

Pcelarski Zurnal 1

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pcelarski Zurnal 1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SADRAJ

Pretplata na Pelarski urnal za 2009. godinu

MOGUI UZROCI KOLAPSA

Colony Collapse Disorder (CCD)

PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.

dolazi do kolapsa pelinjih zajednica (CCD)?

lobalni klimatski poremeaji, zagaenost

ine je isto toliko manja. Ova raunica je jasnija

PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.

ne: cvet (akumuliraju se u nektaru i polenu), plod,

unoenjem spora uzronika, pri emu spore P.

okolade. Larva, takoe, gubi jasni srpoliki oblik,

PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.

i poznate prizvodne kue kao to su Zdravlje

Razlike u klijavosti etiri genotipa bakterije Penibacillus lar

nov, 1996). Meutim, danak koji ova bolest pelinjeg

Medonosna pela Apis mellifera lui

vajcarski istraivaki centar za pelarstvo, Bern, vajcarska

Ovaj lanak koncentrie se na glavna pitanja o kvalitetu pelinjeg voska: proizvodnju

PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.

Proizvodnja voska u pelarstvu

elama je vosak neophodan kao materijal

do usta pomou kojih grade sat. Jedna ljuspica

VANI INIOCI ZA DOBIJANJE

PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.

sak proizveden od razliitih podvrsta Apis melli

Naalost, ne postoji maksimalno ogranienje prisustva rezidua za zagaivae. Za vosak koji se

oma visoko prisustvo spora moe biti uzrok pojave

Preventivne mere protiv kontaminacije

SVOJSTVA I KRITERIJUMI KVALITETA PELINJEG VOSKA

SENZORNE I FIZIKE KARAKTERISTIKE

fino zrnast, tup, ne-kristalan

ne treba da se lepi tokom seenja

Refraktivni indeks (na 75 C)

- Povremenim odlaganjem u zamrziva, svaki put

govini tokom 1988, 1989, 1990 i 1991. godine izno

PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.

COMETRADE statistika pomeala je podatke o

vremenima. Ljudi su od davnina koristili svee od

U kozmetici vosak se upotrebljava kao sastojak u

GLAVNE I SPOREDNE KOMPONENTE PELINJEG VOSKA

Prof. dr Bendamin Oldrojd

Da li postoji realan problem?

PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.

foto Keith Delaplane

nih rezidua u uginulim drutvima? Mogue da je

ta su mogui uzroci CCD-a?

Poznati uzroci simptoma

Crne matine elije

Kamirski pelinji virus

Verovatno Nosema apis

Virusi izolovani na odraslim pelama

uvene bolesti Ostrva Vajt, koja je imala sline

Sindrom je misteriozan po tome to je njegov glavni

PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.

rasle pele (v. tabelu). Veina odraslih pela nosi

Oskudna genetska baza?

to utie na duinu njihovog ivota. Neki pelari

PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.

mogu opstati preko zime. Veoma vana biljka u

Veoma je znaajna injenica da pele u zoni legla

Prof. dr Riard Fel

Univerzitet Virdinija Teh, Bleksburg, SAD

Savremeno pelarenje zahteva stalnu procenu