TA JE DUHOVNI IVOT I KAKO SE ZA NjEGA OSPOSOBITI?

SVETI TEOFAN ZATVORNIK

Uvodna napomena
Uvodna napomena o datom obeanju da e voditi prepisku o duhovnom ivotu.
1.
Korist koja se od toga oekuje
2.
Miljenje o razlogu utanja. Neophodnost otvorenosti i jednostavnosti u prepisci.
Sujeta svetskog ivota
3.
Ispraznost i jednostranost svetskog ivota
4.
Svetski ivot liava ljude slobode, i one koji mu se prepuste dri u tekom
ropstvu. Licemerje i egoizam kao stalna svojstva svetskog ivota
5.
Tri strane ljudskog ivota. Prva strana: telesni ivot, njegovi organi i potrebe;
normalna i prekomerna briga o telu.
6.
Druga strana ljudskog ivota: duevni ivot, i tri njegove glavne funkcije. Prva
funkcija: misaona strana sa njenim oblicima. Znanje i nauka. Normalne funkcije razuma
i prazno lutanje misli
7.
Voljna strana duevnog ivota. Njene funkcije.Ispravno i neuredno stanje voljne
sposobnosti
ulna strana - srce. Velik znaaj srca u ovekovom ivotu.Uticaj strasti na srce
8.
9.
Trea strana ljudskog ivota: duhovni ivot. Glavne projave duhovnog ivota:
strah Boiji, savest i e za Bogom. Ljudsko dostojanstvo
10. Univerzalnost vere u postojanje Boije kao projava duhovnog ivota
11. Uticaj duha na ovekovu duu i pojave u umnoj, delatnoj (voljnoj) i ulnoj oblasti
koje odatle potiu
12. Zakljuci na osnovu reenog o trima stranama ljudskog ivota. Mogunost prelaska
iz jednog stanja u drugo i preovladavanja ove ili one strane ivota. Prevlast duevnosti
ili telesnosti kao grehovno stanje. Preovladavanje duhovnog ivota kao norma istinskog
ivota oveka
13. Istinska srea ovekova - ivot po duhu. Najfiniji omota due koji slui kao
posrednik izmeu nje i tela i sredstvo za optenja dua izmeu sebe, kao i sa svetom
svetitelja i anela. Svetlo i mrano stanje omotaa due
14.
Omota due biva svetao ili taman u zavisnosti od unutranjeg raspoloenja.
Primeri. Pomraenu duu vide demoni
15.
Kako sveti sluaju nae molitve. Dodatak o molitvi
16.
Istinski cilj ivota. Nain ivota koji odgovara cilju.
17.
Ulaganje u nebesku riznicu. Bogougodan ivot. Matanja naprednih" o
sveoptem dobru oveanstva i njihova laljivost.
18.
Znaaj duhovnih potreba meu drugim stranama ljudskog ivota. Jedino to je
potrebno. Vladavina duha, kao prirodna harmonija svih potreba, moe da donese mir i
spokoj. Odsustvo tog spokoja kod ljudi. Sveopta sujeta i duhovni lom. Zaetak tog
nemira dobija se ve prilikom roenja
19. Prvorodni greh kao izvor unutranjeg nemira i nereda. Mogunost leenja grehom
povreenog ovekovog stanja

20.
Nastavak. Objanjenje rastrojstva koje je kroz praroditeljski greh ulo u ljudsku
prirodu. Optenje sa Bogom sluilo je kao izvor za gospodarenje duha nad duom i
telom. Kroz naruavanje zapovesti ovek se odvojio od Boga i izgubio vlast nad duom i
telom, potinivi se vladavini strasti. Slika oveka koga nakon pada rastrzavaju strasti
21.
Neophodnost ponovnog sjedinjenja sa Bogom radi spasenja. Sam ovek nije u
stanju da to uini. Duh Boiji savrava ovo u nama radi iskupljenja koje je doneo Sin
Boiji
22.
Nastavak o iskupljujuem obnovljenju palog oveka. Uee Svete Trojice u
naem spasenju. Podsticaj dobrim oseanjima u oveku koji se spasava daje Duh
Boiji. Uee samog ovek u tom delu. Revnost za spasenje kao prvi preduslov za
njegovo dostizanje
23. Obeleja istinske duhovne revnosti za razliku od duevne revnosti
24. Novogodinje elje. Neophodnost obnavljanja i samooienja. To ini duhovna
revnost u nama
25.
Misli povodom praznika Krtenja Gospodnjeg. Skriveno dejstvo blagodati koju
dobijamo u Svetoj Tajni Krtenja
Nastavak o skrivenom delovanju blagodati krtenja u oveku. Slikovita
26.
objanjenja blagodati na primeru kvasca u testu i ognja u gvou. Odrastajui, ovek
treba slobodnom voljom da utvrdi u sebi blagodat Boiju. Opasnost od zaustavljanja na
polovini puta. Potpuna i vatrena odlunost da se slui Bogu
Nastavak o revnosti i odlunosti da se ivi po blagodati. Unutranja
27.
usredsreenost. Prosvetljenje duevnog omotaa. Razni stepeni tog prosvetljenja
28. Slobodna odluka da se ivi po blagodati - objanjenje na priama i primerima
29. Odlunost da se ivi po blagodati ne treba da bude ograniena samo na elju, nego
treba da se sprovodi sa spremnou na napore i borbu, i uz stremljenje da se
neizostavno postigne to to se eli. Kada se odluka donese, istoga asa treba se
prihvatiti dela i istrajati u njemu sa trpljenjem i postojanou
30.
Skica blagodau prosvetljenog unutranjeg stanja reima Makarija Velikog.
Naini podsticanja i pojaavanja odlunosti za dobar ivot
31.
Kako podrati tenju ka dobrom ivotu koja se pojavila. Duhovno itanje i
razmiljanje. Zapisivanje dobrih misli. Kako izbei lutanje misli prilikom itanja i molitve.
Neprestano seanje na Boga i smrt. Samoukorevanje
32. Onaj ko je odluio da stane na put dobrog ivota mora da posti. Pouka o tome kako
treba postiti. Ponaanje u crkvi tokom posta
33.
Produetak o postu. Ponaanje u kui tokom posta
34.
Produetak o postu. Pripremanje za ispovest. Preispitivanje ivota
35. Produetak. Preispitivanje raspoloenja srca. Odreenje glavnog karaktera ili duha
svoga ivota
36. Savrena priprema za tajnu pokajanja i priea. Oseanja koja su neophodna
onome ko se kaje. Korisno podseanje na blaenu Teodoru i njen prolazak kroz
mitarstva
37. Probuena odlunost da se ivi ispravno treba jasno da se odredi kao tenja da se
u svemu postupa shodno volji Boijoj. Mir i radost slugu Boijih. Potrebno je uvati se
kolebljivosti kada je u pitanju odluka da se ivi po Bogu. Bog e odbaciti onoga ko nije
ni topao ni hladan

38.
Neophodna odluka onoga ko posti da e se posvetiti Bogu razmatra se kao
svesno obnavljanje zaveta koji su za nas dati na krtenju.
39.
Ispravljanje ivota ne sastoji se u promeni spoljanjeg ponaanja, nego u
duhovnoj promeni, sa spremnou na borbu sa preprekama. Razliiti su naini na koje
se avo trudi da zavede one koji su stali na put istinskog ivota
40.
Upozorenje na mogunost hlaenja u budunosti. Razni uzroci hlaenja u
odnosu na duhovni ivot. Kako se ponaati kada se pojave znaci hlaenja
41.
Poslednji saveti pred ispovest i priee
42.
Pozdrav i dobre elje onome ko se pokajao i priestio Svetim Tajnama. Od
onoga ko je stupio na put istinskog ivota zahteva se neprestano seanje na Boga
43.
Onaj ko je posle pokajanja i priea stupio na put istinskog ivota treba da
uspostavi mir u sebi. Pravila za odagnavanje unutranje nesreenosti: neprestano
seanje na Boga, odlunost da se u svemu, i velikom i malom, postupa prema savesti i
strpljivo oekivanje uspeha
44. Upozorenja onome ko je stupio na istinski put. O nemiru koji ulazi u ivot sa
proleem. Zbog ega se mnogi koji poste ne popravljaju u potpunosti
Glavno zanimanje onoga ko je stupio na istinski put je - molitva. Produetak o
45.
nerasejanoj molitvi
46.
Opta pravila za onoga ko stoji na putu istinskog ivota
47.
Molitveno pravilo za onoga ko stoji na putu bogougodnog ivota. Uenje psalama
napamet. Zamena dugih molitava kratkim. Brojanice
48.
Kako dostii potrebnu nerasejanost molitve. Priprema za uspeno obavljanje
molitve
49.
Svetska dela. Kako se odnositi prema svetskim delima da ne bi odvlaila nau
panju, nego da bi doprinosila sluenju Bogu.
Produetak. Na koji je nain mogue podstai u sebi neprestano seanje na
50.
Boga sa ljubavlju.
51.
Kako okretati svetske poslove i stvari na duhovnu korist?
52.
Seanje na Boga treba dovodi do oseanja toplote ili plamene ljubavi prema
Bogu.
53. Strasti kao smetnja duhu da se rasplamti ljubavlju prema Bogu.One treba da budu
isterane
54.
O borbi sa strastima
55.
Nastavak o borbi sa strastima
56.
Treba izgoniti i najmanje pokrete strasti... Dozvoljivi gnev
57.
Razni stepeni razvitka strasti: strasne misli, oseanja, elje i dela. Borba protiv
njih
58.
Znaaj molitve na delu borbe protiv strasnih pomisli. Primeri
59.
Odlomak iz dela prepodobnog Isihija o borbi protiv strasti
60.
Kako postupati ako nam se i prilikom borbe sa strastima potkradaju strasne misli
i elje. Oienje srca
61.
Lutanje sluha i pogleda. Kako eliminisati loe utiske od onoga to vidimo i
ujemo
62. Posle uputstava za duhovnu borbu sa strastima izlae se pouka o delatnoj borbi sa
njima. Spoljanji nain ivota koji je najpogodniji za borbu sa strastima. Zakljuak
besede o borbi sa strastima

63.
Domai poslovi. Pevanje i muzika
64.
Usamljenost. Kako izbei amotinju. itanje knjiga i izuavanje nauka
65.
Izvod iz dela prepodobnog Pimena o bogougodnom ivotu, o pobeivanju strasti
i zasaivanju dobrodetelji
66. Putovanje u Lavru Svetog Sergija. Pouka bogomoliteljima
67. Uteha bogomolitelja. Pouka o briljivoj ispovesti. Kratke molitve i neprestana panja
ka Bogu.
68. Ljudske prie i glasine. Potreba za dobrim savetnikom. Stalna opasnost od
neprijatelja
69.
Tuga i strahovi. Nevina zabava. Prekid odnosa sa loim ljudima. Engleski apostol
iz sekte duhonosaca. Njegova laljivost
70.
O itanju duhovnih i svetskih knjiga
71.
Hlaenje prema molitvi. Nepaljiva i uurbana molitva.
Kako to da se izbegne? itanje molitava napamet
72. Zavet odricanja od sveta. Kako se drati nakon izricanja zaveta pa do njegovog
izvrenja
Produetak. Jednom dati zavet bezbranosti treba vrsto drati. Uzvienost
73.
devstvenosti
74.
Pouka onima koji ude za ivotom u manastiru. Razni oblici podviga bezbranog
ivota.Strpljivo ekanje i priprema za manastirski ivot jo kod kue
75. avolje podvale e ometati odricanje od sveta. Kako odbijati te podvale
76. Iskuenja od strane onih koji ne veruju. Opovrgavanje njihovih sujetnih shvatanja
77. Iskuenja od strane ukuana. Poslunost roditeljima kao priprema za manastirsko
posluanje
78. Iskuenje zbog nepravde i klevete od ljudi sa strane. Trpljenje kleveta. Upozorenje
onima koji ele da napuste roditeljski dom da bi dobili slobodu.
79. Poslednji nemiri i nespokojstva. Predajte svoju sudbinu u ruke Boije uz molitvu i
hrabrost protiv neprijatelja koji donosi iskuenja
80. Umirenje posle bure iskuenja koju je podigao avo. Odlazak u rodni kraj. Poslednji
savet.

Uvodna napomena
Svetitelj Teofan Zatvornik (u svetu Georgije Vasiljevi Govorov, 18151894), bio je
episkop Tambovski, zatim Vladimirski, da bi se potom povukao sa episkopske katedre i
iveo kao zatvornik u Vienskoj pustinji. Istaknuti duhovni pisac, svetitelj Teofan je
sastavio tumaenja na nedeljna Jevanelja, na poslanice apostola Pavla i na 118.
psalam. Znaajno mesto u njegovom nasleu zauzimaju i dela iz moralnog bogoslovlja.
Knjiga ta je duhovni ivot i kako se za njega osposobiti?", poznata kod nekoliko
narataja pravoslavnih italaca, namenjena je ljudima u svetu, onima koji trae
spasenje u Hristu.
1. Uvodna napomena o datom obeanju da e voditi prepisku o duhovnom ivotu. Korist
koja se od toga oekuje.
sadraj
Nakon to smo se uoi Vaeg odlaska za Moskvu dogovorili da emo preko pisama
voditi razgovor o stvarima koje su Vam neophodne, za mene je bilo prirodno da
oekujem da ete se po dolasku javiti, da ete rei neto o sebi i o novim okolnostima u
kojima ste se nali. ekao sam i ekam, evo ve koliko vremena, i nisam doekao nita.
ta se dogodilo? Jeste li zdravi? uva li Vas Majka Boija? Ili ste promenili nameru?!
Svata se dogaa - i to je mogue. Zbog toga Vam i piem, da ako je tako, i ako postoji
neko ustruavanje zbog mene - da ne treba da me optereujete ili slino - izbacite to
sebi iz glave. Nee mi biti teko da Vam piem, pogotovo o takvim predmetima, naprotiv
- to e mi predstavljati ne malo zadovoljstvo, jer e uneti izvesnu raznolikost u moje
uobiajene poslove. Rei u i neto vie: ako se ne ostvari ono to smo zamislili,
oseau se kao neko ko je pretrpeo tetu ili neto izgubio. Neu vam objanjavati kako,
ali ponavljam da e biti tako i da tako i treba da bude. Zato i hou ne savet da Vam
dam, nego da Vas zamolim: piite. Mada od mene ne moete da oekujete neku veliku
mudrost, jo jedno preispitivanje svega bie Vam od koristi, jer e u Vaem seanju
oiveti celu tu situaciju i usredsredie panju na nju, moda i sa oslobaanjem naroite
energije. A ovo poslednje je veoma dobro! Jer ako nam se u ivotu dogodi neki
neuspeh, on gotovo uvek potie ne toliko od gluposti ili tvrdoe srca, koliko od
nedostatka usrdnosti i revnosti za ono to je potrebno. Dakle, piite.
2. Miljenje o razlogu utanja. Neophodnost otvorenosti i jednostavnosti u prepisci.
Sujeta svetskog ivota.
sadraj
A ja sam se gubio u nagaanjima: ta je po sredi? Eto ta je! Baka se malo razbolela.
Da, baka - divna re. Za unuke nema toplijeg mesta nego kod bake, niti za baku ima
draih lica od dobrih unuka. I zbog toga treba blagodariti Bogu. ee teite baku i
paljivije sluajte ta govori. Starice imaju mudrost steenu iskustvom i trudom u ivotu.
One esto nehotice, jednostavnim reima, daju tako mudre lekcije, koje i u knjigama da
trai - nee nai.
Mada ste mi pruili sasvim zadovoljavajue objanjenje zato tako dugo niste pisali,
ipak bi trebalo da Vam dam makar i malu epitimiju kako biste se popravili. Meutim,

mislim da ete se moda vie okrenuti na bolje ako Vam zahvalim na pismu i na onome
to ste tu pisali. Dakle, zahvaljujem Vam.
Obeavate da ete biti otvoreni. Dobro! Otvorenost je glavna stvar u prepisci, inae je
ne bi ni trebalo zapoinjati. I piite uvek bez doterivanja - sve to vam je na dui;
naroito celovito treba da izlaete pitanja koja Vam se pojave u glavi i ponu uporno da
trae reenje. Tada ete i reenje primiti kao to edna zemlja prima vodu. To je najbolji
nain da steknete i u dui utvrdite shvatanja koja razjanjavaju sutinu stvari ije jasno
vienje oima uma smatramo neophodnim za sebe. ta bi znailo kada bih Vam ja
pisao o jednom, a Vaa dua bi bila zauzeta drugim? To bi bilo praznoslovlje, kao kada
bi dva lica meusobno razgovarala okrenuta leima jedno drugom i da svako govori o
onome to je njemu pred oima. ini mi sa da smo se mi i dogovorili da se neemo
baviti apstrakcijama, da neemo stvarati planove i teorije, nego emo razgovarati o
onome to trae tekue okolnosti ivota. Tako emo ii korak po korak.
Piete da Vam treperi pred oima. Pre dva dana - kaete - dogodilo mi se da obiem
ovde uobiajena mesta drutvenog ivota: bila sam u pozoritu, pa sam proetala, pa
bila na veeri. Kakva guva, kakvi razgovori, kakve mudre misli o svemu, kakvi maniri!
Sve mi to deluje strano, a od guve ne mogu misli da saberem". To Vam se uinilo od
prve, ali pripazite. Takav utisak sasvim je normalan posle mirnog i obinog porodinog
ivota na selu koji ste imali. Ja bih Vam rekao: po tome i sudite gde je istina, a gde la.
Ali ne znam ta Vam se od svega to je bilo prihvatilo u dui. Jer mogue je da na
povrini postoji neodobravanje takvog stanja, ali da u dubini ima simpatije i elje da se
takvo iskustvo ponovi. ivot iji ste deli videli ima to svojstvo da lako obmanjuje: ak i
kada se uvidi da to nije to, on ipak privlai, kao to onaj ko je navikao na opijum zna da
e biti kao lud, a ipak ga uzima, ili ga uzima upravo zbog toga. Dakle, kako se vi
oseate? Vue li Vas srce jo tamo? elite li da tako provedete ivot? Molim da mi to
dobro opiete i - po istini.
3. Ispraznost i jednostranost svetskog ivota
sadraj
Kako ste me obradovali Vaim odgovorom! Ne privlai me, naprotiv - odbija. Nekoliko
dana posle toga bila sam kao razbijena, moja dua se muila: tugovala sam i nisam
mogla da se saberem. I jedva sam se nekako povratila". Zato to proli put niste
napisali? A meni se uinilo da preutkivanjem sakrivate strast ili tako neto. Daj Boe
da se takvo oseanje odbojnosti prema svetskom ivotu i svetskim zabavama zauvek
sauva u Vama. Ali mogue je da vam se to i dopadne. Oigledno, ne moete izbei
dodir sa takvim ivotom. Drugi put vie nee biti tako razorno i uznemirujue, trei put jo manje, a potom neete oseati nita. Kao i sa piem: posle svake aice ovek se
sve vie oputa. ta osete oni koji dolaze u radionicu za preradu duvana? tipa ih za
oi, curi im nos, ne mogu da dou do daga. A onima koji tamo rade nije nita. Pa i ti to
dou, kada malo postoje, ve ne mirkaju toliko, ne kijaju i ne kalju, a zatim sve te
neugodnosti sasvim prestaju. Gledajte da se i sa Vama ne dogodi neto slino kada su
u pitanju okolnosti koje su tako poremetile Va mir.
Vi kao da ste preduhitrili moje pitanje pa kaete: Ne mislim da bih ikada mogla da se
pomirim sa takvim ivotom. Paljivo posmatram i nalazim da to nije ivot. Ne umem to
da objasnim, ali utvrujem se u miljenju da to nije ivot. Tu ima mnogo ivosti, ali
ivota nema. Evo i moja maina za ivenje stalno je u pokretu, ali to nije ivot". Divnu je

misao porodila Vaa bistra glavica. Sad za Va poloaj mogu da kaem da uliva nadu.
Samo oseanje nije postojano: ono moe da se promeni. Ali kada mu u pomo doe
razumna misao, onda se ono utvruje, i opet, s druge strane, osigurava misao. Zajedno
- oni su kao tvrava. Ali da bi ta tvrava bila to tvra, treba da shvatite zato zapravo u
takvom ivotu nema ivota. Ako nai razgovori potraju to e se vremenom potpuno
razjasniti. Za sada u rei samo ovo: u takvom ivljenju nema pravog ivota, zato to
ono ne obuhvata i ne zadovoljava sve strane ljudskog ivota, nego samo mali deo, i uz
to takav koji stoji na poslednjem mestu, ili tanije na rubovima ivota, ne dotiui se
njegovog centra. Ljudski ivot je veoma sloen i mnogostran. Postoji u njemu i telesna i
duevna i duhovna strana. Svaka ima svoje snage i potrebe i svoje naine njihovog
zadovoljavanja. ovek ivi samo onda kada su sve nae sile u pokretu i kada se sve
potrebe zadovoljavaju. A kad je kod njega u pokretu samo jedan deli sila i kada se
zadovoljava samo deo potreba, onda taj ivot nije ivot: ba kao to i vaa ivaa
maina radi kako treba samo kada su svi njeni delovi u pokretu. Ako bude prekinut rad
bilo kog dela - maina je stala: ne ivi. Ni ovek ne ivi ljudski ako u njemu nije sve u
pokretu. Samo to se kod maine prekid njenog ivota, tj. kretanja, odmah vidi, a kod
oveka neaktivnost celovitog ljudskog ivota u njemu, uz delovanje samo jedne njegove
strane i zadovoljavanje malobrojnih potreba, uopte se ne vidi, mada zaista postoji, kao
to je stvarna nepokretnost pomenute ivae maine. Takav je zakon ljudskog ivota!
Dodajmo i ovo onome o emu je re. Koje su sile tu zauzete i koje se potrebe
zadovoljavaju? Zauzete su ruke, noge, jezik, oi, ui, miris, dodir, pamet, uobrazilja,
fantazija i dovitljivost, uopte - najnia ovekova strana, ona koja mu je zajednika sa
ivotinjama; i zadovoljava se samo potreba ivotinjskog ivota, ili, bolje rei, oni se
igraju ivota, kao to biva sa mladim jaganjcima kada ih isteraju na zelenu poljanu.
Osim ovih sila postoje kod oveka jo dva-tri njihova sloja i njihov glavni centar.
Prosudite sada moe li takav ivot biti zaista ivot? Va oseaj rekao Vam je da tu
nema ivota. Ukazau Vam na glavni razlog zbog ega nema. Moda Vam delovanje
tog razloga sada nije tako jasno, ali opta misao ne moe da bude neshvaena; detalji
e se pojasniti vremenom. Jer ja imam nameru da sve to treba redom izvodim iz
ustrojstva ljudske prirode. Treba da ivimo onako kako nas je stvorio Bog, a kada neko
ne ivi tako, smelo se moe rei da on uopte ne ivi. Molim da se za sada zadovoljite
time.
4. Svetski ivot liava ljude slobode, i one koji mu se prepuste dri u tekom ropstvu.
Licemerje i egoizam kao stalna svojstva svetskog ivota.
sadraj
Proli put nisam govorio o svemu ega ste se dotakli u svome pismu. Sada aljem
dopunu. Vi kaete: Evo ta jo vidim: da svi negde ure, jure da bi neto ulovili, i niko
nita ne uspeva da uhvati. Dogodilo se da sam prolazila prometnom ulicom - kakav
mete i sujeta! Ali gledam potom: i u kuama isto; isto je, verovatno, i u njihovim
duama. I ne mogu da verujem: zar je mogue tako iveti? Evo ta jo vidim: da jedan
drugoga pritiska, stee i kinji, da niko nema svoju volju i slobodu. Ne sme da se oblai
kako hoe, ne sme da hoda kako hoe, da govori takoe - i nita ne sme kako
hoe. Kod njih sve kao da je potinjeno nekom zakonu, za koji se ne zna ko ga je
napisao; on ih sve pritiska, ali niko se ne usuuje da ga prekri. Zato i sami postaju
tirani jedni drugima. A ako se usudi da ne poslua - jo gore. Ja na primer pevam kad

mi se peva. Jer to je raj: i meni samoj je prijatno i onima koji sluaju. A ovde hoenee: pevaj! To se zahteva vrlo uglaeno, ali da odbije smatrali bi zloinom. I peva.
Neizdrljivo ti je teko, da pukne, ali se pretvara da peva od srca. To sam primetila i
kod drugih. I to je sloboda! Spolja gledano - slobodna sam. Slobodna, vezanih ruku i
nogu! Tim povodom poela sam da se pitam rade li oni od srca i sve ostalo? I? Moda
greim, ali nisam videla nita to bi bilo od srca. Laskanje i uslunost - takoe,
meusobno uvaavanje - takoe. Sve je izvetaeno. Iza uglaene i prefinjene
spoljanosti krije se sasvim drugaija dua, za koju, kada bi mogla spolja da se pokae,
niko ne bi naao da je prefinjena, ak ni da je podnoljiva. Ispada da kada se sastajemo
predstavljamo zbor licemera i licemerki. Komedija! I ta je jo udno - da iz svih bije
hladnoa. Kako to?! Svi se drue, ini se duu su spremi da daju, a okolo se osea
hladnoa!"
Potpuno tano. Vaem opisu nema ta da se doda. Sve je to ve davno primeeno i na
sve je to ukazana panja. Evo kako je jo Makarije Veliki predstavio mete koji ste Vi
zapazili i trku za neim: ,Neda ovoga veka postaju nalik penici ubaenoj u zemaljsko
reeto, i prosejavaju se kroz nepostojane pomisli ovoga sveta, uz neprestano
komeanje svetskih poslova, elja i komplikovanih materijalnih shvatanja. Satana
protresa due, i reetom, to jest zemaljskim delima, prosejava itav greni ljudski rod.
Od vremena pada, kada je Adam prestupio zapovest i potinio se lukavom knezu koji je
preuzeo vlast nad njim, neprestanim prevarama i pometnjom pomisli svih sinova ovoga
veka on prosejava i dovodi do sudaranja u zemaljskom reetu. Kao to se penina
zrna u reetu onoga ko ih prosejava neprestano sudaraju, bivaju bacana u vis i
premeu se, tako i lukavi knez zemaljskim poslovima optereuje ljude, koleba ih, dovodi
u stanje nemira i napetosti, prisiljava ih da se susreu sa sujetnim pomislima, neistim
eljama, zemaljskim i svetskim vezama, neprestano porobljava jui itav greni rod
Adamov. Sam Gospod je apostolima predskazao budue ustajanje avola protiv njih:
evo vas zaiska satana da vas vije kao penicu. A ja se molih Ocu Mome da ne prestane
vera vaa (Lk. 22,3132). Jer ova re, kao i odluka koju je Sazdatelj saoptio Kainu da
e potucajui se i drhtei, u nemiru iveti na zemlji (Post.4,12) tajanstveno slue kao
slika i uzor za sve grenike, poto je rod Adamov, koji je prestupio zapovest i postao
grean, tajno primio na sebe ovo podobije. Ljudi bivaju uznemiravani pomislima
Bogazni, straga, svakojakog nemira, eljama i najrazliitijim zadovoljstvima. Knez ovoga
sveta uznemirava svaku duu koja nije roena od Boga i poput penice neprestano je
premee po reetu, na razliite naine uznemiravajui ljudske misli, kolebajui ljude i
lovei ih pomou svetskih obmana, telesnih zadovoljstava, strahova i briga" (Beseda
5,12).
Evo vam to kao dodatak Vaim pogledima. Dobro ste primetili ta je i kako je. A sveti
Makarije je ukazao na uzrok i na poreklo takvog stanja. U krugu o kome govorimo takav
pogled na stvari se ne prihvata, njima ni re o tome ne vredi ni govoriti. Vas pak molim
da usvojite taj pogled i da ga se uvek drite u mislima. On izraava sutinu stvari i,
poto ste ga sa uverenou primili, sluie Vam kao ograda od opinjenosti svetskim
ivotom. Da biste bolje o tome porazmislili i da biste se bolje srodili sa takvim nainom
razmiljanja, potrudite se da proitate itavu petu besedu svetog Makarija. Tu knjigu
sam davao Vaoj majci i ona je htela da je nabavi.
Sa svoje strane dodajem kako ta trka za neim i nezadovoljstvo niim zavise od onoga
o emu sam pisao i proli put: upravo od toga to se takvim nainom ivota ne hrani

itava ljudska priroda i nisu zadovoljene sve njene potrebe. Nezadovoljena strana kao
gladna trai hranu, a potreba za utoljenjem gladi i ei goni oveka da je trai. ovek
juri i trai; ali poto se stalno vrti u istom krugu, koji ne moe da zadovolji njegovu glad,
onda zadovoljenja ni nema, glad i e ne prestaju, ne prestaje ni traenje hrane, ne
prestaje ni trka. I nikad nee prestati kod onih koji ive po duhu sveta. Neprijatelj ih dri
u zaslepljenosti zbog ega oni ne primeuju pogreke, da ne tre pravim putem i da ne
idu kuda treba; u tom mraku on mui i davi te nesrene due. avo ih je tako pomraio
da niko ne sme ni da im pomene da su u krivu. Jer e poeti da riu kao ljute zveri. Nije
li to rikanje onoga lava koji trai koga e da prodere?
to se tie drugih strana svetskog ivota koje ste primetili, rei u samo to da drugaije
ne moe ni biti. Jer takav je ivot palog oveka ija je polazna crta samoljublje ili
egoizam, koji je kao cilj postavio sebe, a sve druge kao sredstvo. Tu je razlog za to to
svako hoe da nametne svoje elje drugome ili da ga svee svojim eljama, to ste vrlo
dobro nazvali tiranijom. im neko ne sputava svoje elje, u pozadini svega tu stoji
egoizam koji eli da vas okrene po svome ili da vas uini sredstvom. Tu je i uzrok
licemerja, ija je sutina upotreba velikog lukavstva da bi se na svaki nain prikrile
sopstvene loe strane, a da se ne isprave; inae bi se presekao uticaj na druge i
shodno tome ne bi vie mogli biti korieni kao sredstva. Tu je uzrok i za to to iz svih
bije hladnoa - jer su svi zatvoreni u sebe i ne lue zrake ivotne toplote oko sebe.
Vi svakako sreete nekoliko lica sa simpatinim raspoloenjem srca: oni Vam se priviju
pravo za srce. To je ostatak oseanja srodnosti sa kojim je ovek stvoren; ali ono tu
stoji na slubi egoizmu, koji ga koristi kao najbolje sredstvo da bi uredio svoje poslove.
Ja znam jedno takvo lice. Bolje pravi egoista nego takav simpatian". Kod onih se
makar moe primetiti o emu se radi, a ovde to retko kome polazi za rukom.
Istina, Vi gotovo neprestano sreete uslune ljude, ali oni idu na to da vas posle zbog
jedne usluge desetostruko upregnu u svoju korist. Rei ete: Pa kako to? Svi se
pozivaju na ast, a pokazati se neasnim u neemu znai - unititi sebe". Zaista je tako,
ali ta ast je maska za egoizam; vano je - ne pasti u blato, zbog ega se esto
doputaju najneasniji postupci, samo ako je mogue utajiti ih od drugih. Vi ak ujete ili
ste ve uli prigovore: on je egoista! Nemojte misliti da je onima koji to kau egoizam
stran. Ne, taj prigovor se odnosi na one koji ne doputaju da njima upravljaju i da ih u
svoje egoistike ciljeve upotrebljavaju oni koji o njima tako sude. uo sam da takve
osobe ak i monahe prekorevaju zbog egoizma: kao, da ive samo za sebe. Jadni
monasi! Ni da pojedu, ni da popiju, ni da spavaju; dan i no na nogama, u posluanjima,
bez svoje volje i svojih elja - a dospeli su meu egoiste! Ve i po tome moete da
sudite kakvu vrednost imaju optube za egoizam koje susreete ili ete susresti kod
svetskih ljudi. One znae: naila kosa na kamen.
Pregledavi ovo to je napisano, vidim da sam izneo veoma grub sud o svetskom
ivotu, ali neu da povuem rei. Moda ja i ne bih napisao to to sam napisao, ali
poto ste Vi i sami ve primetili prilino tamne mrlje na svetu, ja sam dobio elju da
zapevam u istom tonu. I ne mislim da e Vas to neto rastuiti nakon onoga to ste
sami rekli. No, oekujem od Vas pitanje: Kako onda da se ivi?" To emo reavati u
nastavku nae prepiske. Sada u rei samo ovo: svakako je nemogue da se odvojite
od svih, ali koliko je mogue izbegavajte da ulazite u krug tog svetskog ivota, a kada
Vas uvuku protiv volje, drite se tamo kao da Vas nema - gledajui ne gledajte i
sluajui ne sluajte. Pustite da ono to vidite proe pored oiju i ono to ujete da

proe pored uiju. Spolja inite to i drugi, toboe otvoreno, ali svoje srce uvajte od
saoseanja i strasti. To je najvanije - srce uvajte i budite tamo samo telom, a ne
duom, tano ispunjavajui zapovest apostola: i koji ovaj svet upotrebljavaju, kao da ga
neupotrebljavaju (1.Kor. 7,31). Svet ovde znai isto ono to mi podrazumevamo pod
svetskim ivotom. Vama je svet potreban, to jest neophodno Vam je da imate dodira sa
svetskim ivotom; ali kada svoje srce budete drali dalje od svega, onda ete biti kao da
Vam takav ivot ne treba, to jest uestvovaete u njemu ne zbog simpatije za njega i
elje da u njemu uestvujete, nego iznueno Vaim sadanjim poloajem.
Umorio sam Vas opirnim pisanjem, ali Vi ste me naterali. Molim da Vaoj panji ne
promakne ovo to je napisano, naroito poslednji redovi.
5. Tri strane ljudskog ivota. Prva strana: telesni ivot, njegovi organi i potrebe;
normalna i prekomerna briga o telu.
sadraj
Koliko ste pitanja postavili povodom prethodna dva pisma! To pokazuje da ste vredna,
iva i duhovno radoznala uenica, i obeava uspeh. Zbog toga sam jo vie rad da Vam
piem. Ali neu Vam na sve odgovoriti sada, nego u neka pitanja ostaviti za sledei
put. Pozabaviu se onim to Vas ponajvie zanima. Piete: Vae rei o stranama,
silama i potrebama ljudske prirode vode me unutar sebe. Ulazim. Poneto vidim, ali vei
deo ostaje as zamagljen, as sasvim nevidljiv za mene. Silno elim da znam ta je to
duhovna, duevna i telesna strana u oveku, kakve su potrebe svake od tih strana i
kako se zadovoljavaju. Ja bih veoma volela da se drim na ravni ljudskog dostojanstva istinskog, onakvog kakvo nam je Tvorac namenio".
Dobro je! Vi se dotiete samih osnova naeg ivota, ije e nam objanjenje dati
osnova za sva kasnija rasuivanja. Jer kako bi ovek drugaije i iveo, nego onako
kako je ustrojen. Ako steknemo zdravu predstavu o tome kako je ovek ustrojen,
dobiemo najtanije uputstvo za to kako treba da ivi. Meni se ini da mnogi zato i ne
ive kako treba, to misle da su pravila dobroga ivota nametnuta spolja, da ne izlaze iz
same prirode ovekove i da im nisu potrebna. Kada bi bili uvereni da je tako kako zaista
jeste, onda im se ne bi protivili, niti bi odstupali od njih. Dakle, izvolite sluajte.
Nae telo se sastoji od raznih organa, od kojih svaki obavlja svoju funkciju i sutinski je
neophodan za telesni ivot. Tri su vrste glavnih organa: 1) eludac sa pluima, srcem,
arterijama i venama, limfnim lezdama i mnotvom drugih krvnih sudova i lezda koje
slue za razna izluenja iz krvi i izluenja telesnih sokova; funkcija svih ovih organa je ishrana ili izgradnja tela; 2) sistem miia i kostiju, ija je funkcija kretanje unutra i
spolja; i 3) sistem nerava, iji je centar glava, kimena modina i sistem ganglija koji se
iri po celom telu; njihova je funkcija - ulnost (osetljivost). Kad je hod tih funkcija i
njihov uzajamni odnos u redu, telo je zdravo i ivot nije u opasnosti; a kada taj poredak
bude naruen, telo oboleva i ivot dolazi u opasnost. Svaka funkcija ima svoju potrebu
koja se ivo osea i zahteva zadovoljenje. Potrebe eludanog, odnosno hraneeg i
gradivnog dela su hrana, pie, vazduh i san; potrebe muskulaturno-kotanog dela su
potreba za naprezanjem miia, koju osea svako kada dugo sedi, i potreba za
kretanjem koja nas tera da hodamo, etamo ili radimo neto; potrebe nervnog dela:
prijatni nadraaj nerava celog tela, kao kod ravnomernog odnosa toplote i hladnoe ili
slino; a naroito je prijatan nadraaj naih pet ula kroz koje je nervni sistem izaao na
povrinu radi optenja sa spoljanjim svetom.

Sve je to, kao to vidite, telesno - i kako bi se to sve ticalo due? Ali poto je ona, zbog
najtenjeg sjedinjenja sa telom, primila telo u svoju linost, ona sve telesne potrebe
smatra za svoje. Zato kaemo: hou da jedem, pijem, spavam, hou da hodam, etam,
radim, hou da vidim raznobojnost, hou da ujem razliite glasove, da pomiriem
razliite mirise i ostalo. Usvojivi sve telesne potrebe dua svojom stvari smatra i
njihovo zadovoljenje, pa se stara o hrani, piu, snu, odei, krovu i svemu ostalom, elei
da na svaki nain to dobije, kako bi telo bilo mirno i kako je ne bi uznemiravalo svojim
upornim prohtevima. Takav odnos due prema telu, koga se ona dri sama od sebe,
nenauena, po nekakvom unutarnjem podsticaju, manifestuje se kod nje u vidu nekog
instinkta - ljubavi prema ivotu, ljubavi prema telu, elji da se telo umiri i da mu se prui
sve to je potrebno.
Ukupnost svega toga predstavlja telesnu stranu ljudskog ivota. Ali tu nije sve jednako
telesno, ili plotsko, ili ulno. Izraeno plotski je samo hranei deo, mada se i on
oblagorouje prilagoavanjem na zadovoljavanje zapravo duevnih potreba i ciljeva.
Organi za kretanje i ula slue vie potrebama due, nego tela. A jedan organ, koji kao
da stoji izvan sistema ostalih organa, organ rei, iskljuivo je organ due, namenjen da
slui samo njoj.
Telesni, plotski, ulni ivot - rav u moralnom pogledu - je onaj kada ovek do krajnosti
bude posveen ljubavi prema ivotu i telu, i za svoj glavni cilj i brigu postavi telesno
spokojstvo, ili svestrano zadovoljavanje samo telesnih potreba, uz zaboravljanje due i
tim pre duga. Pri tome svaka telesna potreba, prirodna i jednostavna, razgranava se u
mnotvo nakalemljenih potreba, kroz naviku i vezanost za razliite naine njenog
zadovoljavanja. Uzmite hranu, ili pie, ili odeu. Nita jednostavnije, reklo bi se, od
onoga to tu spada. Meutim, koliko je tu jo nerazdvojnih potreba: umri ako treba, ali
daj! Zato vidimo da neki ni trenutka slobodnog vremena nemaju jurei za onim to im je
potrebno kako bi bili zadovoljeni, iako su desetine drugih lica zauzete traei isto to za
njih. Kod takvih su neizbeno gladni i dua i duh, ako nisu i sasvim ugueni,
zaboravljeni i pogrueni u ulnost.
Izvolite razmislite o svemu ovome. A o dui - u sledeem pismu.
6. Druga strana ljudskog ivota: duevni ivot, i tri njegove glavne funkcije. Prva
funkcija: misaona strana sa njenim oblicima. Znanje i nauka. Normalne funkcije razuma
i prazno lutanje misli.
sadraj
Ulazili ste unutar sebe; uimo ponovo. Pogledajte samo kakvo tamo mnotvo razliitih
uticaja i kretanja postoji. as jedno, as drugo, as ulazi, as izlazi, as se prima, as
se odbacuje, nastaje i preoblikuje se. Jer dua se neprestano kree i nije u stanju da
stoji na jednom mestu. Ako pogledamo duu u celini, nita neemo razabrati - njena
dejstva prvo treba razvrstati, pa tek onda svaku vrstu dejstva posmatrati posebno. Jo
davno smo razmotrili sva dejstva due i razgraniili tri vrste dejstava - misli, elje i ula,
nazvavi svaki posebnom stranom due - umnom, voljnom i ulnom. Uzmimo sada tu
podelu i ponimo sa razmatranjem svake strane.
Umna strana. Ako je u nama primetna pometenost, ona najvie prostora ima u mislima,
dok se elje i ula ve pometu pod dejstvom misli. Ali u razredu misli ne kree se sve u
neredu; i tu postoji niz ozbiljnih poslova. Oni zapravo i ine stvarni duevni ivot kada su
misli u pitanju. Evo tih poslova:

im ste pomou svojih ula primetili neto spolja, ili ste uli o tome priu drugih - da su
oni primetili svojim ulima - istoga asa sve to mata zamilja i pamenje pamti. I u
duu nita ne moe da ue mimo mate i pamenja. I naredna umna delatnost oslanja
se na matu i pamenje. to pamenje nije sauvalo, to ne moe ni da zamisli, pa o
tome nee ni razmiljati. Dogaa se da se misli raaju pravo iz due, ali i one se istoga
asa oblae u sliku. Tako da je umna strana due sva slikovita.
Ali mata i pamenje samo pribavljaju i uvaju materijal za misli. Same pak kretnje misli
ishode iz due i vladaju se po njenim zakonima. Prisetite se kako Va mlai brat, kada
vidi neku novu stvar odmah se obrati Vama ili drugima sa pitanjem: A ta je to? A ko je
to napravio? A od ega je to?" - i nee da se umiri dok mu se ne odgovori na sva ta
pitanja i dok ne bude zadovoljan. Misaonost due zapoinje upravo sa pojavom ovakvih
pitanja. Ona donosi misli kao odgovor na njih, ili prima gotove misli o tome od drugih.
Mata i pamenje ne misle. Oni su radna snaga, podjarmljeni. Sposobnost due od koje
potiu takva pitanja i koja trai i donosi misli kao odgovor na njih, naziva se razum, i
njegova je stvar da rasuuje, promilja i pronalazi zahtevana reenja. Pratite malo sebe
i nai ete da nita ne inite bez promiljanja i razumevanja. Svaku sitnicu treba
razmotriti. Svaku. Ma kako da se to u trenu dogaalo, svuda se pojavljuje rasuivanje i
kree se po prethodno oznaenim pitanjima.
Kada razmiljate, tu jo nema odreene misli. Odreena misao nastaje kada naete
reenje nekog pitanja. Va razum krui traei ta predstavlja neka stvar, otkuda ona,
radi ega je i drugo. Kada sami naete takvo reenje ili kada ga ujete od drugih pa se
saglasite sa njim, obino kaete: Sad shvatam, nema vie ta da se objanjava, stvar
je reena". To reenje donosi mir Vaim mislima u odnosu na predmet koji Vas je
zanimao. Tada se Va razum okree drugim predmetima, a misao do koje ste doli
pohranjuje se u duevni arhiv - pamenje, odakle se po potrebi uzima kao pomo u
reavanju drugih pitanja, ili kao sredstvo za slaganje drugih misli. Ukupnost svih
shvatanja koja tako nastanu predstavlja nain Vaeg razmiljanja, koji u svakoj prilici
pokazujete kroz svoje rei. To je oblast Vaeg znanja, koje ste stekli misaonim
naporom. to ste vie pitanja reili, tim vie imate zaokruenih misli ili pojmova o
stvarima; to je vie takvih pojmova, to je iri krug Vaeg znanja. Na taj nain, kao to
vidite, iznad Vaeg pamenja i mate stoji razum, koji svojim misaonim naporom dobija
za Vas odreene pojmove ili znanja o stvarima.
Ne polazi nam za rukom da dobijemo odgovor na svako nae pitanje. Vei deo njih
ostaje nereen. Misle, misle i ne smisle nita odreeno. Zato kau: moda ovako, a
moda i onako. To daje miljenja i pretpostavke, kojih, u celini uzev, kod nas ima i vie
nego odreenih znanja.
Kada neko, rasuujui o odreenoj vrsti predmeta, sam ili uz pomo drugih doe do
velikog broja zaokruenih misli i pojmova o njima, a ono to je nereeno uspe da dopuni
zadovoljavajuim mnjenjima ili pretpostavkama, onda, da bi taj krug predmeta mogao
da smatra dovoljno poznatim i objanjenim, sve do ega je doao dovodi u red, logiki
dosledno izlae i daje nam nauku o tom predmetima. Nauka je - kruna misaonog rada
razuma.
Sve ovo Vam priam zato da bi Vam bilo jasnije u emu bi trebalo da se sastoji
prirodna, zakonita delatnost nae misaone sile. Ona bi trebalo trudoljubivo da promilja
o onome to joj je jo nepoznato kako bi spoznala i to. Veoma malobrojnima dato je da
budu naunici, ne mogu svi ni da se bave naukom, ali da rasuujemo o stvarima koje

nas okruuju kako bismo dobili odreen pojam o njima, to je svakome mogue i to svi
treba da rade. Time bi zapravo svima trebalo da budu zauzete misaone sile. Koliko - to
zavisi od sopstvene snage, ali ona treba uvek da bude zauzeta ozbiljnim delima
promiljanja i prosuivanja stvarnosti. No, ta vidimo kada je naa misaona delatnost u
pitanju? Neprekidno kretanje slika i predstava bez ikakvog odreenog cilja i reda. Misao
ide za milju, as u nizu, as jedna protiv druge, as idu napred, as se vraaju natrag,
as bee u stranu i ni na emu se ne zaustavljaju. To nije rasuivanje nego lutanje i
rasejanost misli; re je dakle o stanju sasvim suprotnom onome kakvo bi trebalo da
bude kada je naa misaona sila u pitanju - to bolesno stanje toliko je odomaeno i
zajedniko svima, da neete nai ni jednog oveka koji bi postojano mogao da se bavi
ozbiljnim misaonim radom, ne podleui rasejanosti i lutanju pomisli koje ga odvlae od
sutine stvari i povlae na razne strane. Mi se esto zamiljamo. Kakvo je to stanje?
Evo kakvo: misao silazi u arhiv pamenja i pomou mate prebira tamo po svim
sakupljenim starudijama, prelazei sa dogaaja na dogaaj, prema poznatim zakonima
spajanja pojmova, prepliui ono to je bilo sa onim to nije, a esto i sa onim to je
nemogue, dok ne doe k sebi i ne vrati se u stvarnost koja je okruuje. Kau: zamislio
se, udubio se. Udubio se, ali u ispraznost, a ne u ozbiljno prosuivanje stvari. To je isto
kao i matanje u snu. Pratite sebe pa ete uvideti da Vam vei deo vremena prolazi
upravo u takvom lutanju misli. Ponekad nam itav dan (nije li to pravilo) ni jedna ozbiljna
misao ne padne na um. Molim Vas da na to obratite panju i da se pozabavite
reavanjem pitanja: je li u redu da razumno stvorenje postupa na takav nain? A ja u
se, meutim, okrenuti drugim oblicima duevne delatnosti.
7. Voljna strana duevnog ivota. Njene funkcije. Ispravno i neuredno stanje voljne
sposobnosti.
sadraj
Voljna strana. Sila koja deluje ovde je volja; ona voli i eli da stekne, upotrebi ili uini
ono to smatra korisnim, ili potrebnim, ili ugodnim za sebe, a ne voli i ne eli ono to je
suprotno od toga. Nemir volje zahteva odgovarajue delanje, zato je volja najdirektnija
delatna sila ija je nasuna potreba - da ivi i deluje. Ona dri pod svojom upravom sve
sile due i tela, i sva pomona sredstva, i sve ih puta u akciju kada zatreba. U njenoj
osnovi lei revnost, ili usrdnost - udnja za delanjem, a kao uzronici pored nje stoje prijatnost, korisnost i potreba, kojih kada nema, revnost spava, a delatne sile gube
intenzitet i oputaju se. Oni podravaju elju, a elja razbuktava revnost.
Tok razotkrivanja ove strane due je sledei. U dui i telu postoje neke potrebe kojima
su se prilagodile i ivotne potrebe - porodine i drutvene. Te potrebe same po sebi ne
daju odreenu elju, nego samo podstiu da im se potrai zadovoljenje. Kada je jednom
na ovaj ili onaj nain dolo do zadovoljenja potrebe, posle se, odmah za buenjem
potrebe, javlja i elja za onim ime je potreba ranije ve bila zadovoljena. elja uvek ima
odreeni predmet, koji potrebu zadovoljava. Neka potreba je bila zadovoljavana na
razliite naine, zato ee sa njenim buenjem javljaju i razliite elje: as jedan, as
drugi, as trei predmet koji moe da zadovolji potrebu. U tako pokazanom ovekovom
ivotu ne mogu se videti potrebe izvan elja. U dui se roje samo ove poslednje i
zahtevaju zadovoljenje, ini se - same za sebe.
ta dua da radi sa ovim eljama? Pred njom stoji izbor: kome od eljenih predmeta da
da prednost. Od izbora dolazi odluka - da se uini, ili uzme, ili upotrebi izabrano. Nakon

donoenja odluke pravi se odabir sredstava i odreuje se nain i red izvrenja. Zatim na
kraju sledi delo, u svoje vreme i na svom mestu. Svako, ak i najmanje delo odvija se
po tom redu. To moete da proverite na bilo kom svom delu. Ponekad se po navici sva
ta dela obavljaju u trenu, i delo sledi odmah za eljom. Izbor, odluka i sredstva uzimaju
se tada od preanjih dela i ne zahtevaju naroit postupak.
Kod starijeg oveka gotovo sve se radi po navici. Retko se dogaa bilo kakav poduhvat
ili poetak koji izlazi iz uobiajenog poretka dela i znanja. Tako se dogaa da formiran
ivot zahteva odgovarajua dela. Poto se ona esto ponavljaju, prirodno je da prelaze
u naviku, narav, pravilo ivota i karakter. Iz ukupnosti svih navika, pravila i poredaka te
vrste formira se nain ivota odreenog lica, kao to se iz ukupnosti utvrenih pojmova
formira nain njegovog miljenja i pogleda. Poznajui neiji nain ivota moemo
pretpostaviti i pogoditi ta on misli u ovo ili ono vreme i kako e da postupi u odreenim
okolnostima.
Za rukovoditelja delatnog ivota postavljena je razboritost, koja je takoe razum, samo
to stoji na slubi volji. U misaonoj oblasti razum reava kako ta jeste od postojeeg, a
u voljnoj i delatnoj odreuje kako ta treba da se ini da bi bilo postignuto ono to se
eli. Kada razum navikne da to ureuje kako treba, onda ovek svoje poslove obavlja
uglavnom uspeno i tada mu se opravdano pripisuje razboritost - umee uspenog
voenja dela, sa tanim izborom sredstava prema ciljevima, i sa usklaivanjem dela
prema spoljanjim okolnostima.
Iz ovoga to je reeno nee Vam biti teko da izvedete zakljuak o prirodno-zakonitoj
delatnosti volje, koja, kao to vidite, jeste gospodarica svih naih sila i itavog ivota.
Njena je stvar da odreuje oblik, nain i meru zadovoljavanja elja koje se raaju iz
potreba ili koje ih zamenjuju, da bi ivot tekao kako treba, donosei oveku mir i radost.
Kod nas postoje, kao to je pomenuto, potrebe i elje - duevne, telesne, ivotne i
drutvene. Ne pojavljuju se kod svih jednako, jer nemaju svi isti ivot, nego je kod
jednoga ovako, a kod drugoga onako. Do oveka je da odredi kako u svojoj situaciji
moe i treba da zadovolji svoje potrebe i elje, da izabere odgovarajui nain i da ivi u
skladu sa tim. Voditi zdravo-razumno svoj ivot prema ustanovljenoj normi, sa svim
njegovim delima i poduhvatima - to je zadatak voljne ili delatne strane naeg ivota.
Tako bi trebalo da bude. Ali udubite se u razmiljanje i pogledajte ta se u stvari
dogaa.
Kada je o misaonoj strani re, mi esto bivamo smeteni, rasejani i misli nam lutaju, dok
u voljnoj strani vladaju nepostojanost, nered i hirovitost elja, a sa njima i dela. Koliko
nam samo vremena proe u neradu i dokonosti: idemo ovamo ili onamo, ni sami ne
znajui zato; radimo i popravljamo, a ne umemo da damo zdrav odgovor za to;
uputamo se u poduhvat za poduhvatom, i u posao za poslom, ali iz svega toga
proizilazi samo sujeta. Raaju se samo nove elje koje nikako ne moe da zadovolji:
samo daj i daj. Raspalila se naa gospodarica - volja. Pogledajte jo, koliko je u nama
onoga to podstie elje: gneva, mrnje, zavisti, tvrdiluka, sujete, gordosti i slinog.
Izvor elja treba da budu prirodne potrebe porodinog i drutvenog ivota, a ta je
prirodno kod svih njih? One samo uznemiravaju prirodu i itav poredak ivota. Odakle ta
varvarska najezda? Ostavljam Vam da razmislite o tome, a ja u da pourim prema
kraju.

8. ulna strana - srce. Velik znaaj srca u ovekovom ivotu. Uticaj strasti na srce.
sadraj
ulna strana - srce. Ko ne zna kako velik znaaj u naem ivotu ima srce? U srcu se
zaustavlja sve ono to u duu ulazi spolja i to obrauju njena misaona i delatna strana;
kroz srce prolazi i sve ono to dua pokazuje napolju. Zato se srce i naziva centrom
ivota.
Stvar srca je da oseti sve to se tie nas. Ono stalno i neprekidno osea stanje due i
tepa i uz to prima razliite utiske koje ostavljaju pojedinana dela due i tela, predmeti
koje ovek susree i koji ga okruuju, spoljanji uslovi i uopte tok ivota, koji oveka
podstiu, nudei mu da uzme ono to mu je prijatno, a neprijatno da odbaci. Na srcu se
odraava zdravlje ili bolest tela, njegova ivost ili uvelost, umor ili snaga, sveina ili
uspavanost. Zatim, na srcu se odraava i pokazuje kao prijatno ili neprijatno sve to je
ovek video, uo, osetio, omirisao, okusio, sve ega se seti ili zamisli, o emu je ve
promislio ili tek razmilja, ono to je uinjeno, to se ini ili to treba da se uini, to je
postignuto ili treba da se postigne, to moe ili ne moe da se postigne, to nam godi ili
ne. Sudei po tome, ono ni trenutak ne moe da bude u miru, nego je neprestano u
nemiru i pometnji, poput barometra pred buru. Ali ipak, kod njega mnogo ta nestaje
bez traga, kao to moete da vidite u sluaju kada se negde naete prvi put, pa Vas sve
zanima, a posle drugog i treeg puta vie nije tako.
Svaki uticaj na srce proizvodi u njemu naroito oseanje, ali za njihovo razlikovanje ne
postoje rei u naem jeziku. Mi svoja oseanja izraavamo optim terminima: prijatno neprijatno, dopada se - ne dopada se, zanimljivo - dosadno, radosno - tuno, patnja zadovoljstvo, mir - nemir, ravnodunost - uivanje, strah - nada, antipatija - simpatija.
Pogledajte sebe i nai ete da u srcu biva as jedno as drugo.
Ali znaaj srca u ikonomiji naeg ivota nije samo da pasivno stoji nad utiscima i
svedoi o naem zadovoljavajuem ili nezadovoljavajuem stanju, nego i to da
podrava energiju svih sila due i tela. Gledajte kako se brzo odvija delo koje nam se
dopada, koje nam je priraslo srcu! Pred onim pak delom koje nam nije na srcu, ruke se
oputaju, a noge ne pokreu. Zato oni koji umeju da vladaju sobom kada naiu na neko
delo koje se mora obaviti a koje im ipak nije na srcu, ure da nau u njemu neku
prijatnu stranu i pomirivi pomou nje to delo sa srcem pronalaze u sebi energiju
potrebnu za izvrenje toga dela. Revnost - pokretaka sila volje - ishodi iz srca. Isto je i
sa umnim radom: predmet koji nam je na srcu bre se i svestranije razmatra. Misli se pri
tome roje same od sebe, i rad, ma kako dug bio, nije naporan.
Ne dopada se svima sve, i ne lee svima iste stvari na srcu, nego su jedni vie
naklonjeni jednome, a drugi drugome. Kae se: ukusi su razliiti. To delimino zavisi i
od prirodnih predispozicija, a delimino - ako ne i vie - od prvih utisaka, od vaspitanja i
od ivotnih sluajnosti. No, kako god da se ukusi obrazovali, oni oveka teraju da svoj
ivot uredi tako i da se okrui takvim predmetima i drutvenim odnosima kakve zahteva
njegov ukus i koji mu donose mir i zadovoljstvo. Zadovoljenje ukusa srca donosi sladak
mir, koji i ini meru svaije sree. Nita te ne uznemirava - to je srea.
Kada bi se ovek u misaonoj oblasti uvek drao zdravog razuma, a u delatnoj
razboritosti, onda bi u ivotu nailazio na najmanji mogui udeo sluajnosti koje ne prijaju
njegovom srcu i shodno tome imao bi najvei udeo sree. No, kao to je bilo rei,
misaona oblast se retko dri kako treba, nego se predaje matanju i rasejanosti, a
delatna se kloni svoga normalnog usmerenja, povodei se za nepostojanim eljama

koje su izazvane ne potrebama prirode, nego stranim strastima. Zato srce nema mira i
ne moe ga imati sve dok se te oblasti nalaze u takvom stanju. Srce vie od svega
ugnjetavaju strasti. I da nema strasti, svakako bi bilo neprijatnosti, ali one nikada ne bi
muile srce onako kako ga mue strasti. Kako gnev pali srce! Kako ga mui mrnja!
Kako toi zla zavist! Koliko patnji i muka priinjava nezadovoljena ili posramljena sujeta!
Kako mui patnja kad strada ponos! Ako paljivije pogledamo, nai emo da sve nae
patnje i boli srca potiu od strasti. Kada te zle strasti budu zadovoljene one donose
radost, ali kratkotrajnu, a kada ne bivaju zadovoljene, nego naprotiv, nailaze na
protivljenje, onda priinjavaju dugotrajnu i neizdrljivu patnju.
Na taj nain, vidi se da je srce koren i sredite naeg ivota. Pokazujui u kakvom je
stanju ovek, dobrom ili ravom, ono podstie na delanje i druge sile i rezultate njihove
delatnosti opet uzima k sebi, za pojaanje i slabljenje onog oseaja kojim se odreuje
ovekovo stanje. Reklo bi se da bi njemu trebalo dati punu vlast i u upravljanju ivotom,
kao to to kod veoma mnogih i biva u potpunosti, a kod svih drugih pomalo. Reklo bi se,
dakle... A moda je ono po prirodi i imalo upravo takvo naznaenje, no prikrale su se
strasti i sve su poremetile. Pored strasti srce ne moe tano da pokae kakvo je nae
stanje, a ni utisci ne bivaju onakvi kakvi bi trebalo da budu, dok se ukusi izopauju, i sve
druge sile bivaju podstaknute na pogrenu stranu. Zato je sada zakon - drati srce u
rukama i podvrgavati njegova oseanja, sklonosti i nagovore strogoj kritici. Kada se
neko oisti od strasti, neka pusti na volju srcu, ali dok su strasti snane, pustiti srcu na
volju znai otvoreno osuditi sebe na svakojake pogrene korake. Najgore postupaju oni
koji za cilj ivota postavljaju slasti srca i, kako kau, uivanje u ivotu. Poto slasti i
telesne i ulne naslade najjae mogu da se osete, takva lica uvek padaju u grubu
ulnost, ispod one crte koja odvaja oveka od ostale ive tvorevine.
To su Vam dakle dua i duevni ivot sa svih strana! Posebno sam ukazivao na to ta
prirodno treba da postoji na svakoj strani, a ta ne. I bez da Vam govorim, vidim u
Vama spremnost da sledite ovo prvo i odbacujete poslednje. Neka Gospod tako i
blagoslovi!
9. Trea strana ljudskog ivota: duhovni ivot. Glavne projave duhovnog ivota: strah
Boiji, savest i e za Bogom. Ljudsko dostojanstvo.
sadraj
Piete: Pokuala sam da zadrim svoje misli na ozbiljnim temama i nikako nisam
mogla. Mislila sam da to zavisi od moje nenaviknutosti da razmiljam, pa sam uzela
dobru knjigu kako bih uz pomo nje drala um u razmiljanju o onome to je korisno - i
opet isto. Um sve bei u stranu i na gluposti. Konano sam se sasvim zamislila.
I gde sve nisam bila, i kakve sve prie nisam isplela. Neko od ukuana me je prekinuo
pitanjem: 'O emu si se to zamislila? O emu?' A ja se uopte nisam zamislila nego
sam matala. Tako je bivalo i ranije, ali na to nisam obraala panju. Sada vidim da
tako ne treba da bude; ali kako onda? Nikako da izaem na kraj sa mislima".
Kako da se sa tim izae na kraj, rei u Vam posle; a sada Vas samo molim da tom
vaem posmatranju pridodate jo neto: pokuajte makar i jedan dan da provedete bez
ljutnje i dosade, i recite kako Vam je to polo za rukom.
Zatim mi postavljate pitanje: Vi ste zakljuili: evo Vam dua i duevni ivot. Ali niste
pomenuli sve ono to biva u dui. O dobrodeteljima i o pobonosti niste rekli ni rei. A ja

vidim da su u naoj porodici, kod roaka i kod mnogih prijatelja, one na prvom mestu, i
to ne samo na reima nego i na delu. Kako da to niste pomenuli?"
O tome sam se upravo spremao da piem. I proli put sam hteo da kaem ono to u
rei sada, ali sam odluio da malo saekam i vidim ta ete rei na ono o emu sam
govorio. I evo sada vaeg pitanja. Zahvaljujem Vam na ozbiljnom bavljenju onim to je
bilo izloeno. To je dostojno Vae tako ozbiljne glavice. Ono to ste primetili kao
propust zapravo i nije bio propust, nego je re o tome, da stvarima za koje Vam se
uinilo da su proputene zapravo tamo nije ni bilo mesto. Jer nije stvar due da se bavi
tim predmetima. Za to postoji duh, a dua je sva okrenuta iskljuivo ureenju naeg
prolaznog, zemaljskog ivota. I sva njena znanja ustrojena su samo na onome to daje
opit, i sva njena delatnost usmerena je iskljuivo na zadovoljavanje potreba prolaznog
ivota, i sva njena oseanja raaju se samo iz onoga i poivaju samo na onome to
predstavlja njena vidljiva stanja i situacije. Sve to je iznad ovoga - nije njena stvar. Ako
kod nje i biva neto vie od toga, to su samo gosti koji su joj doli u posetu iz druge,
vie oblasti - iz oblasti duga.
ta je to duh! To je ona sila koju je Bog udahnuo u lice oveka zavravajui njegovo
stvaranje. Sve vrste bia koje ive na zemlji izvedene su po zapovesti Boijoj iz zemlje.
Iz zemlje su izale i sve due ivih stvorenja. Mada je ljudska dua u svome niem delu
slina duama ivotinja, u svom viem delu ona ih neuporedivo prevazilazi. To to je
ljudska dua takva, zavisi od njenog sjedinjenja sa duhom. Sa njom se sjedinio duh koji
joj je udahnuo Bog i koji ju je toliko uzvisio iznad svakog drugog stvorenja. Eto zbog
ega mi u sebi primeujemo, osim onoga to se vidi i kod ivotinja, i ono to je
svojstveno dui oduhovljenog oveka, pa i vie od toga - ono to je u stvari svojstveno
duhu.
Duh, kao sila koja je izala od Boga, zna Boga, trai Ga, i samo u Njemu nalazi mir.
Nekim tajnim duhovnim oseajem duh se uverava u svoje boansko poreklo, osea
svoju potpunu zavisnost od Boga i smatra se obaveznim da mu na svaki nain ugaa,
da ivi samo za Njega i Njime.
Oiglednije projave ovih kretnji ivota duga su: 1. Strah Boiji. Svi ljudi, na kom god
stepenu razvitka da stoje, znaju da postoji vrhovno bie, Bog, Koji je sve stvorio, sve
dri i svime upravlja; svi znaju da je On Sudija i Davalac nagrade svakom po delima
njegovim. Takav je prirodni simvol vere napisan u duhu. Ispovedajui njega, duh
pobono stoji pred Bogom, ispunjen strahom Boijim. 2. Savest. Znajui da je obavezan
da ugaa Bogu, duh ne bi znao kako da udovolji ovoj obavezi kada u tome njime ne bi
rukovodila savest. Saoptivi duhu deo Svoga sveznanja kroz pomenuti prirodni Simvol
vere, Bog je u njemu zacrtao i zahteve Svoje svetosti, pravde i dobrote, poverivi njemu
samome da pazi na njihovo ispunjavanje i da sudi o svojoj ispravnosti ili neispravnosti.
Ova strana duga i jeste savest, koja ukazuje ta je pravo a ta nije, ta je ugodno Bogu
a ta nije, ta treba a ta ne treba da ini; poto ukae, u stanju je da prinudi na
izvrenje, a potom za izvrenje nagrauje utehom, a za neispunjenje griom. Savest je
zakonodavac, uvar zakona, sudija i izvrilac sankcije. Ona predstavlja prirodne tablica
zaveta Boijeg koji se prostire na sve ljude. Kod svih ljudi moemo uz strah Boiji da
vidimo i delovanje savesti. 3. e za Bogom. Ona se izraava kroz sveopte stremljenje
ka svesavrenom dobru i jasno se vidi u sveoptem nezadovoljstvu niim stvorenim.
ta oznaava to nezadovoljstvo? To, da na duh ne moe da zadovolji nita stvoreno.
On je od Boga izaao, Boga trai i eli da okusi, prebiva u ivom savezu i jedinstvu sa

Njim, u Njemu nalazi mir. Kada to dostigne pronalazi mir, a dotle ne moe da se smiri.
Koliko god da neko ima materijalnih dobara, sve mu je malo. I svi, kako ste primetili,
samo trae i trae. Trae i nalaze, ali kada nau bacaju i ponovo kreu u potragu, da bi
i to kada nau takoe odbacili. I tako bez kraja. To znai da ne trae ono to treba, i ne
trae tamo gde treba. Zar to ne pokazuje dovoljno jasno da u nama postoji sila koja nas
od zemlje i zemaljskog vue gore - ka nebeskom?
Ne tumaim Vam detaljno sve ove projave duga, nego samo vae misli navodim na
njegovo prisustvo u nama; molim Vas da o tome bolje razmislite i dovedete sebe do
potpune ubeenosti u to da u nama postoji duh. Jer on predstavlja karakteristinu crtu
oveka. Ljudska dua nas ini neto malo viim od ivotinja, a duh pokazuje da smo
samo malo manji od anela. Vama je svakako poznat smisao fraza koje su u opticaju
kod nas: duh pisca, duh naroda. To je sveukupnost karakteristinih crta, stvarnih, ali na
odreen nain i idealnih, koje se ne mogu uhvatiti ili osetiti, ali se mogu doznati umom.
ovekov duh je isto to; samo to se duh pisca, na primer, doivljava idealno, a ovekov
duh je u njemu prisutan kao nekakva iva sila koja ivim i oiglednim pokretima svedoi
o svome prisustvu.
eleo bih da Vi iz reenog izvuete sledei zakljuak: onaj u kome nema kretanja i
delovanja duga, taj ne stoji u ravni ljudskog dostojanstva.
10. Univerzalnost vere u postojanje Boije kao projava duhovnog ivota.
sadraj
Pitate: Kako to Vi kaete da svi imaju duh sa oznaenim projavama; meutim, zar je
malo naroda koji ne znaju Boga?" Ti narodi ne znaju Ko je istiniti Bog, ali da On postoji to ispovedaju svi. Verujui da postoji Bog i elei tano da odrede ta On jeste, oni su
padali u zablude pa su Bogom nazivali ono to nije Bog, na primer sunce, mesec ili
zvezde, ili neto drugo. Ali svejedno su bili u gruBog zabludi. Kada je Bog rasejao
narode po licu zemlje svi su oni sa sobom poneli i zdrave pojmove koji su im bili predati
o Bogu kao nevidljivom, Tvorcu, Promislitelju, Sudiji i Davaocu dobara, i to se kod svih
sauvalo, a da je On nematerijalni Duh to nisu sauvali svi, nego su zamenili slavu
besmrtnoga Boga podobijem smrtnoga oveka i ptica i etverononih ivotinja i
gmizavaca (Rim. 1,23). Oni su razumeli Boga, to jest spoznali su da postoji Bog, ali ga
nisu proslavili kao Boga (st.21). Od istonih naroda uzvienije pojmove o Bogu imaju
persijanci, indijci, azijatski narodi i amerikanci. Grci i Rimljani su, da tako kaemo,
usitnili Boga. Ameriki indij(an)ci na primer Boga nazivaju duhom sveta, koji je nevidljiv i
sve obuhvata. To je veoma uzviena predstava i duh preputen samome sebi ne moe
da ide dalje od toga. Azijski Indijci su se vie udubljivali u spoznaju Boga, ali, mada su
zadrali predstavu o Njegovoj nevidljivosti, svemoi i svedelatnosti, kada su pokuali
tanije da odrede Njegova stvaralaka i promiljajua dejstva, dodali su mnogo toga
neosnovanog i napisali su mnogo neverovatnih pria.
Eto dakle u kom pogledu ima onih koji ne znaju Boga! A ne u tome da toboe ima
naroda koji ne ispovedaju da postoji Bog. Bilo je nekih putnika koji su svedoili kako su
toboe sretali narode koji uopte nisu znali Boga i nisu mu se klanjali. Istina u tom
svedoanstvu je samo to, da oni nisu uli ispovedanje vere i da nisu videli poklonjenje
Bogu - ali da toga nije bilo... Trebalo je due da poive meu tim narodima. Beker je u
nae vreme itav mesec iveo u nekom narodu oko jezera kroz koja tee Nil - i nije
video bogopotovanje. No, kae, doao je mlad mesec, gledam, poglavica se sprema

negde, spremaju se i sve stareine, pripremaju bika. U odreeni dan poli su na

nekakav breuljak i prineli bika na rtvu. Da sam otiao dva-tri dana ranije, mogao sam
sasvim iskreno da posvedoim kako taj narod ne potuje Boga.
Dakle, sasvim izbacite iz glave da ima onih koji ne priznaju postojanje Boije. Postoje
neki naunici koji misle da se snau bez Boga, pa priaju o tome i piu knjige, ali dok
njihovi jezici i pera toe takva praznoslovlja, njihovo srce govori drugaije. Oni se prse
time to ne veruju u Boga, ali je veoma sumnjivo da li bi tako mogli da se dre i pred
sopstvenom saveu.
Oni koji poznaju Boga, pokazuju i savest, i potuju Boga, i mole mu se, i oekuju budui
ivot, u kome e svakom biti dato po delima njegovim. Sila koja sadri sva takva
verovanja i ubeenja jeste duh. Da zakljuimo da u svakom oveku postoji duh uzviena strana ljudskog ivota, sila koja ga vue od vidljivom ka nevidljivom, od
prolaznog ka venom, od stvorenja ka Tvorcu, koja je karakteristina za oveka i koja
ga ini razliitim od svih drugih ivih stvorenja na zemlji. Ova sila moe da oslabi u
razliitom stepenu, njeni zahtevi mogu krivo da se tumae, ali nemogue je potpuno je
uguiti ili unititi. Ona predstavlja neodvojivi deo nae ljudske prirode i kod svakoga se
projavljuje na svoj nain.
Eto dokle ste me doveli svojim pitanjem. Ali to nije bilo loe. Hteo sam da Vam piem ne
o tome, nego o onome to se dogodilo i to se dogaa u dui usled delovanja duga
nakon njegovog sjedinjenja sa njom. No o tome - sledei put.
11. Uticaj duga na ovekovu duu i pojave u umnoj, delatnoj (voljnoj) i ulnoj oblasti
koje odatle potiu.
sadraj
Prihvatam se onoga to je bilo prekinuto - ta se zapravo dogodilo sa duom usled
njenog sjedinjenja sa duhom, koji je od Boga. Dua se od toga sva preobrazila, i od
ivotinjske, kakva je po prirodi, postala je ljudska, sa onim silama i dejstvima na koja je
gore ukazano. Ali sada nije re o tome. Prebivajui tako kako je opisano, ona osim toga
pokazuje uzviena stremljenja i ushodi jednu stepenicu vie, pokazujui se kao
oduhovljena dua.
Takva oduhovljenja due mogu se videti u svim oblastima ivota - umnoj, delatnoj i
ulnoj. U umnoj oblasti usled dejstva duga u dui se javlja tenja ka idealnosti. Upravo
se miljenje u potpunosti oslanja na opit i prouavanje. Iz onoga to se na taj nain
saznaje pojedinano i nepovezano ona izvodi uoptavanja, donosi zakljuke i na taj
nain dobija osnovne tvrdnje o odreenom krugu stvari. Na to bi ona da se osloni.
Meutim, time nikada nije zadovoljna, nego uvek hoe vie, traei da odredi znaenje
svakog kruga stvari u celokupnoj tvorevini. Na primer, ta je ovek - to se spoznaje
pomou posmatranja, sakupljanja podatak i uoptavanja. No, ne zadovoljavajui se
time, mi postavljamo pitanje: ta znai ovek u okviru celokupne tvorevine?" Traei
odgovor na ovo pitanje neko e rei: on je vrhunac i kruna tvorevine; drugi e rei: on je
svetenik - u tom smislu to sabira glasove svih stvorenja koja nesvesno hvale Boga i
razumnom pesmom uznosi hvalu Svevinjem Tvorcu. Poziv je due da donosi takve
misli i o svakoj drugoj vrsti stvari i o svima njima u celini. I donosi ih. Da li one
odgovaraju stvarima ili ne, to je ve drugo pitanje, ali nesumnjivo da ona ima poziv da ih
trai i donosi. To i jeste tenja ka idealnosti, jer smisao stvari jeste njena ideja.

Ta tenja je zajednika svima. ak i oni koji ne cene nikakvu spoznaju osim opitne ne
mogu da se uzdre od toga da i protiv svoje volje idealizuju stvari, a da to ak i ne
primeuju. Na jeziku oni ideje odbacuju, ali ih na delu grade. Pretpostavke koje oni
prihvataju i bez kojih ne moe da proe ni jedna oblast znanja predstavljaju zapravo nii
razred ideja.
Idealistiki nain gledanja predstavljaju metafizika i filosofija, koje su uvek bile i ostae u
oblasti ljudskog znanja. Duh, koji nam je uvek svojstven kao sutinska sila, sam
sozercava Boga kao Tvorca i Promislitelja, i duu poziva u tu nevidljivu nepreglednu
oblast.
Moda je duhu po njegovoj slinosti Bogu bilo namenjeno da sve stvari sozercava u
Bogu, i on bi ih sozercavao da nije bilo pada. No svakako i sada onaj ko hoe da
sozercava sve to postoji treba da polazi od Boga ili od onog simvola koji je Bogom
napisan u duhu. Mislioci koji ne ine tako, ve po samom tome nisu filosofi. Ne verujui
idejama koje je dua izgradila na temelju nagovora duga, oni nepravilno postupaju kada
ne veruju onome to ini sadraj duga, jer jedno je ljudsko delo, a drugo - Boansko.
U delatnoj (voljnoj) oblasti od dejstava duga javljaju se elja i injenje nesebinih dela ili
dobrodetelji, pa ak i vie - stremljenje (due) da postane dobrodeteljna. Zapravo, delo
due u toj njenoj oblasti (volja) jeste ureivanje prolaznog ljudskog ivota, da mu bude
dobro. Ispunjavajui to svoje naznaenje, ona sve ini u ubeenju da je to to ini ili
prijatno ili korisno, ili potrebno za ivot koji ivi. Meutim, ona se time ne zadovoljava
nego izlazi iz tog kruga i radi stvari ne zato to su one nune, korisne ili prijatne, nego
zato to su dobre, blage i pravedne, stremei ka njima uz svu revnost, bez obzira na to
to one ne daju nita za prolazni ivot ak mu i ne gode i uvode se njemu na utrb. Kod
nekoga se pomenuta stremljenja projavljuju sa takvom silom da se za njih rtvuje
itavim svojim biem, da bi iveo slobodan od svega. Projave takvih stremljenja sreu
se svuda, ak i izvan hrianstva. Odakle one? Od duga. U savesti je nacrtana norma
svetog, dobrog i pravednog ivota. Spoznavi tu normu kroz sjedinjenje sa duhom dua
biva privuena njenom neopisivom lepotom i uzvienou i odluuje da je primi u krug
svojih dela i svoga ivota, preoblikujui i sebe prema njenim zahtevima. I svi oseaju
takva stremljenja, mada im se ne predaju u potpunosti; ali nema ni jednoga oveka koji
se povremeno ne posveti takvim delima.
U ulnoj oblasti pod dejstvom duga u dui se pojavljuje stremljenje i ljubav prema
lepoti, ili, kako obino kau, prefinjenost. Karakteristina delatnost tog dela due je da
oseajem doivljava svoja ugodna ili neugodna stanja i uticaje spolja po meri
zadovoljavanja ili nezadovoljavanja duevnotelesnih potreba. Ali meu oseajima
zajedno sa korisnim - da ih tako nazovemo - vidimo i neke nekorisne, koja se pojavljuju
sasvim mimo zadovoljavanja ili nezadovoljavanja potreba - oseaj naslaivanja
lepotom. Oi ne mogu da se odvoje od cvetka ili sluh od pojanja samo zato to je i
jedno i drugo prekrasno. Svak ureuje i ulepava svoje boravite na ovaj ili onaj nain
jer e tako biti lepe. Kada idemo u etnju mesto za to odabraemo samo zbog toga to
je lepo. Iznad svega toga je naslada koju pruaju umetnike slike, vajarska dela, muzika
i pevanje, a i od svega toga vie je - naslaivanje delima poezije. Prefinjeni proizvodi
umetnosti naslauju ne samo lepotom spoljanje forme, nego naroito lepotom
unutranjeg sadraja, lepotom koja se sozercava umom, idealnom lepotom. Odakle
takve pojave u dui? To su gosti iz druge oblasti, iz oblasti duga. Duh koji poznaje Boga
prirodno trai lepotu Boiju i jedino u njoj trai nasladu. Iako ne moe odreeno da kae

ta je ona, ipak, nosei tajno njen nacrt u sebi, on tano moe da kae ta ona nije,
izraavajui ovo svedoenje time to se ne zadovoljava niim stvorenim. Sozercavati
lepotu Boiju, okusiti je i naslaivati njome potrebe duga, to je ivot rajski. Dobivi
znanje o toj lepoti kroz sjedinjenje sa duhom, i dua poinje da traga za njom, dostiui
je na svoj duevni nain, pa se as u radosti baca na ono to je okruuje a predstavlja
odraz te lepote, a as sama izmilja i proizvodi stvari u kojima oekuje da e je odraziti,
onako kako ona tu lepotu zamilja (umetnici). Eto odakle dolaze ti gosti koji su odreeni
od svakog ulnog oseaja, koji uzvisuju duu do duga i oduhovljavaju je! Primeujem da
od umetnikih proizvoda ja u ovaj razred ubrajam samo one iji je sadraj boanstvena
lepota nevidljivih boanstvenih stvari, a ne one koji, mada lepi, ipak predstavljaju samo
obian duevno-telesni ivot ili zemaljske stvari koje ine svakodnevicu toga ivota. Ne
trai dua voena duhom samo lepotu, nego u lepim oblicima trai i izraze divnog i
nevidljivog sveta, kuda je poziva svojim uticajem duh.
Eto dakle ta je dui dao duh, budui sjedinjen sa njom, i eto kako dua pokazuje da je
oduhovljena! Ne mislim da za Vas bilo ta od ovoga to je reeno predstavlja tekou,
ali ipak, molim da ne preletite preko napisanog, nego da sve dobro razmotrite i
prihvatite. Je li Vaa dua oduhovljena? Pa i vi pevate i bavite se muzikom! Jednom
emo kritiki da preispitamo tu Vau stranu, u svetlu pomenutog zahteva - ta treba da
predstavljaju lepe umetnosti.
12. Zakljuci na osnovu reenog o trima stranama ljudskog ivota. Mogunost prelaska
iz jednog stanja u drugo i preovladavanja ove ili one strane ivota. Prevlast duevnosti
ili telesnosti kao grehovno stanje. Preovladavanje duhovnog ivota kao norma istinskog
ivota oveka.
sadraj
Gajde sada da zajedno svedemo raune ili izvedemo zakljuke iz svega to je reeno.
Vidite koliko strana imamo ili bolje koliko stepeni ivota! Postoji duhovna strana, ili
stepen, ivota, postoji duhovno-duevna, postoji samo duevna, postoji duevnotelesna (ini mi se da je nisam istakao kako treba - tu spada posmatranje sa matom i
pamenjem, elje koje proizilaze iz potreba tela, i oseaji telesnih stanja i utisaka), i
postoji telesna strana. Pet nivoa, a linost ovekova je jedna, i ta jedna linost ivi as
jednim, as drugim, as treim ivotom i, sudei po tome kakvim ivotom ivi, dobija
poseban karakter, koji se odraava kroz njegove poglede, kroz njegova pravila, njegova
oseanja, tj. on biva ili duhovan - sa duhovnim pogledima, pravilima i oseanjima, ili
duevan - sa duevnim shvatanjima, pravilima i oseanjima, ili telesan - sa plotskim
mislima, delima i oseanjima (srednja stanja: duevno-duhovno i duevno-telesno ne
uzimam u obzir da ne bih previe ulazio u pojedinosti). To ne znai da kada je ovek
duhovan, za duevnost i telesnost u njemu vie nema mesta, nego da tada duhovnost
postaje preovlaujua u njemu, potinjavajui sebi i proimajui duevnost i telesnost;
isto tako, to ne znai da kada ovek biva duevan, njegova duhovnost i telesnost vie
ne postoje, nego to da kada duevnost zagospodari, ona upravlja celinom, svemu daje
svoj ton i na samu duhovnost navlai pokrov duevnosti; takoe, to ne znai da kada
ovek postane telesan, njegova duhovnost i duevnost iezavaju, nego da tada kod
njega sve postaje telesno, ukljuujui i duhovnost i duevnost koje su potinjene telu i
koje telo gazi i dri u ropstvu.

Tako, na kome god stepenu da se ovek nalazi, druge strane ivota ostaju prisutne u
njemu, i ni na jednom stepenu on nije toliko porobljen da ne bi mogao da se oslobodi,
nego uvek ima mogunost da prelazi iz jednog stepena u drugi, oslabivi jednu stranu
svoga ivota i pojaavi drugu. Tako i duhovni ovek moe da padne u duevnost i
telesnost, i telesni da uzie do duhovnosti, kada ovaj prvi zavoli Duevno i telesno, a
druti kada se udostoji duhovnog. ovek je uvek slobodan. Sloboda mu je data zajedno
sa samosveu i zajedno sa njom ini sutinu duga i normu ljudskosti. Ugasite
samosvest i slobodu pa ste ugasili duh i ovek vie nije ovek.
Ali tvrdei da ovek ima slobodu da se kree na gore i na dole po stepenima svoga
ivota ja ne tvrdim da je njemu jednako lako i ugodno da se kree odozgo na dole ili
odozdo na gore, ili da ti pokreti u njemu mogu da se dogaaju jednako brzo i esto kao
prelasci iz jedne sobe u drugu koji se dogaaju vie puta dnevno. Time sam hteo da
kaem samo to, da je ovek, koji je svestan sebe i slobodan, sam uzronik svoga
unutranjeg stanja, i da ako je dospeo u takvo stanje koje se ne moe odobriti, pa
ostaje u njemu, sam je za to kriv i odgovoran pred Bogom i ljudima.
Svi pomenuti stepeni ili projave naeg ivota prirodno su u nama i shodno tome ne
mogu biti za osudu sami po sebi. Nije prirodno, pa prema tome ne moe biti ni za
odobravanje, ono stanje u kome misli lutaju, a elje se kolebaju uzbuene strastima koje nam nisu prirodne, nego su dole sa strane - dok su oseanja srca pod dejstvom
istih tih strasti uzburkana i pometena. Kada sam govorio o duevnom ivotu ja sam
posebno istakao to to nije prirodno u nama, kako bih na tome zadrao Vau panju.
Sada opet podseam na to, da bih Vas podstakao da se udubite u tu stvar i da shvatite
njen znaaj. Lutanje pomisli, nepostojanost strasnih elja i nemir srca stalno nas
uznemiravaju, ne dozvoljavajui nam da makar i jedno delo uinimo kako treba, nego
nas gotovo uvek skrenu sa puta. To je gotovo sveopta slabost, ali ne prirodna, nego
steena naim pristajanjem. avo zna koliko mu ona pomae, i, kada pokuava nekoga
da dovede u iskuenje prvo se potrudi da ga gurne u tu jamu - zapravo najpre uvodi
pomisli, zatim raspaljuje strasne elje i tako uznemiruje srce.
Ko je doveden dotle, njegovo iskuenje je sazrelo. Ako se ne osvesti - posre i dok
pada uvlai se u vrtlog burnih kretanja pomisli, elja i oseanja, ponekad ne zadugo,
ponekad na due, neretko i zauvek. Takav ivot, iji ste deli, setite se, i sami doiveli,
sav protie u tom vrtlogu i biva, sudei po svojim rezultatima, negde burniji, negde tii,
negde skromniji, a negde otvoren u svoj svojoj golotinji i sramoti. Ali i osim toga retko ko
biva slobodan od tih unutarnjih bura. Nita, nita i - provali. Ne znam da li je iko
slobodan od lutanja misli i predstava. Dakle, izvolite da primetite tu nau bolest (Vi ste
je delimino ve primetili, jer ste se poalili na neuzdranost misli), i poto je primetite
potrudite se oko njenog izleenja.
Svakako ne gubite iz vida da je u Vama stalno prisutno neto loe, neto to je uvek
spremno da Vas gurne od dobra ka zlu.
to se tie duevnosti i telesnosti, one su, kao to je to gore ve primeeno, same po
sebi bezgrene, jer su nam prirodne; ali ovek koji je sebe formirao prema duevnosti
ili, jo gore, prema telesnosti, nije bezgrean. Kriv je zato to je dopustio da u njemu
zagospodari ono to nije predodreeno da gospodari, nego treba da bude u
potinjenom poloaju. Ispada da je za oveka neprirodno da bude duevan, mada je
sama duevnost prirodna; tako je i telesnost prirodna, ali da ovek bude telesan -

neprirodno je. Greka je u tome, to u oveku potpuno preovladava ono to bi trebalo

da bude potinjeno.
Ali kada kod nekoga vlada duhovnost, onda, ak i kada je to njegov iskljuiv karakter i
raspoloenje, on ne grei - kao prvo, zato to je duhovnost norma ljudskog ivota i to
shodno tome ivei duhovno on jeste pravi ovek, dok duevni i telesni ovek nisu pravi
ljudi; kao drugo, zato to koliko god da je neko duhovan, on ne moe a da ne daje
duevnosti i telesnosti ono to im je potrebno, samo treba da ih dri u potinjenosti
duhu. Ako njegova duevnost nije preiroka i ako je njegova telesnost vrsto obuzdana
- on je ipak pravi, potpuni ovek. No, duevni (sveznalica), a tim pre telesni ovek - nije
pravi ovek, ma kako spolja lepo izgledao. On je - bezglav. Zato prost ovek koji se boji
Boga stoji iznad mnogo obrazovanog i elegantnog oveka, koji meu svojim ciljevima i
stremljenjima nema i ugaanje Bogu. Po tome sudite i o literarnim i drugim umetnikim
delima. Ona dela kod kojih je sve telesno - dalje od sebe; ali ni ona kod kojih vlada
duevno ne odgovaraju svojoj nameni, mada su iznad telesnih. Takav je sud samo o
onim delima kojima su tui duhovni elementi - onima koja se direktno neprijateljski
odnose prema svemu duhovnom, to jest prema Bogu i boanskim stvarima. Ta su dela
plod avoljeg nagovora i ne treba ih trpeti.
Iz ovoga vidite da po svome prirodnom naznaenju ovek treba da ivi u duhu, da se
potinjava duhu i da duhom proima sve duevno, a tim pre telesno - a za njim i sve
oko sebe, tj. svoj porodini i drutveni ivot. To je - pravilo!
Ja Vas ne ubeujem da ivite u duhu i da mu se potinjavate, jer smatram da ako ste
dobro razumeli sve to je reeno, onda je odluka da tako ivite ve prisutna u Vama. Vi
ste ve izrazili svoju odlunu elju: da ivite ljudskim ivotom, onakvim kakav on treba
da bude.
Sada vidite kako taj ivot treba da izgleda i svakako elite da ivite tako. Uostalom, Vi
ste u svojoj porodici i u krugu srodnika i do sada iveli onako kako je pokazano, to jest
po duhu, mada ste i nauke izuavali, upueni ste i u domae poslove, a u muzici i
pevanju ste majstor. Vama predstoji ne da se potpuno predate duhovnosti, nego da je
podravate i uvate, klonei se uticaja i privlanosti duevno-telesnog ivota u iji ste
vrtlog poeli da padate. To smo se i dogovorili da rastumaimo. Vi svakako ekate to
skoriji odgovor na pitanje: kako to da se izvede?
13. Istinska srea ovekova - ivot po duhu. Najfiniji omota due koji slui kao
posrednik izmeu nje i tela i sredstvo za optenja dua izmeu sebe, kao i sa svetom
svetitelja i anela. Svetlo i mrano stanje omotaa due.
sadraj
Hteo sam da odgovorim na pitanje koje se nalazi na kraju prolog pisma, ali pribliio se
Va imendan, pa mi je palo na pamet da Vam tim povodom izrazim svoje najlepe elje.
elim Vam pre svega zdravlje, jer je u njemu uslov za sticanje svega onoga to ovek
smatra za dobro i za uivanje u tome. Jer kakva je Uteha bolesnom i raslabljenom kada
su mu sva ula u nenormalnom stanju. Izuzetak su samo duhovne utehe. One ne
zavise tako od stanja zdravlja i mogu biti prisutne bez obzira na telesna stradanja.
Muenici su se za vreme samih stradanja zaista radovali, nisu samo govorili da se
raduju.
A posle ovoga, ta poeleti? Obino ele sreu. I ja Vam elim sreu. Ali ta se tu
zapravo eli?! Jer do sada jo niko nije odredio ta je srea ili ko je zaista srean. Ja

shvatam da je srean onaj ko se osea srenim. Zato Vam to i elim. elim Vam da se
uvek oseate srenom. Kako i zato? O ovome ljudi imaju toliko razliitih miljenja da je
teko snai se. Ja u Vam jednostavno rei da dok ne ivite u duhu, ne oekujte sreu.
Duevni i telesni ivot kada teku kako treba daju neto nalik na sreu, ali to je samo
trenutna senka sree koja brzo iezava. Uz to oni imaju tu uzburkanu sredinu koja se
obrazuje izmeu due i tela, i koja podsticana strasnim pomislima, eljama i oseanjima
uvek ima snagu, a pored nje, zbog otrova strasti, mogue je samo opijanje pomou
koga se stradanje zaboravlja, kao od opijuma, ali ne i odsustvo stradanja i boli srca. Boli
srca predstavljaju neodvojiv sadraj takvog ivota. Duh pak stoji izvan granica svake
uznemirenosti i tamo uznosi svakoga ko u njemu ivi i, dajui mu da okusi od duhovnih
blaga koja su postojana, ini ga istinski i postojano srenim. I ta sad? Da se dobre
elje okonaju na tome? Ne, mislim da je to malo. Ako bi se na ivot zavravao ovim
ivotom, onda bi svakako bilo dovoljno da se kae: budite zdravi i sreni. No, poto se
on ne zavrava tako, nego se nastavlja i posle groba i tek tamo se pojavljuje neosporno
kao ivot, onda dobre elje ne mogu biti potpune ako Vam ne poelim da se udostojite
da i tamo budete blaeni. Budite blaeni i tamo. Ja Vam to iz sveg srca i pre svega
elim, i usrdno molim Gospoda da Vas bezbedno provede putem pravog ivota i da Vas
posle njega useli u Svoje sveblaeno Carstvo.
Vama se sigurno ini da je za to potrebno da se ispune veoma surove pretpostavke.
Postoje svakako odluujue pretpostavke, no da li su one surove? Na to u makar
uopteno odgovoriti: i da i ne, zavisi od toga kako je ko postavljen od detinjstva. Sudei
po tome mislim da one za Vas nisu surove. Vi ih ve i ispunjavate. Samo se uvajte i ne
odstupajte.
Pade mi na pamet da Vam za Vae slavlje poaljem kola, ali ne znam da li bih umeo
da ga napravim. Pokuau.
Ako niste zaboravili, svojevremeno sam sa Vama priao o jednoj veoma finoj stihiji, koja
je finija od svetlosti i koju zovu etar. Ali nije stvar u imenu, nego u priznavanju da ona
postoji. Ja priznajem da takva najfinija stihija postoji, da svuda pronie i prolazi, sluei
kao poslednja granica bia. Smatram uz to da u ovoj stihiji prebivaju svi blaeni duhovi aneli i svetitelji Boiji - poto su i sami obueni u nekakvu odeu od iste te stihije. Od
te se stihije sastoji i omota nae due (pod tim podrazumevajte i duh, koji je dua nae
ljudske due). Sama dua je - duh, nematerijalna, ali njen omota je od te tanke
nematerijalne stihije. Nae telo je grubo a taj omota due je najtanji i slui kao
posrednik izmeu due i tela. Kroz njega dua deluje na telo i telo na duu. Ali o tome
govorim samo uzgred. Zapamtite samo da dua ima najtanju oblogu i da je ta obloga
nae due ista kao i kod svih duhova. Na osnovu toga Vam ve nije teko da izvedete
zakljuak, da ta najfinija svetska (kosmika) stihija, iz koje se sastoji pomenuti omotai i
u kojoj prebivaju svi duhovi, jeste posrednica i za meusobno optenje naih dua i tih
duhova.
Sada odvojite panju od te predstave i usmerite je na za nas uobiajene stvari. Vi sada
ivite u Moskvi, sedite meu zidovima svoga stana, okrueni sa svih strana zgradama i
gde god da pogledate, svuda nailazite na prepreke: mnogi predmeti ispreeni su pred
Vaim otrim i dalekovidim pogledom. Ali ako bi Vam bilo mogue da se izdignete iznad
Moskve u kakvom balonu, videli biste bez problema ne samo nju celu, nego i njenu
okolinu. Ako biste se podigli jo vie, videli biste i dalje u krug. Pojaavajui svoj vid i

podiui se sve vie i vie moete da vidite Sankt-Peterburg, Pariz, London itd. Sve ovo
stoga to se Va pogled izotrio i nema nikakve prepreke.
A sada opet o svetima Boijim. Stihija o kojoj smo govorili svuda prolazi i ne nailazi ni
na kakve prepreke. Sunev zrak prolazi kroz staklo, a ta stihija i kroz staklo, i kroz
zidove, i kroz zemlju i kroz sve. No, kao to prolazi kroz sve, tako i oni koji prebivaju u
njoj mogu kada je potrebno da prolaze kroz sve (kao to je Spasitelj proao kroz
zatvorena vrata u gornju odaju, gde su bili apostoli). Oni prebivaju na odreenom
mestu, ali kada im se zapovedi ili kada im bude dozvoljeno istoga asa prenose se gde
god je potrebno istom tom stihijom i nikakve prepreke ne samo da ne susreu, nego ih i
ne vide. Kada je potrebno prenose se, a kada takve potrebe nema, boravei na svome
mestu u svim pravcima vide ta je gde i ta se gde dogaa. I kada svoje oi usmere
prema zemlji, to jest na nas grene, jasno vide i nas... Samo, ne ovo nae grubo telo,
koje ih se ne tie, nego nau duu, onakvu kakva je, ne neposredno, nego preko njenog
omotaa koji je srodan sa njihovim omotaem i sa onom stihijom u kojoj ive - jer stanje
due tano se odraava na njenom omotau.
Izvolite sada zamislite: sede dvoje i razgovaraju, i pri tome se raspoloenja njihovih
dua razlikuju. Ni jedan od njih ne vidi ta je na dui onog drugog, zbog grube zavese
tela iza koje se dua nalazi; a aneli i sveti ako ih pogledaju videe njihovu duu onakvu
kakva ona jeste i ta je u njoj - jer kakva ona jeste i ta je u njoj, to se odraava na
njenom omotau. Ako su u njoj svete misli i oseanja, njen omota je svetao, i pri
svakom svetom oseanju svetao na poseban nain. A ako njene misli i oseanja nisu
sasvim isti, onda ni omota nije svetao, i od svakog neistog oseanja se pomrai, pa
bude as kao magla, a as kao mrak noi. Ako biste se uzneli na nebo i pogledali
pogledom anela, svukavi sa sebe svakako ovo telo, onda biste, pogledavi na zemlju,
umesto raznolike mase ljudi ugledali neke senke - svetle, polusvetle, maglovite,
mrane. E, tako nas vide itelji neba i, sudei po tome to vide, raduju se ili tuguju.
Dozvolite da Vas pitam: kako Vas vidi sveta ije ime nosite, naroito sada, kada Vas
gleda paljivije radi toga to se i Vi njoj usrdnije obraate? Kako Vas vidi va aneo
uvar, koji se uvek nalazi pored Vas, i Sam Gospod, Koji telom sedi s desne strane
Ocu, ali je i obeao da e biti sa nama u sve dane? Kako Vas vide, takvi ste u stvari.
Upozoravam Vas da ovakvim pitanjem ne elim da Vas uznemirim i time pomutim Va
praznik; naprotiv, oekujem da Vam pruim duhovnu utehu i radost. Jer ne mogu da
oekujem da Vas sa neba vide kao mranu ili maglovitu. Vi jo niste stigli da se
pomraite, zato Vas vide kao svetlu. U krajnjoj liniji moja iskrena elja Vama za va
imendan je: da uvek ostanete takvi i da Vas nebeski itelji uvek vide kao svetlu. Tako
ete iz ovoga ivota da preete pravo njima. To Vam elim od sve due.

14. Omota due biva svetao ili taman u zavisnosti od unutranjeg raspoloenja.
Primeri. Pomraenu duu vide demoni.
sadraj
Hteo bih kao dopunu onome to je prethodno reeno da Vam kaem jo neto o istoj
stvari. Preneu Vam neka iskustva o tome kako dua u svome omotau prima tano
onaj oblik koji odgovara njenom unutranjem raspoloenju. Za ivota svetog Andreja,
Hrista radi jurodivog, iveo je u Konstantinopolju neki (neenjeni) svetenik koji je bio
isposnik, usamljenik i molitvenik. Svi su ga potovali. Ali sreo ga je sveti Andrej i video
da je odeven u nekakvu maglu, a oko vrata mu se obavila zmija na kojoj pie zmija
srebroljublja". Eto kakva je bila njegova dua. Meutim, to niko nije video. Videle su
samo prosveene duhovne oi svetog Andreja. Sveti Andrej je porazgovarao nasamo
sa tim svetenikom, priveo ga na pokajanje, i on se popravio. Ali kod nebeskih itelja
one su jo prosveenije. Dakle, i kada nam se ini da niko ne vidi kakvi smo, gleda nas
veliko mnotvo oiju. Vidi koliko je zvezda na nebu! Oiju koje nas gledaju jo je vie.
Uostalom, i sami moemo ako ne da vidimo, onda da odredimo kakvi smo. To nam
govori savest - nepotkupivi sudija. Nju je mogue privremeno priguiti, ali ona uvek
uspeva da se oslobodi jarma i da podigne svoj glas, ak i kod onih koji nisu ba
savesni. Kod onih pak koji nisu pali u poroke, njen glas je uvek ist i zvonak. Ona jeste i
naziva se glasom Boijim u ovekovom duhu. U njoj se odraava i to kakvo miljenje o
nama imaju ili kako na nas gledaju itelji neba. Tako, kada savest kae da smo u svemu
isti pred Bogom i pred ljudima, onda se to svedoanstvo savesti u vidu svetlosti
odraava oko nae due, i sa neba nas svi vide kao svetle. A ako nas savest prekoreva
da smo neisti, onda nas vide kao tamne. Ali bolje od svih uvek nas vide aneli uvari nekoga kao mranog, nekoga kao svetlog, sudei prema postojanom ili sluajnom
unutranjem raspoloenju.
Osim anela i svetih vide nas, nevidljivo za nas, i mrane sile. Samo to one ne mogu
da gledaju duu kada je svetla, jer se poput slepih mieva boje svetlosti, a gledaju samo
onda kada pone da se pomrauje. Oni se svuda vrzmaju u jatima i im negde primete
pomraenu duu, istoga asa svi je napadnu i ponu da je bacaju amo-tamo pomou
pomisli, strasnih elja i uznemirenja ula. Ta oblast o kojoj sam govorio, koja bezakono
nastaje izmeu due i tela, predstavlja mesto odakle se demoni pribliavaju dui i
poinju da je uznemiravaju kao to vetar podie prainu. Oni pokuavaju da se prikradu
i svetlim duama, ali bivaju odbijeni i kao strelom pogoeni zracima svetlosti. U Antiohiji
je iveo arobnjak Kiprijan. Jedan mladi ga je zamolio da svojim vradbinama pridobije
za njega Justinu, lepu hrianku koju je hteo da oeni, a ona nije htela ni da ga pogleda.
Kiprijan joj je nekoliko puta slao demone koji su mu sluili kako bi oni na svoj nain
podstakli u njoj ljubav prema mladiu, i oni su dolazili do njene kue ali unutra nisu
mogli i po povratku su priali da odatle, iz kue izlazi svetlost koja ih odbija i opaljuje, jer
je ta Justina kao u neki oblak odevena u svetlost, tako da nisu mogli ni da je pogledaju.
ta je bilo dalje za nas ovde nije bitno, ali na kraju su se i mladi i arobnjak obratili
Hristu.
E, to je najbolji primer kako svetla biva dua kada je hrianka - ista u svojoj savesti i
predana Bogu. Pri istoj savesti strah Boiji ispunjava duu i uva je nedodirljivu. Tada i
Gospod, Koji je svuda prisutan i sve ispunjava, poseuje tu duu i ona postaje svetla,
sijajui kao zvezda.

Sauvavi se istom, po ishodu iz tela dua i u onaj svet prelazi tako svetla. Sveti
Antonije je jednom besedio sa svojim uenicima i ugledao prugu svetlosti kako se penje
ka nebu. Zagledavi se u nju i shvativi ta se dogaa rekao je: Ovo sveti Amon ushodi
na nebo u pratnji anela".
Dakle, oko toga treba da se potrudite. Ne uzdajte se u ono to vidite spolja, jer je
mogue da je jedno ono to se vidi na nama, a drugo ono to smo u stvari. Podseam
Vas na rei svetog Vasilija Velikog, koji kae: telo je nae; ono to osim tela imamo,
poev od odee, to je ono to nas okruuje. A ta smo mi? Mi smo dua (sa duhom). E
tu treba da se saberemo, odvojivi se od svega to postoji van nas i od samog tela treba da uemo u sebe i da tu sve dobro razmotrimo.
To nas vraa na ono od ega smo se malo udaljili - na pitanje: kako postii da se ivi u
duhu, da se njime oduhotvoruje dua i telo i sve spoljanje? Ali o tome drugi put.
15. Kako sveti sluaju nae molitve. Dodatak o molitvi.
sadraj
Veoma mi je drago to Vam se dopalo moje izlaganje o toj stihiji. Zapamtite to dobro i
uvek imajte u mislima. Videete koliko e Vam koristiti. Koliko stvari ona objanjava i
koliko nam utehe donosi! Vi ste verovatno bili u prilici da ujete pitanje - kako sveti uju
nae molitve, ili ste moda i sami sebi postavljali to pitanje. Traei odgovor svi neto
objanjavaju i objanjavaju, a pitanje i dalje ostaje otvoreno. Po mome, ako postoji
takva stihija, kako bi svetitelji mogli da ne uju nae molitve? Vi znate kako radi
elektrini telegraf? U Peterburgu na primer pokrenu odreeni aparat i u istom trenutku
to se odrazi na slinom aparatu u Moskvi, tako to stigne poruka sa istim znaenjem sa
kakvim je poslata. Kako se to dogaa? Tako to su u pitanju aparati iste vrste i to ih
sjedinjuje tanka ica koji je izmeu njih postavljena. Rad takvog telegrafa je kao naa
molitva. Mi i sveti smo kao dva aparata iste vrste; sredina u kojoj prebivaju sveti i koja
okruuje nae due - to je provodnik. Kada se istinska molitva - srdana - pokrene u
dui, ona po toj stihiji, delujui na nju, kao zrak svetlosti proleti do svetih i kae im ta
hoemo i za ta se molimo. Izmeu nae molitve i njenog uslienja ne postoji
meuprostor - potrebno je samo da molitva ide iz srca. Ono je na telegrafski aparat za
nebo. A one molitve koje ne idu iz srca, nego samo iz glave i sa jezika, ne daju svetlost
koja ushodi na nebo i ne uju se tamo. To uostalom i nije molitva, nego samo njen
privid.
Moda to niste primetili, ali opisali ste opitnu potvrdu toga o emu govorimo. Piete da
ste se usrdno pomolili i da ste se istoga asa umirili, jer ste dobili unutranje uverenje
da ete biti poteeni onoga to Vas je pritiskalo; a zatim se to stvarno i dogodilo. Eto,
vidite da je tano moje poreenje telegrafa i srdane molitve, koja se po toj stihiji
nevidljivo sprovodi ka nebu. Iz Vaeg srca poao je otkucaj ili zrak ka nebu, a po istoj toj
liniji ili istim takvim zrakom sa neba je do Vaeg srca stigao odgovor na ono to Vam je
bilo potrebno. Tako uvek biva sa svim molitvama koje ishode iz srca. Ispunjavanje takve
molitve ne usledi uvek istoga asa, ali usliena biva odmah.
Ne mogu dovoljno da se naradujem to je tako bilo i sa Vama. Daj Boe da Vam i ee
bude tako. Setite se kako ste se molili i uvek se trudite da se molite tako, da bi molitva
ila iz srca i da ne bi bila proiznoena (izgovarana) samo jezikom ili umom.
Ako tako uredite, to e Vam biti ujedno i praktino reenje pitanja kako da postupate da
biste iveli u duhu. Jer takva molitva je ivot duga. Duh prebiva u Bogu i sjedinjen je sa

Njim, i u tome je sva sila njegovog ivota. Znajte da duh ivi samo onda kada se ovek
moli onako kako ste se Vi pomolili. Kada takve molitve nema, to znai da je on zamro,
ako nije i sasvim uguen.
Neu kriti od Vas, da iako ste se pomolili tako, teko da ete moi uvek tako da se
molite. Takvu molitvu daje Bog ili je podstie aneo uvar. I ona dolazi i odlazi. Iz toga
ipak ne sledi da nam je dozvoljeno da ostavljamo molitvu. Ona dolazi kada se neko
trudi, a ko se ne trudi, njemu ne dolazi. Vidimo da su se sveti oci mnogo trudili na molitvi
i da su tim trudom zagrevali molitveni duh u sebi. U svojim delima ostavili su nam
zabeleeno kako su stizali dotle. Sve to su oni na tu temu rekli ini nauku o molitvi koja
predstavlja nauku nad naukama. Doi e vreme pa u da proem sa Vama tu nauku, a
sada sam je samo u prolazu dotakao. I jo da dodam: nema nieg vanijeg od molitve.
Shodno tome, nad njom se treba i potruditi usrdnije nego nad bilo im drugim. Daruj
nam Gospode usrdnost u takvom trudu.
Vae smirene misli o sebi i oseanja su aneoski. No, kako su aneli savreni i svetli! A
oni su potpuno smireni, smireniji od bilo kog oveka. Smirena dua je uvek svetla.
Pomraenje due poinje onda kada ona pone mnogo da misli o sebi, jer je to delo
mranih sila. Neka Vam Gospod daruje da nikada ne izgubite takva oseanja, kako
biste uvek bili u svetlosti.
Evo opet smo skrenuli sa svoga pitanja. Strpite se jo.
16. Istinski cilj ivota. Nain ivota koji odgovara cilju.
sadraj
ta se dogodilo sa Vama? I ta znae pitanja: Ne znam ta da uradim sa svojim
ivotom. Neto treba da se radi. Treba li da odredim sebi cilj?" itam i ne mogu da
verujem - kako ste doli do tako neshvatljivih pomisli? Pa Vi ste sve to ve reili kada
ste izrazili elju da stojite na ravni istinskog ljudskog dostojanstva, onako kako je
oveku odredio Bog. O emu mi i razgovaramo, ako ne o tome! Odakle vam takva
pitanja?! Pretpostavljam da meu Vaim poznanicima ima naprednih", ili ste bili u
drutvu gde je bilo takvih, pa su irili svoja mudrovanja. Oni obino tako trabunjaju.
Njima je stalno na jeziku dobro oveanstva, dobro naroda. I Vi ste se verovatno
nasluali takvih visokoparnih ideja, oarale su Vas, i pogledavi na svoj sadanji ivot
sa aljenjem ste konstatovali da ivotarite u krugu porodice i roaka bez ikakve koristi ili
cilja. Avaj! Kako to da Vam do sada niko nije otvorio oi?
Ako je moja pretpostavka na mestu, onda vam sleduje da inite metanije, jer o tome
niste govorili, a dali ste re da ete o svemu otvoreno pisati. No, bilo to tako ili ne, ne
mogu vae pitanje da ostavim bez odgovora. Kao potpuno reenje uvek e posluiti
celokupan na razgovor; sada u kratko da iznesem samo optu misao, kako biste
videli da ovaj ivot, koji ste do sada vodili ili vodite, jeste pravi ivot i u njemu nemate
ta da menjate.
Treba sasvim odreeno znati taan cilj ivota. Nije li on ve odreen? Opte pravilo je
takvo, da ako postoji zagrobni ivot, onda itav, bez izuzetka, treba da bude tamo, a ne
ovde. To pravilo je svima poznato i ne treba posebno da se tumai, mada ga se ljudi
ponajmanje dre u praksi. Ali postavite sebi kao zakon u ivotu da svim silama idete ka
tom cilju, pa ete i sami videti kakvu e svetlost to da razlije po Vaem prolaznom
prebivanju na zemlji i po svim Vaim delima. Prvo to e se pokazati bie uverenje da je
sve ovdanje samo sredstvo za drugi ivot. to se sredstava tie postoji jedan zakon:

njih treba upotrebljavati i koristiti se njima tako, da vode ka cilju a ne da otklanjaju od

njega ili da predstavljaju prepreku na putu ka njemu. Eto Vam i odgovora na Vau
nedoumicu: Ne znam ta da uradim sa svojim ivotom". Gledajte na nebo i svaki korak
Vaeg ivota odmeravajte tako da Vas vodi tamo. Meni se ini da je to tako prosto, a
ujedno tako univerzalno.
Kaete: Neto treba da se radi". Svakako da treba. I radite to Vam doe do ruku, u
Vaem okruenju i u okolnostima u kojima se nalazite, i verujte da e to biti pravo delo
za Vas - nita vie se od Vas ne trai. Velika je zabluda kada ljudi misle, naroito
naprednjaci", da oveanstvu mogu da doprinesu samo ako preduzmu velika i buna
dela. Uopte nije tako. Potrebno je samo da se sve ini po zapovestima Gospodnjim.
ta zapravo? Nita naroito, samo ono to od svakoga trae okolnosti njegovog ivota,
to zahtevaju konkretni sluajevi na koje svako od nas nailazi. Eto tako. Bog ureuje
sudbinu svakoga od nas, i sve to nam se dogaa u ivotu takoe je deo Njegovog
svedobrog promisla. Shodno tome, i svaki trenutak i svaki susret. Uzmimo na primer:
dolazi Vam siromah - Bog ga je doveo. ta treba da uradite? Da mu pomognete. Bog,
Koji Vam je doveo siromaga, svakako sa eljom da biste Vi pomogli siromahu, gleda
kako ete na delu da postupite. Njemu je ugodno da pomognete siromahu. Pomoi
ete? Uinite ono to je ugodno Bogu i napravili ste korak ka krajnjem cilju: da nasledite
nebo. Uoptite ovaj sluaj i dobiete sledee: u svakom sluaju i pri svakom susretu
treba initi ono to hoe Bog, ma ta da radimo. A ta On hoe, to nam je tano
poznato iz zapovesti koje su nam date. Neko trai pomo? Pomozi. Neko te je uvredio?
Oprosti mu. Sam si nekoga uvredio? Pouri da ga zamoli za oprotaj i da se pomirite.
Neko te je pohvalio? Ne gordi se. Pokudio te je? Ne ljuti se. Dolo je vreme za molitvu?
Moli se. Za posao? Radi - i tako dalje. Ako, poto ovo razmotrite, odluite da u svim
sluajevima delujete tako da Vaa dela budu ugodna Bogu, da se savravaju tano
prema Njegovim zapovestima, onda e se na taj nain svi zadaci u Vaem ivotu
reavati u potpunosti i kako treba. Cilj je - blaeni ivot posle groba; sredstvo ponaanje prema zapovestima Boijim u svakoj situaciji u ivotu u kojoj se naemo.
ini mi se da je tu sve jasno i da nema razloga da se zamarate komplikovanim
pitanjima. Treba da izbacite iz glave sve planove o optekorisnoj, sveobuhvatnoj,
opteljudskoj delatnosti o kakvoj trabunjaju napredni", pa e Va ivot biti spokojan i
tiho e Vas voditi ka glavnom cilju. Zapamtite da Gospod ni au hladne vode datu da
se napoji edan ne zaboravlja.
Rei ete: Pa kako, ali nain ivota ipak treba izabrati i odrediti?" No, kako ja to da
Vam odredim? Razmiljaemo, razmiljati, i - nastae nam pometnja u glavi. Bolje je i
korisnije primiti sa pokornou, blagodarnou i ljubavlju ono to nam Bog odredi u
ivotu. Evo ta je to kada ste Vi u pitanju. Vi ste sada pod roditeljskim krovom. ta bolje
da poelite? Toplo, bezbedno, prijatno. ivite i ne zaleite se daleko u mislima. Usrdno
inite sve to se od Vas trai. Ali ipak, razmislite, ne moe zauvek da ostane tako,
treba konano da zaponem sa svojim ivotom - linim. ta sa tim? Kako da ne
razmiljam o tome?" Evo Vam najispravnije razmiljanje o tome: predajte se u ruke
Boije i molite se da Vam on sve uredi kako nalazi da je najbolje da Vam sudbina ne bi
smetala, nego da bi Vam pomogla da dobijete blaeni ivot posle groba, ne matajui o
blistavoj budunosti. Poto steknete takvo raspoloenje, strpljivo ekajte da vidite ta e
Bog na kraju da izrekne za Vas. A izrei e kroz sticaj okolnosti i kroz volju roditelja.
Utvrdivi se u takvim mislima i smirivi se u Bogu, ivite ne pravei prazne planove,

nego inite ono to je do Vas u odnosu prema roditeljima, brai i sestrama, prema
drugim srodnicima i svim ljudima. I nikako nemojte da mislite da Vam je ivot isprazan.
Sve to god uinite u tom pravcu - sa sveu da, prema zapovestima Boijim, tako
treba i da to hoe Bog - predstavljae delo ugodno Bogu. To se odnosi i na najmanju
stvar.
Izgleda da sam Vam sve objasnio. Dodajem jo samo elju da dobro shvatite ono to
sam napisao, da to prihvatite i da se onda tako vladate. Predskazujem Vam da ete
nai potpuni mir i da se neete uznemiravati mislima kao to je: Moj ivot nigde ne
vodi, nita korisno ne radim", i slino. Samo jo srce treba drati na uzici, inae moe
da napravi mnoge gluposti. Istina, i bez srca je loe: jer gde nema srca, kakav je ivot ali ipak, ne treba mu putati na volju. Ono je slepo i bez strogog rukovoenja za as
padne u jamu.
Neka Vas Gospod blagoslovi!
17. Ulaganje u nebesku riznicu. Bogougodan ivot. Matanja naprednih" o sveoptem
dobru oveanstva i njihova laljivost.
sadraj
Vrlo mi je drago to se primili k srcu ono to sam napisao u prolom pismu i to se
slaete. Treba da se drite upravo tako. Neka Vam Gospod pomogne!
Bog nam je dao ovaj ivot kako bismo imali vremena da se pripremimo za onaj. Ovaj je
kratak, a onaj beskrajan. Ali mada je kratak, tokom njega ovek se moe opskrbiti za
itavu venost. Svako dobro delo tu se pohranjuje kao jedan mali ulog; od svih tih uloga
nastaje opti kapital iji e procenti odrediti platu ulagaa za celu venost. Ko vie uloi,
taj e i veu platu da dobije; ko uloi manje - njemu e i plata biti manja. Gospod
svakome daje prema njegovim delima.
Eto, to sada treba da bude sva naa briga - da poaljemo tamo to vie uloga. I ta briga
nije teka, kako nas uverava Sam Gospod kada veli: Jaram je Moj blag, i breme je moje
lako (Mt.11,30). Objanjavao sam Vam to kada je bilo rei o pomislima koje su Vas
uznemirile, da ne tugujete jer toboe ivite beskorisno i da ete itav ivot proiveti
beskorisno ako tako nastavite. Celokupno ustrojstvo hrianskog ivota je ovakvo: veruj
u Boga kome se u Trojici klanjamo i Koji nas spasava u Gospodu Isusu Hristu,
blagodau Duga Svetoga, i primajui blagodatne sile kroz Boanske Tajne svete Crkve
ivi po zapovestima Jevanelja, ispunjavajui se u dui nadom da nas Bog zbog tog
malog napora, koji odgovara naoj snazi, i radi vere u Gospoda Spasitelja i posluanja
Njemu, nee liiti Carstva Nebeskog. To naroito dodajem, da biste videli u kakvom
duhu mi hriani treba da tvorimo svoja dela. Jer neki kau: delaj, delaj, a drugi: veruj,
veruj. Treba i jedno i drugo: veru sjedinjavati sa delima i dela sa verom.
No ipak, panju pre svega treba da usredsredimo na ispunjavanje zapovesti. Ve
verujemo - i ta jo? Izvravaj zapovesti - jer vera bez dela je mrtva. I hvala Bogu to je
Njemu bilo ugodno da vrednost naih dela ne odreuje njihovom irinom i veliinom,
nego naim unutranjim raspoloenjem prilikom obavljanja tih dela, i to nas je okruio
mnotvom prilika da delujemo po Njegovoj volji, tako da, ako pazimo na sebe, moemo
svakoga asa da savravamo bogougodna dela. Nema potrebe da zbog toga odlazimo
preko mora kao napredni"; dovoljno je da se u bilo kom trenutku obazremo oko sebe;
ako na neemu vidi peat zapovesti odmah je izvri u uverenju da u tom trenutku
upravo to delo, a ne neko drugo, Sam Bog trai od tebe.

Potrudite se da se jo vre utvrdite u takvoj misli. im se utvrdite, spokojstvo pone

da se uliva u vae srce zbog ubeenja da u svakom trenutku sluite Gospodu. To
naelo je sveobuhvatno. ak i kada Vam narede da zakrpite arape mlaem bratu i Vi
to uinite radi zapovesti Gospodnjih to e biti pridodato sumi bogougodnih dela. Tako je
sa svakim korakom, sa svakom reju, ak i sa pokretom i pogledom - sve moe da se
pretvori u sredstvo da se hodi po volji Boijoj i, shodno tome, odmah da priblii krajnjem
cilju.
Naprednjaci imaju u vidu itavo oveanstvo i u neto manjoj meri svoj narod. Ali
oveanstvo ili narod ne postoje kao jedno lice, da bi za njih sada moglo da se uradi
neto konkretno. Ono se sastoji iz pojedinanih ljudi: inei neto za jednoga, inimo i
za itavo oveanstvo. Ako bi svako inio to moe za onoga ko mu je pred oima,
onda bi svi ljudi u celini u svakom trenutku inili ono to je potrebno svim nevoljnicima, i,
zadovoljavajui njihove potrebe, postigli bi dobro itavog oveanstva, koje je
sastavljeno od onih koji imaju i onih koji nemaju, od slabih i jakih. A oni u mislima dre
dobrobit celog oveanstva, dok zanemaruju ono to im je pred oima - pa ispada da
oni za to opte delo nemaju mogunosti, a ovo pojedinano proputaju, nita ne inei
za glavni cilj ivota.
U Sankt-Peterburgu su mi opisali ovakav sluaj. Jedan dentlmen je na nekom skupu
mladih delatnika na polju sveopteg dobra - to je bilo u vreme vrhunca naprednjakog
zanosa - odrao silnu besedu o ljubavi prema oveanstvu i narodu. Svi su bili
oduevljeni. I vrati se on kui. ovek koji je sluio kod njega nije dovoljno brzo otvorio
vrata - to mu se ve nije dopalo; zatim nije dovoljno brzo dodao sveu, zatim pe neto
nije bila uredu pa je u sobi bilo hladno... Nije na kraju izdrao na filantrop pa je izgrdio
svog slugu. Ovaj neto odgovori, a na ga prikan udari. Tamo se raspaljivao ljubavlju
prema oveanstvu, a ovde sa jednim ovekom ne postupa kako treba. U tom prvom
naprednjakom zanosu kod nas lepotice su hitale da rade u knjigovezake radnje
matajui o tome da idu napred i da rade za dobro oveanstva, a neretko su kod kue
ostavljale svoje majke bez krike hleba. Sva nesrea dolazi od preirokih pogleda na
svet. Bolje smireno oboriti oi, gledati pred noge i razabirati gde treba koji korak da se
uini. To je najispravniji put.
Po drugi put Vam objanjavam isto da biste bolje zapamtili i da bi Vas to uvalo od
pomraenja koja na duu navode naprednjaka matanja.

18. Znaaj duhovnih potreba meu drugim stranama ljudskog ivota. Jedino to je
potrebno. Vladavina duga, kao prirodna harmonija svih potreba, moe da donese mir i
spokoj. Odsustvo tog spokoja kod ljudi. Sveopta sujeta i duhovni lom. Zaetak tog
nemira dobija se ve prilikom roenja.
sadraj
Sada nas vie nita ne spreava da se posvetimo reavanju pitanja koje nam je ostalo.
No, da bismo ga ponovili, potrudite se da se prisetite onoga to smo rekli.
Protumaili smo da ovek ima tri nivoa ivota: duhovni, duevni i telesni; da svaki od
njih ima svoje potrebe, prirodne i svojstvene oveku; da te potrebe nemaju sve istu
vrednost, nego su jedne vie a druge nie, i da njihovo odgovarajue zadovoljavanje
donosi oveku mir. Duhovne potrebe su iznad svih drugih, i kada one budu zadovoljene,
onda, ak i kada su druge potrebe ostale nezadovoljene, ovek ima mir. A kada
duhovne potrebe nisu zadovoljene, onda, ma kako da su obilno zadovoljene sve druge
potrebe, ovek nema mira. Zato se za zadovoljavanje duhovnih potreba kae da je to
jedino to je potrebno.
Kada se duhovne potrebe zadovoljavaju, one oveka naue da u skladu sa njima
zadovoljava i druge potrebe, tako da ni ono ime se zadovoljava dua, ni ono ime se
zadovoljava telo, ne protivree duhovnom ivotu, nego mu pogoduju - i u oveku
nastaje potpuna harmonija svih kretanja i projava njegovog ivota: harmonija misli,
oseanja, ula, elja, poduhvata, odnosa, naslada. To je - raj. Naprotiv, kada se duh ne
zadovoljava i kada je ovo jedino to je potrebno zaboravljeno, tada se i ostale potrebe
razilaze na sve strane i svaka trai svoje a njihovi glasovi kao galama na pijaci
zagluuju jadnog oveka i on juri as tamo as amo kao lud ne bi li ih zadovoljio. Ali
nigde nema mira, zato to jer kada jedna bude zadovoljena, druge nee da se smatraju
niom od nje i uporno trae svoje, kao kada majka nahrani jedno dete, a ostalih petoro
plae. Odatle unutra takav nemir, buka, jurenje na sve strane i potpuni nered. Tu se
zainje ta bura o kojoj je bilo rei, i jo vie uznemiruje i rastae sve unutranje. Takav
ovek niim nije zadovoljan, stalno tuguje, ili umoran stoji i ne zna ta bi zapoeo, samo
krui i krui. To je sujeta i slom duga!
Eto otkud se raa pitanje: ta da se radi? ta uiniti da bi duhovna strana bila
preovlaujua u nama i da bi, upravljajui svim drugim stranama, unosila red u na
ivot? Rei u na poetku da za to pitanje ne bi bilo mesta kada bi se na ivot razvijao
kako treba. Jer i telesne i duevne potrebe jednako su nam prirodne kao i duhovne, i
zadovoljavanje tih potreba samo po sebi ne moe da unosi nered i pometnju u na
ivot, kao ni zadovoljavanje duhovnih potreba. Kada bi se one razvijale u redu i
prirodnoj meusobnoj potinjenosti, ljudski ivot bi tekao neverovatno dobro. Posadite
seme, zalivajte, drite na odgovarajuoj toploti i ono e dati mladicu, stablo, list i
konano prekrasan cvet. Tako bi bilo i sa ovekom. Ako se razvija u prirodnom poretku,
uvek e iz toga izai divan ovek. Zato mi ni sebe ni druge ne vidimo kao lepe? Usled
ega se na ivot deformie?
Prisetite se ta je bilo sa Vama nakon to ste samo malo zagnjurili u taj vrtlog, odnosno
u taj uzburkani ivot. Pa u Vama je nastala silna pometnja. Ako se to ponovi nekoliko
puta, Vi ete, ne budete li oprezni, upasti u taj vir i zapoeete ivot koji predstavlja
sujetu i slom duga. Zar se na nered ne moe objasniti time to postoje ljudi koji seju
nered: oni nas privlae i mi prihvatamo njihov nered? Vi ste upravo sada poeli da
padate pod uticaj toga nereda, jer je Vae vaspitanje prolo pod sreenim uticajem

Vae blagoestive porodice i Vaih roaka. A drugi, kojima i porodica i srodnici ive u
nemiru i pometnji, od detinjstva usvajaju tu pometnju i odrastaju u njoj.
Moda je to razlog to se na ivot prirodnim tokom deformie i u njega ulazi neprirodni
nered?
Ne, stvar se time ne objanjava, jer ostaje jo i sledee pitanje: kako je pometnja dola
u taj krug ljudi? Odakle pometnja u porodicama i u drutvu? ovek spolja biva onakav
kakav je unutra. Nered je u porodicu i u drutvo doao iz oveka. Da ga nema unutra,
ne bi ga bilo ni napolju. Sad spoljanje vraa unutranjem ono to je od njega dobilo. I
opet pitanje: a unutra, odakle se pojavio? Rei u jo i ovo: spoljanja bura deluje i
unutra, i tamo se reprodukuje, jer njen se zaetak i nalazi unutra. Vi ste bili uznemireni i
niste nalazili mir. Zato? utali ste, a ja Vam nisam rekao jer nije bilo vreme. Sada u
Vam rei. U ta dva dana, prepustivi se uzburkanom ivotu, Vi ste se potpuno predali,
Vae srce je pokazalo sklonost ako ne prema svemu, onda prema mnogo emu. Zbog
toga su u Vama ponikli nemir i pometnja. Kada ste se povratili primetili ste kod sebe
novinu. Savest Vas je obavestila da je ta novina - Vae nedolino delo, i poela je da
Vas kanjava zbog toga. Povinujui se tom glasu Vi ste tada sve dobro prosudili i tano
ste procenili takav ivot. Ako posle toga, kao to sam ve vie puta govorio, ponovo
budete u prilici da padnete u taj mete i ako svoje srce budete drali daleko, ne
putajui mu na volju kada pone da se kida - onda vie neete doivljavati teskobu
koju ste doiveli. Ali to Vam kaem tek uzgred. Ono to sam zapravo hteo je da kaem
je otkuda Vama, poto se do sada iveli u drugaijim okolnostima, ta sklonost ka
neurednom ivotu. Izvolite, pogledajte, pa ete videti da ste je i ranije imali u sebi, ali je
bila skrivena, a sada se samo pokazala. Spoljanji uticaji ne daju nita novo, samo
podstiu ono to ve postoji unutra. Dau Vam primer. Video sam gubavce. Njihova
deca se raaju i rastu sasvim zdrava. Ali doe vreme i guba se pojavljuje i kod njih,
postaju kao njihovi roditelji i kao svi drugi gubavci. Odakle guba? Izala je iznutra. A
kako je tu dospela. Dobili su je sa roenjem.
Iz ovoga Vam nee biti teko da izvedete zakljuak, da ako u sebi vidimo nered i
pometnju - misli, oseanja, elja, poduhvata i dela - i ne moemo od njih da se
odvojimo, to je zato to je klica svega toga unesena u nau prirodu i to ta klica nereda,
koja se pokazuje zajedno sa otkrivanjem naih sila i potreba, unosi pometnju i tako itav
na ivot ini nemirnim i neurednim.
Izvolite sada porazmislite odakle ta klica. Kaem izvolite porazmislite o tome, jer inae
neemo moi da pronaemo zadovoljavajui odgovor na ve nekoliko puta ponovljeno
pitanje: kako se vladati? Ko hoe uspeno da lei bolest, treba da pronae njene
uzroke. Bez toga leenje ne moe da ima pravilan tok i uspeh. Eto dakle ta sada treba
da objasnimo.

19. Prvorodni greh kao izvor unutranjeg nemira i nereda. Mogunost leenja grehom
povreenog ovekovog stanja.
sadraj
Pisao sam Vam da razmislite i obeao sam da u objasniti odakle u nama klica
unutranjeg nemira i nereda, ali Vama je to ve poznato. Izgleda da tu nema ta da se
razmilja, nego samo da se podsetimo u ta verujemo. Verujemo da tu klicu u nau
prirodu nije poloio Tvorac prilikom stvaranja oveka, nego je unesena nakon stvaranja
- silom pada naih praroditelja, koji su, prestupivi zapovest, povredili i pokvarili nau
prirodu, i tako povreenu i rastrojenu predali je svome potomstvu, to jest itavom
ljudskom rodu. Tako je ta klica prela i na nas, i predstavlja uzrok pometenosti i nereda
u nama, od kojih potiu svi neredi i spolja, i u svakom pojedinanom oveku, i u
porodinom i drutvenom ivotu. Zato taj nered, koji u klici dobijamo pri roenju ali
nam nije prirodan, ne pripada ljudskoj prirodi, sutinski nije njen da ovek bez njega ne
bi mogao da ivi, nego naprotiv, tek bez njega ovek je pravi ovek. To je naa bolest i
samo kada je uklonimo moemo da budemo zdravi onako kako bi trebalo da budemo
po prirodi, kako je ona izala iz ruku Tvorca. Podseam Vas na Vau elju da ostanete
na ravni ljudskog dostojanstva. Leite u sebi pomenutu bolest i postaete takvi.
Zapamtite da su nam naa unutranja smetenost i nered priroeni, ali ne i prirodni, ne
ine bitan deo nae prirode, nego su se ugurali meu prave delove nae prirode kako bi
ih kvarili i kada je u pitanju delatnost svakoga od njih pojedinano, i kada su u pitanju
njihovi meusobni odnosi. Ako bi to bilo prirodno, onda svojim prisustvom ne bi donosilo
stradanja i muke kakve mi doivljavamo. Ono to je prirodno to donosi radost u ivotu, a
ono to nije to pritiska i mui. S druge strane, ako bi to bilo prirodno, onda kada bi se
pokazalo da je neko slobodan i ist od toga, on vie ne bi bio ovek. Ali mi znamo za
oveka Koji je bio potpuno ist od toga a ipak je bio ovek. Znamo takoe da svi koji se
u Njega oblae dobijaju nadu da se oiuju, kao On to je ist (1. Jn.3,3) i da budu
slini Njemu.
Zapamtite, kaem, da nam je taj nered priroen, ali ne prirodan - zapamtite i vrsto se
drite toga ubeenja. To ubeenje e u Vama podravati revnost za leenje ove bolesti.
Ako nije prirodna to znai da postoji mogunost da bude izleena. Ko se ne bi oduevio
mogunou da se izlei kad ima takvu nadu? Naa priroda u istom vidu vredna je
potovanja. Kada je takva, onda je i sami aneli gledaju sa ljubavlju i divljenjem. Zar ne
bismo i mi hteli da je vidimo takvu, i to ne kod drugih, nego u nama samima? Naprotiv,
ako je ta bolest prirodna, nee je izleiti. Ona e tada ostati zauvek, koliko god se
trudio da je istera. Onda prihvati tu misao, preda se i kae u sebi: tako sigurno i
treba da bude. A to i jeste ona pogubna otupelost, u koju kada neko padne predaje se
razuzdanosti, pa ini svaku neistotu (Ef.4,19).
Opet ponavljam: drite se ubeenja da nam na nered nije prirodan, i ne sluajte one
koji kau: ta tu ima da se tumai - pa mi smo tako stvoreni, tu nita ne moe da se
uradi. Mi nismo tako stvoreni i ako se potrudimo kako treba neto emo sa sobom da
uradimo.
Sve ovo Vam objanjavam da biste se potrudili oko sebe i da ne biste opet preivljavali
one muke koje ste preiveli, nego naprotiv, da preseete u sebi i samu takvu
mogunost. Treba razmisliti kako to da se dostigne.

20. Nastavak. Objanjenje rastrojstva koje je kroz praroditeljski greh ulo u ljudsku
prirodu. Optenje sa Bogom sluilo je kao izvor za gospodarenje duga nad duom i
telom. Kroz naruavanje zapovesti ovek se odvojio od Boga i izgubio vlast nad duom i
telom, potinivi se vladavini strasti. Slika oveka koga nakon pada rastrzavaju strasti.
sadraj
Nastavljam. ta nam se dogodilo zbog praroditeljskog prestupa? Naa priroda je ostala
ista, delovi i sile nae prirode ostali su isti, sa istim zakonima i potrebama; ali naa
slobodna svest nije vie imala isto usmerenje; to je poremetilo meusobni odnos delova
i sila nae prirode i naruilo njihovo prvobitno ustrojstvo, to je donelo nered u ljudski
ivot i delatnost oveka, i porodilo posebnu vrstu razornih sila - strasti, koje nam nisu
prirodne, ali su zadobile takvu vlast, da sve nae sile mogu da okreu kako im je drago.
Eto kako se sve to dogodilo.
Bog je oveka stvorio radi blaenstva, i to blaenstva upravo u Njemu, kroz ivo
optenje sa Njim. Zato je u njegovo lice udahnuo dah Svoga ivota, a to je, kao to smo
ve rekli - duh. Sutinska svojstva duga su - svest i sloboda, a njegovi glavni pokreti ispovedanje Boga kao Tvorca, Promislitelja i Davaoca, sa oseanjem pune zavisnosti
od Njega, to se izraava kroz gledanje na Boga sa ljubavlju, kroz neprestanu panju
prema Njemu i poboni strah pred Njim, sa eljom da se uvek tvori ono to je Njemu
ugodno, prema zahtevu uvara zakona - savesti, i uz odricanje od svega drugoga, da bi
ovek bio sam sa Bogom, da bi Njime Jedinim iveo i sve slobodno i svesno usmeravao
ka tom jedinom cilju. Kada je ovek tako nastrojen, onda prebiva u Bogu i Bog prebiva u
Njemu. Bog, Koji prebiva u oveku, daje njegovom duhu silu da vlada nad duom i
telom, a dalje i nad svim to je izvan njega. Takvo je i bilo prvobitno stanje oveka. Bog
se javljao praroditeljima i sve ovo im potvrdio Svojom Boanskom reju, zapovedivi im
da Njega Jedinoga priznaju, da Njemu Jedinome slue, da hode po volji Njega
Jedinoga. Da ne bi pogreili u razmiljanjima kako da sve to ispune, On im je dao malu
zapovest: da ne jedu od plodova sa jednog drveta, nazvavi ga drvetom poznanja dobra
i zla. Tako su nai praroditelji poeli da ive u rajskom blaenstvu.
Duh koji je pre toga zbog svoje gordosti pao i skrenuo sa puta pozavideo im je na tome,
pa ih je nagovorio da prestupe tu malu zapovest koja im je data, tako to im je lano
predstavio da e, ako okuse zabranjeni plod, dobiti blago koje bez toga ne mogu ni da
zamisle - postae kao bogovi. Oni su poverovali i okusili. Taj in moda i nije velik ali je
lo, jer su poverovali ne znajui kome. Moda to ne bi bilo tako vano, da nije bilo tih
stranih prestupnih misli i oseanja prema Bogu koje je zli duh kao otrov ulio u njihovu
duu. Rekao im je kako Bog brani da okuse plod sa tog drveta zato da i oni ne bi postali
bogovi. Poverovali su u to. A poto su poverovali, nije bilo mogue da ne prime i hulne
pomisli o Bogu, da im On toboe zavidi i da se prema njima odnosi nedobronamerno; a
kada su primili takve pomisli, nisu mogli da mimoiu ni neka loa oseanja prema
Njemu i samovoljne odluke: dakle, sami emo uzeti ono to Ti nee da nam da. Eto
kakav je On - pomislili su u svome srcu o Bogu - a mi smo mislili da je dobar. E, sada
emo sami sebe da promenimo, u inat Njemu. To su bile te strane i prestupne misli i
oseanja! One oznaavaju otvoreno odstupanje od Boga i neprijateljsku pobunu protiv
Njega. U praroditeljima se dogodilo ono to se pripisuje zlom duhu: iznad oblaka
postaviu presto svoj i biu jednak Vinjem - i to ne kao prolazna misao, nego kao
neprijateljska odluka. Tako se svest uobrazila i sloboda je postala svojevoljna, uzevi da
sama odreuje svoju sudbinu. Otpadanje od Boga bilo je potpuno, sa nekakvim

gnuanjem, kao neprijateljska pobuna. Zbog toga je Bog odstupio od takvih prestupnika
- i ivi savez je prekinut. Bog svuda jeste i sve dri, ali u slobodna stvorenja ulazi samo
kada Mu se sama predaju. Kada se pak zatvaraju u sebe, On ne naruava njihovu
samostalnost, nego i uva i dri, ali u njih ne ulazi. Tako su i nai praroditelji bili
ostavljeni sami. Da su se brzo pokajali Bog bi se moda vratio k njima, ali oni su ostali
uporni i pored javnog razoblienja ni Adam ni Eva nisu postali svesni svoje krivice.
Usledio je sud i kanjavanje izgnanjem iz raja. Onda su se osvestili, ali bilo je kasno.
Morali su da ponesu zasluenu kaznu, a za njima poneo ju je i itav ljudski rod.
Blagodarnost Svemilostivom Bogu, jer iako je odstupio od nas, nije nas odbacio, nego
je ustrojio predivan nain da nas ponovo sjedini sa Sobom.
Ali otiao sam malo predaleko. Panju treba da zaustavimo na onome to se dogodilo
unutar oveka. Evo ta: duh je imao vlast nad duom i telom jer je bio u ivom optenju
sa Bogom i od Njega je dobijao Boansku silu. Kada se preseklo ivo optenje sa
Bogom, presekao se i dotok Boanske sile. Duh, preputen sebi, nije vie mogao da
vlada duom i telom, nego su prevlast preuzeli oni. ovekom je zavladala duevnost, a
kroz duevnost - telesnost, i on je postao duevan i telesan. Duh je bio bez vlasti. On
svoje postojanje pokazuje as strahom Boijim, as nemirom savesti, as
nezadovoljstvom niim materijalnim, ali na njegove istupe ne obraa se panja, nego je
sva briga okrenuta na ureenje svoga ovdanjeg, materijalnog ivota, to je i fu^gkcija
due, materijalnog - zato to je ovdanji ivot povezan sa telom i zato to je sve telesno
opipljivo i izgleda neophodno.
Kada je dolo do takvog naruavanja poretka u meusobnim odnosima delova nae
prirode, ovek vie nije mogao da vidi stvari u pravom svetlu, nije mogao da svoje
potrebe, elje i ula dri u potrebnom redu. Za njih je karakteristino postalo stanje
nereda. Ali to loe stanje bilo bi jo nekako i podnoljivo da nije strasti, ali pojavile su se
strasti koje ugnjetavaju oveka. Gledajte kako gnevljivoga mui gnev, kao groznica.
Gledajte kako iz zavidljivca tee zavist, pomodrio je jadnik. Kako je paenika iscrpila
patnja, postao je - kost i koa. Takve su strasti. Ule su u oveka zajedno sa njegovom
samostalnou (u odnosu na Boga). im je praotac rekao: dakle, sam sam, u njega se
uvukla samostalnost - taj otrov i seme satansko. Iz nje se potom razvilo mnotvo srasti:
gordost, zavist, mrnja, patnja, uninije, pohlepa i ulnost - sa svim svojim mnogobrojnim
i razliitim porodima. Razmnoivi se unutra one jo vie uznemiravaju oveka, a i bez
njih tamo vlada pometnja.
Dakle, eto u emu se sastoji bolest. Zbog toga je (duh) izgubio vlast i pao pod vladavinu
due i tela i svega spoljanjeg. Odatle nered u duevnotelesnim potrebama i eljama, a
naroito njihova neumerenost. To, da su neumerene, saoptava im duh koga su
porobile. Same po sebi one nisu tako burne, ve su umerene. To, da nemaju mere i da
bivaju uzburkane dolazi odatle to je duh porobljen i doziva upomo u njima, jer on po
prirodi ima bezgraninu energiju. Odatle prejedanje, pijanstvo, gomilanje novca... i sve
drugo, emu ovek ne ume da odredi meru. Ali glavnu bolest predstavljaju strasti - tirani
koji su doli sa strane.
Nemojte sad odmah da pitate: ta je potrebno da bi se u nama opet sve vratilo u
prvobitni red? O tome u Vam pisati sledei put, a Vi dotle razmislite.

21. Neophodnost ponovnog sjedinjenja sa Bogom radi spasenja. Sam ovek nije u
stanju da to uini. Duh Boiji savrava ovo u nama radi iskupljenja koje je doneo Sin
Boiji.
sadraj
Dakle, do kog ste rezultata doli traei odgovor na pitanje ta je potrebno kako bi se
sve vratilo u preanji, prvobitni poredak? ta god da ste smislili, ja nastavljam svoje.
Kao to smo se i spustili sa gore, sad suprotno tome treba opet tamo da se popnemo.
Kao to se ta bolest pojavila, tako se suprotnim delovanjem moe i isterati. Otpali smo
od Boga - potrebno je da se ponovo sjedinimo sa Njim. Otpali smo zbog sumnje u rei
Boije - treba da obnovimo potpunu veru u te rei. Izgubivi veru u Boga, prihvatili smo
pogubnu odluku dakle, sam sam - treba da unitimo to sam sam. Kada je nastalo to
pogubno sam sam, na duh je izgubio svoju silu da vlada duom i telom, i naprotiv, sam
je pao pod njihov jaram. Ta vladavina duga treba da se obnovi. Kada je bila preseena,
potrebe due i tela razile su se na razne strane i u naim eljama dolo je do pometnje
- sve te potrebe treba opet dovesti u jedinstvo i ustanoviti u njihovom poretku
meusobnu potinjenost. Zajedno sa pogubnim sam sam u na ivot ulo je i mnotvo
strasti, poput divljih zveri koje nasru na nas. Treba da isteramo te strasti.
Vidite ta je potrebno. Ve i zbog mnotva i vanosti toga to je potrebno moemo doi
do zakljuka da sami neemo moi da izaemo na kraj sa tim delom koje je za nas
jedino potrebno. Naroito ne treba da se nadamo da emo sami savriti nae najvanije
delo, jer je prva taka toga dela, bez koje dalje ne vredi ii, upravo ponovno sjedinjenje
sa Bogom, a to nikako ne moe da bude u naoj vlasti. Mi moemo to da elimo i da
traimo, ali da uinimo - to ne moe biti delo naih ruku. Ko moe da ue u oblast
Boiju ili da sam prokri put ka njemu? Ko je u stanju da uzme od Boga ono to eli, tim
pre da prinudi Boga da bude u nama, kako bismo i mi bili u Njemu, naroito nakon to
nam je sve to ve bilo dato, ali smo ga prezreli, uvredili smo Boga nepoverenjem u
Njega i Njegovu vlast zgazili svojom samovoljom? Kae - pokajau se, kajem se. Ali
nije do tebe da postavlja uslove. Pokajanje je u redu, ali kada Sam Bog prihvati da ga
primi. A samo po sebi ta je ono?! Povredio sam se, boli me - pa ta?!
Dakle, ponovno sjedinjenje sa Bogom nije u naoj vlasti; i uslovi za to i nain ostvarenja
i sve to se toga tie nije u naim rukama. Ali evo koliko je ono vano, da kada doe do
ponovnog sjedinjenja, sve drugo e krenuti samo od sebe. Istoga asa duh e dobiti
snagu, potinie sebi duu i telo, dovee u red potrebe i elje i isterati strasti. Ali kako
to postii? Ja hou da Vam objasnim da nemamo zbog ega da lupamo glavu nad time
kako da se ponovo sjedinimo sa Bogom. Koliko god da se mui, nita nee smisliti;
nego, ako Bogu bude ugodno da ustanovi poredak tog ponovnog sjedinjenja onda
pohitaj da ga prihvati sa potpunom verom, i da to iskoristi sa toplom blagodarnou. I
hvala ovekoljubivom Bogu, sve je u tom pogledu ve uinjeno, ustanovljeno i
objanjeno! Prihvati i iskoristi.
Neu Vam izlagati kako je sve to uinjeno; rei u ono glavno: za obnavljanje naeg
duga i za njegovo ponovno sjedinjenje sa Bogom, neophodno je da Duh Boiji sie na
njega i da ga oivi. Da bi pokazao put za silazak Duga Boijeg, Jedinorodni Sin Boiji je
siao, vaplotio se, postradao, umro na Krstu, vaskrsao i vazneo se na nebesa. Ovako je
odnos Svoga dela prema Duhu Svetome odredio i Sam Sin Boiji, kada je Svojim
uenicima objavio da odlazi Ocu, a onda im, poto ih je to rastuilo, za utehu rekao:
bolje je za vas da Ja odem, jer ako Ja ne odem, Uteitelj nee doi k vama (Jn. 16,7).

Jo ranije, prenosei rei Gospodnje, sveti jevanelist Jovan Bogoslov pie: koji u Mene
veruje... iz utrobe njegove potei e reke vode ive; a zatim dodaje: ovo ree o Duhu
koga trebae da prime oni koji veruju u ime Njegovo, jer Duh Sveti jo ne bee dat, zato
to Isus jo ne bee proslavljen (Jn. 7,3839). Trebalo je da se proslavi Sin Boiji Koji je
smirio Sebe u vaploenju i stradanjima, da bi Duh Sveti doao i prebivao u onima koji
veruju u Njega. On je zaista doao i prebiva u vernima, i to tako da drugi apostol
ushieno pita: ne znate li da ste hram Boiji i da Duh Boiji obitava u vama (1. Kor.
3,16).
To Vam je dakle sve. Sin Boiji se vaplotio, postradao je telom, umro na Krstu,
vaskrsao, uzneo se na nebesa i poslao od Oca Duga Svetog, Koji je, primljen od onih
koji veruju u Sina, ispunio u njima ono za ta se Sin molio: da svi jedno budu, kao Ti,
Oe, to si u Meni i Ja u Tebi( Jn. 17,21).
Kako e On to da savri? Sjedinjujui se sa duhom onih koji veruju u Sina Boijeg i
oivljavajui ga, ponovo ga sjedinjuje sa Bogom. Ovo se naziva novim roenjem od
Boga, koje verne ini edima Boijim po blagodati, kako kae sveti jevanelist Jovan: a
onima koji ga primie dade vlast da budu eda Boija, onima koji veruju u ime Njegovo,
koji se ne rodie od krvi... nego od Boga (Jn. 1,1213). Zakon duhovnog ivota u Hristu
Isusu postao je: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne moe ui u Carstvo Boije... jer
samo ono to je roeno od Duga duh je(Jn. 3,56).
Nemojte da pitate zato je sve ovo neophodno za obnavljanje istinskog ivota u nama,
nego to to ste uli prihvatite verujui jednostavno i iskreno kao dete. Ako ponete da
postavljate pitanja, doi e avo i kao nekada Evi doapnue Vam sablazan i
pokolebae Vau veru, a kroz to e Vas liiti i njenih plodova. Kao to je tada bilo
neshvatljivo da od kuanja zabranjenog ploda mogu proizii takve posledice, pa su ipak
proizale, tako je sada neshvatljivo zato je bilo potrebno da se Sin Boiji vaploti, da
postrada i da potom poalje Duga kako bi nas obnovio, pa ipak, upravo od iskrene vere
u takav poredak dogaaja zavisi nae obnavljanje i svi koji su to prihvatili i prihvataju sa
verom obnavljaju se.
Dakle, ne pitajte kako je Bog sve to uredio, a ni ja Vam nita o tome neu govoriti. Rei
u samo nekoliko rei o onome to u nama proizvodi Duh Sveti kada obnavlja na duh.
Ali strpite se do sledeeg pisma.

22. Nastavak o iskupljujuem obnovljenju palog oveka. Uee Svete Trojice u naem
spasenju. Podsticaj dobrim oseanjima u oveku koji se spasava daje Duh Boiji.
Uee samog ovek u tom delu. Revnost za spasenje kao prvi preduslov za njegovo
dostizanje.
sadraj
Nastavljam. Jedinorodni Sin Boiji, Koji se vaplotio nas radi, krsnom smru je zadovoljio
pravdu Boiju i izmirio nas sa Bogom; poto se uzneo na nebo i seo s desne strane
Ocu, On nas istinski zastupa Svojim izmirujuim zastupnitvom. Ali zajedno sa tim, On
je za nas istonik istinski ljudskog ivota. On je Svojom ljudskom prirodom pokazao
kakav ovek treba da bude; i svi verni kada dobijaju novo roenje dobijaju i seme
hristopodobnog ivota. Oni koji se krste u Hrista, u Hrista se oblae. Ovo kod vernih
proizvodi blagodat Duga Svetoga. ta se zapravo u nama dogaa pod dejstvom
blagodati?
Ali najpre Vas molim da uvek imate na umu to, da kada se govori da je jedno uinio i
ini Sin Boiji, a drugo Duh Sveti, tu ne treba razdvajati Njihovo obnavljajue dejstvo u
nama. Ono ide nerazdeljivo od Boga, Kome se klanjamo u Trojici. Zato je sveti Petar,
izraavajui dobre elje i pozdrave onima kojima je pisao, rekao: po predznanju Boga
Oca, osveenjem Duga za posluanje i kropljenje krvlju Isusa Hrista: blagodat i mir da
vam se umnoi (1. Pet. 1,2); a sveti Pavle zakljuuje svoju Drugu poslanicu
Korinanima slinim pozdravom: blagodat Gospoda naeg Isusa Hrista, i ljubav Boga i
Oca, i zajednica Svetoga Duga da budu sa svima vama. Obnavljajue u nama dejstvo
Boga Kome se u Trojici klanjamo, jeste Njegova zajednica sa duhom naim. I to
optenje nije od Jednog Lica, nego nerazdeljivo od Tri Lica Boga. Zato se kae da i Sin,
i Duh Sveti, i Otac ulaze u optenje sa nama. Iako Gospod Spasitelj sedi sa desne
strane Boga Oca, po obeanju Svome On je sa nama u sve dane (Mt.28,20). Evo, Bog
Otac i Bog Sin se useljavaju u nas i ive kroz veru i ljubav, koja se izraava kroz
izvravanje zapovesti. A da Duh Sveti ivi u vernima i u onima koji ispunjavaju
zapovesti Boije, o tome sam proli put ve navodio svedoanstvo Svetog Pisma: ne
znate li da ste hram Boiji i da Duh Boiji obitava u vama (1.Kor.z,1b). Kako je velika i
neizreciva milost Boija prema nama! Triipostasni Bog ivi u nama, ako smo verni
uslovima pod kojim to biva!
Ali bogooptenje se savrava blagodau Duga Svetoga. On u nama priprema mesto i
useljava se u nas zajedno sa Bogom Ocem i Bogom Sinom. Kako se priprema to
mesto?
Duh Boiji tajno deluje na na duh i pokree ga. Kada doe u pokret, na duh budi
svoje prirodno znanje o Bogu - da Bog postoji, da sve dri i daje nagradu. Svest o
ovome podie oseanje svestrane zavisnosti od Boga i oivljava strah Boiji. I jedno i
drugo uznemirava savest - koja je svedok i sudija naih dela i oseanja, meu kojima se
retko kada nailazi na neto to bi Bog blagonaklono pogledao. Uznemirena savest
zajedno sa strahom Boijim i oseanjem potpune zavisnosti od Boga donosi oveku
oseaj bezizlaznosti njegovog poloaja: gde da poem, kuda da pobegnem? Nigde se
ne moe pobei: nalazi se u rukama Boga - Sudije Koji svakome daje po delima.
Osea se gnev Boiji na svaku bezbonost i nepravdu (Rim. 1,18).
Ali tu dolazi jevanelska blagovest i izvodi iz nevolje. Bez Jevanelja takvo buenje
naeg duga bilo bi pogubno, jer bi nas neizbeno dovelo do oaja. Ali dobrota Boija je
tako uredila da se istinsko buenje duga i savrava i praeno je Jevaneljem. Onome

ko se usled buenja duga zapitao: gde da poem, kuda da pobegnem? - Jevanelje

odgovara: kuda bi beao i zbog ega? Idi pod senku Krsta i spasie se. Sin Boiji
vaploeni umro je na Krstu radi oienja naih grehova. Veruj u to pa e dobiti
oprotaj i sree milost Boiju. Apostoli su uvek inili tako kada su propovedali
Jevanelje. Donesu nemir a potom kau: veruj u raspetog Gospoda i bie spasen.
Tako je sveti apostol Petar u prvoj propovedi, na dan silaska Duga Svetoga, toliko
uznemirio i uplaio Judejce, da su poeli da vapiju: ta sada da radimo? Gde da se
sakrijemo? A On im je tada blagovestio: pokajte se, i da se krsti svaki od vas u ime
Isusa Hrista za oprotenje grehova; i primiete dar Svetoga Duga (D ap.2,8). I sveti
apostol Pavle je u svojoj Poslanici Rimljanima najpre sve uplaio, govorei: otkriva se
gnev Boiji (1,18), a potom je svima pokazao utoite - u veri u Gospoda Isusa Hrista
(3,22 itd.).
Kada neko u krajnjoj nevolji pronae putokaz ka izlazu i pribeite, sa kakvom e se
samo revnou toga prihvatiti. Tako i na duh, kada primi blagovest spasenja u
Gospodu, svom silom se toga prihvata, sa nadom i sa spremnou da uini sve, samo
da bi postao sudeonik jevanelskih dobara. Takvo nastrojenje naeg duga ini ga
spremnim za bogooptenje, pa se blagodat Duga Svetoga, koja je dotle delovala spolja,
posredstvom Svetih Tajni useljava unutra. Verni se kaje, krsti i prima dar Svetoga Duga
(Dap.2,38). Ovo i jeste delo ivog i delatnog bogooptenja. Tako se opipljivo projavilo
ovo dejstvo u vreme prvobitne propovedi svetih apostola, tako se projavljivalo i posle
njih, i projavljuje se do danas, kada se pri tome sa nae strane sve ispunjava kako
treba.
Ne savrava sve samo Duh Boiji. Neto se trai i od nas, i to ne neto nevano. Duh
Boiji nas podstie, a blagovest nam ukazuje za ta treba da se prihvatimo. To je od
Boga. Ali kada to uini, Bog se zaustavlja i eka na pristanak. Prvim Svojim dejstvima
Bog kao da pita: hoe li da izae iz jadnog (tekog) stanja? Evo ta treba da ini.
Ovaj trenutak je veoma vaan. Ko se bude drao onoga na ta mu je ukazano, otvorie
prolaz daljem delovanju blagodati, koja ga potom i uvodi u oblast spasenih. Ko se pak
ne dri, taj preseca dalje delovanje blagodati i ostaje meu onima koji propadaju.
Apostol Pavle propoveda na Areopagu. Posle propovedi sveti Dionisije i jo nekolicina
ljudi polaze za njim da bi se krstili, a od prisutnih neko pita: emu ui ovaj praznoslov?",
a drugi mu odgovara: doi drugi put da ujemo tebe". Bog nikoga ne spasava protiv
njegove volje, nego nudi izbor, i spasava samo onoga ko izabere spasenje. Kada se ne
bi traila naa volja, Bog bi u jednom trenutku spasao sve jer hoe da se svi spasu.
Tada uopte ne bi ni bilo onih koji propadaju. Ali naa volja nije uvek razumna, ona biva
tvrdoglava i ne mari za Boga. Zato i propadamo.
Dakle, pokajao si se, poeleo si spasenje u Gospodu i ponadao si se u to - to su dela
koja donose spokojstvo, koja se odvijaju unutra i dovoljno im je da se tamo projave. A
poslednje dejstvo je: spremnost da se ini sve to je potrebno - to je stvarna delatna sila
za spasenje, poto ono zavisi od nas; to je istonik spasonosne delatnosti i spasenog
ivota. Ta spremnost je slaba dok je izjavljujemo mi sami, a kada se blagodat Boija
useli unutra, onda postaje svemona, ne zna za prepreke, savladava sve. To je
nezaustaviva revnost za bogougaanje i svesrdno ispunjavanje volje Boije, uz svu
veru u Gospoda i nadu na spasenje u Njemu Jedinom. Ona izvrava predveno
odreenje Boije da budemo sveti i neporoni pred Njim u ljubavi (Ef. 1,4), radi ega
nas Gospod i ini revniteljima u dobrim delima (Tit. 2,14).

Ja sad naroito zadravam vau panju na ovoj revnosti kako biste porevnovali u njoj.
Jer kada ona postoji sa nae strane, onda blagoDat Boija sa svoje strane nee
propustiti da uini i vie nego to treba kako bi ta naa revnost u oblasti vere i spasenja
nesumnjivo ila ka svome cilju; a kada te revnosti nema, onda nieg nema: onaj ko ne
revnuje na spasenju, taj ne moe biti ni sudeonik spasenja.
Kako sam veliki zaobilazak napravio da bih Vas doveo do ove take. Ali to su sve bila
opta razmiljanja. Sada emo zajedno porazmisliti o Vama samima.
23. Obeleja istinske duhovne revnosti za razliku od duevne revnosti.
sadraj
Proli put sam se prihvatio svoenja rauna i to nisam doveo do kraja, to je svakako
bilo potrebno. Zakljuak je sledei: znajte da revnost o kojoj je bilo rei - stvarna, iva,
plamena, neugasiva - i jeste obeleje da je na duh obnovljen u svojoj sili i dostojanstvu
kroz sjedinjenje sa Bogom, blagodau i delovanjem Duga Svetoga. Iskre revnosti
pojavljuju se i kod nas, ali samo se pojave i - ugase se. Revnost je uvek plamena, ali
postojana i neugasiva biva samo usled oblagodaenja naeg duga Duhom Svetim.
Dakle, kada kod Vas postoji takva revnost, znai da je i Va duh obnovljen i da e samo ga ne guite - preuzeti u svoje ruke i duu, i telo, i sve prirodne potrebe, i sve
svoje ivotne i graanske odnose, i da e ih sve usmeriti ka jednom cilju: bogougaanju
i spasenju. Odgovorite je li tako ili nije.
Smatram da Vam je veoma teko da na to odgovorite, ne samo zbog Vae skromnosti.
Dolazim Vam u pomo. Ne meajte razliite vrste revnosti. Duhovna revnost se sva
iscrpljuje na ugaanje Bogu i spasenje due; ona je ispunjena strahom Boijim i njena
panja je neprestano usmerena ka Bogu; ona se svojski trudi da ni u mislima, ni u
oseanjima, ni u reima, ni u delima ne dopusti nita to ne bi bilo ugodno Bogu, kako
joj ukazuje savest koju uva istom kao ogledalo; ona uva svoje srce da mu se ne bi
prilepilo neto drugo osim Boga i boanskih stvari, i svojim nadanjima seli se u drugi
svet, odsecajui sve zemaljske nade. Njoj nije strano ni ono to je potrebno u
prolaznom ivotu, ali sve to se odnosi na taj ivot za nju je sporedno, a glavno je jedno
- bogougaanje i spasenje. Vidite li? Izvolite dobro promislite o tome i proverite sebe.
Obratite panju jo i na to da postoji i duevna revnost. Ali ona je sva okrenuta
ureivanju privremenog ivota. Ko revnuje u nauci, taj ne spava; ko revnuje u
umetnosti, taj se kloni celog sveta; ko revnuje u trgovini taj ne ali truda; tako je i za sve
drugo. I sve to ne bi bilo tako strano, ali nesrea je to kada neka od ovih revnosti u
potpunosti zaokupi ovekovu panju i njegove sile, ona gasi duhovnu revnost. Duevna
revnost u najboljim svojim projavama, koje su pomenute, hladna je prema duhovnom i
nema nikakvu elju da se bavi onim to zadovoljava duhovnu revnost. A o drugim
vidovima revnosti da i ne govorimo, jer oni su protivni duhovnoj revnosti. Jer postoji jo
sujetna revnost (ulepavanje i slino) i zla revnost, porona i grena, okrenuta ka
zadovoljavanju strasti. Ove poslednje ne hlade toliko duhovnu revnost, ali prema njoj
stoje u potpuno neprijateljskom odnosu i nekako same po sebi je gue ako se ona
nekako pojavi u savesti, a i drugde je teraju i progone. Eto koliko razliitih revnosti ima!
Izvolite, pogledajte, da nema kod Vas neke od njih?
Duhovna revnost ne progoni duevnu (naunu, umetniku, poslovnu, graansku), nego
je samo ini umerenom i dovodi je u red, usmeravajui je prema svojim pogledima i ne
dozvoljavajui joj da revnuje u neem takvom to je protivno njoj samoj. Ona progoni

samo sujetnu i strasnu revnost, ne dozvoljavajui im ni da se pojave u krugu ovekovog

ivota u kome je sama zavladala. Samo u jednom sluaju ona ne puta dalje ni duevnu
revnost, a to je kada vidi da dela kojima se zadovoljava ova revnost - nauka, umetnost,
porodini ivot, graanske slube - ne daju prostora njoj samoj, da je stenjuju, hlade i
gase. Tad ona oveka kojim je ovladala potpuno istrgne iz takvog poretka ivota u kome
dominira duevna revnost i vodi ga onamo gde e se zanimati samo time da zadovolji
nju - duhovnu revnost. Pogaate o emu je ovde re?!
Pravu duhovnu revnost odvajam od svega ostalog da biste jasno videli ta je ona
zapravo i da biste se potrudili oko nje. Ona je taj oganj koji je Gospod doao da zapali
na zemlji i koji kada padne na zemlju nae prirode pojede sve to je tamo nepotrebno, a
sve potrebno pretapa i preiava. Na nju je mislio apostol kada je pisao Solunjanima:
Duga ne gasite (1. Sol. 5,19). Jer iako je ovaj Duh - Duh blagodatni, njegovo prisustvo u
nama svedoi se ognjem duhovne revnosti; kada se ta revnost gasi, gasi se i On; na nju
je mislio kada je pouavao Rimljane: u revnosti ne budite lenji; budite duhom vatreni;
Gospodu sluite (Rim.12,11).
Briljivost i nelenstvovanje jesu sama revnost; gorenje duhom je svedoanstvo njenog
prisustva i delovanja; sluenje Gospodu je smer i duh ove revnosti. Usmeravajui takvu
revnost isti apostol zapoveda Filipljanima: to god je istinito, to god je poteno, to god
je pravedno, to god je isto, to god je dostojno ljubavi, to god je na dobru glasu, bilo
koja vrlina, bilo ta pohvale dostojno, to mislite... i Bog mira bie sa vama (Filip.4,89).
Eto u emu revnuje oiveli i sa Bogom sjedinjeni duh, i zbog takve revnosti uva
jedinstvo sa Bogom. Zato e Bog mira prebivati sa njim - a to je blago od koga nema
veeg.
Takoe odreujui kako revnost treba da bude usmerena, on pie Rimljanima: Molim
vas dakle brao, radi milosti Boije, da date telesa svoja u rtvu ivu, svetu, ugodnu
Bogu, kao svoje duhovno bogosluenje. I ne saobraavajte se ovome veku, nego se
preobraavajte obnovljenjem uma svoga da iskustvom poznate ta je dobra i ugodna i
savrena volja Boija (Rim. 12,12). Obnovljenje uma je obnovljenje naeg duga
blagodau. Oivevi on se odvezuje od dela ovog veka i revnuje samo u bogougaanju,
celoga sebe prinosei Bogu na rtvu ivu i svetu, te stoga i blagougodnu Bogu.
Dakle eto ta je revnost, kakva je njena sila i na ta je usmerena! Eto koliko je revnost
znaajna. I sami priznajte da je teko odrediti ima li je kod mene i kod Vas. Potrudite se
nad tim.
Blii se praznik Rodestva Hristovog. estitam Vam i aljem pozdrav i najlepe elje!
Ujedno, srena Vam Nova godina. Moda neu biti u prilici da Vam piem dotle.

24. Novogodinje elje. Neophodnost obnavljanja i samooienja. To ini duhovna

revnost u nama.
sadraj
estitao sam Vam Novu godinu onako usput, a zatim mi je palo na pamet da Vam
posebno estitam i poelim neto naroito. ta zapravo? To da postanete novi. Kako
novi? Kao, na primer, svaka nova galjina: sve je na svome mestu, nema ni jedne mrlje,
sve odie sveinom. E, neto slino elim i Vaoj dui. Po telu Vi ste, kako se kae, tek
sili sa ivae maine, potpuno ste novi. A naa dua na svet ve dolazi kao stara, i ako
se ta starost ne oduzme od nje, ona e i ostati takva, te nee ni znati ta znai novo".
Staro u dui, to su - sujeta i strasti. Isteraj sve takvo i postae nova.
Ispriau Vam jednu priu i bie Vam jasnije o emu se radi. Neko je iveo negde
daleko u pustinji. Razboleo se: plua, ili srce, ili jetra, ili sve zajedno. Bolestan. Bol - da
umre. Ljudsku pomo nije imao odakle da oekuje, pribegao je Bogu sa sveusrdnom
molitvom. Gospod ga je usliio. Jedne noi on usni i vidi sledee vienje: dola dva
anela sa noevima, rasekli ga, izvadili bolesne delove, oistili ih, oprali i namazali
neim. Zatim su sve vratili na svoje mesto i sve je zaraslo kao da rezova nije ni bilo.
Kada se probudio, starac je ustao sasvim zdrav, kao da nikada nije ni bolovao, kao nov,
kao mladi u cvatu snage. Vidite li ta Vam elim? Da u Vaoj dui sve bude oieno,
da bolesno i staro bude izbaeno, da sve ozdravi i obnovi se, da doe na svoje mesto i
da bude zaliveno vodom ivom. Postaete novi, svei, puni svetlog i radosnog ivota.
Priao sam ovu priu jednome od onih koji se trude nad sobom. Poto ju je sasluao,
on je od srca rekao: o, kada bi doli aneli i uinili sa mojom duom isto ono to su
uinili sa telom tog starca! U tom vapaju ula se i molitva i elja da se na druge svali
ono to mora da bude uinjeno sopstvenim trudom. Jer naem srcu nije strano ni takvo
lukavstvo - da elimo da budemo dobri, ali kada oko toga treba da se potrudimo, ruke
nam jednostavno klonu. Nee aneli doi da oiste i iscele duu. Oni tu mogu da
pomognu savetima, ali mi sve moramo sami da uradimo. Data su nam sva sredstva, ili
orua i lekarski instrumenti. Uzmi i seci sam sebe gde treba, bez ikakvog
samosaaljenja. Niko drugi to ne moe da uini. Sam Bog i pored Svoje moi ne ulazi u
svetilite due, nego mirno moli da ue.
Ja Vas i ne pitam kako Vi postupate: da li ste spremni sami sebe da oistite, ili sve
prebacujete na druge. Vi se toga jo niste ni prihvatili kako treba. Ali kada se prihvatite,
prorokujem Vam da ete ne jednom poeleti: o, kada bi doli aneli i sve oistili! Ipak,
aneli to nee uiniti, mada e stajati pored Vas. Delo oienja ovek mora da
sprovede sam, bez samosaaljevanja. U nama ga obavlja ona ivotna revnost o kojoj
sam pisao proli put. Ona i otar no koji veoma dobro deluje kada je naotren
blagodau i kada se usmerava po njenim nagovorima. Revnost biva i surova kada se
useli u srce - see i ne slua krike onoga koga see. Zato svoje delo i savrava brzo, jer
su kod nje sve - rezovi. Kada se sve odsee i kada revnost prestane da bude no, ona
postane straar, pa svu svoju otrinu usmeri na neprijatelje spasenja, od ijeg
dosaivanja niko nije slobodan i ija bestidnost nikada nikome ne daje mira.
I sami vidite da sam poveo re o ovome zato da bih podstakao vau elju da tanije
odredite postoji li kod Vas takva revnost. Jer bez nje Vae duhovno delo nee
napredovati. Kada nje nema, znai da duh spava, a kada on spava, ne moe biti ni
govora o duhovnom.

25. Misli povodom praznika Krtenja Gospodnjeg. Skriveno dejstvo blagodati koju
dobijamo u Svetoj Tajni Krtenja.
sadraj
eleo bih da podelim sa Vama neka svoja razmiljanja povodom praznika Krtenja
Gospodnjeg - razmiljanja koja se tiu Vas. Prvo sam mislio da Vam postavim pitanje:
kako doivljavate svoje Krtenje? ta je to - prosto obred, ili Vam daje neto? Ali potom
mi se uinilo da je mnogo bolje da sam odgovorim. I evo, odgovaram.
Krtenje nam daje ono, to nam osim njega nita drugo na zemlji ne moe dati. Ono
spaja i sjedinjuje nau prirodu sa boanskom blagodau, tako da iz kupelji krtenja
ovek izlazi kao to kakav novi proizvod izlazi iz majstorske radionice, na primer
zvonce, u kome je bakru dodato srebro. Slino zvonce bez srebra naizgled je isto kao to
sa srebrom, ali njihov sastav se razlikuje, razliit im je zvuk, razliiti su im vrednost i
cena. Tako se razlikuju i krten i nekrten ovek. Ovu razliku ini to, to se sa krtenim
sjedinjuje blagodat Duga Svetoga, jer onaj ko je krten vodom istovremeno se krsti i
Duhom Svetim. Naizgled, on je isti ovek kao i onaj nekrteni, ali u stvari - po svome
sastavu - oni se razlikuju, i to veoma.
Tako se u svetom Krtenju naem prirodnom sastavu dodaje jo i nova, natprirodna
stihija, i ostaje da skriveno deluje u nama. Mi krtenje primamo u detinjstvu i mada ne
znamo ta se sa nama dogaa, blagodat se zbog toga nita manje ne sjedinjuje sa
nama - od tada ona poinje da deluje u nama mimo naeg znanja, samo po blagosti
Boijoj, radi vere kumova i roditelja. Odrastajui, mi ne moemo dobro da razlikujemo u
sebi ta je od prirode, a ta od blagodati koja sve od krtenja prebiva u nama i od tada
nas nije ostavljala, nego je delovala na njoj svojstven nain. Ali u prva vremena, kada
su privoeni u veru i krtavani odrasli ljudi, delovanje blagodati u njima pokazivalo se
istog asa, oni su to mogli da osete, a drugi da vide. Naroito su upeatljive bivale
promene karaktera i ivota, kada su, na primer, srditi postajali krotki, gordi - smireni,
krti - dareljivi, razvratnici - celomudreni i drugo. Neto slino se u kupelji krtenja
svakako dogodilo i sa nama. Kada odrastemo i ponemo da uoavamo svoje dobre
strane, mi neretko postajemo sujetni zbog toga, ili drugi zbog nas, poto to pripisujemo
sebi samima, iako sve to je dobro u nama treba da pripiemo blagodati Boijoj, koja
sve prirodno u nama prepravlja i mnogo ta daje direktno od sebe.
Blagodat od detinjstva skriveno deluje u nama. Nju u nama obnavlja prieivanje
Svetim Tajnama Tela i Krvi Hristove; sredina u kojoj odrastamo, ako je verujua i
blagoestiva, kroz hriansko vaspitanje daje prostor delovanju blagodati u nama. Uz
takve uslove mi iz detinjstva izlazimo sasvim drugaiji od onih koji nisu krteni. Mislim
da Vam je prijatno da prihvatite misao i da verujete da ste oblagodaeni. I ne odriite se
toga, nego jo vie blagodarite Bogu. Blagodat deluje skriveno, ali neretko se i otvoreno
pokae, kroz svete porive i dela. Ako ee budete posveivali sebi panju, ivei kako
dolikuje hrianima, ee ete doivljavati i delovanje blagodati. Oganj postoji u drvetu,
ali je skriven. Ponite da tarete drvo o drvo i pojavie se dim, a potom e se pokazati i
oganj. U jantaru i peatnom vosku postoji elektricitet, ali se ne vidi. Protrljajte ih i istoga
asa elektricitet e se pokazati kroz privlaenje bilo kakvih sitnih estica, pa ak i
varnicu. I telegraf uti, no im maina pone da proizvodi trenje, elektricitet se istoga
asa budi i kako samo brzo poinje da deluje.
Vidite, dakle, oblagodaena keri Boija, o emu se tu radi! ovek treba da tare sebe
(kao drvo ili jantar) ivei hrianskim poretkom ivota, pa e blagodat Boija

neprestano u njemu da projavljuje svoju ivotvornost. Postoje elektrina sunca. Kako?

Pomou odreenih aparata pokrenuta je velika koliina elektriciteta koji se dri u tom
stanju. I Vama elim da pod dejstvom blagodati, koja Vam je darovana i koja postoji u
Vama, postanete takvo samosvetlee sunce. Eto, opet smo doli na isto: da ovek ne
treba da ali sebe, nego da sebe skree i tare. Inae u duhovnom smislu nita neemo
postii, mada emo naizgled biti veoma lepi.
26. Nastavak o skrivenom delovanju blagodati krtenja u oveku. Slikovita objanjenja
blagodati na primeru kvasca u testu i ognja u gvou. Odrastajui, ovek treba
slobodnom voljom da utvrdi u sebi blagodat Boiju. Opasnost od zaustavljanja na
polovini puta. Potpuna i plamena odlunost da se slui Bogu.
sadraj
Smatram da ste zapamtili da hrianin nije prosto bie, nego sloeno - da se sastoji od
prirode i blagodati. Sada hou da pojasnim da su spaseni, tj. da ulaze u veno Carstvo
Boije, samo oni u kojima blagodat ne prebiva skriveno, nego se pokazuje, proima
itavo nae bie i postaje vidljiva ak i spolja, kao da proguta nau prirodu.
Obrati panju na Spasiteljeve rei! On kae da je Carstvo Boije nalik na to, kada ena
uzme kvasac i stavi ga u testo. Kada primi kvasac testo ne uskisne odmah: za to je
potrebno odreeno vreme. Kvasac koji je poloen unutra malo-pomalo proima itavo
testo - i itavo testo postaje zakvaeno: zatim se od njega dobija mek, mirisan i ukusan
hleb. Upravo tako i blagodat poto je ulivena u nau prirodu ne proima je itavu
odjednom, nego malo-pomalo. Zatim, kada je prome celu, cela priroda postaje
oblagodaena. I dela koja ovek potom ini, sve su to dela posebne vrste. Mada su to
naizgled ista onakva dela kao i kod svih drugih, ona imaju poseban miris, poseban ukus
i poseban zvuk. Bog samo njih i prima, jer su mu naroito ugodna.
Uzeu sada drugo poreenje kako bih pojasnio da blagodat, kada joj se prui prostor za
delovanje i kada prome itavu nau prirodu izlazi potom napolje i postaje vidljiva za
sve koji su sposobni da vide. Kao to oganj kada prodre u gvoe ne ostaje samo
unutar njega, nego izlazi i napolje i svoju ognjenu silu pokazuje svima, tako i blagodat
kada prome svu nau prirodu postaje ulno opaziva za sve. Svi koji dolaze u dodir sa
takvim oblagodaenim ovekom oseaju neobinu silu koja je prisutna u njemu i koja se
projavljuje na razliite naine. Ako krene da govori o neem duhovnom - sve to kae je
jasno i njegova re odlazi pravo u duu, gde odluno slae oseanja i raspoloenja koja
joj odgovaraju. ak i kada ne govori, iz takvog oveka zrai toplota koja greje sve, i
nekakva sila izlazi iz njega, podstiui moralnu energiju i raajui spremnost na
svakojaka duhovna dela i podvige.
Blagodat Boiju primamo u detinjstvu kroz sveto Krtenje. Od tog trenutka ona poinje
da deluje u nama i da savrava svoje delo u nadi da emo kada odrastemo, sami,
odlukom sopstvene volje, revnosno poeti da inimo sve to u delu spasenja zavisi od
naeg truda. Kada blagoestiva porodica vaspitava svoju decu u hrianskom duhu,
blagodat ih sama iznutra umiruje i deca bivaju krotka, smirena, posluna, milosrdna,
pobona i ispunjena strahom Boijim. Primeri za to se vide svuda.
Ja bih ukazao i na Vas, kada se ne bih bojao da ete pomisliti visoko o sebi, mada tu
jo nemate mnogo ta o sebi da mislite, jer nita jo niste priloili sopstvenim trudom.
Sve dobro to se vidi tue je, dato Vam je, plod je vaspitanja. A sada je na Vama da sve
to zavolite i da u srcu donesete odluku da to uvate, podiete i umnoavate. Istina je da

stojite na dobrim temeljima i da ste na dobrom putu, ali u svemu tome jo nije bilo vae
volje i slobodne odluke. Ako to sada ne priloite, onda nita od onoga to je u Vas
uloeno prethodnim vaspitanjem nee biti postojano, nego e se usled nepovoljnih
okolnosti rasuti, ostavljajui za sobom samo prijatne, a moda i neprijatne uspomene.
Seate li se ta je bilo sa Vama kada ste zaronili u vrtlog svetskog ivota? Ko Vas je
tada morio i lomio Vae srce? Sve dobro u Vama zapaljeno je blagodau Boijom uz
blagoestivo porodino vaspitanje. Zato su Vas muili? Zato to ste sebi dozvolili da
steknete izvesne simpatije prema takvom neurednom ivotu. Iako mi to tada niste rekli,
videlo se samo po sebi iz one tuge koja vas je potom muila. Da nije bilo te simpatije,
ne bi Vas ni tuga muila. Pisao sam Vam da ako Vas nuda opet natera da zaronite u
takav vir, ne primate k srcu nita to tamo vidite ili ujete. I ako ne primate k srcu,
neete se ni muiti. Neto ne ujem odlazite li tamo, a ako odlazite
da li postupate onako kako sam Vam pisao? Sami vidite. Jer dolazite u godine
samostalnog delovanja i sami sobom gospodarite. Rei u Vam samo to, da iz Vas
moe da izraste isto takva ograniena, sujetna i strasna linost kao i svi ti koje ste tamo
sreli, ili pak ni to ni ovo. Prvi sluaj bie ako se svim srcem prepustite takvom ivotu.
Tada ete zaboraviti sve dobro, sveto i duhovno to Je bilo u prolosti, i poeete
prema tome neprijateljski da se odnosite. Znajui Vas, uveren sam da se sa Vama to
nee dogoditi. Ali ne mogu da odbacim mogunost da se dogodi ovo drugo: da iz Vas
ne izraste ni to ni ovo ni duhovna, ni svetska ena; ni hrianka, ni neznabokinja. To
e biti ako Vi, uvajui blagoestivo ponaanje u kome ste vaspitani, ipak ne budete i
svoje srce uvali od simpatija za svetski nain ivota. Shvatite: ja mislim na simpatiju, a
ne na uestvovanje, koje je ponekad, kako kaete, neophodno. Takva simpatija Vas
nee odbiti od onoga to je bilo pre, ali e Vas ohladiti prema tome, i Vi ete se
hrianski vladati po navici, a ne po izboru srca. U sutini, Vas nee biti ni u svetskoj, ni
u pravoj duhovnoj sferi: biete ni tu ni tamo.
I ta ete time dobiti? Ono to je Gospod u Apokalipsi presudio jednome od anela
Crkve: Znam dela tvoja, da nisi ni studen ni vru. O, da si studen ili vru! Tako, poto si
mlak, i nisi ni studen ni vru, izbljuvau te iz usta Svojih (Otk. 3,1516). Treba biti vatren
prema Bogu i svemu boanskom, i hladan prema svemu svetskom. Ako se ispostavi da
niste ni hladni prema svetskom, ni vatreni prema Boanskom, nego ste i prema jednom
i prema drugom.mlaki, onda e Bog da Vas odbaci. Pa ta onda da se radi? Treba da
sada svim srcem izaberete sveti, bogougodni, duhovni hrianski ivot - upravo sada,
kada stupate u period samostalnog ivota. Upravo o tome Vam govorim. Izaberite izbavite se od bede, da ne budete ni ovo ni ono. Neka Vas Gospod blagoslovi i urazumi!

27. Nastavak o revnosti i odlunosti da se ivi po blagodati. Unutranja usredsreenost.

Prosvetljenje duevnog omotaa. Razni stepeni tog prosvetljenja.
sadraj
Veoma sam obradovan Vaom eljom da se preporodite. Vi ste poeleli, i neka Vam
Gospod blagoslovi da tu elju uzvedete do odluke, a onda da tu odluku sprovedete u
delo, koje na reima nije tako sloeno i dugotrajno, ali u sutini oko toga se treba truditi
itav ivot. Kako doi do odlunosti, to emo objasniti posle. Sada u rei jo poneto o
onome to e biti na kraju. Svest o svetlom zavretku bilo kog posla odrava se kroz
odgovarajui napon energije onih sila koje su potrebne da bi se to delo dovrilo.
Proli put sam Vam pisao da svojom voljom treba da damo prostor blagodati Boijoj
koju smo primili u krtenju, kako bi ona kao kvasac proela itavo nae bie u svim
njegovim delovima i deliima. Zatim sam dodao da ona od trenutka krtenja istoga asa
poinje da deluje i ako ne naie na prepreke sama u dui sve obavlja, ekajui da dua
kada doe do odgovarajueg uzrasta i sopstvenom voljom izabere te zaetke
bogougodnog hrianskog ivota koji su blagodau ve poloeni u nju. Kada neko doe
u taj uzrast i kada svesno i slobodnim izborom stane na stranu blagodati, ona tada ve
samog oveka ui kako da ivi skladno i da sve u sebi preobraava, i ne odstupa od
njega dok svoje delo ne privede kraju, osim ukoliko ovek svojom voljom pone tome da
se protivi. Vi se sada nalazite u onom trenutku ivota kada pred Vaom voljom stoji
slobodan izbor - da stanete na stranu blagodati ili na suprotnu stranu. Pretpostavimo da
ste izabrali ovo prvo i da ste trudom doli do blaenog kraja blagodatnog ivota. ta
mislite, kako e tada izgledati Vaa dua? Kao luezarna zvezda koja svuda razliva
svoje svetle zrake. Eto kako!
Setite se da ste govorili kako ne moete da izaete na kraj sa pomislima. Potom ste
pisali da sam Vas ja povredio svojim reima, da Vam je ranije sve bilo bolje, a od kada
ste poeli da se zagledate u sebe prema mojim uputstvima u svemu vidite samo nered:
i u mislima, i u oseanjima, i u eljama. Sve se odvija u gaosu, i nemate snage da to
dovedete u red. Evo Vam odgovora zato je to tako: zato to ne postoji centar. A centra
nema zato to svojom sveu i svojim slobodnim izborom jo niste reili na koju e
stranu da krene Va ivot. Blagodat Boija do sada je odravala red u Vama, taj red je
postojao i postoji. Ali od sada ona vie nee delovati sama, nego e ekati Vau odluku.
Ako sopstvenim izborom i odlukom ne budete stali na njenu stranu, ona e sasvim otii
od Vas i ostavie Vas u rukama Vae samovolje. Biete odgurnuti na suprotnu stranu,
moda ete je ak i srcem odabrati, ali ne oekujte da se nemir u Vama umanji zbog
toga. Ne, tu e zavladati jo vea pometnja i rastresenost. U red ete se dovesti tek
kada stanete na stranu blagodati i ivota u duhu - tek onda kada to bude nepromenjivi
zakon Vaeg ivota. Od tog trenutka, kada u sebi donesete takvu odluku, u Vama e se
obrazovati i moan centar koji e poeti da sve to je u Vama privlai ka sebi. U tom
centru bie blagodat koja e ovladati Vaom sveu i slobodom, ili e se Vaa svest i
sloboda sjediniti sa blagodau. To je ono to je ranije nazvano vaskrsavanjem ili
obnovom duga. Potom e blagodat Boija poeti ka tom centru da privlai i sve druge
sile Vae prirode, kako duevne tako i telesne, da upravlja celokupnom njihovom
delatnou, zadravajui u njima sve to je dobro, a istrebljujui sve to je loe. Ovo
privlaenje i usmeravanje svega ka jednom centru i jeste taj unutarnji preporod koga ste
tako plameno poeleli. Kada se taj preporod zavri, tada e ve sve, i malo i veliko,
ishoditi iz jednog centra, i u Vama e zavladati potpuni sklad i mir Boiji - mir koji

prevazilazi svaki razum obasjae unutarnji hram Vae prirode. I Bog mira bie sa Vama!
Kakvo zanosno i preblaeno stanje. eljom ste se zaputili ka,neemu to je zaista
vredno.
Sada se potrudite da se prisetite ta smo rekli o onoj najfinijoj stihiji koja se nalazi
svuda, sve proima, i istorodna je sa omotaem nae due. Kada dua stoji izvan
blagodati, njen omota je ili mraan, kao najtamnija no, kada neko povlauje strastima
i slui im, ili je siv, kao neodreena magla, kada neko nije previe predat strastima, ali
ipak ivi sujetno. Pod dejstvom blagodati, u isto vreme dok se dua proima njome,
postepeno se prosvetljava i njen omota, kao kada se vreme razvedrava. Kad dua
bude sva proeta blagodau, tad i njen omota postaje jarko svetao. Kao to je u tom
sluaju sve unutranje privueno ka jednome, iz koga ishode sve kretnje i dejstva, tako i
jarka svetlost omotaa ishodi iz istog tog centra, odmah za duhovnim dejstvima. To i
jeste luezarnost. Dua oblagodaenog blista kao zvezda, ne samo duhovnom nego i
materijalnom svetlou.
Ta unutranja svetlost neretko se probija i spolja, postajui vidljiva za druge. Kada sam
etrdesetih godina bio u Sankt-Peterburgu sluao sam od nekih o tome i veoma sam
eleo da to vidim sopstvenim oima. Dogodilo se da sam primio jednog monaga na
kome se ve moglo primetiti delovanje blagodati. Poveo se razgovor o duhovnim
stvarima. U meri u kojoj je ulazio u sebe i udubljivao se u um, njegovo lice postajalo je
sve svetlije i svetlije, da bi potom postalo svo belo, kao sneg, a oi su mu iskrile. I za
oca Serafima Sarovskog kau da se esto prosvetljavao, naroito za vreme molitve u
crkvi, i da su to svi mogli da vide. U Otanicima postoji mnogo svedoanstava o takvim
pojavama. Za jednog starca pie, na primer, da im je stao na molitvu i podigao ruke ka
nebu, iz svih prstiju obe njegove ruke potekli su snopovi svetlosti. Za drugoga se kae
da mu je doao uenik zbog neega i pokucao na vrata kelije, ali odgovora nije bilo. On
se sagnuo da pogleda kroz kljuaonicu i ugledao je starca kako stoji sav u ognju, kao
stub svetlosti. Postoji jo mnogo, mnogo takvih svedoanstava. I za svetitelja Tihona
sam jo kao mali uo neto slino. Preobraenje Gospodnje, kada je On sav zablistao
svetlou, istog je porekla.
Pri prelasku u drugi ivot takvo blistanje svetlosti prirodno se pokazuje samo po sebi, jer
tada spada ovo grubo telo i ne smeta svetlosti da bude vidljiva za druge. Ja sam Vam
ve pominjao da je sveti Antonije Veliki sedei jednom i besedei sa uenicima podigao
oi ka nebu i kada je dobro pogledao rekao je: Video sam stub svetlosti kako se penje
od zemlje ka nebu. To je dua Amonova poletela ka Gospodu". Zapisana su mnoga
slina vienja. I nesumnjivo je da e u Carstvo Nebesko ui samo oni u kojima je
blagodat zapoela svoje dejstvo u nekoj meri, ak i ako nije uspela da prome itavu
prirodu. Setite se prie o deset devojaka. Pet ludih nije ulo u branu odaju zato to
nisu imale plamena u svojim svetiljkama. To znai da su primile blagodat ali se nisu
potrudile da je neguju u sebi, nisu se potrudile nad sobom, da bi blagodati dale prostor
za potpuno delovanje. Ako smo ugasili blagodat svetlost se nee videti, jer nema odakle
da se pojavi u nama, nego od blagodati.
Zamislite kako su one bile poraene kada su stajale pred samim dverima i bile
odbaene, sluajui glas enika koji ne samo da ih nije pozvao, nego ih je oterao.
Gospode pomiluj! Pregorki udes! to ee se u mislima vraajte na taj momenat, i na
svaki nain se potrudite, ma koliko Vas to stajalo, da se i sa Vama ne dogodi neto
slino.

Neka Vas Gospod blagoslovi!

28. Slobodna odluka da se ivi po blagodati - objanjenje na priama i primerima.
sadraj
urim da Vam poaljem jo nekoliko redova o onome to sam ve govorio.
Od onih koji su dobili blagodat ali joj nisu omoguili da deluje u njima nego su je
zanemarili, na Sudu Boijem najpre e se uzeti dar blagodati, a zatim e biti baeni u
najcrnju tamu. To je otkrio Spasitelj u prii o slugama (Lk. 19, 11 i dalje). Svim slugama
data je po kesa srebra: i blagodat se daje svima jednako. Ali jedan je na tu kesu zaradio
jo deset, drugi je zaradio pet, a trei - nita: zavio ju je, kae, u maramu i sklonio. To
znai da se prvi najvie potrudio da bi bio proet blagodau, drugi se potrudio upola
toliko, dok je tei zanemario dar i uopte se nije potrudio da bi raspalio blagodat u sebi.
Nagrada je data prema trudu oko sticanja blagodati ili prema unutranjem prosvetljenju
pod dejstvom blagodati. Poslednji u tom pogledu nije uinio nita, zato je od njega uzeto
i ono to mu je u poetku tako velikoduno bilo dato.
Vidite li kako se stvar odvija i kako se zavrava?! Mi smo krteni i svi smo dobili po kesu
srebra - blagodat Duga Svetoga. Ova blagodat, kao to sam ve spominjao, najpre
sama deluje u nama, dok jo nismo dostigli potreban uzrast. Kad ga dostignemo, ona je
takoe u svakom trenutku spremna da deluje u nama, ali ne deluje, nego eka da je mi
slobodno i sopstvenom voljom prihvatimo, da sami poelimo da deluje u nama. im to
zatraimo, ona istoga asa opet poinje da deluje, podstiui nas, usmeravajui i dajui
nam snagu. Blagodau emo biti proeti u onoj meri u kojoj je traimo i trudimo se oko
toga to traimo. A ako ne zatraimo i ako se ne budemo ba oko toga i u tom smislu
potrudili, ona nee sama poeti da deluje u nama, protiv nae volje, jer to bi bilo nekako
nasilno. Bog je oveku dao slobodu i nee da je narui, nee da protiv njegove volje
ulazi u njega i deluje u njemu. Ako ovek sam, sopstvenom voljom, poeli da se
prepusti delovanju Boijem, onda e i Bog svojom blagodau poeti da deluje u njemu.
Kada bi sve zavisilo od Boga, onda bi svi u trenu postali sveti. Jedan tren Boiji - i svi bi
se izmenili. Ali takav je zakon, da ovek treba sam da poeli i da zatrai - i tada ga
blagodat vie nee napustiti, samo da joj on ostane veran.
Setite se Spasiteljeve prie o blagu sakrivenom u polju i o oveku koji trai dragoceni
biser (Mt. 13,44-46). Jedan je naao blago u polju, pa je otiao i prodao sve to ima da
kupi to polje. Potom je svakako iskopao blago i obogatio se, mada to nije spomenuto.
Polje to je naa dua; blago skriveno u njemu je blagodat koja je tu pohranjena kroz
sveto Krtenje. Onaj deo prie kada ovek otkriva blago oznaava trenutak kada
hrianin postaje svestan da je u njemu skrivena dragocenost koja se ni sa im ne da
uporediti - blagodat Duga Svetoga. Sve je prodao - to znai da je rtvovao sve to je
imao i to mu je bilo drago, samo da bi stekao to blago, tj. da bi blagodat skrivenu u
sebi probudio i izneo je napolje.
Drugi je bio trgovac dragim kamenjem. Saznao je da negde postoji biser kome nema
ravnog, ali u mestu u kome je iveo nikome nije bila poznata njegova vrednost (ovo ja
od sebe dopunjavam). Trgovac je eleo da ga dobije, pa je takoe sve svoje prodao i
kupio ga. I on se naravno obogatio. A taj dragoceni biser je slika blagodati Boije koja je
u nama skrivena i koju ne spoznajemo dok je ne postanemo svesni. Ko je postane
svestan, taj odmah spozna da ne postoji nita dragocenije od nje. Zato on uz potpunu

samoportvovanost ostavlja sve drugo i ustremljuje se na rasplamsavanje te blagodati u

sebi.
Iz ovih pria vidite ta se zapravo od nas oekuje. Oekuje se da 1) postanemo svesni
prisustva dara blagodati u sebi; 2) da razumemo njenu vrednost za nas, koja je toliko
velika da je dragocenija od ivota, jer bez nje ni ivot nije ivot; 3) da svim srcem
poelimo da usvojimo tu blagodat i da joj se predamo, ili, to je isto, da u svoj svojoj
prirodi budemo proeti njome, da se prosvetlimo i osvetimo; 4) odluili smo da to zaista
uinimo, da bismo zatim 5) izvrili tu odluku, ostavljajui sve drugo ili odreivi svoje
srce od svega drugoga i predavi ga u potpunosti svedejstvu blagodati Boije. Kada
uinimo u sebi tih pet koraka poloen je temelj naeg unutranjeg preporoda, posle
koga e, ako nastavimo da delujemo u istom duhu, unutranji preporod i ozarenje dalje
napredovati - bre ili sporije, u zavisnosti od toga koliko se trudimo i, to je glavno, u
zavisnosti od naeg samoodricanja i samoportvovanosti.
Setite se ta sam Vam govorio o onoj guvernanti koja se iznenada preobratila i koja se
kasnije upokojila kao mati Magdalina u Jeleckom enskom manastiru? E, kod nje se
sve to dogodilo. Kada je krenula, ona se vie nije obazirala natrag, nego je ila sve dalje
i dalje, sve bre i bre, i dola je do stanja ognjene blagodati. Blagodat Boija ne gleda
na to kakav je ko bio dok je nije poeleo, nego eka samo tu elju. I istog asa
zapoinje svoje delo, kako kod svete velikomuenice Ekatarine, tako i kod Marije
Egipanke koja je dotle ivela potpuno neispravno. Koliko je i kod nas u Rusiji onih koji
hitaju tim putem - znanih i neznanih, mukaraca i ena, udovica i devojaka! Blaene i
preblaene due! Blaeni Avgustin je dugo bio u okovima neduhovnog ivota, mada je
znao za duhovni i eleo ga je. ta mu je pomoglo da raskine te okove? Pria koju je uo
o svetom Antoniju Velikom, kako sija od blagodati, a nije uen nego sasvim prost ovek.
Kada je to uo zavapio je: prosti ljudi nas pretiu i ostavljaju pozadi sa svom naom
uenou i ugledom meu ljudima. I istoga trenutka prelomio je u sebi, pa je sa arom
poao istim onim putem kojim je iao sveti Antonije.
A mi? Hoemo li se predomiljati i odlagati to iz dana u dan?! Neka Vas Gospod
blagoslovi Svojim prosveujuim blagoslovom.
29. Odlunost da se ivi po blagodati ne treba da bude ograniena samo na elju, nego
treba da se sprovodi sa spremnou na napore i borbu, i uz stremljenje da se
neizostavno postigne to to se eli. Kada se odluka donese, istoga asa treba se
prihvatiti dela i istrajati u njemu sa trpljenjem i postojanou.
sadraj
Jo nije reeno sve. Spremam se da napiem neto kao dopunu. Na to me podstie
vanost predmeta o kome je bilo rei.
Divno je stanje due koja sva blista kada je blagodat Boija proima kao to oganj
proima eljezo. Sluajui o tom stanju svako bi eleo da ga dostigne. Pretpostavljam
da i Vi imate takvu elju. I mada elja pokazuje da dua ume da izabere ono to je
dobro, ipak ona ne izraava sve to se u tom sluaju trai. Moe ovek naglo da krene i
da stane, pa da od elje ne bude nita. Ne, nije tu potrebna samo elja, nego zdrav
pogled na stvari i odlunost, tvrda i nepokolebiva, uz svest o tome koliko je truda
potrebno, kakve sve prepreke i neprijatnosti tu predstoje, i sa junakim arom im se
suprotstaviti.

Traiti da blagodat Boija prome sav na ivot isto je to i traiti Carstvo Boije, ili
revnovati na spasenju due, ili zavoleti i izabrati jedino to je potrebno. Razliiti su
nazivi i izrazi, ali delo je jedno. Ja sam uzeo onu stranu koja je oiglednija. Kako god da
ga nazove, to je predmet koji je sam po sebi najvredniji, zato je nemogue ne eleti ga.
Pitaj koga god hoe: eli li u raj, u Carstvo Nebesko?" - duhom e ti odgovoriti:
Hou, hou". Ali potom mu reci: Dobro, onda radi to i to" - i njegove e ruke odmah da
klonu. Hteli bi u raj, ali nemaju uvek dovoljno vrstu volju da bi se oko toga potrudili.
Hou da kaem da nije potrebno samo poeleti, nego treba doneti i vrstu odluku da se
eljeno ostvari na delu i potruditi se oko toga. Da bi Vam bilo jasnije ispriau Vam sve
o tome kako obino elje dovode do odlunosti.
Ima mnogo predmeta o kojima razmiljamo i dela koja planiramo. Ali mislimo, mislimo i zaboravimo. To znai da dua nije prionula uz njih - zato su pali u zaborav. Pamti se
ono uz ta dua prione. Ako se dua vezuje, znai da nam se predmet dopada. Dakle,
predmet nam se dopao, prijatno nam je da o njemu razmiljamo ili da ga drimo u
mislima, da ga zamiljamo, ali mogue je da to ne podstakne elju da se dotini
predmet ima, ili, ako je u pitanju delo, da se uini. Kaemo: dobra stvar ili dobro delo, ali
ta nam to vredi? Mi im se divimo, ali ne vidimo zato bismo se potrudili oko njih. Da
bismo neto zaista poeleli, potrebno je da to to elimo ima najprisniji lini odnos
prema nama, da nam bude ili korisno, ili neophodno, ili da nam se tako dopada, da nam
je bez toga ivot teak i gorak. Kada se u nekom delu ili u nekoj stvari uoavaju takve
osobine, onda ne moemo da uzdrimo elju: ona neizbeno nastaje. Dakle, poeleli
smo. Je li time ve sve uinjeno? Jo ne. Zar je malo elja koje ostaju neispunjene zbog
nedostatka energije ili napora snage za njihovo ispunjenje. Da bi elja bila ispunjena,
potrebno je da se pretvori u nepokolebivu nameru ili odlunost, potrebno je da dua
ovako u sebi kae: dobiu tu stvar ili uiniu to delo po svaku cenu. Kada ove rei budu
izgovorene u dui, odmah za njima poinje razmiljanje o tome kako da se odluka
sprovede u delo: smiljaju se sredstva, trae se pogodne okolnosti vremena i mesta,
planiraju se mogue prepreke i oznaavaju mere za njihovo uklanjanje, a itav tok stvari
pretresa se od poetka do kraja. Tek kada se sve to obavi u dui, ona je potpuno
spremna za delo.
Sve je spremno za delo, ali dela jo nema - treba ga zapoeti i istrajati u njemu sa
trpljenjem i odgovarajuom usrdnou, sve dok se ne dovede do kraja. Sve to smo do
sada opisali nalik je na to kada imate mainu za testerisanje drva koja je spremna za
rad: sve je postavljeno, drvo je na svom mestu - jo sam da se pusti u rad. To - pustiti u
rad kruna je svih prethodnih priprema, i mada gotovo nita ne pridodaje delu, sve zavisi
od toga. Isto je i sa prelaskom elje u odluku i delo: kada je odluka sazrela i kada je
delo potpuno promiljeno, ostaje jo samo jedan neophodan in u kome je sva sila poeti sa delanjem. Pomisliete, pa ta je tu teko, kada je ve sve spremno? Meutim,
to je najtei korak. Do trenutka donoenja odluke sve se odvijalo u nama, a sada to
nae unutranje, umno delo treba da stupi u tok dogaaja i da tee uporedo sa drugim
delima. Uini samo prvi korak, a onda e ve same okolnosti u kojima se zapoeto delo
zatekne poeti da ga podstiu da se odvija u duhu i poretku kako je zapoeto. To vam
je dakle itava procedura dela!
Sve ovo govorim zato da bih Vam ukazao na to ta jo treba da dovrite u sebi kako bi
se elja sa kojom ste se dali u delo Boije pretvorila u delo. Da vaa elja ne bi bila kao
sasuena grana, treba je najpre dovesti do odlunosti - ne brzoplete, nego postojane,

promiljene, vrste, razumne i, to je najvanije, nepovratne. A zatim se prelazi na delo.

Prvo sve treba da bude uinjeno u nama, naim sopstvenim razmiljanjem i molitvenim
obraanjem Bogu radi urazumljenja i prosvetljenja uma kada je re o tako neophodnom
predmetu. A drugo Vam ve nee biti teko, sudei po redu koji vlada u Vaoj kui.
Gospod neka Vas blagoslovi i neka se u Vama dogodi ovo to je opisano!
30. Skica blagodau prosvetljenog unutranjeg stanja reima Makarija Velikog. Naini
podsticanja i pojaavanja odlunosti za dobar ivot.
sadraj
Ne mogu da izdrim. Uzimam pero i ponovo poinjem da Vam objanjavam isto - o
privlanosti oblagodaenog stanja, kako bih Vas usmerio na put za dostizanje i
usvajanje tog stanja i ostajanje u njemu. Samo, sada Vam neu izlagati svoje, nego rei
bogomudrog Makarija Velikog, tanije rei iz njegove osamnaeste besede.
Ako je neko u svetu bogat i ima tajnu riznicu, pomou tog blaga on dobija sve to
poeli. Tako i oni koji su pronali i ve imaju nebesku riznicu (blagodat), tim blagom
stiu sebi svaku dobrodetelj i dodaju u svoju riznicu jo vee nebesko blago. Apostol
kae: a ovo blago imamo u zemljanim sudovima (2.Kor.4,7), to jest, iako smo jo u telu,
udostojili smo se da pronaemo u sebi tu riznicu - osveujuu silu Duga.
Ko je pronaao i ima u sebi ovu nebesku riznicu Duga, taj pomou nje besprekorno i
mirno savrava svaku pravdu po zapovestima Boijim i svako delo dobrodetelji, bez
prinude i tekoa. Gajde da umolimo Boga, da zatraimo da i nama daruje riznicu Duga
Svoga, kako bismo i mi besprekorno i isto mogli da prebivamo u svim zapovestima
Njegovim, i da isto i savreno izvravamo sve to je pravedno.
Prinudimo se da umolimo Gospoda da nas udostoji pronalaenja i primanja nebeske
riznice Duga, te da doemo u takvo stanje, da besprekorno i bez napora, lako i isto
izvravamo sve zapovesti Gospodnje koje ranije i uz sav trud nismo mogli da izvrimo.
Ova riznica se zadobija kroz usrdno traenje, veru i trpljenje napora koje to traenje
iziskuje. Iz sve due i sa verom treba moliti od Boga da nam omogui da u srcima
svojim pronaemo Njegovo bogatstvo, u sili i delanju Duga".
Sveti Makarije ovako predstavlja to to se dogaa sa ljudima kod kojih je blagodat
Boija poela vidljivo da projavljuje svoja dejstva: Ponekad se vesele kao za carskom
trpezom i raduju se neizrecivom radou i veseljem. Sledeeg trenutka bivaju kao
nevesta koja nalazi boanski mir u zajednici sa svojim enikom. Ponekad pak oseaju u
sebi takvu lakou i polet kao da su bestelesni aneli koji se jo nalaze u telu. A ponekad
kao kakvim piem bivaju umireni i obradovani Duhom i opijeni boanskim duhovnim
tajnama. Ponekad ih Duh ozaruje takvom ljubavlju, da kad bi bilo mogue smestili bi u
svoje srce svakog oveka, ne razlikujui zlog od dobrog. Ponekad, u
smirenomudrenosti Duga, oni toliko uniavaju sebe pred svakim ovekom, da se
smatraju poslednjim i najmanjim od svih. Ponekad se njihova dua umiri u velikom
bezmolviju, u tiini i miru; ponekad se umudri blagodau u razumevanju neega, u
neizrecivoj mudrosti, u poznanju onoga to se ne moe opisati jezikom. A ponekad
takav ovek izgleda kao sasvim obian".
Kakvo divno stanje! Evo jo jednog kratkog opisa blagodau prosvetljenog unutranjeg
stanja.
Kada dua uzie do savrenstva Duga, potpuno se oistivi od svih strasti, i kada u
neizrecivom optenju doe u jedinstvo i sjedinjenje sa Duhom Uteiteljem, sjedinjena sa

njim ona se i sama udostojava da postane duh; tada ona sva postaje svetlost, sva
postaje oko, sva - radost, sva - uspokojenje, sva - ljubav, sva - milosre, sva - blagodat i
dobrota".
Eto ta su se trudili da postignu i ta su s mukom postizali sveti podvinici! Sloiete se
da su imali zbog ega da se trude. A pristup u tu oblast svima je otvoren. To nije
zabranjeni vrt. Takva su blaga svima obeana, a za njihovo sticanje unapred je data
blagodat Duga Svetoga kroz krtenje i miropomazanje. Na nama je samo da
prekopamo po sebi i pronaemo to skrovite sa blagom. Blago je zakopano u naem
vrtu - samo da uzmemo lopatu i ponemo da kopamo. Sa prvim udarcima lopate
poee da zvecka srebro i zlato. I eto skrivene riznice! Radosti tada nee biti kraja.
Eto! Dokle smo dakle stigli?
U prolom pismu pokazao sam Vam put kojim se stie do odlunosti, ali nisam
pomenuo usled ega se ta odlunost konano pojavljuje. Sada u ukratko da ukaem
na ono to je najvanije.
Privlanost predmeta budi energiju, ali delo tu moe da saeka i do sutra. Meutim,
kada je uz to jasno prisutna, s jedne strane, krajnja potreba i neizbenost, a sa druge pomona sredstva, tada se odluka sprovodi neodlono. Evo Vam primer. Neko sedi u
sobi, a ti ga ne pozove nego pusti da sam vidi da je poar i da hitro mora da se skloni
odatle: on bi u trenu izjurio napolje. Upravo to mi treba da uradimo i sa sobom, pa da u
sluaju neodlunosti obratimo panju na jadno (teko) stanje oko sebe, to jest da se
ubedimo kako ili treba da uinimo to i to, ili smo veno propali. im se pojavi svest o
tome, istoga asa u svoj svojoj snazi probudie se sva naa duhovna energija i
nezadrivo e nas pokrenuti na delovanje. Kako to da se uini u odnosu na predmet o
kome je kod nas re, potrudite se sami da smislite. Sa svoje strane pomenuu samo da
e danas-sutra doi smrt, a nakon smrti ta? Moda ono to je bilo sa lukavim slugom:
uzmite od njega kesu - dar blagodati, a njega samoga bacite u najcrnju tamu!" Ili ono
to se dogodilo sa ludim devojkama - zatvore se i zaujete glas: ne znam ko si ti!"
Samo to e to, jedno ili drugo, da bude zauvek, ukoliko ne rasplamsamo blagodat u
sebi i ukoliko se ne prosvetlimo njome. Zamislite sebe u takvom poloaju jasnije, i ne
verujem da ete ostati neodluni, ako ste uopte i bili neodluni. To je veoma silna
predstava. Jo je drevni mudrac rekao: seti se kraja svoga, i dok si iv nee sagreiti
(Sir.7,39). Potrudite se da to zamislite to jasnije, a kada Vam bude dovoljno jasno,
uvajte i ne pomraujte svest o tome. Da biste pomogli sebi uzmite knjigu Ustani, ti koji
spava" i itajte je. Nju sam Vam dao ranije.
Pomona sredstva jesu drugi momenat koji uz svest o kraju daju hrabrost i nadu da se
pobegne od bede i time pokreu na delovanje. Ako ne bude toga, oseanje bede
neminovno e voditi u oajanje. U navedenom primeru, ako nema slobodnih vrata ili
otvorenog prozora onaj ko se naao u poaru moe samo da se uhvati za glavu. Tako i
u naem predmetu, u tekoj situaciji u kojoj se zaista nalazimo (bez blagodati ne
moemo izbei lienje Carstva Nebeskog), ne bi bilo pomonog sredstva koje bi moglo
da nas izvue iz oajanja, da nije, slava Gospodu, za nas ve spremno sve ime
moemo izbei neizbenu nesreu posle smrti - sve je spremno, nalazi se u naim
rukama, ak u nama samima. Ostaje samo da se prihvatimo dela i ponemo da radimo.
Zar emo, znajui sve to, jo oklevati i dan za danom odlagati poetak?
to se tie Vas, dodau jo i to da nije potrebno da zapoinjete neto naroito. Samo
ivite u duhu u kome ste vaspitani i drite se onog blagoestivog poretka koji vidite u

svojoj porodici i kod svojih roaka. Sve ovo ja i govorim samo zato da biste Vi iz sveg
srca izabrali upravo takav nain ivota i da biste sopstvenom voljom odluili da do kraja
ivite upravo tako. Dosadanji Va ivot kao da i nije bio Va. Tako su Vas usmerili. To
je jako dobro, ali nee biti postojano ako Vi sada sopstvenom voljom ne izaberete
upravo takav ivot i ako ga ne postavite sebi kao neumoljivi zakon. Ako to ne uinite
sada, povui e Vas zli duh svetskog ivota, ili e od Vas ispasti ni ovo ni ono, kao to
sam ve govorio.
Razmislite Gospoda radi o svemu tome i pohitajte da donesete odluke. Neka Vas
Gospod blagoslovi!
31. Kako podrati tenju ka dobrom ivotu koja se pojavila. Duhovno itanje i
razmiljanje. Zapisivanje dobrih misli. Kako izbei lutanje misli prilikom itanja i molitve.
Neprestano seanje na Boga i smrt. Samoukorevanje.
sadraj
E, slava Bogu! Piete da imate silnu elju da se pribliite Bogu. Neka Gospod
blagoslovi! Zato sam sve vreme i govorio, ako ne zato da bih oiveo tu elju u Vama?
Rasplamsajte strah Boiji u sebi, znajte da kada postoji strah Boiji, to znai da je Va
duh iv i da blagodat Boija deluje u Vama. Prvo delo naeg duga je - poznanje Boga i
strah Boiji, a osnovni dar blagodati Boije je duh straga Boijeg. On je i poetak i
produetak i kraj puta onoga ko je spasen. Ko ima ivi i delatni strah Boiji, taj u sebi
ima neiscrpnu silu koja pokree na svako bogougodno delo, i ujedno jakog straara koji
uva od avoljih napada i od svakog skretanja sa puta. Pomozi nam Gospode da
probudimo i da potom uvek uvamo u snazi taj duh straga Boijeg!
Veoma je dobro to to ujutro posveujete odreeno vreme itanju duhovnih knjiga. Ali
ko se tamo kod Vas tako neblagonaklono odnosi prema tome? Ako biste uestali sa tim,
pa da nita drugo ne biste radili nego samo itali i molili se, to bi konano bilo neto
izuzetno, a ovako - da malo itate i porazmislite - ta je tu tako naroito?! Koliko znam,
svi blagoestivi i bogobojaljivi ljudi ine tako. Mislim da se i Vai roditelji dre istog
pravila. To itanje, zajedno sa molitvom koja mu prethodi, krepi duu i daje joj snagu za
itav dan. Lekari savetuju da se praznog stomaka ne izlazi iz kue. U odnosu na duu,
to se ispunjava jutarnjom molitvom i itanjem. Dua se time nahrani i vie ne izlazi
gladna na svoje svakodnevne poslove.
Evo ta mi ak pada na pamet da Vam predloim. Uzmite jednu svesku i zapisujte u nju
misli koje Vam dolaze prilikom itanja Jevanelja i drugih knjiga, i to ovako: Gospod u
Jevanelju kae to i to; iz toga se vidi da mi treba da postupamo tako i tako; za mene to
je ostvarivo na sledee naine; tako u i da postupam; Gospode, pomozi! To je mali
napor, a koliko je koristi od njega! Tako inite! Vaa misao e se izotriti i dobie krila.
Duh koji prebiva u Svetom Pismu prei e i u Vae srce i oivee ga. A to je melem na
rane!
Zato za vreme itanja i molitve misli lutaju, i ta tu da se radi? Od toga niko nije
slobodan. Ali, tu nema greha. Greh je kada neko svojevoljno razvija u sebe misli koje
dolaze sa strane. A kada one dolaze nevoljno, kakva je tu krivica? Krivica postoji i onda
kada neko primeti da mu misli lutaju, ali nastavi tako. Treba pak ovako da postupi: im
primeti daje misao pobegla, odmah da je vrati na njeno mesto.
Da bi za vreme molitve bilo manje lutanja misli, ovek treba da se napregne kako bi se
molio sa toplim oseanjem, a za to je potrebno da prethodno - uoi molitve - zagreje

duu razmiljanjem i poklonima. Navikavajte se da se molite sopstvenom molitvom.

Tako, na primer, sutina veernje molitve je da se zablagodari Bogu za sve to se
dogodilo u toku dana, i prijatno i neprijatno. Za ono loe to je uinjeno treba se kajati i
moliti oprotaj, uz obeanje da e se sledei Dan provesti ispravno. Takoe, Boga treba
moliti za uvanje tokom sna. Sve ovo recite Bogu od svojih misli i od svoga srca.
Sutina Jutarnje molitve je - blagodariti Bogu za san i odmor, i moliti ga da pomogne da
itav dan inimo dela u slavu Njegovu. I to mu recite svojim mislima i od svoga srca. Pri
tome i ujutro i uvee kazujte Gospodu svoje potrebe, najpre duhovne ali i spoljanje,
govorei mu kao dete: vidi, Gospode, slabost i nemo! Pomozi i izlei! Sve ovo i slino
moe se pred Bogom izraziti i sopstvenim reima, bez upotrebe Molitvenika. Moda e
tako biti i bolje. Pokuajte - ako ide, moete sasvim da ostavite Molitvenik, a ako ne ide,
treba da se molite sa Molitvenikom, jer biste inae mogli sasvim da ostanete bez
molitve.
Da bi molitvoslovlje po Molitveniku sabiralo misli i zagrevalo srce, potrebno je da u
slobodno vreme - osim onog vremena kada stojite na molitvi - sednete i dobro promislite
o sadraju propisanih molitava i da ih osetite. Kada posle toga stanete da ih itate u
vreme jutarnjeg ili veernjeg molitvoslovlja, sve te misli i oseanja koja pronaete tokom
razmiljanja e se obnavljati, sabirae Vau panju i zagrevati Vae srce. Molitvu
nikada ne itajte brzo. I jo neto: potrudite se da molitve nauite napamet. To mnogo
potpomae sabranu molitvu. Molitvu treba uiti kao i bilo koje drugo delo.
Navikavajte se da o Bogu ne razmiljate samo onda kada stojite na molitvi, nego i u
svakom drugom asu i trenutku, jer On je prisutan svuda. Od toga e se u vau duu
slivati mir, dobiete snagu za delanje i Vaa e dela biti dovedena u red. Vaa sadanja
elja da se to vie pribliite Bogu na taj e se nain u potpunosti ostvariti. Onome ko
se uvek sea Boga toplo je kao da stoji na suncu.
Seanju na Boga dodajte i seanje na smrt i blaenu ili pregorku venost. Ta dva
seanja otklonie Vas od svega loeg ak i u mislima i usmerie Vas ka svemu dobrom,
ne samo radi pokazivanja, nego iskreno. Pogreno je miljenje da seanje na smrt
toboe zagorava ivot. Ne zagorava, nego nas ui da budemo oprezni i da se
uzdravamo od svega to bi moglo da zatruje ivot. Kada bismo se ee seali smrti,
bilo bi manje nereda i u pojedinanom i u drutvenom ivotu.
Vi sebe prekorevate zbog samoljublja. Dobro je, dobro. Pratite projave samoljublja i
odmah ga odsecajte. Samoljublje bi htelo da ini sve za sebe, a Vi sve inite u slavu
Boiju i na dobro drugih, ne gledajui i ne alei sebe. Jer i oni koji su samoljubivi spolja
uglavnom ine ista dela kao i oni koji nisu samoljubivi, samo im daju drugo usmerenje i
sa njima imaju druge namere. Do nas je da te namere ispravimo od samoljubivosti ka
samoportvovanju, a potom e i delo poi na istu stranu. To treba nauiti. Uite, uite!
Neka Vas Gospod blagoslovi!
Vi elite da Vas grdim bez saaljenja. Stvar zbog toga nee propasti. Ali zasada Vi
preda mnom stojite isti i svetli. I meni ostaje samo da poelim da Vas Gospod uvek
sauva takvom kako mi izgledate; ako u stvarnosti niste takvi, neka da da Vas takvom
uinimo.

32. Onaj ko je odluio da stane na put dobrog ivota mora da posti. Pouka o tome kako
treba postiti. Ponaanje u crkvi tokom posta.
sadraj
Slava Tebi, Gospode! Evo, doao je i post. Priinili ste mi veliko zadovoljstvo kada ste
rekli kako jedva ekate da ponete sa postom. I ne menjajte nameru. Neki poste samo
tokom Strasne sedmice, ali Vi ne ekajte dotle. Na Strasnu sedmicu poste i oni koji su
ve postili prethodnih nedelja, i oni koji bi hteli to krae da poste, pa se potrude samo
tri dana. Vi se drite ovog prvog.
Neka Vam Gospod blagoslovi da postite kako treba. Ba onako kako Vi mislite, tako i
treba da postupa svako ko posti. Da se uzdrava od hrane, i da odlazi u crkvu, i da se
usamljuje, i da ita, i da razmilja, i da se bavi sobom - sve je to potrebno. Ali sva ta
dela treba usmeriti ka jednom cilju - dostojnom prieivanju Svetim Tajnama. Da biste
se dostojno priestili, duu treba da oistite pokajanjem. Svi podvizi tokom posta
(odlasci u crkvu, molitva kod kue, uzdravanje od hrane i sve ostalo) odreeni su zato
da bi se pokajanje savrilo kako valja - sa iskrenom skruenou i tvrdom odlunou
da se Gospod vie ne vrea.
Osnovna stvar kod pokajanja je - ui u sebe. Svakodnevni poslovi, brige i misli koje
nezadrivo lutaju po svetu, ne doputaju nam da uemo u sebe. Zato onaj ko se
podvizava u postu, koliko je to mogue, treba da ostavi svoje brige i da sedi kod kue
umesto da juri za poslovima. To presecanje briga je veoma vano za post. Ko to ne
uini, taj nee ni postiti kako treba. I vi treba to da uinite. Koliko god da su male vae
brige, one vas ipak dekoncentriu. Odloite ih u stranu kada pristupate postu.
Pretpostavimo da ste sve odbacili i da sedite u svojoj sobi. ta tu da radite? I u
usamljenosti se moe sedeti uzalud, zato treba da se prihvatite nekog dela koje vodi
pobonosti. Kojeg? Molitve, itanja, Duhovnog razmiljanja.
To je molitva izvan crkve. Ova u crkvi se podrazumeva sama po sebi. Kako da se molite
u crkvi to Vam je poznato. Ali evo ta ipak treba da znate: u crkvu treba da odlazite
rado, kao u roditeljski dom Boiji, bez mrgoenja i dosaivanja. Da idete u crkvu ne
samo zato da biste stajali na slubi, nego da biste se iz due pomolili - sa toplotom srca,
sa izlivanjem oseanja skruenosti, smirenja i pobonog straga pred Gospodom, i uz
uznoenje usrdnih moljenja za svoje najvanije potrebe. Kako uspeti u tome? Treba
unapred da se pripremite i kada doete u crkvu da podstiete sebe na to. Glavno je da
se srce tokom slube zagreje i da se toplo obraa Bogu. Ali treba takoe sluati slubu i
pratiti je svojim mislima i oseanjima. Raznolikost koja je usmerena ka jednome, bez
rasejavanja, lako e odrati panju prema onome to je korisno i to nas izgrauje.
Treba pronicati u ono to se peva i ita, a posebno paziti na jektenije, jer su u njima
skraeno izraene sve nae potrebe, za koje molimo i nepostidno se obraamo Bogu.
Ali misli obino lutaju. To je zbog nedostatka molitvenih oseanja. Evo ta treba da
radite sa njima: im primetite da su misli odlutale iz crkve, vratite ih natrag i nikada sebi
svesno ne doputajte da matate ili lutate u mislima - i sada, tokom posta, i u bilo koje
drugo vreme. Kada Vam misli neprimetno odlutaju to jo nije veliki greh, ali kada
ponete namerno da u mislima lutate tamoamo dok stojite u crkvi, to je ve greh.
Gospod je prisutan meu onima koji su u crkvi. Onaj ko tu ne razmilja o Gospodu,
nego mata, taj je nalik onome ko doe kod cara kako bi ga neto zamolio, pa stane da
se u carevom prisustvu vrti i okree, ne obraajui na njega nikakvu panju. Moda
Vam i uz sav trud nee poi za rukom da potpuno zaustavite lutanje misli, ali da ne

dozvoljavate sebi da namerno matate, to i moete i treba da inite. to se tie lutanja

misli tu postoje dva pravila: 1) im primetite da misli lutaju vraajte ih natrag i 2) svesno
ne doputajte mislima da lutaju.
Sredstvo protiv lutanja misli je panja uma umerena na to da je Gospod pred nama i mi
pred Njim, U tu misao treba pohraniti itav um i ne dopustiti mu da odatle odstupi.
Panja se za Gospoda vezuje strahom Boijim i pobonou. Odatle dolazi toplota srca
koja zapravo i usredsreuje panju na Jedinog Gospoda. Potrudite se da podstaknete
srce pa ete i sami videti kako e ono da sputa pomisli. Ali treba da prinudite sebe. Bez
truda i naprezanja uma neete dostii nita duhovno. Tu mnogo pomau zagrevanje
srca i pokloni. Njih inite to ee, i pojasne i zemne.
Daj Boe da osetite sladost prebivanja u crkvi kako biste hitali ka njoj kao to se sa
velike hladnoe hita u toplu sobu. Tokom posta glavni rukovoditelj dela radi koga se i
posti je dolino prebivanje u crkvi. Ostalo je pomo i potpora. Ali o tome drugi put.
33. Produetak o postu. Ponaanje u kui tokom posta.
sadraj
Nastavljam o postu. Onaj ko posti i zna jedino za crkvu i kuu. Doli ste kui - i ta tu?
Tu takoe treba, koliko ste u stanju, da um i srce drite pobono okrenute Gospodu.
Pourite iz crkve pravo u svoju sobu i pozdravite je sa nekoliko poklona, molei od
Gospoda da duevno korisno provedete predstojee vreme usamljenosti u kui. Zatim
sedite i malo predahnite. Ipak, ne doputajte mislima da lutaju, nego u sebi govorite
samo Gospodi pomiluj! Gospodi pomiluj!", ne razmiljajui ni o emu drugom. Kada se
odmorite prihvatite se nekog dela: ili molitve ili rukodelja. Kada ete ta od toga raditi to odredite sami. Ne treba da se bavite samo duhovnim stvarima, ve se prihvatite i
nekog oputajueg rukodelja. Samo nemojte ga obavljati onda kada vam je dua
umorna i nije sposobna ni da ita, ni da razmilja, ni da se moli Bogu. A ako se to
duhovno delanje odvija kako treba, onda rukodeljem ni ne morate da se bavite. Ono
slui da se popuni vreme koje bi inae bilo provedeno u dokolici, koja je uvek veoma
pogubna, a pogotovo u vreme posta.
Kako da se molite kod kue? Dobro ste rekli da treba neto malo i dodati uobiajenom
molitvenom pravilu. Treba, treba. Ali bolje je ako dodate ne jo koje itanje molitava,
nego da nastavite da se molite bez Molitvenika, saoptavajui Gospodu sami svojim
reima najvanije duhovne potrebe. itajte i ujutru i uvee, ali pre poetka Vaeg
molitvoslovlja i posle njega, kao i izmeu molitava koje itate, dodajte sopstvenu
molitvu, inei pojasne i zemne poklone i padajui na kolena. Dosaujte svojom
molitvom Gospodu, Majci Boijoj i anelu uvaru, i u svojoj besedi sa njima traite sve
za ta oseate da Vam je krajnje neophodno; molite se da Vam daju da spoznate sebe,
a kada to postignete, da Vam daju elju i da Vas snabdeju snagom da ispravite sve to
je neispravno, kako bi se Vae srce ispunilo duhom skruenosti i smirenja, u emu se i
sastoji rtva Bogu koja je Njemu najugodnija. Ali ne vezujte sebe suvie dugim
pravilom. Bolje je da ee stajete na molitvu i da tokom dana inite po malo poklona,
ali esto, da biste poklone rasporedili na itav dan. Umom pak nikako ne odstupajte od
Gospoda, bez obzira na to da li stojite na molitvi ili radite neto drugo.
Posle molitve posvetite se itanju sa duhovnim razmiljanjem. itati ne treba zato da
biste optereivali mozak razliitim podacima i pojmovima, nego zato da biste neto
nauili i da biste shvatili kako najbolje da izvrimo ono to nam je potrebno u tim danima

posta. Zato treba itati malo, ali uz svest o svemu proitanom, to se postie sporim i
paljivim itanjem.
ta itati? Pa svakako samo duhovne knjige. Meu njima Vam nita neu vie
preporuiti nego dela svetitelja Tihona. Meu delima svetitelja Tihona postoji knjiica
Ustani, ti koji spava" - izbor tekstova koji podstiu na pokajanje. Postoji jo i knjiica o
pokajanju i prieu, propovedi tokom Velikog posta i pripremnih nedelja. uo sam da
je ona veoma pogodna za ovo vreme: u njoj se govori samo o pokajanju i prieu.
Bolju literaturu za Vas ne mogu da naem. Te knjiice su Vam date - uzmite ih i itajte.
Lagano itanje odgovarajuih knjiga praeno razmiljanjem podstie duu vie no bilo
ta drugo. Prihvatite ga se. Ujutro posle molitve posvetite se itanju, sve do asova.
Ono priprema i za crkvenu molitvu. I posle asova moete da nastavite sa itanjem, kad
imate dovoljno elje i koncentracije. Ako se za vreme itanja pojavi molitveni polet
ustanite na molitvu. Da itate zajedno sa nekim ili sami? Bolje sami. Jer tako ete se
lake pozabaviti sobom i primeniti na sebi to to ste proitali. Razmiljanje treba vezati
za ono to je proitano, inae e da pree u matanje i od njega nee imati koristi.
Dakle, proitali ste, porazmislili, savrili poklone - to su dela koja kod kue obavlja onaj
ko posti. Ali neete stalno biti u stanju da odrite takvu panju. Kada se umorite moete
sesti i neto poraditi, kao to sam ve spominjao.
Dobro ste rekli i to da se treba uzdravati od hrane. Treba, treba, ali ne previe. Jer Vi i
inae jedete tako malo. Morate da jedete tako, da biste imali snage da stojite u crkvu i
da kod kue inite poklone. No, kako naete da Vama odgovara i da Vam je od koristi tako i postupite. Potrebno je samo da telu date do znanja da je i ono krivo zbog toga to
treba da se kajete i zbog toga da podnosite napor posta. I od sna treba oduzeti malo,
kako kada je u pitanju duina, tako i kada je re o udobnosti. Ova taka ini mi se
zahteva od Vas rtvu. Ali ne budite lenji da tu rtvu prinesete, kako znate i umete. U te
dane svaka vrsta liavanja je na mestu.
A razgovori? I razgovarati se moe, ali ne o ispraznim stvarima, nego samo o ovome.
Umesto razgovora bolje se dogovorite da zajedno itate. Uvee bi to bilo ba dobro.
Nita ne bi bilo bolje nego kada bi neko od Vas priao poune prie u kojima se
projavljuje sila pokajanja i priea. I za itanje bi trebalo izabrati takva mesta iz etiMineja.
Dovoljno je za ovaj put. Posle u dodati ono to jo bude potrebno.

34. Produetak o postu. Pripremanje za ispovest. Preispitivanje ivota.

sadraj
Da nastavimo sa naim izlaganjem o postu.
Sve to je reeno predstavlja okvir u koji se stavlja post, ili spoljanji red i poredak koga
se obino dre oni koji dobro poste. I Vi se potrudite da se toga pridravate ako hoete
dobro da postite. Samo nemojte da uzimate namrgoeni izraz i ne pomraujte svoje
lice. Sve inite rado, sa dobrim i radosnim raspoloenjem duga. Vreme provodite kao
oni kojim predstoji gozba kod cara. Oni misle i govore samo o tome kakva e biti ta
gozba, kako e se susresti sa carem, ta e rei, kako e ih on pozdraviti, kako e se
to bolje pripremiti, da se ne osramote i slino. Ali Vas oekuje neto neuporedivo bolje
i uzvienije - predstoji Vam gozba ne kod zemaljskog, nego kod Nebeskog Cara. Ako se
potrudite da se pripremite tako da se dopadnete Caru, On e Vas pohvaliti, dobiete
ono to nema cenu i biete neizrecivo obradovani.
Rekli ste da ete da postite, onda postite! Neka Gospod blagoslovi! Izvolite, porazmislite
o tome kako da se pripremite. Stare galjine treba da zamenite novim. Ako se neto od
starog uini pogodnim, onda ga treba oprati, izglaati i pokazati ga u onom obliku kao
da je sasvim novo. Time hou da kaem kako treba da preispitate sebe: loe da
odbacite a dobro da zadrite, popravite i usavrite.
Uimo dakle u sebe i ponimo da pregledamo ega sve tu ima.
Da se u to mea neko lice sa strane neumesno je i sasvim nemogue. Niko ne moe da
ue u Vas i da razabere dela Vae savesti, osim Vas samih. Izvolite dakle to sami da
uinite. Ja u Vam tim povodom dati samo nekoliko uputstava. I u onim knjigama koje
sam Vam odredio za itanje nai ete mnoge savete o tome. Ali rei u jo neto.
Da bi sebe dobro pregledali treba da obratite panju na tri strane naeg delatnog ivota:
na dela - pojedinana, obavljena u odreeno vreme i na odreenom mestu, u
odreenim okolnostima; na raspoloenja srca i karakteristine sklonosti, koje se kriju iza
dela; i na opti duh ivota.
itav na ivot sastoji se iz neprekidnog delanja: misli, rei i dela koja se neprekidno
smenjuju i jedni druge izazivaju. Pretresti sva ta dela, svako posebno, i odrediti njihovu
moralnu vrednost - to je potpuno nemogue. ak i kada biste hteli da se prisetite i
prosudite dela koja ste obavili tokom jednog dana, ni to neete moi da uinite. ovek
je bie koje je svagda u pokretu. ta on sve pomisli i uradi od jutra do veeri! Koliko
stvari uradi od ispovesti do ispovesti! Nema potrebe da se sve potanko istrauje i
posebno prosuuje. Jer imamo stalno budnog straara - savest. Ono loe to je
uinjeno, ona nee prevideti; i koliko god joj vi objanjavali da to nije nita, ona nee
prestati da govori svoje: loe je, loe je. Eto vam prvog dela: da sluate savest i da sva
ona dela koja savest razotkrije priznate za grena i spremite se da ih ispovedite.
To se moe nazvati prvim i poslednjim delom: da shvatite da ste krivi za ono za ta Vas
savest optuuje, da odluite da to ubudue izbegavate. Ponekad se dogodi da ona
neto ne primeti, ili zbog nekakve zbunjenosti, ili zbog toga to je bilo davno, a neto
moda i zbog toga to ne smatra za greh zbog nepoznavanja ili nepotpunog poznavanja
onoga to je za nas obavezno. Tu se, kao pomo savesti, treba obratiti zapovestima
Boijim, izloenim u rei Boijoj, pregledati ih i zapitati se nismo li uinili neto protiv ove
ili one zapovesti. Pri tome emo se setiti mnogo ega to smo zaboravili, dok e nam se
mnogo ta predstaviti u drugom svetlu, a ne onako kako smo dotle videli.

Re Boija je nalik na ogledalo. Kao to svako gledajui u ogledalo vidi gde je koja fleka
ili zrno praine na licu ili na odei, tako i dua, itajui re Boiju i razmatrajui tamo
nabrojane zapovesti ne moe da ne vidi je li prema tim zapovestima ispravna ili
neispravna: savest, prosveena pri tome reju ivog Boga, istoga asa e joj to
nelicemerno rei. Evo Vam i drugog dela. Ispitajte zapovesti i pogledajte da li ih
ispunjavate ili ne. Na primer: zapovest da dajete milostinju svaki put kada Vam neko
zatrai - pogledajte da li ste uvek tako inili ili ne. Ponekad ste odbijali da to uinite bez
nekog opravdanog razloga, jednostavno ste prezreli siromaga. Ako se pokae da je to u pitanju je greh. Zapovest kae da svakome sve treba da se oprosti, ak i ono
neprijatno i uvredljivo. Pogledajte da li ste uvek bili popustljivi, da nije bilo sporova,
tekih razgovora, pa ak i svaa. Ako primetite da je bilo, onda konstatujte da je to greh,
mada savest obino ne primeuje takve stvari. Jo neto: svu svoju nadu ovek treba
da polae na Boga. Da li je kod Vas uvek bilo tako? U obinom toku stvari to nee ni
primetiti, ali kada se pojavi neka velika potreba, istoga asa se pokazuje da li se dua
oslanja na Boga ili na neto drugo, a da na Boga zaboravlja. Nesumnjivo je da i sve
sopstvene snage ovek treba da upotrebi kako bi se izvukao iz neugodnih okolnosti, jer
i one su od Boga, ali konaan uspeh moe se oekivati samo od Boga, zbog ega mu
se treba obraati sa molitvom za pomo, a kada se delo okona, blagodariti Njemu kao
jedinom izbavitelju, ne pominjui sopstvene snage. A sada pogledajte da li ste postupali
tako. Ako niste, konstatujte opet: greh. Postupite ovako sa svakom zapoveu i
otkrivajte kojim ste delima prestupili koju zapovest. Na taj nain detaljnije ete ispitati
svoja dela.
Ali kako to lake da uinite? Uili ste Katihizis? Tamo je rastumaena svaka od njih i
pokazano je koja nam se dobra dela kojom zapoveu nalau, a koji su gresi kojom
zapoveu zabranjeni. Uzmite ga i pomou njega preispitajte svoja dela. ini mi se da
kod kue imate knjiicu Kako ispovedati i kako se ispovedati" preosveenog episkopa
Platona Kostromskog. Tamo su veoma detaljno nabrojana pitanja koja treba postaviti
onima koji se ispovedaju. Sa njom e Vam moda biti jo lake da se preispitate.
Mislim da Vi prvi put elite da se pozabavite sobom kako treba i da odredite ko ste i ta
je u Vama. Potrudite se da prema ovom uputstvu dobro pogledate sebe. Posle, drugi
put, to vie nee biti tako sloeno delo za Vas. A sada se potrudite.
ta Vam jo ostaje da uinite posle ovoga, napisau sledei put.

35. Produetak. Preispitivanje raspoloenja srca. Odreenje glavnog karaktera ili duga
svoga ivota.
sadraj
Nastavljam. Druga strana ivota - raspoloenja ili sklonosti srca. Dela jo ne pruaju
oveku punu svest o sebi. Treba ui dublje u sebe i razmotriti kakvo je srce - i na to vie
obratiti panju nego na dela. Moe da se dogodi, na primer, da neko sluajno ne bude
predusretljiv (ne pomogne drugome), iako ima milostivo srce. A drugi nee dati ne
sluajno, nego zato to pati od tvrdiluka. Naizgled, oba su dela jednaka, ali po
unutranjem raspoloenju onih koji deluju meu njima postoji velika razlika.
Raspoloenja oznaavaju postojana duevna stanja koja odreuju karakter i narav
oveka, i odakle dolaze njegove najbolje elje i usmerenje njegovog delovanja. Ona
meu njima koja su dobra nazivamo dobrodeteljima, a loa - porocima, poronim
sklonostima i strastima.
Kakva raspoloenja treba hrianin da ima u srcu, o tome govori Spasitelj u
blaenstvima: smirenje, skruenost, krotost, pravdoljubivost i istinoljubivost, milostivost,
istotu srca, miroljubivost i trpljenje. Sveti apostol Pavle ukazuje na sledea hrianska
dobra raspoloenja srca kao na plodove Duga Svetoga: ljubav, radost, mir,
dugotrpljenje, blagost, dobrota, vera, krotost, uzdranje (Gal. 5,2223). Na drugom
mestu: obucite se, dakle, kao izabranici Boiji, sveti i ljubljeni, u milosre, dobrotu,
smirenoumlje, krotost, dugotrpeljivost, podnosei jedan drugoga i opratajui jedan
drugome ako ko ima tubu na koga; kao to Hristos oprosti vama, tako i vi. A povrh
svega toga, obucite se u ljubav, koja je sveza savrenstva: i mir Boiji neka vlada u
srcima vaim, na koji ste pozvani u jednome telu, i budite zahvalni (Kol. z, 1215).
Nasuprot ovome stoje poroci ili strasti izvor svih zlih dela koja nas unitavaju. Najvanije
meu njima su gordost, sujeta, koristoljubivost, neuzdranje, gnev, mrnja, zavist,
lenjost, strast prema ulnim zadovoljstvima, uninije i oajanje. Za njih je apostol
uzakonio da hriani ne samo da ne treba da ih imaju, ve ne treba ak ni da ih
spominju meu sobom: da se i ne spominje meu vama (Ef.5,2).
Vidite kako je strogo! Dakle, izvolite dobro pogledajte da nema kakvih zlih sklonosti ili
strasti. Kod svakoga ima pomalo od njih, ali nisu duboko ukorenjene i stalno prisutne. I
svako ima jednu glavnu strast oko koje se isprepletu sve ostale. Pre svega, morate se
potruditi nju da pronaete. Mada ona sada nije sasvim vidljiva, poto ste jo mladi, njeni
tragovi trebalo bi da se primete ako se udubite. Kada je pronaete, i drugima ete
potom lake odrediti mesto - koja joj je blie, a koja dalje. I potrudite se da shvatite
ustrojstvo svoga srca. To je dragocen dobitak! Jer kad posle toga ponete da se
oiujete od strasti i zlih sklonosti, bie Vam jasno na koju stranu treba da usmerite
snagu i glavni udarac - upravo na svoju osnovnu strast. Kada nju savladate, sve druge
e se razbeati same od sebe: kao u ratu
kada se razbiju glavne neprijateljske
snage, ostale se pobeuju bez muke. Lako je ispraviti dela. Nemoj da dela i - gotova
stvar. Ali prelomiti i ispraviti srce, to nije mogue odjednom. Predstoji borba.
U borbi pak kada ne zna gde da usmeri udarce moe izgubiti snagu i doiveti
neuspeh. Zato se potrudite!
Trea strana ivota je duh ivota. To je glavno i ujedno najmudrije delo. Zli duh je tako
lukav i tako ume da se maskira dobrotom i pristojnou da je oveku potreban veoma
otar duhovni pogled kako bi ga primetio. No, zato se dobri duh lako vidi, jer on je jedan

i jedinstven - iveti za Boga i ostaviti sve drugo. Njemu suprotan je duh ivota za sebe
(egoizam). Taj duh veoma esto, ako ne i uvek, dobija dopunski smer: iveti za svet.
Ako dakle uzmemo da se duh ivota odreuje na osnovu toga za koga ovek ivi, onda
Vam nee biti teko da odredite duh svoga ivota, kada odredite za koga ivite ili, poto
Vi tek poinjete da ivite, za koga vie elite da ivite, emu vie teite svojim srcem i
kome vie elite da posvetite svoj ivot. Duh svoga ivota odreujte prema onome ta
Vas vie privlai, mada je on kod Vas tek u zaetku, kao slabano ptie. Duh onoga ko
ivi za Boga je bogobojaljiv i trudi se da ugodi samo Bogu. Ko ivi samo za sebe, duh
njegovog ivota je samougaaki, egoistiki, koristoljubiv ili telesan. Ko ivi za svet,
njegov je duh sujetan. Po tim crtama izvidite koji duh die u Vama.
Sudei po tome kako silno ste poeleli da se pribliite Bogu, treba pretpostaviti da je
Va glavni duh - dobar, istinski duh, kakav i treba da bude. Sudei opet po tome to ste
nekako nedrueljubivo doekali svetski nain ivota, u kome je duh sveta, moe se
pretpostaviti da taj duh u Vama nema ni mesta ni snage, mada Vas lako moe obuzeti
ako budete neoprezni. Ostaje jo sumnja da nema moda egoistikog duga. Meni se
ini da ima malo, mada ne znam koliko je jak. Ali neka, poto ste silno poeleli da se
pribliite Bogu, i poto Vaa dua ne pripada svetu, Va egoistiki duh e brzo da ispari,
ako vaem srcu date prostor da se sve vie i vie razmahne stremljenjem prema Bogu.
Izvolite, primite to na znanje.
Dakle, vidite ta Vam predstoji da uinite, pa to i uinite. Na prvi pogled uinie Vam se
kao veliko i komplikovano delo, ali u sutini je jednostavno i lako. Pomolite se Bogu,
saberite se, i sve moe da se sredi za jedno vee. Ne treba da idete preko mora,
dovoljno je da razaberete ega sve ima u Vama. Ipak, ne odlaite za sutra. Ne!
Pozabavite se time odmah, od samog poetka posta. Postepeno ete sve razaznati
temeljnije i jasnije. Teko e moda biti samo ovaj put. Ali ako potom ponete da ivite
onako kako nalae Va dobri duh, onda e Vas sam ivot dovesti do najpotpunijeg
samopoznanja. Jer zbog ega uglavnom ne poznajemo sebe? Zato to smo nemarni.
Pretpostavimo da ste dobro preispitali sebe i da ste pronali mnoge neispravnosti. ta
dalje? Kakve korake preduzeti povodom tog saznanja? O tome u Vam pisati sledei
put.

36. Savrena priprema za tajnu pokajanja i priea. Oseanja koja su neophodna

onome ko se kaje. Korisno podseanje na blaenu Teodoru i njen prolazak kroz
mitarstva.
sadraj
Kakvu korist moete izvui iz dobijenog znanja o samome sebi? Pre svega, treba da
osudite sebe zbog svih vaih pogreaka, bez ikakvih ograda i opravdanja. Kada na
preeosveenoj Liturgiji, posle Da ispravitsja molitva moja, pevaju: Ne daj srcu mome
da zastrani u zle pomisli, da ne izmilja izgovore za grehe, tu se vernima sugerie da se
mole da im Gospod ne dopusti lukavo izmiljanje opravdanja za svoje grehe. Ne oekuj
pokajanje od onoga ko smilja takva opravdanja, a ko se ne kaje, taj se nee prihvatiti
ni samoispravljanja. Sva je stvar u tome da sam sebe bez saaljenja osudi i da se
dovede dotle da u srcu iskreno kae: kriva sam u svakom pogledu.
Kada se u srcu kae: kriva sam, onda tome treba jo pridodati strah od osude Boije.
Ako Vas Vaa savest osuuje, onda ete biti krivi i pred Bogom. Ako Vas vidi kao takvu,
osudie Vas. Ako Vas osudi, odredie i odgovarajuu kaznu. Danas ili sutra ta e kazna
pasti na Vas - ona ve visi nad Vama, im Vas je Bog osudio.
I ta da se radi? Ko zna ta bi bilo da nije milosti Boije. Milostivi Bog nam daje nadu da
e nam krivica biti oprotena ako se skrueno pokajemo i vrsto odluimo da emo
izbegavati preanje grehe, da neemo vie njima gneviti Boga. U tome je sutina
pokajanja. Dakle, ne budite hladno svesni svojih pogreaka, nego se skruite zbog njih i
iskreno zaalite to je do njih dolo. Skruenost raa smirenu odlunost da se pogreke
izbegavaju, dok znanje samo po sebi, ak i kad je praeno namerom oveka da se uva
grehova, vodi ka gordosti od koje neka nas izbavi Gospod!
Ko je odluio da izbegava grehe, taj treba odmah da vidi i da utvrdi kako e u tome
uspeti, da bi istoga asa zaista i poeo da se popravlja. Ako Vas je, na primer, neto
ljutilo, odluite da se vie ne ljutite i odredite kako da to postignete. Tako i kada je re o
svemu drugom, treba da odredite kako u kom sluaju da postupate da ne biste greili.
Da biste to lake uinili zapisujte svoje grehe im ih uoite, i odmah dopiite na koji
nain mislite da ete se popraviti. To e biti Vaa prva opta i potpuno ispravna
ispovest. Potrudite se Gospoda radi da tako i postupite. Videete kako ete potom
ovladati sobom i kako ete snano drati sebe u rukama, sa sveu da je upravo to
pravi nain delovanja.
Kada ponete da se skruavate zbog grehova i kada donesete odluku da vie ne
greite, tome treba da dodate usrdnu molitvu Gospodu da Vam prui Svoju pomo kako
biste se suprotstavili grehu, i da verujete da Vas Gospod nee ostaviti bez takve
pomoi. Kod hriana duboko u srcu treba da lei ubeenje, da kao to im se po
milosru Boijem i radi krsne smrti Njegove oprataju gresi zbog kojih ale i koje
ispovedaju sa obeanjem da e ih izbegavati, tako im se u isto vreme daruje i blagodat
Boija, u silu iste te krsne smrti i radi izbegavanja grehova. Ova blagodat silazi radi
tvrde odlunosti da se ne grei i nepokolebive, svetle vere u Hrista Spasitelja.
Kada ispunite sve ovo - spremni ste za ispovest, a kada posle ispovesti dobijete
razreenje svojih grehova - biete spremni i za sveto priee. Na Vae najiskrenije
pokajanje i tvrdu odlunost da budete ispravni doi e Gospod u Svojim Svetim
Tajnama i uselie se u Vas i bie u Vama i Vi ete biti u Njemu. O, velike i neiskazive
milosti Svedareljivog Boga!

Palo mi je na pamet ta da Vam preporuim! Uzmite eti-Minej za mart mesec i

proitajte tamo priu blaene Teodore o tome kako je prolazila kroz mitarstva. Ona se
nalazi u itiju Vasilija Novog pod 26. martom. Samo starevo itije je dugako. Ponite
odmah od prie blaene Teodore, a gde se ona nalazi videete iz beleaka na
marginama.
itije starca Vasilija ukratko izgleda ovako. On je iveo u pustinji, nedaleko od
Konstantinopolja, da bi potom bio ugapen kao pijun i posle tekog muenja baen u
more. Bog ga je udesno izbavio od davljenja, pa je tajno doao u grad gde ga je primio
neki dobri ovek. Starac je ponovo poeo da se podvizava kao i u pustinji, pri emu ga
je Teodora usrdno sluila. Ova starica se upokojila pre starca. Vasilije je imao jo i
uenika Grigorija, veoma bogobojaljivog svetovnjaka. On je poeleo da sazna ta je
Teodora dobila zbog svog usrdnog sluenja svetom Vasiliju. Upitao je starca za to. Ovaj
se pomolio i Grigorije je u snu video Teodoru u raju, svetlu, presvetlu, na mestu
pripremljenom za Vasilija. Grigorije ju je upitao kako se rastala sa telom i kako je stigla
do tog blaenog mesta. Blaena Teodora mu je odgovorila priom o tome kako je umrla
i kako je prola mitarstva. E, tu priu Vam savetujem da paljivo proitate. Ona je
veoma pouna, vodie Vas ka samopoznanju i pokazae Vam silu pokajanja praenog
suzama i ispovesti.
Dok ne naete knjigu, prepriau Vam poneto.
Sveta Teodora je prola dvadeset mitarstava. Prvo - gde se kanjavaju gresi govora,
gresi ljudskih rei: ispraznih, naprasitih, runih, nepristojnih. Tu spadaju grube ale,
podsmevanje, bestidne pesme, nepristojni povici ili smeh. Drugo - mitarstvo lai, na
kome se kanjava svaka lana re, a najpre gaenje zakletve, nepotrebno prizivanje
imena Boijeg, lano svedoenje, neispunjavanje obeanja datih Bogu, neistinito
ispovedanje grehova i sline lai. Tree - mitarstvo osuivanja i klevete, vreanja
blinjih, ismevanja njihovih nedostataka i grehova. etvrto - mitarstvo
stomakougaanja, slastoljublja, prejedanja, izlazaka i provoda, pijanstva i naruavanja
postova. Peto - mitarstvo lenjosti, gde se kanjavaju svi oni isprazno provedeni dani i
sati, besposlienje, rad manji od plaenog, nemar prema crkvenim slubama u nedeljne
i praznine dane, dosaivanje na jutrenju i liturgiji, nezainteresovanost za dela koja se
tiu spasenja due. esto - svakojake krae. Sedmo - srebroljublje i tvrdiluk. Osmo lihvarenje i svi oblici nepotenog sticanja dobiti. Deveto - nepravde, gde se kanjavaju
nepravedne sudije, podmitljive sudije, oni koji su oslobaali krive i osuivali nevine, oni
koji su zadravali najamniku platu, oni koji su drali netane mere i tegove prilikom
kupovine ili prodaje. Deseto - zavist, mrnja, nedostatak ljubavi prema blinjima.
Jedanaesto - gordost, sujeta, umiljenost, prezir, hvalisavost, neposlunost roditeljima,
neposlunost vlastima. Dvanaesto - gnev i jarost. Trinaesto - zlopamenje, zloba prema
blinjem u srcu, osvetoljubivost, uzvraanje zlom na zlo. etrnaesto - ubistva, gde se ne
kanjava samo razbojnitvo, nego svaka rana, udarac po glavi ili telu, amar ili guranje
u gnevu. Petnaesto - Vraanje, bajanje, spravljanje otrova i prizivanje demona.
esnaesto, sedamnaesto i osamnaesto - telesni grehovi. Devetnaesto - jeresi,
nepravoslavno mudrovanje o veri, odstupnitvo od Pravoslavlja, hule na Boga i svetinje.
Dvadeseto - nemilosrdnost i grubost u odnosu na potrebe siromanih.
Ono na ta je naila sveta Teodora, na to e naii svaka dua. Apostol demone naziva
vlastima u vazduhu. Zar e ti zlikovci i nasrtljivci propustiti neku duu kada treba da
uzie ka prestolu Boijem, a da ne pokuaju da je uhvate ili bar da je zaplae svojim

pretnjama? I ta onda? Na nau veliku utehu, suze pokajanja sa pokajnim podvizima,

naroito sa davanjem milostinje, izgladie sve grehove. Koliko je puta blaena Teodora
videla kako demoni donose svitke na kojima su bili zapisani njeni gresi, a kada bi ih
odvili tamo nita ne bi nalazili. Kada je zamolila anele koji su je pratili da joj objasne
razlog za to, objasnili su joj da kada se neko iskreno kaje zbog svojih grehova, kada
posti, moli se i ini milostinju, njegovi gresi bivaju oproteni.
Ne dozvolite sebi da posumnjate, nego primite k srcu ovo to je reeno i shodno tome
postupite kada su u pitanju sve Vae neispravnosti.
37. Probuena odlunost da se ivi ispravno treba jasno da se odredi kao tenja da se
u svemu postupa shodno volji Boijoj. Mir i radost slugu Boijih. Potrebno je uvati se
kolebljivosti kada je u pitanju odluka da se ivi po Bogu. Bog e odbaciti onoga ko nije
ni topao ni hladan.
sadraj
Ne ujem da li ste poeli da postite. Ali kada ponete, dobro e vam doi sve ono to je
napisano o postu. Ja meutim dodajem jo jedno kratko izlaganje, kako bih pojasnio
neke take. Jer itav predmet je takav, da se ne moe izloiti u nekoliko redova.
Dakle, uzmimo da ste uli u okvire posta, to jest u spoljanji poredak posta, i da ponete
strogo da se preispitujete prema uputstvima koja ste dobili, kako biste, uoivi sve
nepravilnosti, potom bili u svemu ispravni.
Te rei biti ispravan treba precizno odrediti. U tome je sutina stvari i ko to ne zna,
moe da napravi veliku greku, a da pri tome jo veruje kako postupa ispravno.
Postavili ste sebi kao naelo da budete ispravni. Ali u emu smo mi zapravo loi? U
emu se ogleda nae loe ponaanje? Mislim da ste i Vi doiveli da pristupajui
ispovesti ne znate ta biste rekli: ne vidite u emu ste greni. Otkuda to? Odatle to nije
jasno kakav bi na ivot trebalo da bude i vode li sva naa dela i nae pomisli ka
ispravnom cilju. Poto to nije objanjeno, mi - gledajui na svoj ivot i videi da je on,
kao i kod svih drugih, lo, ali da nita posebno ne bode oi - ostajemo spokojni i
kaemo: pa ta jo hteti?
Sve to sam do sada pisao, pisao sam zato da se i Vama to ne bi uinilo. Ako postupite
prema onome kako Vam je ukazano, Va se jezik vie nee vratiti na to da kae: pa ta
jo hteti? Zadrau Vau panju jo malo na tome.
Evo u emu je zapravo stvar. To sam pomenuo ne jednom. itav na ivot, u svim
svojim delovima i pojedinostima, treba da bude posveen Bogu. Takav je opti zakon:
sve to god da ini, ini u skladu sa voljom Boijom, kako bi ugodio Bogu, u slavu
presvetog imena Njegovog. Tako treba gledati i na svako delo koje se nae pred nama
- da li je ono u skladu sa voljom Boijom. I nemoj ga se prihvatati pre no to se uveri
da joj tano odgovara; a obavljaj ga onako kako je Bogu ugodno da se obavlja. Onaj ko
uvek bude postupao sa takvom opreznou i jasnom sveu o tome koja su dela
ugodna Bogu, taj nee moi da ne bude svestan i toga da se njegov ivot odvija kako
treba, mada njegova dela nisu sjajna i savrena, ali u njima nije svesno doputeno nita
to bi vrealo Boga i to Njemu ne bi bilo ugodno. Ta svest ispunjava njegovo srce tihim
mirom i duhovnom radou koja se raa od oseanja da nije stran Bogu; i mada nije
velik, znatan i vien, on ipak jeste sluga Boiji, koji se trudi da na svaki nain ugodi
Bogu i sve svoje sile usmerava u tom pravcu, verujui da ga i Sam Bog vidi kao takvog.

Na moralni ivot trebalo bi kod svih da bude takav. Meutim, kakav biva u stvarnosti?
ivimo kako ivimo. Takvo svesno i samodelatno usmeravanje svih svojih dela na
ugaanju Bogu, bilo da su ta dela velika ili mala, nije kod nas prisutno ni u mislima ni u
namerama. Naa dela se odvijaju bez takve svesti, i to to se radi, radi se uglavnom
prema ustaljenom redu, jer svi tako rade, bez uverenosti u to da dela odgovaraju
glavnom cilju njihovog ivota.
Nedavno sam Vam spominjao neto o duhu ivota - da on biva ili bogobojaljiv, ili
samoljubiv, ili ljubi svet. Zaboravio sam da tu pomenem i etvrti tip: ni to ni ovo, mada
sam i njega negde uzgred pomenuo (kraj 27og pisma). Zar upravo tim duhom ne die
najvei deo ljudi? Oni naizgled nemaju nita protiv Boga, ali ni ugaanje Bogu nije
njihov cilj. Ako je bio u crkvi - bio je, a ako nije - nita strano. I kod kue kada se mole
jedan-dva poklona i kraj. Time su zadovoljni. Tako i u svemu drugom Boanskom. Oni
nisu oigledni egoisti, nego jednostavno tite svoje interese i uvek e nai razlog da se
izvuku i izbegnu bilo kakvu samoportvovanost. Oni ni svet ne ljube tako primetno, ali
e se zajedno sa svetom razonoditi njegovim delima. Takvih ljudi je mnogo. Svi su oni
ravnoduni prema delu bogougaanja i spasenja, i nisu ni topli ni hladni. Bog se od njih
okree i odbacuje ih.
Niste li i Vi do sada pripadali toj vrsti? Mislim da niste sasvim. Ipak, to to ste inili, inili
ste najveim delom zato to su svi oko Vas tako inili. Ali ostavimo ono to ste bili.
Uveravam Vas da ako savesno budete ispunjavali sve to Vam kaem, neete vie ni
najmanje biti nalik na takve, nego e sva Vaa dela biti dobra i predobra. Ne zato to e
to biti neka posebna dela, nego e dobiti posebnu Bogu, drugi karakter,
dostojanstvenost, dolinost. Neka Gospod blagoslovi! To Vam elim iz sveg srca. Kada
sve budete ustrojili po volji Boijoj i kada ponete tako da se vladate, Vi ete sigurno biti
osenjeni unutarnjim mirom i dobiete spokojstvo srca, jasno, toplo, radosno, u emu se i
sastoji raj duevni.
Ali da bi bilo tako, treba da dobijete odlunost za takav ivot; da biste postali odluni
treba da osetite da Va ivot nije dobar i da uvidite kako ne pazite na ono to je
najvanije (ni to ni ovo); takoe, treba da uvidite koliko je divan paljiv ivot. No, ni to
nije dovoljno. Treba se skruiti, jer mada jo niste mnogo vremena proiveli, deo ste
svakako proiveli uzalud. Skruenost srca zbog svoje neispravnosti pred Bogom ini
oslonac odlunosti da se ispravno stoji pred Njim. Sada se potrudite oko svega toga.
Neka Vam Gospod pomogne!
Gospod, Koji ustrojava spasenje svih, i Koji upravlja sudbinama onih koje spasava,
neka Vas naui kako da Va ivot ne proe uzalud - ni to ni ovo - nego da bude ugodan
Bogu, da Vam donese spasenje i poslui kao put za zadobijanje Carstva Nebeskog.

38. Neophodna odluka onoga ko posti da e se posvetiti Bogu razmatra se kao svesno
obnavljanje zaveta koji su za nas dati na krtenju.
sadraj
Dodau jo neto. Kada proitate sve to Vam predstoji da uinite nemojte da pomislite:
uh, kako je to strano! Pa kako sve to da postignem?! ak i da je tako, nemojte oklevati,
jer je u pitanju delo od prvorazredne vanosti. Tu meutim nema nieg tekog ili
velikog. Sve je vrlo jednostavno. Samo Vi polako krenite, i poi e Vam za rukom da
uinite sve kako treba. No, ako i ne uspete da uinite sve onako kako biste hteli - uinite
kako moete. Gospod nije sitniav. On ceni usrdnost i nameru. Va trud da se
preispitate i promenite, On prima kao delo koje se ve dogodilo - samo nemojte
odustajati, nego imajte u vidu da treba da ga produavate sve dalje, dok ga ne
dovedete do kraja. Najvanija je odluna namera da itavu sebe posvetite Gospodu. Tu
nameru ste svakako duni da podstaknete u sebi i da je utvrdite jednom za svagda. Jer
to je neophodan uslov za dobijanje blagodati koja se daje kroz Svete Tajne pokajanja i
svetog priea.
Podsetiu Vas na to kako je ureeno delo naeg spasenja, pa ete videti u emu se
sastoji ono najvanije to sada stoji pred Vama. Mi smo sagreili preko naih
praroditelja. Blagost Boija se saalila nad nama, te nam je uredila spasenje u Gospodu
Isusu Hristu, Sinu Boijem, Koji se vaplotio radi nas ljudi i radi naeg spasenja. Ovo
spasenje On je savrio Svojom smru na krstu, i Vaskrsenjem, i slanjem Duga Svetoga.
Oni koji veruju u Njega i pristupaju Mu sa pokajanjem, dobijaju oprotaj grehova radi
Njegove smrti i radi odlunosti da u ivotu slede Njega i Njegovo uenje, i primaju
blagodat Duga Svetoga kroz Svete Tajne. Mi smo to novo roenje dobili u detinjem
uzrastu. Veru su za nas svedoili roditelji i kumovi. Oni su i obeali da emo iveti po
zapovestima Gospodnjim. Zato je u tim prvim Tajnama sve i dato tako, kao da mi sami
svesno ispovedamo veru i dajemo zavete, ali oigledno sa tim uslovom, da kada
odrastemo i doemo do samopoznanja primimo i sami na sebe obaveze koje su na
krtenju za nas izrekli drugi. Kada to neko uini, blagodat Boija, koja je dotle delovala
sama i skriveno, poinje slobodno da deluje. To esto moe i da se oseti, a oigledno
pomae na delu spasenja onome ko je takvu odluku doneo. Ovo delo se uglavnom
savrava za vreme posta.
Evo dakle ta treba da poelite da uinite. Vi ste i ranije postili i inili sve to se obino
ini za vreme posta. Ali sada se spremite da to radite temeljnije, i sa sveu o onome
to radite. Polazei od toga, ja u Vam objasniti ta treba da uinite: treba sami da date
te zavete koje su za Vas dali drugi. Tada su se drugi za Vas odrekli satane i svih dela
njegovih i svakog sluenja njemu (svetskog ivota), a sada Vi sami treba da se
odreknete svega toga. Tada su drugi za Vas izjavili da se sjedinjujete sa Hristom i da
ete Njemu sluiti i Njemu se klanjati - sada to recite i sami, iz sve due i iz sveg srca.
Uite u to sa verom i odgovarajuom odlunou. Neka Vam Gospod bude pomonik, i
Majka Boija i Va aneo uvar!
Neka Vas oseni blagodat Svesvetog Duga u Svetim Tajnama ispovesti i svetog
priea, kojima treba da pristupite sa takvom dobrom namerom i odlukom.

39. Ispravljanje ivota ne sastoji se u promeni spoljanjeg ponaanja, nego u duhovnoj

promeni, sa spremnou na borbu sa preprekama. Razliiti su naini na koje se avo
trudi da zavede one koji su stali na put istinskog ivota.
sadraj
Vaim poslednjim pismom priredili ste mi pravi praznik. Kako se prosvetljuje Vaa glava
i kako odluke Vaeg srca dobijaju istinski i spasonosan smer! Dakle, odluili ste da sve
u svemu postupite kako treba. Neka Gospod to blagoslovi! Sve Vae ideje o tome kako
ete ubudue iveti su dobre. Ali da ne biste u aru upropastili stvar, makar to bilo i
odstupanje nadesno (odstupanje moe biti na desnu i na levu stranu: prvo je revnost ne
po razumu, a drugo - lenjost), urim da Vam dam jo neki savet.
Ispravljajui sebe, vie panje treba da obraate na unutranje nego na spoljanje.
Spoljanje ak moete da ostavite kakvo jeste, izuzev onoga to tetno deluje na srce,
to razbija misli, podstie na nepotrebna dela i slino. Prestrojavanje svakako treba da
se dotakne i spoljanjeg naina ivota, ali ne toliko u njegovoj formi, koliko u duhu kojim
se ivi. Ako se tako postupi, spoljanje e ostati gotovo isto, sa malim izuzecima, ali duh
e biti sasvim drugaiji. Korist od ne odve brze promene spoljanjeg naina ivota je
ta, to promena nikome nee bosti oi.
Drugo to treba da se ima u vidu Vi ve znate - da ne mislite da e se ono to je
zamiljeno ostvariti lako. Koliko je samo prepreka i spolja i iznutra! Vi dobro inite to se
spremate za borbu, a ne za put posut cveem. Tako i treba! Spremajte se za borbu i
molite Gospoda da Vam daruje snagu da podnesete sve zlo i uznemirujue to
sretnete. U sebe se ne uzdajte. Svu nadu poloite na Gospoda i uvek ete imati
Njegovu pomo.
No, spremajui se za borbu nemojte da mislite da ete uvek slaviti pobedu. esto ete
morati i da trpite i da patite. esto ete uviati da Vam se i pored sve elje da budete
ispravni potkradaju promaaji. Ali unapred znajte da stvari stoje tako. Ako se dogodi da
pogreite - ne uasavajte se. Unapred to predvidite i ne oekujte da e ivot tei
drugaije - bez prepreka, nemira i nevolja.
I samo jednim se opskrbite - vrstom hrabrou - pa ostajte u zapoetom delu ne
gledajui ni na ta drugo. Sada to treba da bude utvreno za itav ivot i zapeaeno
zavetom i tvrdom odlunou.
A kako e ivot da se odvija, kakvih e sve uspeha i neuspeha biti, kako e drugi to da
doekaju - sva slina pitanja prepustite volji Boijoj.
Iz opita zabeleenih u itijima svetih vidi se da Gospod na razliite naine vodi ka
savrenstvu one koji se priljubljuju uz Njega i sa toplom ljubavlju Mu posveuju svoj
ivot. On i avolu doputa da zlonamerno deluje, ali pri tome ne uklanja Svoju desnicu
koja nam pomae. Putevi su Njegovi divni i, to je glavno, tajni. ak i sam onaj ko biva
voen tim putevima, u pravom svetlu ih vidi tek kasnije, kada se osvrne za sobom.
avo nee spavati. Sveti Boiji ugodnici primetili su kako on na poetnike deluje
dvojako: jednima uopte ne smeta i nikako im se ne suprotstavlja. Ne nailazei na
prepreke ni spolja ni iznutra i videi da sve tee glatko, oni poinju ovako nekako da
mataju: sve smo neprijatelje odmah rasterali, ne smeju ni da se pokau. im se takve
misli pojave, avo istoga asa prilazi i poinje da razvija sujetna matanja iz kojih se
raa samouverenost i zaboravljanje na pomo Boiju, netraenje te pomoi i, zbog
toga, ostajanje bez nje. Kada dotle doe, avo poinje da sprovodi svoju tiraniju:
podstie zlo iznutra i snano napada spolja, pa samouvereni nesrenik pada. Takvi

sluajevi nisu retki. Izvolite, imajte to u vidu sada kada odluujete o tome kako da
uredite svoj ivot, da ne biste posle, kada zaista ponete tako da ivite i kada sve poe
glatko, poeli da umiljate neto o sebi, nego da biste odmah u tome prepoznali
najopasniju avolju zamku i da biste udvostruili opreznost i panju u odnosu na svoje
delo. Istinsko savrenstvo se tek malo-pomalo uoava i dolazi posle mnogih napora, a
ne na poetku i od prvog dana.
Druge pak avo napada iz sve snage ve od prvog dana, tako da je poetnik izgubljen:
gde god da se okrene, sve je protiv njega - i u mislima i u oseanjima, a i spolja je
uoljivo samo ono to se kosi sa dobrim namerama, i nita korisno se ne vidi. avo to
ini zato da bi uplaio poetnika, da bi ga zaustavio u njegovoj dobroj nameri i vratio ga
natrag - u nemaran i nepaljiv ivot. Ali im primeti da se poetnik ne predaje, nego
ostaje na svome, avo se odmah povlai. Jer hrabro suprotstavljanje avolu donosi
vence onima koji se trude, a avo to ne eli. Dakle, nemojte odmah da klonete prilikom
njegovog napada, znajui da je to uobiajena zamka i da e odustati im primeti Vau
istrajnost.
Veoma dobro postupate to pred sobom ne vidite put posut cveem. To je ispravan
pogled na stvari. I spremite se na istrajnost. Spasavajte se. Treba da Vam kaem jo
neto, ali to neka ostane za drugi put.
40. Upozorenje na mogunost hlaenja u budunosti. Razni uzroci hlaenja u odnosu
na duhovni ivot. Kako se ponaati kada se pojave znaci hlaenja.
sadraj
Vi se plaite da delo neete dovesti do kraja, ak i kada biste poeli usrdno. Da, toga
zaista treba da se plaite, jer mi esto sami pred sobom i protiv sebe bivamo izdajnici. U
sebe se ne moete pouzdati. Sva Vam je nada u Gospodu. Ne ostavljajte taj strah,
nego ga podravajte, as pazei da ne uvredite ljubljenog Gospoda, as plaei se da
ne oslabite, pa da opet doete u takvu situaciju, a danas-sutra doi e smrt. Posle e taj
strah proi i zamenie ga prava nada na spasenje, ali za sada ga ne ostavljajte: on e
raspaliti revnost i izbaciti veoma pogubne pozive na popustljivost. Usled toga e se u
Vaem srcu stalno uti vapaj: Gospode, spasi me nedostojnu\ To ja stalno nazivam
skruenim padanjem na kolena pred Gospodom u srcu. Neprijatelji su silni i ne zna
kakve e se sve bure podii i spolja i unutra kako bi te oborili sa pravog puta. Ako
padne - propao si. Zato dozivaj: O, Gospode, spasi me! To i jeste srce skrueno i
smireno, za koje prorok David kae da ga Gospod nee unititi, da ga nee prezreti,
nego e paziti na njega. Zapamtite to. Poto ste tu opasnost ve videli, bie Vam lake
da je uvek predosetite i da ponete da dozivate u pomo. Oseanje skruenog padanja
na kolena pred Gospodom - usled svesti o opasnostima koje prete sa svih strana i koje
mogu da prekinu tok duhovnog ivota i da ga ugue - treba da bude stalno prisutno u
Vama. Znajte da se onaj ko ima takvo oseanje kree ispravnim putem. Ovo oseanje
to najbolje i pokazuje!
Vi piete: Neka bi dao Bog da sadanja spremnost za zapoeto delo ne oslabi ni
kasnije". Ne kasnije, nego nikada ne treba da oslabi. Ta spremnost, ili usrdnost da se
slui Gospodu, ili revnost za bogougaanje, ili odlunost oveka da se posveti tanom
izvravanju Njegovih zapovesti (to je sve jedno: razliiti su nazivi, ali je delo isto), i ini
zapravo duhovni ivot. Kada postoji ta spremnost, postoji i duhovni ivot. Kada te
spremnosti nestane, nema ni duhovnog ivota. Kada nestane duhovnog ivota, to je

kao da se prekinulo Duhovno disanje i kao da je duhovno srce prestalo da kuca: duh ili
umire ili obamire. Zato prva briga onoga ko stupa na put Boiji treba da bude upravo to,
da na svaki nain podri i podgreje u sebi tu spremnost, revnost i usrdnost. Samo to
jedno dovoljno je da odri i sva naredna pravila, to jest, samo uvaj tu revnost i
spremnost, pa e te ona sama pouiti, i stalno e te pouavati, kako ta da uini i kako
kada da postupi. Zapamtite to!
Ovo, zajedno sa skruenim padanjem na kolena pred Gospodom, predstavlja koren
duhovnog ivota, njegovu zatitu i ogradu. Vi ste dobro odredili neprijatelja tog
osnovnog raspoloenja, pa samim tim i glavnog neprijatelja: hlaenje. O gorke i
pregorke stvari! Nemojte da mislite kako svako smanjenje ara revnosti predstavlja
odmah to pogubno hlaenje. Do njega dolazi i usled prekomernog naprezanja duevnih
sila, usled opadanja telesne snage ili naruenog zdravlja. I jedno i drugo je - nita. Proi
e. Loe je ono hlaenje do koga dolazi usled svojevoljnog uklanjanja od volje Boije,
svesno i uprkos savesti koja urazumljuje i zaustavlja, uz privezanost za bilo ta to nije
Boansko. To ubija duh i preseca duhovni ivot. E, upravo toga treba ponajvie da se
Bojite - kao ognja, kao smrti. Ovo se dogaa usled poputanja panje u odnosu na sebe
i gubljenja straga Boijeg. uvajte se toga, kako biste izbegli strano zlo. to se tie
nevoljnih i sluajnih hlaenja usled iscrpljenosti ili bolesti, za njih postoji jedan zakon:
pretrpeti, ni u emu ne naruavajui uspostavljeni blagoestivi poredak, makar radili bez
ikakvog zadovoljstva. Ko to bude trpeljivo podnosio, od njega e hlaenje brzo da
odstupi i vratie mu se uobiajena revnost, topla, od srca. Izvolite i to primite na znanje,
pa od sada odluite da, kao prvo, nikako ne dopustite da se vaa revnost ohladi, a kao
drugo, ako se sluajno i ohladi, trudite se da odrite svoj uobiajeni nain ivota u
uverenju da e ve i takvo suvo izvravanje dela brzo povratiti ivost i toplotu usrdnosti.
Sve to sam Vam napisao u poslednja dva pisma dogodie Vam se kasnije, kada zaista
ponete da vodite nov ivot. Ali poto prilikom izmene naina ivota, makar to za sada
bilo samo u mislima, treba odmah da uzmete u obzir sve sluajnosti do kojih moe da
doe, smatrao sam da nije na odmet da Vam ve sada sve to detaljnije opiem, tim pre
to su mi Vae rei pruile povod za tako neto.
Obradovalo me je upravo to to ste se Vi, moda i sami ne primeujui, dotakli
najsutinskijih strana duhovnog ivota. Znai da Va um radi pravilno: Gospod, Koji vidi
Vau spremnost da Mu iskreno sluite, pomae Vam - Vi ni sami ne znate kako Vam
padaju na um takve zamisli. To Vam po zapovesti Boijoj govori aneo uvar. Neka
Gospod blagoslovi Va poetak! Od sveg srca Vam elim uspeh.
Kada ponete da radite nad sobom, uvideete da je svako spoljanje rukovoenje ili
svaki savet samo pomono sredstvo. A ta je zapravo potrebno dui ili kako ispravnije
da se postupi u ovom ili onom sluaju, to svaka dua treba da rei sama, uz pomo
blagodati Boije koja nevidljivo rukovodi njome. Onaj ko iskreno eli da ugaa Gospodu
i ko Mu se u potpunosti predao, uvek postupa kako treba, ali se pri tome dri smireno.
Pismo zakljuujem eljom da Vam Gospod pomogne da post provedete na najuspeniji
nain.

41. Poslednji saveti pred ispovest i priee.

sadraj
Evo ve je dolo vreme za ispovest, a posle nje za najslai trenutak - prieivanje
Svetim Tajnama Hristovim! Neka Gospod blagoslovi da i jedno i drugo obavite kako
treba. Sav post i sve to ste zamislili, upravo tu se zapeauje peatom Boijim.
Ali zato Vas je, kako kaete, strah od odlaska na ispovest? Taj strah se zaista javlja
kod mnogih, ali zato bi ga bilo kod Vas? Izvolite, pojasnite sebi stvar. Onaj ko ispoveda
samo je svedok, a grehe prima Sam Gospod. On zapoveda duhovniku da onome ko se
ispoveda da razreenje grehova. A Gospod je sav - milost. On samo eka da neko
ispovedi svoje grehe, i im ih saopti - istoga asa dobija oprotaj. Zar se takvog
Gospoda treba bojati?
Delimino taj strah potie i odatle to nije objanjeno ta zapravo treba da se kae. No,
kada uinite sve onako kako se od Vas trai, sve e Vam biti jasno i neete imati ega
da se plaite.
Taj strah dolazi i odatle to se retko ispovedamo. Kada bismo se ee ispovedali, ne
bismo se tako plaili. Moda e dati Bog pa ete od sada ee pristupati trpezi
Gospodnjoj, a shodno tome i ispovedati se.
Evo ta svakako treba da uradite! Zapiite sve to naete za potrebno da otkrijete kada
doete kod duhovnika, i onda pomou tih beleaka sve ispriajte. Prava ispovest treba
da bude svoja, to jest sam onaj ko se ispoveda treba da kae u emu je grean, a ne da
eka da ga duhovnik pita. Jer ispovednik nuno pita mnogo toga suvinog, to nema
veze sa onim ko se ispoveda, a dogaa se da ne pita ono to je potrebno. I tako to
ostane neispoveeno. Da sami bez beleaka kaete ono to Vam lei na savesti to je
mogue ako mislite da ete se svega setiti, ali u svakom sluaju sve sami kaite. Neka
Vam Gospod blagoslovi da se ispovedate skruenog duga i sa vrstom odlunou da
posle budete u svemu ispravni, i bez ikakvog straga. On je sasvim suvian i smeta toj
stvari.
Nekoliko puta su me odvajali od pisanja pisma, pa su presekli nit misli koje sam imao
nameru da Vam izloim.
Dakle, ako se pojavi strah pre ispovesti - odagnajte ga. Strah pred Bogom je dragocena
stvar, ali ta detinja plaljivost koja postoji kod Vas delo je avolje. Nikakvog povoda za
takav strah zapravo nema, nego ga avo izaziva. Spokojno i skruenog srca idite ka
Gospodu. Idite onako kako je bludni sin u prii iao ocu. Otac nije grdio i vreao sina
koji se vratio, nego ga je doekao rairenih ruku i celivao. Isto to i Vas eka. Gospod je
ve rairio ruke prema Vama. Na Vama ostaje samo da mu priete. Uinite to sa
pobonom ljubavlju.
Glavno u pokajanju je bol srca zbog svoje neispravnosti pred Gospodom i tvrda namera
da se ubudue ivi u svemu ispravno. Vi ste ve saoptili svoju odluku da elite da
ugaate Gospodu, a Gospod Koji sve vidi svakako ju je ve primio. No, postoji li kod
Vas bol srca zbog loih dela? Potrudite se da ga probudite. Koliko god da malo grehova
imate, i koliko god da Vam se ine laki, ipak, to su gresi, i Bog na njih ne gleda
blagonaklono. Kako se ponekad pred ljudima zastidimo zbog neke neoprezne rei ili
pokreta! A ovde je Gospod, i ne neto nevano, nego gresi. Zato budite mudri pa se
skruite pred Gospodom. Posle e iz te skruenosti da potee snaga koja Vam nee
dati da skrenete u neispravan ivot.

Vi ste hteli sve iznova podrobno da preispitate i preuredite. Moda niste uspeli da
uinite sve, ili niste uinili onoliko koliko ste hteli: ne uzbuujte se zbog toga. Gospodu
je draga Vaa glavna namera i odluka da u svemu budete ispravni pred Njim. Radi nje
ete dobiti i oprotaj grehova i oiujuu blagodat. Idite ka Gospodu sa tvrdom
namerom da budete ispravni, umesto svih neispravnosti kojih ste svesni, i onih kojih jo
niste svesni. Kako sada, tako i u budunosti vrsto se drite namere da inite sve ono
to Vaa savest smatra da treba da inite; ostalo neka Vas ne uznemiruje.
to se ispovesti tie, bolje je da se ispovedate vee pred priee, kako biste no i jutro
mogli u potpunosti da posvetite razmiljanjima o primanju Gospoda. U to vreme itajte
propovedi pred sveto priee iz knjiice koju sam Vam dao. Sedite i razmiljajte o
Gospodu molei Mu se u srcu ovako: Gospode, kako hoe tako uradi sa mnom i u
meni, samo me ne lii optenja sa Tobom". Stalno se molite tom kratkom molitvom
dodajui joj i poklone. A ako ispovest odloite do jutra, uvee e Vam se misli ve
umnoiti i uznemiriete se.
Svetim Tajnama pristupajte u prostoti srca, sa potpunom verom da primate Gospoda u
sebe i sa ponaanjem koje tome odgovara. ta e posle toga biti u dui, to ostavite
Samom Gospodu. Mnogi unapred ele da od svetog Priea dobiju to i to, a onda,
kada toga ne bude, uznemiruju se i ak se kolebaju po pitanju vere i sile Svete Tajne.
No, krivica nije do Svete Tajne, nego do njihovih nepotrebnih razmiljanja. Nita sebi ne
obeavajte, nego sve prepustite Gospodu, molei od Njega jednu milost: da Vam da
snage za svako dobro delo kojim se ugaa Njemu. Plod priea se u srcu najee
ogleda kao slatki mir; ponekad priee donosi prosveenje u mislima i arku predanost
Gospodu; ponekad se pak gotovo nita ne vidi, ali se kasnije na delima pokazuje velika
snaga i istrajnost kada je u pitanju obeani ispravni ivot. Primetiu ovde jo i to, da
plodove svetog priea ne vidimo zato to se retko prieujemo. Prieujte se to je
mogue ee pa ete videti koliko utehe donose plodovi ove Svete Tajne.
Sve vreme se molim i moliu se da Vam Gospod pomogne da pristupite tim Tajnama
radi potpune obnove vaeg duga. I Gospod e Vam biti pomonik u svemu dobrom to
poeli Vaa dua!

42. Pozdrav i dobre elje onome ko se pokajao i priestio Svetim Tajnama. Od onoga
ko je stupio na put istinskog ivota zahteva se neprestano seanje na Boga.
sadraj
Sada ste se svakako ve ispovedili i priestili. estitam! Neka Vam Gospod daruje da to
bude na jaanje duga, na priljubljivanje srca uz Gospoda, na olakavanje ivotnih
puteva i utehu, na duhovnu snagu za bogougodna dela.
Ali pre svega Vam elim da osetite radost spasenja u Gospodu. Jer Gospod je u Vama,
a gde je Gospod, tamo je i spasenje. Jednog neznaboakog cara na moru je zatekla
bura. Mornari u strahu nisu znali ta da ine, a car je, po oholosti koja mu je bila
svojstvena, rekao: ega se bojite, pa vi vozite takvog cara". To su bile prazne rei. A
kada se jednom prilikom podigla velika bura koja je dovela u opasnost brod na kome je
Gospod sa uenicima plovio preko Genisaretskog jezera i kada su oni ne znajui ta da
ine zavapili: Gospode, spasi nas, izgibosmo!" On je najpre zapretio vetru i talasima, a
kada su se talasi smirili i kada je zavladala tiina rekao je: Gde je vera vaa*. (Lk. 8,2325).
Dakle, tek u odnosu na Gospoda moe se zaista rei: ega se Bojite? Gospod je sa
vama. To Vam i kaem: ne bojte se ni unutranjih ni spoljnjih talasa, jer je Gospod sa
Vama. Ne gubite ivu veru u to, pa e Vae srce ispovedati: Da poem i dolinom sena
smrtnoga, neu se Bogati zla;jer si ti sa mnom (Ps. 22,4). I svi koji se prieuju treba
da pevaju: Gospod nad vojskama s nama je, brani je na Bog Jakovljev (Ps.45,8).
Sada kada ste obnovljeni i osnaeni blagodau Boijom, kada ste nadahnuti prisustvom
Gospoda, izaite na delo Boije koje ste tako usrdno prihvatili, kako biste ga savravali
dok ne doe vee Vaeg ivota. Da bih Vam pomogao podsetiu Vas na jednu tajnu
ivota u Gospodu - neprestano seanje na Boga. U tom seanju treba da se na svaki
nain krepite sve dotle dok ono postane neodvojivo od Vae panje. Bog je svuda i
uvek sa nama, uz nas i u nama. Ali mi nismo uvek sa Njim, jer ga se ne seamo i
doputamo sebi mnogo toga to ne bismo dopustili kada bismo Ga se seali. Potrudite
se oko tog seanja. Tu se ne zahteva nita naroito, samo namera da se prihvati i da se
zapamti da je Gospod u Vama, da Vam je blizu, da gleda na Vas tako pronicljivo, kao
da Vas gleda pravo u oi. ta god da inite uvek imajte na umu da je Gospod blizu i da
Vas gleda. Potrudite se da se naviknete na to i naviknuete se, a im se malo naviknete
videete kako se spasonosno delo zbog toga odvija u dui. Samo ne zaboravite da
seanje na Boga ne treba da bude isto kao i seanje na bilo koju drugu stvar, jer ono
treba da bude sjedinjeno sa strahom Boijim i pobonou. Ljudi i bivaju poboni od
toga.
Revnosni hriani imaju poseban metod da bi se to lake navikli na seanje na Boga,
a to je - neprestano ponavljanje kratke molitve. Uglavnom je to: Gospode pomiluj!
Gospode Isuse Hriste, pomiluj me grenu!" Ukoliko je jo niste uli, onda ujte, i, ako to
jo niste inili, onda od sada ponite da tvorite. Bilo da hodate, ili sedite, ili radite, ili
jedete, ili idete na spavanje - stalno ponavljajte: Gospode pomiluj! Gospode Isuse
Hriste, pomiluj me grenu!" Usled estog ponavljanja ove e se rei tako vezati za Va
jezik da e se ponavljati same od sebe. A to veoma urazumljuje misli koje blude ili
lutaju. Ali opet ne zaboravite da sa tim reima sjedinite i pobonost.
Ono to bi sada jo trebalo da Vam kaem, ve sam Vam napisao im ste izjavili
odlunost da se prihvatite dela kako dolikuje. Izvolite to sada ponovo pogledajte. A o
onome na ta bi jo trebalo da Vas podsetim bie rei kasnije.

Budite mirni i radujte se to stupate na put iskrenog sluenja Gospodu, na istinski put
koji treba da Vas dovede dotle da nasledite Carstvo Nebesko. Neka Vam pomogne
Gospod i Preista Vladiica!
43. Onaj ko je posle pokajanja i priea stupio na put istinskog ivota treba da
uspostavi mir u sebi. Pravila za odagnavanje unutranje nesreenosti: neprestano
seanje na Boga, odlunost da se u svemu, i velikom i malom, postupa prema savesti i
strpljivo oekivanje uspeha.
sadraj
Hou da Vam dam jo nekoliko uputstava o tome ta Vam treba sada kada ste poli
novim putem.
Da je na duh - pali duh, to jasno osea svako ko sebi postavi kao pravilo da strogo
pazi na ono to se u nama dogaa makar i samo tokom jednog dana. Ja sam Vam o
tome jo davno govorio. Prisetite se: da je nered upravo u nama, da je posledica
bezakonja i da zato treba da bude preseen. Pa Vi ste svojevremeno i sami pisali kako
ne moete da izaete na kraj sa nezadrivim unutranjim pokretima. U nekoliko rei
ponoviu opis toga stanja.
Misli naeg uma okrenute su ka zemaljskom i nikako ne moe da ih podigne ka nebu.
Njihov predmet je - sujetno, ulno, greno. Da li ste videli kako se magla sputa u
dolinu? E, to je prava slika naih misli. Sve one samo puze i vuku se po zemlji. Ali osim
toga, one su u neprestanom kovitlacu i ne zaustavljaju se na jednome, nego tumaraju
kao oblak komaraca u leto. No, ne ostaju bez uticaja.
Jer srce lei pod njima i one neprestano udaraju na njega proizvodei sebi svojstveni
uinak. Kakva je misao, takvo je i kretanje srce. Zato se u srcu jedno za drugim
smenjuju as radost, as dosada, as zavist, as strah, as nada, as samouverenost,
as oajanje. Nema zaustavljanja i nema nikakvog reda, ba kao i u mislima. Srce
neprestano Drhti od oseanja kao list.
Ali stvar se na tome ne zavrava. Misao sa oseanjem uvek raa elju, vie ili manje
jaku. Usled komeanja misli i oseanja nered nastaje i meu eljama: da se uzme
jedno, a drugo da se odbaci; nekome se poeli dobro, a nekom zlo; as da se pobegne
od svih, as da se stane meu ljude i deluje; u neemu da se poslua, a u neemu da
se ostane pri svome; i tako dalje, i tako dalje. as se zamisli jedno, as drugo, i ideje se
neprestano roje u dui, a njihovo ispunjenje nije bitno.
(Pogledajte sebe kada, na primer, sedite i radite: videete, kao na sceni, da se sve to
odigrava i u Vama.)
Eto kakav nered i pometnja vladaju u nama. Odatle potie i nered u ivotu, i nekakav
mrak oko nas. Nemojte da oekujete uredan ivot dok ne unitite taj unutranji nered.
On i sam po sebi priinjava mnogo zla, ali kod njega je naroito loe to to ga prate
demoni, koji tamo unutra jo vie mute, usmeravajui sve na zlo i na nau propast.
Kada ste tokom posta posmatrali sebe i donosili odluku da jedno odstranite a drugo
dodate, onda svakako niste mogli a da ne obratite panju na svoj unutranji nemir i da
mu se ne suprotstavite odgovarajuim revnovanjem. Izvolite dakle pre svega navalite na
tog unutranjeg neprijatelja.
Vi ste vrsto odluili da sluite Gospodu i da od sada pripadate samo Njemu. Sveta
Tajna pokajanja Vam je donela oprotaj u svemu, i pokazala Vas je istom pred licem
Boga. Sveto priee Vas je uvelo u najtenje optenje, tj. obnovilo je Vau zajednicu

sa Gospodom Isusom Hristom i ispunilo Vas je svakom blagodatnom silom. Vi ste sada
spremni za delo.
Kada bi za ispravljanje naeg duhovnog ivota bilo dovoljno samo da poelimo pa da se
sve ostvari u najlepem obliku, ili da damo re pa da se odmah potom pojavi i delo, ne
bismo imali vie o emu da priamo. Sve bi kod Vas polo da se bolje i poeleti ne
moe. Ali takav je zakon slobodnog - u sutini povreenog - ivota, da ak i kada postoji
vrsta odlunost, i kada je spremna blagodatna pomo, ipak se treba naprezati i boriti, i
to prvenstveno sa samim sobom.
Na duhovni ivot nikada odjednom ne dolazi u potrebni red, nego je uvek nakon
prihvatanja dobre namere i blagodatne pomoi potreban veliki napor nad sobom,
usmeren na to da se uniti nered koji vlada u nama i da se umesto njega uvede red i
poredak, za kojim sledi unutranji mir i stalno radosno stanje srca.
Eto dakle ta Vam sada predstoji! Ipak, nemojte misliti da Vam je za to potrebna gomila
stvari, ili da treba da prihvatite ne znam ni ja koliko pravila. Ne, uopte. Dva-tri mala
pravila, dva-tri mala upozorenja i - to je sve.
U Vama vlada nered - to Vam je poznato iz iskustva. Treba da ga unitite - to hoete,
odluili ste. Odmah se prihvatite otklanjanja razloga toga nereda. Razlog za nered je taj,
to je na duh izgubio sebi srodnu taku oslonca. Njegov je oslonac u Bogu. Duh se na
tu taku oslonca vraa seanjem na Boga. Dakle, prvo: treba se navikavati na
neprestano seanje na Boga, sa strahom i pobonou. Proli put sam Vam pisao o
tome i Vi ste to prihvatili. Znate koji metod treba primeniti da biste to postigli i ve ste
poeli. Neka Gospod blagoslovi! I izvolite nastavite da se trudite bez poputanja. ta
god da radite budite sa Gospodom, stalno Mu se obraajte umom svojim, trudite se da
se pred Njim drite onako kako biste se drali pred carem. Brzo ete se naviknuti, samo
nemojte da to odbacite, niti da lrekidate. Ako budete savesno ispunjavali ovo malo
pravilo, duhovni nered e biti istisnut iz Vas, a ak i ukoliko se bude probijao unutra, as
u vidu ispraznih i nepotrebnih pomisli, as u vidu neumesnih oseanja i elja, Vi ete to
istoga asa primetiti pa ete izbaciti ove neeljene goste, hitajui da svaki put obnovite
jednomislije u Jedinom Gospodu.
Hou da Vas nagovorim! Prihvatite se posla i nastavljajte bez prekida, pa ete brzo
dobiti ono to traite. Usredsredite pobonu panju u Jedinom Bogu, a sa njom e doi i
unutranji mir. Kaem: brzo, ali ipak ne za dan ili dva. Moda e biti potrebni meseci. O,
kad ne bi bile potrebne i godine! Molite Gospoda, i On Sam e Vam pomoi.
Kao podrku ovome dodajte jo i sledee: da ne inite nita to savest zabranjuje, i da
ne proputate nita to Vam ona nalae da radite, bilo to veliko ili malo. Savest je uvek
na moralni pokreta. Razlog za to to se nae misli, oseanja i elje u nama
preputaju nedopustivoj neposlunosti izmeu ostalog je i taj, to je savest izgubila
snagu. Vratite joj snagu izjavljujui joj potpunu pokornost. Vi ste je sada prosvetili, jer
ste razjasnili ta sve treba, a ta ne treba da inite. Izvolite toga nepokolebljivo da se
drite - tako odluno, da biste pre umrli nego da dopustite da uinite neto protivno
savesti. to odlunije budete tako postupali, to e silnija bivati Vaa savest, to e Vam
ona potpunije i silnije pokazivati ta treba da inite, uklanjajui Vas od onoga to ne
treba, i u delima, i u reima, i u pomislima - i Vi ete se duhovno brzo dovoditi u red.
Savest sa seanjem na Boga - to je klju istinskog duhovnog ivota. Setite se ta smo
govorili o duhu u poetku nae besede (Pisma 9,11-13).

Od ta dva pravila nita se vie ne trai. Dopunite ih samo trpljenjem. Uspeh se nee
pojaviti odmah, treba ekati, ali svakako neumorno se trudei. Treba se truditi i, to je
glavno, ni u emu ne poputati ugaanju sebi ili ugaanju svetu. Taj poredak koji ste
poeli da uspostavljate neprestano e nailaziti na protivljenje. Treba odolevati tim
napadima, naprezati svoju snagu i trpeti. Obucite se u to svemono oruije i nikada
neete klonuti duhom kada naiete na neuspehe. Vremenom e sve doi. Neka Vas u
trpljenju hrabri ova nada. Da stvari bivaju upravo tako, to pokazuje iskustvo ljudi koji su
traili i zadobijali spasenje.
To je dakle sve! Pobono se seati Boga, drati se savesti i naoruati se trpljenjem sa
nadom. To je malo, ali je seme svega drugoga. Neka Vas Gospod blagoslovi da doete
u takvo duhovno raspoloenje i da ostanete u njemu.
44. Upozorenja onome ko je stupio na istinski put. O nemiru koji ulazi u ivot sa
proleem. Zbog ega se mnogi koji poste ne popravljaju u potpunosti.
sadraj
Proli put sam Vam ukazao na dva-tri mala pravila. Sada u Vam dati dva-tri mala
upozorenja.
Prvo: nikada nemojte da mislite da ste u neemu uspeli. Mi smo toliko slabi, da im se i
najmanje dobro pojavi u nama, odmah poviemo: evo ga, uspeo sam! Odagnajte takve
misli. Jer dobro se nikada ne daje odjednom, to podmee avo. Ako prihvati njegovu
podvalu energija odmah oslabi i - nered je opet tu blizu. Da ne biste podlegli ovim loim
pomislima, svakoga dana kada ustanete treba tako da se pripremite, kao da upravo
sada prvi put poinjete da se trudite na tom putu.
Drugo: ne povlaujte sebi ni na koji nain. Proi e dan-dva u samoposmatranju i
samoprinuivanju, pa e neprijatelj poeti da ti doaptava: dobro je, dosta si se
potrudila, gajde da se sada malo opusti. To je tako umiljat nagovor, da isprva nee ni
pomisliti da treba da mu se suprotstavi; meutim, on je tako zao, da im mu malo
popusti, unutra se ve sve poremeti. Poputanje sebi - to je isto to i mala pukotina u
brani. im se ta mala pukotina pojavi, brana nee dugo izdrati, voda e je sigurno
razneti. Isto to u nama radi poputanje: sve raznese, tako da iznova treba zapoeti sa
obnavljanjem sebe. Bojte se zato tog poputanja i povlaivanja kao najpokvarenijeg
neprijatelja, ma kako slatkoreiv bio.
Postoje dve prilike kada toga naroito treba da se uvate. To je vreme Pashe i prolee.
Jer u vreme posta mi se svakako vie ili manje uozbiljujemo. Zato posle toga ne izdre
svi? Zato to poputaju sebi, neko za Pashu, a neko posle nje - u prolee. Za Pashu
misle: praznino je vreme, mogu malo da se opustim. Kada neko poslua taj nagovor,
njegovo dobro raspoloenje bie uniteno. Jer kada pusti sebi na volju, posle se vie
nee vratiti na samosavladavanje, nego e nastaviti po starom - da ugaa telu i
pomislima.
Prolee je prijatno vreme, ali koliko samo zla ini u duhovnom pogledu! Viali ste kako
jaganjci kada ih isteraju na travu skau, bleje i zabavljaju se. Odakle to? Pa ivot buja u
njima. Slino bujanje ivota oseaju i ljudi, ne samo mladi, nego i stariji. Tu nema nieg
grenog. To je nevino oseanje, ali nain na koji se ljudi njime koriste ne biva sasvim
bezgrean. Radost ivota! Kada se ta radost oseti, Gospodu treba zablagodariti to je
na zemlji punoj patnje zbog naih grehova ostavio jo mesta i za radosti, da ne bismo
pali u oajanje. Ali ta se dogaa? Ljudi se ne sete da zablagodare Bogu, nego se

posvete tome da radost produe, rasejavajui se pri tome i vraajui se na staro.

Prijatna je ta radost, ili bujanje ivota, ali je sasvim ulna i telesna, pa su i pozivi koji od
nje dolaze isto tako ulni i telesni. Ljudi bi hteli da gledaju ono to prija njihovim oima,
da sluaju ono to prija njihovim uima, da pomiriu ono to prija njihovom ulu mirisa,
da diu sve vazduh, da osete ugodan povetarac - uopte, da umnoe prijatne ulne
utiske. Ko se odazove tim pozivima, taj nee prebivati u sebi, nego e svakako izai
napolje; tako se prekida panja prema sebi, a misli, oseanja i elje ponovo poinju da
se uzburkavaju i vraaju se u raniji nered. Misao o Bogu se povlai i unutranji mir
nestaje. Pritisnuta saveu dua e rei: sutra se neu tako ponaati. Ali i sutra e biti
isto, isto e biti i preksutra, i na kraju e ovek da digne ruke od svega. Opet e poeti
da ivi kako ive i svi drugi". I propae sav plod napora koji su tokom Velikog posta bili
uloeni kako bi se dua dovela u red. E, to je iz jednog razloga - zato to nisu bili
oprezni i to nisu umeli da odbiju da ugaaju svojim ulima, niti su se potrudili da svoju
duu dre u potrebnom strahu, nego su, povodei se za spoljanjim, sasvim zaboravili
da paze na unutranje.
Neka Vas Gospod sauva od toga! Vama je ve padala na pamet bojaljiva misao: ta
ako ne odolim? Ako ne odolite, Bog zna hoete li se vratiti takvim odlunim namerama.
Ali znajte da ako se okrenete natrag, biete mnogo loiji nego to ste bili kada ste
zapoinjali taj novi ivot. Spasitelj takve povratnike padove poredi sa vraanjem starog
demona u dom koji je morao da napusti, ali sada ne samog, nego sa sedam drugih.
Takvom e oveku, zakljuio je On Svoje kazivanje, ovo poslednje biti gore nego prvo.
Gospod neka Vas od toga izbavi!
Kada proitate ove redove nemojte rei: ah, zato sam i poinjala! Ne, nikako! Ne
smuujte sebe. Vi ste doneli ispravnu odluku: odluili ste se za takav ivot u kome ete
biti sami, ba kako ste u poetku poeleli - da se drite na ravni ljudskog dostojanstva.
Dakle, ne uniavajte svoju odluku i ne vreajte Gospoda, da Vas je On toboe ostavio
samu. Jer Gospod je prisutan u Vama Svojom blagodau. A ako je Gospod u Vama, ko
je protiv Vas? (Rim.8,31). Jer je vei Onaj koji je u vama, negoli koji je u svetu (1. Jn.
4,4). Osim toga, ivot u kome ovek pazi na sebe nije takav da ga samo liava Uteha ,
a da mu ne daje nita u zamenu. Naprotiv, taj ivot, sa seanjem na Boga i sluanjem
sopstvene savesti, sam po sebi predstavlja nepresuni izvor duhovnih radosti, u
poreenju sa kojima zemaljske radosti izgledaju kao pelin pored meda. Uostalom,
neete morati mnogo ega spoljanjeg da se liavate. Jer sve to treba da se odvija
unutra. U svemu se moe uestvovati i pri tome u svemu biti stran. Spolja se radi jedno,
dok se unutra dogaa drugo.
To je sve (mislim na mala pravila i upozorenja iz ova dva pisma). Zar je to mnogo? Nije.
A uz to se i lako ispunjava. No, kakav samo plod donosi! Dakle, napred, i upravljajte se
prema onome to je reeno. Amin.

45. Glavno zanimanje onoga ko je stupio na istinski put je - molitva. Produetak o

nerasejanoj molitvi.
sadraj
Kako je taan Va zakljuak: Dakle, ispada da je sve - u molitvi!" Da, u molitvi. Molitva
je za samoposmatranje - duhovni barometar. Barometar pokazuje koliko je teak ili lak
vazduh, dok molitva pokazuje koliko je na duh visoko ili nisko u svojoj okrenutosti ka
Bogu. Molite se onako kako ste zapoeli. ee tokom dana stanite pred svoje ikone i
svaki put napravite po nekoliko poklona, pojasnih i zemnih. Jo je bolje ako padnete na
kolena. I to niko ne vidi osim Gospoda. Molitve ujutro i uvee, sve po redu. Tada se
treba moliti vie, onako kako Vam je odreeno; a inae - esto se klanjati pred
Gospodom ali po malo; ali ne onako kao prilikom susreta sa poznatim: da se klimne
glavom i to je dovoljno. Uostalom, usrdnost e svemu da naui, nju na svaki nain treba
da raspalite.
Ali nikad ne zaboravljajte da je sutina molitve uznoenje uma i srca ka Bogu, jer Bog je
prisutan svuda. I sveti prorok je uio svoju duu: Blagoslovi duo moja Gospoda na
svakom mesto vladavine Njegove! Vie od svega drugoga tome moe da doprinese,
kao to sam ve pisao, seanje na Boga, a Vi ste jo bolje dodali: ljubav prema Bogu.
Neka Vas Gospod blagoslovi za to - za potpunu ljubav prema Njemu. No, i da biste
zavoleli Gospoda, put za to je seanje na Njega sa udubljivanjem mislima u Njegove
Boanske osobine i dela. Potrebno je da se navikavate na seanje na Boga, a sredstvo
za to je, kao to sam pisao, kratka molitva koja se u mislima neprestano ponavlja:
Gospode pomiluj! Gospode Isuse Hriste, Sine Boiji, pomiluj me grenu! Evo, Vi ste ve
poeli - samo nastavite: dok sedite, dok hodate, dok neto radite ili govorite, u svakom
sluaju i u svakom trenutku stalno drite u mislima da je Gospod blizu i od srca ga
dozivajte: Gospode, pomiluj!
Kaete da su Vam misli rasejane. Ne moe to odjednom; treba da se potrudite dok se
ne pojavi navika da stalno prebivate u srcu pred Gospodom. ini mi se da sam Vam
ve govorio, da im primetite da su se misli razbeale vraajte ih nazad kako im nikada
svojom voljom i svesno ne biste dozvolili da lutaju. To treba da radite ne samo za vreme
molitve, nego uvek. I postavite sebi kao zakon: da uvek umom u srcu budete sa
Gospodom i da ne dozvoljavate mislima da lutaju, i im odu odmah da ih vratite natrag i
naterate da budu u kui, u kleti srca, i da besede sa najslaim Gospodom. Kada to
postavite kao zakon, prisilite se da ga tano izvravate, i pazite da ga ne naruite, ne
navlaite kaznu na sebe i molite Gospoda da Vam pomogne u tom najpotrebnijem delu.
Ako se usrdno budete trudili brzo ete uspeti. Uslovi za uspeh su sledei: 1)
neprekidnost takvog delanja, postojanost u njemu. Ne da ponete pa da ostavite, nego
ovako: poeli ste i ii ete dotle dok ne postignete uspeh. U svakom poslu uspeh zavisi
od postojanosti truda; 2) potrebno je naoruati se trpljenjem i samoprinuivanjem. Doi
e lenjost, elja e da oslabi, pojavie se ak i sumnja treba li uopte tako postupati terajte sve to od sebe, i onako kako ste odluili prinudite sebe na to delo; 3) da biste to
postigli neka Vas pokree nada da e Vam Gospod, videi Va trud oko molitve i
usrdnost sa kojom hoete na nju da se naviknete, dati na kraju molitvu, i da e ona,
utvrdivi se u srcu, sama odatle prokljuati. Taj najblaeniji plod je plod molitvenog
truda! Oekivanje tog ploda nadahnjivalo je sve molitvenike, a njegovo dobijanje bilo je
za njih izvor neprestanog duhovnog blaenstva, radosti i mira njihovog srca U Bogu. O,

neka Vam Gospod daruje taj plod! Ali nee Vam ga dati bez truda, i to truda postojanog,
uz samoprinuivanje, sa trpljenjem i sa nadom. Budite hrabri!
aljem Vam u vezi sa tim knjiicu Pisma o duhovnom ivotu", koja je u potpunosti
usmerena ka tome da pomogne utvrivanju uma u srcu panjom prema Gospodu i
molitvenim raspoloenjem. Jer molitvi treba da se pridoda i itanje knjiga ili lanaka u
kojima se govori o molitvi i molitvenim raspoloenjima.
to se vie budete utvrivali u seanju na Boga, ili u umnom stojanju pred Bogom u
srcu, to e se misli sve vie i vie stiavati i manje e da lutaju. Dovoenje due u red i
uspeh u molitvi idu zajedno.
Prisetite se da je od prvih pisama bilo rei o naem duhu (Pisma 2021). E, pa to i jeste
njegova obnova. Kada to obnovite, zapoee delatno preureenje i ienje i due i tela
i Vaih spoljnih odnosa. Tako ete postati pravi ovek.
46. Opta pravila za onoga ko stoji na putu istinskog ivota.
sadraj
Vi ste tako odluno stupili na put sluenja Gospodu. Neka Vas Gospod blagoslovi!
Sluite Gospodu! Pre svega:
uvajte se umiljenosti, ona je - prvi neprijatelj. Naa ispravnost pred Bogom koja
predstavlja tek nameru, ve raa misao o tome da se neto posebno razlikujemo od
drugih, pa i od sebe u prolosti, a to je jo oiglednije kada nam poe za rukom i da
uinimo neto na tom putu. im malo ostanemo u toj ispravnosti, ona nam ve izgleda
kao neto divno i mi poinjemo o sebi da matamo kao o savrenim licima koja
savravaju udesna dela. A to nas zapravo avo pritiska kako bi podstakao umiljenost.
Ko podlegne i padne u umiljenost, od njega istoga asa odstupa blagodat i ostavlja ga
samog. Tada ga avo hvata kao bespomoni plen.
Neka Vas ne naputaju strah i opreznost. Mi hodamo izmeu zamki. avo nikada ne
iskuava oiglednim zlom, nego nas obmanjuje prvenstveno prividom dobra. Neiskusan
ovek e poi za mamcem i pae u ruke avola kao to u prekrivenu jamu pada zver
koja bezbrino ide po umi. uvajte se i ne gubite hrabrost, jer Gospod je blizu.
Neka Vas ne naputa strah od smrti, i suda posle smrti, i presude. Od jutra, im ponete
u srcu da se seate Gospoda, potrudite se da uz to veete seanje na ovo poslednje.
Zatim itav dan ne prestajte da razmiljate o tome, kao to ne prestajete da razmiljate
ni o Gospodu, a kada poete na poinak govorite: gle, grob je preda mnom! Predstoji mi
smrt! Videete kakve ete uvare u tome pronai.
Ne treba sasvim da se udaljite iz drutva. Ali od Vas zavisi to, da budete u drutvu koje
je manje sklono ispraznim zabavama. A kada budete tamo, nemojte, koliko ste u stanju,
da gubite panju prema Gospodu, Koji je blizu i u Vama, na seanje na smrt koja je
spremna da Vas uzme. Ne dopustite da Vae srce podlegne utisku koji proizvode
ugodnosti za oi, sluh i druga ula. ivot u svetu zato i nije dobar, to duu puni
uspomenama na stvari, lica i dela, koje posle uznemiravaju duu. To oveku ne
dozvoljava da se moli kako treba. Jedno je sredstvo protiv toga: uvati srce od takvih
utisaka koliko je mogue. Neka sve ide i prolazi mimo Vas i neka ne ulazi u srce.
Ipak, nemojte da beite od ljudi i ne budite zlovoljni. U Vaoj situaciji to nije dobro, a ni
koristi od toga neete imati. Vie vremena provodite sa svojima. Dobro je to kako se
vladate, ne odstupajte od toga da ne biste bili uzdrmani i da ne podlegnete ljudskom
praznoslovlju.

Duhovnim zanimanjima - molitvom, itanjem i razmiljanjem - treba da se bavite

nepopustljivo svakoga dana. ta ete kada da radite, to odluite sami. Ustajte ranije i
pre no to izaete iz svoje sobe proite sva ta zanimanja koliko stignete. Svoje
najnunije potrebe izrazite Gospodu deijim reima i sa deijim poverenjem, a molitve iz
Molitvenika prekidajte poklonima i kratkim molitvenim pozivima Bogu. Posle molitve
itajte uz razmiljanje i sve to proitate primenite na sebe ili razmotrite kako to da
primenite u ivotu. Pisao sam Vam ve i opet ponavljam: bilo bi veoma plodotvorno
kada biste svako jutro kratko zapisivali misli koje Vam se rode u glavi ili do kojih doete
razmiljajui o onome to ste proitali u Jevanelju i Apostolu. Prihvatite se tog truda i
savravajte ga u prostoti, bez ikakvog mudrovanja.
Trudei se iz sve snage svu Vau brigu o uspehu poloite na Gospoda. Uverenost u
pomo Boiju koren je duhovnog ivota. Nita se ne daje odjednom, sve e doi u svoje
vreme. Sve to sa verom zatraite, dobiete. A kada? Kad Gospodu bude ugodno da
Vam da. Trpite, tvrdo ostajui u nainu ivota koji ste izabrali. Nadahnjujte se nadom da
e doi dan kada e u Vaem srcu zasijati svetlost radosti i kada e mu biti vraena
sloboda od svih okova, kada e dobiti lakou pokreta i uznoenja onamo gde vuku dobri
planovi duga. Tada ete kao ptica putena iz kaveza na slobodu leteti u duhovnoj
oblasti.
Blagoslov Gospodnji neka je na Vama! Neka Vas Majka Boija oseni pokrovom Svojim!
Aneo uvar neka Vas titi od svih neprijateljskih nasrtaja!
47. Molitveno pravilo za onoga ko stoji na putu bogougodnog ivota. Uenje psalama
napamet. Zamena dugih molitava kratkim. Brojanice.
sadraj
Pitate za molitveno pravilo. Da, molitveno pravilo treba da imamo zbog nae slabosti,
kako bismo, s jedne strane, izbegli lenjost, a sa druge, da bismo dali meru revnosti. I
najvei molitvenici imali su molitveno pravilo i drali su ga se. Svaki put oni su molitvu
zapoinjali propisanim moljenjima, da bi potom, ako bi im tokom moljenja dola
samopokretna molitva, ostavljali bi ta moljenja i nastavljali da se mole ovom molitvom.
Ako su oni postupali tako, onda bi tim pre trebalo i mi to da inimo. Mi zapravo uopte
ne znamo kako bismo se pomolili bez propisanih molitava. Kada njih ne bi bilo, sasvim
bismo ostali bez molitve.
Ipak, ne treba uzimati previe molitava. Bolje je da ih bude malo ali da budu obavljene
kako treba, nego mnogo molitava izgovorenih na brzinu, od ega je teko uzdrati se
kada nisu uzete s merom, u aru molitvene usrdnosti.
Za Vas je sasvim dovoljno da ujutro i uvee iz Molitvenika proitate jutarnje molitve i
molitve pred odlazak na poinak. Samo se trudite da ih svaki put proitate paljivo i sa
odgovarajuim oseanjem. Da biste to uspeno obavili, potrudite se da ih u slobodno
vreme sve proitate, da razmislite o njima i da ih osetite, kako bi Vam, kada ponete da
ih itate na molitvenom pravilu, bile poznate svete misli i oseanja sadrana u njima.
Molitve ne treba samo proitati, nego treba usvojiti njihov sadraj i proiznositi ih tako
kao da idu iz naeg uma i naeg srca.
Zatim, kada porazmislite o molitvama i kada ih osetite, potrudite se da ih nauite
napamet, da ne biste vie kada doe vreme za molitvu razmiljali o tome gde vam je
molitvenik i da li je svetlo dovoljno jako, i da Vam ono to gledate oima ne bi remetilo
sabranost za vreme molitve, nego da biste se lake drali u duhovnom obraanju Bogu.

Videete i sami kako mnogo to pomae. Uostalom, mnogo znai i to, to e tada
Molitvenik u svako vreme i na svakom mestu da bude sa Vama.
Pripremajui se na taj nain, potrudite se da kada stojite na molitvi uzdrite svoj um od
lutanja i svoja oseanja od hladnoe i ravnodunosti, svojski se trudei da ouvate i
panju i toplotu oseanja. Posle svake proitane molitve napravite onoliko poklona
koliko mislite da treba, pratei ih ili sopstvenim molitvenim reima vezanim za potrebu
koju oseate, ili obinom kratkom molitvom. Time se molitva nee mnogo produiti, ali
e dobiti veu snagu. Naroito po zavretku molitve treba dalje da nastavite sami da se
molite, traei oprotaj za nevoljno lutanje uma i predajui se u ruke Boije za itav
nastupajui dan.
I preko dana treba odravati molitvenu panju u odnosu na Boga. Za to je, kao to smo
ve ne jednom rekli, potrebno seanje na Boga, a za seanje na Boga potrebna je kratka molitva. Veoma je dobro da se napamet naui nekoliko Psalama i da se oni itaju
tokom posla, ponekad umesto kratke molitve, i to uz razmiljanje. Ovo je vrlo stari
hrianski obiaj, koji su zabeleili i uveli kao pravilo jo sveti Pahomije i sveti Antonije.
Poto ste tako proveli dan, uvee se usrdnije i sabranije pomolite, udvostruite i poklone
i svoja obraanja Bogu, pa se opet prepustite u ruke Boije i poite na poinak ili sa
kratkom molitvom na ustima, kako biste i zaspali sa njom, ili pak itajui neki psalam.
Koje psalme nauiti? Nauite one koji Vam se priviju uz srce dok ih budete itali. Na
jednoga jae deluju jedni psalmi, a na drugoga drugi. Ponite od: Pomiluj me, Boe (Ps.
50), zatim: Blagoslovi, duo moja, Gospoda (Ps. 102), i: Hvali, duo moja, Gospoda
(Ps. 145) - antifone psalme iz Liturgije; uzmite jo poetne psalme iz pravila pred sveto
priee: Gospod me napasa (Ps. 22), Gospodnja je zemlja i punoa njena (Ps.23),
Verovah, zato govorih (Ps. 115); prvi psalam poveerja: Boe, na pomo moju pazi
(Ps.69). Nauite i psalme asova... i sline. itajte Psaltir i birajte.
Kada sve ovo nauite, uvek ete biti naoruani molitvom. im doe neka uznemirujua
pomisao, ili se poklonite Gospodu sa kratkom molitvom, ili itajte neki psalam, naroito:
Boe, na pomo moju pazi... i svi oblaci nemira istoga asa e se razii.
To Vam je sve o molitvenom pravilu. Ali jo jednom ponavljam: zapamtite da su sve ovo
samo pomona sredstva, a da je glavno - stajanje pred Bogom umom u srcu sa
pobonou, i skrueno padanje pred Njega.
Palo mi je na pamet da Vam kaem jo neto! Mogue je itavo molitveno pravilo
ograniiti samo na poklone sa kratkom molitvom i sa sopstvenim molitvenim reima.
Ponite da inite poklone govorei: Gospode, pomiluj\ - ili neku drugu kratku molitvu,
izjavljujui svoju potrebu ili odajui Bogu hvalu i blagodarenje. Da se ne bi potkrala
lenjost, treba odrediti ili broj molitava, ili vreme, koliko molitva treba da traje, ili i jedno i
drugo zajedno.
Ovo je neophodno zato to kod nas postoji neto neshvatljivo udno. Kada se bavimo
neim spoljanjim, asovi nam prolaze gotovo u trenu. A kada stanemo na molitvu, ne
proe ni minut, a ve nam se ini da smo se molili dugo-predugo. Ova pomisao ne
nanosi tetu kada se molitva savrava prema ustanovljenom pravilu, ali kada se neko
moli samo inei poklone sa kratkom molitvom, onda ona predstavlja veliko iskuenje i
moe da prekine molitvu koja je tek poela, ostavljajui laan utisak da je molitva
protekla kako treba. Upravo zato da bi izbegli pomenutu samoobmanu, dobri molitvenici
su se i dosetili brojanica, koje se daju na upotrebu onome ko poinje da se moli ne
molitvama iz Molitvenika, nego sam od sebe. Upotrebljavaju ih ovako - kau: Gospode

Isuse Hriste, pomiluj me Grenog, ili: Grenu, pa provuku jedan vori brojanice kroz
prste; tako kau i drugi put, pa provuku jo jedan, i tako dalje i tako dalje, pojasni ili
zemni, kako ele, ili kod malih vorova - pojasne, a na velikom - zemni. itavo pravilo
se pri tome sastoji od odreenog broja molitava sa poklonima, emu se dodaju i druge
molitve, izgovorene sopstvenim reima. Da se ne bi prevarili brzinom proiznoenja
molitava i injenja poklona, prilikom odreivanja broja poklona i molitava oni odreuju i
vreme trajanja molitve, da bi odsekli urbu i, ako se potkrade, da bi vreme nadoknadili
novim poklonima.
Postoje pravila koliko poklona treba initi uz koje molitvoslovlje. Postoje, na kraju
krajeva, dve mere: za usrdne, i za lenje ili zauzete. Starci, koji i danas ive kod nas u
skitovima ili zasebnim kelijama, na primer na Valaamu ili na Solovkama, sve slube
obavljaju tako. Ako hoete, i Vi svoje pravilo ponekad moete na taj nain da obavite.
Ali najpre se potrudite da ga obavljate kako je propisano. Moda ovo novo propisivanje
pravila nee ni biti potrebno. Ipak, za svaki sluaj aljem Vam brojanice. Postupite na
sledei nain! Utvrdite koliko vremena provodite na jutarnjoj ili veernjoj molitvi, zatim
sedite i obavljajte svoju kratku molitvu na brojanice, pa vidite koliko ete puta proi
brojanice za vreme koje obino provedete na molitvi. Taj broj neka bude mera Vaeg
pravila. To ete da uinite ne u vreme predvieno za molitvu, nego u neko drugo vreme,
mada sa jednakom panjom. A molitveno pravilo savravajte posle toga, stojei i inei
poklone.
Kada ovo proitate, nemojte da pomislite da Vas teram u manastir. Za molitvu na
brojanice ja sam prvi put uo od svetovnjaka, a ne od monaga. I mnogi ljudi i ene u
svetu mole se na taj nain. I Vama e to dobro doi. Kada se umorite od molitvoslovlja
po tuim nauenim molitvama i kada ono vie ne bude podsticajno delovalo na Vas,
moete dan-dva da se molite na ovaj nain, a potom opet - prema nauenim
molitvama. Tako ete malo da se prodrmate.
Ponavljam jo jednom: sutina molitve je u uznoenju uma i srca ka Bogu; ova pravila
predstavljaju samo pomona sredstva. Mi ne moemo bez njih zato to smo slabi. Neka
Vas Gospod blagoslovi!

48. Kako dostii potrebnu nerasejanost molitve. Priprema za uspeno obavljanje

molitve.
sadraj
Piete da nikako ne moete da upravljate mislima, da Vam stalno bee, i da se molitva
uopte ne odvija onako kako biste hteli; a danju, zbog poslova i susreta sa drugim
ljudima, gotovo da se i ne setite Boga.
Ne moe to odjednom. Treba se prilino potruditi da bi se misli kolikotoliko ustalile; a to
to ste Vi oekivali da treba samo poeti i da je sve odmah tu - to nikad ne biva. Pa
uspeh je ve i to to ste sve ovo poeli da primeujete i da smatrate za loe. Jer toga je
bilo i pre, a sada ne samo da primeujete nered u mislima, nego se i uznemirujete zbog
toga i izjavljujete da biste eleli da ih dovedete u red. Izvolite i dalje raspaljujte u sebi to
nezadovoljstvo i trudite se kako biste se popravili.
Ve sam Vam pisao da postojanost i neprekidnost rada na sebi predstavlja neophodan
uslov za uspeh u duhovnom ivotu. Pouzdano umirenje misli dar je Boiji, ali taj dar se
ne daje bez velikog sopstvenog truda. Samo sopstvenim trudom nita neete postii,
niti e Vam Bog ita dati ako se ne potrudite iz sve snage. To je nepromenljivi zakon. Vi
imate knjigu sa besedama svetog Makarija Egipatskog. Izvolite proitajte 19-tu besedu,
o tome da hriani treba da prinuuju sebe na svako dobro. Tamo pie da sebe treba
prinuditi i na molitvu, ako neko nema duhovnu molitvu, i da e u tom sluaju Bog, videi
da se ovek naporno podvizava i obuzdava svoje misli, dati takvome istinsku molitvu,
sabranu, udubljenu, kada um neodstupno stoji pred Bogom. A im um pone da za
vreme molitve neodstupno prebiva u Bogu, nakon toga nee vie hteti da odstupi od
njega, jer sa tim je povezana sladost, koju ovek kada okusi ne eli vie da okusi nita
drugo.
A ta tu treba da se radi, o tome sam Vam ve vie puta govorio: mislima ne treba da
se dozvoli da slobodno lutaju, a kada sluajno odbegnu treba ih istoga asa vratiti
natrag, prekorevajui sebe i tugujui zbog toga. Sveti Lestvinik o tome kae da se
treba napregnuti iz sve snage i zakljuati svoj um u rei molitve.
E, kada napamet nauite rei molitve, kao to sam pisao proli put, moda e Vam biti
lake. Najbolje od svega je odlaziti u crkvu, jer bi se tamo molitveni duh brzo razvio,
budui da je u crkvi sve ka tome usmereno; ali za Vas to nije ba lako izvodljivo. Zato
se potrudite da se naviknete na nerasejanu molitvu kod kue i da ostalo vreme
provodite sa Bogom, koliko moete. Uei molitve, ne zaboravite da proniknete u svaku
rei i da je osetite, jer ete tako i na molitvi te rei prikovati Vau panju i zagrejati
molitveno oseanje.
Evo ta jo treba da inite. Nemojte da stajete na molitvu odmah posle domaih briga,
razgovora i obaveza, nego se prvo malo pripremite za nju, trudei se da najpre saberete
svoje misli i usmerite ih na ispravno stajanje pred Bogom. Probudite u sebi oseanje
potrebe za molitvom, upravo u ovaj as, jer drugoga moda i ne bude. Ne zaboravljajte
takoe da obnavljate svest o svojim duhovnim potrebama, a pre svega o vaoj
najvanijoj potrebi: sreivanja misli prilikom molitve, kako bi nale mir upravo u Bogu.
Kada srce bude svesno i kada oseti te potrebe, onda Vam ono samo nee dati da
odlutate na neto drugo, nego e vas terati da molite Gospoda ba za njih. Pre svega,
to jae treba da osetite svoju potpunu bespomonost: da nema Boga, sasvim biste
propali. Ako nekome preti nesrea, a on pred sobom ima lice koje je u stanju da ga u
trenu izbavi, hoe li se osvrtati ovamo, onamo? Ne, nego e pasti pred njim i molie ga.

Tako e biti i sa Vama na molitvi, kada joj pristupite oseajui koliko ste slabi i sa
sveu da nema ko drugi da Vas izbavi osim Jedinog Boga.
Svi mi imamo jednu poprilinu manu, to svakom drugom poslu pristupamo sa
odreenom pripremom, koliko god da je neznatan, a molitve se prihvatamo u letu i
urimo da je to pre obavimo, kao da je to neko uzgredno delo, dodatak drugim delima,
a ne glavno od njih. I kako onda da na molitvi bude sabranosti misli i oseanja? Zato se
ona i odvija nekako u neredu. Ne! Treba da se odreknete te pogreke i da ni pod
kakvim izgovorom ne dopustite sebi da budete lakomisleni u pogledu molitve. Dovedite
sebe do ubeenja da takav odnos prema molitvi predstavlja zloin i to najtei. Molitvu
smatrajte za prvo delo u svome ivotu i tako je drite u svome srcu. A onda, tako joj i
pristupajte - kao prvom delu, a ne kao neem sporednom.
Trudite se. Neka Vam Bog bude pomonik. Gledajte da ispunjavate ono to Vam se
propisuje. Ako budete ispunjavali, brzo ete uvideti plod. Potrudite se da osetite sladost
istinske molitve. Kada osetite, to e Vas pokrenuti i nadahnuti na postojanu i paljivu
molitvu. Neka Vas Gospod blagoslovi!
49. Svetska dela. Kako se odnositi prema svetskim delima da ne bi odvlaila nau
panju, nego da bi doprinosila sluenju Bogu.
sadraj
Nastavljam izlaganje povodom onoga to ste se alili na nesreenost misli usled
svetskih briga.
Kako iveti bez dela? Jer tada vlada grena dokonost. Treba neto da se radi, da se
obavljaju neki domai poslovi. To je Vaa dunost. Ne treba presecati spoljanje
odnose. Treba ih odrati, i potrebno je da se odre. To je dug ljudskoj zajednici. Ali sva
takva dela mogu i treba da se obavljaju tako, da ne odbijaju misao o Bogu. Kako to?
Postoji kod nas praznoverje, gotovo sveopte, da im se prihvati nekog domaeg ili
slinog posla, odmah izlazi iz oblasti boanskih i bogougodnih dela. Odatle kada se
pojavi elja da se ivi bogougodnim ivotom ili se o tome povede re, obino je sa tim
povezana misao, da ako je tako, onda treba pobei iz drutva, pobei iz doma u
pustinju, u umu. Meutim, to uopte nije tako. Svakodnevni poslovi i drutvene
obaveze od kojih zavisi stanje porodice i drutva jesu Bogom odreena dela ije
ispunjavanje ne predstavlja prelazak u nebogougodnu oblast, nego upravo hoenje u
delima Boanskim.
Drei se takvog pogrenog miljenja svi tako i postupaju, da bavei se svakodnevnim i
drutvenim poslovima ni ne pomiljaju na Boga. Vidim da je to pogreno miljenje
prisutno i kod Vas. Izvolite odbacite ga i prihvatite drugo - da sve to inite u kui i van
nje, a to je uslovljeno ivotom u zajednici, kao erka, kao sestra, sada i kao
moskovljanka, jeste Boansko i Bogu ugodno delo. Jer na sve to se odnose
odgovarajue zapovesti. A kako da ispunjavanje zapovesti ne bude ugodno Bogu?
Svojim pogrenim shvatanjem Vi ih i inite takvima da nisu ugodni Bogu, jer ih ne
ispunjavate sa raspoloenjem koje trai Bog. Boanske dela Vi ne obavljate onako kako
Bog trai. Ona stoga uzalud propadaju, i jo odbijaju um od Boga.
Ispravite to i od sada sva takva dela zapoinjite sa sveu da je zapoveeno da se tako
ini, i obavljajte ih kao da izvravate zapovest Boiju. Kada se tako budete drali, ni
jedno svetsko delo nee Vae misli odvojiti od Boga, nego naprotiv, pribliie Mu ih. Svi
smo mi sluge Boije. Svakome je On namenio odreeno mesto i delo, i gleda kako ga

ko ispunjava. On je svuda prisutan. Gleda i na Vas. Mislite na to i svako delo obavljajte

tako, kao da je zahtevano direktno od Boga, koje god da je delo u pitanju.
Tako radite i kod kue. A kada Vam dolazi neko spolja ili kada sami izlazite napolje, u
prvom sluaju drite u mislima da Vam je to lice poslao Bog i da gleda hoete li ga
primiti i hoete li se prema njemu odnositi kako treba, a u drugom sluaju - da Vam je
Bog poverio delo van doma i da gleda da li ete ga izvriti onako kako On hoe.
Ako se tako budete drali, onda ni domai poslovi ni oni van kue ni malo nee odvlaiti
Va um od Boga, nego naprotiv, drae ga uz Njega, mislei da ini delo ugodno Bogu.
Sve e da ini sa strahom Boijim, i taj e strah odravati neprestanu panju na Boga.
A to koja su dela u porodici ili van nje ugodna Bogu, to izvolite dobro sebi razjasnite,
uzevi za rukovoenje knjige u kojima se izlae o tim delima. To morate dobro da
razjasnite kako biste meu ovdanjim svetskim i drutvenim delima razdvojili ono to je
potrebno od onoga to donose sujeta, strasti, ovekougaanje i ugaanje svetu. Ali od
svega toga nakon to ste izrazili odlunost da ivite bogougodno Vi se svakako i bez
posebnog podseanja udaljavate.
Osim pomenutog pogrenog verovanja uz naa dela se privija i izvesna, da je tako
nazovemo, slabost. To je - briga. Da svako delo koje se smatra za korisno treba
obavljati sa svom usrdnou - to je dunost koja je potvrena stranom pretnjom:
Proklet daje svako ko nemarno tvori delo Boije. Ali briga ili optereenost koja pritiska
srce i ne da mu mira jeste bolest palog oveka koji hoe sam da ureuje svoju sudbinu.
Ona razbija misli ak i o onom delu koje se ini i ne doputa im da se usredsrede.
Dakle, izvolite, udubite se i ako naete da Vas ponekad savladava takva briga, potrudite
se da je odagnate i da joj ne date mesta. Budite usrdni na delima i obavljajte ih paljivo,
a uspeh oekujte samo od Boga, Njemu posveujui i samo delo, ma koliko da je ono
malo - a brigu suzbijte.
Uinite tako i Vai Vas poslovi nee odvajati od Boga. Neka Vam Gospod pomogne!

50. Produetak. Na koji je nain mogue podstai u sebi neprestano seanje na Boga
sa ljubavlju.
sadraj
Jo re-dve kao dopunu onome to je reeno.
Potrebno je seati se Boga. Ovo treba dovesti dotle da se misao o Bogu srodi i pomea
sa umom i srcem i naom sveu. Da bi se utvrdilo takvo seanje i takva misao, treba
se vredno potruditi nad sobom. Potrudite se i Bog e dati, pa ete to dostii. A ako to ne
dostignete, nita od Vas nee izai, nikakvog uspeha neete imati u duhovnom ivotu,
njega ak nee ni biti, jer ba to i jeste duhovni ivot. Eto koliko je to sutinski vano!
Napreui se da drite misao u Bogu, nemojte je drati golu, nego sjedinjujte sa njom i
sve Vama poznate pojmove o Bogu, boanskim svojstvima i dejstvima, udubljujui um
as u jedno as u drugo. Vie razmiljajte o Boijem stvaranju i promislu, o vaploenju
Boga Logosa i o delu naeg spasenja koje je On savrio, o Njegovoj smrti, vaskrsenju i
uznoenju na Nebo, o slanju Duga Svetoga, stvaranju Crkve u kojoj se uva istina i
blagodat, i o pripremanju nebeskih obitelji za sve one koji veruju u Carstvo Nebesko, pa
i za Vas same. Dodajte i razmiljanja o svojstvima Boijim: o neizrecivoj blagosti,
premudrosti, svemoi, pravdi, svudaprisutnosti, svedriteljstvu, sveznanju,
sveblaenstvu i uzvienosti. O svemu ovome izvolite rasuujte i za vreme molitve, a jo
bolje posebno, prilikom itanja. Kada o svemu rasudite i kada sve jasno budete videli,
onda prilikom razmiljanja o Bogu neete imati samo golu misao, nego misao koja e
biti praena i koja e privlaiti mnoge druge spasonosne misli, koje e delovati na srce i
podsticati energiju duga. Moete sastaviti svoju kratku zahvalnu molitvu Bogu, u kojoj bi
se nalo sve ovo. Na primer, moda u ovakvom obliku: Slava Tebi, Boe, Kome se u
Trojici klanjamo, Oe, Sine i Sveti Due! Slava Tebi Koji si stvorio sve! Slava Tebi Koji
si nas udostojio svoga lika! Slava Tebi Koji nas nisi ostavio u padu naem! Slava Tebi,
Gospode Isuse Hriste, Koji si doao, vaplotio se, postradao, umro za nas, vaskrsao,
vazneo se na Nebesa i poslao nam Presvetog Duga, Koji je Crkvu Tvoju ustrojio za
nae spasenje, i Koji si nam Carstvo nebesko obeao i podario! Slava Tebi Gospode,
koji si na divan nain ustrojio spasenje i svakog oveka i itavih naroda. Slava Tebi,
Gospode, Koji si i mene privukao na spasenje.
Potrudite se da ovu poslednju taku posebno pojasnite, dovedite sebe do svesti o
velikim milostima Boijim upravo prema Vama i potom stalno zbog njih blagodarite
Bogu. Blagodarite zbog toga to Vam je dao da se rodite i da doete na svet u
hrianskom narodu, od pobonih roditelja i da dobijete tako dobro vaspitanje.
Blagodarite i zbog toga to Vam daje da donesete takve svete odluke kakve ste
nedavno doneli, i jo Vam daje snagu da ih ostvarite. Pogledajte itav svoj ivot od
poetka, od kada se seate sebe, i obratite panju na sve sluajeve neoekivanog
izbavljenja iz nevolja i dobijanja radosti. Mnoge nesree mi i ne primeujemo, jer
prolaze neprimetno za nas. Kada se okrenemo za sobom ne moemo a da ne vidimo
da je bilo nesrea koje su nas mimoile, ali kako su nas mimoile, to ne umemo da
kaemo. Pogledajte takve sluajeve u vaem ivotu i ispovedite da je to bila milost koju
je Bog pokazao prema Vama zato to Vas je zavoleo. Znajte da je bezbrojno mnotvo
skrivenih za nas milosti Boijih, jer sve je od Boga. Ispovedite ove milosti i od sveg srca
zablagodarite Bogu. Ali ako dobro pogledate tok Vaeg ivota, nai ete i ne malo
sluajeva oigledne milosti Boije prema Vama. Bilo bi nesree, ali ona Vas je ne znano
kako mimoila. Bog Vas je izbavio. Ispovedite ovo i zablagodarite Bogu Koji i Vas ljubi.

I svest o milostima koje su zajednike za sve takoe zagreva srce, pa e se tim pre ono
zagrejati od posmatranja milosti upravo prema Vama. Ljubav rasplamsava ljubav. Kada
osetite kako Vas Gospod ljubi, ne moete da ostanete hladni prema Njemu: srce e i
samo da poe ka Njemu sa blagodarnou i ljubavlju. Drite srce pod utiskom takve
ubeenosti u ljubav Gospodnju prema Vama, i toplota srca e brzo prerasti u plamen
ljubavi prema Gospodu. Kada se to dogodi nee Vam vie biti potrebna nikakva
podseanja da biste se seali Boga, i nikakve pouke kako da u tome uspete. Ljubav
nee dopustiti da i na trenutak zaboravite ljubljenog Gospoda. To je - granica. Izvolite,
prihvatite ovo, prihvatite sa ubeenou. A potom upravo na to usmerite sav svoj trud,
preduzet radi utvrivanja u umu i srcu misli o Bogu.
Moda e Vam biti teko da sami razmiljate o Boijim svojstvima i dejstvima. Ali mislim
da imate dela svetitelja Tihona. U njegovim pismima nai ete veoma dobru potporu.
Svetitelj jasno sagledava svako svojstvo i dejstvo Boije i predstavlja ga toplim i
uverljivim reima, to e se, ako budete itali paljivo, preliti i u Vae srce.
Jo jednu stvaricu bi trebalo da Vam pojasnim, ali o tome drugi put.
51. Kako okretati svetske poslove i stvari na duhovnu korist?
sadraj
Svetitelj Tihon me je naveo da Vam dam sledeu korisnu primedbu - tanije, kako svaku
stvar da pretvorite u propovednicu istina Boijih, da bi Vas podseala na Boga.
Pisali ste da Vas domai poslovi odvlae od razmiljanja o Bogu. Ja sam Vam rekao ta
da uinite da ti poslovi ne bi odvlaili Vau panju. Ali Vi niste spomenuli jo jednu
mogunost za odvlaenje uma od Boga. Radi se o tome da svaka spoljanja stvar koja
deluje na ula obraa na sebe nau panju i pokuava da je odvoji od Boga. Ali i tu
postoji jedan metod pomou koga vidljive stvari nee odvlaiti od Boga, nego privlaiti
ka Njemu. Kako to?
Potrebno je da sve stvari koje Vam bivaju pred oima protumaite u duhovnom smislu, i
da to tumaenje tako zatvorite u svoj um, da kada pogledate na neku stvar, oi vide
ulnu stvar, a um sagledava duhovnu istinu. Na primer, vidite mrlje na belom platnu i
osetite kako je neprijatno i alosno naii na tako neto. Protumaite to sada tako, kako
alosno i teko mora da bude Gospodu, anelima i svetiteljima kada vide grehovne
mrlje na naoj dui, ubeljenoj stvaranjem po liku Boijem i preporaanjem u kupelji
krtenja, i opranoj suzama pokajanja. Ako ujete da mala deca prave veliku buku i
nered kada ostanu sama kod kue, to protumaite tako, da se buka i nered podiu i u
dui kada od nje odu panja prema Bogu i strah Boiji. Ukoliko osetite miris rue ili neki
drugi miris koji Vam prija, a onda osetite smrad pa se okrenete i zapuite nos, to
protumaite ovako: svaka dua ima svoj miris: dobra - dobar, a loa - lo (apostol veli:
mi smo Hristov miomir - 2. Kor.2,15). Aneli Boiji i svetitelji, a neretko i pravednici na
zemlji oseaju taj miris i zbog dobroga se raduju a zbog loeg tuguju.
Ovo Vam govorim samo primera radi, a svaka stvar moe da podstakne razliite
duhovne misli, kod jednoga jedne, a kod drugoga druge. Sve to Vas okruuje i na ta
naiete protumaite onako kako nalazite da je najkorisnije za Vas. Ponite od kue i
protumaite sve u njoj: samu kuu, zidove, krov, temelj, prozore, pei, stolove, ogledala,
stolice i druge stvari. Preite na itelje pa protumaite roditelje, decu, brau, sestre,
srodnike, sluge, posetioce i ostale. Protumaite i uobiajeni tok ivota: ustajanje iz

postelje, pozdravljanje, obed, rad, odlaske iz kue, povratke, pijenje aja, primanje
gostiju, pevanje, dan, no, san i sve ostalo.
Neka Vam opet pomogne svetitelj Tihon. On ima itave etiri knjige takvih tumaenja
koje nose naslov Riznica duhovna, koja se sabira iz sveta". Uzmite i itajte. Kada
proitate i vidite kako on to ini, nauiete kako i sami tako da postupate. A tako
usvajajte i neposredno njegova tumaenja. Ako Vam se moda uini da bi itanje tih
knjiga iziskivalo isuvie vremena, ima kod njega i skraeno tumaenje svega toga pod
nazivom Sluaj, i duhovno rasuivanje i tome" (tom 2). Tu je on protumaio 176
sluajeva, sve ukratko. Nee Vam biti teko da sve to paljivo pregledate, ali tu je
obuhvaeno sve to moe da Vam zatreba. Uostalom, kako hoete, ali svakako uinite
to to Vam se kae.
Kada to uinite, svaka e Vam stvar biti kao sveta knjiga ili poglavlje iz te knjige. Tada
e Vas svaka stvar navoditi na misao o Bogu, kao i sve to inite i svako Vae delo. I u
ulnom svetu kretaete se kao u duhovnom. Sve e Vam govoriti o Bogu i podravae
Vau panju prema Njemu. Ako svaki put budete tome dodavali i strah Boiji i
pobonost pred Njegovom uzvienou, onda ta Vam jo treba za uenje i
urazumljivanje?
Ali svakako, potreban je i trud i napor, kako uma tako i srca. I ne alite sebe! Ako se
saalite nad sobom - izgubljeni ste. A ako se ne saalite - spaeni ste. Odbacite taj
pogrean pristup koji se javlja gotovo kod svih: da postoje svakojaka dela na koja ne
alimo truda, a ao nam je da se potrudimo oko dela spasenja. ini nam se da tu treba
samo pomisliti i poeleti i - sve je gotovo. Ali zapravo nije tako. Delo spasenja je - prvo
delo. Verovatno i najtee. Prema vanosti dela stoji i potreban napor. Pa potrudite se,
Gospoda radi! I plod samo to nije tu. A ako se ne budete trudili, ostaete ni na emu i
nigde Vam nee biti dobro. Neka Vas Gospod izbavi od toga!

52. Seanje na Boga treba dovodi do oseanja toplote ili plamene ljubavi prema Bogu.
sadraj
Vi se udite zato toliko vremena objanjavam sve jedno te isto. Kaete da je Vama
potrebno i mnogo ta drugo.
Sada sam zaista zavrio. Na Vama ostaje samo da to ispunjavate. A to sam tako
mnogo govorio o seanju na Boga, to je zato to se u tome nalazi sva sila. Kada se
utvrdite u tom spasonosnom seanju, ne praznom (pukom), nego sa pobonou i
drugim toplim oseanjima prema Gospodu, tada e Vas to seanje naterati da budete
ispravni i u svemu ostalom, tako ispravni da ete u toj ispravnosti imati jednu predivnu
privlanost, jer ispravnost moe da bude i neskladna, odbojna. To seanje e u Vama
biti gospodar, organizator i ustrojitelj svih Vaih dela, a pre svega Vaeg unutranjeg
ivota. U Vama e se tada ispuniti ono to je apostol molitveno poeleo Efescima, a
preko njih i svim hrianima, kada je rekao: Da vam (Bog) po bogatstvu slave svoje
dade sipu, da ojaate duhom Njegovim u unutarnjem oveku. Da se Hristos verom useli
u srca vaa (Ef. 3,1617). To i jeste ono to sve vreme objanjavam. Apostol je ovo
smatrao za tako vanu stvar, da se za to molio sa naroitim arom: radi toga preklanjam
kolena svoja pred Ocem Gospoda naega Isusa Hrista (Ef. z, 14). Kako onda mi o tome
da ne govorimo? Kada se seanjem na Boga utvrdite u unutranjem oveku, onda e
se i Hristos Gospod useliti u Vas. To ide jedno sa drugim.
Evo Vam znamenje po kome moete da se uverite da je to predivno delo poelo da se
savrava u Vama - upravo jedno toplo oseanje prema Gospodu. Ako budete
ispunjavali sve to je propisano, onda e to oseanje ubrzo poeti da se projavljuje sve
ee i ee, da bi potom postalo neprestano. Ovo slatko i blaeno oseanje od prvog
svog pojavljivanja izaziva elju i podstie traenje, kako se ne bi odvajalo od srca, jer je
u njemu raj.
Hoete li da to pre stupite u taj raj? Onda evo ta treba da inite: kada se molite, ne
odvajajte se (mislima) od molitve, nego podstaknite u srcu neko oseanje prema Bogu:
ili pobonosti, ili predanosti, ili blagodarenja, ili velianja, ili smirenja i skruenosti, ili
nade; takoe, kada nakon molitve ponete da itate, ne odvajajte se od itanja a da ne
osetite istine koje ste proitali. Ova dva oseanja (metoda), zagrevajui se meusobno,
mogu, ako budete pazili na sebe, i itav dan da Vas dre pod svojim uticajem. Potrudite
se da tano ispunjavate ova dva metoda pa ete i sami videti ta e biti.
Kada stvar dugo lei pod sunevim zracima ona se jako zagreva; tako e biti i sa Vama.
Drei se pod zracima seanja na Boga i odreenih oseanja u odnosu na Njega, Vi
ete se sve vie i vie zagrevati nezemaljskom toplotom, a potom ete postati i sasvim
vreli, i ne samo vreli nego i plameni. Tako e se na Vama ispuniti: Dooh da bacim
oganj na zemlju, i najvie od svega elim da se on to pre u svima zapali (Lk. 12,49).
Dodajte tome i sledee poreenje: kada iskra padne na zapaljiv materijal, taj materijal
poinje pomalo da se menja, zatim plane i na kraju bude potpuno zahvaen plamenom.
Mada je po prirodi taman, taj materijal postaje svetao i svetli zbog ognja koji ga je
obuzeo; tako e biti i sa Vama. Postepeno ete se ugrejati, u Vama e se zapaliti
duhovni plamen, proee Vas potpuno, svu e Vas obuzeti i nainie Vas svetlom,
mada ste sami po sebi - tama. Setite se pri tome da smo u poetku govorili o nekakvoj
oblozi due, a potom i o zraenju oblagodaene due (Pisma 1314,27). Eto ta e biti
sa Vama i u Vama! Zaista je tako. Ali prvo su potrebni trud i znoj - a koliko e vremena

proi to je poznato samo Bogu, jer je sve od Njega. Znajte samo da Bog nije uvredljiv,
pa da bi zbog toga zaboravio na trud Vae ljubavi.
53. Strasti kao smetnja duhu da se rasplamti ljubavlju prema Bogu. One treba da budu
isterane.
sadraj
Kada se vae srce zagreje toplotom Boijom, u Vama e zapoeti Va sopstveni
unutranji preobraaj. Taj e oganj sve u Vama da prekali i pretopi, ili, drugaije reeno,
sve e poeti da se oduhotvoruje. Dok se taj oganj ne pojavi nee biti ni oduhotvorenja,
koliko god da se trudite oko duhovnog. Sada je najvanije da doete do tog ognja.
Izvolite, ka tome usmerite sav Va trud.
Ali znajte ovo, da se taj oganj nee pokazati dok strasti jo imaju snage, ak i ako im se
ne povlauje. Strasti su isto to i vlaga u drvima. Vlana drva ne gore. Treba sa strane
staviti suvih drva i zapaliti. Ona e, gorei, poeti da sue vlagu i da pale vlana drva u
meri u kojoj se budu suila. Tako e mali oganj, izgonei vlagu i irei se, plamenom
obuhvatiti sva poloena drva.
Naa drva su sve sile nae due i sve funkcije naeg tela. Sve su one, dok ovek ne
pazi na sebe, proete vlagom - strastima - i sve dok se strasti ne isteraju, uporno se
suprotstavljaju duhovnom ognju. Setite se, predstavljajui Vam ta je u nama, pisao
sam da postoji jedna burna i nesreena oblast, gde se u neredu sudaraju misli, elje i
oseanja, koje strasti kovitlaju kao vetar prainu. Tu oblast ja smetam izmeu due i
tela, oznaavajui time da strasti ne pripadaju prirodi, nego su dole sa strane. Ali one
se tu ne zaustavljaju nego prodiru i u duu i u telo, pod svoju vlast uzimaju i sam duh svest i slobodu - i na taj nain zagospodare nad itavim ovekom. Poto su one u
dosluhu sa demonima, kroz njih i demoni zavladaju ovekom, mada ovek ak i tada
misli da gospodari sobom.
Iz ovih veza iupa se pre svega duh. Istrgne ga blagodat Boija. Duh, ispunjavajui se
pod dejstvom blagodati strahom Boijim, prekida svaku vezu sa strastima i, pokajavi
se zbog onoga to je prolo, polae tvrdu nameru da dalje ugaa samo Bogu i da za
Njega Jedinoga ivi, hodei u zapovestima Njegovim. Stojei u toj odlunosti, duh
potom uz pomo blagodati Boije izgoni strasti iz due i tela i oduhotvoruje sve u sebi.
Eto, i kod Vas se duh istrgao iz veza koje su ga sputavale. Svesno i sopstvenom voljom
Vi stojite na strani Boga. Hoete da pripadate Bogu i da Njemu Jedinome ugaate. To
je - taka oslonca Vae delatnosti u duhu. Ali tada, kada je Va duh obnovljen u svojim
pravima, dua i telo jo ostaju pod dejstvom strasti i trpe njihovo nasilje. Vama sada
ostaje da se naoruate protiv strasti i da ih pobijete - da ih isterate iz due i tela. Borba
sa strastima je neizbena. One se same nee odrei svoje vlasti, makar i nezakonite.
Zbog toga sam Vam toliko objanjavao o seanju na Boga i o prebivanju sa Njim. A Vi
ste se udili: zato stalno objanjavam isto? Seanje na Boga je - ivot duga. Ono
rasplamsava Vau revnost za ugaanje Bogu i nepokolebljivom ini Vau odlunost da
pripadate Bogu. To je, opet ponavljam, taka oslonca za ivot u duhu i, dodajem,
polazite za Vae strateke operacije protiv strasti.
Pitate: zato je to tako? Kada sam svoju panju i elju usmerila ka Bogu, gde tu ima
mesta za strasti? Ali emu to pitanje? Pogledajte, ima li jo strasti u Vama? Nedavno
ste pisali da ste se jako rasrdili. Pa zar to nije strast? Ali jedna strast nikada ne bude
sama - tu je i gordost i samovolja i prezir. A pre toga ste pisali da ste odbili jednog

prosjaka. Zato? Nije li to tvrdiluk? Jo ste pomenuli da ne trpite neku osobu. To nije
strast? A to volite da spavate - zar to nije strast ugaanja telu? Ovo se sve pokazalo
onako usput, a ako paljivije potraite nai ete tamo jo tota.
Dakle, nemate ta da se pitate. Sa sigurnou znate da strasti postoje u Vama i da
treba da ih isterate, jer je prebivanje u njima nezakonito i tetno, poto one ometaju
napredovanje u duhovnom ivotu. Naoruajte se protiv njih. Ne Bojte se. Stvar je vrlo
prosta: imate dva-tri pomona sredstva i - to je sve. Ali o tome drugi put.
54. O borbi sa strastima.
sadraj
Nastavljam. Strasti su u nama, ali nisu autohtone. Razum je, na primer, sutinski deo
nae due i njega nikako ne moe odvojiti, a da duu ne uniti. Strasti nisu takve.
One su dole sa strane u nau prirodu i mogu da budu izbaene iz nje, to oveku ne
smeta da i dalje bude ovek, nego naprotiv, tek kada budu izgnane ostavljaju oveka
kao pravog oveka, jer kada su prisutne u njemu prljaju ga i ine od njega lice u
mnogim sluajevima gore od ivotinje. Kada one gospodare ovekom i kada ih ovek
ljubi, tako se srode sa ljudskom prirodom da kada ovek deluje po njima ini se da
deluje po svojoj prirodi. To tako izgleda zato to ovek koji im se potini deluje po njima
nesvesno i ak je ubeen da drugaije ne moe ni biti: priroda.
Sve ove (strasti) ishode iz samougaanja, egoizma i samoljublja, i na to se oslanjaju.
im ovek odbaci sebe i odlui da ugaa samo Bogu, u samom tom duhovnom inu
strasti u potpunosti gube svoj oslonac i ostaju izvan svesti i volje kojima su dotle
gospodarili. Izgubivi oslonac one ve gube raniju snagu, zbog koje se ovek i vukao za
njima, kao magare za gospodarem. Ranije im se pojavi bilo kakva strasna pobuda
ovek se istoga asa svim svojim silama ustremljivao na to da je zadovolji, a sada vie
nije tako. Pokazuju se one i sada, ali umesto da odmah pohita kako bi ih zadovoljio,
ovek im se suprotstavlja i tera ih od svojih oiju.
Eto ta se sada i u Vama dogaa, nakon to ste sa takvim arom odluili da sluite
Gospodu, ne alei sebe. Strasti, istina, jo nisu stigle toliko da se razgranaju i ojaaju u
Vama, ali ipak ih ima i Vi ste delovali po njima a da niste bili svesni da radite protiv
sebe, ak ste se ponekad, na primer, hvalili svojim blagorodnim negodovanjem, ili
svojom blagorodnom gordou, mada je ona neblagorodna i u svom blagorodnom vidu,
jednako kao i u svakom drugom. One su ponekad gotovo bez vaeg znanja ovladavale
Vama; pokazivae se i sada, ali ne treba da im pustite da zagospodare. Rekao bih da ni
nee, zato to je sada tom Vaom odlunou preseena svaka njihova vlast preseena je im ste odluili da Boga radi neete aliti sebe. Ali ne znam kako e ta
stvar da ide, zato to nije dovoljno samo da se odlui, potrebno je da se i ostvaruje - da
se ostvaruje stalno, bez ustupaka. Samosaaljenje ponekad tako obmanjuje, strasti
ponekad bivaju naoko tako mile, da nee biti iznenaenje ako u budunosti ponete
opet po starom da sluite strastima, a da toga ne budete jasno svesni i da ne
primeujete.
Iz ovoga vidite da bez obira na to to ste ve reili da ugaate samo Bogu i to ste sebi
dovoljno pojasnili ta od Vas trai sveta i savrena volja Boija, strogo morate da se
drite sledeih pravila: Dakle, pazite dobro kako ivite, ne kao nemudri, nego kao mudri,
koristei vreme, jer su dani zli (Ef. 5,1516). Ovi zli dani su zlo vreme, zlo stanje i

okolnosti u kojima se nalazimo usled zlih strasti koje su u nama. Budite trezveni i bdite
(1.Pet.5,8). Pazite, bdite i molite se (Mk. 13, 33).
Nad ime bdeti i ta paziti? Paljivo pogledajte da Vam se ne bi potkrala neka strast,
pazite da Vas ne prevari i ne natera da uinite neto to bi joj godilo, veliko ili malo. ak
i da nehotice poete za strau i sluajno uinite neko strasno delo, to e delo ipak biti
loe, uinjeno avolu za ugaanje, a ne Bogu. Treba tako da se postavite, da avo ne
izvue nikakvu korist od Vas, ak ni najmanju. A zbog toga treba biti trezven, bdeti i
paziti.
Sva ta dela oznaavaju jedno: gledati da se avo na prikrade. Bdeti, znai ne spavati,
ne preputati se neradu, nego i duu i telo drati spremne. Biti trezven znai ne vezivati
se srcem ni za ta, osim za Boga. Paziti - znai strogo gledati da se u srce ne prikrade
neto loe. Kada svoje sile budete drali spremnim, kada se srcem ni za ta ne budete
vezivali i kada paljivo budete promatrali ono to se u Vama dogaa, na pravi ete
nain ispuniti gore navedene Gospodnje i apostolske zahteve da stojite na strai.
To je prvo u borbi sa strastima. im se avo previdi ili propusti, odmah oekuj ili rane ili
potpuni poraz. Primeeni avo nije straan. Samo mu zapreti i pobei e. Lukavstvo
naih duhovnih neprijatelja je takvo, da im vide da su otkriveni, istoga asa bee,
mada to, svakako, ne biva uvek tako. Postoje tu i nevaljalci koji se ni na ta ne obaziru,
samo ulaze i ulaze.
O svemu tome jo emo govoriti. A sada - spasavajte se!
55. Nastavak o borbi sa strastima.
sadraj
Pretpostavimo da straarite nad svojim srcem. Straarite li?
Kao prvo, rei u da imate mogunost da straarite. Kada je mrak, ni veliku stvar nee
primetiti, a kada je svetlo, i mala sama pada u oi. U dui je mrak dok se ne obrati
Bogu, nego ivi u samougaanju; kada se pak obrati Bogu u nju ulazi svetlost, i misao o
Bogu kao sunce osvetljava sve u njoj. Ko ivi u samougaanju, njemu nema ta da se
govori: gledaj da se ne prikrade neka strast; jer samougaanje je gnezdo svih strasti;
ono ih prima, prikriva, opravdava i bezbrino im ugaa. A onaj ko se okrenuo Bogu, i
odbacivi sebe odluio je da ugaa Bogu, primetie to istoga asa. Bogu nije ugodno
nita to je strasno, jer strasti su protivne zapovestima Boijim, koje su jedine ugodne
Bogu, jer izraavaju Njegovu volju. Evo Vi ste ne alei sebe odluili da ugaate Bogu i
time ste rasterali svu duevnu tamu i primili osveenje u duhu. Ako ispunjavate to to
Vam je pisano o seanju na Boga, onda e i u Vama svetleti duhovno sunce. Moete
lako da vidite ako Vam se priblii neto strasno.
Kao drugo, rei u da ste se Vi i pripremili za to. Kada uoi ispovesti proveravate sebe i
razmatrate kako ubudue da se ponaate, onda tu vidite i ta ubudue treba da
izbegavate. Ono to treba da se izbegava, to je oblast strasti koje se uvek protive
ispravnim delima. ovek treba da bude smiren, a strast ga ui gordosti i sujeti; treba biti
krotak, a strast ga tera da se srdi i gnevi; treba se radovati uspehu drugih, a strast budi
zavist; treba pratati uvredu, a strast raspaljuje osvetu. Tako ona svemu to je dobro
suprotstavlja svoja strasna oseanja i pokrete. Sve je to Vama jasno i utvreno
odlunou i obeanjem da se ini ono to je dolino, a nedolino, tj. strano, da se
sasvim odbacuje. Zato i kaem da ste spremni ne samo da straarite nad sobom, nego i
da primetite svaku strast koja Vam se prikrade.

Zar e Vae straarenje nad sobom biti neuspeno samo zato to se strast ne pojavljuje
uvek u svom najgrubljem obliku, nego esto doe lepo preruena, da ti ni na pamet ne
padne da je to strast, nego misli da je neto dobro. Kada se na primer rasplamsa gnev,
svako vidi da je to strast. Ali on se ne javlja uvek u svom grubom vidu, nego esto
dolazi i kao fino negodovanje. Tako i svaka druga strast ima obiaj da se obue u neto
dobro i da se predstavi kao blagorodna. Vi ste blagorodni i zato veoma lako moete biti
uhvaeni na tu udicu. Gledajte! Treba odbaciti sve strasno, i najmanje njegove projave, i
u najfinijim njegovim oblicima. Odbaciti?! Zapravo, uoiti i ne pustiti unutra.
Ali kako to da se postigne? Jer strast se prikrade pod vidom neeg dobrog! Kao prvo,
ako se iz sveg srca obratimo Bogu i u potpunosti Mu se predamo, On nas nikada nee
ostaviti bez urazumljenja. Njegov aneo, Va uvar, uvek e Vas upozoriti. Pazite na
sebe i oslukujte glas koji e razobliiti ono loe. Kao drugo, kada otponete borbu sa
strastima - a Vi ste je ve otpoeli - u Vama e se pojaviti - ili je moda ve poelo da se
pojavljuje - duhovno iskustvo, opitnost: umee da se odmah napravi razlika izmeu
ispravnog i neispravnog. Odluite samo da ne proputate nita za ta znate da je
strasno, ma kako da Vam se to malo ili beznaajno inilo. Ako budete tako postupali
bez alosti, Vaa opitnost e brzo porasti. Sveti Pavle na jednom mestu pominje ula
navikom izvebana za razlikovanje dobra i zla (Jevr. 5,14). E, to i kod Vas nastaje. Kao
to ulo ukusa razlikuje jela, tako e i srce svojim obuenim ulom moi da kae ta je
dobro, a ta nije.
Rei ete: a dok se ne obui, strasti e i dalje prolaziti i prolaziti. Zaista, to e Vam se
dogaati. Ali Vi ve i sada ne doputate ni jednu strast u njenom grubom vidu. U tome
ostanite vrsti. A ako se neto strasno lopovski prikrade, za to Vas Bog nee kazniti. On
kanjava samo za ono od strasnoga to se svesno doputa, a ne za ono to prolazi
neprimetno. Ono pak od strasnoga to je prolo neprimeeno, i za ta ste tek posle
postali svesni da nije trebalo da bude tako, to oistite pokajanjem pred Gospodom i
odmah vidite kako se provuklo, pa preduzmite mere da se to ubudue ne ponovi. Kroz
to ete se nauiti kako da se nosite sa strastima.
Ali postoji jedan metod, koga ako se budete paljivo drali teko da e Vam ita strasno
promai nezapaeno, a to je - da razmatrate svoje misli i svoja oseanja, emu su
naklonjeni, da li ugaanju Bogu ili samougaanju. To uopte nije teko da odredite.
Samo pazite na sebe. Znajte da koliko god se suprotstavljali samougaanju, neete
pogreiti. Jedan starac je svome ueniku govorio: Pogledaj da ne dri izdajnika u
sebi". Kakav je to izdajnik?" - upitao je uenik. Samougaanje" - odgovorio je starac. I
to je tano. Ono je uzrok svim nevoljama. Ako razmotrite, uvideete da je sve loe to je
doputeno, proizalo od samougaanja. Shodno tome, ako sa nepokolebljivom
odlunou krenete da mu se suprotstavite, sigurno je da neete dopustiti nita loe. I ja
Vam od sveg srca elim: ne drite tog zlog izdajnika u sebi.
Iz svega reenog izvodim zakljuak da ete lako straariti nad sobom ako se ne ulenjite,
ako Vam panja na popusti i ako ne oslabi Vaa revnost da se drite na ravni ljudskog
dostojanstva (seate ste svoje fraze?). Neka Vas Gospod blagoslovi!

56. Treba izgoniti i najmanje pokrete strasti... Dozvoljivi gnev.

sadraj
Hou da Vas pohvalim - ili ne, hou da Vam pokaem korist od Vaeg dranja u odnosu
na strasti.
Vi ste mladi i jo niste mnogo ostraeni. Mada u Vama ima strasti, one su jo kao mala
deca - slabe su i samo dosauju. To je jako dobro za Vas, jer je u mnogim sluajevima
dovoljno samo da ih primetite, pa da se udaljite od njih ili da ih odbijete. To nije kao kod
onih koji su dugo iveli i mnogo udovoljavali strastima. Kod njih strasti riu kao lavovi i u
besu se bacaju na onoga ko protiv njih ustane. Ali postoji tu i neto prilino nezgodno to to se Vi zbog lakoe strasnih pomisli, ula i pokreta moete prema njima odnositi
ravnoduno, razmiljajui ovako: nita strano, proi e to samo od sebe, neu da se
uznemiravam zbog svake sitnice! Ova pomisao, tako prirodna za Vas, veoma je
opasna. Postupati tako, to znai ostavljati strasnim oseanjima i pokretima slobodu da
rastu i jaaju. Ta oseanja i ti pokreti ojaae i porasti, i tada se vie nee okretati
natrag samo zbog vaeg neodobravajueg pogleda.
Odatle izvedite zakljuak da se prema strasti, u kako god da se malom i slabom obliku
ona pojavljivala, uvek treba odnositi kao prema velikoj i jakoj. Kada pijete vodu, Vi
pazite i na najmanju muicu koja u nju upadne; kada se ubodete na trn, ma koliko da je
taj trn mali u Vaem prstu, urite da se izbavite od neprijatnosti koji Vam on priinjava;
kada Vam u oko upadne i najmanje zrno praine i pomuti Vam vid, Vi se veoma
potrudite da biste je oistili iz oka. Postavite sebi kao zakon da tako postupate i kada su
u pitanju strasti: koliko god da su male, pourite da ih isterate, i to tako nemilosrdno, da
im ni traga ne ostane.
Kako da ih isterate? Neprijateljskim pokretom gneva prema njima, ili rasrenou na
njih. im primetite strast, potrudite se da probudite u sebi rasrenost na nju. Ova
rasrenost je odluno odbacivanje strasti. Strasno ne moe da se odri ako ne postoji
simpatija prema njemu; a rasrenou se istrebljuje svaka simpatija - pri prvoj pojavi
rasrenosti strasno odlazi ili otpada. I tu je jedino dozvoljen i potreban gnev. Kod svih
Svetih Otaca nalazim da je gnev zato i dat, da bismo se njime naoruali protiv strasnih i
grenih pokreta srca, kako bismo ih prognali. Na to se odnose i rei proroka Davida:
gnevite se i ne greite (Ps. 4,5), koje posle ponavlja i sveti apostol Pavle (Ef.4,26).
Gnevite se na strast - i neete greiti, jer kada je strast prognana gnevom, svaki povod
za greh biva preseen.
Tako se dakle naoruajte protiv strasti. Gnev protiv strasti kod Vas treba da bude
ukorenjen od onog trenutka kada ste odluili da svesrdno sluite Gospodu, inei ono
to je Njemu ugodno. Zakljuili ste savez sa Bogom za vek vekova. Sutina tog saveza
je sledea: tvoji su prijatelji - moji prijatelji, tvoji su neprijatelji - moji neprijatelji. A ta su
strasti Bogu? Neprijatelji. Kroz celokupnu re Boiju objavljuje se Boije neprijateljstvo
prema njima. Bog se protivi gordima; srebroljublje je - idolopoklonstvo; Bog rasipa kosti
ovekougodnika i tako dalje i tako dalje. Zato je apostol hrianima za strasti odredio
sledee: da se i ne spominje meu Vama (Ef. 5,3). Dakle, gnev na strasti trebalo bi da
se raspali u Vama im se one pokau. Ali usled nae povreenosti ne biva uvek tako.
Zato gnev na strasti zahteva naroito i slobodno na njih usmereno neprijateljsko
delovanje, trud i napor.
Da biste u tome uspeli, treba odmah, im ste primetili u sebi neto strasno, da pourite
kako biste u tome otkrili i obeleili svoga i Boijeg neprijatelja. Zato treba da pourite?

Zato to pojava strasnog na poetkuuvek izaziva simpatiju. Jer samougaanje jo dugo

skriveno ivi u nama, i nakon to smo se predali Bogu i neemo ni za jotu da naruimo
tu odluku. Ovo skriveno samougaanje uvek blagonaklono doekuje strasti, a ta
blagonaklonost izraava se kroz vee ili manje simpatije prema njima. Zato je potrebno
da se te simpatije odbiju i da se probudi gnev prema strastima. I jedno i drugo se
postie sveu da strasna pomisao ili strasni pokret predstavlja neprijatelja, koliko god
da su te pomisli ili pokreti u stanju da nas obmanu. im smo postali svesni da su nam
strasti neprijatelji, gnev protiv njih budi se sam od sebe.
Prepoznavanje neprijatelja u strastima ne iziskuje preteran napor. Dovoljno je da se
stekne ubeenost u to da Bog ne voli nita strasno, i da stoga ne voli nikoga ko prima i
neguje strasno u sebi. Strasno podie Boga protiv nas, a nas odbija od Njega. A u tome
je i naa konana propast. Ove pomisli i ubeenja kod paljivog posmatraa u trenu
zasijaju u svesti i istoga asa se odazivaju u srcu neprijateljstvom prema strastima,
gnevom i rasrenou protiv njih. A da se uhvatite u kotac sa strasnim pomislima i
kretnjama, izmiljajui razliite optube protiv njih - u to se ne uputajte. Uspeh koji se
time postie je sumnjiv. Jer dok razmotrite sve take optunice, optueni - strast - sedi
tu, makar i na optuenikoj klupi, i jo uvek se dri za svog advokata - simpatiju. A to
znai drati neistotu u sebi, to je opasno. Zato im primetite neto strasno u sebi,
odmah i bez ikakvog premiljanja prepoznajte u tome neprijatelja i razgnevite se na
njega.
57. Razni stepeni razvitka strasti: strasne misli, oseanja, elje i dela. Borba protiv njih.
sadraj
to se strasno pojavljuje u nama, to jo i nije tako strano. To znai da smo neisti, ali
nas ne ini krivima. Naa krivica poinje odatle to se blagonaklono odnosimo prema
strasti koju smo primetili, to jest ne urimo da u njoj prepoznamo neprijatelja i da se
naoruamo gnevom protiv nje, nego naprotiv, prihvatamo je i pozdravljamo, uivajui u
pokretu u kome se javila. To ve pokazuje da nama nije strano da budemo prijatelji
strasti i, shodno tome, neprijatelji Bogu. Jer svako telesno - strasno - mudrovanje je
neprijateljstvo Bogu(Rim.8,7).
Gde poinje samovolja, tamo poinje i krivica, koja raste u meri udubljivanja u strasno.
Opisau Vam kako se sve to dogaa. Nae uobiajeno stanje je ovakvo: misli lutaju
tamo-amo, oseanja i elje lelujaju bez odreenog pravca. Tako biva svuda i uvek.
Ponekad tako prolaze itavi dani. Ove misli su uglavnom sujetne, vezuju se za
svakodnevne svetske poslove i sporedne stvari. Meu njih se esto uvue i isprazna
zamiljenost ili matanje ko zna o emu. A puste, sujetne misli zadravaju se uglavnom
na povrini due. Kako ukrotiti i dovesti u red tu pometnju misli koja ometa seanje na
Boga i Boanske stvari, to sam Vam ve vie puta objanjavao.
A sad pogledajte, jedan predmet se nekako naroito istie meu drugima i iziskuje
panju. Nikada ga nemojte zanemariti. Sada istraite: koji je to predmet, odakle on i ta
hoe? Odgovore na ovo odmah ete sami pronai, im budete videli o emu se radi.
Zamislite lice oveka koji Vas je nekad uvredio. Oigledno da neko eli, zauzevi Vau
panju tim licem i njegovim delom, da Vas dovede do negodovanja, gneva, pa ak i
elje za osvetom. Tako e i biti, ako ne preduzmete potrebne mere. Koje mere da
preduzmete da biste odagnali tu predstavu? To do ega ona hoe da Vas dovede je
loe stanje. Shodno tome ona je Va neprijatelj. Odnosite se prema njoj neprijateljski,

tojest nemojte se prema njoj lepo odnositi, nego na onaj nain o kome smo govorili
proli put - gnevno je odbacite.
Ako uinite to, onda ete potpuno unititi avolju klopku ili mreu. Ali ako panju
zadrite na licu pred Vama, onda e se ono, u poetku golo i usamljeno, okruiti
mnotvom drugih misli i prilika koji e u Vaoj uobrazilji naslikati veoma upeatljivu
sliku, kako Vas je to lice uvredilo, sa svim okolnostima tog sluaja. Zajedno sa tim u
srcu e se pojaviti i ranije oseanje uvreenosti, negodovanja i gneva. Strasni predmet
ili pomisao o njemu porodio je strasno oseanje. Strast je ula dublje. Ako se osvestite i
shvatite da loe postupate kada dozvoljavate strasti da se razbukti u Vama, onda ete u
tome prepoznati neprijatelja i prema njemu ete se odnositi neprijateljski, izbacivi zlo
oseanje iz srca i prognavi iz misli sam predmet koji ga je porodio. Uznemirenost e
proi i duevni mir e se obnoviti.
Ali ako to ne uinite, onda e se ve probuenom strasnom oseanju pridruiti i druga, i
poee da ga razjaruju. Poee da Vas nagovaraju: kako je on to smeo da uradi? I ko je
uopte on? Ja nisam nita gora od njega. Ne, to ne moe tek tako da se ostavi. Ne
znam kako sam mogla da popustim. Ako tako svima budem poputala, ne treba ni da
ivim. Moram da mu pokaem da ne moe nekanjeno tako da postupa. I elja da se
osvetite - veom ili manjom osvetom, svejedno - spremna je u Vama. Strasno je ulo jo
dublje u Vas. To je ve trei stadijum. ak i ako se ovde osvestite, jo moete da
odagnate elju. Jer elja jo ne predstavlja odluku. Ona je u trenutku dola, i u
sledeem trenutku moe da ode. Ako postupite tako, dobro ete uiniti; ako ne
postupite - Vae ostraivanje e se nastaviti.
Obratite panju: misao je porodila oseanje, misao sa oseanjem porodila je elju. Dua
je ispunjena strau. Ali sve su to jo misaone neistote i gresi. Do dela je jo daleko.
Izmeu elje i dela uvek stoji odluka, sa promiljanjem kako ga izvesti. Nije uvek vidljivo
kako nastaje odluka. Ona u izvesnom obliku postoji ve u elji, zatim raste zajedno sa
osmiljavanjem dela, to jest sa analizom okolnosti, izborom sredstava i odreivanjem
metoda. Kada je sve osmiljeno, nastaje i odluka. Tada je delo unutra ve obavljeno.
Pred licem Boga i savesti greh je ve uinjen: zapovesti su prezrene, savest je
pogaena. Od elje do odluke sa osmiljavanjem dela ponekad proe dosta vremena.
Pojavljuje se strah Boiji, ovek se prisea zapovesti, ni njegova savest ne uti. Ali svi
njihovi spasonosni nagovori sa prezirom se odbacuju. Zato u odluci ve postoji i prestup
i greh. Misao, oseanje i elja su ve zaposeli svu duu, ali jo nema prelaska na greh,
postoji samo poziv na njega. Prelazak zapoinje onog trenutka kada dua pone da
promilja moe li da udovolji strasti i kako to da uini. Tu dua ve stupa na put greha.
Kada se pojavila odlunost, sloboda je svezana; dua osea da je toboe neophodno
da uini ono to smera. Ali tu zapravo nema nikakve neophodnosti. To je nekakva
samoobmana koja se odvija unutra. Doneta odluka moe da ostane neizvrena zbog
prepreka na koje se iznenada nailo. Moe ostati neizvrena i ako se ovek sam
predomisli, ako postane svestan neega, ili pod uticajem savesti, ili pod uticajem straga
Boijeg, ako im poe za rukom da se ponovo podignu u svoj svojoj sili.
Konano, sve je sreeno i delo je uinjeno. Osvetili ste se kao to ste i naumili. Strast je
zadovoljena, greh je konano poinjen. ta se tu pojavilo uz ranije sazrelu odluku?
Naizgled nita, jer tu je samo izvren ranije zamiljeni plan. Tako izgleda, ali tu zapravo
zlo uzrasta do krajnje take. Prvo: strah Boiji i savest dotle su bili samo odbacivani i
neuvaavani, a sada su pogaeni. Dotle je sve liilo na ono kada mati nagovara sina da

ne ini zlo, a on odmahuje rukom ili bei od nje, a sada lii na situaciju kada sin na
majine nagovore nasrne na nju i pone da je bije. Drugo: sada je unutranje delo
uvedeno u tok spoljanjih dogaaja i treba da bude praeno svojim takoe spoljanjim,
ivotnim posledicama. Njega sada nee precrtati perom ili negodujuom reju izbaciti
iz kruta dogaaja. Ono e tu zauvek ostati, sraslo sa licem koje ga je poinilo,
primoravajui ga da uzima i njegove plodove. Tree: blagodat Boija odlazi i ovek iz
oblasti Boije stupa u oblast neprijatelja Boijeg i svog sopstvenog. On je obremenjen
poklekao i osea da ga pritiska neto teko. Na njemu se ispunjava pria: vraa se
demon sa drugom sedmoricom. Mrak, nemir, potitenost - to je nagrada za
udovoljavanje svakoj strasti. I to je - udo! Dok se strast ne zadovolji na delu, od njenog
zadovoljenja oekuje se raj - biete kao bogovi. Ali im se zadovolji, prelest spada sa
oiju, iluzija nestaje i za sobom ostavlja prazninu, tugu, rastrojenost i potitenost - ovek
vidi da je nag. Osvetio se neprijatelju, trebalo bi da se raduje, ali osea neto sasvim
drugo.
Vidite li kakav je put ostraivanja sebe bilo kojom strau i pada u greh zbog toga?
Okrenimo se sada Vama. ta je kod Vas mogue od svega reenog? Ako je Vaa
odluka da sluite Bogu iskrena, ako prihvatanjem te odluke sledite ponuene savete da
se uvek seate Boga sa strahom i pobonou, ako strogo pazite na sebe, onda je kod
Vas nemogue da skrenete na zadovoljavanje strasnih elja i na sve ono to za tim
sledi. Ali mogue su strasne misli, oseanja i elje. To su - predmeti Vae unutranje
borbe.
Strasna misao, oseanje i elja ponekad u trenu prolete kroz duu, ne dajui oveku
priliku da doe k sebi. One nas ne ine krivima ako se odmah pri pojavi elje trgnemo i
isteramo ih sa neprijateljskom rasrenou na njih. Naa krivica i u pomisli i u oseanju
i u elji potie od naeg oklevanja - ako ih ne isteramo odmah nakon to ih primetimo,
nego se zaustavimo na njima. Isteraj misao i - oseanja ili simpatije nee ni biti. Isteraj
oseanje i pomisao i - nee biti elje. Istraj elju i - nee biti opasnosti da otpone
prelazak na strasno. Ako primetivi strasnu pomisao svesno zadrite svoju panju na
njoj, krivi ste jer ste panju posvetili onome za koga znate da je neprijatelj Boiji u
Vama. No, ukoliko se panja nevoljno prikuje za pomisao, Vi neete biti krivi ako odmah
ponete da je odvajate od pomisli, a samu pomisao da odagnavate. Ako se usled
Vaeg dobrovoljnog pristajanja na strasnu pomisao u Vama porodi strasno oseanje,
onda se Vaa krivica malo uveava. Ali ako primetite pojavu strasnog oseanja, pa ipak
nastavite da se bavite strasnom pomilju i shodno tome dobrovoljno pojaate oseanje,
Vaa se krivica dvostruko uveava. Ako primetite strasno seanje pa se prenete i
odagnate ga zajedno sa pomilju, biete krivi samo zbog toga to ste se svesno bavili
strasnom pomilju, a za oseanja neete biti krivi, jer ona se pod uticajem pomisli
raaju i nevoljno. Ako se pod uticajem svesno doputenih strasne pomisli i strasnog
oseanja u Vama pojavi elja za strasnim delom (na primer, za osvetom), time se Vaa
krivica takoe malo poveava, jer se od misli i oseanja nevoljno raa elja. Na Vama
ostaje preanja krivica zbog toga to ste se bavili strasnim predmetom i to ste
dopustili da strasno oseanje koje se iz toga rodilo, kao i pomisao koja je od njega
dola, potraju u Vama - dakle, Vaa krivica je dvostruka. Ali ako primetite strasnu elju i
dozvolite joj da polako ue u Vas, a ne naoruate se istoga asa protiv nje, onda e
Vaa krivica porasti za jo jedan stepen i bie - trostruka.

Dalje od ovoga neu ii, zato to mislim da ostraenje u Vama samo dotle i moe da
doe.
I sami vidite da ako odmah isterate strasnu pomisao, to e biti kraj itave borbe. Nee
vie biti ni oseanja, a tim pre ni elja. Tako dakle treba da postupate. Zato biste
navlaili na sebe nepotrebni napor, a ponekad i opasnost od borbe, kada ste ve
odluili da neete doputati strasno kao bogoprotivno. Ako se protiv Vae volje uz
pomisao pokrene i oseanje, istoga asa ih izbacite iz sebe, a zajedno sa njima i elju.
Gde god u sebi naiete na strasni pokret, isterajte ga odatle. Postavite sebi kao zakon
da svesno ne poputate ni strasnoj pomisli, ni oseanju, ni elji, nego da ih istoga asa
kada ih primetite sa velikom mrnjom isterate iz sebe. I tako ete uvek biti nevini pred
Bogom i pred sopstvenom saveu. U Vama e biti neistote strasti, ali neete imati
krivicu. Baviete se poslom beljenja (pranja), usrdno se trudei da ubelite svoju duu.
Neka Vas Gospod blagoslovi!
58. Znaaj molitve na delu borbe protiv strasnih pomisli. Primeri.
sadraj
Proli put sam Vam predstavio itav tok - kako od obine pomisli dolazi do strasne elje
i od nje do dela. U stvarnosti se to ne odvija uvek tako polagano, kako je predstavljeno
na papiru. esto, ako ne i uglavnom, kroz sve stadijume prolazi se veoma brzo, tako da
misao ne stigne ni da se pojavi, a ve usledi i delo i posebno re. Nema potrebe da
razmatramo sve mogue sluajeve i da uoavamo razlike izmeu njih. To nam nee biti
od pomoi u borbi sa strastima. Drite se jednoga: im primetite strast, odmah se protiv
nje naoruajte gnevom i neprijateljskom rasrenou. U duhovnoj borbi taj gnev ima isti
znaaj kao kada Vas napadne zao ovek i zadate mu snaan udarac u grudi. Ali kao to
kod takvog napada udarac u grudi ne natera uvek zlog oveka na beg, tako i u
duhovnoj borbi gnev protiv strasnih pomisli, oseanja i elja ne izgoni ove uvek iz due i
ne okonava uvek borbu protiv njih. Po prirodnom redu trebalo bi da bude tako. Tako i
biva, ali ne uvek. Ovo stoga to u podsticanju pomisli esto uestvuju i demoni, a oni su
bestidni. Koliko god da se ovek gnevi na njih, oni i dalje stoje uz svoju pomisao.
Oigledno je da pored rasrenosti treba pribei i nekom drugom sredstvu. Koje je to
sredstvo?
ta ini onaj koga napadne zao ovek? Nakon to mu je zadao udarac u grudi vie:
Policija!" Na njegov poziv stie pomo i izbavlja ga iz nevolje. Isto to treba uiniti i u
duhovnoj borbi sa strastima. Poto si se razgnevio na strast, treba da pozove pomo:
Gospode pomozi! Gospode Isuse Hriste, Sine Boiji, spasi me! Boe, doi mi u pomo,
Gospode, pomozi mi!" Obraajui se tako Gospodu, vie neete skretati panju sa
Njega na ono to Vam se dogaa, nego ete stajati pred Gospodom, molei ga za
pomo. Tako e neprijatelj brzo pobei, kao ognjem opaljen. Neko od svetih je rekao:
imenom Gospoda Isusa tuci neprijatelje. Gospodu se nita ne moe odupreti, On je
blizu: blizu je Gospod svima koji ga prizivaju, svima koji Ga prizivaju u istini. Volju onih
koji ga se Boge ispunie, i molbu njihovu usliie, i spae ih (Ps. 144,18-19). On Sam
dao je ovakvo obeanje onima koji mu se u tekom trenutku sa nadom obraaju: jer se
na Mene pouzdao, i izbaviu ga; pokriu ga jer je poznao Ime Moje. Prizvae me i
usliau ga; sa njime u biti u nevolji, izbaviu ga, i proslaviu ga (Ps. 90,1415). Ne
zaboravljajte da tako inite - i uvek ete sa uspehom pobeivati i odagnavati sve
strasno to se pojavi u Vama.

Neki su postupali, a moda i jo uvek postupaju, ovako: kada primete strasno

uznegoduju na njega i ponu da razobliavaju njegovu runou. Na primer, dola je
pomisao gordosti, a oni ponu da itaju: Gordost je protivna Bogu; ti si zemlja i pepeo,
kako se ne stidi da se uznosi pomilju, seti se grehova svojih", i slino. Sve sakupljaju
misli protiv gordosti smatrajui da e tako oterati gordu pomisao. Dogaa se da je i
oteraju, ali, uopte uzev, taj metod nije pouzdan. Razobliavajui strasnu pomisao jo
uvek je drimo u umu, a ona podstie oseanje i budi elju, to jest nastavlja da prlja
duu. Pa i samo njeno prisustvo u mislima ve predstavlja prljavtinu. Kada se bez
stupanja u raspravu sa strastima direktno obratimo Gospodu, sa strahom, pobonou,
nadom i predanou Njegovoj sili, samim tim strasno se ve udaljuje od oiju uma koji
gleda na Gospoda. Budui odseena od due takvom panjom, strasna pomisao sama
od sebe odlazi, ako je prirodno probuena; a ako tu i avo umea svoje prste, njega
onda pogaa zrak duhovne svetlosti koji potie od sazercavanja Gospoda. I tako biva
da dua dobije mir od napada strasti onoga asa kada se obrati Gospodu i dozove ga.
Da biste to jasnije sebi predstavili, ispriau Vam jedno predanje. iveo neki starac u
gluvoj pustinji. Napadnu ga demoni u vidljivom obliku i ponu da ga guraju iz kelije, kako
bi ga sasvim oterali iz pustinje. Starac poe da se otima, ali oni su ga dogurali ve do
samih vrata. Jo samo malo i izbacili bi ga napolje. Videvi da je u krajnjoj nevolji starac
zavapi: Gospode Isuse Hriste! Zato si me ostavio? Pomozi mi, Gospode!" im je tako
povikao istoga asa javi se Gospod i rastera demone, a starcu ree: Ja te nisam
ostavio; ali poto Me nisi dozivao, nego si mislio da se sam odupre demonima, nisam ti
dolazio u pomo. Sam si kriv, jer si se nadao na sebe. Prizovi Mene i uvek e nai
spremnu pomo". Rekavi to, Gospod postade nevidljiv. Taj sluaj koji je urazumio
starca i svima nama daje lekciju Da se ne hvatamo u kotac sa strasnim pomislima tako
to emo se prepirati sa njima u mislima, nego odmah da se obratimo Gospodu sa
molitvom protiv njih.
Svi koji razumno vode borbu sa strastima tako i postupaju. Sveti Jovan Kolov je za sebe
govorio: Ja postupam kao ovek koji sedi ispod drveta i paljivo osmatra oko sebe. Taj
ovek im vidi zveri kako mu se pribliavaju da bi ga pojele penje se na drvo, a one
kada dou obiu oko drveta nekoliko krugova i odu. A ja im primetim duhovne zveri
kako mi prilaze u strasnim pomislima odmah umom uziem ka Gospodu i te duhovne
zveri ne uspeju da mi pristupe, nego bivaju prinuene da se raziu kud koja".
Prisetite se ta sam Vam ranije pisao, da panju uma treba da utvrdite u srcu i da tamo
neprestano gledate i dozivate Gospoda. To je isto ovo o emu sada govorimo, da se
Gospodu treba obraati sa molitvom kada se pojave strasne pomisli, oseanja ili elje.
Gospodu se treba obraati silazei panjom uma u srce i tamo ga dozivajui. Ako bismo
nepopustljivo ispunjavali ovo neveliko pravilo: da se utvrdimo umom u srcu i da tako
stojimo pred Gospodom sa strahom, pobonou i predanou - onda se u nama
nikada ne bi pojavljivale ne samo strasne elje ili oseanja, nego ni gole pomisli. Ali
naa nesrea je u tome to odlazimo umom iz srca od Gospoda i bludimo pomislima u
daljini. U tom asu ulaze strasne pomisli, i tek to su se primile, pogleda - ve su tu i
strasna oseanja, i strasne elje. Eto, pa se bori. A ko je kriv?! Kada mislima ne bismo
doputali da lutaju, borbe ne bi ni bilo. Dobro, pogreili smo kada smo udaljili Gospoda
iz srca i time navukli na sebe bedu, ali dajte da makar sada, kada smo to uoili,
pourimo da se opet vratimo onamo - u srce, pred Gospoda, kako bismo Ga dozvali u
pomo.

Na tu temu je isti onaj sveti Jovan Kolov ispriao sledeu priu: bila u jednom mestu
lepotica koja se loe vladala. Gospodar te zemlje se saalio nad njom, to takva lepota
propada, i kada je uhvatio priliku rekao joj je: Odbaci lakomislenosti, uzeu te u svoj
dom, bie moja ena i gospodarica velikog blaga. Samo gledaj da bude verna, inae
e te zadesiti takva nesrea, da ni zamisliti ne moe". Ona je pristala i bila je uzeta u
njegov dom. Njeni preanji prijatelji, videi da je negde nestala, poeli su da je trae,
da se raspituju i saznali su da je kod vladara. Mada je gospodar pretio, oni nisu gubili
nadu da e opet privui lepoticu, znajui njenu slabost. Potrebno je samo da doemo
iza kue, da zazvidimo, pa e ona odmah shvatiti o emu se radi i istoga asa pobei
e k nama. Tako su i uinili. Doli su iza kue i zazvidali. Lepotica je ula zviduk i
zadrhtala. U njoj se neto uskomealo, setila se prolosti. Ali ona se dozvala pameti i
umesto da pobegne od kue, pourila je u gospodarevu sobu, gde je odmah pronala
mir; nove zviduke tamo nije ula. Prijatelji su zvidali, zvidali, pa su otili praznih ruku.
Smisao ove prie je jasan. Lepotica predstavlja palu duu koja se u pokajanju obratila
Gospodu i sjedinila se sa Njim kako bi Njemu Jedinom pripadala i Njemu Jedinom
sluila. Stari prijatelji su strasti. Njihov zviduk - to je kretanje strasnih pomisli, oseanja
i elja. Beanje u gospodarevu sobu je silazak u dubinu srca, da bi se tamo stalo pred
Gospoda. Kada se to dogodi unutra, strast koja je uznemirila duu, ta god da bila,
odlazi sama od sebe i dua se umiruje.
Izvolite zapamtite ovu priu i uvek se ponaajte u skladu sa onim to je u njoj reeno.
Videete kako e se brzo u Vama obnoviti unutranji mir koji je bio naruen pojavom
strasti. Milost Boija neka bude sa Vama! Spasavajte se!
59. Odlomak iz dela prepodobnog Isihija o borbi protiv strasti.
sadraj
Sada Vam je ve sve reeno o duhovnoj borbi uopte. Strasti je mnogo, ali, koliko god
da ih je, sve one dolazi ne opisani nain i sve se odagnavaju i savladavaju onako kako
je reeno. Naravno, svaka strast ima svoje osobenosti, i nain na koji se pojavljuje. Ima
takoe mnogo oblika u kojima se pojavljuju. Ali to ne menja opte metode borbe protiv
njih. Postupajte kako je reeno i uspeno ete odagnati svaku strast, koliko god silno da
ustane na Vas.
Da biste sve ovo mogli lake da upamtite i da biste se uverili da treba da postupate ba
tako, a ne drugaije, dajem Vam izvod iz dela prepodobnog Isihija, prezvitera
jerusalimskog, iju sam Vam knjiicu, seate se, poslao.
Evo ta on veli:
Onaj ko se duhovno podvizava u svakom trenutku treba da ima sledee etiri stvari:
smirenje, krajnju panju, suprotstavljanje pomislima i molitvu. Smirenje - jer su njegovi
protivnici u borbi gordi demoni, da bi rukom srca drao pomo Hristovu, jer Gospod mrzi
gorde. Panju - da se srcu ne dopusti nikakva pomisao, makar se inila i dobra.
Suprotstavljanje - da bi im vidi pomisao istoga asa sa gnevom odbio zlo. Molitvu - da
bi se odmah nakon suprotstavljanja zlu neizrecivim uzdasima obratio Hristu. I tada e
ovaj podvinik videti neprijatelja svezanog, ili kako biva gonjen imenom Isusovim, kao
praina koju tera vetar, ili kako kao dim iezava sa svojim matanjima".
Evo jo jednog slinog mesta:
U duhovnoj borbi treba delovati onako, kako se deluje u (obinom) ratu. Kao prvo,
potrebna je panja; kao drugo, kada primetimo da je avo pokrenuo pomisao, treba da

ga pogodimo prokletstvom, sa gnevom u srcu; kao tree, treba da se pomolimo protiv

njega, prizivajui u srcu Isusa Hrista, kako bi demonska prikaza odmah iezlo, da se
um ne bi poveo za matanjem, kao dete koga prevari neki maioniar".
Ako se u svome srcu uvek obraa sa smirenomudrenou, sa seanjem na smrt, sa
samoosuivanjem, sa suprotstavljanjem pomislima i prizivanjem imena Isusa Hrista i sa
tim oruijem svakodnevno trezveno ide uskim, radosnim i prijatnim duhovnim putem,
ui e u sveta sazercanja svetih i bie prosveen dubokim tajnama od Hrista, u Kome
su sakrivena sva blaga premudrosti i znanja i u Kome obitava sva punoa Boanstva
telesno (Kol. 2;3,9). Jer u Isusu e osetiti da je na tvoju duu siao Duh Sveti, Koji
svetli umu da bi mogao da gleda. Niko, kae apostol, ne moe rei: Isus je Gospod,
osim Duhom Svetim (1.Kor. 12,3). On time svakako na tajanstven nain krepi onoga ko
trai".
U ovim i slinim mestima prepodobni Isihije govori uopte o toku duhovne borbe. U
njegovoj knjiici vie se govori pojedinano o svakom od pokazanih metoda borbe,
naroito o panji ka srcu, prebivanju tamo, i duhovnom obraanju Gospodu odatle.
Izvolite pogledajte sada celu tu knjiicu. A ja u Vam ispisati nekoliko mesta o tome.
Veliki zakonodavac Mojsije, ili bolje rei Duh Sveti njegovim ustima kae: Pazi na sebe;
da ne bude u srcu tvome tajne bezakone rei (Ponz. 15,9). Tajnom reju on naziva
misaonu predstavu neeg loeg (strasnog), to Bog mrzi a to oci takoe nazivaju
prilogom" (tj. neim to je sa strane dodato) koji avo navodi na srce, a za kojim, im
se pojavi u srcu, odmah kreu nae misli i strasno se sa njim povezuju".
Panja je neprestano molitveno tihovanje srce, bez ikakve pomisli, u kome dua
svagda die Jedinim Isusom Hristom Sinom Boijim i Njega neprestano doziva; hrabro
se Njime naoruava protiv neprijatelja; ispoveda se Njemu, Koji ima vlast da oprata
grehe; esto tajnim prizivanjem grli Hrista, Koji jedini poznaje srca".
Trezvenost je tvrdo podizanje misli i njihovo stajanje na dverima srca, tako da ovek
vidi kada se prikradaju pomisli i shvata kakvu sliku demoni pokuavaju da naslikaju i
predstave u umu, kako bi pomou nje prevarili oveka".
Misao koja stoji (u srcu), doziva Hrista protiv neprijatelja i pribegava k Njemu, nalik je
na ivotinju okruenu mnotvom pasa ali zatienu nekakvim uporitem. Ta misao
izdaleka duhovno posmatra zasede nevidljivih neprijatelja i neprestano se molei protiv
njih Isusu mirotvorcu ostaje nepovreena".
Onaj ko nema molitvu istu od pomisli, taj nema oruije za borbu. Mislim na molitvu
koja se neprestano obavlja unutar due, kako bi skriveni neprijatelj prizivanjem Hrista
bio poraen i uniten. Jer ti treba otrim okom uma da gleda da bi prepoznao one koji
ulaze, i kada ih prepozna da im se istoga asa suprotstavi, da zgazi glavu zmije,
dozivajui pri tome Hrista. Tada e opitno postati svestan nevidljive pomoi Boije i
jasno e uvideti pravo stanje svoga srca".
Dakle, neka dua bude smela u Hristu, neka Ga doziva i neka se ni malo ne plai: jer
ona ne ratuje sama, nego zajedno sa stranim Carem, Isusom Hristom, Tvorcem svega
postojeeg, telesnog i bestelesnog, vidljivog i nevidljivog".
Ograniiu se na ovih nekoliko izvoda, jer ako bih ispisao sve to se odnosi na nau
temu, trebalo bi da prepiem polovinu knjiice. I ovo sam prepisao zato da bih Vas
podsetio na to zato Vam tako dugo tumaim o seanju na Boga i unutranjoj borbi sa
strastima. Znajte da je u tome sva sutina truda oko zadobijanja spasenja.

Kada ovo proitate nemojte sebi da kaete: pa ta sam ja, pustinjska podvinica, da bih
se drala takvih pravila?! Ne biste bili jedini koji to kau - jer zaista mnogi tako govore,
ali ne od onih koji su se kako treba prihvatili posla oko zadobijanja spasenja. Oni koji se
trude oko toga, ne mogu tako da govore. Tako i Vi, ako hoete da ivite u duhu, u emu
se i sastoji zadobijanje svoga spasenja, treba svakako da postupate onako kako je
propisano. A ako hoete da ivite nemarno, onda Vas se sve to svakako ne tie. Ja sam
o tome i poeo da piem zato to sam poverovao da je Vaa odluka da pripadnete
Gospodu bila iskrena. Jer ko to iskreno odlui, on ne moe da zaobie propisani put.
On moe mnogo da se trudi i da ide zaobilaznim putevima, ali dok ne kroi na tu stazu,
bie mu uzalud. Ja Vam je i pokazuje direktno, da ne biste lutali sa strane. Usrdnije se
potrudite pa ete videti uspeh. Ali trud je svakako potreban; bez truda nita ne uspeva.
Ne doputajte sebi takva besplodna razmiljanja. Bez obzira na to da li neko ivi u
pustinji ili u manastiru ili svoje spasenje postie u svetu, svakome zakon treba da bude
da svoje srce oisti od strasti; a ne moe drugaije da ga oisti nego na opisani nain.
Ne kolebajte se i ne jogunite.
Neka Vas Gospod blagoslovi.
60. Kako postupati ako nam se i prilikom borbe sa strastima potkradaju strasne misli i
elje. Oienje srca.
sadraj
Milost Boija neka bude sa Vama!
Pretpostavljam da ste se prihvatili posla onako kako treba i usrdno se trudite da biste se
uvek seali Gospoda, da pazite na svoje srce i da svaki lo pokret u njemu propratite sa
neprijateljskim odbacivanjem, obraajui se istovremeno Gospodu molitvom radi
pomoi. Ali i pored toga ne mislim da ste odmah doli do potpunog uspeha: da su Vam i
sve misli iste, i oseanja i elje sveti. Jer tako ni kod koga ne biva. Pomisli mogu da se
umire, strasna kretanja oseanja i elja mogu da postanu sve rea i rea, ali ona se
ipak pojavljuju, ponekad i veoma silno.
Potkradu se - oterajte ih, opet se potkradu - opet ih oterajte. Ali to Vam je ve reeno.
Sada hou da Vam kaem kako treba da se odnosite prema tim upadima strasnoga
prema sudu savesti. Da li da se odnosite ravnoduno, ili da tugujete zbog toga i kajete
se pred Gospodom? Prema upadima strasti ne moete da se odnosite ravnoduno,
nego kada ih prognate svaki put treba da tugujete pred Gospodom i da se pokajete to
se to dogodilo. ak i onda kada se strasne misli, oseanja i elje prikradu iznenada, bez
ikakvog uea Vae volje, to ipak znai da je Vae srce neisto i da iz njega izlaze zle
pomisli (Mt. 15,19). A Vi ste obavezni da imate isto srce. Zato i treba da alite to Vam
je srce neisto i da se kajete pred Gospodom zbog te neistote, obeavajui da ete se
potruditi kako biste ga oistili i molei Njega da Vam u tome pomogne. Ali u praksi je
veoma retko da se tu ne umea i volja. Vi ste iz nepanje napravili mesta za strasnu
pomisao i ona je porodila strasno oseanje - krivi ste zato to niste pazili. Zbog
nepanje a i zbog sladosti toga oseanja Vi niste pourili da ustanete protiv njega i da
ga odagnate, i ono je uspelo da porodi strasnu elju - Vi ste krivi zato to se istoga asa
niste naoruali, nego ste pristali na naslaivanje grehovnim i strasnim.
Ne mislim da biste Vi elji dopustili da porodi prelazak na delo, ali svakako moete da
dopustite da elja potraje, umesto da se odmah naoruate protiv nje. A to Vas ini jo
vie krivom. Na taj nain, doputena je zla pomisao - to je krivica; doputeno je da se iz

nje porodi zlo oseanje - to je druga krivica; doputeno je da se iz zlog oseanja porodi
zla elja - trea krivica; zloj elji doputeno je da se zadri - etvrta. Eto koliko krivice!
I nemojte pokuavati da se sakrijete iza smokvinog lista ili da pobegnete u bunje pred
Gospodom, Koji Vam kroz savest prilazi i optuuje Vas. Bolje poite okolo da traite
oprotaj, ne prebacujui krivicu ni na kog drugog. Rasrdili ste se, na primer, na
sobaricu. Ako ste joj uputili otre rei, onda tim pre nemojte krivicu da svaljujete na nju.
Neka je ona i pogreila, ali nije stvar u njoj, nego u tome zato ste se Vi rasrdili. Zar se
greka nije mogla ispraviti bez gneva? Pa ak i ako se nije mogla ispraviti, ipak je sve
moglo da proe bez gneva. Ovde Vam se dakle potkrao gnev, tamo osuivanje, tamo
zavist, tamo sujeta. Za sve to su postojali spoljanji povodi. Ali nisu krivi povodi, nego
Vi, to ste dopustili tako zla oseanja. Izvolite da se ne prikrivate, nego direktno optuite
sebe pred Gospodom i zamolite za oprotaj. To inite svaki put, i im primetite zlo
terajte ga. U pokajanju i skruenosti smirite se pred Gospodom i saveu i opet ete
spokojno upirati oi ka Gospodu. A ako se ne pokajete neete moi da ga gledate tako to e za Vas biti teko i opasno.
Strasti koje su Vam se potkrale ne ostavljajte do veeri neoiene pokajanjem, nego ih
odmah progonite imenom Gospodnjim. itav dan e Vam tako i proi u pokajanju, jer e
prodori strasti u poetku biti esti. A uvee pre no to se pomolite opet razmotrite sve
nasrtaje strasti po redu, opet skrueno poalite zbog toga i pokajte se. U tome se sastoji
delo neprestanog pokajanja. Evo Vam o tome lekcije prepodobnog Isihija. Duni smo
da naa svakodnevna dela neprestano paljivo merimo, a uvee da obavezno kroz
pokajanje to je mogue vie olakamo teret koji ta dela predstavljaju, ako hoemo da
uz pomo Isusa savladamo strasti. Treba takoe da gledamo da li su po volji Boijoj i da
li radi Boga savravamo sva naa vidljiva dela, da nas (strasna) oseanja ne bi
potkradala kao nerazumne".
Ako budete postupali onako kako treba, odluno i bez samosaaljenja, uskoro ete
videti plod: Vae srce e se umiriti i u njemu e zasijati radost u Gospodu. Od ega srce
biva nemirno? Od toga to ga mue strasti. Pobijte strasti i ono e postati mirno. Jedan
od otaca je srce poredio sa jazbinom punom zmija. Te zmije su strasti. Kada se u srcu
vidi neto strasno, to je kao da zmijska glava viri iz jazbine. Udri je po glavi Imenom
Gospodnjim i ona e pobei. Pokae li se i druga - udri i nju. I tako svaku. Desetak puta
udari takvu zmiju - strast - pa vie nee moi da proviri, a onda e i sasvim da ugine.
Ako neko zatvori ulaz u jazbinu ili ne da zmijama hranu, one e uginuti. Tako umiru i
strasti ako im se ne daje hrana kroz prihvatanje njihovih nagovora, nego ako se, na
protiv, sa gnevom teraju im se pojave.
Ovo Vam je najkrai put za oienje srca od strasti. Ako ste zavoleli ovu istotu, idite
sa njom tim putem, jer drugoga nema. Ako pak ne pristanete da tako postupate, strasti
e ostati u srcu. Vi i bez toga moete da ispravite svoje ponaanje i da ga uinite
besprekornim, ali srce e ostati strasno i nee Vam dati da vidite Gospoda. Ne
zaboravljajte lude devojke!
Bog da pomogne! Spasavajte se!

61. Lutanje sluga i pogleda. Kako eliminisati loe utiske od onoga to vidimo i ujemo.
sadraj
Proli put sam Vam pomenuo da ne treba svaljivati krivicu na povode koji podstiu
strasne pomisli, oseanja i elje. Sada u Vam rei nekoliko rei o njima.
Strasne pomisli, a za njima takva oseanja i elje, ponekad se pojavljuju u dui same od
sebe, ne znano kako. Ali uglavnom se pojavljuju pod uticajem spoljanjih utisaka. Stvari
na koje nailazimo, lica i dogaaji svake vrste podstiu u nama neke misli. Od dobrih
utisaka raaju se dobre misli, a od loih loe. Ali moe da se dogodi i obrnuto: da dobri
utisci izazivaju loe misli, a loi utisci - dobre. Sve zavisi od stalnog i sluajnog
raspoloenja onoga ko ih doekuje. Shodno tome i sva odgovornost lei na njemu.
Kako onda ovek da se dri?
Prvo: svojim ulima, naroito oima i uima, ne treba putati na volju. Ne dopustite sebi
tu nepromiljenost, da sve morate da vidite, ujete i dotaknete. Naa ula su nalik na
prozore ili vrata, a najvie na kutlau. Loe ini onaj ko otvara prozore i puta prljav
vazduh. Ne moe izbei prekor ni onaj ko ostavi otvorena vrata i dopusti da mu stoka
ue u kuu. Ali ta biste rekli za onoga ko uzme kutlau pa poe po blatnjavim i
neistim barama da odatle zahvata i posipa po sebi? Moe li se zamisliti neto tako
besmisleno? No ne ini li upravo to onaj ko se sa radoznalou zaustavlja pred loim
ovekom da bi sluao zle rei?! Kroz to se doe do zlih pomisli, sa njih se prelazi na
oseanja i elje, i takav ovek luta sav ostraen kao po magli. Dakle, blagorazumnost i
dunost samoouvanja unutranjeg mira nalau nam da ne gledamo, ne sluamo i ne
dotiemo sve na ta naiemo. Malo-pomalo pokazae se da neto moe da probudi
strasti, zato pred tim treba okretati oi, zatvarati ui ili gledajui ne gledati i sluajui ne
sluati.
Drugo: dogodilo se da neto izazove lo utisak i porodi loe misli. Odmah treba pouriti
da se utisak izgladi i da se misao presee na nain koji je ve pokazan, svakako uz
prekid budueg dotoka utisaka. Ostajati pod loim utiskom ili ostavljati njegovo
izglaivanje i ponovno uspostavljanje duevnog mira za neko drugo vreme, bilo bi
nerazumno. Ostajanjem pod utiskom i sami emo doprinositi umnoavanju loih pomisli
i oseanja, a ostavljajui loe due vreme u sebi, daemo mu mogunost da se dublje
ukoreni i da se due suprotstavlja izbacivanju i oienju, ako ne i da sasvim ovlada
duom.
Tree: kada smo jednom ve doiveli lo utisak od neega, ne treba svesno sebi da
doputamo da se ponovo sreemo sa predmetima koji su ga proizveli. Ovo bi znailo da
onaj ko tako postupa voli da se naslauje loim i, shodno tome, neist je do dubine
srca. Ako ga pak neka nuda natera da se ponovo susretne sa takvim predmetom,
treba unapred da se naorua, da pripremi svoje srce za odupiranje loem utisku i ne
dopusti mu da se priblii. To e biti mogue uz panju, uporno suprotstavljanje i molitvu.
etvrto: ve sam Vam pisao o tome, da sve na ta nailazite i to Vam se dogaa treba
da protumaite u duhovnom smislu. To treba da uinite i sa predmetima koji su loi.
Kada nakon toga na njih budete nailazili, dobijaete ne loe, nego dobre misli, kao to
je sveti Jefrem Sirijski kada je sreo bestidnu lepoticu rekao uenicima: Vidite li kako se
ona trudi da bi ukrasila svoje telo koje e uskoro biti prah - kako mi onda da se ne
trudimo oko ukraavanja besmrtne due?"
Ovo je dovoljno to se pravila tie. Trebalo bi sada da ukaemo na primere iz vae
svakodnevice koji Vam donose duhovnu tetu. Ali ja mislim da toga nema ni u Vaoj

porodici ni meu Vaim srodnicima. Na njih ne moete naii nigde drugde osim izvan
kue, na primer u drutvu u kome Vam se nedavno pruila prilika da budete, kao to ste
pisali. Kod takvih sluajeva izvolite drite se onoga to je reeno u treoj taki. Pod tu
taku posle podvodite i sve sline, na koje naiete. I uopte, postavite sebi kao zakon
da merite ta je dozvoljeno onim uticajem koje ono proizvodi u duhovnom ivotu. Ono
to je od duhovne koristi, to sebi dozvoljavajte; a ono to deluje tetno, to ne
dozvoljavajte ni pod kakvim izgovorom. Ko e u umu svome pruiti ruku ka ai sa
piem za koju mu je poznato da je u nju stavljen otrov?!
Ja ne mislim da Vi sebe treba tako da pritisnete, da liite na zatvornicu. Ali hou samo
da Vas navedem na odlunost da ne uzimate ono to je tetno za Va duh, nakon to
ste se uverili da je samo ivot u duhu istinski ivot, i ne samo da ste se uverili, nego ste
to i isprobali.
Neka Vas Gospod blagoslovi!
62. Posle uputstava za duhovnu borbu sa strastima izlae se pouka o delatnoj borbi sa
njima. Spoljanji nain ivota koji je najpogodniji za borbu sa strastima. Zakljuak
besede o borbi sa strastima.
sadraj
Milost Boija neka bude sa Vama!
Kada su u pitanju uputstva za oienje od strasti, poto su one kod Vas prisutne u
maloj meri, reeno je sasvim dovoljno. Ali budui da se ve povela re o tome, dodau
jo neto to ipak moe da Vam se dogodi, i to ne u budunosti, nego upravo sada.
Opisana borba sa strastima je duhovna. I ona je realna, jer ne dozvoljava strastima da
se neim nahrane i tako ih ubija. Ali postoji i delatna borba sa strastima, koja se sastoji
u tome da se namerno preduzimaju i savravaju dela koja su strastima direktno
suprotna. Na primer, da biste uguili tvrdiluk, treba da otponete sa velikodunou;
protiv gordosti treba da izaberete poniavajue poslove; protiv strasti uveseljavanja, da
sedite kod kue i tome slino. Istina, sam po sebi takav nain delanja ne vodi direktno
do cilja, jer trpei pritenjivanje spolja strast moe da se uvue unutra ili da ustupi
mesto drugoj. Ali kada se sa tom delatnom borbom sjedini i unutranja, duhovna, one
e udvoje brzo unititi svaku strast protiv koje su se usmerili.
Evo kakav Vam savet dajem. Potrudite se da pronaete svoju glavnu strast i da protiv
nje usmerite ne samo duhovnu, nego i delatnu borbu. Ja ne mogu da odredim ta je kod
Vas glavno. Moda se ono jo i nije u potpunosti formiralo, ali svakako, ako ponete
paljivije da pratite pokrete svoga srca, ono e se otkriti Vaoj panji. Tada, ako Vam
bude ugodno da mi ukaete poverenje, zajedno emo odrediti kako najbre da se
obraunate sa svojom glavnom slabou.
Podseam jo da postoje i otriji metodi ove delatne borbe sa strastima. Kod nas je
uobiajeno - odricanje od sveta, kada sve odluno ostavljaju i svu nadu polau na
Gospoda, pa stupaju u manastir da bi iveli u bespogovornom posluanju, u strogom
postu, u trudoljubivoj molitvi i trezvenosti. Budui da nita ne poseduju, da odsecaju
svoju volju i ne ale sebe, oni brzo u svojoj dui umlate sve strasno. Zatim se u srce
useljavaju mir i istota - kao poslednji cilj ivota koji se odrekao sveta. Ja Vas ne teram
iz sveta. I tu ete se spasiti ako se prema svetu budete drali kako da niste u njemu. Ja
ovo samo pominjem kao nain ivota koji je potpuno prilagoen delu oienja srca od
strasti.

Jo dodajem da jedan od zakona Boanskog promisla o nama jeste da ivot svakog

oveka i njegov tok treba da bude tako ustrojen, da bi on mogao, koristei se njime na
razuman nain, da na najbri i najlaki nain oisti sebe od strasti. Na to Vas podseam
zato to ste me svojevremeno pitali otkud ljudima tako razliite sudbine i zato su one
tako promenljive, a ja Vam, ini mi se, nisam odgovorio. Dakle, odgovaram zato je to
tako. Zato to je tako kako Gospod ureuje ljudima lake da se oiste od strasti, ili zato
to On hoe na taj nain da satre na uporni egoizam, na kome stoje strasti koje
unitavaju oveka.
Dodau jo jedno. Strasti bijte i iznutra i spolja, a svoje dobre strane vaspitavajte, dajui
im prostora i prilike za vebanje. Glavna je tu - molitva. O njoj je ve bilo rei. Za njom
sledi injenje dobrih dela. I o tome smo ve govorili kada ste zamiljali neke apstraktne
ivotne ciljeve. A zajedno sa tim treba da idu duespasonosni razgovori i itanje, i
crkvene slube, i podvizi samoumrtvljivanja: uskraivati sebi, kada je mogue, pomalo
hrane, pomalo sna, pomalo zabave i svake utehe samougaanja, i drati se u stalnom
samosuprotstavljanju i samoprinuivanju. I o tome je bilo rei.
To je itav kurs oienja sebe od strasti. Sve je to kod Vas ve u hodu. Neka Vam
Gospod pomogne.
63. Domai poslovi. Pevanje i muzika.
sadraj
urio sam da to pre dovedem do kraja izlaganje o borbi protiv strasti pa sam gotovo
bez odgovora ostavljao mnogo ta drugo, o emu ste u to vreme pisali. Na neto ete
odgovor nai u onome to sam Vam ve pisao, a na drugo u Vam odgovoriti sada.
Piete da imate mnogo domaih poslova. Sa usrdnou radite sve to Vam kau. To je
Vaa dunost. Ali da budete zabrinuti - nemojte. Brige su praene unutranjim nemirom,
a to je tetna stvar. Trebalo bi da mirno i sa sabranom milju razmotrite i potom izvrite
sve to Vam je naloeno, a nipoto da se zbog toga uznemiravate. U svakodnevnom
ivotu ako neto ometa duhovni ivot, onda e biti onemoguen svaki rad, postojae
samo velika briga koja pritiska srce, a delo nee moi da se pomakne ni za dlaku
napred, dok e ti nemiri poput vihora uskovitlavati misli. Od toga biva uvek samo guva,
a delo ni malo ne napreduje. Izvolite napravite razliku izmeu potrebne usrdnosti i
nepotrebne brige i navikavajte se da dela obavljate trezveno, ne udaljavajui se milju
od Gospoda, nego naprotiv, drei se uverenja da time Njemu ugaate.
Pitate: ta sa pevanjem i sviranjem klavira i garmonijuma? Ranije sam svirala i pevala
ne obraajui panju na sadraj pesama, dok mi se sada on neprestano mota po glavi.
Svakako da nemaju sve pesme dobar sadraj, mada su komponovane veoma skladno".
ta da se radi? Ne moete odjednom sve da promenite. To bi odmah palo u oi.
Pevajte i svirajte to to ste i ranije pevali i svirali, trudei se da ne obraate panju na
sadraj. Meutim, pomalo odabirajte pesme sa dobrim ili makar podnoljivim sadrajem
i njih vie pevajte i svirajte, da biste one druge vremenom zaboravljali i da biste na kraju
potpuno prestali da ih pevate i svirate. Garmonijum je u stanju da na potreban nain
izrazi crkvene pesme. Nabavite dela Turaninova i vidite ta e Vam se odatle najvie
dopasti. Pogledajte Boe, uvaj cara", Kako je slavan Gospod na na Sionu" i slino.
Ako sa oseanjem budete pevali neto od takvih pesama, uveravam Vas da e Vam se
dopasti vie od bilo ega drugog. I tada e Vas ve moliti da pevate i svirate ne nekakve
isprazne pesmice, nego upravo ta velianstvena dela. Jednom ste spomenuli da ljudi

hvale Va glas i pevanje. Oni rade svoje, a Vi radite svoje. Kada je i jedno i drugo
dobro, to da ih ne hvale? Ali Vi zbog toga ne treba da se gordite, nego da se
smiravate. Odakle Vam glas i ljubav prema muzici? Bog Vam je dao. A zato Vam je
dao? Da ugaate sluhu drugih ljudi ili zbog neeg drugog?! Ni jedno ni drugo, nego zato
da biste ih upotrebili u slavu Boiju. A da li ste Vi to uradili? Ne. Vi ste samo zabavljali
sebe i druge, a o Bogu nije bilo ni spomena. Dakle, zloupotrebljavali ste dar Boiji,
koristei ga u prazno. Sada su se Vae misli okrenule ka bogougaanju, usmerite na tu
stranu i upotrebljavanje dara Boijeg. Ako treba da se jede i pije u slavu Boiju, onda
tim pre treba da se peva i svira. Ako odsvirate ili otpevate neto to e se urezati u duu
slualaca i naterati ih da uzdahnu za Gospodom ili se uznesu ka Njemu slavoslovljem ili
blagodarenjem, onda ete uiniti isto to ini dobar propovednik u crkvi. I eto Vam
spasonosnog ploda Vaeg dara! Izvolite upotrebljavajte ga na taj nain. Odaberite i
poune svetske i duhovne pesme i samo njih pevajte i svirajte. To za druge, a sami za
sebe nikada nemojte pevati nita svetsko, nego samo duhovno. Ali opet kaem:
nemojte da prelomite odjednom - samo polako.
I uopte, nemojte ni u emu da pokazujete osobenost. Sa svima budite jednako
ljubazni, dobroduni i veseli kao i uvek. Samo se uzdravajte od smega i praznoslovlja.
I bez toga moete da budete ljubazni, veseli i prijatni za drutvo. Nikada i ni pod kakvim
izgovorom nemojte biti namrteni. Kada je Spasitelj rekao onima koji poste da se umiju,
namau glavu i zaeljaju, On je mislio upravo na to da ne treba da budu namrgoeni.
Gospod neka Vas umudri!
64. Usamljenost. Kako izbei amotinju. itanje knjiga i izuavanje nauka.
sadraj
Milost Boija neka bude sa Vama!
Piete: Ostala sam sama i dosaujem se". To je prirodan oseaj. Ali meni se ini da
njega kod Vas ne bi trebalo da bude nakon Vaih odluka i onoga to Vam je potom
savetovano da inite. Da ste makar i malo prihvatili te savete, Vi se nikako ne biste
oseali usamljenom, mada ste sami. Ne biste se smatrali usamljenom jer biste znali da
je Gospod blizu, da je blizu i Va aneo uvar , i to ne u mislima, nego zaista. Tada bi
oseaj usamljenosti bio sasvim neumesan, a shodno tome i dosaivanje zbog njega.
No, pretpostavljam da je takav napad amotinje kod Vas bio trenutan i da se brzo
razvejao.
Ipak, ubudue, uvek kada budete u prilici da ostanete sami, to pre se setite da su sa
Vama Gospod i Va aneo uvar i pourite da trenutke usamljenosti iskoristite za
neometano prebivanje sa Gospodom i slatku besedu sa Njim. Divna je usamljenost koja
se provodi u tom duhu. elim Vam da jednom okusite tu sladost, da biste je eleli kao
kakav raj na zemlji.
Nedavno sam, prelistavajui jednu knjigu, naiao na savete oca (grofa Speranskog)
svojoj erki. Tu se izmeu ostalog govori i o tome kako izbei amotinju. Evo ta on
savetuje. Svako, kae, ima svoj krug svakodnevnih poslova koje obavlja. Ali dosta je i
onih ljudi iji su poslovi jednostavni i kratkotrajni. Njima zato preostaje mnogo
slobodnog vremena, i ako ga nekako ne ispune, ne mogu da izbegnu amotinju. Evo ti
najsigurnijeg sredstva da bi je izbegla: sve uredi tako, da ti ni jedan minut ne protie u
prazno i da sve tvoje vreme bude ispunjeno odgovarajuim poslovima, kako bi te po
okonanju jednog posla, im bude slobodna, spreman ekao drugi, koga bi se bez

oklevanja prihvatila. Koji su to poslovi? 1. Estetska zanimanja: muzika, pevanje, crtanje.

Ali to nije nasuni hleb, to su kolai. 2. Nekakav runi rad - vezenje, ivenje i slino. 3.
Ali najbolje sredstvo protiv amotinje je - pronai zadovoljstvo u ozbiljnom itanju i
izuavanju predmeta koji su ti dotle bili nepoznati. Znaj i to, da amotinju ne progoni
toliko itanje, koliko ozbiljno izuavanje.
Jo tada mi je palo na pamet da Vam za svaki sluaj prenesem ovaj recept. Ali sada se
zaista pokazala potreba za njim. Potrudite se da ga prihvatite i da ga se pridravate. I
onda sigurno vie neete oseati amotinju. Znam jednoga oveka koji je uvek sam,
nikuda ne izlazi i nikoga ne prima. Pitaju ga ljudi: Kako ti nije dosadno?" A on
odgovara: Nemam vremena. Posla je tako mnogo da ponem sa radom im otvorim
oi, i tako radim i radim, i nikako mi ne polazi za rukom da sve obavim pre no to opet
poem na poinak i sklopim oi".
Skreem Vam panju na to da se pod ozbiljnim izuavanjem o kome otac govori erki
podrazumeva izuavanje ili celih nauka, ili pojedinih njihovih oblasti. Zatim, oigledno je
da se odbacuje bilo kakvo itanje ispraznih knjiga. ini mi se da Vas to i inae ne
privlai. I dobro je to je tako. Ne odstupajte od tog obiaja. itajte pre svega duhovne
knjige. To je oblast najozbiljnijih predmeta i, to je glavno, najpotrebnijih. U toj oblasti
sve je novo i nikada ne zastareva. to je vie budete upoznavali, to ete ee nailaziti
na predmete koji su Vam jo nepoznati. elja da se ti predmeti upoznaju, kao i
prilagoavanje svega ostalog tom cilju, zapravo se i pojavljuje samo onda kada neko
istinski stupi na put duhovnog ivota. Smatram da Vama taj put nije stran od onoga
trenutka kada ste reili da ugaate Gospodu.
Izvolite, dakle, itajte knjige o tome i umudrujte se. Neka Vas Gospod blagoslovi!
65. Izvod iz dela prepodobnog Pimena o bogougodnom ivotu, o pobeivanju strasti i
zasaivanju dobrodetelji.
sadraj
Ko Vas je to naveo da poelite da saznate neto vie o svetom Pimenu? Ko god da je to me veoma raduje. Ko je sveti Pimen i kako je iveo pronai ete u eti Minejima za
27. avgust i u knjizi Najznaajnije prie o podvinitvu svetih i blaenih otaca". I na
jednom i na drugom mestu pronai ete takoe mnotvo njegovih pouka. On je bio prost
i neuk ovek, ali su opit duhovnog ivota i blagodat Boija toliko prosvetili njegov um, da
ga po tanom i preciznom poznavanju zakona ushoenja ka savrenstvu treba svrstati
meu prve bogomudre oce i uitelje.
Ali da biste proitali neto o avvi Pimenu dok to ne pronaete, napisau Vam koji su
najvaniji stavovi iz njegovog uenja i naveu neke njegove pouke koje se mogu
primeniti upravo u vezi sa onim to sam Vam tako dugo objanjavao.
Poetak puta Boijeg je - pokajanje i pla zbog grehova. Eto ta nalazimo kod svetog
Pimena. On je video enu kako sedi na grobu i gorko plae, pa je rekao: Kada bi se
ovde pojavila sva svetska zadovoljstva, ne bi oslobodila njenu duu od tuge. Tako i mi
uvek treba da plaemo". U sledeoj izreci ista ova situacija opisana je podrobnije, a rei
svetog Pimena navedene su u sledeem obliku: Uveravam te, da ako ovek ne umrtvi
sve elje tela i ako ne bude ovako plakao, nee moi da postane jedno sa Bogom.
itava dua i ivot ove ene pogruzili su se u tugu".
Za onoga ko se pokajao i plae zbog svojih grehova prirodno je da se udaljava od zla i
ini dobro. Dok je takav on nee initi zla dela, ali ne moe biti slobodan od zlih pomisli.

Zato se njegovo udaljavanje od zla sastoji gotovo iskljuivo od borbi sa pomislima. Evo
ta o tome moe da se nae kod svetog Pimena. Doao jedan brat kod avve Pimena i
kae mu: Avvo! Imam tako mnogo pomisli - u opasnosti sam od njih". Starac ga izvede
napolje i ree mu: Pokuaj da sprei da vazduh ue u tebe!" Ne mogu to da uinim" odgovorio je brat. Kao to to ne moe da uini, tako ne moe da zaustavi ni priliv
pomisli. Ali do tebe je da im se suprotstavi".
Suprotstaviti se, ali kako? Kao prvo, pazi na sebe i budi trezven. Jedan brat je tako za
sebe rekao da kada se sretne sa drugim ljudima i razonodi se, ne vraa se u keliju isti
onakav kakav je izaao, pa je pitao za savet ta da uini. Starac mu je odgovorio:
Hoe da kada se vrati bude isti onakav kakav si i otiao? Onda straari nad sobom i
u kui i van kue". I uopte, avva Pimen je govorio da nam je od svega najpotrebniji
trezveni um.
im straarei nad sobom primeti neto strasno, odmah se pomoli i to e nestati.
Jedan brat je pitao avvu Pimena kako da se bori protiv pomisli koje nasru na njega, a
starac mu je odgovorio: To delo je slino kao kada bi ovek sa jedne strane imao
oganj, a sa druge posudu sa vodom. Kada oganj pone da ga pali, on zahvati vodu iz
posude i gasi. Oganj, to je avolji nagovor (strasni), a voda, to je usrdna molitva Bogu".
Da bi ovek to manje stradao od strasnih pomisli, treba da ukloni povode koji ih
izazivaju. Treba se udaljavati od svega strasnog, govorio je avva Pimen. ovek koji je
blizu onoga to moe da porodi strast, nalik je onome ko stoji iznad duboke provalije u
koju neprijatelj lako moe da ga gurne. Onaj pak ko se udaljava od svega to moe da
probudi strast, nalik je onome ko stoji daleko od provalije. Neka ga avo i povue kako
bi ga gurnuo u bezdan, ipak, dok ga on tako na silu vue, ovek ima vremena da
dozove Boga i Bog e mu pomoi.
Glavno je da se na svaki nain potrudi da ne popusti pred pomislima. Da bismo ovo
pojasnili, meu izrekama svetog Pimena itamo sledee: brat ga je upitao: Moe li
ovek stalno da obuzdava svoje pomisli i da ni u emu ne poputa avolu?" A starac je
odgovorio: Postoji ovek koji deset obuzdava, a u jednom poputa". Isti brat je o tome
pitao i avvu Sisoja, a ovaj mu je rekao: Zaista postoji ovek koji ni u emu ne poputa
avolu".
I jo: avva Anuvije je pitao avvu Pimena o neistim pomislima koje se raaju u ljudskom
srcu i o sujetnim eljama. Avva Pimen mu je odgovorio: Hoe li se sekira veliati nad
onim koji njome see? (Is. 10, 15). Ne pruaj im ruku i nee ti uiniti nita".
ta e proistei iz takve nepopustljivosti? Strasti e zamreti. To je rekao avva Pimen
avvi Isaiji, kada ga je ovaj upitao za neiste pomisli, govorei: Ako koveg sa odeom
dugo bude ostavljen bez staranja, odea e vremenom da istruli; tako i pomisli, ako ih
ne budemo u praksi ostvarivali, vremenom e ieznuti ili kao da e istruliti".
Avva Josif je pitao avvu Pimena o istoj stvari, a ovaj je rekao: Ako neko u vr zatvori
zmiju i korpiju, gmizavci e vremenom da uginu; tako e i zle pomisli koje dolaze od
demona zamreti ako im se suprotstavimo trpljenjem i ako im ne budemo davali hrane".
Ali udaljavajui se od zla kroz tako beskompromisno suprotstavljanje strasnim
pomislima i eljama, istovremeno treba da inimo dobro, zasaujui u sebi svaku
dobrodetelj. I jednim i drugim se srce brzo oiuje. Kod svetog Pimena postoje i
mnoge pouke o zasaivanju dobrodetelji. Evo najvanijih. On navodi izreku avve
Jovana Kolova koji je govorio: Ja elim da makar u nekoj meri imam sve dobrodetelji".
A dalje izlae svoju pouku o tome reima: Kada ovek ima nameru da podigne kuu,

on sakuplja veliku koliinu materijala i razliite stvari koje e mu za to biti potrebne.

Tako i mi - makar i u nekoj meri treba da steknemo sve dobrodetelji".
Ali postoje odreene osnovne i rukovodee dobrodetelji, oko kojih zato i treba da se
potrudimo. Na njih neretko ukazuje i sveti Pimen. Evo: ,uvanje sebe, panja i
rasuivanje - to su tri dobrodetelji koje rukovode duom".
Pasti na kolena pred Bogom, smiriti se i odbaciti sopstvenu volju - to su radna orua
due!
U Svetom Pismu je reeno: Ako budu ova tri oveka: Noje, Danilo i Jov, tako Ja bio iv,
oni e pravdom svojom da se spasu - govori Gospod (Jez. 14,14,20). Noje prestavlja
nesticanje, Jov - trpljenje, a Danilo rasuivanje. Ako ove tri dobrodetelji postoje u
oveku, onda u njemu obitava Gospod.
Strah Boiji, molitva i dobroinstva blinjem - to su tri osnovna savrenstva.
Avva Pimen mirjanina podstie sledeim reima: Ne umem da govorim prema
knjigama, zato u vam ispriati priu. Jedan ovek je rekao svome drugu: Hteo bih da
vidim cara. Poi sa mnom". Drug mu je odgovorio: Poi u ed tobom polovinu puta".
Onda ree drugome: Gajde da me odvede do cara". Ovaj mu ree: Doveu te do
carskog dvorca". On ree i treem: Poi sa mnom do cara". Poimo - odgovori trei doveu te do dvora, uveu te unutra, rei u caru za tebe i predstaviu te". Upitali su
avvu Pimena ta znai ova pria. On im je odgovorio: Prvi drug je podvinitvo, koje
dovodi do istinskog puta; drugi je - istota, kojom se stie do nebesa; trei je milostinja, koja sa smelou izvodi pred samog Cara - Boga".
Kada se na taj nain sa jedne strane ne ine ustupci strastima, a sa druge - kada se
nasauju dobrodetelji, srce se malo-pomalo smekava, zagreva i prima u sebe
boanstveni oganj. Samo uvaj taj oganj i bie siguran. Avva Pimen o tome kae:
Kada se lonac odozdo podgreva plamenom, ni muva niti bilo ta drugo ne moe da ga
dotakne; a kada pone da se hladi, one lako sedaju na njega. Isto biva i sa duom: dok
god prebiva u duhovnom delanju (dok god duh plamti za Boga), avo ne moe da je
porazi".
Ovo je dovoljno izvoda za Vas. Sami pronaite kod svetog avve Pimena i neto drugo
to bi moglo da vam bude od koristi. Ja sam ovim izvodima samo hteo da Vas podsetim
na ono o emu smo ranije govorili. To je itav put kojim ste krenuli. Koga god oca da
uzmete na itanje, kod svakog ete pronai u sutini isto to, mada predstavljeno i
objanjeno na neto drugaiji nain.
Umudrujte se! Neka Vas Gospod blagoslovi!

66. Putovanje u Lavru Svetog Sergija. Pouka bogomoliteljima.

sadraj
Ko Vas je to dakle zainteresovao za svetog Pimena?! Neko ko sa oduevljenjem govori
o boanskim stvarima. Pokuavam da pogodim. To je sigurno onaj ovek to je bio kod
mene sa Vama. Veoma mi je drago zbog toga - drago mi je to oko Vas ima nekoga ko
bi tako govorio. Koristite to svaki put kada doe kod Vas, navodite ga na takve
razgovore i usvajate sve to izvuete od njega.
Spremate se u Sergijev Posad! Dobro. Bog da blagoslovi. I to jo peke! Zaista dobro!
Moda biste i mogli da to nekako preutite, da drugi ne bi priali o tome, ali nema
potrebe - neka priaju. Samo, nemojte misliti da e to biti ugodna etnja. Pedesetak
kilometara ete moda lepo da proete, ali onda ete poeti da oseate neto to niste
oekivali. Stii ete za dva dana. Na prvom noenju saznaete ta znai peaenje, ako
to pre niste znali. Ne zaboravite da uzmete uturu slane vode kako biste uvee njome
istrljali noge. Jer one e tada biti kao da vie nisu vae. Istrljaete ih i do jutra e malo
da se oporave. Ujutro neete poi onako kako ste poli iz Moskve, jer e drutvo da se
razie. A natrag moete i eleznicom. Teko da ete imati snage za jo dva dana. U
svakom sluaju, postupajte onako kako Vam je na srcu. Taj napor je za Gospoda, On
e Vam i dati snagu. Dae Vam neto i posle, bilo to primetno ili neprimetno. Neto e
dati i prepodobni Sergije. Svetima Bog daje sposobnost da vide ta verni ine radi njih, i
da uju za ta ih mole. Potrebno je samo da sve ide od srca. Kao to telegraf u trenu
prenosi saoptenje iz Moskve u Sankt-Peterburg i dalje, tako i molitva koja se zane u
srcu istoga asa biva saoptena onome kome je upuena. Prepodobni Sergije Vas
posmatra ve od onog trenutka kada ste poeleli da odete kod njega; pratie Vas jo
paljivije kada putovanje otpone, a naroito kada stignete u njegovu obitelj, nakon to
ste dobro i sa radou podneli sve napore koje iziskuje putovanje. Neka Vas dakle
Gospod blagoslovi! Samo, nemojte da oekujete prijatnosti, nego umor, uljeve i
kostobolju. Spremite se da prinesete rtvu, a ne da naete zadovoljstvo.
Idui putem neprestano tvorite kratku molitvu o kojoj sam Vam pisao, jer Vae misli od
irine prostranstva nee znati na koju bi Vas stranu povukle. Mogu da Vas povuku i na
ono o emu uopte ne bi trebalo da razmiljate, pogotovo ne na poklonikom putovanju.
A kada se umorite od kratke molitve uzmite neki Psalam i izgovarajte ga napamet, ali uz
razmiljanje. itajte Pomiluj me Boe", ili Boe, na pomo moju pazi", ili neki drugi koji
znate. Nemojte da brinete o tome hoete li ga izgovoriti od poetka do kraja kako treba,
nego se potrudite da porazmislite o njegovom sadraju i da ga osetite. Proniknite u
svaku njegovu re, postavite sebi pitanja - zato je to ba tako reeno i do kakvog Vas
zakljuka vodi. Udubljujui se tako, Vi neete ni primetiti kako e kilometar za
kilometrom ostajati iza Vas. itati Psalme napamet za vreme puta i razmiljati o njima,
to je bilo pravilo prvih velikih otaca, Antonija i Pahomija. Kod njih je postojao zakon da
kada primaju nekoga za uenika, on obavezno mora da naui napamet nekoliko
psalama. Ko nije umeo da ita, taj je pre no to bi nauio da ita sluao druge kako
izgovaraju psalme i uio od njih. Kada naui nekoliko psalama bio je duan da ih
izgovara kada sedi i neto radi, a naroito kada negde ide. Izvolite ugledajte se na
podvinike iz starine.
U manastiru ne zaboravite da se ispovedite i priestite Hristovim Tajnama. Napor od
putovanja bie Vam umesto napora koji iziskuje post. Sada Vam nee biti teko da se
ispovedite, nakon to ste se proli put onako detaljno ispovedili. Ne skrivajte nita to

savest ne odobrava, bilo da je malo ili veliko. Ali ne propustite glavno - suze
skruenosti. Jedna suza - i biete kao da ste se okupali.
O takvoj suzi sam i pre hteo neto da Vam napiem, ali sam zaboravio. Napisau sada.
Vi iz biblioteke uzimate knjige na itanje. Uzmite ukovskog i proitajte priu Peri i
Aneo". Ona je, ini mi se, u petom tomu. Veoma je pouna. I znaajna. Ispriau Vam
ukratko njen sadraj. Peri, duh, jedan od onih koji su bili povueni u otpadnitvo od
Boga, urazumio se i uputio nazad u raj. Ali kada je doleteo do rajskih dveri, naao je da
su zatvorena. Aneo koji je na njima straario ree mu: Postoji nada da e ui, ali
treba da prinese dostojan dar". Peri je poleteo na zemlju. Vidi: rat. Umire dobar vojnik i
u samrtnim suzama moli Boga za otadbinu. Tu suzu je Peri prihvatio i poneo. Kada je
stigao pred dveri, one i dalje ostadoe zatvorene. Aneo mu ree: Dobar dar, ali ni on
nije dovoljno silan da bi tebi otvorio rajske dveri". To znai da su sve graanske vrline
dobre, ali same po sebi ne vode u raj. Peri opet odleti na zemlju. Vidi neki pomor. Lepi
mladi umire. Njegova nevesta ga pazi, ali se i sama zarazi. I tek to mu je zaklopila
oi, pade i sama mrtva na njegove grudi. I tu behu suze. Peri uhvati jednu i odnese je,
ali se rajske dveri ni tu ne otvorie. Aneo mu ree: Dobar dar, ali sam nije dovoljno
silan da tebi otvori Nebesa". To znai da porodine vrline same po sebi takoe ne vode
u raj. Trai! Postoji nada. Peri opet sie na zemlju. Naao je nekog pokajnika. Uzeo je
njegovu suzu i poneo je. I pre no to se pribliio raju, njegove su ga dveri ve ekale
irom otvorene. Eto kakvu suzu treba da prinesete Gospodu. Na nebu biva radost kada
neko plae i tuguje, oseajui se grenim. To nam je dakle put sa najvie nade: pokajte
se i verujte u jevanelje (Mk. 1,15). Neka Vas Gospod blagoslovi!
67. Uteha bogomolitelja. Pouka o briljivoj ispovesti. Kratke molitve i neprestana panja
ka Bogu.
sadraj
Zavrilo se Vae putovanje! Slava Bogu! Eto vidite, ispunilo se ono to sam Vam
predskazao o umoru i kostobolji. Ispunilo se i ono to je bilo obeano Vaoj dui.
Gospod Vas je uteio radou svetog priea, a sveti Sergije je rasterao Vau
uznemirenost.
Piete: Duu je zahvatio silan nemir, obratila sam se svetom Sergiju i - nemir se u
trenutku razvejao, a zamenilo ga je tiho spokojstvo". Vidite dakle kako se vapaj iz srca
istoga asa uje na nebu i kako se odande odmah alje odgovor na njega. Iz ovoga
nauite gde treba da traite mir i urazumljenje.
Ali, to to na ispovesti niste spomenuli neki greh - to nije dobro uinjeno. Svejedno da li
je u pitanju neto veliko ili malo, da li je u pitanju delo ili re, im savest kae da je u
pitanju greh - treba ga oistiti ispoveu i pokajanjem. Sutina Svete Tajne pokajanja
sastoji se u razreenju izreenog greha. Greh koji nije iskazan nee biti razreen,
ostae na dui i sa njom e poi na onaj svet. Crna mrlja e na beloj haljini biti jo
uoljivija. A tamo nam lukavstvo nee biti od ni od kakve koristi. Treba uiniti onako
kako je ustanovljeno, i to ne od ljudi, nego od Samog Gospoda. Jer Gospod veli: Reci
mi prethodno bezakonja svoja da se opravda (Is.43,26). Evo ta je On odredio nama
za utehu i za olakavanje ovog ne uvek ugodnog dela: to god sveete na zemlji bie
svezano na nebu, i to god razreite na zemlji bie razreeno na nebu (Mt. 18,18).
Dobro zapamtite i primite k srcu, da sve to ne bude po bogoustanovljenom poretku
razreeno na zemlji, ostae nerazreeno i na Nebu. I pourite da nadoknadite

proputeno. Sad treba da se pokajete ne samo zbog poinjenog greha, nego i zbog
toga to ste na ispovesti svesno propustili da ga spomenete.
Dobro ste uinili to gotovo itav put niste ostavljali kratku molitvu. Stalno se uite da
nerazdvojno budete sa njom. Ona e i sabirati Vau panju, i odbijati prazne i sujetne
pomisli, i drati Vas u stanju da u potrebno vreme, preko Vaeg anela uvara, dobijete
savet od Gospoda. Ta mala molitva predstavlja zaista veliko blago. U duhovnom
delanju nema niega to bi njoj bilo ravno. Trudite se pri tome da panjom stojite u srcu
i da ne izgovarate neprestano samo rei, nego da se drite seanja na Gospoda,
sjedinjujui sa tim seanjem poboni strah. Bog je svuda prisutan. Bez obzira na to da li
mi mislimo ili ne mislimo na Njega. On je ipak tu gde i mi, i sve vidi. Sudei po ljudskom
- kako bi Njemu trebalo da bude teko to to na Njega ne obraaju panju, mada On
Sam dri sve, stara se o svima i sve snabdeva svakim dobrom. Iskljuite sebe iz broja
takvih nemarnih ljudi i ne zaboravljajte da oko svoga uma stalno okreete ka Gospodu,
ili da makar samo drite u svesti da je On blizu, kao to i za sunce znamo da je iznad
nas i oseamo da nas greje, mada i ne gledamo u njega. Umno i pobono obraanje
Bogu iz dubine srca ve predstavlja molitvu. inite to kad god imate prilike. A zbog toga
to danju ne stiete da stanete pred ikone i da savrite poklone ne brinite mnogo. Zato
jutarnje i veernje asove posvetite Bogu. Tada se due i pomolite, i proitajte neto, i
porazmislite. Kada se ranije probudite brzo ustanite i povedite slatku besedu sa
Gospodom. Ako se ujutru dovedete u red, itav dan e Vam dobro proi. Seanje na
Boga, itanje Jevanelja, Apostola i drugih duekorisnih knjiga, pokazivae Vam kako
treba da se drite u utvrivae Vas u onome to je dobro. Savest e da prihvati ta
shvatanja i da pone da ih sprovodi u ivotu, ne dozvoljavajui Vam da se uklonite od
dela na koja Vam je tako ukazano. I ivot e Vam biti svetao. Samo imajte kao zakon da
nikada nita ni veliko ni malo ne inite protiv savesti, a ako se neto i potkrade, odmah
popravite pokajanjem, i to svojim unutranjim, linim. Posle se ispovedite i pred
duhovnikom. Velika je stvar - savest. Ona je glas Svudaprisutnog Boga u dui. Ko je u
miru sa njom, taj je u miru sa Bogom. Neka Vas Gospod blagoslovi!

68. Ljudske prie i glasine. Potreba za dobrim savetnikom. Stalna opasnost od

neprijatelja.
sadraj
Milost Boija neka bude sa Vama!
Kako su bolno u mome srcu odjeknule Vae rei krenule su glasine"! O kako je opak i
straan oganj podozrivih ljudskih rei i oiju! Jasno je zato se sveti prorok David u
psalmima esto ophrvan tugom obraa Bogu sa molitvom da ga izbavi od ljudskog
jezika.
Gde da naete utehu i oslonac? U svedoenju Vae savesti. Drite u umu i srcu svest o
moralnoj ispravnosti Vaih postupaka pred Bogom i pred svim ljudima koji zdravo misle.
Uz svest o tome hrabro doekujte svaku re koju tamo budete uli. I drite se kao da
nita ne znate.
U svetskom ivotu ne treba sasvim zanemarivati ono to drugi kau ili govore.
Blagorazumnost uostalom ovde treba da se prostire samo do sledeeg: treba se
ponaati tako da to ne razdrauje rei i ne pomuuje oi drugih ljudi. Dalje od toga ne
treba da se ide: da se na primer odlau dela koja svakako predstavljaju obavezu.
No, ime ste Vi do sada pokazali nekakvo osobenjatvo?! Zar time to se ili da se
poklonite prepodobnom Sergiju?! Ali to nije bilo objavljeno na sva zvona, a i sklonili ste
se iza svojih. Ili time to u sve nedeljne i praznine dane odlazite u crkvu na bdenije i na
Liturgiju?! To je dunost koju ispunjavaju svi hriani ukoliko nisu zaboravili da su
hriani. Od izvravanja te dunosti moe da ih oslobodi samo krajnja nuda, inae
navlae osudu zbog lenjosti ili pak zato to su zaboravili da su hriani. Na loe obiaje
razmaenih moskovskih gospoica nemojte se obazirati i ne sluajte njihove isprazne
rei. Danassutra doi e smrt. Ona nee zaobii ak ni te lepotice. A posle smrti odmah
se polae raun. Mudrovanja tih gospoica tamo niko nee uzeti u razmatranje.
Dakle, ne uznemirujte se zbog rei. Vi sa svoje strane inite sve da ne biste podsticali
glasine. Ako su one i pored toga krenule, neka ih. Vama je za utehu i za jaanje Vae
hrabrosti dovoljno - kao to sam rekao - svedoanstvo savesti pred Bogom. Neka oni
samo osuuju, ali, ako Bog kroz savest opravdava, sve njihove osude su - nita. Jedan
pametan ovek mi je rekao da ljudske rei, ako se brzo ne uhvate za neto zaista loe u
oveku, postoje malo nad njim i onda se udalje kao bezvodni oblak. Njihov trag brzo
iezava i uskoro ih se vie niko ne sea. Slino e se, mislim, dogoditi i sa Vama. I to
Vam elim iz sveg srca. Drite se mirno, uobiajeno, kao da nita ne primeujete.
Umesto podvinike strogosti koja je nespojiva sa Vaim svakodnevnim ivotom, uzmite
strah Boiji i seanje na smrt, pa e Vas oni svemu nauiti.
Piite o svemu. Zatvorenost u sebe u svetskom ivotu nije loa stvar, ali u duhovnom je
- najopasnija. Obavezno treba imati nekoga od koga moe da se dobije savet o svemu
to se dogaa i spolja, a jo vie unutra. Poto smo ve poeli da govorimo o tome piite. Postoji oko nas i u nama neka zla sila koja nas pod maskom dobrobiti vodi u
obmanu, komplikuje naa dela i navodi nas da inimo as nepotrebne, as tetne stvari.
avo sedi kraj nas i sve nam to gura pod ruku. Protiv njega mnogo pomae i sopstveno
rasuivanje: da ne radimo odmah sve ono to nam se uini da je dobro, nego da to
najpre svestrano razmotrimo. Kada ponete da rasuujete, maska dobra koju je avo
navukao na svoj nagovor odmah e da padne. Ali nee nam uvek poi za rukom da to
uinimo pomou sopstvenog rasuivanja, jer avo i njega esto zamrsi svojim

doaptavanjem. Dakle piite i priajte o svemu. A i tamo ako naete nekoga,

razgovarajte sa njim ee o tome.
Neka Vas Gospod spase i pomiluje! ovek treba da se ui kako da ivi.
Pazite na sebe. Greke e Vam pokazati kako da sledei put ispravnije postupite.
69. Tuga i strahovi. Nevina zabava. Prekid odnosa sa loim ljudima. Engleski apostol iz
sekte duhonosaca. Njegova laljivost.
sadraj
Milost Boija neka bude sa Vama!
Vaa tuga sa strahovima je neto neshvatljivo. ta Vam je? Kod Vas je sve u redu: i
kod kue i u Vaoj dui. Pretrpite to. ta da se radi?! Molite se Bogu i Njemu predajte i
svoju sudbinu i sudbinu svih svojih. To je najsigurniji put ka spokojstvu. Brinite samo o
tome da ne uinite neto to e da prognevi Boga. To e Vam doneti i vrstu nadu i
trajno spokojstvo.
Sasvim je u redu da postoje neke prijatne porodine zabave. Samo nemojte strastveno
da im se predate. Boga ne zaboravljajte i blagodarite Mu za svaku Njegovu utehu,
primajui je ba kao da dolazi iz Njegovih ruku. A kada ste sami jo usrdnije se bacite
na kolena pred Gospoda, molei Ga da Vas urazumi i da Vam ukae kojim putevima da
idete u ivotu. Ali dogaa se da zabave, ak i one prijatne, donose tugu, jer ak i da
nisu grene, one jednostavno ne mogu da zadovolje srce. Uostalom, kolebljivost
oseanja je nama tako svojstvena i mi moramo da je trpimo, ali najedno moramo da
pazimo da se ne promeni, nego da uvek ima potrebnu snagu, a to je - ona glavna
odluka - cilj ivota koji ste za sebe izabrali.
Jer ta?! Bog svakako trai Vae srce, i Vae srce hoe Boga. Bez Boga srce nikada
nije sito, nego neprestano udi za Njim; osmotrite sebe sa te strane. Moda ete tu
pronai ulaz u mir Boiji.
To to ste se duom razili sa jednom od Vaih prijateljica koja je svojom simpatinom i
umiljatom prirodom vrila uticaj na Vas, i to nepovoljan za cilj ivota koji ste sebi
zacrtali, to je veoma dobro. Vi ste svojevremeno spominjali taj uticaj, ali ja sam
propustio da Vam kaem: pripazite se. Ali, slava Bogu! Sada je stvar sama od sebe
pola dobrim putem. Naravno, ne treba da doputate neprijateljstvo u srcu. Ograniite
se na to da joj ne verujete preterano i da njene slatke rei ne primate k srcu. Drite se
spokojno i nemojte naruavati miran odnos.
Pitate za miljenje o nekakvom engleskom apostolu (Redstoku). Ali u Vaim reima
sadran je i odgovor ta o njemu da se misli. On kae da mu se Gospod javlja i da mu
nareuje ta da uradi ili kae. Zar ne vidite, ili tamo kod Vas ne vide, da je to prevarant?
Da mu se javljao Gospod, ne bi ga poslao kod nas, nego kod Turaka, ili nekih drugih
nevernika. Nau veru je Sam Gospod mnogo puta potvrdio i potvruje udesima, svetim
motima i javljanjima Svojim i Svojih svetitelja. Nas on nema emu da ui. Taj apostol"
ne pripada ni anglikanskoj veri, nego nekoj naroitoj, koja se nedavno pojavila. Tamo se
nedavno pojavila sekta duhonosaca. Nekom je palo na pamet da u Crkvi Hristovoj treba
da se ponavlja ono to je bilo i na apostolima, to jest da Duh Sveti vidljivo silazi i vidljivo
deluje u vernima. Nekoliko ljudi je poverovalo tom oveku. Razmiljali su kako to da
postignu. Mislili, mislili i - smislili. Ko zna kako oni su doli do ubeenja da Duh Sveti
deluje ba u njima, a drugi su im poverovali. Izmislili su nekoliko sumnjivih udesa i

razglasili to na sve strane. Tako se oko njih skupilo dosta lakovernih. Odvojili su se od
ostalih i uveli sopstveni crkveni poredak. I tako je nastala sekta!
Od njih dolazi i taj Va apostol". On stalno pria o Svetom Duhu, kako svako
neizostavno treba da bude ispunjen njegovom blagodau da bi se spasao. Ta njegova
misao potpuno je tana. Ja sam Vam o tome govorio u prvim pismima. No, to je ujedno i
jedina istina, od svega onoga to taj ovek govori. Sve ostalo je - la! On vie: veruj,
veruj, i Duh Sveti e doi. Upravo to je njegova glavna la! Vera zaista jeste
nezamenljiv uslov za dobijanje dara Duga Svetoga, ali samo dobijanje dara ne biva
zbog vere kao takve, nego zbog vere kroz bogoustanovljene Svete Tajne. Tako je bilo i
u apostolsko doba. Evo sluaja! Sveti Pavle je doao u Efes i susrevi tamo neke verne
hriane upitao ih je da li su primili Duga Svetoga. Oni su odgovorili da nisu ak ni uli
za Duga Svetoga. Pokazalo se da su bili krteni samo krtenjem Jovanovim. Tada ih je
sveti Pavle krstio krtenjem Hristovim, a posle krtenja poloio je na njih ruke i oni su se
ispunili Duhom Svetim. Krtenjem su bili obnovljeni, ali nisu dobili dar Duga Svetoga.
On im je bio predat kroz apostolsko polaganje ruku, a krtenje ih je samo uinilo
sposobnim i dostojnim za primanje toga dara. Kako je bilo sa tim vernima, tako je bilo i
sa svima drugima, i u vreme apostola i posle njih. Tako to biva sve do danas u Crkvi
Boijoj, upravo kroz sveto miropomazanje koje su apostoli uveli umesto polaganja ruku.
Svi mi koji smo krteni i miropomazani imamo dar Duga Svetoga. On postoji u svima, ali
nije u svima delatan. Kako postii to da dar postane delatan, pokazao sam Vam u
mojim prvim pismima. Potrudite se da ih ponovo pregledate. Ovde u dodati samo da
drugi put za to ne postoji.
Vratite se sada na engleskog apostola i upitajte se ima li on sam dar Duga Svetoga.
Nema. Jer anglikanci nemaju Svetu Tajnu miropomazanja, bez koje, kao bez polaganja
apostolskih ruku, Duh Sveti nikada nije silazio i ne silazi. 1<od anglikanaca postoje
samo dve tajne: krtenje i priee, a Svete Tajne miropomazanja nema. Shodno tome
kod njih nema ni dara Duga Svetoga. Njega nema ni kod ovog apostola". On dakle
pria o onome to ne poznaje i propoveda o zadobijanju onoga to ni sam nema. U
njegovim reima neete nai ni spomena o tome kako se prima Duh Sveti. On
objanjava samo da je neophodno imati ga, a zatim poziva: veruj! Otprilike: zini a Duh
e da uleti.
Kako samo tom apostolu" pristaju rei Gospodnje: Lekaru, izlei sam sebe!
Izvolite, prihvatite ovo, a moja razmiljanja prenesite i drugima, naroito onome ko kod
Vas sa oduevljenjem govori o predmetima vere. Preko njega takvo miljenje o
apostolu" moe da se proiri.
Neka Vas Gospod blagoslovi! Spasavajte se!

70. O itanju duhovnih i svetskih knjiga.

sadraj
Milost Boija neka bude sa Vama!
Prema Vaoj elji aljem vam dela svetog Antonija. itajte i prouavajte. Pokrenite se.
On nije bio uen i nije itao knjige, ve je samo pojao Psalme i iitavao Jevanelje i
Apostol. Blagodat Boija je otkrivala sazercanja u njegovom umu i pogledajte samo
kako su premudre njegove rei. O njemu postoji svedoanstvo oevica da kada je
poinjao da govori, njegova re tekla je kao reka i, ishodei iz njegovog srca,
ispunjavala srca svih onih koji su ga sluali. Ponekad su i itave noi provodili u takvim
razgovorima, a da ni on ni njegovi sluaoci nisu znali za umor niti im se odlazilo na
poinak. Pa i kod nas, otac Serafim Sarovski takoe je bio neuk, ali opitan u duhovnom
ivotu, upuen u re Boiju i dela Svetih Otaca, to ga je i uinilo najmudrijim meu
mudrima. U duhovnom ivotu knjige su samo rukovodstvo. A znanje se stie na delu.
ak i ono to se sazna iz knjiga, toboe jasno i iscrpno, kada bude ispitano na delu
pokazuje se u sasvim drugaijem svetlu. Duhovni ivot predstavlja poseban svet do
koga ljudska mudrost ne dopire. Vi ste to i sami ve uvideli ili uviate. Trudite se nad
sobom i pazite na sebe. Malo-pomalo - i doi ete dotle, da ete poeti da vodite mudre
razgovore, takve da biste mogli sesti i zapisivati ih. Neka Vas Gospod blagoslovi!
Piete: Mnogo itam; da to nije loe?" Moe da bude i loe i dobro, u zavisnosti od toga
ta i kako itate. itajte sa razmiljanjem i ono to itate preispitujte istinom naeg
ispovedanja vere. Ono to je sa tim ispovedanjem saglasno - prihvatajte; ono pak to
nije, to odmah odbacujte kao bogoprotivnu misao, a knjigu u kojoj se takve misli izlau
bacite. Vi ste se prihvatili izuavanja duhovnog ivota. To je sveobuhvatan i uzvien
predmet, a sladak za srce, koje u njemu ne moe da ne vidi svoje krajnje dobro.
Prihvatili ste se toga i izuavajte - i iz knjiga, ali ponajvie na delu. Kakve knjige da
itate, to ve znate, i jasno Vam je kako da dobijete volju za takav, ispravan ivot. Ako
ozbiljno elite da stupite na taj put, onda neete imati kada da se okreete izuavanju
drugih predmeta. kolovani ste i imate osnovne predstave o svemu, to Vam je dovoljno.
Rei ete: pa zar da ispadnem tako zaostala? Nita strano! Zaostala u jednom, ali
uznapredovala u drugom, i to u drugom koje je neuporedivo uzvienije. Kada zaostajui
u ljudskim mudrovanjima ne biste napredovali u premudrosti Boijoj, to bi onda bila
teta. Ali poto ete u ovoj poslednjoj nesumnjivo napredovati, ako se posla budete
prihvatili kako dolikuje, onda neete pretrpeti nikakvu tetu, nego ete imati veliku
prednost. Jer ljudsko mudrovanje ne moe ni da se poredi sa duhovnom mudrou.
Kada to kaem, ne mislim da ne treba da itate nita drugo, nego samo da moemo i
bez toga, a ako bismo se tome potpuno predali, pretrpeli bismo tetu u onom glavnom.
Ako jurite na dve strane, ni na jednu neete stii.
Ali pitanje ipak jo ostaje nereeno: moe li se dakle itati i neto drugo osim
duhovnog? Kroz zube Vam govorim, jedva ujno: moe, ali malo, i dobro da se proceni.
Obratite panju jedno: kada se nalazite u dobrom duhovnom raspoloenju, pa ponete
da itate neku knjigu sa ljudskim mudrovanjem, ako primetite da to dobro raspoloenje
poinje da Vas naputa, odmah ostavite knjigu. To neka Vam bude pravilo.
Ali i knjige sa ljudskim mudrovanjem mogu da hrane duh. To su one koje u prirodi i
istoriji pokazuju tragove premudrosti, dobrote, pravde i staranja promisla Boijeg o
nama. Takve knjige treba da itate. Bog se u prirodi i u istoriji otkriva isto onako kao i u
Svojoj rei. Priroda i istorija su takoe knjige Boije za one koji umeju da ih itaju.

Lako je rei: itajte takve knjige"; ali, gde ih uzeti? Ja to ne mogu da Vam kaem.
Danas izlazi sve vie knjiga iz oblasti prirodnih nauka. Ali gotovo sve one imaju tetan
sadraj - poreklo sveta pokuavaju da objasne bez Boga, a sve moralno-religiozne i
druge duhovne pojave u naem ivotu - bez duga i due. Takve knjige ni ne uzimajte u
ruke. Postoje meutim i knjige iz oblasti prirodnih nauka u kojima nema takvih
mudrovanja. Njih moete da itate. Da shvatite grau biljaka, ivotinja i naroito oveka,
kao i zakone ivota koji u njima vladaju. Velika je u svemu tome premudrost Boija!
Neistraiva! Za takve knjige pitajte onoga ko Vam nadahnuto govori o predmetima vere.
A pripovetke i romane? Ima i meu njima dobrih. Ali da biste saznali da li su dobri
morate da ih proitate, a dok ih proitate naii ete na takve prie i opise da Boe
sauvaj! Uprljaete Vau istu glavicu. Pa posle pokuajte da je oistite. Kako sebe
naterati na takav napor?! Zato, mislim da je bolje da ih i ne itate. Kada Vam neko od
dobronamernih ljudi preporui neku priu koju je prethodno i sam proitao, onda moete
i Vi da je proitate.
Postoje dobri putopisi. Njih takoe moete da itate. Ali od svega po malo, da bi bilo
raznovrsno. I drite se svog glavnog dela, ne skreui panju sa njega.
Neka Vas Gospod blagoslovi.
71. Hlaenje prema molitvi. Nepaljiva i uurbana molitva. Kako to da se izbegne?
itanje molitava napamet.
sadraj
Milost Boija neka bude sa Vama!
Piete: Moja molitva neto loe ide". To to molitva ide loe, za to nije kriva ona, ve
onaj ko se moli. Trudite se da se molite kako treba. Ko loe pie, na njega podviknu i
zaprete mu pa pone da pie kako je ispravno. Izvolite podviknite na sebe i zapretite
sebi sudom Boijim - pa ete poeti da se molite kako treba. Ljudska dela ispravljamo
paljivo, zato to e ljudi videti pa e poeti da nas prekorevaju, a delo Boije obavljamo
kako nam se hoe, jer Gospod uti i ne prekoreva nas istoga asa, ostavljajui
usrdnosti Svoje dece to kako e da Mu slue. O, kako e gorko da bude kada ljudi
postanu svesni krivice pred Samim Gospodom zbog svega ovoga.
Pa gde se dela Vaa molitva?! Jer ona je dobro pola i Vi ste ve osetili njeno dobro
dejstvo u srcu. Rei u Vam gde se dela. Pomolivi se jednom-dva puta usrdno, i
osetivi kod svetog Sergija brzu pomo od molitve, Vi ste pomislili da se Vaa molitva
ve ustalila i da nemate oko ega da brinete: ona e i sama da ide dobro. Poto ste
dopustili takvu misao, Vi ste, stajui na molitvu, poeli nemarno i uurbano da ih itate,
a ujedno ste prestali da pazite na svoje misli. Usled toga Vaa panja se rasejala, misli
su Vam se razile na razne strane i molitva vie nije bila molitva. Jednom ili dva puta
ste tako postupili i Vaa molitva je potpuno nestala. Iznova ponite da je zadobijate i
itite je za sebe od Gospoda.
Iz ovoga ete nauiti da nijedno duhovno delo, a ponajpre molitvu, nikada ne treba da
smatrate za neto to se ustalilo, nego uvek treba da se ponaate tako kao da je
savravate prvi put. Ono to se ini prvi put, to je praeno jedinstvenom usrdnou. Ako
se pristupajui na molitvu uvek budete drali tako kao da se jo nikada niste molili kako
treba i da sada prvi put hoete to da uinite, onda ete molitvu uvek savravati sa
potrebnom usrdnou. I ona e se odvijati kako treba.

Mislim da ste Vi poeli previe uurbano da obavljate svoje molitveno pravilo, bilo kako,
samo da ga to pre zavrite. Nita toliko ne vrea Gospoda kao ovo. Bolje nemojte da
itate sve propisane molitve, ali to to itate itajte sa strahom i pobonou, nego da ih
sve itate tek tako. Bolje je jednu molitvu proitati ili izrei sopstvenim reima, ali
usrdno, na kolenima, nego tako. Poeli ste tako da se molite, a ploda nema. Izvolite,
prekorite sebe zbog takve nepanje. Znajte da niko od onih koji se paljivo i usrdno
mole ne ostavlja molitvu dok ne dobije njene plodove. O, kakvoga blaga se liavamo
kada doputamo sebi da se nepaljivo molimo!
Odakle urba na molitvi? To je neshvatljivo. Drugim poslovima posveujemo sate, i ne
ini nam se da traju dugo, a im stanemo na molitvu ini nam se da ne znamo koliko
dugo ve stojimo. Pa se onda pourujemo kako bismo je to pre okonali. Takva
molitva nema nikakvog znaaja. I ta onda da se radi? Evo ta neki rade da ne bi
podlegli takvoj samoobmani: odreuju sebi za molitvu etvrt sata, ili pola sata, ili sat,
kako im odgovara, i tako prilagoavaju svoje stajanje na molitvi da kada asovnik
otkuca pola sata ili pun sat oni znaju da je vreme za molitvu isteklo. Zatim, kada stanu
na molitvu ne brinu vie o tome koliko su molitava proitali, nego samo da se tokom
itavog vremena koje je za molitvu odreeno posvete Gospodu na pravi nain. Drugi
rade ovako: kada odrede sebi vreme za molitvu oni ustanove koliko brojanica mogu da
prou za to vreme kada ih ne okreu brzo. Zatim kada stanu na molitvu oni bez urbe
prou brojanicu odreeni broj puta dok za to vreme umom stoje pred Gospodom bilo da
sa Njim besede sopstvenim reima, bilo da itaju neke odreene molitve, pobono se
klanjajui Njegovoj bezgraninoj veliini. I jedni i drugi se na molitvu tako naviknu da im
ti trenuci uvek bivaju slatki. ak se retko dogaa da na molitvi provedu samo odreeno
vreme, nego ga i udvostrue i utrostrue. Izvolite izaberite za sebe neki od tih metoda. I
onda ga se obavezno drite. Jer mi bez tanih pravila ne moemo. Usrdnim pak
molitvenicima nikakva pravila nisu potrebna.
Ja sam Vam ve pisao da molitve nauite napamet i da ih, kada stajete na molitvu,
itate napamet, ne uzimajui molitvenik u ruke. To je svakako dobro! Kada stanete da
se molite itajte nauenu molitvu ili psalam i svaku re ne samo promislite nego i
osetite. Ako od neke rei molitve ili psalma ponu da se javljaju sopstvene molitvene
misli, ne presecajte ih, pustite ih neka teku. Jer Vas vie nije briga hoete li proitati
toliko i toliko, nego samo koliko ete vremena provesti na molitvi, to ete znati ili prema
brojanicama ili prema satu. I onda nema razloga da se uri sa itanjem molitava. Neka
za sve to vreme proitate jedan psalam ili jednu molitvu. Neko je priao kako mu se
esto dogaa da za sve vreme odreeno za molitvu proita samo jedno Oe na". Jer
se svaka re za njega pretvara u itavu molitvu. Drugi je priao da kada mu je neko
objasnio da i tako moe da se moli, on je itavu jutarnju molitvu prestojao u pobonoj
molitvi, itajui: Pomiluj me Boe", i nije stigao da dovri itanje psalma.
Izvolite navikavajte i sebe da se tako molite, i dae Bog pa ete brzo odnegovati molitvu
u sebi. A onda ve vie nee biti nikakvih pravila. Trudite se, inae nita nee biti od
Vas. Ako ne budete napredovali u molitvi, ne oekujte uspeha ni u emu drugom. Ona
je koren svega.
Neka Vas Gospod blagoslovi.

72. Zavet odricanja od sveta. Kako se drati nakon izricanja zaveta pa do njegovog
izvrenja.
sadraj
Milost Boija neka bude sa Vama.
Vae poslednje pismo donelo mi je neopisivu radost. Dakle, konano odluujete da svoj
ivot posvetite sluenju Gospodu, ne sapliui se u svetskom ivotu. Neka Gospod
milostivo primi ovu rtvu i neka blagoslovi Vau dobru odluku! Drite se toga to se rekli
pred Gospodom i od sada se u svojim mislima drite kao da ste se ve odvojili od sveta.
Ja sam od Vas i pre uo da Vas srce ne vue ka svetskom ivotu, to zbog Vaeg
slabog zdravlja, to zbog straga od nesrea koje ste ponekad viali u drugim
porodicama. Ali to je bila jedna stvar, a sada je - druga. Isto delo, ali je u njemu
drugaija dua. Ono je bila nesklonost ka svetu i svetskim pogledima, a sada odsecate
sebe od sveta kako biste u potpunosti pripali Gospodu. Zar malo ljudi ivi bez porodice,
a ipak ive kao i porodini ljudi, spolja gledano isto, sa istim brigama. Vaa odluka nije u
tom duhu. Ona ima potpuno drugaiji izvor, pripada drugom nainu ivota i Vas vodi ka
takvom ivotu. Negujte taj duh u kome je doneta Vaa odluka.
Odluka je pala, ali kada i kako da je ispunite, na to treba strpljivo da priekate. U Vaoj
situaciji ne moete odmah da pohrlite da je ispunite, jer, kao to i oekujete, sve e biti
protiv. Prvi uslov je - roditeljski blagoslov. Njega treba da doekate. ekajte i molite se.
Gospod, Koji Vam je dao takvu dobru nameru, Sam e to da izvede na neprimetan
nain, kao kada se sanke spuste niz breg. Nita ne govorite, nego drei u dui jednu
misao stalno se molite Gospodu da ispuni Vau nameru, kako zna Njegova premudra
volja.
Meutim, sami u sebi se prilagoavajte tom nainu ivota - ne menjanjem spoljanjeg
naina ivota, nego unutarnjim redom. Pod ovim podrazumevam ne neto posebno,
nego isto ono o emu sam Vam ranije tako mnogo pisao i to ste Vi ve poeli da
radite. Sada se odlunije prihvatite svega o emu smo govorili. Temelj je poloen,
zidajte zgradu.
Okrenuli ste lea svetu, vie mu ne okreite lice.
Sada moete sasvim da se odreknete svake svetske zabave i da vie ostajete kod
kue, u usamljenosti, bavei se nekim poslom, izmeu ostalog i onim koji odgovara
duhu Vaeg raspoloenja. Sada moete odlunije da delujete u tom pogledu.
Spomenuu glavno. Odriui se svetskog, treba tim vie da prilazite Bogu. Vi to znate,
ali biete blaeni ako ponete tako i da postupate. Vie mislite na Boga i na dela Boija.
Seanje na to da je Gospod svuda sa Vama i u Vama sjedinite sa svojim umom i
nerazdvojno hodite sa njim: kada radite ili sedite, spavate ili bdite. Sa ovim seanjem
sjedinite i drugo - seanje na smrt i na ono to dolazi posle smrti - na sud i odluivanje o
venoj sudbini. Ta dva seanja predstavljaju mone straare kod svakog dobra. Oni e
Vas sami svemu nauiti, grejui Vas spasonosnim strahom Boijim - izvorom boanske
premudrosti.
Vi sve to ve znate. Pominjem samo uzgred, kako biste se odlunije prihvatili dela.
Sada su Vam naroito potrebne rei: blagosovi, Gospode! Ali na ispunjenje strpljivo
ekajte.

73. Produetak. Jednom dati zavet bezbranosti treba vrsto drati. Uzvienost
devstvenosti.
sadraj
Hitam da Vam dodam jo neto na istu temu.
Sveti apostol Pavle, koji je zasadio veru Hristovu u Korintu, strahujui da Korinani ne
skrenu na neki pogrean put, pisao im je: jer revnujem za vas Boijom revnou, jer vas
obruih muu jednome, da devojku istu privedem Hristu. Ali se bojim da kao to Evu
prevari zmija lukavstvom svojim, da se tako i misli vae ne odvrate od prostodunosti
koja je u Hristu (2. Kor. 11,23). Revnujem Boijom revnou i ja za vas, kao to vidite
od samog poetka naih razgovora. Sad evo stojite pred Hristom Gospodom kao
devojka ista koja je sebe posvetila Njemu! Ali Vae obruenje sa Gospodom nisam
savrio ja. Do njega je dolo mimo mojih napora, ak i mimo mojih namera. Kada sam
Vam pisao nisam imao u vidu nita drugo nego da Vas usmerim na istinski hrianski
ivot u kome biste, kao u bezbednoj lai, mogli da preplovite nemirno more ovog
prolaznog ivota. Ispalo je meutim mnogo vie od toga. I slava Bogu! Sklonost ka tome
kod Vas je od vae prirode - Bog Vam ju je dao. Spustila se blagodat Boija. I eto
odluke!
Odluka! Ali samo delo je jo daleko. Koliko je samo sluajnosti na koje moe da se
naie, a koje sve mogu da preokrenu. Svakako treba da budete oprezni da i Vas avo
ne prevari svojim lukavstvom kao to je zmija prevarila Evu. Gospod neka Vas izbavi od
takvih sluajnosti. Ipak, ako je slugama Boijim stalno neophodno da budu trezveni,
budni i da se mole, tim pre je to sada neophodno Vama, nakon to ste doneli takvu
odluku. Ne mogu da vam kaem nita odreeno, osim: stojte na strai. avo u trenu
moe da napadne. Piite ee. A u meuvremenu drite se vrsto.
to vie neka u Vama uhvati korena uverenje da je nain ivota koji ste izabrali Bogom
blagosloven. Takav nain ivota je pohvalio i Sam Spasitelj kada je govorio o onima koji
su se ukopili Carstva radi Nebeskog (Mt 19,12). Njemu je dao prednost i kada je kazao
za Mariju, koja je sedela uz Njegove nogu i sluala samo Njegove rei, da je dobar deo
izabrala, jer je izabrala ono to je jedino potrebno. Svetle primere takvog ivota vidite
kod mnogih proroka i apostola, kod svetog Pretee Gospodnjeg, a pre svega kod
Preiste Vladiice Bogorodice, riznice i izvora istote. Njen Materinski pokrov neka nas
uvek zaklanja. Ona se naroito stara o devstvenicama.
Devstvenice, kao i devstvenici, postoje u Crkvi Hristovoj jo od apostolskog doba i od
tog vremena neprestano su prisutni i ostae u njoj, dok postoji sveta Crkva, to jest do
kraja sveta. Jer taj nain ivota nije stran naoj prirodi, a i duh vere Hristove mu je
naklonjen. U Korintu mnoge devstvenice nisu htele da se udaju, jer su svom ljubavlju
zavolele Hrista Gospoda, jedinog enika svih dua. Oci su se obratili svetom Pavlu sa
pitanjem kako da postupe. Sveti Pavle ih je posavetovao da daju erkama slobodu da
slue Gospodu i da ih ne primoravaju na udaju. Oci su posluali njegov savet i devojke
su ostajale devojke. Primer Korinana sledile su i druge crkve, i devstvenost je posvuda
procvetala. U nekim mestima devstvenice su se sabirale radi ivota u jednom domu,
gde su sluile Gospodu i molile se, ne ulazei u optenje sa drugim ljudima. Mnoge od
njih su ovenane i muenikim vencima, kako svedoe njihova itija.
Vidite li u kakav zbor Vi stupate, ijim stopama kreete, ijim se pokrovom zaklanjate i
iju re sluate. Poto ste se toga rado prihvatili, gledajte da se sada ne okrenete
natrag. Nauite napamet apostolske rei o onima koji se odriu braka i ee se u

svojim mislima vraajte na njih: koja je neudata brine se za Gospoda, kako e ugoditi
Gospodu, da bude sveta i telom i duhom (1. Kor. 7,34). O svetosti tela nema ta da se
govori. Ali o svetosti duga ne moemo a da ne govorimo mnogo i mnogo da se trudimo.
Ona se moe u trenu izgubiti. Pazite dobro kako ivite (Ef. 5,15). Na ta da se pazi? Na
srce, da se ni za ta ne vee, ne samo za lice - to se podrazumeva - nego ni za koju
stvar. Svako takvo vezivanje predstavljae naruavanje Vaeg obruenja sa Gospodom
i nevernost Njemu. A On je - revnostan. I strogo kanjava srca koja su Mu neverna.
Ne piem zato da bih Vas uplaio. Samo Vas podseam ako se moda jednom naete
u prilici da samu sebe urazumljujete strahom, ako drugi oblici urazumljivanja ne
pomognu. Ne moemo se uzdati u nau revnost i postojanost. Danas ovako, a sutra ko
zna ta e biti. Dakle znajte koliko e loe biti ako odstupite od svoje odluke.
Neka Vas Gospod blagoslovi!
74. Pouka onima koji ude za ivotom u manastiru. Razni oblici podviga bezbranog
ivota. Strpljivo ekanje i priprema za manastirski ivot jo kod kue.
sadraj
Milost Boija neka bude sa Vama!
Piete: O, kada bi to moglo da se dogodi bre! Ovoga asa bih odletela negde u
pustinju, da nita ne vidim i ne ujem". Ne, ne. Nikako ne treba da urite. Gde postoji
takva urba i udnja - to pre, to pre - tamo nije u pitanju Boije delo. ak i dobre elje
nisu dobre i ne vode ka dobru ako su u neredu. Boije delo se odvija tiho i neprimetno,
ali pouzdano.
Molite se i strpljivo ekajte gledajui hoe li se otvoriti vrata za izlaz. Gospod e tako
urediti da ni Vama nee biti jasno kako se sve dogodilo. Obruite se sa Gospodom sada
- sami u sebi pred Njim Jedinim. A kada ete pristupiti zboru Njegovih nevesta - to
ostavite Njemu da odlui. Potpuno se predajte Njemu u ruke.
Vi birate manastir. Ali manastir nije jedino mesto za one koji nee da se vezuju
porodinim vezama. U poetku uopte nije bilo manastira. Oni koji bi doneli odluku da
slue Gospodu, nisu se vezivali za svakodnevne svetske brige, nego bi u svome domu
ureivali sebi sobicu i u njoj su iveli odvojeno od svega, u postu, molitvi i prouavanju
Boanskog Pisma. Zatim su, neto kasnije, kada im je postalo neudobno da ive u
kuama, neki od njih poeli da odlaze iz gradova i sela i da ive u peinama ili u
grobnicama ili u posebno podignutim kelijama. A posle toga su ve nastali manastiri, da
bi podvinici iveli zajedno i udruili snage, da bi se izdravali i da bi delo spasenja
savravali u naroitim podvizima. Ali i tada je bilo onih koji su odluivali da ivot posvete
Gospodu i da ive u bezbranosti, a da pri tome nisu stupali u manastir, neko su se
posveivali sluenju brai i sestrama u bolnicama, ubonicama i prihvatilitima. I svi ti
naini ivota koji su se formirali jo u prvo vreme Crkve Hristove nisu prestali da postoje
do danas. I danas se neki od bezbranih spasavaju kod kue, a drugi odlaze u
manastir, dok se neki posveuju sluenju bolesnima.
I Vi treba da izaberete neki od tih naina ivota. A koji od njih, to saekajte i pogledajte
na ta e Bog da Vam ukae. Dobro ste rekli da je lake spasavati se u manastiru.
Tamo se lake moe doi do oienja srca i do onog stanja koje predstavlja radost u
Duhu Svetome. Jer u manastiru je sve prilagoeno tom cilju. Meni se ini da je manastir
za Vas najpogodnije mesto i zbog stanja Vaeg zdravlja. Zato ne odbacujte ideju da
jednom dospete tamo. A vreme e pokazati Gospod. Dotle treba da se strpite i da se

podvizavate na prvi nain - ivei kod kue. Imajte svoju sobu, imajte je kao
manastirsku keliju i u njoj vodite ivot kao da ste u manastiru. Neka Vam otac i majka
budu umesto igumana, a ukuani umesto sestara u manastiru, a Vi da budete njihova
nezamenjiva poslunica.
Vi urite u manastir kao na slobodu ili u raj. Zaista, tamo vlada potpuna sloboda za duh,
ali ne i za telo i spoljanje poslove. U tom pogledu tamo vlada potpuna svezanost;
neumoljivi je zakon - odricati se sopstvene volje. Tamo je zaista raj, ali se do njega ne
dolazi cvetnom stazom. On je zaista tamo, ali je put do njega zakren trnjem kroz koje
se treba probiti. Tamo niko ne stie a da se ne izgrebe i ne izbode. To imajte u vidu dok
ekate slobodu i raj u manastiru.
ekajte strpljivo. Setite se guvernante (vidi pismo 28)! Ona je ekala sedam godina da
bi ispitala vrstinu svoje namere. Zato je od nje i ispala usrdna monahinja.
emu urba? Manastiri nee pobei. Poi e Vam za rukom da doete u neki. Ali
utvrdite se u nameri i ojaajte telom. U Vaoj kui postoji red, ivi se blagoestivo. Vai
roditelji i srodnici su bogobojaljivi ljudi. Tu ne moete naii ni na ta to bi bilo protivno
Vaoj odluci da se posvetite Gospodu. Treba da sazrite u takvoj atmosferi i u takvom
rasadniku.
Dakle odlueno je: ekajte. Svoj ivot i svoje navike pomalo usklaujte sa manastirskim.
Neka Vas Gospod blagoslovi!
75. avolje podvale e ometati odricanje od sveta. Kako odbijati te podvale.
sadraj
Milost Boija neka bude sa Vama!
Piete: Teko mi je, nigde nemam mira. Neto me pritiska, u srcu mi je teko i mrano.
To me je odjednom obuzelo".
Sila krsta je sa nama! Budite hrabri i stojte. Shvatio je avo da Vi hoete u potpunosti
da pobegnete iz tog kruga u kome on moe ugodno da poivi meu hrianima, zato
Vas napada takvom tugom i patnjom. Niste vi jedina osoba koja doivljava takve
napade, njih doivljavaju svi, ali nisu svi isti. Vas pritiska patnja; nekoga obuzima strah;
neko u mislima nailazi na takve prepreke, kao da su planine; nekome se uini da je delo
koje zapoinje besmisleno. Svakome prilazi onako kako je najpogodnije, navodi potoke
misli, uznemiruje srce i pomuuje duu. I odjednom kao da nastane bura. Takve su
podvale naih neprijatelja. Oni su narod haosa. Lutaju na sve strane, vide da su dveri
otvorene i da straara nema, ulaze u na dom i sve prevru naglavake. Naprave nered
i uteknu. A ti se posle snalazi kako zna. Ali to nije najvea nesrea. Mi nismo krivi to
neprijatelji nasru na nas; nismo krivi ni za kvarenje naeg unutarnjeg reda koje oni
izazivaju; nismo krivi ni za misli i oseanja koja predstavljaju plod njihovog delovanja.
Bog nas za to ne krivi. Mi samo ne treba da pristajemo na sve to, nego da pretrpimo i sve e proi.
Vi niste preciznije odredili Vau patnju, verovatno zato to ona u stvari i nije neto
odreeno; ta neodreenost vie od svega i pokazuje da je tu u pitanju avolji nasrtaj.
Drite se! Gospod je dopustio da budete tako iskuani da biste pokazali da se ne alite
sa reju zaveta. Prema onome to doivljavate odnosite se kao prema onome to Vam
je poslato od Gospoda i govorite kao Jov: Neka je blagosloveno ime Gospodnje! Prvo je
bilo spokojstvo, a sada je tuga! Hvala Gospodu i za spokojstvo i za tugu. Recite

Gospodu: trpeu, neka bude volja Tvoja! Gospode, samo mi pomozi da pretrpim. I
stalno padajte na kolena pred Gospodom. Na molitvi prizivajte i Majku Boiju.
Vi ste izloeni napadu. Eto prilike da pokaete svoje umee da ostanete u dobru, kao
vojnik kada napadne neprijatelj. Neka neprijatelj napada. Vi nepokolebljivo stojte u
dobru. Ponavljajte: ni za jotu neu izmeniti svoju nameru i odluku. Ne elim nita od
onoga na ta me avo nagovara; i onda nabrajajte na ta Vas nagovara, i proklinjite i
odbacujte sve to. I zovite Gospoda u pomo. Sve e proi. Jednog dobrog mirjanina
napao je duh hule i neverovanja. Govorio je: ujem kako neprijatelji ponavljaju u mojim
uima: nema Boga, nema Hrista. A ja sam samo tvrdio: verujem, Gospode, verujem!
Verujem, verujem, verujem! I odagnao sam avola". Tako i Vi treba da postupate.
Viite: neu to, neu drugo, neu ni tree - neu nita na ta me avo nagovara. Hou
samo jedno - ono to sam rekla pred Gospodom u srcu svome.
Kaete: Ja sam zaista velika grenica i Gospod e me kazniti". To to se oseate kao
grenica, to je dobro oseanje. ak i ako se budete oseali kao jo vea grenica
neete prei granicu doputenog
Svi smo mi veliki grenici. Ako i to budete pripisali svojoj grenosti, nee biti problema.
Samo nemojte odustajati od svojih unutarnjih odluka i ne preputajte se sluajnosti. to
god da Gospod doputa, i unutra i spolja, sve je usmereno ka naem oienju i
spasenju. On Sam je blizu i pomae nam. Blizu je i Vama. Vaskrsnite takvu nadu i
strpljivo se molite.
Ovo i slino Gospod doputa da bismo mogli da zadobijemo vence. Ko izdri pobednik
je i pripada mu venac. Sve sa ime se susreemo i to nas okruuje moe da nam
donese vence. Potrebna je samo panja, hrabrost i to da sve primamo od Boga i Njemu
pripisujemo.
Budite spokojni i ne doputajte nikakva kolebanja.
Neka Vas Gospod blagoslovi!
76. Iskuenja od strane onih koji ne veruju. Opovrgavanje njihovih sujetnih shvatanja.
sadraj
Milost Boija neka bude sa Vama!
Evo ga! Nije prola ni prva potekoa, a ve stie i druga - prepredenija i opasnija. Ko
Vam je to tamo priao kojeta?! Koliko Vam je samo triarija i gadosti napriao?! Njegov
cilj je bio da pokoleba Vau veru i ne samo da Vas odvoji od Hrista Gospoda, nego i da
napravi bezbonicu od Vas. To Vam je avo poslao takvog mudraca.
Dobro je to ste odluili da na svaki nain izbegavate razgovore sa nevernicima, pa i
svaki susret sa njima. Zli razgovori kvare dobro raspoloenje due. Pa se posle bori da
bi obnovio to raspoloenje. Ali ne moe da ih izbegne. Jer toga ima na sve strane.
Gde god baci pogled. Dakle, ubudue postupajte ovako: kada nehotice doete u priliku
da ujete neto protivno veri, na svaki nain se potrudite da to ne dopre do Vaeg srca,
nego neka Vam na jedno uho ue a na drugo izae. Dok skreete panju sa
nevernikovih rei potrudite se da svoje srce odrite u ubeenju da je naa vera
apsolutno istinita u svakoj svojoj taki, a ako ima onih koji joj se protive, to je zbog toga
to ne shvataju stvari. Sve se moe dovesti u pitanje, ak i to da li mi postojimo. Ali
ubeenost u Vaem srcu i to to uviate ogranienost uma i nedobronamernost srca
nevernika koji Vam se obraa nainie od Vae due kamen o koji e se zle rei odbijati
ne nanosei nikakvog traga. Ako bez obzira na to neto loe ipak zapadne u duu,

prihvatite se molitve, kao to ste uinili kod prepodobnog Sergija: obratite se anelu
uvaru, Majci Boijoj, a najvie Samom Gospodu Spasitelju. I Oni e razvejati mrak koji
se spustio. Posle ete ili sami razmisliti i reiti nedoumicu koja se pojavila, ili ete njeno
reenje pronai u nekoj knjizi, ili ete sa nekim porazgovarati, ali svakako neto uinite,
da od nje ne bi ostalo nikakvog traga na dui, jer bi taj trag stalno uznemiravao duu.
Piite mi. Dobro ste uinili to ste sve to opisali. Mada se niste pokolebali i mada je sve
to Vam je poniklo u mislima usled tih rei prolo, ja u Vam ipak kazati re-dve protiv
onoga to ste uli.
Veru namee vaspitanje". Ne namee, nego razvija i daje joj odreeni oblik. Svako ko
se ponovo raa stupa u zajednicu koja ima veru. Vera zajednice postaje i njegova vera,
kao i sve ostalo. Ali sposobnost za veru i potreba za verom koju dua osea je neto to
ne namee zajednica. Isto kao i u pogledu znanja: zajednica kroz vaspitanje svom
novom lanu predaje odreena znanja, ali mu ne daje sposobnost poznanja. Ta
sposobnost je neodvojivo svojstvo due. Tako i vera u postojanje Boga i Njegovu
svemo predstavlja neodvojivo svojstvo duga, koje se kod svakoga jasno pokazuje im
se razviju njegove sposobnosti. Zajednica predaje samo oblik svoje vere, a ne samu
silu vere i potrebu za njom.
Zajednica kroz vaspitanje namee veru. A odakle zajednici vera? Sve to ulazi u
zajednicu, izlazi iz due. Ona predstavlja spremite u koje se sliva sve to izlazi iz due.
Dakle zajednica ima veru zato to ona prethodno postoji u dui. Ona je izala iz due i
nastanila se u drutvu. Vera je starija od drutva i od porodice, pa shodno tome i od
samog vaspitanja. Vaspitanje novoroenom daje ono to je u porodicu i drutvo
prethodno ulo iz due.
Dakle izvolite jae utvrdite u svome umu uverenje da vaspitanje samo razvija ono to
ve postoji u ljudskoj prirodi, ali u nju ne unosi nita novo. Ako ono razvija veru, to je
zato to ona postoji u ljudskoj prirodi. Niko ne bi mogao da naui da pozna Boga i da
Mu se klanja, ako to u ljudskoj dui ne bi lealo kao neodloni zakon. I tako vidimo da
vera postoji u itavom ljudskom rodu. Ona postoji i kod divljaka, jer bez nje ovek nije
ovek. Ako neki od mnogo uenih ljudi ne veruju, to ne znai da su oni iskoraili daleko
napred ili da su se visoko uzdigli, nego da su istupili iz ljudske prirode, da su sami sebe
izopaili i nagrdili, kao kada bi neko sebi iskopao oko ili odsekao nos. Ako svi imaju
veru, onda norma ljudskog ivota nuno sadri veru. Iz toga proizilazi da onaj ko nema
veru odstupa od ove norme i predstavlja moralnu nakazu - takvi su svi ateisti.
ovek koji je od detinjstva iveo u drutvu ivotinja i sam postaje kao one". To je pisalo
u francuskim priama i romanima sa kraja prolog veka. Da li je neto slino zaista
postojalo, ne znam. ovek je - svuda ovek. Ali neka je i bivalo tako kako kau; uzmite
oveka koji je odrastao meu ivotinjama, i dve te ivotinje i dovedite ih kod sebe. Za
nedelju dana ete videti koliko e daleko ovek otii od ivotinja. Zato? Zato to u
njemu postoji klica uzvienijeg ivota. I vera e se kod njega pojaviti. Ona u njemu ve
postoji, ali je pomraena, zaboravljena. Sa prvim sugestijama ona e se probuditi i
ubrzo e ojaati. A ivotinje e uvek ostati ivotinje.
Ateisti, koji su istupili iz normi ljudske prirode, obino se za potvrdu svoga neverovanja
okreu nenormalnostima. Osim izmiljenog nenormalnog vaspitanja oveka meu
ivotinjama, oni ukazuju i na one koji su po prirodi slaboumni. I ta sve pri tome nee da
izmisle?! Nema Boga, nema due. Meutim, zdravorazumski gledano iz tih sluajeva se
ne moe izvesti nikakav zakljuak, zato to ni sami ti sluajevi jo nisu objanjeni. Evo

kako o njima treba da razmiljate. Njihova dua ista je kao i kod svih drugih ljudi, ali ne
moe u potpunosti da se projavi poto je svezana. To moe biti posledica delovanja
promisla Boijeg. Dogaa se da nekome preti opasnost od okolnosti koje u budunosti
treba da nastanu, ako bude delovao u njima. Bog na njega alje bolest i dok on lei u
postelji te okolnosti prolaze bez njegovog uea, te se tako spaava od nesree. A da
je bio zdrav sigurno bi se upleo i nastradao. Tako razmiljajte i o onima koji su od
prirode slaboumni. Njihova dua je svezana za sve vreme njihovog ivota na zemlji, jer
kada bi se razvezala ni oni ni drugi ne bi mogli da izbegnu nesree. U drugom ivotu e
se otkriti da je to tako. Njihove due prei e onamo kao due umrle novoroenadi. Da
li e se ovo verovanje opravdati ili ne, videemo na onom svetu. Tada emo dobiti
odgovor, a sada iz toga nikakav zakljuak ne moemo da izvedemo.
Neu da se dotiem drugih besmislica koje ste uli. Vi ste ih i sami dobro shvatili. Pazite
dobro kako ivite, ne kao nemudri, nego kao mudri (Ef.5,15).
Neka Vas Gospod blagoslovi!
77. Iskuenja od strane ukuana. Poslunost roditeljima kao priprema za manastirsko
posluanje.
sadraj
Milost Boija neka bude sa Vama!
Eto sad i to! avo je prvo hteo da od Vas napravi ateistkinju, a sada pravi buntovnicu, i
to protiv koga? Protiv roditelja.
Boe moj, kako je puno negodovanja Vae pismo! A ta se dogodilo? Sigurno Vas je
buva ujela. U pitanju je sigurno neka sitnica, neto besmislen. Ali u Vaoj glavi ona je
tako porasla, da se okom ne moe obuhvatiti. Sve je to avo. On Vas tera iz roditeljske
kue kako bi mogao da Vas savlada. Tako svaku sitnicu pretvara u planinu koja Vas
pritiska. Vi ne moete da opiete ta je to. Ja Vam odmah kaem da tu i nema ta da se
opisuje. To je uobiajena avolja zamka - da zapetlja na um neodreenou stanja u
kome se nalazimo. I ogorenost koju podstie i njegove glupe utehe on ume tako da
sakrije iluzijama, da ljudi, poto ne mogu u njima da vide nita odreeno, misle da je po
sredi neto veliko. A kad se bolje pogleda - sve je obmana. I sada je nad Vama sazdao
obmanu. Izvolite, prekrstite se i pljunite na te avolje savete.
Neprijatnosti, neprijatnosti! Uveren sam da one zapravo i ne postoje. Ali recimo da ih i
ima, pa zar od njih treba beati?! Treba ih podnositi dobroduno i uz blagodarenje
Gospodu. Jer to avo raspaljuje u Vama. Kad vojnik naie na neprijatelja, zar treba da
pobegne? Treba da se bori. I Vi takoe. A ta Vi radite? Tek to je avo pokazao rog, a
Vi ve beite. Iz roditeljske kue, nakon to ste odluili da se ne vezujete brakom, imate
samo dva izlaza: ili u manastir, ili da pomaete bolesnima; ali i jedno i drugo uz
roditeljski blagoslov. Dok se ne ukae mogunost za jedno od ta dva, sedite kod kue i
trpite sve. Izvolite, odmah stanite pred Gospoda, iskreno se pokajte zbog toga to ste
se tako runo uznemirili i donesite odluku: ekau i sve u spokojno podnositi. Neka u
svemu bude volja Tvoja, Gospode!
Ne mogu da shvatim kako se tako razilazite sa roditeljima i zbog ega? Ako se to tie
stava o nekom pitanju, zato sa smirenjem svaki put ne popustite? Oni su stariji i
iskusniji od Vas. Pre bi trebalo da priznate greku u svom nainu razmiljanja, nego da
oekujete da e oni da pogree. Recite sebi ovako: sigurno ja loe sagledavam stvar. I
onda prihvatite njihovo miljenje. Ako se to tie kunog reda - opet postupite po

njihovom, i taka. Ne mogu da zamislim da izmeu vas postoji takva nesuglasica da se

ne moe izgladiti. To sve avo od muve pravi slona.
A da neete Vi moda da sve bude po Vaem? A, gordeljivice? To nije u redu ni kada
ste Vi sami u pitanju. Izvolite budite potpuno pokorni roditeljima i sve inite da biste im
ugodili i da biste umirili njihov duh. To e biti dobra priprema za budue manastirsko
posluanje ili za rad sa bolesnicima. Jer apostol je svima dao zakon da se pokoravaju
jedni drugima u strahu Boijem (Ef.5,21). A Vi se i roditeljima suprotstavljate i ne slaete
se sa njima, ne bojei se Boga. Na ta to lii? U ijoj su Vas koli nauili takvoj
mudrosti?!
Pazite dobro - ponavljam Vam jo jednom - kako ivite (Ef.5,15)!
Neka Vas Gospod blagoslovi!
78. Iskuenje zbog nepravde i klevete od ljudi sa strane. Trpljenje kleveta. Upozorenje
onima koji ele da napuste roditeljski dom da bi dobili slobodu.
sadraj
Milost Boija neka bude sa Vama!
Opet?! Nepravde, klevete! To sigurno dolazi spolja. No, odakle god da dolazi, rei u
Vam: budite ne samo hrabri i jaki, nego se i radujte. Znai da se u duhovnom pogledu
stvari kod Vas odvijaju dobro. Gospod Vas vodi ka oienju i neprijatelj u Vama nalazi
jaku protivnicu. vrsto stojte na svome. Nema razloga da se uznemiravate zbog
nepravdi i kleveta. Bog e suditi onome ko ih iri, a onaj kome su uinjene treba
spokojno da ih trpi i da blagodari Bogu. Ne zaboravljajte da postoji drugi ivot, gde e
svi biti ocenjeni i pohvaljeni ili pokueni. Trpite nepravdu? Dobiete pohvalu. Ne trpite?
Dobiete pokudu. Tamo neete rei: ali to je nepravda. Pravedno ili ne - rei e - nije
tvoje da sudi. Zato nisi trpela?!
Nepravde ne dolaze od Boga, ali ih Bog doputa na dobro onima koji ih trpe. Zaista na
dobro! To nije obina fraza. Naveu Vam primer muenika. Kako ih sve nisu
zlostavljali. A Gospod? Bio je tu, vidljivo im se javljao, teio ih je, olakavao njihova
stradanja, ali ih je ipak ostavljao na mukama - da trpe do kraja kako bi se ovenali
potpunim vencem. Tako svaka nepravda i kleveta priprema venac. Ali onaj na koga
nepravda i kleveta padnu, treba da ih pretrpi. E to je sada i Vama potrebno. Pa izvolite
mirno da trpite, ta god da Vam se dogaa. To Bog trai od Vas radi Vaeg dobra.
Vi kaete: strano je itav ivot podnositi nepravde. Svakako da je strano. Zato se
onom ko ide za Gospodom i kae: budi hrabar i postojan u srcu. Napred je krst. Dakle
ne ostaje Vam nita drugo nego da se prihvatite patnje, liavanja i klevete. U tom
prihvatanju je, rei u Vam, poetak istinskog puta. Onoga trenutka kada prihvatite,
poinjete da sledite Gospoda. Izvolite razmilite o tome i odluite po Boijem. Va uspeh
zavisi od ispravne odluke u toj stvari.
Vi biste da napustite roditeljski dom jer oseate da Vas oni gue, a ne znate ni gde biste
poli. Dunost je roditelja da Vas uvaju; ja mislim da Vas oni i uvaju kao zenicu oka. A
ako je to u neemu protivno vaim eljama, treba da se pokorite. Ne bi bilo pravedno da
kod njih uoavate samo elju da bude po njihovom, nego bi prirodnije bilo da tu vidite
elju da Vas zatite i osiguraju od svega. A to je plod ljubavi. Neka uverenost u to
umanji gorinu koju oseate zato to im se pokoravate, ako takvu gorinu oseate zbog
svoje neposlunosti.

Jer Vi ste duni da tom pokornou uzvratite za sve ono to u porodici dobijate. Hrana,
odea i krov - mada ni to nije malo - ipak ne predstavljaju ono glavno. Glavna je
sigurnost od neprijatnosti spolja. tite Vas orlova krila. Orlov kljun i kande spremni su
da poraze svakoga ko pokua da Vas povredi ili da Vam priini neprijatnost. To blago
se niim ne da zameniti. im nestane orla koji Vas titi, nasrnue na Vas. Sad niko
nema pristupa, a tada e svi da navale. Kako je samo strana nesigurnost. Vi to ni
zamisliti ne moete, jer jo niste doiveli. I ne daj Boe da doivite. Imate li sigurnost?
Onda je uvajte i ne pokuavajte da se izvuete od nje. Jer odatle treba da preete opet
u sigurnost - unutar manastirskih zidina. A da u borbu stupate sami - ne, ne i ne.
Odmah ete biti napadnuti i neete moi da se zatitite.
ta znai tako silna tenja ka slobodi koju pokazujete? To je najgori mogui poriv. Va
put je ve odreen. Gde biste Vi? Jeste li odredili ta hoete, kada toliko elite slobodu?
Unutarnju slobodu nemate zato da traite, jer ona ve postoji, poto predstavlja
neodvojivo svojstvo duga. Nju Vam niko ne moe oduzeti. Ispada da elite spoljanju
slobodu. Ali izvolite, razmislite, u kojoj je meri dopustiva i dostina takva sloboda? Kud
god da pogledate, uvek ete biti okrueni istim takvim slobodama kao to je Vaa, i
ravnopravnim njoj. ta god odluite da uradite, svoja dela uvek treba da prilagodite
delima drugih ljudi, to predstavlja ogranienje za vas i vau slobodu. To ograniavanje
slobode predstavlja neto zakonito i protiv toga, kao to znate, ne moete da se bunite.
Poto je to tako, tenja za slobodom je jurenje za dugom pa i vie od toga - elja da se
uhvati privienje. Dakle, to to hoete je potpuno besmisleno.
Izvolite da ukrotite svoje porive. Deca treba da sluaju svoje roditelje i njihove savete, te
da svoja dela i svoj ivot ureuju tako to e im se dobrovoljno potinjavati. To Vam je
zakon slobode! A ta ste Vi mislili? Malo ovamo, malo onamo, i niko da ne sme da Vam
prigovori. Prava emancipovana devojka! Proverite da ne bolujete moda od gordosti?
Jer sve emancipovane devojke su gorde.
Hoe li se konano neto dogoditi? Svuda vidim one koji neto pokuavaju, ali ne vidim
da je iko od njih srean. Kakav je onda smisao takvih poriva? Nikakav. Samo
hvalisavost: sklanjaj se s puta! Ja tako hou! Ko e da mi naredi? I bezglavo jure tako
neposluni dok ne upadnu u provaliju iz koje nema izlaza. Izvolite, obratite panju na
ovo kada su porivi u pitanju: ja u to uraditi, ja u to da odluim.
Jedna od Vaih namera je veoma dobra. Ne predstavlja li moda ona uputstvo kako da
uredite ivot? Razumem da biste eleli da se posvetite negovanju bolesnika. Ali nije
dobro to se ta elja pojavljuje meu tako gaotinim tenjama. Jo ne vidim kako biste
uredili svoj ivot. ekajte, kao to sam Vam ve pisao. Gospod e sve da uredi. Vae
gnezdo je toplo i udobno. Sedite u njemu dok ne doe vreme da poletite.
Neka Vas Gospod blagoslovi!

79. Poslednji nemiri i nespokojstva. Predajte svoju sudbinu u ruke Boije uz molitvu i
hrabrost protiv neprijatelja koji donosi iskuenja.
sadraj
Milost Boija neka bude sa Vama!
Jo uvek nemate mira. A kaite, kako i da ga imate?! Spolja je sve u redu, unutra ste
sve pretresli, sredili i utvrdili svojom odlukom. Pa odakle onda nemir?! Sve je to od
avola, od avola. Nema odakle drugde da doe.
Osim ako nije sledee. Da ne mislite moda da sami, sopstvenim silama i umeem
uredite svoj ivot, makar i u skladu sa onim to smo pisali?! Pogledajte, i ako je to
makar i malo tano, pohitajte da ispravite. Onda nemira nee biti. Eto, dakle! Izvolite
pregledajte ili u mislima proverite sve to smo pisali, i ono to Vam se dogaalo, i kako
ste na kraju odluili da uredite svoj ivot, i sve to tako preispitajte da na kraju doete do
tvrde odluke da svoju sudbinu bespovratno treba da predate u ruke Boije. Zatim stanite
na molitvu i poto se usrdno pomolite recite pred Gospodom od srca: U ruke Tvoje,
Gospode, predajem sudbinu moju, sa svim onim na ta nailazim i ta mi se dogaa. Od
sada presecam svaku brigu za sebe, samo jednu zadravam - da uvek inim ono to je
Tebi ugodno". Recite to da biste onda i na samom delu svecelo predali sebe u ruke
Boije, ni o emu se ne brinui i mirno prihvatajui sve to se dogodi, jer je tako Bog
naroito za Vas uredio, bilo to za Vas prijatno ili ne. Vaa briga treba da se sastoji samo
u tome da u svakoj prilici postupate po zapovestima Boijim. To je jedino to Vam je
potrebno.
im to prihvatite, doi e kraj svim nemirima. Sada brinete sami za sebe i sve biste hteli
da uredite po svome. I onda Vam je teko zato to nije sve onako kako biste hteli. A
kada sve prepustite Gospodu i kada sve budete primali kao da od Njega dolazi i kao
korisno za Vas, onda vie nee biti nikakvog nemira, nego ete samo gledati oko sebe
da biste videli ta alje Gospod, kako biste postupali prema smislu onoga to Vam se
alje. Sve to se dogodi moe da se podvede pod zapovest. I podvedite, i postupajte
prema zapovesti, trudei se da ugodite Bogu, a ne sopstvenoj elji. Dobro pazite ta
govorim i pokuajte da doete do takvog raspoloenja. Treba da uite, nema druge. I
molite se za to.
Molim se Gospodu da Vas oslobodi iz tog poloaja koji smatrate neugodnim za sebe, ali
ipak dodajem: ako je to ugodno Njegovoj svetoj volji i ako je spasonosno za Vas. I
oslobodie Vas svakako kada doe vreme. Obucite se u veru i trpite. Dovoljno je da
jednostavno posmatramo ono to se dogaa pa da doemo do zakljuka da se stvari
neprestano menjaju. Nita ne stoji. Promenie se i to to Vas mui. Doi e dani kada
ete slobodno disati, i ne samo disati, nego leteti, kao leptir po cvetovima, treba samo
da izdrite jedan period koji je predvien za trpljenje. Domaica stavi kola u pe i ne
vadi ga dok se ne uveri da je peen. Vladika sveta je i Vas stavio u pe i tu e Vas
drati dok se ne ispeete. Trpite i ekajte. Neete sedeti u pei ni trenutka due nego
to je potrebno da se ispeete. I onda e Vas odmah izvui napolje. Ako sami pokuate
da izaete, biete kao nedopeeni kola. Naoruajte se trpljenjem. Rei u jo ovo:
prema naoj veri onaj ko mirno podnosi neprijatnosti na koje nailazi i prima ih kao iz
ruke Gospodnje, postaje uesnik u podvigu muenitva. Izvolite to dobro upamtite i
teite time svoje srce.
Ne moe se iveti bez oseanja, ali ovek ne treba potpuno da im podlegne. Ona
moraju biti umerena i pravilno usmerena, a to se postie rasuivanjem. Vi ste pod

utiskom i srce je poplavilo Vau glavu. inite onako kao to sam Vam ve pisao:
unapred pretpostavite gde koje oseanje moe da se probudi i onda stupajui u te
okolnosti budite oprezni pred talasima srca ili vrsto drite srce. To treba da se veba, a
vebanjem se moe doi do potpune vlasti nad sobom.
No, sve je od Boga. Njemu treba da pribegavamo. A vi piete da se ne molite. Pametna
glavice! Kako to - ne molite se? Nemojte da itate samo gotove molitve, nego i
sopstvenim reima iskaite Gospodu ono to Vam je na dui i zatraite pomo. Vidi li
Gospode kako mi je? I tako dalje. Ne mogu da izaem na kraj sa sobom. Pomozi mi,
Svemilostivi! I detaljno opiite svoju potrebu, traei za sve odgovarajuu pomo. To e
biti prava molitva. Uvek moete da se molite sopstvenom molitvom, ne itajui one
tampane, samo nemojte da ugaate lenjosti.
Ali zato sluate onoga ko Vam sugerie da odbacite molitvu? Ili ne vidite da je to avo.
Oigledno avo. On Vam apue na ui: odbaci je; a ponekad kao da obuzme itavo
telo pa Vas gura to pre u postelju. Sve su to njegove smicalice. Ali to je njegov posao da odvraa od dobra. A mi treba da radimo svoje - da ne odstupamo od dobrog dela
dok ga ne okonamo. Dakle, izvolite naoruajte se hrabrou, ne sluajte neprijatelja i
ne obraajte panju na ono to Vam doaptava. A jo bolje je da se rasrdite. Srdba na
neprijatelja, to je isto kao da ste nekoga udarili u grudi. Odmah e da odleti.
Iz sveg srca Vam elim da se na kraju smirite.
Neka Vas Gospod blagoslovi!
80. Umirenje posle bure iskuenja koju je podigao avo. Odlazak u rodni kraj. Poslednji
savet.
sadraj
Milost Boija neka bude sa Vama!
Dakle, slava Bogu! Poeli ste da se molitvom suprotstavljate svojim nemirima, ili bolje
rei avolu koji taj nemir proizvodi i - nastao je mir. Neka Vam Gospod pomogne da
nastavite tako da radite.
Vidite li kakvu ste buru preiveli? Na Vama se ispunila re Gospodnja: satana vas trai
da vas prosejava kao penicu. Gde Vas sve nije bacao?! Gospod je dopustio i on Vas je
bacao as na jednu, as na drugu stranu. Kakva milost Boija to ste se konano
izbavili! E sada se nauite. Nauka ivota usvaja se opitom. Dobro upamtite ta Vam se
sve dogaalo dok je trajalo to teko stanje i to tanije to odredite. Sve to vreme Vi ste
bili pod avoljim nasrtajima. Sada znate kakvi su ti napadi, kako se pojavljuju i kako se
povlae. Na osnovu toga ete i ubudue prepoznati kad budete izloeni njegovim
strelama. Jer avo se uvek sakriva iza maske ispravnosti. Ali Vi ne gledajte na to, nego
na ono to biva u dui - neprestani nemir i mutna neodreenost. Po tome odmah
moete da prepoznate da je avo doao i da ga onda odagnate nemilosrdnim
odbijanjem i molitvom. A Boiji uticaj je uvek svetao. To Vam je aneo uvar
saoptavao na uho rei utehe. Navikavajte se na to da ga sluate i on e Vas svemu
nauiti.
Veoma mi je drago to ste krenuli svojim putem. Izvolite trudite se nad sobom,
pripremajui se za ono to ste naumili. Opet e Vas avo pourivati. On uvek donosi
nemir kako bi sputao delo. A delo Boije odvija se mirno i tiho. Ne drugaije nego sa
ekanjem. Sve u svoje vreme. Doi e as kada e sve lako da se dogodi, o tome sam
Vam ve pisao, kao kada se spustite niz brdo na sankama.

Spremate se da poete na selo i matate o lepotama seoskog ivota. To je dobro!

Takav ivot ima istinu. U gradovima, a pogotovo u prestonicama, istine nema. Tu se
stalno igraju komedije. Neka da Bog da to pre i to bolje stignete do mesta gde ste
tako mirno rasli i bili vaspitavani. Po emu ete pamtiti boravak u drevnoj prestonici?!
On Vam je svakako doneo dobar nauk, naroito kada ste se na kraju dobro opekli.
U selu ete iveti kao otelnica. Onome to Vi zamiljate dodau i neto svoje. Naite
prirodnu peinu ili je iskopajte sopstvenim rukama. S jedne strane, ako je mogue, neka
bude mali izvor, a sa druge strane neka voka; ispred - mali cvetnjak. Uz drvo i cvee
pripitomite nekoliko ptica pevaica. Ustajte ranije i usamljujui se na tom mestu zajedno
sa pticama pevajte o slavi Onoga Koji je stvorio sve!
Neka je blagoslov Gospodnji na Vaem putu!

Sa ruskog preveo
Mladen Stankovi