OPTEREENJA

Uobiajena
j
optereenja
p
j u
zgradarstvu:

sopstvena teina i stalna optereenja (g),

korisno optereenje (i) (imposed load),
sneg (s),
vetar (w),
temperatura (t),
seizmika ((e)) ((earthquake).
q
)

Klasifikacija dejstava u
zgradarstvu
Klasifikacija

Vrsta

Priroda

Prostorna
promena

t l -G
stalno

di kt
direktno

statiko
t tik

nepokretno
k t

EN 1991-1-1
1991 1 1

korisno optereenje

promenljivo - Q

direktno

kvazistatiko

slobodno

EN 1991-1-1

sneg

promenljivo - Q
ili incidentno - A

direktno

statiko

nepokretno

EN 1991-1-3

vetar

promenljivo - Q

direktno

statiko/
t tik /
dinamiko

nepokretno
k t
/slobodno

EN 1991-1-4

temperatura

promenljivo - Q

indirektno

statiko

slobodno

EN 1991-1-5

incidentno - A

direktno

dinamiko

slobodno

EN 1998-1

Dejstvo

p
teina i
sopstvena
stalno optereenje

seizmika

Sopstvena teina i stalno optereenje

Referentni
standard

Korisno optereenje u zgradarstvu

K t
Kategorije
ij A
(Povrine za domae i stambene aktivnosti)

Kategorija B
(Povrine za kancalarije)

Kategorija C1-C5
(Povrine na kojima je mogue okupljanje ljudi)

Kategorija D
(Prodajne povrine)

Korisna
optereenja u
zgradarstvu

Primeri

qk
kN/m

Qk
2

kN

A:Sobe u stambenim zgradama i kuama;

spavae sobe i odeljenja u bolnicama;
spavae sobe u hotelima i prenoitima;
kuhinje i toaleti.

2,0
2
0
2,51)

20
2,0

B:

3,0

4,5

C1: Povrine sa stolovima

Povrine u kolama, kafeima, restoranima,
trpezarijama, itaonicama, salama za
prijeme.

3,0

4,0

C2: Povrine sa nepokretnim seditima

P i u crkvama,
Povrine
k
pozoritima
iti
ili
bioskopima, konferencijskim salama,
uionicama, salama za skupove,
ekaonicama.
C3: Povrine bez prepreka za kretanje
ljudi
Povrine u muzejima, izlobenim
prostorijama, kao i pristupne povrine u
javnim i administrativnim zgradama,
hotelima, bolnicama, predvorjima
eleznikih stanica.
C4: Povrine sa moguim fizikim
aktivnostima
Plesne dvorane, gimnastike sale,
pozornice.
C5: Povrine osetljive na veliko okupljanje
ljudi
Koncertne dvorane, sportske dvorane
ukljuujui tribine, terase i pristupne
povrine, kao i eleznike platforme

4,0

4,0

5,0

4,0

5,0

7,0

5,0

4,5

D1: Povrine u maloprodajnim

p
j
radnjama
j

4,0

4,0

D2: Povrine u robnim kuama

5,0

7,0

Optereenje krovova

kategorija H: krovovi koji su nepristupani

(neprohodni), izuzev za redovno odravanje i
popravku
kategorija I: krovovi koji su pristupani
(ravni) i koji se koriste u okviru jedne od
k t
kategorija
ij povrina
i A,
A B,
B C ili D
kategorija K: krovovi sa posebnom
namenom (heliodromi)

Povrine za skladitenje i
industrijsku namenu
K t
Kategorija
ij E
Kategorija

Opis

E1: Povrine na kojima

se nagomilavaju dobra,
ukljuujui i pristupne
povrine.
E2: Povrine za
industrijsku namenu

Primeri
Povrine za skladitenje
skladitenje, uljuujui
skladutenje knjiga i drugih dokumenata.

Qk

qk
kN/m

kN

75
7,5

70
7,0

DEJSTVO SNEGA

Karakteristina vrednost dejstva snega na tlo sk

(vrednost data na kartama u okviru nacionalnog
priloga sk=1,0 kN/m2)
Z lokacije
Za
l k ij na kkojima
ji
su mogue
izuzetne
i
t
snene padavine, proraunska vrednost
i
izuzetnog
t
optereenja
t j od
d snega na tl
tlo
s Ad Cesl sk
sk karakteristina vrednost optereenja od
snega
g na tlo za razmatranu lokaciju
j
Cesl koeficijent za izuzetna dejstva snega
Evrokod preporuuje Cesll = 2

Optereenje snegom

za stalne i prolazne proraunske situacije,

odnosno uobiajene
j
((normalne)) uslove
s i Ce Ct sk

za incidentne proraunske situacije usled snenih

padavina velikog intenziteta
s i Ce Ct s Ad

za incidentne proraunske situacije usled snenih

nanosa (nagomilavanja snega)
s i sk

Ce
T
Topografija
fij

koeficijent izloenosti
O i
Opis

Ce

Ravniarski tereni bez prepreka, izloeni sa svih strana, sa ili

bez malih zaklona koje pruaju teren, vii graevinski objekti ili
drvee

0,8

Uobiajena

Situacije kada usled dejstva vetra nema znaajnog uklanjanja

snega sa graevinskih objekata zbog terena, drugih graevinskih
objekata ili drvea

1,0

Zaklonjena

Sluajevi kod kojih je razmatrani graevinski objekat znatno nii

od okolnog terena
terena, ili je okruen visokim drveem ili viim
graevinskim objektima.

12
1,2

Izloena vetru

Ct

termiki koeficijent
j

koeficijent oblika krova

Nagib krova
0 30

30 < < 60

60o

0,8

0,8(60 - )/ 30

0,0

08+0
0,8
0,8
8 / 30

16
1,6

Isluaj:beznagomilavanja
IIsluaj:sanagomilavanjem
IIIsluaj:sanagomilavanjem

Nagomilavanje snega
s
w

2 s w

usled klizanja snega sa susednog objekta

usled navejavanja snega;

za 15 s=0
za > 15 s obuhvata 50% optereenja od
snega sa krovne ravni susednog, vieg objekta

s 1b1 /(2l s )

1 0,8

b1 b2 h

u granicama 0,8 w 4,0

2h
sk

specifina teina snega (2,0 kN/m2)

Duina snenog nanosa na krovu:

l s 2h uz ogranienje 5 l s 15 m

Dejstvo vetra

Stvarna brzina vetra je kroz vreme promenjiva

veliina p
pa se uvodi p
pojam
j
srednje
j brzine vetra
Srednja brzina vetra se, takoe, menja po visini
iznad terena i to u zavisnosti od konfiguracije
(hrapavosti) samog terena
Zato je od izuzetne vanosti da precizno
definie nain odreivanja osnovne brzine vetra
kao kljunog parametra za odreivanje
optereenja od vetra

Dejstvo vetra

Fundamentalna osnovna brzina vetra vb,0

prema Evrokodu je desetominutna srednja
brzina vetra sa verovatnoom prekoraenja 0
0,02
02
(to odgovara povratnom periodu od 50 godina),
merena na visini od 10 m iznad ravnog
otvorenog terena kategorije II.
Drugaiji nivoi pouzdanosti mogu da se ostvare
na osnovu korekcije fundamentalne brzine,
mnoenjem koeficijentom Cprob
n

1 K ln ln 1 p

c prob

K
1

ln

ln
0
,
98

Osnovna brzina vetra vb uzima u obzir

pravac delovanja vetra i njegov eventualni
sezonski karakter.

v b Cdir Cseason v b ,0

Cdir
koeficijent pravca delovanja vetra (=1.0),
Cseason koeficijent sezonskog delovanja (=1.0).
(=1 0)

Vrednost koeficijenta moe biti data u

Nacionalnom prilogu

Srednja (prosena) brzina vetra vm(z)

uzima u hrapavost i topografiju terena, kao i
referentnu visinu z iznad terena

cr(z)
co(z)

v m z cr z co z v b

koeficijent hrapavosti
koeficijent topografije terena.

Kategorija 0

Kategorija I

Kategorija III

Kategorija II

Kategorija IV

Kategorija terena

Ukupno pet kategorija terena

Parametri terena
Kategorija terena

z0

zmin

kr

cr(zmin)

[m]

[m]

[-]

[-]

Mora ili obalna podruja izloena otvorenom moru

0,003

0,156

0,906

Jezera ili ravniarske povrine sa zanemarljivom

vegetacijom, bez prepreka

0,01

0,170

0,782

II

Povrine sa niskom vegetacijom, kao to je trava i

izolovanim preprekama (drvee, zgrade) na
razmacima od najmanje 20 visina prepreke

0,05

0,190

0,701

III Povrine ravnomerno prekrivene vegetacijom ili

zgradama, ili sa izolovanim preprekama na
razmacima od najvie 20 visina prepreke (sela,
prigradske
p
g
oblasti,, ume))

0,3

0,215

0,606

IV Povrine, na kojima je bar 15% povrine prekriveno

zgradama, ija prosena visina prelazi 15 m

1,0

10

0,234

0,540

z0 i zmin su parametri hrapavosti terena

zmax = 200 m - maksimalna razmatrana visina profila vetra

K fi ij t h
Koeficijent
hrapavosti
ti

z
cr z k r ln
z0

Za zzmin usvaja se z=zmin

0 ,07
0 ,07

z0
z0

0,19
k r 0,19

z
0,05
0,II

K fi ij t ttopografije
Koeficijent
fij

Postupak prorauna ovog koeficijenta

moe
da
bude
definisan
u
Nacionalnom prilogu, ili se moe
koristiti p
postupak
p
prikazan u Aneksu
p
A standarda SRPS EN 1991-1-4
Ako topografija ne utie na
poveanje brzine vetra moe se
usvojiti vrednost 1,0.

Pritisak vetra

Osnovni pritisak vetra moe odrediti na

osnovu sledee jednaine
j

1
qb v b2
2

Udarni pritisak vetra qp(z)

1
2
z ce z qb
q p z 1 7Iv z v m
2

ce(z) koeficijent izloenosti (ekspozicije)

zavisi od kategorije terena

Referentna visina zs za razliite

tipove objekata

z s 0,6 h zmin

z s h1

h
zmin
2

z s h1

h
zmin
2

Pritisak vetra

Spoljanji

w e q p ze c pe

Unutranji

w i q p zi c pi

qp(ze) udarni pritisak vetra na referentnoj visini ze,

cpe koeficijent
k fi ij t spoljanjeg
lj j pritiska
iti k
cpi koeficijent unutranjeg pritiska

Koeficijenti pritiska za zgrade

U EN 1991-1-4 su dati koeficijenti

spoljanjeg (cpe) i unutranjeg (cpi) pritiska
za sledee sluajeve koji su karakteristini
za objekte u zgradarstvu:

vertikalne zidove zgrada pravougaone osnove

osnove,
ravne krovove,
jednovodne krovove,
dvovodne krovove,
krovove na etiri vode,
t t
testeraste
t (ed)
( d) krovove,
k
kruno cilindrine krovove i
nadstrenice

Konvencija znaka koeficijenata

pritiska

Dvovodni krovovi
vetar

navetrena povrina
zavetrena povrina

pozitivan ugao nagiba

vetar

navetrena povrina
zavetrena povrina

negativan ugao nagiba

Dvovodni krovovi
zavetrena povrina

sle
eme ili uvvala

navetrena povrina

vetar

e = b ili 2h,
ta je manje

Dvovodni krovovi
Ugao
nagiba
krova

cpe,10

- 45

cpe,1

Zona za p
pravac vetra = 0
H
I

cpe,10

-0,6

cpe,1
-0,6

-1,1

-2,0

-0,8

-1,5

-2,5

-2,8

-1,3

-2,0

- 30
- 15

cpe,10

cpe,1

-1,5

-0,8

-0,6

-0,8

-1,4

-0,5

-0,7

-0,9

-1,2

-1 2
-1,2

-2 0
-2,0

-0 8
-0,8

-1 2
-1,2

-1,7

-2,5

-1,2

-2,0

-0,6

-1,2

15

30

45

60

75

-0,9

-2,0

-0,8

+0,2
-0,5

+0,0
-1,5

+0,2
-1,5

-0,5

-1,5

cpe,1

-1,0

-2 5
-2,5

+0,0

cpe,10

-0,7

-2 3
-2,3

+0,0

cpe,1

-0,8

-5
5

cpe,10

+0,2

-1,2
+0,2

-0,6

-0,6
+0,2

-0,6

-0,6

-0,3

-0,4

-1,0

-1,5

+0,2

+0,0

+0,0

+0,0

-0,2

-0,4

-0,5

+0 7
+0,7

+0 7
+0,7

+0 4
+0,4

+0 0
+0,0

+0 0
+0,0

-0,0

-0,0

-0,0

-0,2

-0,3

+0,7

+0,7

+0,6

+0,0

+0,0

+0,7
0,7

+0,7
0,7

+0,7
0,7

-0,2
0,2

-0,3
0,3

+0,8

+0,8

+0,8

-0,2

-0,3

Dvovodni krovovi

vetar
t

sleme
l
ili uvala
l

Dvovodi krovovi
Ugao
nagiba
krova

Zona za pravac vetra = 90

F

cpe,10
10

cpe,11

cpe,10
10

cpe,11

cpe,10
10

cpe,11

cpe,10
10

cpe,11

-1,4

-2,0

-1,2

-2,0

-1,0

-1,3

-0,9

-1,2

-1,5

-2,1

-1,2

-2,0

-1,0

-1,3

-0,9

-1,2

-1 9
-1,9

-2 5
-2,5

-1 2
-1,2

-2 0
-2,0

-0 8
-0,8

-1 2
-1,2

-0 8
-0,8

-1 2
-1,2

-0,6

-45
-30

-15

-1,8

-2,5

-1,2

-2,0

-0,7

-1,2

-1,6

-2,2

-1,3

-2,0

-0,7

-1,2

-0,6

-1
1,3
3

-2
2,0
0

-1
1,3
3

-2
2,0
0

-0
0,6
6

-1
1,2
2

-0
0,5
5

-1,1

-1,5

-1,4

-2,0

-0,8

-1,2

-0,5

-1,1

-1,5

-1,4

-2,0

-0,9

-1,2

-0,5

-1,1
,

-1,5
,

-1,2
,

-2,0
,

-0,8
,

-1,0
,

-0,5
,

-1,1

-1,5

-1,2

-2,0

-0,8

-1,0

-0,5

-5
5

15
30
45
60
75

-1,2

Sile usled dejstva vetra

spoljanje optereenje vetra

Fw ,e c s cd w e Aref c s cd c pe q p ze Aref

unutranje
t j optereenje
t j vetra
t

Fw ,i w i Areff c pii q p zi Areff

sile trenja

Ftr ctr q p ze Atr

Koeficijent konstrukcije cscd

cscd. Koeficijent konstrukcije je jednak proizvodu

dimenzionog
g faktora cs ((size faktor)) i dinamikog
g
koeficijenta cd
CsCd=1,0
1,0

za zgrade visine do 15,0 m,

za fasadne i krovne elemente sa sopstvenom frekvencijom veom od 5 Hz
za ramovske konstrukcije zgrada sa noseim zidovima, visine do 100 m,
kod kojih je h < 4d, gda je h visina, a d duina zgrade u pravcu delovanja
vetra
za dimnjake krunog preseka ija je visina manja od 60,0 m i 6,5d gde je d
prenik dimnjaka

Koeficijent konstrukcije cscd

U svim ostalim sluajevima neophodno je da se

sprovede
p
p
preciznija
j analiza i odrede tane
vrednosti koeficijenta konstrukcije cscd
Aneks D standarda EN 1991-1-4
1991 1 4, uproen
postupak, dijagrami vrednosti koeficijenta cscd
Kod vitkih konstrukcija,
konstrukcija kao to su na primer
tornjevi i jarboli, kod kojih se ne mogu zanemariti
vii tonovi oscilacija
oscilacija, optereenje od vetra se
odreuje primenom spektralne analize

Koeficijent konstrukcije cscd

Vrednosti koeficijenta
konstrukcije cscd dat u
funkciji irine i visine
objekta

Dejstva usled temperaturnih

promena

Tu ravnomerna promena temperature u osi elementa

TMy linearna promena temperature po irini preseka
TMz linearna promena temperature po visini preseka
TE nelinearna p
promena temperature
p
up
poprenom
p
preseku

Ravnomerna promena
temperature
Tu T T0
T prosena temperatura u elementu konstrukcije u
zimskoj ili letnjoj sezoni
T0 poetna (inicijalna) temperatura,
temperatura temperatura pri
izvoenju (montai) objekta, ili prilikom spreavanja
slobodnog dilatiranja elementa
Vrednost poetne temperature moe da bude
definisana u Nacionalnom aneksu. Evrokod
preporuuje da se usvoji: T0 = 10 C (videti aneks A
standarda EN 1991-1-5), to je uobiajeno za nae
uslove.
uslove

Indikativne temperature

Unutranje sredine Tin

Sezona

Tin

Leto

T1 = 20 C
C

Zima

T2 = 25 C

Spoljanje sredine Tout

Sezona
Leto

Uticaj apsorpcije sunevih zraka

Relativna
absorptivnost u
funkciji boje
povrine

Tout

0,5 - sjajne, svetle povrine

Tmax + T3

0 7 - svetle povrine
0,7

Tmax + T4

0,9 - tamne povrine

Tmax + T5

Zima

Tmin

Vrednosti maksimalne i minimalne temperature vazduha u hladu Tmax i Tmin, kao i

t
temperaturni
t i uticaji
ti ji sunevog

zraenja
j T3, T4 i T5, mogu da
d se d
definiu
fi i u N
Nacionalnom
i
l
aneksu. Ako nema raspoloivih podataka, za podruja izmeu 45oN i 55oN severne
geografske irine Evrokod preporuuje sledee vrednosti:
- za povrine okrenute na severo-istok:
T3 = 0 C
T4 = 2 C
T5 = 4 C
- za horizontalne povrine i povrine okrenute na jugo-zapad:
T3 = 18 C
T4 = 30 C
T5 = 42 C

Temeperaturni uticaji

OPTEREENJA

OD DIZALICA

Dizalice (mostne ili visee) su neizbeni deo magacinskih i est deo

industrijskih pogona
Slue za vertikalnu i horizontalnu manipulaciju robom
robom, opremom ili
sirovinama unutar objekta
esto je kljuni (objekat se u stvari pravi OKO projektovane
tehnologije) deo projektnog zadatka
Definiu se sa: nosivou, rasponom (povrinom koju treba da
pokriva manipulacijom)
manipulacijom), visinom dizanja
dizanja, reimom rada (brojem
operacija u jedinici vremena) i, ponekad, brzinom kretanja i dizanja
Na osnovu pobrojanih podataka, kataloga proizvoaa dizalica i
standarda
t d d projektant
j kt t definie
d fi i potrebne
t b di
dimenzije
ij objekta
bj kt i
optereenja za proraun konstrukcije

Optereenja od dizalica

U statikom smislu mostne dizalice (najee u primeni) u svom

radu proizvode niz meusobno zavisnih pokretnih sila (od tokova)
koje deluju u gravitacionom (sopstvena teina dizalice i tereta)
tereta),
bonom (boni udari usled pokretanja ili necentrinog dizanja
tereta) i podunom pravcu (sile koenja odnosno sile pokretanja
dizalice).
dizalice)
Da bi se pri proraunu nosee konstrukcije uzele u obzir inercijalne
sile koje se javljaju pri dinamikom uticaju (kakvi su od dizalica)
teoretski dobijeni gravitacioni uticaji se mnoe koeficijentima ija
vrednost je u funkciji od reima rada dizalice.
Gravitacioni uticaji po toku se uveavaju koeficijentom udara
udara -
(zavisi od reima rada dizalice, broja dizalica i elementa koji se
analizira)

Optereenje dizalicama

Dinamiki koeficijent
KOEFICIJENTI

RAZMATRANO DEJSTVO

Podizanjatereta

Dinamikiefekti prenosa tereta sa

zemljedokrana
Dinamikiefektiuslediznenadnog
putanja korisnog optereenja
Dinamikiefektiusledkretanjakrana

3
4

5
6
7

Dinamikiefekti prouzrokovani
pogonskimsilama
Dinamikiefektiusledprobnog
optereenja
Elastinidinamikiefekti usled
udarauodbojnike

POLjEPRIMENE

Sopstvenateina krana

Teretkoji seprenosi

Teretkojiseprenosi
Sopstvenateinakrana,
dizaliceitereta

Sila pogona

Probnooptereenje

Sileuodbojniku

PRITISAK ZEMLJITA I VODE

Konstrukcije ispod povrine zemlje izloene su optereenjima bitno

drugaijim od konstrukcija iznad zemlje
Tipino optereenje ovog tipa je hidrostatiki pritisak vode i pritisak
zemlje
Retke su situacije u kojima se konstrukcija ispod zemlje koja
direktno prima optereenja od okolnog tla konstruie od elika,
meutim, eline konstrukcije se esto koriste u projektovanju
obezbeenja
b b j iiskopa.
k

SEIZMIKO DEJSTVO PREMA EVROKODU 8

Konstrukcija mora da bude projektovana i

i
izvedena
d
d
da iizdri
d i seizmika
i ik d
dejstva
j t b
bez
lokalnog ili globalnog ruenja, odnosno da
zadri
d i kkapacitet
i nosivosti
i
i i posle
l seizmikog
i ik
dogaaja
Proraunsko seizmiko dejstvo se izraava
preko:

a) referentnog seizmikog dejstva koje se odreuje

prekoraenja
j up
periodu od 50
na osnovu verovatnoe p
godina PNCR, ili povratnog perioda TNCR
b) faktora znaaja I koji uzima u obzir razlike u nivou
pouzdanosti za razliite kategorije objekata.

Preporuene vrednosti faktora znaaj I

Razlika u nivou pouzdanosti, na osnovu klasifikacije objekata i

razliite klase znaaja.
Zgrade su klasifikovane u 4 klase znaaja, u zavisnosti od posledica
ruenja na ljudske ivote
ivote, od njihovog znaaja za javnu sigurnost i
zatitu ljudi u periodu neposredno posle zemljotresa, kao i od
socijalnih i ekonomskih posledica ruenja.
Klasa
Kl
znaaja
I
II
III
IV

Opis objekta
Zgrade manjeg znaaja sa stanovita bezbednosti, na primer
poljoprivredni objekti.
Obine zgrade, koje ne pripadaju ni jednoj drugoj klasi.
Zgrade ija seizmika otpornost je vana sa stanovita posledica
loma, kao to su kole, hale za okupljanje ljudi, kulturne institucije...
Zgrade iji integritet u toku zemljotresa je od vitalnog znaaja za
civilnu zatitu, na primer bolnice, vatrogasne stanice, elektrane,...

I
0,8
1,0
1,2
14
1,4

Klase znaaja I, II i III ili IV priblino odgovaraju klasama prema posledicama CC1, CC2 i CC3,
koje su definisane u Evrokodu 0 (SRPS EN 1990).
Referentna vrednost je I =1
1,0
0 (klasa znaaj II,
II odnosno klasa pouzdanosti RC2)
RC2).

Vrednosti PNCR ili TNCR mogu da se

d fi i u N
definiu
Nacionalnom
i
l
aneksu,
k
a
Evrokod 8 preporuuje sledee vrednosti:
PNCR = 10% u 50 godina
di i TNCR = 475
godina.
Seizmiko dejstvo, koje se uzima pri
analizi koja se odnosi na zahteve
ogranienja oteenja, ima verovatnou
prekoraenja PDLR u 10 godina i povratni
period TDLR. Preporuene vrednosti su
PDLR = 10% i TDLR = 95 godina.
godina

PRORAUNSKO

UBRZANJE TLA

Evrokoda 8 seizmiki hazard opisuje preko

vrednosti referentnog maksimalnog
ubrzanja tla agR za tlo kategorije A

ag I agR

Horizontalno zemljotresno dejstvo se opisuje

sa dve ortogonalne komponente koje su
meusobno nezavisne

Elastini spektar odgovora

ubrzanja tla Se(T)

Definie kao sloena funkcija koja se sastoji

iz etiri segmenta, dva linearna i po jednog
hiperbolinog i parabolinog

U analitikom obliku funkcija elastianog

p
odgovora
g
ubrzanja
j tla Se((T)) moe da
spektra
se definie na sledei nain

T
2,5 1 0 T
ag S 1

TB

TB T
2,5 ag S

Se T
2,5 a S TC
TC T
g

2,5 a S TCTD
TD T
g
2

TB
TC
TD
4s

Parametri definisani u zavisnosti od tipa tla

Tlo klasifikovano

Preporueni
p
tipovi
p
elastinog
g spektra
p
za razliite kategorije tla
prema Evrokodu 8

Proraunski spektar za
elastinu analizu

Kapacitet konstrukcijskih sistema da se zemljotresnim

dejstvima suprotstave u nelinearnoj, postelastinoj
oblasti ponaanja, omoguava proraun konstrukcije na
seizmike sile koje su bitno manje od onih koje
odgovaraju linearno elastinom spektru odgovora
Elastina analiza zasnovana na spektru odgovora koji je
redukovan u odnosu na elastini spektar
Proraunski spektar, a redukcija se ostvaruje
j
faktora p
ponaanja
j q
uvoenjem

Elastini i projektni spektri

odgovora

Seizmika analiza elinih

konstrukcija u zgradarstvu

Nisko-disipativno ponaanje konstrukcije

Elastina globalna analiza

analiza, bez uzimanja u obzir
znaajnog nelinearnog ponaanja materijala
Gornja granica vrednosti faktora ponaanja q se
moe uzeti izmeu 1,5 i 2

Disipativno ponaanje konstrukcije

Disipativne zone konstrukcije

Klase duktilnosti konstrukcije i

vrednosti faktora ponaanja
Koncept projektovanja

Klasa duktilnosti konstrukcije

Faktor ponaanja q

Nisko disipativno
ponaanje konstrukcije

Niska
(Ductility Class Low - DCL)

1,5 2,0

Disipativno ponaanje
konstrukcije

Srednja
(Ductility Class Medium - DCM)
Visoka
(D tilit Class
(Ductility
Cl
Hi h - DCH)
High

4
i ogranien vrednostima iz
tabele 2.27
ogranien samo vrednostima
i tabele
iz
b l 2
2.27
2

Preporuena vrednost gornje granice faktora ponaanja za nisko disipativno ponaanje

iznosi q = 1,5. Nacionalni prilog svake zemlje moe dati ogranienja za izbor koncepta
projektovanja
j kt
j i kl
klase d
duktilnosti
ktil
ti kkoja
j su d
doputena
t
u ttojj zemlji.
lji

Gornje granice referentnih vrednosti faktora

ponaanja za konstrukcije koje su regularne po
visini
Tip konstrukcije
a) Okviri otporni na momente savijanja
b) Okviri sa centrinim spregovima:
Dijagonalni spregovi
V-spregovi
c)) Okviri
Ok i i sa ekscentrinim
k
t i i spregovima
i
d) Obrnute pendel konstrukcije
e) Konstrukcije sa betonskim jezgrima ili zidovima
f) Okviri
Ok i i otporni
t
i na momente
t savijanja
ij j sa centrinim
t i i
spregovima
g) Okviri otporni na momente savijanja sa ispunom:
Betonska ili zidana ispuna
p
nepovezana
p
sa okvirom
Povezana armirano-betonska ispuna
Ispuna izolovana od okvira otpornog na momente
savijanja

Klasa duktilnosti
DCM
DCH
4
5 u/ 1
4
2
4
2

4
2,5
5 u/ 1
2 u/ 1

vae pravila za AB konstrukcije

4 u/ 1

vae posebna pravila (EC8 C7)

5 u/ 1

Seizmika sila

Ukupna horizontalna (smiua) seizmika

sila u osnovi Fb za svaki horizontalan
pravac za koji se zgrada analizira

Fb Sd T1 M

M ukupna masa zgrade iznad temelja

Osnovni periodi slobodnih vibracija T1 za oba glavna pravca
su manji od min (4Tc,2s)
korekcioni faktor, ija je vrednost jednaka 0,85 ako je i
zgrada
d iima vie
i od
dd
dva sprata,
t d
dok
k jje 1,0
1 0 u svim
i d
drugim
i
sluajevima
Zgrada
g
jje regularna
g
p
po visini

Metode analize konstrukcije

Metoda ekvivalentnih bonih sila koja

moe da se koristi samo za zgrade koje
zadovoljavaju odreene uslove
Multimodalna spektralna analiza,
analiza koja
moe da se primenjuje za sve tipove zgrada

Metoda ekvivalentnih bonih sila

Preraspodela ukupne seizmike sile Fb po

visini objekta se vri u nivoima krutih tavanica

s m
Fi Fb n i i
sj mj
j 1

z m
Fi Fb n i i
zj mj
j 1

Fi horizontalna sila koja deluje u nivou i-te tavanice

Fb ukupna seizmika sila u osnovi zgrade
si i sj su amplitude pomeranja masa mi i mj u
osnovnom (prvom)
(
) tonu
t
vibracija
ib ij u razmatranom
t
horizontalnom pravcu
mi i mj su odgovarajue spratne mase

Raspodela
p
seizmikih sila
po tavanicama

R
Regularnost
l
t u osnovii

Rasporeda mase i konstrukcija zgrade mora da bude priblino simetrina u

osnovi u odnosu na dve ortogonalne ose
Konfiguracija u osnovi mora da bude kompaktna, odnosno svaka tavanica
mora da bude ograniena sa poligonalnom konveksnom linijom. Ako
postoje uvlaenja (saimanja) u osnovi (uvlaenja uglova ili ivica),
g
u osnovi jjo uvek moe da se smatra da jje zadovoljena,
j
,p
pod
regularnost
uslovom da ova uvlaenja u osnovi ne utiu na horizontalnu krutost tavanice
i da, za svako uvlaenje, povrina izmeu konture tavanice i konveksne
poligonalne linije koja obuhvata tavanicu ne prelazi 5% od povrine tavanice
Krutost tavanice u svojoj ravni mora da bude dovoljno velika u poreenju sa
bonom krutou vertikalnih noseih elemenata, tako da deformacija
p
sila izmeu vertikalnih noseih
tavanice ima mali uticajj na raspodelu
elemenata
Vitkost zgrade u osnovi = Lmax/Lmin ne sme da bude vea od 4, gde su
j dimenzija
j u osnovi zgrade,
g
, merene u ortogonalnim
g
Lmax i Lmin vea i manja
pravcima

Regularnost u osnovi

Na svakom spratu i u svakom razmatranom

pravcu x i y, konstrukcijski ekscentricitet i
torzioni radijus r moraju da budu u skladu sa

eox 0, 30 rx

r x l s

eox rastojanje izmeu centra krutosti i centra mase, mereno u pravcu x

ose, koja je upravna na pravac za koji se vri analiza
rx
kvadratni koren iz odnosa torzione i bone krutosti u y p
pravcu
("torzioni radijus")
ls
radijus inercije mase tavanice (kvadratni koren iz odnosa polarnog
j mase tavanice u odnosu na vertikalnu osu u centru mase i
momenta inercije
mase tavanice).

Regularna po visini

Svi elementi koji obezbeuju nosei sistem za bona

dejstva, kao to su jezgra, konstrukcijski zidovi ili okviri,
moraju da se prostiru bez prekida od temelja do vrha
zgrade ili, ako postoje uvlaenja na razliitim visinama,
onda do vrha relevantne zone zgrade;
Horizontalne krutosti i mase pojedinanih spratova,
moraju da budu konstantne,
konstantne ili da se postepeno
smanjuju bez naglih promena, od osnove pa do vrha
posmatrane zgrade.
Kod zgrada okvirnih sistema odnos stvarne spratne
nosivosti prema zahtevanoj nosivosti ne sme
neproporcionalno da se razlikuje izmeu susednih
spratova.

Regularna po visini
a) postepeno simetrino suavanje

b) suavanje je iznad 0
0,15H
15H

L1 L2
0, 20
L1
c) suavanje je ispod 0,15H

L3 L1
0, 20
L
d) postepeno nesimetrino suavanje

L3 L1
0, 50
L

L L2
L L2
0, 30 i 1
0, 10
L1
L

OPTEREENJA

OD EKSPLOZIJE

Zgrada treba da izdri izuzetna optereenja koja se deavaju

jednom u eksploatacionom tako da ne doe to progresivnog kolapsa
Ovo na praktian nain
Ovo,
nain, nije mogue obuhvatiti proraunom (osim
kod izuzetno vanih objekata) ali se reava konstruktivnim putem
Bitno je da prostorije u kojima je potencijalno mogua eksplozija
budu konstruisane tako da imaju kontrolisani i usmereni oduak u
sluaju eksplozije
Ovo znai da se jedan zid (ili krov),
krov) u svakom sluaju jedna strana
prostorije koja je prema napolje, konstruiu tako da lako otpadaju
u sluaju eksplozije stvarajui oduak a time i usmeravaju
nadpritisak od eksplozije u kontrolisanom (eljenom) pravcu
Ve i ova mera postie eljeni efekat spreavanje progresivnog
kolapsa konstrukcije objekta

Kombinacije optereenja

Stalne i prolazne

G , jGk , j P P Q ,1Qk ,1 Q ,i 0,iQk ,i

j 1

i 1

Incidentne proraunske situacije

Gk , j P Ad ( 1,1 ili 2,1)Qk ,1 2,iQk ,i

j 1

i 1

Seizmike kombinacije

Gk , j P AEd 2,iQk ,i
j 1

i 1

Odreivanje proraunskih
vrednosti dejstava
Stalne i
prolazne
proraunske
situacije

Stalna dejstva

Promenljiva dejstva

nepovoljna

povoljna

dominantno

ostala

Gj,sup G kj,sup

Gj,inf G kj,inf

Q,1 Q k,1

Q,i 0,i Q k,i

1,35 Gkj , sup 1,00 Gkj ,inf 1,50 Qk ,1 1,50 0,iQk ,i

j 1

j 1

i 1

ili alternativno

Gj,sup G kj,sup

Gj,inf G kj,inf

Q,1 0,1 Q k,1

Q,i 0,i Q k,i

Gj,sup G kj,sup

Gj,inf G kj,inf

Q,1Q k,1

Q,i 0,i Q k,i

1,35 Gkj , sup 1,00 Gkj ,inf 1,50

50 0,1Qk ,1 1,50
50 0,iQk ,i
j 1

j 1

i 1

0,85 1,35 Gkj , sup 1,00 Gkj ,inf 1,50 Qk ,1 1,50 0,iQk ,i
j 1

j 1

i 1

Kao proraunska vrednost se usvaja nepovoljnija vrednost dobijena iz prethodna dva izraza!
Evrokod preporuuje sledee vrednosti parcijalnih koeficijenata:

G,sup = 1,35
G,inf = 1,00
= 0,85

Q,1 = Q,i = 1,50 (za nepovoljne uticaje)

Q,1 = Q,i = 0,00 (za povoljne uticaje)

Preporuene
p
vrednosti koeficijenata
j
i za konstrukcije u zgradarstvu
Dejstvo

Korisna optereenja
p
j ((EN 1991-1-1))
Kategorija A: Prostorije za domainstvo i stanovanje
Kategorija B: Kancelarijske prostorije
Kategorija C: Prostorije za okupljanje ljudi
Kategorija D: Trgovake prostorije
Kategorija E: Skladine prostorije
Kategorija F: Saobraajne povrine, teina vozila 30 kN
Kategorija G: Saobraajne povrine, 30 kN < teina vozila 160 kN
Kategorija H: Krovovi

0,7
0,7
0,7
0,7
1,0
0,7
0,7
0

0,5
0,5
0,7
0,7
0,9
0,7
0,5
0

0,3
0,3
0,6
0,6
0,8
0,6
0,3
0

Optereenja od snega (EN 1991-1-3)

Finska, Island, Norveka, vedska
Ostale drave lanice CEN, za lokacije na nadmorskoj visini H > 1000 m
Ostale drave lanice CEN, za lokacije na nadmorskoj visini H 1000 m

0,7
0,7
0,5

0,5
0,5
0,2

0,2
0,2
0

Optereenja od vetra (EN 1991-1-4)

0,6

0,2

Temperatura - izuzev u sluaju poara (EN 1991-1-5)

0,6

0,5