ANTIGENI

Antigeni su sloene
prepoznaje kao tue

molekule

koje

ANTIGENI
imunski

sistem

Svaki antigen nee uvek pokrenuti imunoloku reakciju!

Antigeni koji su sposobni da pokrenu imunoloku reakciju

nazivaju se imunogeni!
Antigeni koji nemaju imunogenu sposobnost se mogu samo vezati za specifine
receptore na imunokompetentnim elijama ili za specifine imunoglobuline
Imunogeni molekuli uvek imaju antigene karakteristike dok molekule
bez imunogenih svojstava imaju samo antigenska svojstva.

Da li e neka substanca ili molekul biti imunogen, esto zavisi od

naina davanja, mesta davanja, ivotinjeske vrste kojoj se daje i
mnogih drugih faktora.

I. Anitgenske determinante -epitopi

Anitgenske determinante ili epitopi su ona mesta na
molekulu antigena koje se mogu prepoznati od
strane imunokompetentnih elija
Na jednoj melolukuli antigena moe postojati vei broj antigenskih
determinanti. Broj antigenskih determinanti na jednoj molekuli
odreuje tzv. antigensku valenciju antigena.
Specifinost antigenskih determinanti je odreena rasporedom
njenih gradivnih komponenti i prostornom orijentacijom
determinanti.

ANTIGENI
I Anitgenske determinante -epitopi
B-limfociti mogu prepoznati antigenske determinante samo ako
se one nalaze na povrini antigenskog molekula (rastvorljivi
antigeni)
T - limfociti prepoznaju antigene samo ako su u sklopu GHK
molekula i to na povrini antigen prezentujue elije, to znai
da se ovi antigeni moraju predhodno preraditi.
Antigeni koji se veu direktno za GHK molekule i receptore
limfocita , se ne prerauju i odmah se prepoznaju pa ove
antigene nazivamo superantigenima!

ANTIGENI
III Faktori od kojih zavisi imunogenost
1. Individualna zavisnost i zavisnost od pripadnosti
odrenoj ivotinjskoj vrsti
2. Faktori zavisni od prirode antigena
Stupanj raznolikosti odnosno filogenetske
udaljenosti.
Molekulska masa imunogena - to je vea to je
imunogeniji antigen ) u naelu mora biti vea od
10.000)
Sloenost molekulske grae (molkuli sa
sloenijom graom su imunogeniji)

ANTIGENI
II Hapteni
Hapteni su molekule koje se vezju specifino sa antitelima, ali ne mogu
pokrenuti stvaranje antitela.
Hapteni postaju imunogeni tek kada se veu za nosa koji je po sastavu
najee neki proteinski molekul. Stvorena specifina antitela se vezuju
samo za hapten ali ne i za nosa. Ukoliko postoji prepoznavanje nosaa,
onda se to prepoznavanja vri T-elijama. U haptene spadaju obino
molekule sa malom molekulskom masom i to su najee alergeni od
kojih jer najpoznatiji penicilin.
Stvorena antitela na kompleks: hapten-nosa se mogu vezati za hapten i
bez prisutnog nosaa.

ANTIGENI
IV Kompeticija antigena
Imunoloka reakcija na antigen moe biti promenjena zbog meusobne
konkurencije dva ili vie antigena. To je pojava prolazne i nespecifine
inhibicije imunolokog odgovora na neki antigen a nastaje kao posledica
istovremenog ili predhodnog ubrizgavanja nekog drugog, nesrodnog
antigena ili determinante.
Mogunost meusobne konkurencije vie antigena ima znaaj pri
pripremanju viestrukih vakcina npr. difterija, tetanus, i veliki kaalj).
Ovaj fenomen se moe izbei ukoliko se te tri vakcine pomeaju u
odgovarajuem odnosu.

Dostupnost antigen prezentujuim elijama

Fizikalna svojstva i dr.

ANTIGENI

ANTIGENI

V Imunogenost pojedinih vrsta molekula

V Imunogenost pojedinih vrsta molekula

A) Prirodni antigeni
- belanevine su najbolji antigeni, i njihova imunogenost zavisi
od sekundarne, tercijerne pa i kvaternerne strukture.
- polisaharidi ovde spadaju polisaharidi koji su izolovani iz
razliitih mikroorganizama, zatim dekstran i levan, antigeni
krvnih grupa (ABO) su po sastavu glikoproteini, bakterijski
toksini su po sastavu lipoglikoproteini, itd.

B) Vetaki antigeni
Vetaki antigeni su prirodni antigeni kod kojih je hemijska graa
promenjena zamenom, premetanjem ili dodavanjem odreenih
determinanti.
C) Sintetski antigeni

- isti lipidi nemaju imunogena svojstva

To su antigeni koji su proizvedeni u nekoj laboratoriji.

- nukleinske kiseline same po sebi nisu imunogene ali zajedno

sa proteinima (nukleoproteini) su dobri imunogeni.

Najee se radi o polimerima od vie aminokiselina. Ukoliko je vei

broj aminokiselina to je njihova imunogest vea!

ANTITELA

ANTITELA

Antitela su glikoproteini koje stvaraju potpuno diferentovani (zreli) B

limfociti koji se nazivaju plazma elije nakon kontakta imunolokog
sistema sa odgovarajuim antigenima.

Antitela imaju sposobnost specifinog vezivanja sa antigenima koji su

izazvali njihovu sintezu. Poto selektivno vezuju samo odreene antigene
kojih je u prirodi veoma mnogo, antitela ini veoma heterologa skupina
molekula koji se u serumu nalaze u tzv. gama () frakciji globulina ili
imunoglobulina.

Osim u serumu, imunoglobulini se mogu nai i u pojedinim sekretima

egzokrinih lezdi, meuelijskoj tenosti, i na povrini B-limfocita gde
predstavljaju receptor za antigen!

ANTITELA
Imunost posredovana antitelima se naziva humoralni imunitet. Stvorena
antitela koja su izluena van elije, vezuju se za antigen i stvaraju
komplekse antigen-antitelo
Takvi imunski kompleksi mogu stvarati precipitate i agultinate ako se
radi o nekom virusu ili bakteriji odnosno vriti neutralizaciju nekog
toksina.
Imunski kompleksi e naknadno biti uklonjeni aktivnou fagocitnih
elija, ili
dejstvom NK elija, citotoksinih limfocita i aktivacionih
produkata komplementa, ako se radi o ivom organizmu!
Svaki molekul antitela ima svoja dva funkcionalna dela: jedan koji
prepoznaje antigen i drugi koji slui za aktiviranje nespecifinih efektornih
mehanizama koji su nezavisni od specifinosti antigena.

ANTITELA
I Graa antitela
a) Osnovna etvorolana jedinica - monomer

Reakcijama cepanja bonih disulfidnih veza izmeu polipeptidnih

lanaca ili enzimskim kidanjem lanaca kao i kasnijom gel
elektroforezom, moe se ustanoviti da molekul antitela ima dve
osnovne vrste lanaca: laki (L) i teki (H)

Delovanjem biljnog enzima papaina molekula antitela se moe

pocepati u tri podjednako dugaka fragmenta:
dva koja su po grai i veliini ista i zovu se Fab fragmenti i
jedan koji je po grai razliit a po duini isti kao i predhodni i naziva
se Fc fragment.

ANTITELA

ANTITELA
I Graa antitela

I Graa antitela
a) Osnovna etvorolana jedinica - monomer

a) Osnovna etvorolana jedinica - monomer

Fab fragment
Ova skraenica potie od engleskih rei: Fragment Antigen
Binding.
Fab fragment se sastoji od polovine tekog lanca i celog lakog
lanca.
Delovanjem pepsina na molekula antitela dobijaju se dva Fab
fragmenta spojena sa dve disufidne veze i jednim kratkim
delom Fc fragmenta. Takav fragment imunoglobuolinske
molekule se naziva F(ab)2 fragment.

Fc fragment
Ova skraenica potie od engleskih rei: Fragment
Crystalliyzable zbog negovog svojstva da kristalzuje
Nosioc je sekundarnih biolokih svojstava antitela a sastoji se
samo od tekih lanaca

ANTITELA
I Graa antitela

ANTITELA
I Graa antitela

a) Osnovna etvorolana jedinica - monomer

a) Osnovna etvorolana jedinica - monomer

Molekul imunoglobulina je simetrian i ima dva mesta koje se vezuju sa
antigenom (Fab) dok je ostatak Fc fragment. Fc fragmentom se molekula
imunoglobulina vezuje za komplement, on odreuje raspored antitela u
organizmu, brzinu katabolizma antitela, uslovljava sposobnost prolaska
antitela kroz placentu, vezuje se mononuklearne fagocite (makrofage) i
neutrofile.
Postoje velike antigenske razlike izmeu Fab fragmenata razliitih
antitela to je uslovljeno njihovom specifinou za vezivanje sa odreenim
antigenima.
Za razliku od Fab fragmenta, Fc fragmenti imaju uglavnom slina
antigenska svojstva koja se razlikuju samo kod pojedinih klasa
imunoglobulina.

ANTITELA
I Graa antitela
a) Osnovna etvorolana jedinica - monomer

ANTITELA
I Graa antitela
a) Osnovna etvorolana jedinica - monomer

Disulfidne veze
Postoji veliki broj disulfidnih veza izmeu imunoglobulinskih
fragmenata ime je obezbeena veoma dobra postojanost antitela.
Postoje dve glavne vrste disulfidnih veza u odnosu na delove
imunoglobulinskih molekula koje te disulfidne veze spajaju:
-

Meulanane veze koje se nalaze izmeu tekih lanaca,

izmeu tekog lanca i J - lanca i dr.

Unutarlanane disulfidne veze povezuju cisteinske

ostatke unutar lakih odnosno tekih lanaca ime se
stvaraju petlje du lanaca sastavljene od priblino 60
aminokiselina. Praktino ove veze stvaraju nabore du
lakih i tekih lanaca!

ANTITELA
I Graa antitela

ANTITELA
I Graa antitela

a) Osnovna etvorolana jedinica - monomer

a) Osnovna etvorolana jedinica - monomer

Imunoglobulinski domeni

Ugljeno-hidratni delovi imunoglobulinskog molekula

Sainjavaju oko 3-18% imunoglobulinske grae.

Kristalografskim ispitivanjima se moe videti da molekul imunoglobulina

nije prost niz aminokiselina u jednoj ravni ve da su sainjeni od
kompleksnih globularnih struktura koje se nazivaju domeni.

Nalaze se kao jednostavni ili sloeni boni lanci koji su

kovalentno vezani za tzv. konstantni region tekog lanca, za
lanac J ili sekretornu komponentu imunoglobulina.

Laki lanci formiraju dva domena koji se nazivaju varijabilni domen VL i

konstantni domen CL

Monomerni lanci IgG imaju samo jednu oligosaharidnu

komponentu, IgA ima dve ili tri a IgM i IgE pet

Teki lanci sadre jedan varijabilni domen VH i tri konstantna domena

CH za IgG, IgA, IgD odnosno etiri za IgM i IgE. Konstantni domeni
tekih lanaca se obeleavaju sa: CH1, CH2, CH3, CH4 i CH5.

Ugljeni hidrati igraju ulogu u sekreciji imunoglobulina,

njihovom vezivanju za pojedine elije a utiu na poluivot
antitela

Domeni Vl i Vh se nalaze na N-terminalnom kraju Fab fragmenta molekula

imunoglobulina i ine mesto gde se vezuju antigeni.

ANTITELA
I Graa antitela

ANTITELA
I Graa antitela

a) Osnovna etvorolana jedinica - monomer

Mesto za vezivanje antigena -PARATOP

a) Osnovna etvorolana jedinica - monomer

Mesto za vezivanje antigena -PARATOP

Antigeni se vezuju za odreeni deo Fab fragmenta. Sile koje dre antigen su
slabe, reverzibilne i nekovalentne slino vezivanju enzima i substrata. Laki
lanci Fab fragmenta imaju slabiju sposobnost vezivanja od tekih lanaca. U
vezivanju antigena moraju prema tome uestvovati i laki i teki lanci Fab
fragmenta.
Vezno mesto za antigen oblikuju aminoterminalni krajevi varijabilnog regiona
oba lanca tzv. regioni CDR1, CDR2, CDR3. CDR4 region tekog lanca je
posebno vaan u procesu vezivanja.
Paratop je povrina u kojoj se nalazi ljeb duine od 2 nm i dubine 1 nm koju
ine 15 - 22 aminokiseline. Ukoliko je antigen mali on upada u ovaj ljeb, dok
veliki i sloeni antigeni poseduju na sebi vie antigenskih determinanti koje
takoe upadaju u ljeb koji ini paratop. Moe postojati vie antigenskih
detrminaneti koje sve zajedno ine jednu konformacionu determinatu
epitop, ili su determinatne linearne i svaka ini epitop.

ANTITELA
I Graa antitela

ANTITELA
I Graa antitela

a) Osnovna etvorolana jedinica - monomer

Membranski imunoglobulini ili B-elijski receptor
Pored imunoglobulina koji se nalaze izlueni u telesnim tenostima, postoje
i oni koji su vezani za membranu elija i slue kao antigenski pokretni
receptori na povrini elija. Pripadaju klasi IgM i IgD.
U osnovi graa im je veoma slina sa slobodnim imunoglobulinskim
molekulima. Njihovi laki lanci, delovi tekog lanca varijabilnog regiona kao
i vei deo konstantnog regiona tekog lanca, su identini sa slobodnim
imunoglobulinskim molekulima.
Preostali deo tekog lanca koji gradi receptor (segment M), ima neto
drukija fizika svojstva i nastavlja se na C-terminalni zavretak lanca. Taj
deo tekog lanca ima tri podjedinice: vanelijsku, intramembransku i
intracitoplazmatsku.

a) Osnovna etvorolana jedinica - monomer

Membranski imunoglobulini ili B elijski receptor
Intramembranski delovi imunoglobulinske molekule privruju receptor
za eliju i sastoje se od nekoliko desetina nenaelektrisanih hidrofobnih
aminokiselina.
Dva susedna intramembranska dela ine pod uglom od 60o heliks na
koji se nastavljaju intracitoplazmatski veoma kratki delovi koji se sastoje
od pozitivno naelektrisanih aminokiselina.
Intamembranski delivi antigenskih receptora su nekovalnetno vezani za
druge nepromenljive signalne molekule Ig i Ig ija je funkcija da
efikasno isporue aktivacione signale
Kompleks antigenskog receptora i pridruenih signalnih molekula ini tzv.
B-eijski receptorni kompleks: BCR kompleks.

ANTITELA
I Graa antitela

ANTITELA
I Graa antitela

a) Osnovna etvorolana jedinica - monomer

a) Viejedinini molekuli - polimeri

BCR komleks

Kada se meusobno bliski

antigenski receptori veu za
jedan ili vie antigenskih
molekula dolazi do stvaranja
receptorskih agregata. Ovaj se
proces jo naziva unakrsno
povezivanje

ANTITELA
I Graa antitela

ANTITELA
I Graa antitela

a) Viejedinini molekuli - polimeri

Svaki imunoglbulinski molekul ima tzv. varijabilni region koji se nalazi na Fab
fragmentu i ine ga laki lanci i delovi tekog lanca

a) Viejedinini molekuli - polimeri

Lanac J
Predstavlja mali glikopeptid koji je kovalentno vezan za Fc fragmente
imunoglobulinskih molekulasvih imunoglobulinskih polimera i na taj
nain pomae u formiranju polimernih struktura

Ostali deo imunoglobulinskog molekula ini tzv konstantni region koji odreuje
klasu imunoglobulina ili izotip.
Postoji pet osnovnih klasa imunoglobulina: IgG, IgA, IgM, IgE, i IgD!

Sekretorna komponenta

Slobodni molekuli razliitih imunoglobulinskih klasa mogu postojati u telesnim

tenostima kao monomerni (kao to je IgG), ili meusobno povezani u vidu
dimera (dva molekula ) trimera (tri molekule) kao to je to sluaj sa IgA, ili u
vidu pentamera (pet molekula) kod IgM.

To je glikoprotein koji je sastavljen od jednog poliptidnog lanca od 5

imunglobulinskih domena koji se u sekretima vezuju za Fc fragment
imunoglobulina IgA. Sekretornu komponentu proizvode nepokretne
epitelne elije i predstavlja deo polimunoglobulinskih receptora, koji
prenose procesom pinocitoze molekule IgM i IgA iz meuelijske
tenosti u lumen creva.

Takvi imunoglobulinski molekuli se nazivaju polimerni molekuli!

ANTITELA
II Bioloka svojstva antitela
Uslovljena su prvenstveno graom Fc regiona imunoglobulinskog molekula.
Poto postoji 5 osnovnih klasa imunoglobulina u zavisnosti od svojstava
konstantnih regiona postoje i posebne bioloke karakteristike za svaku od
ovih klasa.
IgG
ini ukupnih intravaskularnih imunoglobulina. Stvara se u najveim
koliinama u toku sekundarnog imunolokog odgovora. Uestvuje u
neutralizaciji bakterijskih toksina, aktivaciji sistema komplementa i
potpomae proces fagocitoze. Mogu se vezati za povrinu makrofaga ime
ova elija dobija sposobnost specifine citotoksinosti
Postoje 4 potklase imunoglobulina G koje imaju razliitu sposobnost
aktivacije komplementa: IgG3 najvie, IgG1 neto manje, IgG2 najmanje a
IgG4 nema ovu sposobnost.

ANTITELA
II Bioloka svojstva antitela
IgA
Drugi je po zastupljenosti u plazmi dok je u prvi po zastupljenosti u
ekstravaskularnim prostorima.. U serumu je u vidu monomera a u
spoljanjoj sekreciji u vidu polimera. Kao polimer je udruen sa
sekretornom komponentom i J lancem.
Ima ga dosta u pljuvaci, suzama i sekretu digestivnog trakta,
kolstrumu i mleku, bronhijalnom, nazalnom i vaginalnom sekretu.
Osnovna funkcija mu je lokalna zatita. Oblae mikroorganizme, ime
im spreava prodor kroz sluzokoe a ujedno omoguava laku
fagocitozu preko Fc receptora na fagocitnim elijama.
Agregati IgA mogu efikasno aktivisati komplement alternativnim putem.

Molekuli IgG prolaze placentarnu barijeru!

ANTITELA
II Bioloka svojstva antitela
IgM
ini ukupno 1/10 mase imunoglobulina u serumu. Obino se sree u
formi pentamera gde ej svaki molekul povezan pomou J lanca. Cela
struktura pod elektronskim mikroskopom ima zvezdastu formu.
Imunoglkobulin M nastaje u primarnoj antigenskoj stimulaciji. Najuspenije
vezuje komplement za iju aktivaciju je dovoljna i samo jedna molekula
IgM.
Zbog pentamerne strukture izaziva naroito dobro aglutinaciju.
Najvanija mu je uloga zatita intravaskularnih prostora od inavazije
bakterija. Jedini je imunoglobulin koji se stvara na prisustvo stranih krvnogrupnih antigena sistema ABO.

ANTITELA
II Bioloka svojstva antitela
IgD
Nalazi se u serumu u jako malim koliinama(manje od 1%). Uloga mu je
nedovoljno objanjena a registruje se u odgovoru na antigene toksina
difterije, penicilina, inzulina, proteina mleka i dr.

IgE
Najmanje je zastupljen i javlja se u alergijskim reakcijama. Antigen vezan
za varijabilni region molekula IgE, zatim se prenosi do mastocita ili
bazofilnih, leukocita gde se vezuje Fc fragmentom za njihovu povrinu i
dovodi do degranulaciju i oslabaanja vazoaktivnih supstanci.