Tema 9.

POVRATNA LOGISTIKA

CILJEVI UENJA

Objasnite pojam i predmet izuavanja povratne logistike.

Opiete oblasti povratne logistike.
Razumete reciklau i povratak proizvoda.
Shvatite zahteve za kooperaciju povratne logistike.
Samostalno projektujete efektivni sistem povratne
logistike.
Definiete transport i lokaciju u sistemu povratne
logistike
Objasnite ekonomsku korist i budunost reciklae.

Uloga reciklae

Postupak reciklae

Tok materijala i vrednosti

Kljune poruke
Povratna logistika je podsistem integrisane
logistike

Trokovi povratne logistike iznose oko 4% od

ukupnih trokova logistike.
Motivi za reciklau su: ekonomski, tehniki i
ekoloki.
Najee reciklirani materijali su aluminijum,
papir, staklo, plastika, stiropor itd.
Implementacija sistema povratne logistike je
najvei izazov povratne logistike (a ne
projektovanje efikasnog sistema),

Dobro je da znate da:

jednoj plastinoj flai ili kesi potrebno do 500 godina da se
razgradi,

veina porodica baca oko 40 kg plastike godinje,

staklo moe da se reciklira 100% i da se neogranieno puta
iznova koristi,
staklo koje se baci na smetlite, nikada nee biti razgraeno,

aluminijumske konzerve mogu da se recikliraju i da budu u

ponovnoj upotrebi za samo est nedelja,

80% delova automobila moe da se reciklira,

u EU u proseku 16% cene proizvoda odlazi na ambalau, koja

gotovo uvek po otpakivanju proizvoda zavrava u kanti za ubre

Nastavna pitanja:
1.
2.
3.
4.

Pojam i predmet povratne logistike

Oblasti povratne logistike
Reciklaa i vraanje proizvoda
Zahtevi za kooperaciju povratne logistike

5. Projektovanje efektivnog sistema povratne logistike

6. Definisanje transporta i lokacija u sistemu povratne
logistike

Podsistemi logistikog sistema

Ciklus
proizvodnje

Sirovina

Proizvod

Ekoloka proizvodnja

O
P
T
E
R
E

E
N
J
E

O
K
O
L
I
N
E

Minimizirani
otpad
Reciklaa

1.
2.

3.
1.
2.
3.

Alternativna
energija

Spalionice
Cementarnice
Termoelektrane

4.
5.

Biodizel
Elektrina
energija
Toplinska
energija
Bioplin
Kompost

Zbrinjavanje
otpada

Spaljivanje

Odlaganje
Povrinsko
odlaganje

Regionalna
odlagalita

Podzemno
odlaganje
Duboke
buotine

Plitka
ukopavanja

Razmena materijala i energije izmeu oveka i ivotne sredine

1.
2.
3.
4.

Globalnost problema
Brzo napredovanje problema
Dugoronost
Ne poznavanje potpunih efekata

ivotna sredina jeste skup prirodnih i stvorenih vrednosti iji kompleksni

meusobni odnosi ine okruenje, odnosno prostor i uslove za ivot;

Kvalitet ivotne sredine jeste stanje ivotne sredine koje se iskazuje

fizikim, hemijskim, biolokim, estetskim i drugim indikatorima;

Prirodne vrednosti jesu prirodna bogatstva koja ine:

Vazduh, voda, zemljite, ume, geoloki resursi, biljni i ivotinjski svet;

Povratna logistika je podsistem integrisane logistike, koji obuhvata

aktivnosti podrke povremenim kretanjem proizvoda ili materijala unazad
preme proizvoaima ili dobavljaima.
Predmet povratne logistike ini povraaj:

novih proizvoda radi zamene,

malo upotrebljavanih proizvoda radi
zamene,
starih upotrebljavanih proizvoda radi
zamene za
nove,
iznajmljenih proizvoda za upotrebu,
sirovine, upotrebljenih proizvoda i ambalae
radi reciklae, reupotrebe i redukcije.

Tri osnovna razloga za ukljuivanje kompanija u

procese povratne logistike.

Relativni udeo povraaja proizvoda u odnosu na ukupnu prodaju

Industrija
Izdavaka industrija -knjiga
Izdavaka industrija -asopisi
Kompjuterska industrija-za firme

% povraaja
10-30
50
10-20

Kompjuterska industrija- personalni

kompjuteri

2-5

Industrija odee

35

Industrija proizvoda masovne potronje

4-15

Automobilska industrija-delovi

4-6

Maloprodaja preko interneta

20-80

Trokovi povratne logistike iznose oko 4% od ukupnih trokova logistike.

TA JE OTPAD?
Otpad je bilo koja supstanca ili predmet koju vlasnik (korisnik ili
proizvoa) odlae ili je primoran da odloi
Otpadne materije koje nastaju kao produkat ljudskog ivota i
delovanja.
Odredjeni materijal kada prestane da slui svojoj svrsi i postane
balast korisniku

Otpad
U skladu sa politikom upravljanja otpadom Evropske
unije, posebno se izdvajaju sledei tokovi otpada:
1)
2)
3)
4)
5)
6)
7)
8)
9)
10)

Kuni, komercijalni i neopasni industrijski otpad

Otpad od ambalae
Korieni akumulatori i baterije
Neupotrebljiva vozila
Stare gume
Otpadna ulja
Otpad-ulja iz trafostanica
Opasni otpad
Elektronska oprema
Mulj iz postrojenja za tretman otpadnih voda

Hijerarhija upravljanja otpadom:

Prevencija stvaranja otpada i redukcija minimizacija
korienja resursa i smanjenje koliine i/ili opasnih
karakteristika generisanog otpada
Ponovna upotreba ponovno korienje proizvoda za istu ili
drugu namenu
Reciklaa ponovni tretman otpada radi korienja sirovine u
proizvodnji istog ili razliitog proizvoda
Iskorienje vrednosti otpada - kroz kompostiranje,
proizvodnju/povrat energije i druge tehnologije
Odlaganje otpada ukoliko ne postoji drugo odgovarajue
reenje, odlaganje otpada deponovanjem ili spaljivanjem bez
iskorienja energije.
Ovi prioriteti predstavljaju opcije upravljanja otpadom.

Elektronski otpad
Opasne supstance u elektronskom otpadu:
iva
Kadmijum
Olovo
Heksovalentni hrom
Plastika ukljuujui PVC
Bromirani inhibitori gorenja
Barijum
Berilijum
Fosfor

Elektronski otpad stvaraju domainstva, mala i velika

preduzea,Vlade, proizvoai originalne elektronske
opreme.

Nosioci povratne logistike

U povratnom kanalu prodaje javljaju se sledee karike:
proizvoai,
potroai,
posrednici,
specijalizovane institucije,
organizacije drutvene zajednice.
Nokia: proizvoa mobilnih telefona

Nastavna pitanja:
1.
2.
3.
4.

Pojam i predmet povratne logistike

Oblasti povratne logistike
Reciklaa i vraanje proizvoda
Zahtevi za kooperaciju povratne logistike

5. Projektovanje efektivnog sistema povratne logistike

6. Definisanje transporta i lokacija u sistemu povratne
logistike

Oblasti povratne logistike:

1. Reciklaa materijala,
2. Povratak:
sirovine,
novih proizvoda radi zamene,
malo upotrebljavanih sredstava radi reklamacije,
starih upotrebljavanih sredstava radi zamene za
nove,
iznajmljenih proizvoda za upotrebu.

Povratak i postupak za poveanje vrednosti

vraenih proizvoda
Povraaje proizvoda i pakovanja mogue je podeliti na:

neplanirane i nepoeljne (tzv.tradicionalni povraaji

proizvoda),
planirane i poeljne.
Najei razlozi za vraanje novih proizvoda su:
promena miljenja potroaa o proizvodu,
neispravnost proizvoda,
procena potroaa da je proizvod neispravan,
oteenje proizvoda u tranzitu,
isporuka pogrenog proizvoda (ili u pogrenoj koliini)
od strane prodavca.

Kada se proizvod vrati postavlja se pitanje ta sa njim uraditi da bi se

maksimizirala njegova vrednost:

ponovna upotreba (reuse) - kada se pakovanje ponovo koristi ili kada se

proizvod vrati radi uskladitenja i pripreme za ponovnu prodaju,
popravka/prepakovanje (repair/repackage) proizvoda kako bi se mogao
ponovo koristiti,
povratak dobavljau (return to supplier) - ako je proizvod kupljen od
dobavljaa i ako se moe vratiti,
ponovna prodaja (resale) - gde se vraen proizvod ponovo prodaje na
nekom sekundarnom tritu onakav kakav je,

Nastavna pitanja:
1. Pojam i predmet povratne logistike
2. Oblasti povratne logistike
3. Reciklaa i vraanje proizvoda
4. Zahtevi za kooperaciju povratne logistike
5. Projektovanje efektivnog sistema povratne logistike
6. Definisanje transporta i lokacija u sistemu povratne logistike

Reciklaa
Reciklaa je
aktivnost ponovne upotrebe
ve preraenog
materijala i na bazi njih

Kanal sistema reciklae koristi

etvorostepeni proces:

dobijenih proizvoda.
Motivi za reciklau su:
ekonomski,

tehniki,
ekoloki.

sakupljanje otpadnog / rasutog

materijala za reciklau
prerada materijala u sekundarni sirovi
materijal (sirovinu),
korienje sekundarnog materijala za
proizvodnju novih proizvoda i
vraanje proizvoda na trite.

Proces reciklae ne moe biti uspeno kompletiran bez efikasnog sistema

povratne / obratne logistike.

3R filozofija:

Reduce- nastojanje da se izbegne

nastanak otpada odnosno da se
njegove koliine smanje

Reuse- da se otpad ponovo iskoristi

Recycling- da se otpad reciklira i

obradi, dajui nove upotrebne
proizvode

ta se sve moe
reciklirati?
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

Organski materijali, drvo

Papir, karton
Plastika
Staklo
Crni metali
Obojeni metali
Tekstil
Baterije
Otpad od elektrine i
elektronske opreme
10. Supstance kao to su
rastvarai

Prednosti reciklae:

Reciklaa

Dovodi do manjeg korienja sirovina, ime se tite neobnovljivi ili

teko obnovljivi prirodni resursi od nekontrolisane potronje
Smanjuje uticaj otpada na zagaenje
ini ivotnu sredinu lepom i istijom
tedi prostor u prirodi koji bi bio uniten za deponije otpada
tedi novac
Smanjuje koliinu energije koja bi se potroila pri proizvodnji novog
proizvoda

Veliina svetskog trita sekundarnih materijala u

2014 iznosila oko 600 miliona tona.
Procenjene veliine glavnih svetskih trita
sekundarnih materijala
Ponovno upotrebljana vlakna (papir)

170 miliona tona

Ponovno upotrebljeni crni metali (opiljci

metala)

405 miliona tona

Ponovno upotrebljeni obojeni metali

24 miliona tona

Ponovno upotrebljena plastika

5 miliona tona

Ukupno

oko 600 miliona tona

Sektor reciklae, ostvaruje promet od 160 milijardi dolara godinje i

zapoljava vie od 1,5 miliona ljudi u celom svetu.

Materijali sakupljeni iz komunalnog otpada u Evropi i SAD

(u hiljadama tona)
EU15
(1)+NO
vajcarska
Procena

Ukupno u
Evropi

SAD

Nemaka

Francuska

Velika
Britanija

Italija

Papir i
karton (2)

8,500

5,200

3,700

2,000 3,500

9,800

32,700

40,000

Plastika

3,850

350

450

350

310

1,200

6,500

1,930

Staklo

3,300

2,000

1,500

1,000 510

1,690

10,000

2,350

Obojeni
metali

1,204

1,750

75

278

797

3,975

1,750

Ukupno

16,854

9,300

5,275

3,628 4,441

13,487

53,175

46,030

11,5

9,6

Baterije
Nekoriena
vozila

panija

121

28
11,000

17,000

AMBALAA
Ambalaa
proizvod napravljen od materijala razliitih svojstava, koji slui za
smetaj, uvanje, rukovanje, isporuku, predstavljanje robe i zatitu
njene sadrine, a ukljuuje i predmete koji se koriste kao pomona
sredstva za pakovanje, umotavanje, vezivanje, nepropusno
zatvaranje, pripremu za otpremu i oznaavanje robe.

Upravljanje ambalanim otpadom

Ambalaa iz koje se potroi sadraj,
koja se reciklira, odn. vraa kroz
distribucioni kanal proizvoau.
Povratna logistika e ih kroz svoje
kanale vratiti proizvoau na
reciklau (preradu).

Direktiva EU o ambalai i ambalanom otpadu

minimalno je:
Povraaj: 60%
Reciklaa: 55%
Po odreenim materijalima minimalno:
Staklo: 60%
Plastika: 50%
Metal: 22,5%
Drvo: 15%

Ambalaa moe biti:

primarna ambalaa kao najmanja ambalana jedinica u

kojoj se proizvod prodaje konanom kupcu;
sekundarna ambalaa kao ambalana jedinica koja sadri
vie proizvoda u primarnoj ambalai;
tercijarna (transportna) ambalaa namenjena za bezbedan
transport i rukovanje proizvoda u primarnoj ili sekundarnoj
ambalai.

jednokratna ambalaa je ambalaa koja je projektovana

radi korienja samo jednom;

povratna ambalaa je ambalaa koja se, nakon vraanja od

strane potroaa, ponovno upotrebljava za istu namenu;
ambalani materijal je materijal razliitog svojstva od koga
se pravi ambalaa;
ambalani otpad jeste svaka ambalaa ili ambalani
materijal koji ne moe da se iskoristi u prvobitne svrhe, izuzev
ostataka nastalih u procesu proizvodnje;

komunalni ambalani otpad jeste otpad od primarne i

sekundarne ambalae koji nastaje kao otpad u domainstvima
(kuni otpad)
ambalani otpad koji nije komunalni otpad je otpad od
primarne, sekundarne ili tercijarne ambalae koji nastaje kao
otpad u procesu proizvodnje, maloprodaji, uslunim i drugim
delatnostima koji nije sakupljen kroz sistem sakupljanja
Upravljanje ambalanim otpadom jeste planiranje i
organizovanje aktivnosti vezanih za sakupljanje, transport,
skladitenje, tretman i odlaganje ambalanog otpada

Reciklaa ambalanog otpada

je ponovna prerada ambalanog otpada u okviru proizvodnog

procesa za prvobitnu namenu ili za ostale namene, ukljuujui
organsku reciklau a iskljuujui iskorienje u enrgetske
svrhe;

Subjekti upravljanja ambalaom i ambalanim

otpadom jesu:
proizvoa ambalae;
uvoznik sirovine za proizvodnju ambalae i ambalau;
paker/punilac koji pakuje/puni ambalau;
isporuilac koji stavlja u promet ambalau ili upakovan proizvod,
sakuplja ambalanog otpada, kao pravno lice, preduzetnik ili
fiziko lice, koje sakuplja razvrstani otpad;
krajnji korisnik, koji u svrhu krajnje potronje ili konzumacije
upakovane robe, skida ambalau sa robe ili je prazni tako da ona
postaje ambalani otpad.
krajnji snabdeva koje snabdeva ambalaom ili upakovanom robom
krajnjeg korisnika,
prevoznik koje vri prevoz ambalanog otpada;
operater sistema upravljanja ambalanim otpadom

Specifini zahtevi za proizvodnju ambalae:

1. bezbednosti i zdravstvene ispravnosti upakovanog proizvoda;
2. funkcionalnosti unutar lanca isporuke i upotrebe;
3. prihvatljivosti upakovanog proizvoda od strane potroaa.

Papir
Hartija (papir) se dobija preradom drveta u
fabrikama uz pomo razliitih hemijskih
sredstava. Pri tom nestaju velike i stare ume,
dolazi do zagaivanja reka.
Neophodno je ponovo sakupljati hartiju
koja nam vie nije neophodna i dati je na
recikliranje.
Preradom starog papira, utroi:

o se 60% manje energije nego kada bi

taj proizvod dobijali iz prirodnog
materijala (drveta).
okoristimo 15% manje vode.

Maine za reciklau papira

Papir
Reciklaom jedne tone kancelarijskog papira spaavamo 17 stabala drveta,
tedimo 4.200 kW (kilovata) elektrine energije i 32.000 litara vode.
Mogue je reciklirati sve vrste novina, papirnih kesa, papira za pisanje i svu
ambalau od papira.

Staklo
Staklo je materijal koji se koristi u svakodnevnom ivotu kroz razne proizvode: flae,
ae, tegle, prozore, ogledala. Ono moe da bude u razliitim bojama koje mu se
dodaju pri proizvodnji.
Pravi se tako to se pesak, sa dodatkom jo nekih materija, topi na vrlo visokim
temperaturama. U tom procesu se troi dosta energije, a u vazduh se isputa velika
koliina tetnih gasova.
Ukoliko bismo reciklirali staklo, mnogo manje bi se unitavala korita reka iz kojih se
vadi pesak za staklo, smanjili bismo zagaivanje vazduha i potronju energije.
Reciklaom jedne flae, utedi se dovoljno energije da jedna sijalica od 100W (vati)
moe da svetli etiri puna sata.
U svetu se baci prema nekim podacima 28 milijardi flaa i tegli godinje.
Prednost stakla je u tome to ga je mogue beskrajno reciklirati.

Metal
(aluminijum, bakar, gvoe)

Od metala se prave:
automobili, autobusi, vozovi, avioni, friideri, poreti, boice za dezodoranse,
limenke za napitke, kutije za kreme i slino. Metali se, naravno, dobijaju
preradom odgovarajuih ruda.
U procesu dobijanja, najpre polazimo od iskopavanja rude koji naruava ili
unitava itave predele (livade, brda, planine...). Potom se vri preiavanje
rude od razliitih neistoa ispiranjem u vodi koja se na taj nain zagauje.
Pri topljenju rude troi se velika koliina energije a tetni gasovi
sagorevanjem se oslobaaju u atmosferu.

Metal (aluminijum, bakar, gvoe)

Za jednu tonu aluminijuma potrebno je iskopati etiri tone rude boksita i potroiti 13.000
kWh (kilovat-asova) elektrine energije.
Prilikom dobijanja aluminijuma iz pomenute rude, u atmosferu se oslobaaju ugljenmonoksid, ugljen-dioksid i fluorovodonik.
Godinje se u Nemakoj, razloi i preradi 100.000 friidera, 150.000 televizora i oko
15.000 tona drugih aparata.

ivotni ciklus ambalae

Kanal sistema
reciklae koristi
etvorostepeni
proces:
1. sakupljanje
2. prerada
3. korienje
4. vraanje proizvoda na
trite.

Pojednostavljen prikaz reciklae stakla

Kontejneri za razliite vrste otpada.

Proces separacije komunalnog otpada

Tipine tehnologije su:

runo sortiranje,
mainsko sortiranje,
vizuelne tehnologije (pomou
kamera i softvera),
magnetna separacija,
induktivne istostrujne metode,
separacija pomou doboa,
dinamika kosih povrina,
selektivno razdvajanje na grejnim
povrinama,
gravitacija i specifina teina,
flotacija i dr.

Proces separacije komunalnog otpada

Proces reciklae plastike

Tehniki aspekti rukovanja

plastinim otpadom predviaju:
mehaniko recikliranje,
hemijsko recikliranje,
spaljivanje,
zatrpavanja (deponije).

Prikaz kanala logistike i povratne logistike

Legenda:
1 - sirov materijal/isporuene komponente;
2 - primarni proizvoa proizvoda; 3 interno skladite;
4 maloprodaja; 5 - krajnji korisnik; 6 skuplja otpada.

ovek u toku proizvodnje pozitivno i negativno

deluje na ivotnu sredinu:
Negativno deluju na ivotnu sredinu:

prljava, zastarela tehnologija,

isputanje otpadnih voda direktno u reku,
neracionalno korienje energije, vode,
prekomerna upotreba pesticide,
unitavanje ekosistema (sea uma, oranje stepa, izlovljavanje
grabljivica zemljita i bakterijsko i radio-aktivno zagaenje podzemnih
voda).

Pozitivno deluju na
ivotnu sredinu:
reciklaa,
korienje biodizela,
umereno korienje svih resursa (tednja
vode itd),
korienje istih tehnologija, bez
nusprodukta,
korienje filtera, kolektora,
korienje mikroorganizama u
poljoprivredi, industriji, preiavanju
vode,
korienje suneve energije i energije
vetra.

Aluminijum

Limenke se isporuuju kao

balirani materijal
Usitnjeni materijal se:

Prikaz usitnjenih limenki

Trakom prenosi od sekaa do dela gde se boja uklanja.

Boja se sa limenki uklanja na visokoj temperaturi (oko 500C) uvoenjem
vrelog vazduha.
Vreo, iseckani i oieni aluminijum se dovodi do pei gde se zagreva na
temperaturu od 750C (100C, taka topljenja aluminijuma je na 660C).
ljaka, koja je nusproizvod topljenja aluminijuma se periodino uklanja iz pei.
Materijal se u kalupima hladi u trajanju od tri sata, pri emu se sam kalup hladi
vodom. Gotova poluga aluminijuma je duine 15 metara i tei 27 tona.

Insineracija opasnog otpada

Insinerator sa rotacionom pei u kome je mogue obraditi i vrsti i teni otpad.
Spaljivanje je najstarija, najjednostavnija i najrasprostranjenija metoda za
dobijanje energije iz otpada (ponovno iskorienje otpada u vidu energije).
Insineracija otpada predstavlja kontrolisani proces sagorevanja, raspoloiva
hemijska energija, definisana toplotnom moi, prevodi se u fiziku energiju
dimnih gasova, definisanu temperaturom gasova.
Potrebne su visoke temperature od 850C
do 1200C, dok je optimalna temperatura
1100C.

Temperatura gasova koji naputaju pe je u opsegu

od 800C do 1100C. Kako bi se efikasno sprovele
mere uklanjanja zagaenja iz gasa, temperatura
gasa ne sme biti via od 250 - 300C pa se gasovi
moraju hladiti.

Otpad ostaje u pei od 45 do 70 minuta kako bi

se osiguralo potpuno sagorevanje.

Nastavna pitanja:
1. Pojam i predmet povratne logistike
2. Oblasti povratne logistike
3. Reciklaa i vraanje proizvoda
4. Zahtevi za kooperaciju povratne logistike

5. Projektovanje efektivnog sistema povratne logistike

6. Definisanje transporta i lokacija u sistemu povratne logistike

Zahtevi za kooperaciju povratne logistike

Veoma esto se udruuju razliite logistike firme da bi poveale
paket atraktivnih i potpunih usluga potencijalnim korisnicima.
Stvaraju se strateke alijanse, pulovi, mree i na taj nain se smanjuje
i rizik u logistikom lancu (npr. prevoz opasnih materijala do centra za
reciklau).
Ove kooperacije mogu da se koriste za normalne logistike
operacije, kao to su rukovanje materijalom za just-in-time
proizvodnju, transport, skladitenje itd.
Optine sklapaju ugovore sa privatnicima da skupljaju i odnose
smee i otpad. U novije vreme se ove usluge proiruju na selekciju
materijala i pripremu za reciklau (deponije fabrike za preradu
smea).

Trite ekolokih proizvoda (green

market) i analiza ivotnog ciklusa
(life cycle analysis)
Formiran je niz tzv. zelenih alijansi, ija je misija zatita ivotne sredine, sa motom: ist
vazduh i voda

Zelene alijanse

Primarna misija alijanse

Mc Donalds restorani i Fond za zatitu

okoline

Unapreenje zatite ivotne sredine i

snienje trokova

Body shop i Prijatelji Zemlje

Sponzorisanje zatite okoline u cilju

pozicioniranja eko trita

tamparska industrija Amerike, Savet

uprave Velikih jezera i Fond za zatitu
okoline

Spreavanje zagaenja i snienje

proizvodnih trokova

Mc Donalds restorani, Conservation Intl.

i Univerzitet Clemson

Zatita prirodnog eko sistema i obezbeenje

ekonomskih pogodnosti u Costa Rici i
Panami

ACI i Australijski fond za zatitu

Razvoj reciklae plastinih proizvoda

Bristol Myers i Conservation Intl.

Otkrivanje i razvoj prirodnih sastojaka za

lekove (farmaciju)

Nature Copany i Nature Conservancy

Zatita od opasnih vrsta proizvoda i

poboljanje imida okoline

Ciljevi i kljuni naini za postizanje uspeha u unapreenju

zatite ivotne sredine, tj. vodi za zelene alijanse
Kljuni naini postizanja uspeha

Ciljevi

Izbor eko partnera Grupa sa kojom elite da gradite zelenu alijansu mora
imati izgraenu filozofiju ekologije.
Grupa mora biti prepoznatljiva, sa reputacijom poverenja.
Trino
pozicioniranje
zelene alijanse

Upravljanje
partnerskim
odnosima (u
alijansi)

Premoujte organizacione i kulturne razlike

Izgraujte line odnose
Saoptavajte i obezbedite interaktivno okruenje, koje e
pomoi u realizaciji eko ciljeva

Dugorono razmiljajte
Informiite medije
Publikujte i primenjujte ciljeve i programe zatite okoline
Odravajte vrste odnose sa partnerima u alijansi
Podstiite inoviranje i izgradnju pokretakih prednosti

Preko 90% od 200 najveih kompanija u SAD ima programe za

ouvanje ivotne sredine.
Glavni fokus programa zatite ivotne sredine veine kompanija je tzv.
analiza ivotnog ciklusa (LCA) proizvoda.
LCA meri ekonomske i uticaje na okolinu proizvoda u proizvodnji,
upotrebi i povlaenju iz upotrebe.
LCA naroito vodi rauna o fazi povlaenja i sa ekonomskog i sa
ekolokog stanovita.
Mnoge firme vrsto potuju svoje usvojene eko programe. Npr. Dow
Chemical ima program WRAP (Wast Reduction Always Pays Smanjenje otpada se uvek isplati).

D. Regodi 8. POVRATNA (OBRATNA) LOGISTIKA

Nastavna pitanja:
1. Pojam i predmet povratne logistike
2. Oblasti povratne logistike
3. Reciklaa i vraanje proizvoda
4. Zahtevi za kooperaciju povratne logistike
5. Projektovanje efektivnog sistema povratne logistike
6. Definisanje transporta i lokacija u sistemu povratne
logistike

Projektovanje efektivnog sistema

povratne logistike

Uticaji na povratnu logistiku

Aktivnosti kompanija i resursi za podrku sistemu povratne logistike

u cilju zatite ivotne sredine.

Faza I Reaktivna praksa je prikazana u tabeli

Primarni ciljevi eko
programa

Primarne aktivnosti
za program podrke

Organizaciona
struktura za program
podrke

Resursi za program
podrke

Usaglaavanje sa
postojeim
zakonima

Reciklaa kartonskih
kutija, kancelarijskog
papira, ambalae od
napitaka

Uobiajena ad hoc
decentralizovana
organizaciona
struktura

Minimalni

Ispunjenje
individualnih
obaveza prema
okruenju

Obezbeenje
proizvoda sa
reciklabilnim
materijalima

Korienje tree
strane za skupljanje
otpada za reciklau,
kada je potrebno

Trokovi
usaglaavanja
zavise od lokacije

Postizanje
snienja trokova

Oznaavanje
proizvoda koji su
reciklabilni, sadraj
recikliranih
materijala ili drugih
koristi za okolinu

Odgovorni su
pojedinci koji
iniciraju program.
U sluaju da su
programi reakcija
na zakone, Vlada je
odgovorna za
usaglaavanje

Trokovi mogu
porasti za reciklau
papira, kontejnera
za skupljanje i
skladitenje
reciklabilnih
materijala

Faza II proaktivna praksa, kompanije

esto

implementiraju reciklau
Primarni ciljevi eko
programa

Primarne aktivnosti za
program podrke

Organizaciona struktura za
program podrke

Resursi za
program podrke

1. Pokuaji
prevencije novih eko
zakona, dobrovoljnim
zapoinjanjem
programa

Priprema korporativne
politike zatite okoline,
definis-anje ciljeva eko
programa i sprovo-enje eko
audita

Obavezivanje top menadmenta.

Obino se uvode 1 do 2 nova
programska menadera

Umereni
(skromni)

2. Razvoj
konkurentskih prednosti
kroz efikasnije
usaglaavanje

Isporuka reciklabilnijih
materijala i projektovanje
proizvoda koji su eco friendly

Neposredno komuniciranje
programskih ciljeva, svim
zaposlenima

Mogua tenja
za izbegavanje
visokih trokova
ulaskom u joint
venture ili
koalicije

3. Prodaja proizvoda
koji zadovoljavaju eko
interese

Reciklaa (i/ili ponovna

upotreba) paleta, plastike,
defektnih proizvoda i prerada
i upotreba otpada, kada je
mogue
Podrazumeva se odgovornost
za reciklau proizvoda, kroz
industrijske alijanse i
povratne logistike sisteme

Menaderi mogu imati bilo koje

iskustvo, od PR do prodaje,
pakovanja ili logistike

Pokretai i koniari povratne logistike

Tim ima zadatak da razvije strategiju unapreenja prakse

PL (povratne logistike).To znai da treba da:

identifikuje mogue izvore informacija,

odredi trine potencijale za reciklirane i/ili preupotrebljene
materijale
sprovoenje analize trokova u cilju utvrivanja trokovne
efektivnosti programa.

Nastavna pitanja:
1. Pojam i predmet povratne logistike
2. Oblasti povratne logistike
3. Reciklaa i vraanje proizvoda
4. Zahtevi za kooperaciju povratne logistike
5. Projektovanje efektivnog sistema povratne logistike
6. Definisanje transporta i lokacija u sistemu povratne
logistike

Definisanje transporta i
lokacija u sistemu povratne logistike

Veliki je problem donoenja

odluka o transportu second
hand i reciklabilnih materijala.
Trokovi mogu da prevaziu
njihovu vrednost i time ponite sve
finansijske prednosti programa
povlaenja.

Ako trokovi (reciklae ili

preupotrebe) premae ukupne
trokove isporuke novih
proizvoda / materijala,
kompanije nemaju profitni
motiv za primenu sistema
povratne logistike.
U tom sluaju je bitna odluka
reciklaa ili preupotreba /
ponovna upotreba proizvoda.

Problem lokacija i opreme za reciklau / preradu /

obanavljanje proizvoda / materijala.
Zbog toga se lokacija bira tako da se minimalizuju budui
izdaci za transport.

Rukovanje osetljivim (opasnim po okolinu)

materijalima
Drava reguliu zakonom:

Osnovni ciljevi regulacije ovih problema su:

transport,
rukovanje,
skladitenje, povlaenje i
unitavanje opasnih /
osetljivih materijala,

koji mogu da zagade okolinu ili

da deluju na bezbednost i
zdravlje stanovnitva.

promovisanje fleksibilnosti i
inovativnosti u ragulativi (pravilima),
redukcija potreba izuzetaka od pravila,
primenom standardizacije propisa,
pojednostavljenje i redukovanje obima
pravila (propisa) za opasne materijale,
povienje sigurnosti, kroz poboljanje
prakse klasifikacije i pakovanja i
potovanje meunarodnih propisa o
prometu i trgovini ovim robama.

Mogui pravci razvoja zelene logistike

Situacija u svetu je trenutno takva da je postizanje zelene logistike jo daleko.
Izuzetak je reverzibilna distribucija koja je otvorila nove trine mogunosti
vezane za odlaganje otpada i recikliranje.

1. Topdown pristup - inicijativa dolazi od vlade putem zakonskih regulativa.

2. Bottomup pristup interes za okolinu dolazi od same industrije.
3. Kombinacija prethodna dva - obino putem certifikata.

Dobro je da znate da:

Jednoj plastinoj flai ili kesi potrebno do 500 godina da se razgradi,
Veina porodica baca oko 40 kg plastike godinje koja moe uspeno
da se reciklira,
Staklo moe da se reciklira 100% i da se neogranieno puta iznova
koristi,

Staklo koje se baci na smetlite, nikada nee biti razgraeno,

Aluminijumske konzerve mogu da se recikliraju i da budu u ponovnoj
upotrebi za samo est nedelja,
80% delova automobila moe da se reciklira

1 reciklirana konzerva utedi toliko energije da moe da je

koristi televizor 3 sata,
1 reciklirana staklena flaa sauva toliko energije koliko je
potrebno kompjuteru da radi 25 minuta,

Koliina energije koja moe da se dobije iz godinjeg sadraja

jedne kante za smee moe da omogui da televizor bude upaljen
5 000 sati,
U eu u proseku 16% cene proizvoda odlazi na ambalau, koja
gotovo uvek po otpakivanju proizvoda zavrava u kanti za ubre

Pitanja za ponavljanje:
1. Pojam i predmet povratne logistike.
2. Navesti tri osnovna razloga za ukljuivanje kompanija u procese
povratne logistike.
3. Navesti i objasniti kljune oblasti povratne logistike.
4. Reciklaa i povratak proizvoda.
5. Prikaz kanala logistike i povratne logistike.
6. Vraanje novih i korienih proizvoda.
7. Redukcija otpada.
8. Insineracija opasnog otpada.
9. ta utie na povratnu logistiku.
10.Pokretai i koniari povratne logistike.
11.Mogui pravci razvoja zelene logistike.

Dodatak na temu:
GLOBALNO ZAGREVANJE
I GASOVI STAKLENE BATE

Intenzivna industrijalizacija
Razvoj

saobraaja (-50 %)

Intenzivna urbanizacija
Porast broja i

gustine

stanovnika

CO emisija oko 15 mlrd. tona godinje

CO2 1960 -259 mil t/g; 1980 - 5-6 mlrd t/g (za 20
godina poveanje 30 puta, 1 t po stanovniku Zemlje)
SO2 150 mil t/g sitne estice u vazduhu 30 mil t/g
NOx 53 mil t/g isparljivi ugljovodonici, hlorovani
CH,
policiklini- aromatini CH fluoridi
Hg, Pb, As nitrati, nitriti, fosfatin
PREKO 13000 DRUGIH JEDINJENJA
PREKO 600 OBUHVAENO NORMAMA GVE

Globalni efekti zagadjenja:

- Efekat kiselih kia

- Smanjenje ozonskog omotaa Zemlje ili pojava ozonskih
rupa (3cm, Cl2)
- Globalno zagrevanje Zemljine atmosfere ili efekat staklene
bate

Efekat staklene bate

Efekat staklene bate je prirodno prisutan proces kojim se
zagreva Zemljina povrina i atmosfera.
Rezultat je injenice da pojedini gasovi, CO2, vodena para,
CH4, N2O, O3, CFC, SF6 i aerosoli, apsorbuju dugotalasno
zraenje sa Zemljine povrine.
Bez ovog efekta temperatura na Zemlji bila bi oko 30 oC nia i
ivot verovatno ne bi postojao, bar ne u ovom obliku.

Kisela kia

Kisela kia je padavina zagaena

sumpor dioksidom, azotovim
oksidi ima, amonijakom i
drugim hemijskim jedinjenjima.
Dok se normalna pH vrijednost
kie nalazi otprilike oko 5,5, pH
vrednost kisele kie iznosi u
prosjeku 4 do 4,5. To otprilike
odgovara 40 puta veoj koliini
kiseline u odnosu na
neoptereenu kinicu.

Smanjenje pH vrijednosti za
jednu mjeru znai prirast
kiselosti za deseterostruko.
Glavnu odgovornost za
optereenja uzrokovana kiselim
kiama snose termoelektrane,
dim iz stambenih zgrada i izduvni
gasovi u saobraaju. tete nastale
djelovanjem kiselih kia obino
nastaju sasvim daleko od stvarnih
tetnih izvora.

85

 Ispitivanja pokazuju da sumporna i azotna

kiselina snose najveu odgovornost za kiselost
kie.
Ako pH vrednost u inae jako istim
brdskim potocima i jezerima pree
u kiselo podruje moe doi do
izumiranja riba i drugih
organizama.

Dospe li kisela kia u tlo oslobaaju

se teki metali koji mogu opteretiti
podzemne vode, a time i pitku
vodu. Na taj nain se ovek izlae
pojaanom unoenju tekih metala
u organizam.

 Strunjaci predviaju da e se u
godini 2020. za treinu manje
sumpor-oksida isputati u
vazduh nego u godini 1980., ali
da e se u podruju Azije
njihova emisija u tom
vremenskom periodu vie nego
udvostruiti.
Jo tetniji su azot-oksidi koji u
okolinu dospevaju najveim
delom kao izduvni gasovi u
saobraaju.

Pri procesima sagorijevanja nastaju

sumpor dioksid, azotovi oksidi i
drugi gasovi koji pospjeuju
nastajanje kiselina.
Slobodni nemetalni oksidi oksidiraju
u vlanoj atmosferi sa vodenom
parom u sumpornu i azotnu
kiselinu. Ov jedinjenja se nalaze u
vazduhu tako da onda na zemlju
padaju sa padavinama. Poto ovi
proizvodi sagorijevanja nastaju u
poveanoj koliini u gradovima i
industrijskim zonama, i pH vrednost
je veinom tamo nia nego na selu.

Proces kako iz ugljendioksida u reakciji s vodom

nastaje ugljna kiselina
(H2CO3):
CO2 + H2O --> H2CO3

Proces kako iz azot-oksida u reakciji

s vodom nastaju nitritna (HNO2) i
azotna (HNO3) kiselina:
2NO2 + H2O --> HNO2 + HNO3

Proces kako iz sumpor-dioksida u reakciji sa vodom nastaju sumporasta

(H2SO3) i sumporna kiselina (H2SO4):
2SO2 + 4H2O -->2H2SO4

Posledice kiselih kia

U tlu kiseline zapoinju svoje tetno djelovanje.
Kisela kia tetno djeluje na oskudne brdske predele,
otapa hranjive materije, kao npr. kalcijum, iz tankog sloja humusa, pa
stabla ostaju bez kalcija koji im je prieko potreban za izgradnju njihovih
elija.
Na biljke
Oteenja iglica (poutele iglice, opadanje
iglica)
Oteenja pupoljaka i mladih klica
Oteenja kore
Oteenja drveta
Anomalije rasta
Oteenja korijenja
Slabljenje otpornosti na mraz, infekcije,
tetoine itd.

Na jezera
U Skandinavskim jezerima se
pojavila pH vrijednost vode 3. To
vodi do izumiranja
mikroorganizama i biljki i na kraju
cijelog ekosistema. Ako u jezera
utjeu rijeke koje su prije toga
prolazile kroz kisela umska tla,
dodatno se pojaava smanjivanje pH
vrijednosti.

Na graevine

Politika visokih dimnjaka

Viak protona u kinici

prouzrokuje pojaano raspadanje
kamenja, to znai da se ubrzava
eroziju.
Time se kamenje drobi. Na slian
nain se pesak razgrauje. Na
taj nain se mnogobrojni objekti
unitavaju.

Zabrana gradnje visokih dimnjaka, jer

su brojna istraivanja dokazala njihovu
tetnost.
Prorauni pokazuju da je ak
96% taloenja nitrata i sulfata na
umska podruj rezultat
regionalnog, odnosno prekograninog
noenja azota i sumpora.

Pitanja ?

HVALA NA PANJI