Saobracajne nezgodePrva faza razvoja U prvoj fazi (trajala

do 1925. / 1935) automobil je korien po analogiji sa

konjskom zapregom, a saob nezgode evidentirane i praene
kao vrsta krivinog dogaaja. Brzine su bile ograniene na 6
10 km/h (u naseljima i za teretna vozila) ili oko 10 do 20
km/h (putniki automobili na otvorenim putevima). S
obzirom na runu proizvodnju automobila, on je bio veoma
skup i tretiran kao izuzetna retkost i kuriozitet. Stepen
motorizacije bio je ispod 25 motornih vozila na 1.000
stanovnika. Problemi bezbednosti saob su smatrani
prolaznim po sebi i vezanim za fazu neprilagoavanja ljudi
vozilima i obratno. Istraivanja saob nezgoda svodila su se
na pojedinane istrage organa gonjenja (policija i sudstvo) i
odnosila su se, pre svega, na pitanje TA? (ta se to
dogodilo?). Bazama podataka o SN nije posveivana nikakva
panja. Samo najtee nezgode su se evidentirale kao vrsta
krivinog dogaaja. U teorijama saob nezgoda prihvaena je
teorija sluaja, koja je kasnije korigovana teorijom zaraze.
Dominira doktrina jednog E (Engineering), a uspostavlja
se i doktrina dva E (Engineering Education). Prva faza je,
za veinu razvijenih, trajala do tridesetih godina 20. veka.

 Nebezbednost.Druga faza razvoja Drugu fazu (od

1925/30 do 1965/70) karakterie masovna proizvodnja i
nagli porast broja motornih vozila u svetu (od 25 do 250
motornih vozila na 1.000 stanovnika), a posebno u
razvijenim zemljama. Sve vie se problem bezb saob
priznaje kao znaajan drutveni problem (a ne samo
problem pojedinca), ali se mogunosti reavanja i dalje
vezuju za pojedinca. Uspostavljaju se prve nacionalne
baze podataka o SN. Sve vie panje se posveuje
strunoj analizi saob nezgode, otkrivanju njenih uzroka i
odgovoru na pitanje ZATO?. Ovu fazu karakteriu
koordinirani napori da se smanje stradanja u saob, ali
na dobrovoljnoj osnovi. Do izraaja dolazi teorija
sklonosti.Velika panja se posveuje otkrivanju i zatiti
od vozaa koji su skloni saob nezgodama
(recidivistima). U ovoj fazi sve vie se istie znaaj saob
za razvoj drutva, ali se ne shvata ozbiljnost negativnih
efekata u saob, pa se nedovoljno ceni znaaj bezb saob.

 Prvi pokuaji upravljanja.Trea faza

razvoja U treoj fazi, koja zapoinje ezdesetih
godina (od 1965/70. do 1980/ 85) nastavlja se
razvoj saob potreba, porast broja vozila (od 250
do 500 motornih vozila na 1.000 stanovnika) i
dalji razvoj saob. Zapoinje sistemski pristup u
reavanju problema bezb saob. Obazrivo se
uvode zatitne mere u saob, kao na primer:
ogranienja brzina, sigurnosni pojasevi, kacige,
razdvajanje motornog od ostalog saob, standardi
u pogledu bezb vozila, zakonsko ograniavanje
upotrebe alkohola za vozae itd. Nove mere su
obino restriktivne i/ili skupe, to nailazi na otpor
kod korisnika. Aktiviraju se pojedinane
institucije i zaduuju za praenje pojedinih
segmenata bezb saob.

 Zatitni sistem omogucuje.etvrta faza razloga U

etvrtoj fazi (od 1980/85) i dalje raste broj vozila (preko
500 motornih vozila na 1.000 stanovnika). Saob i saob
problemi postaju dominantni i prisutni u svim
planovima, u saob i ukupnoj razvojnoj politici drutva.
Strunjaci najraznovrsnijih profila (pored inenjera,
lekara i psihologa, sve ee su prisutni strunjaci
primenjene tehnologije, sistemske analize, sociologije,
teorije komunikacija itd.) razvijaju teorije i modele
bezbednosti saob. Problemi bezb saob nameu se kao
prioritet u ukupnoj saob Politici. Prihvaeno je da se
problemi bezbednosti saob mogu i preduprediti, a ne
samo naknadno opisivati i tumaiti. Bezb saob ula je,
na velika vrata, u sve saob, ali i u urbanistike,
ekonomske i druge planove. Uspostavljaju se povoljniji
ukupni odnosi izmeu pojedinih grana saob (koje drava
nizom mera namee i odrava), bezb saob postaje
znaajna stavka u dravnim trokovima osnivaju se
nacionalne, pa i multinacionalne nauno-istraivake
ustanove. Okuplja se, do tada nevien, nauni i struni

 9. Cena upravljanja bezb saob Osmiljavanje strategije

bezb saob i uspostavljanje prvih programa je skupo i
premauje sva ranija pojedinana ulaganja. Ogroman broj
nastradalih i iznos godinjih materijalnih trokova, teta i
gubitaka obavezivali su da se neto radikalnije preduzme.
Izvori finansiranja su jedna od vanih povoljnosti koja ide
naruku realizaciji programa bezb saob. Naime, saob moe sam
finansirati reavanje saob problema. Koncept po kome
nebezbedni uesnici u saob finansiraju bezb saob human je,
poten i podran od strane drutvene zajednice. U svetu su
posebno znaajni sledei izvori: kazne i sve takse koje su u
vezi sa nebezbednim ponaanjem su osnovni I najstabilniji
izvor finansiranja bezb saob, cena pogonskog goriva je znatno
optereena potrebama saob I tako se posebno finansiraju
trokovi izgradnje i odravanja puteva, snana automobilska
industrija finansira reavanje problema u oblasti bezb vozila,
ali i ire, drave iz posebnih fondova finansiraju i usmeravaju
poslove bezb saob. Iz navedenih izvora mogu se vrlo brzo
formirati snani fondovi koji e garantovati neprekidnu brigu,
stvaranje, praenje i razvoj zatitnog mehanizma bezb saob.

 10. NAUKA I SAOB NAUKA Da bi se uspeno izuavala

bezb saob, neophodno je to korektnije definisati ovu
naunu oblast, odrediti njen predmet, metode i praktine
ciljeve. Nauka je jedinstven funkcionalan sistem objektivnih
ljudskih saznanja. Nauka je skup svih znanja o odreenoj
temi. Nauka se stalno unapreuje i razvija. Doprinos nauci
daju nauni radnici, ali i svi drugi koji uoptavaju svoja i
tua iskustva. Danas postaju sve znaajnije dve osobine
nauke: specijalizacija i interdisciplinarnost.
Specijalizacija podrazumeva da se nauka sve vie grana i
specijalizuje. Interdisciplinarnost podrazumeva da se pojave
i procesi moraju prouavati svestrano: sa prirodnog,
tehnikog i drutvenog stanovita. Razvoj saob, porast
optih znanja, a posebno porast znanja koja se odnose na
saob uslovio je izdvajanje posebne saob nauke. Saob
nauka predstavlja podsistem opteg
sistema nauka koji sistematizuje i dalje razvija sva znanja o
saob i u vezi sa saob. Mada je saob nauka veoma mlada ona
je veoma razgranata i dalje se grana i razvija.

 11. BEZB SAOB KAO NAUNA DISCIPLINA Bezb saob

je nauna disciplina koja izuava meuzavisnost izmeu
saob i drugih procesa u drutvu, sa jedne i tetnih
posledica saob, s druge strane. Izuava i pokuava
otkriti zakonitosti nastanka tetnih posledica saob, s
ciljem optimizacije saob procesa i smanjivanja tetnih
posledica. Bezb saob pripada saob nauci. Bezb saob nije
nezavisna, niti izolovana nauna disciplina, ni u pogledu
predmeta izuavanja, ni u pogledu metoda istraivanja.
Ona se uveliko oslanja na dostignua i znanja prirodnih,
tehnikih i drutvenih nauka. Bezb saob je posebno
povezana sa drugim naunim disciplinama koje
pripadaju saob nauci. Bezb saob, kao retko koja druga
nauna disciplina, integrie i koristi znanja iz razliitih
nauka i naunih disciplina. Znanja prirodnih nauka, a
posebno znanja iz matematike, statistike, znanja u vezi
kretanja i zaustavljanja, procesa sudara itd. ine osnove
naune discipline bezb saob.

 12. PREDMET I CILJEVI BEZB SAOB Predmet bezb saob U irem smislu,
predmet bezb saob su sve tetne posledice saob. Tu spadaju SN sa svim lako
merljivim posledicama, zauzimanje ivotnog prostora, iscrpljivanje prirodnih
resursa i zagaivanje okoline, negativni psiholoki uticaji saob na pojedinca,
negativni socijalni uticaji saob, socijalno zagaivanje sredine itd. U uem smislu,
predmet bezb saob vezuje se samo za SN ili jo preciznije za lako merljive
posledice SN. SN su, na dananjem nivou razvoja, najznaajniji negativni efekat
saob i ima smisla posebno ih istraivati. Ciljevi bezb saob Opti cilj bezb saob je
smanjivanje svih tetnih efekata uz neometano odvijanje saob. Ako se suzi
predmet bezb saob, onda se i cilj moe suziti na smanjivanje broja i sveukupnih
posledica SN. Meutim, ovo se postie na dva naina: smanjivanjem broja SN i
smanjivanjem posledica SN koje su se ve dogodile. U tom smislu se razlikuju
ciljevi aktivne i ciljevi pasivne bezb saob. Aktivna i pasivna bezb. Uslovno je
mogue razlikovati aktivnu i pasivnu bezb saob. Aktivna bezb saob je deo naune
discipline bezb saob koji ima cilj da spreava ili smanjuje broj SN. Dakle, skup
mera i aktivnosti kojima se doprinosi smanjivanju verovatnoe da se desi SN
pripada aktivnoj bezb saob. Pasivna bezb saob ima cilj da smanji broj i teinu
posledica SN koje su se, ve, dogodile. Mada neki elementi preteno doprinose
aktivnoj (ispravnost vozila, stanje puta, obuenost i psihofizika sposobnost
vozaa itd.), a neki preteno doprinose pasivnoj bezb saob (konstrukcija i oprema
vozila, oprema puta i ureenje prostora oko puta, obuka graana u urgentnoj
medicini itd.), korektno je istai da veina elemenata utie i na aktivnu i na
pasivnu bezb saob. Ovi uticaji mogu biti veoma kompleksni i njihovo merenje je,
po pravilu, veoma skupo, a nekad podrazumeva i metode pokuaja i pogreki.
Neki uticaji se otkrivaju tek posle nekoliko godina praenja i istraivanja.

 13. NAUNE METODE I METODOLOGIJA Metod je postupak kojim

se postie unapred postavljen cilj. Metod je smiljeno i plansko
postupanje radi postizanja nekog cilja. Nauni metod se moe
definisati kao sveukupnost naunih i tehnikih postupaka kojima se
stiu ili sistematizuju nova znanja o nekom predmetu istraivanja. U
uem smislu to je misaoni ili praktini postupak koji omoguuje da se
doe do znanja o predmetu istraivanja. Najei posebni nauni
metodi u bezb saob su: statistiki metod, metod eksperimenta,
metod posmatranja, metod anketa i intervjua, metod poreenja i
metod analogije. Svaki metod koji se koristi u bezb saob ima svoje
prednosti i nedostatke. Samo dobrom kombinacijom metoda dolaze
do izraaja prednosti i nedostaci svakog od metoda. Tako se
poveava pouzdanost ukupnih rezultata istraivanja. Metodologija je
deo logike koji se bavi prouavanjem naunih metoda. Metodologija
definie i opisuje metode spoznaje, izuava njihovu zasnovanost,
efikasnost, prednosti i nedostatke, vrednosti i oblasti primene.
Metodologija treba da pomogne u izboru metoda istraivanja.
Izborom optimalnog metoda istraivanja olakava se istraivanje.
Opti cilj primene naunih metoda je saznanje. U okviru ovog cilja se
mogu razlikovati bar tri posebna cilja: opisati pojavu klasifikovati i
protumaiti i utvrditi zakonitosti: uzrono posledine odnose i
veze u okviru predmeta istraivanja.

 Metod mjerenja Merenjima se uporeuje nepoznata i poznata jednorodna veliina. Primera radi, merenje
duine se vri tako to se nepoznata duina poredi sa poznatom duinom etalonom
(metar, pantljika, lenjir). U nedostatku opteprihvaene veliine (etalona, standarda)
koriste se relativna poreenja nepoznatih veliina.U bezb saob, primenjuje se metod
merenja. Mere se razliite veliine. Kao jednostavna merenja u bezb saob moemo
navesti: merenja koja se svode na brojanja (broj nezgoda, saob protok, broj nastradalih
u nezgodama itd.) ili prava merenja (koliina pojedinih otrova u izduvnim gasovima ili
vazduhu, brzine kretanja vozila, irine puta, radijusi krivina itd.). Zbog nedostatka
opteprihvaenih etalona mera esto se merenje vri tako to se uporeuju nepoznate
veliine sa repernim veliinama. Izbor reperne vrednosti je jedno od osetljivih pitanja
koje se mora reiti pre ili u toku istraivanja.
Statistiki metod- Statistiki metod je nezaobilazan metod u istraivanjima bezb saob
i podrazumeva obradu uzoraka. Primena statistikog metoda, a posebno tanost
zakljuaka, zavise od naina formiranja uzorka i njegovog kvaliteta. Za potrebe
istraivanja bezb saob, u naim uslovima, mogu se koristiti razliite baze
podataka.Jedinstven informacioni sistem (JIS) MUPa je baza podataka o svim
evidentiranim SN kod kojih je vren uviaj. Dnevni policijski izvetaji obuhvataju
osnovne podatke i opis dogaaja za sve SN koje su prijavljene MUP-u. Izvetaji iz
zdravstvenih ustanova pruaju kvalitetnije podatke o povredama uesnika uSN.
Evidencije osiguranja pruaju dobre podatke o lakim SN koje su raspravljala osiguranja
Ekspertize SN pruaju najdetaljnije podatke o SN, a posebno o nainu nastanka opasne
situacije, brzinama, mehanizmu sudara, propustima uesnika nezgode i mogunostima
izbegavanja nezgoda. Ovi uzorci su vrlo pogodni za analizu opteprihvaenih stavova o
propustima, o sankcijama, o posledicama i drugim finijim obelejima nezgoda. Statistiki
metod se koristi i pri primeni ostalih metoda. Na primer, primena metoda ankete
podrazumeva da anketni upitnici formiraju uzorke koji se statistiki obrauju.

 Metod ankete- Anketa je nauni metod koji se sastoji u ispitivanju okolnosti

pojedinanih sluajeva. Pri tome se koriste sledee tehnike: upitnik, intervju,
skale procene i testovi. Upitnik je sistem pitanja ija je valjanost za konkretno
istraivanje ranije utvrena. Pitanja u upitnicima mogu biti otvorenog
(ispitanici daju slobodan odgovor), zatvorenog (ispitanici biraju jedan od
ponuenih odgovora) ili poluotvorenog tipa (ispitanici biraju meu ponuenim
odgovorima ili daju slobodan odgovor). Ako se na pitanja odgovara pismeno to
su upitnici, a ako se pitanja postavljaju i odgovori daju usmeno to su intervjui.
Skale procene podrazumevaju da se ispitanicima zada da ocene neku pojavu
(na primer, na skali od 1 do 5). Da bi nauni metod ankete dao pravi efekat
neophodno je da budu realno definisana oekivanja od ankete, da se odaberu
i obue anketari i odabere populacija koja e biti anketirana. Veoma je korisno
pre prihvatanja anketnog upitnika napraviti pilot anketiranje kako bi se
doradio upitnik i preciznije definisala oekivanja.
Metod naunog posmatranja- Nauno posmatranje posebno doprinosi
procenjivanju bezb u sluajevima kada nema dovoljno drugih informacija.
Nauno posmatranje mora biti dobro osmiljeno i unapred isplanirano,
sistematski i svrsishodno sprovedeno. Pre posmatranja znaajno je odrediti
vreme, mesto i nain posmatranja. Za vreme posmatanja posmatra
sistematski i po unapred utvroeenom planu registruje precizno definisane
podatke i formira dokumentaciju. Ova dokumentacija e posluiti kao osnova
za kasnije faze istraivanja. Najee se primenjuju sledee vrste prouavanja
ponaanja: Dubinske studije konflikata, -Studije interakcije, -Razgovori,
-Analiza ponaanja,

 Metod eksperimenta- Eksperiment je nauni metod

koji se sastoji u paljivom posmatranju pojava i
procesa, pri emu se kontrolisano menjaju uslovi i
okolnosti. Za razliku od naunog posmatranja gde
posmatra nikako ne utie na razvoj pojave, kod
eksperimenta se vetaki planirano deluje na
stvaranje i promenu uslova. Metod eksperimenta
omoguuje da se na neposredan nain doe do
uzrono-posledinih odnosa i veza. Prouavanje
rezultata kontrolisanih testova i realnih SN daje
istraivaima, ali i javnosti, bolju predstavu o tome:
kako putnici u motornim vozilima bivaju povreeni u
razliitim SN,
kako deluju pojedini sistemi zatite i koji su njihovi
efekti, kako vozila povreuju peake i druge uesnike
u saob i kako i kolika teta nastaje na vozilima pri
manjim sudarima.Na osnovu javne promocije rezultata
navedenih testova proizvoai su naterani da stalno

 8. Sutinska razlika izmeu razvijenih i nerazvijenih

zemalja u oblasti bezb saob
U najboljoj poziciji su one drave koje su sedamdesetih godina
uspele da ostvare prve trajne rezultate i uspostave pozitivne
trendove u razvoju ove oblasti. Danas je nivo bezb saob u ovim
dravama znatno vii, uz nepromenjen trend razvoja saob.
Njihova velika prednost je uspostavljen stabilan I
sveobuhvatan sistem drutvene organizacije koji garantuje
zadravanje pozitivnih trendova u razvoju bezb saob. Danas se
razlikuju tri grupe drava sa aspekta stanja bezb saob: drave
koje nisu prihvatile da se moe upravljati bezb saob, niti su
zapoele upravljanje, drave koje, u naelu, prihvataju da se
moe upravljati stanjem bezb saob, ali nisu realizovale sistem
upravljanja i drave koje su prihvatile mogunost upravljanja i
realizovale ovo upravljanje. U prvu grupu drava spadaju
nerazvijene drave i neke zemlje u razvoju. U drugu grupu
spada veina zemalja u razvoju, kao i tzv. zemlje u tranziciji. U
treu grupu spadaju drave koje su prihvatile da se moe
upravljati bezb saob, da se moe smanjivati, ak i apsolutni
broj SN, broj nastradalih i druge tetne posledice.

 22. Indirektni pokazatelji BS- Indirektni pokazatelji

BS su: broj i teina konflikata u saob, pokazatelji o
potencijalnim saob konfliktima, nivo izloenosti saob,
razliita merila ponaanja koja ukazuju na nivo BS,
merila standarda i kvaliteta puteva i vozila i dr. Broj i
teina konflikata su najznaajniji indirektni pokazatelj
za ocenu BS. Konflikt je situacija u kojoj se dva ili vie
uesnika u saob pribliavaju jedan drugom (u prostoru
i vremenu), tako da je sudar neizbean, ako se njihovo
kretanje ne promeni.Konfliktna tehnika ima prednosti u
odnosu na analizu direktnih parametara
(SN). Dok analiza nezgoda omoguuje da shvatimo ta
se desilo u i posle kritinog momenta, konfliktna
tehnika omoguuje da prouimo ceo proces koji se
zamalo nije zavrio nezgodom. Analiza vrste i teine
konflikata omoguuje da saznamo koje vrste konflikata
se deavaju, koji uesnici ih ine, ta izaziva nezgode.