w

Vreme koje ivimo smatramo izuzetnim. Ako ne

niim drugim, ono je izuzetno sveu o izuzetnosti.
Nesumnjiv je udeo modeme umetnike, filozofske i
naune misli u toj izuzetnosti, u svesti o izuzetnosti.
Moderni analitiki duh ne otkriva samo nove injenice,
on ih istovremeno i stvara, postaje injenica. Uprkos
parcijalizaci ji na sve ue domene, modema misao nam
ipak donosi jedinstvenu viziju sveta i oveka u njemu.
Ova biblioteka, pruajui naem itaocu najnovija
dela iz razliitih disciplina, uspostavlja nove mostove,
pokazuje da diferencijacija i integracija ljudskih ak
tivnosti idu naporedo, da one nisu divergentne ve
komplementarne.
Zbog toga nije nimalo udno to se u istim kori
cama, pod istim amblemom, nalaze eseji, studije,
rasprave iz filozofije, antropologije, psihologije, so
ciologije, nauke, knjige o problemima pojedinih umetnosti ili knjige koje osvetljavaju duhovnu tradiciju
Istoka.
I kad je re o tajnama s onu stranu teleskopa i
mikroskopa, i kad nas uasavaju prostori ili nas ua
sava samo to uasavanje, i kad smo u dijalogu sa
svetom ili sa samim sobom, i kad je predmet misli
svet ili samo misao, i kad smo u sazveu prirodnih
nauka ili u sazveu umetnosti, uvek je prisutan pregor da se odgonetne ista zagonetka odgonetajui
prirodu, ovek odgoneta sebe, jer su i pesma i nauni
opit isti izazov svetu zajednika su postala pitanja
fizike i metafizike.
Knjige ove bibilioteke su izvor znanja i podsticaj za misao. One nam ne donose definitivne odgovore,
ne odgovaraju da bi ukinule pitanja, ve da bi po
stavile nova ue nas da se pitamo. Imenujui svet,
one ga i vrednuju. Kritine i prema sopstvenoj kri
tinosti, identifikujui sadanjost, anticipiraju budu
nost. Suoavajui nas sa duhovnim, moralnim i
psiholokim problemima savremenog sveta, otkriva
jui nove prostore za misao, one iz razliitih perspek
tiva otvaraju mogue perspektive, nadahnjuju nas
uenom nadom, jer svaka od ovih knjiga istovremeno
je i kritika i projekt.
NOLI T

BIBLIOTEKA

SAZVEA

61

UREDNIK

MILO STAMBOLI

RECENZIJA: MILO STAMBOLI CRTE2 NA KORICAMA: DUAN

RISTIC TEHNIKI UREDNIK: BOGDAN URCIN KOREKTOR:
ANKA TEOFANOVI IZDAVA: IZDAVAKO PREDUZECE NOLIT,
BEOGRAD, TERAZIJE 27 TAMPA: TAMPARIJA SLOBODAN JOV1C,
BEOGRAD, STOJANA PROTICA 52 TIRA2: 5.000 PRIMERAKA

NIKOS PULANCAS

KLASE
U SAVREMENOM
KAPITALIZMU

N O L I T BEOGRAD
1978

N aslov originala
NICOS POULANTZAS

LES CLASSES SOCIALES DANS

LE CAPITALISME AUJOURD'HUI
Editions du Seuil
Paris, 1974

PREVEO

ZORAN JOVANOVIC

PREDGOVOR

Knjiga Klase u savremenom kapitalizmu je prvo

delo Nikosa Pulancasa koje izlazi u naoj zemlji. Me
utim, ovaj autor nije sasvim nepoznat naoj itala
koj publici, asopis Marksizam u svetu je u dva ma
ha, 1974. i 1975, doneo dva izvoda upravo iz ove Pulana
sove knjige.1 U knjizi L. Altisea Za Marksa, koju je pre
nekoliko godina objavio Nolit", publikovan je i
Pulancasov osvrt na ovu knjigu.
Nikos Pulancas roen je 1936. u Atini. Studirao je
u Atini, Hajdelbergu i Parizu. Od poetka ezdesetih
godina ivi u Francuskoj. Predavao je na univerzitetima
u Frankfurtu, Atini i Bostonu. Poslednjih godina pre
daje na univerzitetu Vinsennes. Objavio je sledee knji
ge: Pouvoir politique et classes sociales, ed. Maspero,
1968. Fascisme et dictature, ed. Maspero, 1970. (II izda
nje 1974), Les classes sociales dans le capitalisme
aujourd'hui, ed. Seuil 1974. i La Crise des Dictatures, ed.
Maspero, 1975. Ovim knjigama, koje su prevedene na
engleski, nemaki i italijanski, Pulancas je postao da
nas jedan od najistaknutijih marksistikih teoretiara
drave i klase.
Od svoje mladosti do danas Pulancas se uvek sma
trao delom radnikog pokretaj mada nije pristupao ni
jednoj radnikoj partiji. Danas je u najtenjem kon
taktu i saradnji sa Komunistikom partijom Grke
za zemlju.
> Nlooa Poulantsu, Internacionalizacija kapitalirtlikih odaoaa i
drtava-nadja", M arktt& m u averu. 7-8/1974. I ..Drultvama Um u kapi
talizmu danaa U US, 3/1973.

MILOS NIKOLIC

I
U prvoj knjizi koju je objavio, Politika vlast i
drutvene klase, Pulancas je izloio svoje shvatanje
marksizma i drutva koje je, s malim izmenama, zadr
ao u svojim narednim knjigama kao teorijsko-metodoloku osnovu svojih istraivanja.
U Uvodu knjige Pulancas najpre izlae svoju kon
cepciju marksizma, pozivajui se pri tome direktno na
Luja Altisea: Marksizam sainjavaju dve spojene, ali
razliite naune discipline. . . to su dijalektiki materi
jalizam i istorijski materijalizam".2
Istorijski materijalizam ili nauka o istoriji pie
Pulancas pri tome je u jednom istom teorijskom
kretanju zasnovao i dijalektiki materijalizam kao za
sebnu disciplinu" koja se bavi teorijom istorije nau
nog stvaranja i zato to je konstituisanje nauke o
is to riji
dovelo do definicije jedne teorije o nauci
koju obuhvata kao sastavni deo svog predmeta".3
Razmatrajui u prvoj glavi ove knjige pojmove
politika i politiko, kao i odnose odgovarajuih struk
tura i praksi, Pulancas pie da se ,,s jedne strane, poli
tiko mora situirati u strukturi jedne drutvene for
macije, i s druge, kao njen specifini nivo, kao krucijalni nivo u kome se ogledaju i kondenzuju protivrenosti jedne formacije".4 Pojam politiko u stvari ozna
ava praksu preobraavan ja jednog posebnog objekta;
taj objekt je mesto" u kome se konano fuzioniu od
nosi raznih protivrenosti, pa se zato, polazei od tog
mesta, moe delovati u pravcu preobraaja postojee
strukture".5 Poto se politiko kao politika struktura
jednog naina proizvodnje i jedne drutvene forma
cije sastoji u institucionalizovanoj moi drave, poli
tika kao politika borba je uvek najpre usmerena ka
dravi kao njenom cilju.
Pozivajui se na Engelsa, Pulancas eksplicira optu
funkciju drave na sledei nain: Drava poseduje na! Nicos Poulantzas Pouvoir politique et classes sociales, Petit collec
tion Maspero, 1972, (prvo izdanje knjige 1968) str. 5.
Ibid. str. 5
.. Lbid. sir. 36.
5 lbid. str. 37.
lbid. str. 38.

PREDGOVOR

roitu funkciju time to predstavlja faktor kohezije

izmeu nivoa jedne drutvene formacije", ona je fak
tor regulisanja njene globalne ravnotee kao sistema".7
Politika praksa to ima dravu kao svoj osnovni cilj
ili . . . ima kao rezultat odravanje jedinstva jedne
formacije
ili dovodi do preobraaja kojima je cilj
drava kao voma struktura raskidanja tog jedinstva".8
Ali drava je i mesto kondenzacije raznih protivrenih instanci".* S tim u vezi, Pulancas, navodei Lenjima, istie: Drava j e . . . zbir praktinih borbi oveanstva".10 U tom dvostrukom obeleju, drave kao
faktora kohezije i drave kao poprita protivrenosti
drutva, Pulancas vidi razreenja problema odnosa po
litike i istorije: Taj odnos obeleava strukturu poli
tikog u isti mah kao specifinog nivoa jedne formacije
i kao mesta njenih preobraaja, a politiku borbu kao
pokretaa istorije kome je cilj drava".11
Da bi doao do svoje opte teorijske definicije
klase, Pulancas najpre, ve u skladu sa svojom strukturallstiko-marksistikom orijentacijom, odbacuje ,,istoricistiku", hegelijansku" koncepciju u marksizmu
koja klase shvata kao subjekte istorije, kao faktore
genetikog zainjanja strukture jedne drutvene forma
cije i kao faktore njihovog preobraaja,12 a radnika
(ako je re o kapitalizmu) kao subjekta-proizvoaa
umesto kao puku personifikaciju najamnog rada i
pasivnog nosioca (re je o Marksovom pojmu Trager)
struktura.1* U nastojanju da se pri tome ogradi od
ekonomistikog shvatanja drutvene klase Pulancas
klase viestruko uslovljava, naglaavajui da su dru
tvene klase posledica jednog skupa struktura i nji
hovih odnosa, i to 1) ekonomskog nivoa, 2) politikog
nivoa i 3) ideolokog nivoa.14
Da bi izveo svoj koncept klase, Pulancas mora
uvesti u svoju teorijsku analizu drutva jedan-duali' lbid. str. 41.
lbid. stu. 41.
lb id . str. 42.
' lbid. s tr . 45.
lbid. s tr . 4142.
libid. sir. 58.
lbid. str. 64
lbid. str. 61.

X II

MILOS NIKOLIC

zam drutvenog sistema, struktura i drutvenih odnosa.

S jedne strane je nain proizvodnje kao specifina
kombinacija faktora proizvodnje sa materijalnim i te
hnikim uslovima rada to je oblast bazine, eko
nom ske strukture drutva; s druge strane su drutveni
odnosi proizvodnje kao odnosi faktora proizvodnje
rasporeenih u drutvene klase, klasni odnosi".15 Klase
su rezultat dejstva prve oblasti, drutvenih struktura,
na drugu, na oblast drutvenih odnosa. Drutvena kla
sa je pie Pulancas jedan pojam koji oznaava
dejstva celine struktura, matrice jednog naina proiz
vodnje ili jedne drutvene formacije na faktore koji
su njeni nosioci: taj koncept, dakle, oznaava dejstva
globalne strukture u oblasti drutvenih odnosa".16
Polazei od navedenog dualizma, Pulancas pojam
vlasti definie kao jedan od efekata strukture na dru
tvene odnose: v last. . . je jedan pojam koji indicira
efekat svih struktura na odnose izmeu praksa raznih
suprotstavljenih klasa".11 Klasni odnosi su . . . odnosi
vlasti" istie Pulancas to nipoto ne znai pri
znavati da su drutvene klase zasnovane na odnosima
v la sti. . . "18 Jo preciznije, vlast je sposobnost jedne
drutvene klase da ostvari svoje specifine interese.19
U vezi sa pitanjem vlasti Pulancas analizira i pojam
interesa.
U drugom delu svoje knjige Pulancas, polazei
od teorijsko-metodolokih pozicija izloenih u I delu,
razm atra problematiku kapitalistike drave. Razma
trajui najpre odnos drave i odnose proizvodnje, Pu
lancas, ini se nedovoljno argumentovano, odbacuje
kao nenauna ona marksistika razm atranja o dravi
u kapitalizmu (A. Lefevr, dela Volpe, U. eroni, M.
Rosi, H. Markuze) koja slede hegelovsko-marksovski
koncept o razdvojenosti kapitalizma na graansko dru
tvo (ekonomska sfera) i politiku dravu (politika sfe
ra), istiui da taj koncept poiva na pojedincu kao
iniocu proizvodnje, a ne na klasi.
U lbid. str. 63.
tibld. str. 66.
' lb id . str. 104.
lb id . str. 106.
' lb id . sir. 107.

PREDGOVOR

X III

Umesto ove uobiajene teorijske polazne pozicije

u izvoenju specifine artikulacije, odnosno relativne
samostalnosti politikog u odnosu na ekonomsko u ka
pitalistikom nainu proizvodnje, Pulancas tu samostal
nost utemeljuje u odvajanju neposrednog proizvoaa
od sredstava za proizvodnju.*0 Pri tome valja imati u
vidu da Pulancas preuzima od Altisea i Balibara ra
zliku izmeu odnosa stvarnog prisvajanja", koji se
primenjuju na odnos izmeu radnika i sredstava za
proizvodnju", i odnose vlasnitva" koji se razlikuju
od prethodnog odnosa, jer u njima ne-radnik intervenie kao vlasnik, bilo sredstava za proizvodnju, bilo
radne snage, bilo jednog i drugog, pa prema tome i
proizvoda".*1 Razliitost odnosa stvarnog prisvajanja i
odnosa vlasnitva uslovljava razliit odnos ekonomskog
i politikog u razliitim nainima proizvodnje.
U kapitalizmu dolazi do odvajanja neposrednog
proizvoaa od sredstava za proizvodnju a time i do
nomologije izmeu odnosa vlasnitva i odnosa stvar
nog prisvajanja. Upravo od tog odvajanja pie Pu
lancas koje samog radnika ini elementom kapita
la . . . proistie ekonomski karakter tog naina proizvod
nje kao procesa proizvodnje vika vrednosti. Ta kom
binacija odreuje jednu specifinu artikulaciju politi
kog i ekonomskog, proces proizvodnje u kapitalisti
kom nainu proizvodnje funkcionie na relativno auto
noman nain, poto mu nije potrebna intervencija vanekonomskih faktora karakteristina za druge naine
proizvodnje,** tako da se ekonomsko emancipuje od
politikog.
U okviru treeg dela knjige Pulancas izlae svoje
shvatanjc ideologije i njenog odnosa sa dravom. Sledei Altiscovu strogu podelu ideologije i nauke, i Pu
lancas svaku ideologiju smatra lanom, neistinitom.
Takvu ideologju on ne istrauje kao oblik klasne sve
sti za njega je ideologija instanca", odnos", nivo,
status upravo struktura, objektivna, izvan ljudi i
nezavisna od njih, u njoj ljudi samo uestvuju, Ovde
srukturalistika interpretacija marksizma kao da ot
lbid. *tr. 28. 133.
/fcld. tr. 21.
m lbid. tr. 28.

XIV

MILOS NIKOLI

kriva izvesnu idealistiku tendenciju koja se skriva iza

njenog objektivizma.
Pulancasova prva knjiga Politika vlast i drutve
ne klase izazvala je veliko interesovanje, pa i polemiku.
Jedan od najupornijih u toj polemici bio je engleski
marksista, takoe teoretiar drave, Ralf Miliband.23
Pulancasova strukturalistika interpretacija marksizma
bila je najee predm et kritike. U sklopu kritike te
interpretacije Miliband je kritikovao Pulancasov struk
turalni apstrakcionizam" u razm atranju drave. Pod
tim, pie Miliband, mislim da svet struktura' i ,n iv o a'. . .
ima tako malo dodirnih taaka sa savremenom stvar
nou da ga on odvaja od svake mogunosti da ostvari
ono to opisuje kao .politiku analizu konkretne klasne
situacije' " 24
Pulancas je pokuao da pobije tezu da njegova teo
rija nije u stanju da prui analizu konkretno-istorijske
zbilje time to je analizirao jedan konkretni istorijski
fenomen, nemaki i i talijanski faizam. Otuda je knjiga
Fascisme et dictature, koja je rezultat te analize, zna
ajna ne samo s obzirom na razradu konkretnog sa
draja, nego i kao jedan pokuaj da se strukturalistiki
interpretiranim marksizmom zahvati konkretno-istorijsko zbivanje. Odmah da kaemo da po naem miljenju
taj pokuaj nije sasvim uspeo; ili preciznije reeno,
on je pokazao teorijsko-metodoloku nesposobnost te
orijentacije da zahvati i adekvatno shvati istorijsku
zbilju. Tako jedan od kritiara ove Pulancasove knjige
govori o ravom komprom isu, nezgrapnom duali
zmu" to ga predstavlja ova knjiga, je r u njoj teo
rijski i istorijski m aterijali nisu nikada integrisani,
istorijski m aterijal slui samo za konkretnu ilustraciju
optih teza". Ali ne samo to i ne pre svega to: u na" On je izdao 1965. godine knjigu The State in Capitalist Soceity. U
engleskom m arksistikom asopisu N ew Left Review, 58/1969, Pulancas je
kritikovao tu knjigu. (The Problem of the C apitalist State ) a u nared
nom b ro ju asopisa M iliband odgovara Pulancasu (The Capitalist State
Reply to Nicos Poulantzas). 1973. u istom asopisu (broj 82) Miliband piSe
kritik u Pulancasove knjige o dravi (Poulantzas and the Capitalist Stote ),
a u b ro ju 95/1976 Pulancas uzvraa kritik u M ilibandu (The Capitalist Stote:
A Reply to M iliband and Laclau).
M R alph Miliband, Poulantzas and the Capitalist State, N ew Left
Review, 82/1973.

PREDGOVOR

XV

stojanju da odbacujui jednoznanu uzronost (vulgar

ni ekonomski determinizam staljinizma) i Jukaevsko-gramijevski istoricizam" izgradi neki strukturalni istoricizam, Pulancas mora da pribegne svojevrsnom teleologizmu i .navrava u mnogo vie apsolutizovanoj i vie
deterministikoj istoriji, nego istoricizam i vulgarni
ekonomizam.25
Kroz sedam poglavlja svoje knjige o faizmu Pulan
cas u stvari razmatra tri kompleksna problema koje
artikulie ve u uvodu knjige: problem geneze faizma,
strukturalistiki model faizma, odnosno faistike dr
ave i odnos faizma i radnikog pokreta.20
Pulancas nastoji da pokae kako se faizam javlja
onda kada u istorijskom momentu prelaza kapitalizma
iz liberalnog u dravno-monopolstiki stadij vladajua
klasa nije vie sposobna da kroz postojee politike
institucije ostvari politiku hegemoniju, to je, izmeu
ostalog, uzrokovano i time to je odgovarajua zemlja
slaba karika u imperijalistikom lancu (Pulancas i
poinje svoju knjigu dovoenjem u vezu Lenjinovih
stavova o imperijalizmu sa genezom faizma). Ta ne
sposobnost izraava se u vidu politike krize koja vodi
dezintegraciji postojeih politikih institucija i ideolo
kih konstelacija. To sve utie na sitnu buroaziju,
a delimino i na radniku klasu.
U objanjavanju karaktera faistike drave kao
izuzetne drave Pulancas polazi od svoje teze o re
lativnoj autonomiji kapitalistike drave u odnosu na
vladajuu klasu. No, u toj eksplikaciji on kao da se
zapleo u jednoj protivrenosti: s jedne strane, on, kao
pre njega i Oto Bauer, Lav Trocki i A. Talhajmer (Au
gust Thalheimer) utvruje izuzetnost faistike drave
na osnovu Marksove analize bonapartistike diktature
u Osamnaestom brimeru Luja Bonaparte; s druge stra
ne, Pulancas stoji na stanovitu (izgraenom jo u
knjizi Politika vlast i drutvene klase) da je Marks
bonapartizam oznaio. . . svojstvenim za sve oblike ka Vidi Auaon Rablnbach. Poulantzaa and the Problem of Fascism,
New German Critique (Unlveraity of Wlaconaln, Milwaukee), 8/1976, str.
157-158 I 159.
Ntcoa Poulantzas, Fascisme et dictature, Ed. Seull/Maspero 1974,
str. 67.

XVI

MILOS NIKOLIC

pitalistike drave.27 Otuda proizilazi da faistika dr

ava i nije izuzetna kapitalistika drava. I doista, Pu
lancas u svojim analizama potcenjuje specifinu formu
drave. Tako, na prim er, Pulancas ne pridaje poseban
znaaj injenici da faizam ukida tradicionalne buroaske oblike zakonitosti, parlamentamo-predstavniki
sistem i si.
Dok su, kao to smo videli, teorijsko-metodoloki
razlozi bili presudni da prva Pulancasova knjiga, Po
litika vlast i drutvene klase, dobije svojevrsni nasta
vak u knjizi Faizam i diktatura, konkretna istorijska
zbivanja su uticala da ova druga knjiga dobije svoj
nastavak u knjizi Krize diktatura. Naime, sredinom
sedamdesetih godina dolazi do pada faistikih, odno
sno militaristikih reima u Portugaliji, Grkoj i paniji i, s obzirom na svoju prethodnu knjigu, razumljivo
je da se Pulancas naao pobuen da analizira ove zna
ajne dogaaje i iz njih izvue optija iskustva i rele
vantna pitanja za radniki pokret.
Pulancas podvlai da je jedna od osnovnih karak
teristika ovih zbivanja injenica to ovi reimi nisu
zbaeni" otvorenim i frontalnim udarom pobunjenih
narodnih masa''.2 Demokratski narodni pokret raao
se i razvijao kroz sam proces demokratizacije. Pitanje
koje se najpre postavlja istie on jeste da li e
demokratske tekovine tog procesa biti konsolidovane
i da li e buroazija uspeti, kao to je to uinila u
drugim evropskim zemljama, da za dui period blokira
rast revolucionarne konjunkture".29 Nema sumnje da
to pre svega zavisi od odnosa klasnih snaga. Za sada
proces demokratizacije jo nije ozbiljno ugrozio ni he
gemoniju buroazije ni njene kompromise sa kompradorskom buroazjom i inostranim kapitalom, ali, s
druge strane, postoji snaan narodni demokratski po
kret, tako da su ozbiljno ograniene mogunosti neke
reakcije u Pinoeovom stilu".30 Ali u situaciji zaotra" Nlcos Poulantzas, The Problem of the Capitalist S tate", New
L eft Review, 58/1969, str. 74.
** Nlcos Poulantzas, The Crisis o f the Dictatorships, ed. NLB Lon
don 1967, str. 7.
Ibid. str. 127.
Ibid. str. 128.

PREDGOVOR

vanja ekonomske krize ili ako se pitanje prelaza u

socijalizam istorijski postavi", domaa buroazija, pa
i sitna buroazija, mogu potpasti pod uticaj izrazito
reakcionarnih snaga iz zemlje i inostranstva i tada mo
gu biti ozbiljno ugroene demokratske tekovine.
Poetkom 1978. izala je Pulancasova knjiga Dra
va, vlast, socijalizam. Na poetku, u kratkom pred
govoru Pulancas saoptava da je tu knjigu pisao pod
uticajem aktuelne politike situacije u Evropi, upravo
da su ga tri momenta posebno podstakla da je napie:
prvo, aktuelnost demokratskog socijalizma u vie za
padnoevropskih zemalja; drugo, autoritarni etatizam
koji sve vie karakterie sve razvijene zemlje; i tree,
diskusije koje se oko drave vode u Francuskoj. Zato
je ova knjiga, kako sam kae, i teorijskog i politikog
karaktera, pri emu autor naglaava da se manje nego
ikada teorija moe zadovoljiti time da prebiva u svo
joj kuli od slonovae".*2
U prvom delu koji nosi naslov Institucionalna
stvarnost drave", Pulancas razmatra odnos drave i
podele rada na intelektualni i fiziki rad (u tom pita
nju dalje razvija svoje prethodne analize), tehniku vla
sti, proolematiku dravnih zakona i pitanje nacije. U
drugom delu Pulancas analizira dravu kao podruje
odnosa klasnih snaga, upravo klasne borbe. Trei deo
nosi naslov Drava i savremena ekonomija", a etvrti
Uzmak demokratije: autoritarni etatizam".
Posebno je interesantno i aktuelno zavrno poglav
lje knjige koja nosi naslov Ka jednom demokratskom
socijalizmu". Mi emo ovde ukazati samo na osnovne
stavove tog zavrnog poglavlja u kome Pulancas prvi
put razvijenije objanjava svoje shvatanje strategije so
cijalistikih snaga u Zapadnoj Evropi.
Pulancas polazi od dva istorijska iskustva, iskustva
tradicionalne socijalne demokratije i iskustva istonih
zemalja koje se, kako kae, nazivaju realnim socijali' Nlcos Poulantzas, L'Etat, le pouvoir, U socialisms? Press Unlversllolres de France, 1978. 1976. godine je Pulancas za Istog Izdavaa uredio
I Jedan zbornik tekstova 1>1 marksista pod nazivom La crise de VEtat.
Svoj uvodnik u tom zborniku Aktualne transformacije drtave. kriza
politike 1 kriza drave", Pulancas Je poslao kao svoj referat sa Okrugli
sto Socijalizam u savrcmenom avetu u Cavtatu 27. IX 2. X 1976.
Nlcos Poulantzas, L'Etat, le pouvoir, le sociallsme, str. 7.

X V III

MILOS NIKOLI

zrnom". Uprkos svemu to razdvaja ova dva istorijska

prim era" pie Pulancas uprkos svemu to sup
rotstavlja socijaldemokrati ju i staljinizam, ove dve
,teorijsko-politike struje' im aju jednu osnovnu zajed
niku crtu: etatizam i duboko nepoverenje prema inici
jativam a narodnih masa, ukratko podozrenje u demo
kratske zahteve".33
Strategija socijalizma u Zapadnoj Evropi danas
mora poi od shvatanja da drava nije samo puki in
strum ent vladajue klase, nego da se unutar nje vodi
intenzivna borba izmeu buroazije i radnih masa. Za
to ta strategija ne moe biti strategija frontalnog na
pada na dravu, strategija dve vlasti, od kojih druga,
radnika vlast odmah rui itavu buroasku dravu.
Ta strategija podrazumeva zadravanje, upravo dalje
razvijanje nekih demokratskih institucija buroasice
drave, ali uz istovremeno razvijanje oblika radnike
dem okratije u bazi. Kako izvoditi radikalnu transfor
maciju drave artikuliui proirivanje i produbljivanje
institucija reprezentativne demokratije i slobode za
jedno sa razvijanjem oblika neposredne demokratije
u bazi i umnoavanjem izvorita samoupravljanja
to je bitan problem demokratskog puta u socijalizam i
demokratskog socijalizma".34 Samo ukoliko se borba
razvija na oba plana mogue je izbei etatizam.
Da bi bio precizniji Pulancas naglaava da ovde
nije re o nekoj pukoj sintezi etatistike i samouprav
ne tradicije. Re je o tome da se problem situira u
globalnu perspektivu odumiranja drave, perspektivu
koja doputa dva navedena procesa: transformaciju
drave i razvijanje neposredne demokratije u bazi".35
Pulancas je svestan da ova strategija nije bez pro
blema i bez rizika. Vladajua klasa nee dozvoliti da
demokratski put u socijalizam bude miran put, naime
put bez klasne borbe. Osim toga, postoji i opasnost
socijaldemokratizacije revolucionarnog pokreta. Ove i
druge opasnosti mogue je savladavati samo oslanja
jui se aktivno na jedan irok narodni pokret".36
lb id .
** lb id .
lb id .
lb id .

str.
str.
str.
str.

277.
283.
291
292.

PREDGOVOR

Ako ne postoji jedan takav aktivan pokret, ako levica

ne uspe da ga stvori, nita nee moi da sprei socijaldemokratizaciju ovog ogleda87 S druge strane, ovaj
iroki narodni pokret jedina je brana reakciji protiv
nika.
Na kraju Pulancas postavlja pitanje formi artiku
lacije ova dva procesa i njihovog uzajamnog odnosa
i dolazi do zakljuka da odgovora na ovo pitanje jo
nema tek e praksa, istie on, nai odgovor. Milje
nja smo da bi Pulancas mogao mnogo vie da kae
o tom pitanju da je uzeo u obzir ve postojeu praksu,
da je, naime, uzeo u obzir nae iskustvo u izgraivanju
celine socijalistikog drutva na osnovama socijalisti
kog samoupravljanja, iskustvo koje pokazuje kako se
moe i mora dravna organizacija socijalistikog dru
tva postepeno zamenjivati samoupravnom.
II
injenica da je Altiseova strukturalistika interpre
tacija marksizma, koju u znatnoj meri prihvata i Pu
lancas, artikulisala teorijsko-metodoloku problematiku
bez sumnje je uticala na njega da se pitanjem dru
tvenih klasa i pitanjem drave bavi na temeljnom apstraktno-teorijskom nivou, to inae nedostaje veini
marksistikih tekstova o ovim pitanjima.38
Nemamo ovde mogunost da se uputamo u kriti
ku analizu Pulancasove pozicije u celini, nego emo
odmah prei na ono teorijsko-metodoloko stanovite
strukturalistike interpretacije marksizma koie se tie
drutvenih klasa. To stanovite je najjasnije kod rodonaelnika te interpretacije L. Altisea.
Struktura odnosa proizvodnje odreuje mjesta i
funkcije pokretaa proizvodnje koji uvijek samo zapre lbid. str. 292.
Svoj lanak o AltlieovoJ knjizi Za Marksa Pulancas savrlava le
cieom konstatacijom
Altiseov poduhvat Ima kapitalan tnaCaJ. On
obelelova datum u Istoriji marksistike teorije; on Je ve neophodni rad
ni Instrument aa svakog marksistikog istrallvaCa . N. Pulancas. Ka
jodnoj marksistikoj teoi^Jl"; u knjizi LuJ Altlse, Za Marksa, Nolit. 1971.
tr. 267.

XX

MILOS NIKOLI

m aju ta m jesta utoliko ukoliko su .nosioci' (Trager)

tih funkcija. Pravi .subjekti' (kao nosioci postupka) nisu
ti pojedinci, niti ti funkcioneri, nisu, dakle, protiv svih
prividnosti, .evidentnosti', .datosti' naivne antropologije,
.konkretni pojedinci' .stvarni ljudi', nego odreenje i
podjela tih m jesta i tih funkcija. Pravi ,subjekti dakle
su odreivai i raspodeljivai: proizvodni odnosi (i po
litiki i ideoloki drutveni odnosi)."39
Subjekt je tako izbaen iz istorije. Drutveni ra
zvoj se zbiva bez subjekta, on je rezultat samoreprodukcije odnosa proizvodnje.
Ovaj osnovni strukturalistiki stav prisutan je i
kod Pulancasa samo u neto blaoj formi. Pulancas kritikuje istoricistiku", hegelijansku" koncepciju (na
vodei Lukaa kao naj tipinij eg predstavnika ove kon
cepcije) unutar koje se klasa shvata kao subjekt isto
rije",40 na osnovu koje su faktori proizvodnje shvaeni
kao inioci-proizvoai, kao subjekti stvaraoci struktu
ra, a drutvene klase kao subjekti istorije.41
Klase nisu subjekti drutvenog, istorijskog razvit
ka; strukture su bitni faktor reprodukcije drutva. Po
jam klase oznaava dejstvo celine struktura na faktore
koji su njeni nosioci".42 Radnici kao Trageri" su pa
sivni, odreeni su samim strukturam a.
U knjizi Klase u savremenom kapitalizmu Pulancas
kao da naputa ovo ortodoksno strukturalistiko sta
novite stavljajui u prvi plan klasnu borbu i istiui
da klase postoje samo u klasnoj borbi" i da je kla
sna borba m otor istorije.43 No, i ovde je jo uvek u
pitanju jedna strukturalistika koncepcija prakse, od L. A lthusser, E t. Balibar, K ako itati Kapital", str. 185. U svo
joj samokritiCkoj fazi, u polemici sa Donom Luisom (John Lewis), nasu
p rot Luisovoj tezi ovjek je onaj koji stvara povijest , Altise istie tezu
Mase su te koje stvaraju p ovijest", dodajui: upravo je klasna borba
pokreta po vjesti" (vidi asopis MUS 78 1975, str. 110). Iako i ovde od
bacuje sam o pitan je subjekta istorije, ipak je prom ena stava u odnosu
na prethodni iz K ako itati Kapital" oigledna.
* Nikos Pulancas, Klase u savrem enom kapitalizmu, str. 5758.
<* lb id . str. 5960.
** lb id . str. 66.
* lb id . s tr. 23. (Vidi i s tr. 12, 230). Pulancas kritlkuje shvatanje
koje p retpostavlja d a klase postoje najpre kao ta k v e . . . ulazei potom
u odnose borbe, klasne bo rb e", istiui d a drutvene klase postoje samo
kao klasna b o rb a (str. 224).

PREDGOVOR

nosno borbe, pa zato Pulancas i naglaava: glavni as

pekt analize drutvenih klasa su svakako njihova mesta
u klasnoj borbi, a ne oni koji ine te klase. Znai,
prisustvo je i dalje teorijsko-metodoloko razdvajanje
drutvenog mesta, polotaja od ljudi od pripadnika kla
se koji ta mesta zauzimaju.
Ovde se moramo vratiti Marksu da bismo poka
zali kako protagonisti strukturalistike interpretacije
marksizma nisu shvatili Marksa i kako zato njihovo
pozivanje na njegove stavove promauje.
Prvo, Marks istie da kapitalistika proizvodnja
nije samo proizvodnja robe nego i proizvodnja kapita
listikih odnosa proizvodnje. Radnici proizvoai robe
unutar kapitalistikih odnosa proizvodnje neprestano
reprodukuju te odnose.
Drugo, Marks govori o tome kako se u dosada
njoj istoriji, a posebno u kapitalizmu, drutveni odnosi
koje ljudi stvaraju (u sklopu proizvodnje materijalnih
redmeta) osamostaljuju protiv njih,48 postajui sile
oje njima vladaju, pa se ve time skriva poreklo tih
odnosa.
Tree, zbog toga proces proizvodnje gospodari lju
dima, a ovek jo ne procesom proizvodnje ;47 odnosi
ljudi u radu se ne samo od njih otuuju, nego dobijaju oblik odnosa izmeu stvari, odreeni drutveni
odnos meu samim ljudima uzima za njih fantasmagorian oblik odnosa izmeu stvari.48
etvrto, u okviru takvih procesa javlja se tenden
cija koja bi da ljude svede na puka olienja ekonom
skih odnosa, upravo da radnika svede na puku personi
fikaciju najamnog rada, a kapitalistu na puku perso
nifikaciju kapitala, tako da klase kao istorijski subjekti

' lb id. tr. 16.

Vidi Mrx, Engels. Dala, tom 23. str. 681. K. Mrx. Tematji slo
boda. Naprijed, 1973, tr. 167.
K. Marx, F. Bngelt, Roni radovi. Kultura, Zagreb. 1933, tr. 331.
Ovo vrsto utvrivanje druitvene djelatnosti pile Marka ova kon
solidacija naleg vlastitog proizvoda u neku predmetnu silu nad nama
koja Izmie naloj kontroli. . . to Je Jedan od glavnih momenata u do
sado*njem historijskom razvitku''. K. Marx. P. Bngels, Nemaka Ideo
logija: K. Marx, F. Bngels, Rani radovi, Kultura, Zagreb 1933, str. 300.
* K. Marx, F. Engels, Dala tom 31. str. 82.
- tbld. tr 73

X X II

MILOS NIKOLIC

postanu samo neposredni izrazi objekivnih ekonomskih

odnosa, ime ti odnosi zapravo postaju subjekti.
U VI, neobjavljenoj glavi I toma Kapitala Marks
pie:
Funkcije koje kapitalista vri samo su sveu i
voljom vrene funkcije samog k ap ita la . . . Kapitalista
funkcionie samo kao personifikovan kapital, kapital kao
linost, kao to radnik funkcionie samo kao personi
fikovan r a d ... gospodarenje kapitalistovo nad radni
kom je stoga gospodarenje stvari nad ovekom, mrtvog
rada nad ivim, predm eta nad producentom . . . Ovo
preokretanje subjekta u objekt, i obratno, je ovde u
materijalnoj produkciji, u zbiljskom ivotnom procesu
d ru tv a... 4#
Meutim, Marks se ne miri sa ovakvom istorijskom
situacijom itavo njegovo teorijsko i praktino delo
je upravo protiv nje usmereno.
Pulancas je istakao tezu da drutvene klase po
stoje samo u klasnoj borbi". Ova teza ne samo to
proizilazi iz Marksovih analiza klasne borbe, nego ju
je Marks i eksplicitno istakao. U Nemakoj ideologiji
Marks pie da pojedine individue ine klasu samo
utoliko ukoliko m oraju zajedniki da vode borbu pro
tiv neke druge klase.50 U Manifestu Marks i Engels
pokazuju kako se organizovanje proletera u klasu"
zbiva samo kroz klasnu borbu.51 U Osamnaestom brim e ru . . . Marks pie: Ukoliko milioni porodica ive
pod ekonomskim uslovima egzistencije koji njihov na
in ivota, njihove interese i njihovo obrazovanje odva
jaju od naina ivota, interesa i obrazovanja drugih
klasa i njim a ih neprijateljski suprotstavljaju, utoliko
oni ine klasu.52
Aktuelni teorijsko-metodoloki znaaj te teze proi
zilazi iz injenice da u jednom broju marksistikih
rasprava i istraivanja u svetu pa i kod nas, preovlauje shvatanje koje drutvene klase, a meu njima i
radniku klasu, razumeva, tumai, prikazuje, istrau
je u sklopu takozvane koncepcije socijalne strukture
koja se najee shvata, pod uticajem graanske socioa Vidi asopis Pregled, avgust 1968. str. 197.
M K. Marx, F. Engels, Dela, tom 6, str. 59.
K. Marx, F. Engels, Dela, tom 7. str. 387. (Kad se proletarijat u
borbi protiv buroazije nuno bude ujedinio u k l a s u . . ibid. str. 395).
M K. Marx, F. Engels, Dela, tom U , str. 161.

PREDGOVOR

X X III

logije kao socijalna stratifikacija. U sklopu te koncep

cije klase se (prvo) podvode pod optiji pojam drutve
nih grupa ili drutvenih slojeva, ime se, izmeu osta
log, sasvim gubi onaj prioritet koji upravo klase kao
drutvene grupe sa bitno razliitim drutvenim, upravo
ekonomskim poloajem imaju u drutvenom razvitku,
odnosno istoriji; (drugo) klase se posmatraju nezavi
sno od odnosa proizvodnje i klasne borbe, odnosno
redukuju se na jedan socioloki pojam; otuda se ne
moe shvatiti ni istorijska uloga radnike klase i (tre
e) shvataju se kao prost zbir pojedinanih individua
koje imaju isti socijalni status, profesionalnu funkci
ju, visinu dohotka i si. Ovakvo razumevanje pojma kla
se je rezultat snanog uticaja koji je graanska socio
logija izvrila i vri na marksizam.
Pulancas, u skladu sa Marksom, s jedne strane,
nastoji da klase ekonomski utemelji, a s druge, istie
da drutvene klase postoje samo u klasnoj borbi. Me
utim, Marksova teza da drutvene klase postoje samo
u klasnoj borbi ne vodi u Pulancasovoj analizi do onih
rezultata do kojih dolazi Marks, i to opet zbog njegove
strukturalistike interpretacije marksizma.
Pulancas ne prihvata upravo one Marksove stavove
koji su sastavni deo teze da nema klasa bez klasne
borbe (naime, koji su ili njena pretpostavka ili njena
neposredna teorijska posledica). On znai, odbacuje one
Marksove stavove u kojima se vidi kako klasna borba
doista formira radniku klasu. Pulancas, naime, odbija
Marksovu distinkciju na klasu po sebi (upravo kla
su za kapital, kako Marks kae) i klasu za sebe,
smatrajui je hegelijanskom emom. On kritikuje tu
distinkciju tako to joj daje onaj Smisao koji ona
nema kod Marksa: podelu na klasu po sebi i klasu
za sebe eli da prikae tako kao da Marks razliko S tim u vezi Je karakteristino da Pulancas ni u knjizi Politika
vlast I druitvana klasa, ni u knjizi Klasa u savremenom kapitalizmu ne
razrauje pojam klasna praksa 1 pojam klasna borbe kao sukob klasnih
praksi. Ono malo Ito kale o ova dva pojma koje le uveo u analizu Je
sasvim u skladu sa strukturalistikom orijentacijom: klasnu praksu I klas
nu borbu svodi, ovako ill onako, na drultvene odnose, zapravo strukture,
pa se uoplte ne vidi po emu se onda pojmovi prakse 1 borbe razlikuju
od pojma strukture. Ne!to Je precizniji kad govori o politikoj klasnoj
borbi, Jer tu borbu vezuje za aktivnost politike partije.
N. Pulancas, Klasa u savramanom kapitalizmu, tr. IS.

XXIV

MILOS NIKOLIC

vanjem ekonomske borbe i politike klasne borbe

podrazumeva da ekonomska borba i nije klasna borba,
a da radnika klasa kao klasa postoji samo na nivou
politike klasne borbe.55
Pulancas, ini se, ne shvata kako Marks teorijski
izvodi (odnosno objanjava) form iranje radnike klase
kroz klasnu borbu i njeno izrastanje u revolucionarnu
klasu (klasu za sebe) kroz revolucionarnu akciju.
Marks je u svojim analizama pokazao kako se rad
nici i kapitalisti form iraju kao radnika i kapitalistika
klasa kroz klasnu borbu koja je sastavni deo repro
dukcije kapitalistikih odnosa proizvodnje. Time rad
nici i kapitalisti, postajui klase, dobijaju svoj socijalno-klasni subjektivitet i prestaju da budu samo puka
olienja, kreature ekonomskih odnosa. Ono odreenje
po kome je radnik puka personifikacija najamnog rada,
a kapitalista personifikacija kapitala, koje je Marks ot
krio kao sutinu kapitalistikog naina proizvodnje, biva
zapravo klasnom borbom ukinuto u svojoj samostalnoj
egzistenciji, ali ostaje da deluje kao stalna tendencija
u drutvenom biu radnike, odnosno kapitalistike
klase.5 Ukoliko je klasna borba nerazvijenija utoliko
ta tendencija svoenja ljudi (u njihovoj delatnosti, po
naanju i svesti) na puki, neposredni izraz odgovaraju
ih ekonomskih odnosa, zapravo njihovog ekonomskog
poloaja dolazi vie do izraaja ukoliko je klasna
borba razvijenija utoliko ljudi deluju vie kao subjekti.
Upravo preko klasne borbe ljudi su stvaraoci istorije
a sva dosadanja istorija je, kako istiu Marks i Engels
u Manifestu, istorija klasnih borbi. Stvaralaka uloga
klasne borbe u istoriji dolazi do punog izraaja onda
kada klasna borba prerasta u revolucionarnu praksu,
u socijalnu revoluciju. Zato Marks i naglaava da su
revolucije lokomotive istorije.
Veoma je vano uoiti razliku koja kod Marksa i
u marksizmu postoji izmeu pojmova klasna borba i
lb id . s tr. 7475.
Takvo delovanje klasne borbe je upravo karakteristino. Klasna
b orba svojim delovanjem ne dozvoljava da se kapital reprodukuje saglasno svom pojm u klasna b orba je glavni uzrok injenici da zakoni
reprodukcije kapitala (Sto ih je Marks otkrio i izloio u Kapitalu) bivaju
stalno om etani u svom delovanju; pa usled toga deluju samo kao tenden
cije klasna borba transformiSe zakone kapitalistikog naina proizvod
nje u zakone tendencije.

PREDGOVOR

revolucionarna praksa, odnosno revolucija, jer se ti poj

movi veoma esto izjednaavaju. Klasna borba kao sa
stavni deo reprodukcije kapitalistikih odnosa proiz
vodnje jednom svojom stranom omoguuje reprodukci
ju tih odnosa a drugom je usmerena protiv njih. Uko
liko se ta strana zaotravanjem osnovnih objektivnih
protivrenosti kapitalizma (to dolazi do izraaja u eko
nomskim krizama i si.) i sveu i voljom organizovanih
radnika transformie u svesnu delatnost protiv celine
kapitalistikog sistema, klasna borba prerasta u revo
lucionarnu praksu, razvijajui totalitet revolucionarnog
procesa socijalistike revolucije.
Marks je na vie mesta direktno razjasnio takav
odnos klasne borbe i revolucionarne delatnosti, poka
zujui kako borba klase protiv klase. . . dovedena do
svog vrhunca znai potpunu revoluciju, odnosno kako
klasna borba neminovno vodi diktaturi proletarijata.57
Revolucionarna praksa je delatnost koja, s jedne
strane, znai radikalno menjanje postojeih okolnosti,
drutveno-ekonomskih i politikih odnosa (u Tezama
o Fojerbalu Marks e ljudsku delatnost koja menja
okolnosti nazvati revolucionarna praksa), a s druge
strane, menjanje samih ljudi koji tu delatnost vre
(zato na istom mestu u Tezama ljudsku delatnost menjanja okolnosti naziva samoizmenom). Marks e esto
isticati ovu drugu stranu. Tako on pie da proletarijat
moe prisvojiti proizvodne snage samo revolucijom u
kojoj se, s jedne strane, rui mo dosadanjeg naina
proizvodnje . . . a s druge strane, razvija univerzalni
karakter i energija proletarijata nuna za izvrenje tog
prisvajanja a proletarijat se zatim otresa svega to mu
je ostiedo od njegovog dotadanjeg drutvenog poloa
ja.
Kroz revoluciju radnika klasa postaje revolucio
narna klasa, kako Marks istie u Manifestu komunisti
ke partije. To je bitno za celinu Marksove teorije, pa
zato on i naglaava: ,Radnika klasa je ili revolucio
narna ili nije nita.*
Vidi Markaovm ptana L. Kugelmenu (9. X 1M6). I. VsJdemeJeni
(S. III 1832). Anenkovu (28. XII 184), Manifut komuniatUka partija i dr.

- Ki Man. F. Bngels, Dala. tom , str. 67.

* Pismo Avalceru 1863. godine.

XXVI

MILOS NIKOUC

Proces form iranja radnike klase kao revolucionar

ne klase prerastanjem klasne borbe u revolucionarnu
praksu Marks najjasnije obrazlae na poslednje tri stra
nice knjige Beda filozofije. To su one stranice na ko
jim a Marks revolucionarnu klasu naziva (koketirajui
sa terminima nemake klasine filozofije) klasom za
sebe", za razliku od klase koja jo revolucionarno ne
deluje, pa je iako klasa, ipak samo klasa za kapital".
Ovde je sada bitno uoiti, upravo saznati da ova
promena koja se zbiva sa radnikom klasom angaovanom revolucionarnom borbom nije promena samo u
njenoj svesti, nego i promena u njenom drutvenom
biu.
Drutveno bie radnike klase ini, pre svega, njen
poloaj u kapitalistikim odnosima proizvodnje. To je
najamni poloaj proizvoaa koji je lien sredstava za
proizvodnju, pa zato iznajmljuje kapitalisti svoju radnu
snagu kao robu, na toj osnovi proizvodi viak vrednosti i time biva eksploatisan od strane klase kapitalista.
Ta strana drutvenog bia radnike klase je ono
to Pulancas naziva strukturalnim odreenjem radnike
klase. Pulancas, kao to emo videti, veoma dobro po
kazuje kako to strukturalno odreenje zahvata ne samo
ekonomske, nego i politike i ideoloke odnose.
Drutveni poloaj radnike klase je zapravo njen
poloaj u odnosima proizvodnje kapitalistikog naina
proizvodnje. A ti odnosi se, s obzirom na objektivne
protivrenosti kapitalistikog naina proizvodnje, reprodukuju kao klasna borba. Time je drutveni poloaj
radnike klase istovremeno dat sa njenom klasnom bor
bom protiv kapitalista. A to znai da je klasna borba
takoe sastavni deo drutvenog bia radnike klase.
Klasna borba kao druga strana drutvenog bia
radnike klase dolazi posebno do izraaja, upravo po
staje sasvim vidna onda kada klasna borba preraste
u svesnu borbu radnika protiv kapitalistikog poretka,
u revolucionarnu praksu. Jer dok je re o klasnoj borbi
radnitva kao sastavnom delu reprodukcije odnosa na
jamnog rada i kapitala, razlika izmeu drutvenog po
loaja i klasne borbe je teko uoljiva. Meutim, kada
je u pitanju revolucionarna praksa, onda se radnitvo,
borei se protiv kapitala, bori u stvari i protiv svog
najamnog poloaja, pa time razlika izmeu drutvenoekonomskog poloaja kao jedne strane drutvenog bia

PREDGOVOR

radnike klase i revolucionarne prakse (to je proizala

iz klasne borbe) kao druge strane tog bia, izlazi u
prvi plan. Tako postaje jasno da drutveno bie rad
nike klase ini jedinstvo, i to dijalektiko jedinstvo
(upravo s obzirom na opisani odnos drutveno-ekonomskog poloaja, klasne borbe i revolucionarne prakse
proletarijata) drutveno-ekonomskog polotaja i klasne
borbe odnosno revolucionarne prakse radnike klase.
III
Svoj koncept strukturalne odreenosti drutvenih
klasa koji za Pulancasa znai ono to Marks naziva
drutvenim biem klase, on je najjasnije izloio analizi
rajui tradicionalnu i novu sitnu buroaziju.
Pulancas nije sluajno, upravo analizirajui sitnu
buroaziju, razradio svoje shvatanje strukturalne odre
enosti drutvenih klasa. Za njega pitanje sitne bur
oazije svakako predstavlja kljunu taku marksistike
teorije drutvenih klasa"60 to je u odreenom smislu
tano. Ova analiza ini gotovo polovinu teksta knijge
Klase u savremenom kapitalizmu.
Na poetku svoje analize Pulancas pokazuje kako
su se upravo oko nove sitne buroazije javila u gra
anskoj sociologiji shvatanja koja negiraju klasnu bor
bu u savremenom razvijenom kapitalizmu. S jedne
strane su to shvatanja koja sitnu buroazju svrstavaju
bilo u buroaziju, bilo u radniku klasu. Odriui kla
snu specifinost ovim najamnim skupinama i utapaju
i ih u buroaziju i proletarijat. . . dolazi se upravo do
razlaganja pojma buroazije i pojma radnike klase,
do negacije klasne borbe 6 S druge strane, re je
o shvatanfima po kojima ti najamni slojevi ine novu
srednju klasu" koja bi po zastupnicima ovog shvata
nja trebalo da bude vana sppna i osnovni inilac
.ravnotee buroaskog drutva , proizvod postepenog
razlaganja. .. buroazije i proletarijata u zajednikoj
posudi za topljenje: .poburoazivanja sve veeg dela
radnike klase i .deklasiranje sve veeg dela buroa
zije.
* N. PuUncaa, Klase u savremenom kapitalizmu, tr. 213.
> lbid. tr. 218.
Ibid. Mr. 219.

X X V III

MILOS NIKOLI

U analizi tradicionalne i nove sitne buroazije za

Pulancasa je osnovno pitanje pitanje odnosa tih sku
pina prema radnikoj klasi, pitanje koje u prvom tre
nutku moemo formulisati kao pitanje granica i raz
graniavani a radnike klase u kapitalistikim odnosima
proizvodnje.63 Tako njegova analiza sitne buroazije
otkriva i neka bitna obeleja radnike klase.
Pod pojmom nove sitne buroazije Pulancas podrazumeva sve one slojeve radnog stanovnitva, pre svega,
u oblasti uslunih delatnosti (slubenici u trgovini i
bankama, adm inistraciji i uslunim delatnostima, itd.,
ukratko oni koji se obino nazivaju ,belim okovratnicima' ), ali i oni zaposleni u materijalnoj proizvodnji
koje razvoj monopolistikog kapitalzma dovodi u na
jamne ekonomske odnose, najamni poloaj to su,
pre svega, inenjeri i tehniari. Njih emo, pie Pu
lancas, nazvati novom sitnom buroazijom, novom u
tom smislu to joj, za razliku od s ta re ,. . . nije sueno
da propadne, ve da se razvija i iri pod dejstvom pro
irene reprodukcije kapitalistikog naina proizvod
nje.64 Pulancas istie da su ovi socijalni slojevi nova
sitna buroazija zato to zajedno sa tradicionalnom
sitnom buroazijom (sitna proizvodnja, sitan posed, za
natlije i trgovci) potie iz iste klase, iz sitne buroa
zije.65
Analizu tradicionalne i nove sitne buroazije Pulan
cas vodi tako to izlae ekonomske, politike, i ideolo
ke determinacije koje izdvajaju sitnu buroaziju od
radnike klase. Te determinacije (svojevrsni kriterij umi) pokazuju nam ta za Pulancasa znai ekonomska,
politika i ideoloka strukturalna odreenost drutve
nih klasa i posebno radnike klase.
Ekonomska determinacija radnike klase, odnosno
sitne buroazije tie se najamnog ekonomskog poloa
ja i razlike izmeu proizvodnog i neproizvodnog rada,
politika odreenost tie. se funkcije rukovoenja u
procesu proizvodnje, a ideoloka drutvene podele rada
na intelektualni i fiziki rad.
Prva strukturalna determinacija radnike klase ko
ju Pulancas istie u svojoj analizi sitne buroazije je
lb id . str. 234,
lb id . str. 234.
lb id . str. 228.

PREDGOVOR

najamni ekonomski poloaj. Meutim, Pulancas odmah

istie, pozivajui se na Marksa, da sam najamni polo
aj jo nije dovoljna ekonomska osnova radnike klase.
Radniku klasu karakterie ne samo najamni drutveno-ekonomski poloaj nego i proizvodni rad, a to se
uvek ne poklapa, kako Marks istie.
Pri tome, Pulancas istie osnovno Marksovo odre
enje proizvodnog rada: proizvodni rad je onaj rad
koji proizvodi viak vrednosti, odnosno kapital. Meu
tim, Pulancas naglaava da je i neproizvodan najamni
rad podvrgnut svojevrsnoj eksploataciji. Tako on pie
da su trgovaki najamni radnici, iako neproizvodni rad
nici ,,i sami eksploatisani, a njihova najamnina odgo
vara reprodukciji njihove radne snage; citirajui Mark
sa da ukoliko ovi radnici kapitalu pomau da smanji
trokove za ostvarivanje vika vrednosti, utoliko vre
neplaeni rad,67 Pulancas zakljuuje: iz tih radnika
se, dakle, izvlai viak rada, ali oni nisu neposredno
eksploatisani na bazi dominantnog odnosa kapitalisti
ke eksploatacije, tj. na osnovu stvaranja vika vred
nosti".
Do slinog zakljuka Pulancas e doi i u pogledu
one velike mase nosilaca uslunih delatnosti u savre
menom monopolistikom kapitalizmu (poev od raznih
grana medicine, preko organizovane zabave sve do informisanja, do razliitih slobodnih zanimanja itd.)
koji, s obzirom na tenju kapitala da sebi potini celokupnu radnu snagu, postaju najamni radnici.00
U razmatranju politikog i ideolokog kriterijuma
socijalno-klasne odreenosti radnike klase i nove sitne
buroazije u prvi plan Pulancasove analize dolazi piM Svaki produktivni rudnik Je najamni radnik, ali u t o nije svakl najamni radnik proizvodni radnik". (K. Marx, VI nelidata glava Ka
pitala, Pregled, novembar-decembar 1968, tr. 569). Jedan od Pulancasovih
kritiara Erik Olln Rajt nema pravo kada, nasuprot Pulancaau, istie da
razlika Izmeu proizvodnog i neproizvodnog rada postaje manje-vlle neu
potrebljiva kao kriterij u klainu determinaciju" (E. O. Wright, Class
Boundaries in Advanced Capitalist Societies" New Left Review, br. 98.)
Istu grelku u polemici u Pulancasom ini Francesca Freedman u lan
ku The Internal Structure at the American Proletariat: A Marxist Ana
lysis, Socialist Revolution, San Francisco, br. 26, str. 50 I 68.
K. Marx, F. Bngels, Dela, tom 23. Prosveta, str. 245.
* N. Poulancaa, Klase u savremenom kapitalizmu, etr. 237.
Ibid. str. 240-241.

XXX

MILOS NIKOLI

tanje nauno-tehnike inteligencije. Da odmah istakne

mo Pulancasov osnovni stav: inenjeri i tehniari ne
pripadaju radnikoj klasi, iako je tano da usled tehno
lokih prim ena nauke u procesu proizvodnje u sada
njoj fazi monopolistikog kapitalizm a. . . sve vie tee
da u okvirima ekonomskih odnosa postanu deo ka
pitalistikog proizvodnog rada (ukupan proizvodni rad
nik)".70
Prema Pulancasu proces proletarizacije zahvata tri
sloja unutar nove sitne buroazije: prvo, veliku vei
nu osnovnih radnika u trgovinskom sektoru", drugo,
nie slojeve zaposlene u javnim i prihvatnim birokratizovanim sektorim a i tree, tehniare i pogonske in
enjere, neposredno ukljuene u proizvodni rad.71 Ali
u pogledu ovog treeg sloja, Pulancas odmah nagla
ava: klasna pripadnost toga dela uvek je sitnoburoaska.72
Da bi se shvatilo Pulancasovo politiko i ideoloko
strukturalno odreenje radnike klase, odnosno nau
no-tehnike inteligencije, mora se imati u vidu da on
polazi od stava da kapitalistiko preduzee nije samo
ekonomska proizvodna jedinica nego i oblik poveziva
nja odnosa proizvodnje, politikih i ideolokih odnosa
unutar proizvodne jedinice kao sredita prisvajanja
proizvoda i eksploatacije.73
U analizi politike strukturalne determinacije rad
nike klase i nauno-tehnike inteligencije, Pulancas
polazi od Marksovih stavova o radu upravljanja i vrhov
nog nadzora u kapitalistikoj fabrici. On citira Mark
sove misli o dvostrukom karakteru rada vrhovnog
nadzora i rukovoenja, na tehniko-proizvodnom i socijalno-klasnom da bi zakljuio da kapitalizam karakterie dominacija drutvene podele rada nad tehnikom
i to u toj meri da se taj rad u kapitalizmu ne moe
uopte ispoljiti kao isto tehniki rad.74 Rad vrhovnog
nadzora i upravljanja osnova je posebne organizacije
rada u kapitalistikoj fabrici koju Marks naziva fabri
kim despotizmom.

lb id .
lb id .
lb id .
lb id .
lb id .

str.
str.
str.
str.
str.

268, vidi i str. 269, 278.

354, 361, 366.
366.
256.
331, 254.

PREDGOVOR

Time Pulancas dolazi do svoje glavne teze: Taj

kapitalistiki rad upravljanja i vrhovnog nadzora pred
stavlja, u samom procesu proizvodnje, direktnu repro
dukciju politikih odnosa izmeu kapitalistike i rad
nike klase u okviru proizvodnog procesa".?*
Ideoloka strukturalna odreenost radnike klase,
odnosno nauno-tehnike inteligencije utemeljena je u
drutvenoj podeli rada na intelektualni i fiziki rad.
Glavna Pulancasova teza o ovom pitanju je sledea: podela na fiziki i intelektualni rad ne samo
to se ne svodi na tehniku podelu rada, ve u svakom
nainu proizvodnje kome je svojstvena podela na kla
se, predstavlja saet izraz povezanosti politikih i ideo
lokih odnosa u njihovoj artikulaciji sa odnosima pro
izvodnje", i upravo podela na fiziki i intelektualni
rad jeste samo pokazatelj politikih i ideolokih uslova
toga procesa (procesa kapitalistikog naina proizvodnje
M.N) njemu samom"?*
Upravo pitanje podele na intelektualni i fiziki rad
je za Pulancasa centralno pitanje kada je re o nauno-tehnikoj inteligenciji, odnosno novoj sitnoj buro
aziji, jer on istie da podela na intelektualni i fiziki
raa udara peat celoj novoj sitnoj buroaziji koja se
u toj podeli nalazi u blizini", ili u samom lageru
intelektualnog rada, bilo neposredno, bilo posredno.
Mislimo da je unoenje podele intelektualni fi
ziki rad u analizu klasa i klasnih borbi jedna od vred
nijih strana Pulancasove analize. Iako su Marks i En
gels pridavali veliki znaaj podeli fiziki-intelektaulni
rad i klasnom karakteru te podele,77 iako ju je i Lenjin smatrao jednim od kriterijuma socijalno klasne
pripadnosti,78 mnogi savremeni marksistiki autori ovo
lhid. str. 254.
' lbid. str. 260 I 261.
'* EngcK nn prlmcr, pilo ,.A sad pogledajmo detlnjastu predstavu
g. DUhringa prema kojoj drutvo m ole use ti u posed celokupna sred
stva za proizvodnju, a da ne revoludonlle Iz temelja stari nain proiz
vodnje, 1 pre svega, da ne ukine taru podelu rada K. Marx. F. Bngels.
Dela tom 31. str. 226.
U poznatoj definiciji klase (u lanku Velika Inicijativa") Lenjln lede da se klase .meusobno razlikuju . . . po uted u drutvenoj
organizaciji rada", a to se pre svega odnosi na osnovnu podelu reda.

X X X II

MIL0S n i k o l i

pitanje postavljaju neprimereno Marksu i samoj istorijskoj zbilji, ili ga sasvim zaobilaze.
Pulancas s pravom istie da se podela na manuelni
i intelektualni rad ne poklapa sa podelom na proizvodni
i neproizvodni rad u kapitalistikom nainu proizvod
n j e Citirajui poznato mesto iz Marksovog rukopisa
VI neizdate glave Kapitala o Gesamtarbeiteru, (ko
lektivnom radniku), Pulancas pie da su te Marksove
citate neposredno iskoristili zagovornici nove naune
i tehnike inteligencije da bi radniku klasu protegli
na nove skupine inenjera i tehniara"80 (Pulancas po
sebno pominje R. Rihtu, R. Garodija, S. Malea i teo
retiare KP Francuske) i da bi izveli tezu o tome da
nauno-tehnika revolucija u kapitalizmu dovodi do
prevazilaenja razlike izmeu fizikog i intelektualnog
rada.81
Nasuprot ovakvim tezama, Pulancas istie da podrutvl javan je . . . procesa rada u kapitalizmu koje
dovodi do pojave kolektivnog proizvodnog rada, isto
vremeno produbljuje podelu na intelektualni i fiziki
rad.82
Mislimo da su u Pulancasovoj analizi poloaja i
funkcije nauno-tehnike inteligencije znaajna ona me
sta u kojima on pokazuje kako je ovaj socijalni sloj
kao nosilac duhovnih snaga procesa materijalne pro
izvodnje istovremeno i nosilac vladajue ideologije.
Rad inenjera i tehniara na tehnolokoj primeni na
uke nosi peat vladajue ideologije koju oni materijalizuju u samom svom naunom radu. Oni su otuda
nosioci reprodukcije ideolokih odnosa u samom okvi
ru procesa materijalne proizvodnje.88
Meutim, oko ovog pitanja se poslednje dve dece
nije vode meu marksistima intenzivne polemike. Cen
tralno pitanje oko kojeg se vodi spor je pitanje nauno-tehnike inteligencije. Oko pitanja da li su inenjeri
i tehniari deo radnike klase ili nisu, miljenja su se
polarizovala. Na jednoj strani je, svakako, najpre Ser
Male (Serge Mallet) koji je, kao to je poznato, u svo N. Pulancas, Klase u savrem enom kapitalizmu, str. 257.
* lb id . str. 257258.
* lb id . str. 258.
lb id . str. 258.
m lb id . s tr. 90.

PREDGOVOR

X X X III

joj knjizi Nova radnika klasa (1963) obrazlagao tezu

da inenjeri, tehniari i visokokvalifikovani radnici
(propulzivnih industrijskih grana, posebno iz projek
tantskih biroa, pogona za kontrolu, za odravanje i si.)
ine novu radniku klasu koja je u savremenom kapi
talizmu avangarda antikapitalistikih borbi (naspram
tradicionalne radnike klase koja postaje konzervativ
na). Ova teza zajedno sa reformistikom strategijom
sindikalne borbe, za koju je Male pledirao, postale su
predmet jedne od najintenzivnijih diskusija u zapadno
evropskim marksistikim krugovima ezdesetih godina
i u toj diskusiji veina je odbacila Maleova shvatanja.
Krajem esdesetih godina se meu onim uesnici
ma, odnosno ideolozima zapadnonemakog i italijanskog
studentskog pokreta koji su nakon raspada antiautoritarne faze tog pokreta nastojali da ga poveu sa kla
snom borbom radnitva, ponovo javljaju teze o nauno-tehnikoj inteligenciji kao svojevrsnom avangardnom
delu radnike klase, i to povezano sa tezom o studen
tima kao kolektivnom teoretiaru proletarijata. Tipian
predstavnik ovog pravca je rano preminuli Hans Jirgen
Karl (Hems Jiirgen Krahl).84 Karakteristine su i teze
italijanskog marksiste Marela Lelija (Marcello Lelli)
koji takoe iznosi tezu o stvaranju nove radnike kla
se intelektuednih i fizikih radnika, pri emu njihovu
jedinstvenu socijalno-klasnu osnovu ini apstraktan rad
koji postaje bitno obeleje i intelektualnog proizvod
nog rada. Sline teze o novoj klasi najamnih rad
nika iznosi i zapadno-nemaki sociolog marksistike
orijentacije Mihael Mauke (Michael Mauke).88
* U lanku T ezt uz o p iti odnos naune inteligencije i klasne sve
sti proletarijata Kral Istie da Je bez organizacione proizvodne naune
Inteligencije nemogue stvaranje klasne svesti kod Industrijskog proleta
rijata" . . . H. J. Krahl, Konstltution und Klassenkampf, Verlag Neue
Kritik. Frankfurt, 1971, str. 332.
Apstraktan rod za Lelija moe biti jedinstvena socljalno-klasna
osnova Intelektualnih 1 fizikih radnika zato Ito on ..nije samo misaona
generalizacija ve stvarni osnov povezivanja kapitalistikih drutvenih
odnosa" Loli u stvari naputa osnovnu marksistiku postavku o nnjamnom proizvodnom radu kao bitnom obeleju radnike klase. Insistirajui
da Marksa treba rc Interpretirati sa stanovita teorije otuenja (Marcella
Lelll, Tecnlci e lot ta di classe, De Donato, Bari, 1973.
Michael Mauke. Die Klassentheorte von Marx und Bngels, Frank
furt (M. 1970).

X X X IV

MILOS NIKOLIC

S druge strane ove polarizacije nalaze se autori

kao to su Emanuel Bridije (Bridier) koji je, polemiui sa Malovim tezama, jednom svom lanku dao iza
zovan naslov Nova radnika klasa ili nova buroazija,87
Victor Fay s tezom da nauno-tehnika inteligencija
ini novu najam nu srednju klasu,88 Pjer Filip Rej
(Pierre-Philippe Rey)89 i izmeu ostalih sam Nikos
Pulancas. Autori u istonoevropskim socijalistikim
zemljama kao i vei broj ortodoksnijih teoretiara
unutar komunistikog pokreta na Zapadu (drei se
odgovarajuih Lenjinovih stavova) nauno-tehniku in
teligenciju svrstavaju u sitnu buroaziju.90
Mi polazimo od stanovita koje jo 1932. godine,
analizirajui nove srednje klase (inenjeri, inovnici,
nametenici i si.) istakao Karl Grinberg (ari Griinberg),
osniva Instituta za socijalna istraivanja u Frankfurtu
(koga e naslediti M. H orkhajm er (Marx Horkheimer):
uopte nije mogua neka jedinstvena odredba sred
njeg stalea, osobito njegovog ogranienja od proleta
rijata prem a ekonomskom obeleju",91 odnosno od
stanovita da nije mogue jedinstveno klasno svrsta
vanje nauno-tehnike inteligencije 98 Zato emo, na
suprot Pulancasu, nastojati da pokaemo (naravno, u
osnovnim crtama) kako nauno-tehnika inteligencija
moe biti sastavni deo i radnike klase i sitne buroa
zije.9S
Ukoliko su najam ni i proizvodni radnici a nisu
funkcioneri (oficiri, kako Marks kae) kapitala, ine Vidi asopis K u ltu rn i radnik, 1966/6.
- Vidi asopis MI/S, 3/1975, lanak V. Fay, N ajam ne srednje kla
se".
" Vidi uvodno poglavlje
negrier Ed. F. M aspero, 1976.

knjige

Pierre-Philippe

Rey,

Capitalisme

Vidi V. S. Semonov, S rednji slojevi i socijalna struktura kapi

talistikog d ru tv a , M arksizam u svetu, 3/1975.
Vidi M arksizam u svetu, 11/1974, str. 70.
" Frank Deppe, S tara i nova radnika klasa", M arksizam u svetu
11/1974, str. 127.
n Valja istina, uoiti da je i Pulancas svestan da pripadnici nove
sitne buroazije ispoljavaju karakteristinu nestabilnost u pogledu za
dravanja . . . tih (socijalno-klasniii, prim . M. N.) pozicija", naime da
oni esto prelaze u radniku klasu i u buroaziju. Ali, on tu, pre svega,
misli na decu nove sitne buroazije koja obrazovanjem i pozivom pre
laze u radniku klasu ili buroaziju.

PREDGOVOR

XXXV

nj eri i tehniari ovim svojim drutveno-ekcmomskim

poloajem pripadaju radnikoj klasi. Pa ipak, inje
nica da su nosioci intelektualnog rada (i to ne samo
s obzirom na konkretan sadraj intelektualnog rada,
nego pre svega s obzirom na njegova socijalno-klasna,
zapravo politika i ideoloka obeleja) daje im neka
bitna socijalna obeleja i privilegije koji ih odvajaju
od radnike klase. Ta obeleja, odnosno privilegije tiu
se sva tri aspekta egzistencije radne snage: razmene
radne snage, potronje radne snage (sfera proizvod
nje) i reprodukcije radne snage (obrazovanje, rekreacija
i si.). Nauno-tehnika inteligencija je tako izloena
suprotnim uticajima koji proizilaze iz njenog protivrenog drutvenog bia: s jedne strane, njen najamni
poloaj proizvodnog radnika predstavlja faktor njenog
ukljuivanja u radniku klasu; s druge strane, njen po
loaj u osnovnoj drutvenoj podeli rada, poloaj inte
lektualnog radnika razdvaja je od radnike klase.
Ukoliko ostaje pod jednakim uticajem obe strane svog
protivrenog drutvenog poloaja, ona se konstituie
kao jedan srednji, prelazni socijalni sloj.
Ali, ona ne mora to ostati. Teza da se klase for
miraju tek kroz klasnu borbu odnosi se i na nauno-tehniku inteligenciju. Uestvujui u klasnoj borbi na
strani radnike klase, zajedno sa masom industrijskih
radnika, borei se za neposredne i istorijske interese
cele radnike klase (a ne za svoje parcijalne interese)
oni inenjeri i tehniari, koji su najamni i proizvodni
radnici, postaju sastavni deo radnike klase. Iskustva
klasnih borbi u Italiji 1968, 1969. i kasnijih godina su
ovo potvrdila.
Buroazija je svesna te mogunosti. Zato ona svo
jim klasnim uticajem kao vladajua klasa, u prvom
redu, samom vlau deluje na jaanje i razvijanje onih
obeleja drutvenog poloaja inenjera i tehniara koji
ih razdvajaju od radnike klase. Tu nije re samo o po
litici najamnina. Veoma znaajnu ulogu ima i sistem
i sadraj obrazovanja.
M Vidi Andro G on, Tehnika, tehniari I klasne borba". Uarksizam u svetu. 3/1974, tr. 50-32. 56-58 I Susanna Keller, Richard Vahrenkanip, Iluzije katnog kapitalizma, Marksizam u svetu. 1/73; N. Bockanbach, S. Herkommer, U. Kadriuke, ..0 klasnom poloiaju tehniki I
nauno-kvaltflkovanih najamnih radnika", Marksizam u svetu, 11/1974,

XXXVI

MILOS NIKOLI

Pulancas je zamislio jednu istu" radniku klasu,

sasvim homogenu i jedinstvenu ve na osnovu njenog
drutvenog poloaja. Karakteristino je s tim u vezi
da Pulancas u svojim analizama ne posveuje potrebnu
panju frakcijam a radnike klase. U pogledu svog sa
stava radnika klasa nije homogena, nju ine radnici
razliitih funkcija u proizvodnom procesu, odnosno u
procesu oploivanja kapitala, razliitih naina sticanja
najamnine, razliitih visina najamnina, razliitog stepena obrazovanja i kvalifikacija i si. Na osnovu ovih
razlika se unutar radnike klase form iraju frakcije.
0 tome su govorili jo klasici marksizma. Marks
je, tavie, u prvom tomu Kapitala pokazao da unutar
nja raslojavanja proletarijata proizilaze iz samog ra
zvoja kapitalizma.95
Veliko proirenje sfere najamnog i proizvodnog
rada, razvijanje niza novih aktivnosti radi realizacije
vika vrednosti (aktivnosti koje predstavljaju proizvodni
rad), ukljuivanje proleterskih, poluproleterskih i se
ljakih masa nerazvijenih zemalja Afrike, Azije i La
tinske Amerike u svetsku reprodukciju kapitala (kroz
proces internacionalizacije kapitala) i si. doveli su jo
do vee i znaajnije slojevitosti radnike klase u savre
menom kapitalizmu. Neki autori sm atraju da danas
treba govoriti o vie proleterskih klasa.
Imajui u vidu sve to smo rekli o nauno-tehnikoj inteligenciji, moemo zakljuiti da su inenjeri i
tehniari koji kao najamni proizvodni radnici i ue
snici u klasnoj borbi na strani radnike klase postaju
njen sastavni deo, ine jednu od frakcija te klase. Me
utim, ukoliko inenjeri i tehniari ne uestvuju u kla
snoj borbi na strani radnike klase, nego nastoje da
ostvare samostalnu socijalno-klasnu poziciju, oni po
staju jedna od srednjih, prelaznih klasa savremenog
kapitalistikog drutva.
1 konano trea mogunost: nauno-tehnika inte
ligencija, odnosno jedan njen deo, moe biti u sastavu
vladajue, buroaske klase. Da bi se to shvatilo, neop
hodno je shvatiti sastav buroazije kao klase.
Buroaziju ne ine samo vlasnici kapitala, kako
se esto misli. O unutranjoj razuenosti buroaske
klase, odnosno o frakcijama buroaske klase iji pri K. M art, F. Engels, Dela. tom 21.

PREDGOVOR

padnici nisu vlasnici kapitala, Marks veoma reljefno i

detaljno govori u delima Osamnaesti brimer Luja Bo
naparte i Klasne borbe u Francuskoj 18481850. Savremeni razvoj kapitalizma produkuje sve vie perso
nifikacije kapitala i time jo vie raslojava vladajuu,
kapitalistiku klasu.
Pored vlasnika kapitala (industrijskog, finansijskog
i kapitala uloenog u poljoprivredu) unutar buroazije
znaajne su jo tri frakcije koje su izraz podele rada
unutar vladajue klase.
Prvu frakciju ine nosioci upravljanja i vrhovnog
nadzora u industriji, funkcija koju je nekada, sve do
poetka XIX veka, vrio sam kapitalista kao vlasnik
kapitala. Ovde se potvruje nunost politikih i ideo
lokih kriterijuma u definisanju klasa: rad vrhovnog
nadzora i upravljanja kao rad eksploatisanja je na
jamni a delom i proizvodni rad, ali to njegove nosioce
ne ini pripadnicima radnike klase upravo s obzirom
na to da oni obezbeuju vladajuu funkciju kapitala
u proizvodnji kada vlasnik kapitala nije vie prisutan
u procesu proizvodnje. Pored toga, potvruje se i zna
aj kriterijuma klasne borbe: tehnostruktura i mena
deri su u klasnoj borbi kapitala i rada uvek na strani
kapitala.
Drugu frakciju buroazije ini njena birokratija.
Razdvojenost ekonomske i politike sfere (graanskog
drutva i politike drave) kapitalistikog drutva
ogleda se i unutar same vladajue klase kao podele
na kapitaliste i one koji ostvaruju njihovu vlast u fa
brici, s jedne, i na profesionalne upravljae (koji su
esto i vlasnici kapitala) nosioce opte drutvenih po
slova, birokratiju buroazije, s druge strane97
Trea frakcija buroaske klasa su njeni Ideolozi.
U rukopisu Nemaka ideologija Marks i Engels
piu: Klasa kojoj stoje na raspolaganju sredstva za
materijalnu proizvodnju raspolae u Isto vreme i sred
stvima za duhovnu proizvodnju, odnosno individue
koji sainjavaju vladajuu klasu. . . vladaju i kao stvo vidi K. Mare. F. Engels, Dela. tom 21. atr. 297-298; K. Mare.
F. Engela. Dela, tom 23. atr 321. 322, 326. 32.
Vidi K. Mara, F. Engela. Dela, tom 3. atr. 133. 143. vidi K. Mare.
F. Engela, Dela. tom U. atr. 103, 113, 114, 160. 161, Vidi 1 V. I. Lenjtn.
/zabrana dela. tom I atr. 298. tom VI. atr. 204.

X X X V III

MILOS NIKOLIC

renja koja misle, kao proizvoai misli",8 da bi nakon

toga izvukli zakljuak: Podele r a d a . . . ispoljava se
sada u vladajuoj klasi kao podela duhovnog i mate
rijalnog rada, tako da u okviru one klase jedan njen
deo istupa u ulozi mislilaca te klase (te su njeni aktivni
ideolozi, sposobni da stvaraju koncepcije, za koje je
glavni nain da se prehrane, stvaranje iluzija te klase
o samoj sebi), dok se drugi prem a tim mislima i merilima odnose vie pasivno ..
Iz svega ovoga proizlaze tri znaajna zakljuka za
analizu koju vrimo. Prvo, iako deo vladajue klase,
inteligencija kao njen ideoloki predstavnik ima svoja
znaajna specifina obeleja, relativnu samostalnost
unutar klase, na osnovu ega ona ima i iru iluziju da
je samostalan i nezavistan drutveni sloj. Ta iluzija,
najee odgovara vladajuoj klasi, je r se tako lake
njene ideje predstavljaju kao optedrutvene ideje.
Drugo, dok pojedinani kapitalista u drutvu zastupa
svoj pojedinani privatni interes, njegov politiar i nje
gov ideolog zastupaju interese cele kapitalistike klase,
pa su oni u tom pogledu, iako nisu vlasnici kapitala
(nego ak u svojevrsnom najamnom odnosu) pravoverniji pripadnici vladajue klase nego sami kapita
listi. Otuda oni za proletarijat mogu predstavljati i
ozbiljnijeg neprijatelja nego to je sam fabrikant i
njegov menader s kojim je radnik neposredno u kla
snom sukobu. Tree, suprotnost i raskid izmeu bur
oazije i buroaskih politiara i ideologa u zaotrenim
socijalnim, politikim i ideolokim konfrontacijama sa
radnikom klasom se prevazilaze, pa buroaska klasa
u celini nastupa jedinstveno prem a radnikoj klasi
kako to istie Marks. Otuda razvijena klasna borba
mora da obuhvati i ekonomsku i politiku i ideoloku
sferu tek kad zahvati ove dve poslednje sfere, kla
sna borba se u potpunosti razvila, formirala klase i
stvorena je pretpostavka za prerastanje klasne borbe
u revolucionarnu akciju radnike klase.
No, ipak valja istai jo jedan aspekt problema.
U Manifestu Marks i Engels istiu: ,,U vrijeme kada
se klasna borba pribliava rjeenju, proces raspadanja
u okviru vladajue klase, u okviru cijelog starog dru K. Marx, F. Engels, Dela, tom VI, str. 43.
* lb id . str. 43. (Podvukao M.N.)

PREDGOVOR

tva, uzima tako estok, tako otar karakter da se je

dan mali dio vladajue klase odrie nje i prikljuuje
revolucionarnoj klasi. . . I zato, kao to je nekad jedan
dio plemstva preao na stranu buroazije, tako sada
jedan dio buroazije prelazi na stranu proletarijata,
a naroito jedan dio buruja ideologa koji su se
uzdigli do teorijskog razumevanja cjelokupnog kreta
nja".100
Ovaj proces je naroito intenzivan u savremenoj
istorijskoj situaciji kada je socijalizam postao svetski
proces a kapitalizam se neprestano sudara sa svojom
istorijskom ogranienou i istorijskom alternativom
koja se razvija. Sada, daleko vei broj ideologa naputa
buroaziju i sa raznim pobudama, interesima, ideolo
kim koncepcijama se okree radnikoj klasi. To okre
tanje" je proces i on ideologe, tj. inteligenciju, privre
meno formira kao relativno samostalnu grupu, utoliko
vie ukoliko sama radnika klasa nije u revolucionar
noj akciji, pa inteligencija moe da ivi u iluzijama da
joj je mogue da bude samostalna u odnosu na bur
oaziju i u odnosu na radniku klasu.
Milo NIKOLI

' K. Mani, P. Engelt, Data, tom 7,

Mr. J 8 7 -3 * .

KLASE
U SAVREMENOM
KAPITALIZMU

PREDGOVOR

Iznosei ovaj tekst pred itaoce, dugujem im ne

koliko prethodnih objanjenja.
1. Re je o nizu ogled koji se uglavnom tiu dru
tvenih klasa (a uz put i dravnih aparata) u sadanjoj
fazi monopolistiko-imperijalistikog kapitalizma. Ti
ogledi se u sutini odnose na imperijalistike metro
pole, naroito na Evropu.
a) Prema tome, ogledi ne izlau neku sistematsku
teoriju o tim drutvenim formacijama u njihovoj sa
danjoj fazi. Objektivni razlozi postavili su odreene
granice: ni istraiva ili aktivista, pa ni grupa istra
ivaa ili aktivista ne bi trebalo da se prihvataju zada
tka izgraivanja takve teorije, jer ona moe biti jedino
proizvod onih organizacija radnike klase, koje vode
klasnu borbu.
b) Ako ogledi uglavnom prouavaju imperijalis
tike metropole, a naroito evropske formacije, onda je
to zbog toga to one predstavljaju specifian teren i to
nastojim da utemeljim jo od prvog ogleda.
2. Parcijalni karakter ogledA vidi se iz posebnih
predmeta o kojima se u njima raspravlja:
a)
ogledi nastoje da obuhvate sledee: opta obe
leja ove faze i njihovo delovanje na odgovarajue
drutvene formacije (prvi ogled); podrobnije analize
buroazije (drugi ogled), sitne buroazije, tradicionalne
i nove sitne buroazije, tzv. novih srednjih slojeva
(trei ogled). Ukratko, te analize se, pre svega, tiu
neprijatelja i potencijalnih saveznika radnike klase.

NIKOS PULANCAS

Prema tome, ogledi ne raspravljaju neposredno o

radnikoj klasi temeljnoj klasi u eksploataciji ko
joj buroazija podvrgava narodne mase, klasi kojoj
pripada rukovodea uloga u revolucionarnom procesu
naroito stoga to je marksistika teorija dosta
zanemarivala klase o kojima se ovde posebno rasprav
lja. A meni se ini da je za revolucionarnu strategiju
od bitnog znaaja danas vie no ikada ranije da
se dobro upozna neprijatelj i da se stvore pravi savezi
(u cilju izolovanja neprijatelja).
Podvlaim da ogledi ne raspravljaju neposredno
o radnikoj klasi. Meutim, ona je u njim a stalno
prisutna i to u dva vida: 1) analize koje se tiu buroa
zije, njenih unutranjih protivrenosti i njenih sada
njih odnosa prem a dravi stalno upuuju na glavnu
protivrenost, tj. na odnos izmeu buroazije i rad
nike klase; 2) analize sitne buroazije, upravo nove
sitne buroazije, tiu se obeleja koja uporeena sa
obelejima svojstvenim radnikoj klasi, istovremeno
pribliavaju i udaljavaju sitnu buroaziju od radnike
klase.
b) Oslanjajui se na konkretne oblike sadanje
klasne borbe, ogledi ipak ne daju njihov celovit sa
draj, niti ih sistem atski izlau. Umesto toga, vie sam
nastojao da se bavim objektivnim determinantama
tih borbi, determ inantam a koje su esto zapostavljene.
3.
Iz takvog karaktera ogleda potiu ostale osobenosti teksta:
Iako meusobno povezani, ovi ogledi ine posebne
celine. Otuda dolazi do nekih neizbenih ponavljanja.
Izvesni pojmovi i teorijske analize, prisutni u nekom
od ogleda, ponekad se navode, a ponekad preuzimaju
ili produbljuju u drugim ogledima: to je upravo sluaj
sa prvim i drugim ogledom (na prim er, pojmovi i
analize koji se tiu periodizacije kapitalizma i promene naina proizvodnje, ime su obeleeni njihovi sta
diji i faze, a o emu se ve govori u prvom ogledu
preuzeti su i potkrepljeni u drugom ogledu).
Pre uvrtavanja u ovu knjigu, objavljeni su samo
deo uvoda (Drutvene klase i njihova proirena repro
dukcija) i prvi ogled (Internacionalizacija kapitalisti
kih odnosa i drzava-nacija). Pomenuti deo uvoda mi
je prvobitno poruila Konfederacija francuskih demo

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

kratskih radnika (CFDT)i, a objavio ga (apirografisano) njen Biro za istraivanja i ekonomske studije
(BRAEC); taj tekst je kasnije pretampan u asopisu
LHomme et la S o c iiti (broj 2425, april-septembar,
1972); prvi ogled se pojavio u asopisu Les Temps
modernes (februar, 1973). Meutim, ta dva teksta su
znatno izmenjena na osnovu primedbi i kritika koje
su mi tada bile upuene, kao i s obzirom na celinu
ove knjige.
4. Ogledi istovremeno sadre teorijske i konkret
ne analize. Opredelio sam se za postupak koji mi se
ini jedino opravdanim, tj. za tesno povezivanje jed
nih i drugih analiza. Prethodno ne iznosim nikakve
teorijske pretpostavke u kojima bi konkretne analize
bile samo puka ilustracija, ve sam te pretpostavke
(skladno i ritmiki) ukljuio u konkretne analize.
5. Analize koje se odnose na sadanje faze impe
rijalizma i koje takoe razmatraju optije probleme,
jednako se tiu potinjenih i zavisnih zemalja. Ali
poto imperijalistike, a posebno evropske formacije,
ine glavni predmet teksta, to se empirijski materijal
uglavnom odnosi na te formacije. U tom pogledu
Francuska dobija povlaen tretman, mada se ukazuje
na razlike koje postoje izmeu nje i ostalih drutve
nih formacija o kojima je re. To nije zbog toga to
bi Francuska manje-vie u svakom pogledu predstav
ljala tipian uzorak: razlog, sasvim jednostavno, lei
u tome to se radi o mom linom iskustvu. Meutim,
isto tako je jasno da analiziram uz odreene poseb
nosti celinu tih formacija, a u izvesnom vidu i ceo
imperijalistiki lanac.
1 Ova hriianska alndlkalna centrala nastala jc 1965. godine, kada
)e za vrane priprema za kongres Konfederacije francuskih hriianskih
radnika (CFTC) dolio do previranja u redovima lanstva. Na jednoj
strani Je ostala manjina sa daljom orijentacijom na hrilansku ideologiju, koja Je zadriala ranije ime CFTC, a na drugoj veina sa
lirom progresivnijom orijentacijom, koja Je uzela nov naziv Fran
cuska demokratska konfederacija rada (CFDT). Tako Je dolio do pomeranja ove sindikalne centrale ulevo; sklopljen Je 1 sporazum o saradnji
sa komunistikom Generalnom konfederacijom rada (CGT), najveom
I najjaom sindikalnom centralom. Time Je znatno olaano Jedinstvo
francuskog sindikalnog pokreta. (Prim. prev).

NIKOS PULANCAS

6. Ako se s jedne strane im aju u vidu aktuelnost

i sloenost problema o kojima raspravljam, a s druge
razlozi koji nameu nesistem atinost i parcijalnost
ovog dela, sm atram da analize koje ovde izlaem treba
u krajnjoj liniji shvatiti kao pretpostavke podlone dis
kusiji i ispravkama. Te analize nem aju nieg kona
nog", pored ostalog i zbog toga to se ne radi o kona
nom tekstu, ve o analizama koje su otvorene prema
kritici.
Time se isto tako objanjava kritinost, a pone
kad i poleminost" m ojih analiza. Umesto da preutim razlike i da se neizbeno opredelim za stavljanje
bitnih problem a pod stakleno zvono, vie sam voleo
da insistiram na razlikama zato to jedino kritika
unapreuje m arksistiku teoriju. Sm atram da kritike
koje upuujem pojedinim autorim a i koje se odnose
na njihove odreene stavove, nikako ne dovode u pi
tanje vrednost njihovih analiza o drugim stvarima,
analiza koje su mi mnogo pomogle.
Najzad, da ne bih opteretio ovaj tekst, a imajui
u vidu da je marksistika literatura o tim pitanjim a
veoma opirna, moje reference sam nam em o sveo na
najnunije.
7. Brojna shvatanja i teorijske analize, koji se
ovde iznose dosta jednostavno i koji su neposredno
povezani sa aktuelnim problemima, upuuju na moja
dva prethodna dela: Pouvoir politique et Classes soci
ales (Maspero, 1968) i Fascisme et Dictature (Maspero,
1970). U ovim delima su utemeljena i objanjena ta
shvatanja i teorijske analize. Nisam smatrao potreb
nim da ponavljam sve iskaze, ve sam se zadovoljio
time da itaoca upuujem na njih. Meutim, neke
analize i formulacije, sadrane posebno u prvom delu,
ispravljene su i prilagoene u sadanjem tekstu: u
konkretnim analizama italac e nai sve nune teo
rijske razrade.

UVOD
DRUTVENE KLASE I NJIHOVA
PROIRENA REPRODUKCIJA

Cilj ovih uvodnih napomena nije u tome da se

izloi sistematizovana marksistika teorija o drutve
nim klasama, koja prethodi konkretnim analizama
izvrenim u ogledima to slede: saglasno liniji izlaga
nja, koje se pridravamo u ovom tekstu, teorijske ana
lize e biti tesno povezane sa konkretnim analizama
koje se izlau u skladu sa njima. Cilj ovih napomena
je da postave odreene putokaze i sasvim opte take
raspoznavanja, to e olakati itanje ogleda u kojima
e ti putokazi i take biti preuzimani i produbljivani.1
> Ovde razvijam i pojanjavam analize lz mog dela Pouvoir poli
tique et Classes sociales. Naime, u njih unosim ispravke koje su
zapoete u mom delu Fascisms et Dictature. Meutim, Istovremeno zadrlavam njihovo teorijske okvire 1 bitne stavove. U stvari, iako su
neki nafti tekstovi bill shvatanl 1 iroko prihvatanl kao tekstovi koji
su pro izali Iz Identine problematike, meu pojedinim tekstovima
su od samog poetka postojale bitne razlike. Tako su u domenu lstoriJskog materijalizma ve postojale bitne razlike Izmeu Pouvoir politique
i Ballbarovog ekonomistikog 1 strukturalistikog teksta Les concepts
fondamentaux du matrialisme hlstorique u delu Lire le Capital, 1966.
(prevedeno kod tias pod naslovom Kako itati Kapital, izd. Centar za
kulturnu delatnost Saveza socijalistike omladine, Zagreb, 1975). Iste
razlike su postojale izmeu Balibara 1 Bettelhelma (ovo govorim samo
u svoje Ime). Razlike su sada Jo jasnije, budui da Je Ballbar Izvrio
sopstvenu kritiku, dodue samo u odnosu na neke stavove (Sur la
dlalectique hlstorique, u asopisu la Pensde, avgust 1973). Ko proita
taj njegov napis, lako e shvatiti da se veliki broj stavova na koje se
odnosi ta Ballbarova samokritika (pitanje klasne borbe, shvatanje naina
proizvodnje, njegovog odnosa prema drutvenoj formaciji, poimanje datlh okolnosti, pitanje instanci ltd.) tie upravo onih pitanja oko kojih
u ve postojale razlike u naim tekstovima. To znai da. bar kada
nm Ja u pitanju, ostajem pri bitnim analizama lz mojih prethodnih
radova, ali unosim u njih Izvesne ispravke.

12

NIKOS PULANCAS

I
ta su drutvene klase u m arksistikoj teoriji?
1. Drutvene klase su skupine drutvenih agensa,
odreenih uglavnom, mada ne iskljuivo, njihovim
mestom u procesu proizvodnje, tj. u ekonomskoj ob
lasti. U stvari, o glavnoj ulozi ekonomskog poloaja
trebalo bi govoriti samo kada je re o odreivanju
drutvenih klasa. Marksizam sm atra da ekonomika
igra presudnu ulogu u nainu proizvodnje i u drutve
noj formaciji. Meutim, politika i ideologija ukrat
ko, nadgradnja igraju takoe veoma znaajnu ulogu.
U stvari, kadgod Marks, Engels, ili Mao Ce Tung pri
stupaju analizi drutvenih klasa, oni se ne ograniavaju
samo na ekonomski kriterij, ve se izriito pozivaju
na politike i ideoloke kriterije.
2. Za marksizam, drutvene klase oznaavaju, u
jednom te istom kretanju, suprotnosti i klasnu borbu:
drutvene klase ne postoje prethodno kao takve da
bi zatim stupile u klasnu borbu ( to bi moglo navesti
na pretpostavku da klase mogu postojati bez klasne
borbe). Drutvene klase se podudaraju sa klasnom
praksom, tj. sa borbom klasa, a nalaze se suprotstav
ljene jedne drugima.
3. Klasno odreenje se podudara sa klasnom
praksom sa borbom i proiruje se na ideoloke
i politike odnose, ali isto tako odreuje objektivna
mesta agensa u drutvenoj podeli rada: ta mesta su
nezavisna od volje tih agensa.
Moe se, dakle, rei da drutvenu klasu definie
njeno mesto u ukupnosti drutvene prakse, tj. njeno
mesto u ukupnosti drutvene podele rada, to podrazumeva politike i ideoloke odnose. U tom smislu dru
tvena klasa je odreen koncept koji oznaava delovanje baze u drutvenoj podeli rada ( drutveni od
nosi i drutvena praksa). Otuda to mesto obuhvata
ono to nazivam strukturalnim klasnim odreenjem,
tj. samo postojanje odreene baze odnosi proizvod
nje, mesta na kojima se vre politika i ideoloka dominacija-subordinacija u klasnoj praksi: klase po
stoje samo u klasnoj borbi.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

4.
To strukturalno klasno odreenje, koje postoji
samo kao klasna borba, mora se, meutim, razlikovati
od klasne pozicije u odreenim prilikama^ ti uslovi
predstavljaju taku u kojoj je koncentrisana uvek svo
jevrsna lstorijska individualnost odreene drutvene
formacije, ukratko konkretna situacija klasne borbe.
U stvari, insistiranje na znaaju politikih i ideolokih
odnosa u klasnom odreenju, na injenici da klase po
stoje samo kao klasna borba (praksa), ne bi trebalo
shvatati kao voluntaristiko svoenje klasnog od
reenja na klasnu poziciju: znaaj toga je oigledan
kada u odreenim okolnostima vidimo da postoji di
stanca izmeu strukturalnog klasnog odreenja i klas
ne pozicije. Da bismo to uinili jasnijim, iznosim
ovde jednostavnu emu koja e kasnije biti objanjena:
KLASNA PRAKSA/BORBA
~STRUKTURALNO
nicni un^TT /
ODREENJE/
2?T
cm? ^ V tptta
MESTO KLASA
KLASNA
POZICIJA
IDEOLOGIJA
Odnosi ideoloke dominacije/
subordinacije
Ideoloka borba
POLITIKA
Odnosi politike dominacije/
subordinacije
Politika borba
EKONOMIKA
Odnosi proizvodnje/
odnosi eksploatacije
Ekonomska borba
Autor u elom svom delu upotrebljava Izraz konjunktura {conjun
cture), koji kod nas p rateino Ima ekonomsko znaenje (stanje na tr
itu s obzirom na odnos ponude 1 trninja). Meutim, konjunktura u
prenosnom sm islu oznaava povoljan atlcaj okolnosti, pogodnu priliku,
odnosno dale okolnosti. Stoga amo u prevodu zadrlall upravo te
Izraze kako bism o lzbegll eventualne nesporazume oko znaenja red
konjunktura. (Prlm. prov.)

14

NIKOS PULANCAS

a) Drutvena klasa, deo klase ili sloj klase mogu

imati klasnu poziciju koja ne odgovara njihovim in
teresima koji su i sami omeeni svojim klasnim od
reenjem kao horizontom svoje borbe. Tipian prim er
prua radnika aristokratija koja u odreenim okol
nostim a zauzima upravo pozicije buroaske klase. To,
meutim, ne znai da ona postaje deo buroazije: usled svog strukturalnog klasnog odreenja ona ostaje
deo radnike klase i, prem a reima samog Lenjina,
ini sloj radnike klase. Drugim reima, njeno klas
no odreenje ne svodi se na njenu klasnu poziciju.
Ali uzmimo obrnut sluaj: klase, delovi ili slojevi
drugih klasa upravo sitna buroazija mogu u kon
kretnim okolnostima zauzimati proleterske pozicije,
odnosno pozicije bliske pozicijama radnike klase. To,
m eutim, ne znai da usled toga te klase, delovi ili slo
jevi klasa postaju deo radnike klase. Ovde emo na
vesti samo jedan prost prim er: pogonski tehniari za
uzimaju ponekad pozicije proleterske klase, a ponekad
recimo za vreme trajkova stavljaju se na stranu
radnike klase. To, meutim, ne znai da oni usled toga
ine deo radnike klase; ovo zbog toga to se njihovo
strukturalno klasno odreenje ne moe svesti na nji
hovu klasnu poziciju, ta vie: upravo zbog svog klas
nog odreenja, ta skupina je as na strani radnike
klase, a as na strani buroazije (buroaske klasne po
zicije): kao to tehniari nisu deo radnike klase kad
staju na njenu stranu, tako isto nisu ni deo buroaske
klase kada zauzimaju buroaske klasne pozicije. Svo
diti strukturalno klasno odreenje na klasnu poziciju,
znai napustiti objektivno odreenje mesta drutvenih
klasa i zameniti ga racionalnom ideologijom dru
tvenih pokreta.
b) Jasno se vidi da se ve ideoloki i politiki od
nosi, tj. mesta politike i ideoloke dominacije-subordinacije tiu strukturalnog klasnog odreenja: dakle,
nije re o objektivnom mestu koje bi se, u odnosima
proizvodnje, ticalo samo ekonomskog poloaja, pri
emu bi se politiki i ideoloki elementi ispoljavali
jedino u klasnim pozicijama. Ne radi se shodno
jednoj dobro znanoj dvosmislici o ekonomskoj
bazi koja bi s jedne strane sama odreivala mesta
klasne borbe, a s druge strane bi se proirivala na domen politike i ideologije: ta dvosmislica danas esto

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

jg

poprima vid razlikovanja izmeu klasnog (ekonom

skog) poloaja i politiko-ideolokih klasnih pozicija.
Strukturalno klasno odreenje odnosi se na ekonom
sku, politiku i ideoloku borbu, a svaka od tih borbi
se ispoljava kroz klasne pozicije u odreenim okol
nostima.
Ovo takoe znai da ovde prisutne analize nemaju
veze ni sa hegelijanskom emom, sa emom o klasi
po sebi (ekonomski poloaj klase, objektivno odree
nje klase jedino putem procesa proizvodnje), niti sa
emom o klasi za sebe (klasa koja ima sopstvenu
klasnu svest i autonomnu politiku organizaciju =
klasna borba) kako ju je Luka nazvao u skladu sa
marksistikom tradicijom. To sa svoje strane znai:
a) da se objektivno klasno mesto u procesu pro
izvoenja mora (kada je u pitanju odreena klasa) nu
no izraziti kroz delovanja na celinu njenog struktural
nog odreenja, tj. i kroz specifino mesto te klase u po
litikim i ideolokim odnosima drutvene podele rada.
Kazati, na primer, da u ekonomskim odnosima postoji
radnika klasa, nuno podrazumeva da ta klasa zauzima
specifino mesto u ideolokim i politikim odnosima,
ak i ako ona u odreenim zemljama i u odreenim
istorijskim razdobljima mora imati sopstvenu klas
nu svest ili autonomnu politiku organizaciju. Time
se eli rei da se u takvim sluajevima ak i ako
je ona jako zaraena buroaskom ideologijom samo
ekonomsko postojanje te klase izraava kroz speci
finu materijalnu politiko-ideoloku praksu koja se
probija kroz njen buroaski jezik": to je upravo ono
to je Lenjin, dodue sasvim opisno, oznaavao kao
klasni nagon. Da bi se to razumelo, potrebno je pot
puno raskinuti sa shvatanjem ideologije kao sistema
idejfi ili povezanog govora", tj. treba ideologiju shva
titi kao celinu materijalne prakse. Ovim elimo^ ukazati
na greke itavog niza ideologija o integraciji radni
ke klase, tj. hoemo rei sledee: da bi u svim oblastima
drutvene stvarnosti dolo do klasne borbe, uopte nije
potrebno imati sopstvenu klasnu svest i autonomnu
politiku organizaciju klasa koje se bore:
b) ono to se podrazumeva pod sopstvenom .klas
nom sveu i autonomnom politikom organizacijom
(u sluaju radnike klase to su postojanje revolucio
narne proleterske ideologije i autonomne partije klas

16

NIKOS PULANCAS

ne borbe) prim enjuje se na klasne pozicije i na odre

ene okolnosti, stvarajui tako uslove za intervenciju
klasa kao drutvenih sila.
5. Glavni aspekt analize drutvenih klasa svakako
su njihova mesta u klasnoj borbi, a ne oni koji ine te
klase. Drutvene klase nisu em pirijske grupe individua
drutvene grupe sastavljene od zbira tih indi
vidua: odnosi izmeu tih agensa nisu, dakle, inter-individualni. Klasna pripadnost raznih agensa zavisi
od klasnih mesta koja oni zauzimaju: ona se, uostalom,
razlikuju od klasnog porekla socijalnog porekla
tih agensa. Znaaj tih p itanja e se jasno sagledati
prilikom razm atranja problem a reprodukcije drutve
nih klasa i njihovih agensa. Za sada ukazujemo:
a) da pitanje koje treba stalno postavljati o od
nosu drutvenih klasa i njihovih agensa nije pitanje
klase kojoj pripada upravo ovaj ili onaj individuum
(znaajne su drutvene skupine), niti pitanje statisti
kih i krutih em pirijskih granica drutvenih grupa
(znaajne su klase u klasnoj borbi);
b) da prvo pitanje koje u tom smislu treba posta
viti, nije pitanje socijalnih nejednakosti grupa ili
individua: socijalne nejednakosti nisu nita drugo do
rezultat delovanja drutvenih klasa na agense, tj. delovanja objektivnih m esta koje oni zauzimaju; te ne
jednakosti mogu nestati jedino ukidanjem podela dru
tva na klase. Sve u svemu, kada je re o klasnom
drutvu nije u pitanju nejednakost ansi individua",
pri emu se uvek sm atra da anse postoje i da one
zavise (ili bezmalo zavise) samo od individua, tj. da naj
sposobniji i najbolji uvek mogu da se vinu iznad
svoje drutvene sredine.
6. Mesto u ekonomskim odnosima igra glavnu ulo
gu u odreenju drutvenih klasa. Sta se u marksisti
koj teoriji podrazumeva pod pojmom ekonomski?
Proces proizvodnje odreuje ekonomsku oblast
(ili prostor), a odnosi proizvodnje odreuju mesto
agensa, njihovo rasporeivanje u drutvene klase.
Razume se, ono to nazivamo ekonomskim ne obu
hvata jedino proizvodnju, ve ukupan ciklus proizvodnje-potronje-raspodele drutvenog proizvoda, trenut
ke koji se, u svom jedinstvu, javljaju kao trenuci
procesa proizvodnje. U kapitalistikom nainu proiz

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

yj

vodnje re je o ciklusu ukupne reprodukcije drutve

nog kapitala: proizvodni kapital robni kapital
novani kapital. Ali u tom jedinstvu odluujuu ulogu
ima proizvodnja. Razlikovanje drutvenih klasa na
tom nivou ne poiva na veliini dohotka, niti je to
razlika izmeu bogatih" i siromanih", kako je smat
rala cela premarksistika tradicija i kako jo danas
misli niz sociologa. Stvarna razlika u veliini dohodaka
samo je posledica odnos proizvodnje.
Sta je to proces proizvodnje i ta su odnosi proiz
vodnje koji ine taj proces?
U procesu proizvodnje najpre nailazimo na proces
rada koji, opte uzev, oznaava odnos oveka prema
prirodi. Ali taj proces rada se uvek ispoljava kroz is
torijski odreen drutveni oblik. On nastaje samo u
svom jedinstvu sa odnosima proizvodnje.
U drutvu podeljenom na klase, odnosi proizvod
nje nastaju kroz dvostruku vezu koja obuhvata odnose
ljudi prema prirodi u materijalnoj proizvodnji. Dvos
truka veza se ogleda u odnosima agensa proizvodnje
prema predmetu i sredstvima rada (proizvodne snage),
kao i u meusobnim odnosima ljudi, u klasnim od
nosima.
Te dve veze se, dakle, odnose na:
a) vezu izmeu ne-radnika (vlasnika) i predmeta
i sredstava rada;
b) vezu izmeu neposrednog proizvoaa (ili nepo
srednog radnika) i predmeta i sredstava rada.
Te veze imaju dva aspekta:
a) ekonomsko vlasnitvo: pod time se podrazu
meva stvarna ekonomska kontrola nad sredstvima za
proizvodnju, tj. vlast da se sredstva za proizvodnju
koriste na odreen nain i da se usled toga raspolae
dobiienim proizvodima;
b) driavina (posedovanje): pod ovim se podrazu
meva pravo upotrebe sredstava za proizvodnju, tj.
upravljanja procesom rada.
6.1.
U svakom drutvu podeljenom na klase, prva
veza (vlasnik/sredstva za proizvodnju) uvek se poklapa
sa prvim aspektom: vlasnici Imaju stvarnu kontrolu
nad sredstvima za proizvodnju i tako eksploatiu nepo
sredne radnike, izvlaei im na razne naine viak rada.
2

18

NIKOS PULANCAS

Ali to vlasnitvo oznaava stvarno ekonomsko

vlasnitvo, stvarnu kontrolu nad sredstvim a za proiz
vodnju, te se razlikuje od pravog vlasnitva, osvetanog
pravom, vlasnitva koje predstavlja nadgradnju. Razu
me se, pravo prua optu sudsku zatitu ekonomskom
vlasnitvu, ali moe se desiti da se oblici pravog vlas
nitva ne podudaraju sa stvarnim ekonomskim vlas
nitvom. U tom sluaju ovo potonje je presudno za
odreivanje mesta drutvenih klasa, tj. vladajue-eksploatatorske klase.
6.2.
Druga veza, tj. veza izmeu neposrednih pro
izvoaa radnika i sredstava i predm eta rada,
jeste ona veza koja, u okviru odnosa proizvodnje, od
reuje eksploatisanu klasu.
Zavisno od raznih naina proizvodnje, taj odnos
moe imati razliite oblike.
U pretkapitalistikim nainima proizvodnje, ne
posredni proizvoa nije bio potpuno odvojen" od
sredstava i predm eta rada. Uzmimo, na prim er, feu
dalni nain proizvodnje: iako je feudalac imao pravno
i ekonomsko vlasnitvo nad zemljom, kmet je posedovao svoj komad zemlje, bio je zatien obiajnim pra
vom, te ga feudalac nije mogao lako i jednostavno
izvlastiti: da bi se to uinilo, u Engleskoj je, na primer,
bio potreban itav jedan krvav proces enclosures3 na
prelasku iz feudalizma u kapitalizam. Marks je taj
proces nazvao prvobitnom akumulacijom kapitala. U
tim nainima proizvodnje vladajui oblik eksploata
cije ogledao se u neposrednom izvlaenju vika rada
kroz, recimo, kuluk ili porez u naturi. Time elimo
rei da je postojala razlika izmeu ekonomskog vlas
nitva i dravine; naime, vlasnitvo i dravina nisu
nastajali iz istog odnosa vlasnici/sredstva za proiz
vodnju.
U kapitalistikom nainu proizvodnje, nasuprot to
me, neposredni proizvoai radnika klasa pot* Enclosures (ograivanje). U poglavlju o prvobitnoj akumulaciji
(Kapital, I) M arks govori o tom e da je poseban oblik pljake narodne
zemlje predstavljalo ograivanje opStinske zem lje. Poetkom X V III veka
engleski zem ljoposednici su na taj nain sam i sebi poklanjali narodnu
zemlju u privatnu svojinu, dekretim a narodne eksproprijacije". Ta
pljaka je svoj p arlam entarni oblik dobila u B ills for Enclosures of Com
mons (Zakoni o ograivanju opStinske zemlje). Prim . prev.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

puno su izvlaeni od svojih sredstava rada, jer kapi

tal poseduje i ta sredstva. Upravo taj zavrni oblik
odvajanja radnika od njihovih sredstava za proizvod
nju dovodi do pojave onoga to Marks naziva pukim
radnikom". Radnik poseduje samo svoju radnu snagu
koju prodaje (radna snaga). Ta presudna promena po
loaja neposrednih proizvoaa u odnosima proizvod
nje dovodi do toga da sam rad postaje roba, tj. da
nastupa generalizacija robnog oblika, a ne obrnuto:
rad kao roba nije rezultat prethodne generalizacije
dobro poznatih robnih odnosa". Ovde se, dakle, viak
rada na izvlai neposredno, ve radom otelovljenim u
robi, tj. stvaranjem i prisvajanjem vika vrednosti.
7.

Dakle, lepo se vidi:

7.1. s jedne strane, da odnose proizvodnje valja

uzimati u vezi sa odnosima koji ih ine i u njihovom
jedinstvu sa procesom rada: time se zaokruuje vlada
jui odnos eksploatacije koji karakterie odreen na
in proizvodnje i koji na osnovu tog vladajueg od
nosa odreuje eksploatisanu klasu. Ne bi se trebalo
drati jedino odnosa vlasnitva, te na osnovu tog vla
dajueg odnosa u izvesnom smislu negativno odrei
vati kao pripadnike eksploatisane klase one koji nema
ju ekonomsko vlasnitvo, tj. one koji nisu vlasnici.
Polazei od tog odnosa, eksploatisana klasa (osnovna
eksploatisana klasa: radnika klasa u kapitalistikom
nainu proizvodnje) obavlja proizvodan rad u tom na
inu proizvodnje: otuda, u kapitalistikom nainu pro
izvodnje oni koji nisu vlasnici, nisu istovremeno rad
nici.
7.2. S druge strane, da se proces proizvodnje ne
odreuje tehnolokim merilima, ve odnosima agens& prema sredstvima rada i njihovim meusobnim od
nosima, dakle, jedinstvom procesa rada, proizvodnih
snaga" i odnosa proizvodnje. Proces rada i proizvodne
snage, ukljuivi tehnologiju", ne postoje po sebi, ve
uvek u konstitutivnoj vezi sa odnosima proizvodnje.
Otuda se u drutvu podeljenom na klase ne moe go
voriti o neutralnom proizvodnom" radu, o proizvod
nom radu" po sebi. U svakom nainu proizvodnje po
deljenom na klase, proizvodan je samo onaj rad koji
2

20

NIKOS PULANCAS

odgovara odnosima proizvodnje tog naina, tj. koji

dovodi do specifinog i vladajueg oblika eksploata
cije. Proizvodnja u takvim drutvim a istovremeno oz
naava podelu na klase, eksploataciju i klasnu borbu.
8. Iz ovoga proizilazi da, na ekonomskom planu,
najamnina ne odreuje radniku klasu: najamnina je
jedan oblik raspoele drutvenog proizvoda, koji obuh
vata trine odnose i ugovorne" oblike kupovine i
prodaje radne snage. Ako su svi radnici u najamnom
odnosu, to ne znai da su radnici svi oni koji se nalaze
u tom odnosu ovo zbog toga to svi koji su u na
jamnom odnosu nisu obavezno proizvodni radnici. Ako
drutvene klase, na ekonomskom planu, ne odreuje
podela u okviru lestvice dohotka" bogati/siromani
one su jo m anje odreene poloajem njihovih pri
padnika u hijerarhiji najamnina. Razume se, taj polo
aj moe biti znaajan pokazatelj klasnog odreivanja,
ali on je, u stvari, samo posledica. To je, uostalom,
sluaj i sa onim to obino nazivamo socijalnim ne
jednakostima: podela dobiti, raspodela dohotka, poreski sistem itd. Kao i ostale socijalne nejednakosti,
hijerarhija u najam ninam a nije neka lestvica ili pravolinijsko kontinuirano, homogeno stepenite sa odmoritim a ili kaskadama, stepenite na kome bi individue
ili grupe bile situirane, i to vie grupe" iznad niih:
hijerarhija u najam ninam a je rezultat klasnih barijera.
8.1.
Kada smo to kazali, valja podvui da klasne
barijere i njihova proirena reprodukcija dovode do
specifinih socijalnih nejednakosti usredsreenih na
pojedine skupine agensa; te skupine agensa raspore
ene su u razne klase: to je sluaj sa mladima i sta
rima, a da ne govorimo o enama, o sluaju koji je
druge prirode i mnogo sloeniji. Ovo zbog toga to se
kod ena ne radi jednostavno o tome da na njih de
luju unapred odreeni efekti podele drutva na klase,
ve je re upravo o posebnoj povezanosti u okviru
drutvene podele rada izmeu podele na klase i po
dele na polove.
9. Dakle, proces proizvodnje jeste jedinstvo pro
cesa rada i odnosa proizvodnje. Meutim, proces rada,
ukljuivi tehnologiju i tehniki proces, ne igra domi
nantnu ulogu u tom jedinstvu: odnosi proizvodnje uvek

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

2]

dominiraju nad procesom rada i nad proizvodnim sna

gama, utiskujui u njih svoj peat i oblik. Upravo ta
dominacija odnosft proizvodnje nad proizvodnim sna
gama daje njihovoj povezanosti oblik procesa proiz
vodnje i reprodukcije.
9.1. Konstitutivna uloga politikih i ideolokih od
nosa u strukturalnom odreenju drutvenih klasa proizilazi upravo iz te dominantne uloge odnosi proizvod
nje nad proizvodnim snagama i nad procesom rada.
Odnosi proizvodnje i odnosi koji ih ine (ekonomsko
vlasnitvo/dravina) ispoljavaju se kroz vlast koja iz
njih proistie, kroz klasnu vlast: konstitutivno vezanu
za politike i ideoloke odnose koji je osvetavaju i
ozakonjuju. Ti odnosi nisu jednostavno nadzidani na
odnose proizvodnje koji su ve tu , nego su sami
prisutni u konstituisanju odnosa proizvodnje (oni dobijaju specifian oblik u svakom nainu proizvodnje).
Proces proizvodnje i eksploatacije je u isto vreme pro
ces reprodukcije odnos& politike i ideoloke domina
cije/subordinacije.
9.2. To najzad znai da u poloaju koji drutvene
klase zauzimaju u okviru odnosi proizvodnje, drutve
na podela rada, onakva kakva se iskazuje kroz speci
finu prisutnost politikih i ideolokih odnosa u pro
cesu proizvodnje, dominira nad tehnikom podelom
rada: posledicu toga videemo vrlo jasno upravo u pi
tanju upravljanja i nadzora nad procesom rada, ali
takoe i u pitanju odreenja klase pogonskih inenje
ra i tehniara. Ukaimo jednostavno na to da se od
luujua uloga podele na manuelni i intelektualni rad
u odreenju drutvenih klasa moe shvatiti jedino ako
se vodi rauna o tim temeljnim marksistikim stavo
vima.
10.
Sada je trenutak da sc podsetimo na temeljnu
razliku izmeu naina proizvodnje i drutvene forma
cije. Uiniu samo nekoliko optih napomena, jer ta
razlika ima teorijski znaaj na koji u se stalno vra
ati u narednim ogledima.
10.1.
Kada govorimo o nainu proizvodnje, to je
apstraktno-formalan predmet, jo se nalazimo na opStem i apstraktnom nivou, mada sam pojam naina

22

NIKOS PULANCAS

proizvodnje ve obuhvata, kao takav, odnose proizvod

nje, politike i ideoloke odnose: na prim er, robovlas
niki, feudalni, kapitalistiki itd. naini proizvodnje.
Meutim, ti naini proizvodnje postoje i reprodukuju
se jedino u istorijski odreenim drutvenim formaci
jama u Francuskoj, Nemakoj, Engleskoj itd. u
ovom ili onom trenutku istorijskog toka. Te drutvene
formacije su uvek originalne, je r su stvamo-konkretni
i posebni predmeti.
Dodue, drutvena formacija sadrava vie naina
ali i vie oblika proizvodnje, specifino meu
sobno povezanih. Na prim er, evropska kapitalistika
drutva sa poetka XIX veka bila su sastavljena od
elemenata feudalnog naina proizvodnje, od oblika pro
ste robne proizvodnje i m anufakture prelaznog ob
lika iz feudalizma u kapitalizam od kapitalistikog
naina proizvodnje u njegovim konkurentskim i monopolistikim oblicima. Meutim, te drutvene formacije
su bile kapitalistike, tj. u njim a je dominirao kapi
talistiki nain proizvodnje. U stvari, u svakoj dru
tvenoj formaciji uoavamo dominaciju jednog naina
proizvodnje, dominaciju koja izaziva sloena dejstva
disolucije-konzervacije na ostale naine i oblike proiz
vodnje; ta dominacija daje tim drutvenim formacija
ma njihova obeleja (feudalne, kapitalistike itd.). To
vai za sve sluajeve, osim kada su u pitanju prelazna
razdoblja u strogom smislu rei, razdoblja obeleena
svojevrsnom ravnoteom" raznih naina i oblika pro
izvodnje.
Vratimo se drutvenim klasama. Ako se drimo
samo naina proizvodnje, u svakom od njih nalazimo
dve klase, prisutne ve u ukupnosti njihovog ekonom
skog, politikog i ideolokog odreenja: to su eksploatatorska klasa, politiki i ideoloki vladajua, i eksplo
atisana klasa, koja je politiki i ideoloki potinjena:
gospodari i robovi (robovlasniki nain proizvodnje);
vlastela i kmetovi (feudalni nain proizvodnje), buro
azija i radnici (kapitalistiki nain proizvodnje).
Ali u konkretnom drutvu drutvenoj forma
ciji ima vie od dve klase, zavisno od toga da li u
njemu postoji vie naina i oblika proizvodnje. U
stvari, nema drutvene formacije u kojoj postoje samo
dve klase. Meutim, tano je da dve temeljne klase
svake drutvene formacije kroz ili preko glavne

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

23

protivrenosti ine klase vladaj ueg naina proiz

vodnje u toj formaciji: u kapitalistikim drutvenim
formacijama, to su buroazija i radnika klasa.
10.2.
Drutvene formacije nisu, meutim, prosta
konkretizacija ili univerzalizacija naini i oblika pro
izvodnje u njihovom istom" vidu: one nisu proizvod
njihovog univerzalnog taloenja". Drutvene formacije
u kojima se vodi klasna borba jesu stvarna mesta pos
tojanja i reprodukcije naind i oblikd proizvodnje. Na
in proizvodnje se ne reprodukuje niti postoji kao
takav, te ne moe biti ni istorijski periodiziran kao
takav. Klasna borba je motor istorije u drutvenim
formacijama: istorijski proces nalazi mesto svog posto
janja u tim formacijama.
Iz svega toga proizilaze vane konsekvence kada je
u pitanju analiza drutvenih klasa: klase date dru
tvene formacije, u svojoj konkretnoj borbi, ne bi se
mogle izvoditi", iz apstraktne analize postojeih na
ini i oblik! proizvodnje; ovo zbog toga to one ne
postoje kao takve u drutvenoj formaciji. Klase su, u
samom svom postojanju, s jedne strane izloene uticaju konkretne borbe koja se vodi u krilu drutvene
formacije: upravo u tome se ogleda fenomen polariza
cije ostalih klasa i delova klase oko dve temelj ne'klase,
oko buroazije i radnike klase u kapitalistikim dru
tvima; to ima presudne i veoma sloene posledice na
ostale klase, ali i na dve temeljne klase. S druge strane,
klase date drutvene formacije postoje samo u odno
sima te formacije prema drugim drutvenim formaci
jama, dakle u klasnim odnosima te formacije prema
klasnim odnosima drugih formacija. Time smo posta
vili problem imperijalizma i imperijalistikog lanca:
imperijalizam kao proirena reprodukcija kapitalizma
postoji u drutvenim formacijama, a ne u kapitalisti
kom nainu proizvodnje kao takvom.
11.
Marksistika teorija drutvenih klasa povjai
takoe razliku izmeu delova i slojeva klase. Imajui u
vidu razne klase, ona polazi od razlika u ekonomici i
od veoma posebne uloge koju tu imaju politiki i ideo
loki odnosi. Ta teorija takoe razlikuje drutvene
kategorije, koje su uglavnom odreene svojim mostom
u politikim i ideolokim odnosima: to je sluaj sa
dravnom birokratijom koju odreuje njen odnos pre

24

NIKOS PULANCAS

ma dravnom aparatu, kao i sa intelektualcima koje

definie njihova uloga u razradi i stvaranju ideologije.
Ovo razlikovanje (koje se moe vriti ako se stalno
vodi rauna o politikim i ideolokim odnosima) ima
veliki znaaj, je r ti delovi, slojevi i kategorije mogu
esto zavisno od konkretnih okolnosti igrati ulo
gu relativno autonomnih drutvenih snaga.
Razume se, ovde nikako nije re o drutvenim
grupama" koje su izvan, pored ili iznad klasa. Ako
govorimo o delovima, onda su u pitanju delovi klasei
trgovaka buroazija je, recimo, deo buroazije; rad
nika aristokratija je, isto tako, sloj radnike klase.
I drutvene kategorije im aju klasnu pripadnost: nji
hovi agensi, opte uzev, potiu iz raznih drutvenih
klasa.
Upravo u tome i jeste jedna od sutinskih razlika
izmeu m arksistike teorije i raznih ideologija o dru
tvenoj stratifikaciji, ideologija koje dom iniraju u savremenoj sociologiji: drutvene klase bi, prem a tim ideo
logijama (svi savremeni sociolozi priznaju postojanje
klasa) predstavljale jednu od parcijalnih i regionalnih
klasifikacija optije stratifikacije (ta klasifikacija bi
se, naime, ticala jedino ekonomskog nivoa). Ovakva
stratifikacija bi, u politikim i ideolokim odnosima,
dovela do stvaranja paralelnih i spoljnih drutvenih
grupa (u odnosu na klase), do grupa koje bi se postav
ljale iznad klasa. Maks Veber (Max Weber) je ve
naznaio takav put, te sada moemo samo ukazati na
razne struje politikih elita.
12.
Povezanost strukturnog klasnog odreenja i
klasnih pozicija u okviru drutvene formacije upuuje
nas na posebne pojmove. Ovde je u pitanju ono to u
nazvati stratekim konceptima koji obuhvataju upravo
fenomene polarizacije i saveza klasa. U klasnoj vlada
vini, tu je, izmeu ostalog, pitanje koncepta bloka na
vlasti", koji oznaava specifian savez vladajuih klasa
i delova vladajuih klasa; kada se govori o potinjenim
klasama, tu je u pitanju narod", koji oznaava speci
fian savez narodnih masa. Ti pojmovi nemaju isti
status kao pojmovi o kojima je do sada bilo rei:
klasa, deo ih sloj klase, mogu ili ne mogu zavisno
od drutvenih formacija, njihovih stadija i faza, od
nosno uslova u kojim a postoje da budu deo bloka

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

25

na vlasti, odnosno mogu biti ili ne biti deo naroda. Ali

to isto tako znai da te klase, delovi i slojevi klasa,
kao uesnici savezA, u tim sluajevima nikako ne gube
klasno odreenje kada se utapaju u neodreenu sku
pinu savezA-fuznjA. Uzmimo samo prim er naroda: kla
se i delovi klase koji ine narod zadravaju svoje
klasno odreenje. Kada nacionalna buroazija ini deo
naroda, ona ipak ostaje buroazija (protivrenost u
krilu naroda). Te klase i delovi klase ne utapaju se
u narod, kako bi se moglo zakljuiti iz idealistike
upotrebe izraza narodne mase" ili ak izraza klasa
onih koje se nalaze u najamnom odnosu.
II
13.
Sada moemo postaviti pitanje aparat, odnos
no grana i aparata drave, kao i pitanje njihovog od
nosa prema drutvenim klasama. Ovde u naznaiti
samo neke uloge koje, u postojanju i reprodukciji
drutvenih klasa, igraju aparati drave.
13.1. Glavna uloga dravnog aparata je odravanje
jedinstva i kohezije drutvene formacije (i to putem
koncentrisanja i osveavanja klasne vladavine), kao
i reprodukovanje drutvenih odnosa, tj. klasnih odnosa.
U dravnim aparatima se u vidu materijalne prakse
materijalizuju i otelovljuju politiki i ideoloki odnosi.
Ti aparati, s jedne strane, obuhvataju prinudni dravni
aparat u strogom smislu rei, kao i njegove grane:
armiju, policiju, zatvore, sudstvo i administraciju; s
druge strane, u njih ulaze ideoloki aparati drave:
kolski aparat, verski aparat (crkve), aparat informa
cija (radio, televizija, tampa), aparat kulture (kine
matografija, pozorita, izdavaka delatnost), sindikal
ni aparat klasne saraclnje sa buroaskim i sitnoburoaskim partijam a itd. Najzad, taj aparat u izvesnom
smislu obuhvata i porodicu, posebno kada se ima na
umu kapitalistiki nain proizvodnje. Ali pored drav
nog aparata postoji i ekonomski aparat u jo stroem
smislu rei to su preduzea ili fabrike" koji, kao
centri prisvajanja prirode, materijalizuju i otelovljuju
ekonomske odnose u njihovoj povezanosti sa politiko-ideolokim odnosima.
13.2. Analizu drutvenih klasa moemo vriti jedi
no u njihovom odnosu prema tim aparatima, tj. drav-

25

NIKOS PULANCAS

nim aparatim a. Ovo zbog toga to jedino klasno od

reenje ukazuje na politike i ideoloke odnose koji,
opet, postoje jedino materijalizovani u tim aparatima.
Drutvene klase i njihova reprodukcija postoje jedino
kroz odnos drutvene klase/dravni i ekonomski apa
rati: ti aparati se ne nadziuju jednostavno na klasnu
borbu kao nekakva dodaci, ve u njoj zadravaju kon
stitutivnu ulogu. Otuda e konkretno istraivanje tih
aparata biti prisutno kad god budemo pristupali ana
lizi politikoideolokih odnosa, poev od podele na
manuelni i intelektualni rad, pa do birokratizacije od
reenih procesa rada i do despotizma u fabrici.
13.3. Iz svega ovoga proizilazi da klasna borba
igra prvorazrednu i osnovnu ulogu u sloenom odnosu
klasna borba/dravni aparati. Ta napomena je od pre
sudnog znaaja ako se im aju u vidu sadanje m anjka
vosti brojnih analiza ovih pitanja. Aparati su uvek
m aterijalizacija i saimanje klasnih odnosa; oni ih
na neki nain predodreuju, razume se, imajui u
vidu da to nije odnos kronoloke uzronosti (kokoka
i jaje). U stvari, prem a jednoj konstanti buroaske
ideologije drutvenih nauka (tu ideologiju bismo
mogli nazvati institucionalistiko-funkcionalistikom
strujom), aparati institucije odreuju drutvene grupe
(klase), a klasni odnosi proizilaze iz poloaja koje agen
si zauzimaju u institucionalnim odnosima. Ta struja
na specifian nain svedoi o spoju idealizam-empirizam na koji se nadovezuje spoj humanizam-ekonomizarn, to je svojstveno buroaskoj ideologiji. To je
upravo bio sluaj ve kod M. Vebera: odnosi vlasti
stvaraju klasne odnose; odnosi vlasti postoje i stva
raju se u odnosima un u tar institucija-asocijacija auto
ritarnog tipa (Herrschafstverbande). Ova ideoloka li
nija (ako se malo vie zaeprka, uvek emo otkriti pri
sustvo Hegela) ima znaajne reperkusije, koje se prote
u i na najkonkretnija pitanja; ta linija je prisutna u
akademskoj sociologiji u vidu sada vladajue teorije
organizacija; linija o kojoj je re, ne odnosi se samo
na dravne aparate, ve i na sam ekonomski aparat (pi
tanje preduzea).
13.4. Tako se mogu odrediti odnos i razlika izmeu
dravne vlasti i dravnih aparat. Dravni aparati ne
m aju prave vlasti", ve m aterijalizuju i koncentriu
klasne odnose, odnose koje upravo obuhvata pojam

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

27

vlasti". Drava niie entitet koji je po svojoj biti

strogo instrumentalan, ve je i sama odnos, tanije re
eno kondenzacija klasnog odnosa. To znai da:
a) razne funkcije (ekonomske, politike, ideoloke)
dravnih aparata u reprodukciji drutvenih odnosa
nisu neutralne funkcije i funkcije po sebi, koje po
stoje najpre kao takve da bi ih vladajue klase zatim
jednostavno skrenule ili skrenule sa pravog puta;
te funkcije zavise od dravne vlasti utisnute u samu
strukturu tih aparata, tj. od klasa i delova klase, koji
zauzimaju teren politike dominacije;
b) i sama ta politika dominacija je solidarna sa
postojanjem i funkcionisanjem dravnih aparata.
13.5. Iz toga proizilazi da se radikalni preobraaj
drutvenih odnosa ne moe ograniiti na promenu
dravne vlasti, ve mora revolucionisati sam dravni
aparat. Radnika klasa se u procesu socijalistike re
volucije ne moe zadovoljiti zauzimanjem mesta bur
oazije na nivou dravne vlasti, ve mora i radikalno
preobraziti (slomiti) buroaski dravni aparat i zameniti ga proleterskim aparatom.
13.6. Ali i ovde dravna vlast, neposredno povezana
sa klasnom borbom, odreuje ulogu i funkcionisanje
dravnog aparata.
a) Sa stanovitva revolucionisanja dravnog apa
rata, to se pokazuje kroz injenicu da radnika klasa
i narodne mase mogu slomiti dravne aparate jedi
no osvajanjem dravne vlasti;
b) to se takoe pokazuje kroz ukupnost konkret
nog funkcianisanja dravnih aparata u svakoj dru
tvenoj formaciji. Ako dravne aparate ne svedemo na
dravnu vlast, ipak ostaje injenica da, u krajnjoj ana
lizi, upravo konfiguraoija terena klasne dominacije, tj.
konfiguracija dravne vlasti (blok na vlasti, vladajua
hegemonska klasa ili deo klase, ali i klasni savezi i
klasne podrke) odreuje kako ulogu ovog ili onog
dravnog aparata ili grane aparata u reprodukciji dru
tvenih odnosa, tako i povezanost ekonomskih, politi
kih i ideolokih funkcija u svakom dravnom aparatu
ih njegovoj grani, kao i konkretno ureenje raznih dr
avnih aparata i njihovih grana. Drugim reima, uloga
ovog ili onog dravnog aparata ili njegove grane (kola,
armija, partije itd), u koheziji drutvene formacije, i
predstavljanju klasnih interesa i reprodukciji drutve-

28

NIKOS PULANCAS

nih odnosa ne zavise od njihove unutranje prirode,

ve od dravne vlasti.
13.7.
Jo optije uzev, svaka analiza drutvene for
macije m ora istovremeno neposredno voditi rauna o
odnosima klasne borbe, o odnosima vlasti i o drav
nim aparatim a koji m aterijalizuju, koncentriu i odra
vaju te odnose. Ali kada je u pitanju odnos klasna
borba/aparati, onda klasnoj borbi pripada osnovna
uloga. Oblici i institucionalne modifikacije ne do
vode do drutvenih pokreta (kako bi to elela sa
danja ideologija blokiranog drutva): u stvari, klas
na borba odreuje oblike i modifikacije dravnih apa
rata.
14.
Ove poslednje prim edbe postaju jo jasnije ako
stvari posm atram o sa stanovitva proirene reproduk
cije drutvenih klasa. U stvari, drutvene klase posto
je jedino u klasnoj borbi, u istorijskoj i dinamikoj
dimenziji. Konstituisanje, odnosno razgraniavani e
klasa, delova klasa, slojeva, kategorija mogue je
jedino ako se uzme u obzir istorijska perspektiva
klasne borbe: a to u prvi plan postavlja pitanje njihove
reprodukcije.
14.1. U drutvenim formacijama postoji samo onaj
nain proizvodnje, koji se u njoj reprodukuje. Repro
dukcija je, u krajnjoj liniji, proirena reprodukcija
drutvenih odnosa tih formacija: klasna borba je mo
tor istorije. I Marks je, uostalom, rekao da kapitali
zam, u krajnjoj liniji, ne proizvodi nita drugo do bur
oaziju i proletarijat: kapitalizam proizvodi svoju sop
stvenu reprodukciju.
14.2. Dakle, proces reprodukcije se ne dogaa kako
bi se moglo zakljuiti iz povrnog itanja drugog toma
Kapitala, jedino u ekonomskoj oblasti, niti se sastoji
iz samoreguliueg automatizma akumulacije drutve
nog kapitala. Shvaena upravo kao proirena repro
dukcija drutvenih klasa, reprodukcija oznaava, u
jednom te istom kretanju, reprodukciju politikih i
ideolokih odnosa klasnog odreenja.
14.3. Otuda dravni aparati, upravo ideoloki apa
rati drave, igraju odluujuu ulogu u reprodukciji
drutvenih klasa: marksistike analize su u poslednje
vreme usmerene na ulogu ideolokih aparata. Nemam
nameru da ovde izlaem celinu ovog pitanja na koje
u se vraati u narednim ogledima. Ako kao poseban

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

29

primer uzimam ulogu kolskog aparata, inim to u

prvom redu stoga to pokuavam objasniti neke pret
hodne probleme. Te napomene e omoguiti da ilustrujem pojedine stavove koje sam prethodno izneo,
kao i da iznesem dodatne markacije koje se tiu uloge
aparat& u reprodukciji drutvenih odnosa.
III
15.
Dravni aparati, u okviru kojih kola pred
stavlja ideoloki aparat, ne dovode do podele na klase,
ve doprinose toj podeli i time njenoj proirenoj re
produkciji. Treba li istai sve implikacije ovog stava?
Ne samo to odnosi proizvodnje odreuju aparate, ve
se ti aparati ne nalaze ni u prvim redovima klasne
borbe: klasna borba na svim nivoima upravlja
aparatima.
U stvari, najvei znaaj valja pridavati upravo
ulozi ideolokog aparata u reprodukciji drutvenih
odnosa, ukljuivi u njih i odnose proizvodnje. Ovo
zbog toga to ta reprodukcija dominira elom repro
dukcijom, upravo reprodukcijom radne snage i sred
stava rada. Neosporna je injenica da odnosi proizvod
nje, u njihovoj konstitutivnoj vezi sa odnosima politi
ke i ideoloke dominacije/subordinacije, dominiraju
nad procesom rada u okviru procesa proizvodnje.
15.1. Takva proirena reprodukcija drutvenih kla
sa (drutvenih odnosa) obuhvata dva aspekta koji ]X>
stoje u svom jedinstvu:
Proirenu reprodukciju poloiajA koje zauzima
ju njhovi agensi. Videli smo da ti poloaji obeleavaju
strukturalno klasno odreenje, tj. nam postojanja
odreenja putem strukture odnosi proizvodnje, po
litika i ideoloka dominacija/subordinacija u klas
noj praksi.
Reprodukcju-distribuciju samih agenasa na po
loaje koje oni zauzimaju.
15.2. Ovaj drugi aspekt reprodukcije postavlja pi
tanje: ko, kako i u kom trenutku zauzima ovo ili ono
mesto, jeste ili postaje buruj, proleter, sitan buruj,
siromaan seljak itd. Taj aspekt je podreen prvom
aspektu, tj. reprodukciji samih mesta koja zauzimaju
drutvene klase. On Je, na primer, podreen injenici
da kapitalizam, u svojoj proirenoj reprodukciji, re-

30

NIKOS PULANCAS

produkuje buroaziju, proletarijat, a u sadanjoj fazi

monopolistikog kapitalizma i sitnu buroaziju u no
vom vidu itd. ta vie, kapitalizam ispoljava tenden
ciju eliminisanja nekih klasa ili delova klasa; on to
ini u okviru onih drutvenih formacija u kojima do
lazi do njegove proirene reprodukcije. Eliminiu se,
recimo, seljaci-sitni posednici, tradicionalna sitna bur
oazija itd. Drugim reima, ako je istina da sami agensi
m oraju biti reprodukovani kvalifikovani-podjarmljeni" da bi zauzeli odreena mesta, isto toliko je istina
da ta distribucija agensa ne samo to ne zavisi od nji
hovih tenji i izbora, ve je, ta vie, regulisana samom
reprodukcijom tih mesta. To, uostalom, potkrepljuje
injenica da glavni aspekt klasnog odreenja predstav
lja upravo mesto koje zauzimaju klase, a ne agensi
koji ta m esta zauzimaju.
Kada su u pitanju ova dva aspekta reprodukcije
zapaa se razlika u ulogama dravnih aparata, uklju
ivi i kolu kao ideoloki aparat.
15.3.
Razume se, poto strukturalno klasno odre
enje nije ogranieno samo na mesta u procesu pro
izvodnje na ekonomski poloaj klasa po sebi ve
se proiruje na sve stepene drutvene podele rada,
dravni aparati deluju kao otelovljenje i materijalizacija ideolokih i politikih odnosa u klasnom odree
nju. Ti aparati, upravo ideoloki aparat drave, deluju
stoga svojom ulogom u reprodukciji politikih i
ideolokih odnosa u reprodukciji mesta kojima se
definiu drutvene klase.
Ako ne elimo da nas zahvati idealistika i institucionalistika" vizija drutvenih odnosa, vizija koja
drutvene klase i klasnu borbu prikazuje kao proizvo
de tih aparata, valja shvatiti da taj aspekt reproduk
cije prevazilazi okvire aparata, da im potpuno izmie,
odreujui na taj nain i njihove granice. U stvari, moe
se govori o prvobitnoj reprodukciji, o temeljnoj
reprodukciji drutvenih klasa u klasnoj borbi i kroz
nju. U klasnoj borbi dolazi do proirene reprodukcije
baze, koja ukljuuje odnose proizvodnje; ova repro
dukcija stoji iznad delovanja i uloge aparata, Namerno
emo uzeti ematski prim er: pruajui obrazovanje
proleterima i novim sitnim burujima, kola ne odre
uje postojanje i reprodukciju radnike klase i nove
sitne buroazije (irenje, smanjivanje, odreene ob

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

like kategorizacije itd.). U stvari, proces je obrnut

kola je rezultat procesa proizvodnje u njegovoj povezanositi sa politikim i ideoloSkim odnosima, kao i re
zultat ekonomske, politike i ideoloke klasne borbe.
Time se objanjava injenica da ne moe doi do re
produkcije posredstvom aparata bez borbi, protivrenosti i stalnih trvenja. Najzad, na taj se nain moe
shvatiti i druga strana tog pitanja: kao to proirena
reprodukcija drutvenih odnosa zavisi od klasne borbe,
tako od te borbe zavisi i njihovo revolucionisanje.
15.4.
Dakle, ta temeljna reprodukcija drutvenih
klasa ne odnosi se samo na mesta koje one zauzimaju
u odnosima proizvodnje. Nije re o ekonomskoj samoreprodukciji" klas&, nasuprot ideolokoj i politikoj
reprodukciji koja se izvodi jedino posredstvom drav
nih aparata. U pitanju je upravo prvobitna reproduk
cija koja se na svim stupnjevima drutvene podele
rada javlja u klasnoj borbi i kroz klasnu borbu. Kao
i strukturalno klasno odreenje, reprodukcija dru
tvenih klasa jednako se tie politikih i ideolokih od
nosa drutvene podele rada, koji, u njihovim relaci
jama prema odnosima proizvodnje, dobijaju odsudnu
ulogu. Ovo zbog toga to se i sama drutvena podela
rada ne tie jedino politikih i ideolokih odnosa, ve
isto tako i odnosa proizvodnje u okviru kojih dru
tvena podela dominira nad tehnikom podelom" rada:
to je posledica injenice da u okviru procesa proiz
vodnje postoji dominacija odnosa proizvodnje nad pro
cesom rada.
Rei da prvobitna reprodukcija drutvenih klasa
zavisi od klasne borbe, znai isto to i rei da njeni
konkretni oblici zavise od istorije druStvene formacije.
Ovakva ili onakva reprodukcija buroazije i radnike
klase, klas& seljatva, stare i nove sitne buroazije,
zavise od klasne borbe u toj drutvenoj formaciji: uz
mimo prim er Francuske gde, u kapitalizmu, postoji
specifian oblik i ritam reprodukcije tradicionalne sit
ne buroazije i sitnoposednikog seljatva, to je u vezi
sa specifinim oblicima njihovog davnanjeg saveza sa
buroazijom. Uloga dravnih aparata u toj reproduk
ciji moe se sagledati samo u vezi sa klasnom borbom:
posebna uloga kole u Francuskoj moe se sagledati
iz njenog odnosa prema savezu buroazija sitna bur

32

NIKOS PULANCAS

oazija, prem a savezu koji ve odavno karakterie fran

cusku drutvenu formaciju.
16.
Time isto tako elimo rei da se proirena re
produkcija m esta drutvenih klasa ne svodi samo na
ideoloke aparate drave, mada, u ideoloko-politikom
domenu, ukazuje na njih.
16.1.
Napomenimo ve sada sluaj podele na manuelni i intelektualni rad. Ta podela, prim erena odre
enju m esta u drutvenoj podeli rada, nikako se ne
ograniava samo na ekonomsku oblast u kojoj ovo
uzgred napominjemo ona ne igra odgovarajuu,
organski svojstvenu ulogu u klasnoj podeli: proizvodni
radnik, onaj koji proizvodi viak vrednosti, nikako se
ne svodi samo na fizikog radnika. Podela na manuelni
i intelektualni ra d moe se shvatiti jedino ako se pro
iri na politike i na ideoloke odnose: a) na odnose
kakvi postoje u drutvenoj podeli rada un u tar samog
procesa proizvodnje, to ve ukazuje na sam ekonom
ski aparat, na preduzee: vlast i rukovoenje radom,
povezani sa intelektualnim radom i tajnom znanja; i
b) na odnose kakvi postoje u ukupnoj drutvenoj po
deli rada: na politike i ideoloke odnose koji utiu
na odreena m esta drutvenih klasa. Ali jasno je da tu
podelu ne stvaraju kola ili drugi ideoloki aparati,
kao to je jasno da oni nisu ni glavni i prvobitni inio
ci reprodukcije te podele, m ada utiu na nju pojav
ljujui se, u svom kapitalistikom obliku, kao rezul
tat te podele i njene reprodukcije u klasnoj borbi i
kroz klasnu borbu. Drugim reima, ako kola unutar
sebe reprodukuje podelu na manuelni i intelektualni
rad, onda je to zato to je ta kola, usled svoje kapi
talistike prirode, ve globalno situirana u odnosu na
podelu rada manuelni/intelektualni rad koja
prevazilazi kolu i odreuje joj ulogu: njeno odvajanje
od proizvodnje, to je povezano sa odvajanjem i izvlaenjem neposrednog proizvoaa od sredstava za
proizvodnju; kola biva reprodukovana kao aparat u
funkciji pomenute podele rada.
16.2.
Ali to znai jo i ovo: kada se govori o ide
olokim aparatima, valja shvatiti da ti aparati, isto
onako kao to ne stvaraju ideologiju, ne predstavljaju
ni glavne niti prvobitne inioce reprodukcije odnosa
ideoloke dom inacije/subordinacije. Ideoloki aparati
samo razrauju i usauju (materijalizuju) vladajuu

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

33

ideologiju: nasuprot shvatanju M. Vebera, crkva ne

stvara niti ovekoveuje religiju, ve religija stvara i
ovekoveuje crkvu. Kada su u pitanju kapitalistiki
ideoloki odnosi, Marksove analize koje se tiu fetikog karaktera robe, to je povezano sa procesom oploavanja kapitala, sadre sjajne primere/reprodukcije
vladajue ideologije koja se iri izvan aparata: Marks
je upravo to uoavao kada je esto govorio o vezi"
koja podrazumeva i razlikovanje izmeu institucija
i oblika drutvene svesti. Ukratko, uloga ideologije
politike u proirenoj reprodukciji m esti drutvenih
klasa podudara se ovde sa borbom drutvenih klasa,
sa borbom koja upravlja aparatima. Upravo tu se
kada je u pitanju radnika klasa situira klasni in
stinkt o kome je prethodno bilo rei: kao to ideolo
ki dravni aparati ne stvaraju vladajuu ideologiju,
tako ni revolucionarni aparati partija ne stvaraju
proletersku ideologiju: oni je razrauju i sistematizuju,
dovodei do revolucionarne teorije.
16.3. Reprodukcija m esti u odnosima ideoloke
i politike dominacije upuuje ne samo na ideoloke
dravne aparate, ve i na sam ekonomski aparat. Preduzee kao proizvodna jedinica u svom kapitalisti
kom obliku, takoe predstavlja odreen aparat, i to ta
ko to ono, kroz drutvenu podelu rada u svom okviru
kroz despotsku organizaciju rada samo reprodukuje politike i ideoloke odnose koji se tiu mesta dru
tvenih klasi. Drugim reima, reprodukcija ideolokih
odnosa koji imaju izuzetno znaajnu ulogu, nije stvar
samo ideolokih aparata. Dakle, nije tano da se sve ono
to se odigrava u proizvodnji tie samo ekonomike",
odnosno nije tano da ideoloki aparati dre monopol
reprodukcije odnosi ideoloke dominacije.
16.4. Najzad, ta reprodukcija m esti drutvenih kla
sa upuuje ne samo na ideoloke aparate drave 1
na ekonomski aparat, ve i na grane represivnog dr
avnog aparata, uzete u strogom smislu rei. Time s
ne misli pre svega na njihovu ulogu neposredne ponu
de, shvaene doslovno kao organziovane fizike sile. Ta
prinuda koja je, razume se, apsolutno neophodna u od
nosima klasne eksploatacije i dominacije, u kapitalizmu
se, uopte uzev, ne ispoljava neposredno kao takva u
odnosima proizvodnje; ta prinuda deluje kao oblik
odravanja uslova eksploatacije (armija nije nepo-

34

NIKOS PULANCAS

sredno prisutna u fabrikama). Upravo u tome i jeste

razlika izmeu kapitalistikog naina proizvodnje i
pretkapitalistikih naina proizvodnje: u ovim poto
njim, kao to je to lepo objasnio Marks poto
neposredni proizvoa nije bio sasvim odvojen od
sredstava za proizvodnju (drao ih je u svom posedu),
bila je potrebna neposredna intervencija vanekonomske" sile da bi on proizvodio viak rada u korist vlas
nika (na prim er, feudalca). Ako grane prinudnog apa
rata kapitalistike drave interveniu u reprodukciji
mesta drutvenih klasa, onda je to zbog toga to se
one, iako je prinuda njihova glavna uloga (po tom se
razlikuju od ideolokih aparata), ne ograniavaju samo
na nju: te grane im aju i ideoloku ulogu, mada je
ona drugorazredna, isto onako kao to i ideoloki apa
rati im aju prinudnu ulogu, dodue drugorazrednu.
Tako armija, sudstvo i zatvori (buroaska pravda)
itd., zahvaljujui svojoj ulozi u materijalizaciji i repro
dukciji ideolokih odnosa (buroaske ideologije), ig
raju istaknutu ulogu u reprodukciji m esta drutvenih
klasa.
17.
Preimo sada na drugi aspekt reprodukcije,
na reprodukciju agens. Ta reprodukcija (kao mo
mente istog procesa) obuhvata kvalifikovanje-podjarmIjivanje agensa, koje im omoguuje da zauzmu odre
ena mesta, kao i njihovo rasporeivanje na ta mesta.
Bezvrednost buroaske problematike socijalne po
kretljivosti (o emu e opirno biti govora u narednim
ogledima) moemo shvatiti samo ako povezanost ta
dva aspekta reprodukcije sagledamo u svetlosti domi
nacije reprodukcije m esta drutvenih klasa. Naime, ta
problem atika socijalne pokretljivosti grupa i indi
vidua pretpostavlja:
a)
da glavno pitanje, tj. glavni uzrok drutvene
stratifikacije predstavlja cirkulacija-pokretljivost
individua izmeu tih strata. Meutim, oigledno je da
se, ak i u uslovima apsurdne pretpostavke da e jo
koliko sutra, odnosno iz jedne u drugu generaciju, svi
buruj i zauzeti m esta radnika (i obrnuto) nita
bitno nee promeniti u kapitalizmu, je r e uvek posto
ja ti mest buroazije i proletarijata, to predstavlja
glavni aspekt reprodukcije kapitalistikih odnosa;

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

35

b)
da je socijalna nepokretljivost na koju se
alimo, jednostavno posledica poznatih socijalnih ne
jednakosti individua i sredini, koje se, kao i svaka
druga nejednakost, mogu smanjiti u kapitalistikom
drutvu jednakosti ansi.
17.1. Ideoloki aparati drave, posebno kolski apa
rat igraju odluujuu, izuzetnu ulogu u reprodukciji
agens, u njihovom kvaljjikovan j u-podj armlj ivanj u i u
njihovoj distribuciji.
Ovde je potrebno uiniti neke napomene:
17.2. Reprodukcija agensl, upravo poznato kvalifikovanje-podjarmljivanje agensa same proizvodnje,
ne tie se obine tehnike podele" rada tehnikog
obrazovanja ve predstavlja stvarno kvalifikovanje-podjarmljivanje koje se proiruje na politike i
ideoloke odnose: ta proirena reprodukcija agens
dobija ovde vid reprodukcije drutvenih odnosa, to
ostavlja svoj peat na reprodukciju radne snage.
Ali ako to znai da u tom pogledu kola ima po
sebnu ulogu, ne treba izgubiti iz vida da se to kvalifikovanje-podjarmljivanje kao takvo odigrava i u ok
viru samog ekonomskog aparata a ne samo kao teh
niko obrazovanje ,,u procesu rada tj. da preduzee
ne predstavlja samo prostu proizvodnu jedinicu. Zna
i da i preduzee, prilikom rasporeda agensa u svom
okviru, igra ulogu svojevrsnog aparata. Ta uloga eko
nomskog aparata je ak dominantna kada su u pitanju
radnici-imigranti, ali se ne tie samo njih. Zaboraviti
na tu ulogu ekonomskog aparata i predstavljati stvari
kao da kola vri potpuni raspored agensa pre eko
nomskog aparata znailo bi pasti u istu vrstu na
zadnog i istovetnog objanjenja koje smatra da se
potpuni raspored tih agensa vri u porodici pre
kole. Kao to po svom poreklu ili nasleu kapitalis
tike klase nisu kaste, tako isto one nisu ni kolske
kaste. Najzad, kao to to nazadnjako objanjenje ne
vai za odnos porodica-kola, jer porodica nastavlja
da delu je za vreme kolovanja, ono isto tako ne vai
ni za odnos kola-ekonomski aparat, poto kola nastav
lja da deluje i za vreme ekonomske aktivnosti agens:
to se stidljivo naziva permanentnim obrazovanjem. Ima
jui u vidu ono to je upravo reeno o prinudnom apa
ratu drave, ukazujem najzad na ulogu koju igraju
neke njegove grane u reprodukciji agensi: to je upravo
i*

36

NIKOS PULANCAS

sluaj sa armijom ija je uloga, posebno u rasporei

vanju agensa, veoma dugo bila znaajna u Francuskoj.
17.3.
Ali valja ii jo dalje da bi se otklonili nes
porazumi koje izaziva funkcionalistiko-institucionalistika tradicija. Naime, ona je uvek govorila o ulozi
institucija" u obrazovan ju-rasporei van ju individua",
upotrebljavajui pri tome izraz proces podrutvljavanja". S jedne strane valja S h v atiti da je taj aspekt
reprodukcije nerazdvojno vezan za obrazovanje i da
mu je podreen: ovo zbog toga to u meri u kojoj pos
toji proirena reprodukcija mesta, postoji i ovakvo
ili onakvo rasporeivanje agensa na ta mesta. Meutim,
ne treba, s druge strane, zaboraviti da odluujua
uloga (kada je u pitanju rasporeivanje agensa u ok
viru ukupne drutvene formacije) pripada tritu rada,
kao izrazu proirene reprodukcije odnosa proizvodnje:
ovo ak i kada nije re o zaista jedinstvenom tritu
rada, tj. ako trite rada nastupa sa svojom tranjom
na terenu koji je ve parcelisan, pored ostalog, i zbog
samog delovanja ideolokih aparata drave (upranjeno mesto jednog priuenog radnika4 nee zauzeti ne
zaposleni student). Ovo zbog toga to takoe pod vi
dom rasporeivanja postoji i jedna konstitutivna veza
izmeu distributivnih aparata i radnih odnosa; ta veza,
izmeu ostalog, ograniava delovanje ideolokih apa
rata u parcelizaciji trita rada. Naime, kola ne do
4 K ategorizacija radn ik a u Francuskoj, razum e se, nije ista kao
kod nas. Stoga smo prilikom prevoenja vodili rauna o potrebi da
naem itaocu pruim o to pogodnije i vem ije izraze, ali nismo ukla
njali neizbene specifinosti po kojim a se razlikuju drutveno-politiki
i ekonom ski sistem i naih zem alja. Kao to je poznato, kod nas se
razvrstavanje rad n ik a vri uglavnom na sledee kategorije: nekvalifikovani, polukvalifikovani i visokokvalifikovani. U Francuskoj, pak, kolek
tivni ugovori u tv r u ju sledee kategorije: prost nekvalifikovan radnik
(monoeuvre-balai), nekvalifikovan rad n ik (manoeuvre spicialisi), priuen
radnik (ouvrier spicialis OSi, OSt, OSt), kvalifikovan radnik (ouvrier
qualifii; ouvrier professionele Pi, Pt, Pt) i visokokvalifikovan radnik
(ouvrier hautem ent qualifii; ouvrier hautem ent professionele). U tekstu
koji sledi, koristili sm o navedene izraze, p ri emu smo ouvrier spicialisi
(OS) prevodili sa priuen radnik, je r se u tu kategoriju svrstavaju lica
koja obavljaju ra d za koji su se kvalifikovala kroz praktinu obuku ili
na osnovu usko strunog-zanatskog znanja, ali ne poseduju odgovara
jue svedoanstvo o zavrenom strunom osposobljavanju. Kao to e
se videti, ta kategorija rad n ik a p ostaje sve b rojnija u sadanjoj fazi
monopolistikog kapitalizm a. (Prim , prev.)

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

yj

vodi do toga da uglavnom seljaci zauzimaju dodatna

mesta radnika. Ulogu kole u tom pogledu odreuje
masovno beanje sa sela, tj. ukidanje radnih mesta u
selima, to je pratea pojava proirene reprodukcije
radnike klase.
17.4.
Najzad, upravo zbog toga to je ovaj vid re
produkcije podreen obrazovanju i zato to je re o
proirenoj reprodukciji, treba dobro sagledati neposred
ne posledice delovanja samih mestd na agense, to
nije nita drugo do otkrivanje primata klasne borbe
nad aparatima. Tanije reeno, ne radi se o agensima
koji su uroeno (pored ili vankolski) slobodni i po
kretni, koji krue izmeu tih mestA shodno uputstvima ideolokih aparata i shodno onome to im je
utuvila ideologija, tj. shodno steenom obrazovanju.
Tano je da klase kapitalistikog naina proizvodnje
i kapitalistike drutvene formacije nisu kaste, da
agensi nisu vezani svojim poreklom za odreena mesta,
odnosno da je veoma vana uloga kola i drugih apa
rata u rasporeivanju agensi na ta mesta. Ali isto
toliko je tano da se te posledice rasporeivanja ogle
daju u injenici da posredstvom ideolokih aparata
burujd ostaju a njihova deca postaju masovno
buruji, dok proleteri ostaju a njihova deca postaju
masovno proleteri. To pokazuje da kola nije ni
glavni, niti iskljuivi inilac tog vida rasporeivanja,
ve da je ono rezultat delovanja mesta to ih zauzi
maju agensi, delovanja koja su ira od kole, pa i
same porodice. U ovom sluaju, dakle, nije u pitanju
kao to nas neke sadanje rasprave nastoje
ubediti alternativa porodica-kola u uzronom nizu:
ne radi se ni o paru porodica-kola, koji bi bio os
novni zaetnik delovanja rasporeivanja. Re je up
ravo o nizu vezd izmeu aparatA, o nizu koji svoje
korene vue iz klasne borbe. Drugim reima, radi se
0 prethodnom rasporeivanju agensA povezanom sa
rethodnom reprodukcijom mestA drutvenih klasA.
pravo ta reprodukcija dodeljuje ovom ili onom apa
ratu, ovom ili onom nizu aparata, odgovarajuu ulogu
u rasporeivanju agensA, a sve to u skladu sa etapama
1 fazama drutvene formacije.

INTERNACIONALIZACIJA
KAPITALISTIKIH ODNOSA
I DRZAVA-NACIJA

Nova faza imperijalizma i uspon klasne borbe u

imperijalistikim metropolama doveli su do pojave
niza kljunih pitanja za revolucionarnu strategiju: ka
kvi su novi odnosi izmeu imperijalistikih metropola
(SAD, Evropa, Japan) i kakva su njihova dejstva na
dravne aparate? Moe li se sada govoriti o nacional
noj driavi u imperijalistikim metropolama? Kakve su
veze tih drava sa internacionalizacijom kapitala ili
sa multinacionalnim firmama? Da li novi nadetatistiki institucionalni oblici tee da zamene nacionalne
drave ili, ta vie koje promene tih drava omo
guuju da one ispunjavaju nove funkcije to ih zahteva proirena reprodukcija kapitala na internacional
nom planu?
Kao to je poznato, ta su se pitanja naroito za.otrila s problemom Evropske ekonomske zajednice
(Zajedniko trite) i politikom budunou Evrope.
Ona imaju presudan znaaj, jer je oigledno da se
dananja drava, koja je vorite revolucionarne stra
tegije, moe prouavati samo u odnosu na sadanju
fazu imperijalizma i njegovih uticaja u okviru samih
metropolA. Poznato je, meutim, isto tako da su ta
pitanja manje privukla panju marksistikih istrai
vanja nego ona pitanja koja se, s jedne strane, tiu
odnosa izmeu metropola i zavisnih drutvenih forma
cija, a s druge strane ovih potonjih: politiki sta
vovi i ideologija treeg sveta su samo jedan, i to ne
najbeznaajmji uzrok te pojave. Zato, na primer, dok
se poinju jasno sagledavati posledice sadanje impe
rijalistike dominacije u okviru potinjenih i zavisnih

42

NIKOS PULANCAS

drutvenih formacija, te posledice su znatno manje

prouene u okviru samih im perijalistikih metropoli.
Sematizujui, mogue je, u stavovima koji se tiu
tog poslednjeg pitanja, ipak razabrati dve glavne ten
dencije:
1. Prva, za koju su na razne naine vezani autori
poput Svizija Megdofa, M artina Nikolausa i Pjer alea,
predstavlja ono to bi se moglo nazvati sadanjom
verzijom levice kauckijanskog superim perijalizm a.1
Ti autori, koji su inae mnogo doprineli da se osvetli
sadanja dominantna uloga Sjedinjenih Drava u sku
pu kapitalistikih zemalja, potcenjuju meuimperijalistike protivrenosti zasnovane na nejednakom raz
vitku, a kao jedinu demarkacionu liniju u okviru im
perijalistikog lanca zadravaju onu koja razdvaja me
tropole od potinjenih formacija. Analize koje se tiu
meusobnih odnosa im perijalistikih metropola polaze
od naela pacifikacije i integracije pod neospornom
dominacijom i eksploatacijom amerikog kapitala. Sa
ma ta dominacija koncipirana je na istom analognom
m etodu kao i odnos izmeu imperijalistikih metro
pola i potinjenih i zavisnih zemalja: ona bi se na taj
nain pribliavala tipu neokolonizacije, ija bi kraj
nja ali prim erna ilustracija bili odnosi izmeu Sje
dinjenih Drava i Kanade. U toj optici prisustvovali
bismo brzom smanjivanju, ako ne gotovo i nestanku
vlasti nacionalnih drava imperijalistikih metropola
bilo pod dominacijom amerike superdrave, bilo pod
dominacijom krupnog amerikog ili meunarodnog
kapitala, osloboenog dravnih ogranienja.2
2. Na drugom kraju, nasuprot tome, nalaze se
dve teze ije se analize esto razilaze, ali koje, bar to
se tog pitanja tie, polaze od zajednike osnove. Stoga
se one mogu ovde navesti zajedno, bez ikakve namere
da ih spojimo.
1 Sweezy j B aran, M onopolni kapital, Stvarnost, Zagreb, 1969. i
brojn i lanci Svizija u M onthly Review; Magdoff, U Age de l'im pirialism e,
1970; M. Nicolaus, U.S.A., The Universal C ontradiction" u N ew Left
Review, b r. 59, 1970; P. Jale, Le Pillage d u Tiers-Monde et L' Imperialism e en 1710.
* R. M urray, Internationalisation of Capital and the Nation-State"
u N ew L e ft Review, b r. 67, 1971.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

43

S jedne strane stoje autori kao to su Mandel,

Kidron, B. Voren, B. Routom i 2. Valie u Francuskoj*
Ne plaimo se da emo izneveriti njihovu misao ako
kaemo da, po njima, sadanju fazu i m p e r i j a l i z m a ni
poto ne obeleava promena strukture meusobnih
odnosa imperijalistikih metropola. I tu se kao jedina
linija strukturalnog cepanja imperijalistikog lanca do
puta ona koja postoji izmeu metropola i potinjenih
formacija, pri emu se to cepanje shvata na istovetan
nain celim tokom istorije imperijalizma. Meuimperijalistike protivrenosti u okvirima samih metropola
imaju sada isti smisao kao i u prolosti: te protivre
nosti bi bile situirane u kontekst autonomnih i ne
zavisnih drava i buroazija u borbi za hegemoniju.
Tu bi se, dakle, radilo o nacionalnim buroazijama
i nacionalnim dravama sa isto spoljnim odnosima,
a tendencija ka internacionalizaciji bi u krajnjoj liniji
delovala samo na trine odnose. Dominacija Sjedinje
nih Drava nad imperijalistikim metropolama shvata
se u sutini na isti nain kao i dominacija Velike Bri
tanije u prolosti. Sada ak prisustvujemo ponovnom
radikalnom osporavanju te hegemonije usled pojave
ekvivalentnih kontraimperijalizama Evrope, Zajedni
kog trita i Japana. Naroito se proirena Evropska
ekonomska zajednica smatra nekom kooperacijom
i internacionalizacijom evropskih kapitala u smislu
jedne evropske nacionalne drave za ehminisanje ame
rikog kapitala: ta je teza, uostalom, u prilinoj pro
tivrenosti sa tezom o autonomnim nacionalnim dr
avama.
S druge strane imamo analize zapadnih komuni
stikih partija, u konkretnom sluaju Komunistike
partije Francuske.4 Sadanji odnosi izmeu metropola
ne sm atraju se zasnovanim na promenama imperija
listikog lanca, ve na pretvaranju kapitalistikog na
1 E. Mandel kada Je refi o bitnim pitanjima u U Riponse socia
list! ou d ifi amiricain, 1970; M. Kidron. Wost trn Capitalism sine th
War, 1968; B. Warren, How international is capital? u Nw Left
Raviaw, br. 68, 1971; B. Row thorn, Imperialism In the Seventies
Unity or Rivalry", ibid., br. 69, 1971; J. Valler. ..Impdriallime et
involution permanente" u Critiques da Ideonomia politiqu, br. 45. 1971.
4 Rasprava La Capitalisma monopolista d Etat; Ph. Henog. M L
tiqua iconomique at ptantfication. 1971 1 nJSv *> * Nouvaaux dOvaloppamants da I'intamationalLsation du capital u fiasoplsu Economic at

44

NIKOS PULANCAS

ina proizvodnje u nacionalne drvno-monopolistike

kapitalizme", suprotstavljene jedne drugima i dodat
ne; takoe se sm atra da e proces internacionalizacije
u krajnjoj liniji pogoditi jedino dobro poznate proiz
vodne snage". Odnosi su na taj nain u sutini shva
eni kao uzajamni spoljni pritisci nacionalnih buro
azija i drava, inae autonomnih i nezavisnih. Evrop
ska ekonomska zajednica i Ujedinjena Evropa" se
stvarno sm atraju m anifestacijom poveane dominacije
amerikog kapitala: ali ta je dominacija shvaena na
neki nain kao oblik kalemljenja" stranih kosmoplitskih tela na evropske nacionalne dravno-monopolistike kapitalizme, a uloga nacionalnih drava u korist
amerikog ili kosmopolitskog kapitala kao oblik funk
cija pridodatih" nacionalnim" funkcijam a tih drava.
Im au prilike da se podrobnije vratim na stavove
tih tendencija i na njihove politike implikacije. Od
mah u rei da one ne uspevaju shvatiti dananje modi
fikacije imperijalistikog lanca i njihova dejstva na
odnose izmeu metropola, a posebno na nacionalne
drave. Ovde u se ograniiti na sluaj evropskih me
tropola, kako zbog njegovog politikog znaaja za nas
ovde i sada, tako i zbog neospornih i znaajnih osobenosti koje nalazimo u sluaju Japana: osobenosti koje,
meutim, kao tendencija ne predstavljaju nipoto izu
zetak od pravila.
Da bismo uspeno izvrili analizu sadanje faze
imperijalizma, moraemo, pri sadanjem stanju istra
ivanja, zahvatiti probleme u njihovom korenu.

Politique, b roj 198,1971; J. P. Delilez, Les Monopoles,

1970. i njegov
lanak Internationalisation de la production u asopisu Econamie et
Politique, broj 212,
1972. Valja im ati u vidu da povodom
ZET-a postoje
odreene razlike u
gleditim a z apadnih kom unistikih partija.

I.
SADANJA FAZA IMPERIJALIZMA
I DOMINACIJA SJEDINJENIH DRAVA

1.

Perioizacija

Kapitalistiki nain proizvodnje (KNP) karakterie

u njegovoj proirenoj reprodukciji dvostruka tenden
cija: njegova reprodukcija u okviru drutvene forma
cije u kojoj hvata koren" i zavodi svoju prevlast, i
njegova ekspanzija izvan te formacije. Oba aspekta te
tendencije deluju istovremeno. Usled razloga koje emo
kasnije videti, KNP moe da postoji samo ako proi
ruje svoje odnose proizvodnje i na taj nain razmie
svoje mee. Ako ta dvostruka tendencija karakterie
KNP od njegovog poetka, ona dobija poseban znaaj
u imperijalistikom stadiju. Taj stadij, koji naglaava
tendenciju smanjenja profitne stope, obeleen je u
spoljnoj ekspanziji fcNP prevlau izvoza kapitala nad
prostim izvozom rob&. Poznato je da je to obeleje
odluujue i da ini sam osnov lenjinistikog shvatanja
imperijalizma: ali, u stvari, to nikako ne znai da se
tendencija ka izvozu robft i proirivanju svetskog trtita smanjuje" u imperijalistikom stadiju. Naprotiv!
To znai da izvoz kapitala predstavlja bitnu i odluu
juu tendenciju imperijalizma. Najzad, imperijalistiki
stadij, koji odgovara monopolistikom kapitalizmu, obe
leen je pomeranjem prevlasti, kako u drutvenoj for
maciji, tako i u imperijalistikom lancu, iz privrede u
politiku (drava).
Sam imperijalistiki lanac obeleen je neravnomernim razvitkom: on se odraava u svakom beougu
kroz specifinost svake drutvene formacije. Ta spe
cifinost zavisi od oblik& koje dobija prevlast KNP u

46

NIKOS PULANCAS

internacionalnim razmerama nad drugim nainima i

oblicima proizvodnje u okviru svake drutvene for
macije. Reprodukcija KNP u njegovoj dvostrukoj ten
denciji potvruje stvarno da KNP moe postojati samo
podvrgavajui druge naine i oblike proizvodnje i pri
svajajui njihove elemente (radnu snagu, sredstva za
rad). Povezivanje KNP i onih naina i oblika proizvod
nje na koje on nailazi u drutvenim formacijama, pro
uzrokuje neravnomeran razvitak.
Prevlast KNP ima sloeno dejstvo disolucije-konzervacije (jer je tu u pitanju klasna borba) na druge
naine i oblike proizvodnje nad kojima on dominira.5
Diferencijalni oblici koje ta dejstva im aju na interna
cionalnom planu, oznaavaju faze imperijalistikog sta
dija: stoga one odgovaraju preciznim oblicima akumu
lacije kapitala, odnosno preciznim oblicima svetskih
odnosa proizvodnje i m eunarodne imperijalistike po
dele rada.
Im perijalistiki lanac je od samog poetka impe
rijalizma obeleen jednim temeljnim rascepom: to je
rascep izmeu imperijalistikih metropola, s jedne stra
ne, i potinjenih i zavisnih drutvenih formacija, s
druge. Taj rascep, zasnovan na samoj strukturi impe
rijalistikog lanca, radikalno se razlikuje od odnosa,
u samim poecima kapitalizma, kolonijalnog tipa i,
docnije, od odnosa kapitalistiko-trgovakog tipa, naj
vie usled konstituisanja svetskog trita izvoza roba.
Dodue, u imperijalistikom stadiju ti odnosi nastav
ljaju da koegzistiraju, prim ajui njegova obeleja i
nalazei se pod njegovom prevlau. U ovom sluaju
vie nije re o drutvenim formacijama sa relativno
spoljnim odnosima. Proces dominacije i imperijalis
tike zavisnosti javlja se sada kao reprodukcija, u ok
viru samih potinjenih drutvenih formacija i pod
specifinim oblicima za svaku od njih, odnosa domina
cije, koji je vezuje za imperijalistike metropole.
Moemo, dakle, pokuati da preciziramo to stanje,
to nas prvenstveno interesuje u ovom izlaganju. Dru
tvena form acija je potinjena i zavisna kad povezanost
njene sopstvene ekonomske, politike i ideoloke struk* Poulantzas, Fascisme e t D ictature, 1970; Bettelheim , Remarques
thoriques A. E m m anuel u k n jizi A. Em m anuel, L Bchange inigal (to
delo je pod naslovom N ejednaka razm jena objavio izdavaki centar,
K om unist", Beograd, 1974.).

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

An

47

ture izraava konstitutivne i asimetrike odnose s

jednom ili vie drutvenih formacija koje, u odnosu na
prvu, zauzimaju poloaj vlasti Organizacija klasnih
odnosa i dravnih aparata u potinjenoj i zavisnoj for
maciji reprodukuje u svom okviru strukturu odnosa
dominacije i tako na specifian nain izraava oblike
dominacije koji karakteriu klasu (ili klase) na vlasti
u dominantnoj drutvenoj formaciji (ili formacijama).
Ta dominacija odgovara oblicima eksploatacije, u isti
mah posrednim (po mestu potdnjene formacije u im
perijalistikom lancu) i neposrednim (putem neposred
nih investicija), narodnih masa potinjenih formacija
od strane klase na vlasti dominantnih formacija. Ta
je eksploatacija povezana s onom koju dominantne
formacije podnose od strane sopstvenih klasa na vlasti.
Svaka faza imperijalizma obeleena je razliitim obli
cima te dominacije i zavisnosti.
Ako povedemo rauna o tim elementima, moemo
prii periodizaciji imperijalistikog stadija na faze. Od
mah podvlaim da nije u pitanju periodizacija u smi
slu nekog obaveznog redosleda prema nekoj ,,hronoloki linearnoj emi etapizma. Te faze, koje u po
kuati da obuhvatim u osnovnim crtama proirene re
produkcije kapitalizma, istorijska su posledica klasne
borbe.

Podseam, s druge strane, na dodatni problem to

nam ga namee periodizacija imperijalizma koji je i
sam jedan posebni sta d ij kapitalizma. Razume se da
je imperijalizam situiran u proirenu reprodukciju
KNP (kapitalistikog naina proizvodnje): ali periodi
zacija imperijalizma ne bi trebalo da se razvodni u
o ptoj periodizaciji KNP kao takvog, u periodizaciji
koja ublaava one rascepe to dh je proizveo imperija
lizam kao sta d ij u reprodukciji KNP (videemo da je to
sluaj sa sadanjim shvatanjima o KNP od njegovih
imperijalistikih poetaka ili sa razlikama koje se po
vlae izmeu drevnog imperijalizma i neoimpenjalizma). Periodizacija samog imperijalizma na faze op
ravdana je u onoj meri u kojoj KNP, u odnosu na ,,prekapdtalistike naine proizvodnje, ispoljava tu osobinu
da ga, upravo u odnosu na druge naine i oblike kopma u svojoj proirenoj reprodukciji, dominira u druM . Caatella.

La

Question urbaine, 1972., atr. 62 I dalja.

4g

NIKOS PULANCAS

tvenim formacijama karakteriu dva stadija koje raz

likuje drukija artikulacija njegove strukture. Ali to
znai da periodizacija imperijalizma mora da bude
obuhvaena u odnosima imperijalizma (monopolistikog kapitalizma) istovremeno sa pretkapitalistikim
nainima u oblicima proizvodnje i sa preimperijalistikim stadijem kapitalizma koji u radi jednostavno
sti nazvati konkurentskim kapitalizmom": karakteris
tike ovog stadija koegzistiraju, u stvari, sa karakteris
tikam a im perijalistikog stadija, i to pod njegovom
dominacijom; to vai kako za svaku drutvenu formaci
ju (odnosi monopolistiki kapitalizam /konkurentski ka
pitalizam), tako i za im perijalistiki lanac (odnosi domi
nacije i eksploatacije kolonijalno-trgovako kapitalis
tike/imperij alistike eksploatacije).
Najzad, same razne faze imperijalizma obeleene
su etapama i prekretnicama: to je posebno znaajno
za analize sadanje faze imperijalizma.
Tako se mogu razlikovati sledee faze imperija
lizma:
Faza prelaza iz konkurentskog kapitalistikog sta
dija u imperijalistiki stadij, koja traje od kraja XIX
veka do perioda izmeu dva rata. Ta faza u metropo
lama im perijalizma obuhvata razdoblje stabilne ravncb
tee izmeu konkurentskog i monopolistikog kapita
lizma. U ekspanziji KNP prem a vani" i zasnivanju
imperijalistikog lanca, ta faza se poklapa sa relativ
nom ravnoteom izmeu oblika kapitalistiko-trgovake-izvozne dominacije nad robama potinjenih forma
cija i dominacije putem izvoza kapitala. a vreme tog
perioda imperijalistike metropole i odnosi izmeu
metropola i potinjenih form acija obeleeni su nesta
bilnom ravnoteom izmeu ekonomske i politike prev
lasti drave.
Faza konsolidovanja imperijalistikog stadija: ta
se faza utvruje izmeu dva rata, naroito posle krize
tridesetih godina, stabilizacije ili zavoenja faistikih
reima i ruzveltovskog New Deala. U okviru metropola,
monopolistiki kapitalizam utvruje svoju prevlast nad
konkurentskim kapitalizmom, podrazumevajui i prev
lasti politike drave u tdm formacijama. Ali u
onim protivrenim dejstvim a disolucije-konzervacifie
koju monopolistiki kapital namee bilo pretkapitalis-

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

tikim oblicima (obliku proste robne proizvodnje, tra

dicionalnoj sitnoj buroaziji itd.), bilo konkurentskom
kapitalizmu (nemonopolistiki kapital), dejstva konzervacije jo imaju prevagu nad dejstvima disolucije.
U imperijalistikom lancu, izvoz kapitala ima prevagu
nad uvozom rob&, a politika ima prvenstveni znaaj
u odnosima izmeu metropola i potinjenih i zavisnih
formacija.
Treba, meutim, napomenuti da tokom tih faza, i
to u nejednakoj meri, KNP, koji karakterie imperija
listiki lanac, dominira nad zavisnim formacijama
uglavnom putem njihovog ukljuivanja u taj lanac.
Imperijalistika drutvena podela rada izmeu metro
poli i potinjenih formacija uglavnom se svodi na po
delu izmeu gradova (industrije) i seli (poljoprivreda).
Upravo to i omoguuje dominaciju KNP nad forma
cijama unutar kojih esto mogu da preovladaju drugi
naini proizvodnje, razliiti od KNP: pod tom domi
nacijom (na pnm er, feudalnom dominacijom krup
nih feudalnih" zemljoposednika) dolazi u zavisnoj
formaciji do reprodukcije odnosa dominacije, koji je
vezuje za metropole.
Sto se tie meusobnih odnosa metropola, za vre
me tih faza javljaju se meuimperijalistike protivrenosti koje esto dovode do povremene prevlasti jedne
metropole nad drugima: Velike Britanije, Nemake,
SAD. Ali ta prevlast je u sutini zasnovana na onom
tipu dominacije i eksploatacije, koji ta metropola na
mee svojoj sopstvenoj imperiji potinjenih forma
cija i na ritm u razvitka kapitalizma u njenim sopstvenim granicama. Jedina polarizovana demarkaciona li
nija u vezi sa strukturom imperijalistikog lanca jeste
linija koja deli metropole i potinjene formacije.
Sadanja faza imperijalizma, koja se postepeno
utvrdila po zavretku drugog svetskog rata, obelecna
je takoe raznim etapama klasnih borbi. U okvirima
imperijalistikih metropola za vreme te faze, razume
se, u nejednakoj meri, a usled efekata disolucije koji
premauju efekte konzervacije, sprovodi se domina
cija monopolistikog kapitalizma nad pretkapitalistikim oblicima i nad konkurentskim kapitalizmom; to,
m e u t i m , ne znai da KNP u svom monopohstikom
obliku, tei da postane iskljuiv" u metropolama.

50

NIKOS PULANCAS

Oblici o kojim a je re postoje i dalje, ali odsad u vidu

elemenata" (tradicionalna sitna buroazija, sitno se
ljatvo, srednji kapital), restrukturisanih i direktno
potinjenih (supsumiranih", kako to kae Marks) re
produkciji monopolistikog kapitalizma.
Ta faza odgovara preobraajim a odnosa izmeu
metropola i potinjenih formacija. KNP odsad domi
nira nad tim formacijama ne samo prosto spolja" i
putem reprodukcije odnosa zavisnosti, nego utvruje
svoju neposrednu dominaciju unutar njih samih: nain
proizvodnje metropol reprodukuje se u specifinom
obliku unutar samih potinjenih i zavisnih formacija.
To ne spreava da, u nejednakoj meri, nasuprot onome
to se dogaa u metropolama, efekti konzervacije mogu
preovladati nad efektima disolucije u dvostrukoj ten
denciji koju namee unutranja dominacija KNP nad
drugim nainima i oblicima proizvodnje tih formacija.
Tu fazu karakterie jo i to da se indukovana repro
dukcija KNP u okviru tih form acija na odluan nain
proiruje na oblast njihovih dravnih aparata i njiho
vih ideolokih oblika. Najzad, ta unutranja i induko
vana reprodukcija, u meri u kojoj upuuje na izmene
imeprijalistikog lanca, ima posledice koje idu u obrnu
tom pravcu od zavisnih form acija ka metropolama,
to se ispoljava u sluaju radne snage kroz sadanju
ulogu radnika-imigranata.
Aktuelni oblici te zavisnosti, tj. razvitak nerazvi
jenosti, periferijska industrijalizacija i blokade privre
de, unutranji raspad drutvenih odnosa itd., poslednjih godina su iroko prouavanih Manju panju su
privukli preobraaji imperijalistikog lanca u meusob
nim odnosima metropola. U stvari, oblici akumulacije
kapitala i meunarodne podele rada, na kojima je za
snovana ta proirena reprodukcija kapitalizma u odno
sima izmeu metropola i zavisnih formacija, uvode tu,
u toj fazi, jednu bitnu promenu: upravo u trenutku
kada se demarkaciona linija i linija rascepa izmeu
m etropola i potinjenih formacija naglaava i produb
ljuje, prisustvujemo u okviru lagera metropola
7 Izm eu ostalog S. Amin, V Accum ulation Vichelle mondiale,
1970. i razna dela koja su napisali E. Faletto, Th. dos Santos, A.
Q uijano, E. T orres Rivas, F. W effort, R. M auro M arini i drugi. Posebno
videti F. H. Cardoso, N otes su r l'ita t actuel des tudes de la dpendance,
Sapirografisano, avgust 1972.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

5}

utvrivanju jedne nove demarkacione linije izmeu SAD,

8 jedne strane, i drugih metropola imprejalizma, poseb
no Evrope, s druge strane. Struktura dominacije i
zavisnosti od imperijalistikog lanca organizuje odnose
samih metropola imeprijalizma. Ta hegemonija SAD, u
stvari, nije analogna hegemoniji jedne metropole nad
drugima u prethodnim fazama, niti se od nje razlikuje
samo s prostog kvantitativnog" gledita: ona se os
tvaruje ustanovljavanjem odnosa proizvodnje koji karakteriu ameriki monopolistiki kapital i njegovu
dominaciju unutar samih drugih metropola, i kroz re
produkciju u njihovoj sredini tog novog odnosa zavis
nosti. Indukovana reprodukcija amerikog monopolistikog kapitala unutar drugih metropola i njena dejstva
na njihove naine i oblike proizvodnje (pretkapitalistiki, konkurentsko-kapitalistiki) karakterie sadanju
fazu: ona podrazumeva i proirenu reprodukciju, unu
tar tih metropola, politikih i ideolokih uslova tog
razvoja amerikog kapitalizma.
Ali tu je jo re o asimetrinom odvajanju demarkacionih linija. Ta nova zavisnost se ne poistoveuje s
onom koja obeleava odnose izmeu metropola i pot
injenih formacija, te se nikako ne srne razmatrati
analogno, u onoj meri u kojoj te metropole i dalje pred
stavljaju sopstvene centre akumulacije kapitala i same
dominacije nad potinjenim formacijama. Upravo pot
een jivanje tog poslednjeg elementa i karakterie shva
tanja o superimperiializmu: u stvari, ameriki impe
rijalizam i imperijalizam tih metropola stupaju u bit
ku kada su u pitanju dominiranje nad tim formacija
ma: njihovo eksploatisanje. Dovoljno je ovde pomenuti samo injenicu da se jedna od sadanjih najznaaj
nijih protivrenosti izmeu SAD i EEZ odnosi na ,,preferencijalne sporazume" zakljuene izmeu EEZ i raz
nih zemalja treeg sveta": to pokazuje znaaj koji
dominacija nad potinjenim formacijama ima za meuimperijalistike odnose.
Sadanja faza imperijalizma obeleena je, zavisno
od tih karakteristika i raznih zaokreta, porastom borbi
narodnih masa, kako u perifernim formacijama, tako
i u imperijalistikim metropolama, posebno u Evropi.
U odreenim uslovima te raze, akumulacija tih borbi
poprima karakter krize celokupnog imperijalizma. Do
due, treba se kloniti opasnosti da se krizi daje eko-

52

NIKOS PULANCAS

nom ski i suvie neodreen smisao, odnosno da se om

vezuje za celinu odreene faze: to je ve bio sluaj sa
analizama koje je K om unistika internacionala vrila
izmeu dva rata; govorei o privrednom slomu koji
karakterie te krize, Internacionala je i sam im perija
lizam sm atrala stadijem opte krize kapitalizma. Me
utim, to shvatanje zapaamo i danas, dodue u dru
gim oblicima, u analizama zapadnih KP i u njihovoj
optoj karakterizaciji dravnog monopolistikog kapi
talizma kao krize imperijalizma. U tom smislu bis
mo isto tako mogli rei da je kapitalizam oduvek bio
u krizi. Potcenjujui odreene m om ente klasne bor
be na koje se jedino moe prim eniti izraz kriza, te
analize im pliciraju zakljuak da e imperijalizam ili
kapitalizam unititi sebe usled sopstvenih ekonomskih
protivrenosti. Meutim, kao to klasna borba daje
odreenim momentima kapitalizma i imperijalizma
obeleje krize, tako isto i putevi koje sledi ta kriza
(ukljuivi i njenu eventualnu resorpciju) zavise od
te borbe.
Ova periodizacija, dakle, postavlja u prvi plan
niz epistemolokih pretpostavki. Periodizacija na sta
dije i na faze situira se u drutvene formacije, tj. u
oblike postojanja odreenog naina proizvodnje, tj. u
ovom sluaju kapitalistikog naina proizvodnje. Peri
odizacija ne proistie iz navodnih tendencija svoj
stvenih nainu proizvodnje kao takvom (to je apstrak
tan predmet). U stvari, samo drutvene formacije mogu
biti periodizirane je r u njim a deluje klasna borba: na
in proizvodnje postoji jedino u tano odreenim us
lovima ekonomskim, politikim, ideolokim koji
odreuju njegovo ustrojstvo i njegovu reprodukciju.
Drugim reima, reprodukcija (periodizacija) odree
nog naina proizvodnje ne dogaa se u procesu tog
naina proizvodnje kao takvog: stadiji i faze tiu se
istovremeno i diferencijalnih modifikacija koje ine
da taj nain proizvodnje postoji u drutvenim forma
cijama. Ovim se upravo implicira periodizacija koja
je vezana za artikulisane odnose tog naina sa ostalim
nainima i oblicima proizvodnje; artikulisanost je bit
na za njegovo postojanje i njegovu reprodukciju.
Sa svoje strane to podrazumeva da drutvene for
macije nisu proste konkretizacije nekog naina pro
izvodnje koji je, bukvalno uzev, prethodno postojao u

KLASE

SAVREMENOM KAPITALIZMU

nekoj apstrakciji: nain proizvodnje se ne razlikuje od

drutvenih formacija po tome to postoji da se po
sluimo topografskom analogijom na drugom mestu.
Dakle, drutvene formacije nisu oblik univerzalizacije
naina proizvodnje koji postoje kao takvi i koji se
nadziuju jedni na druge. U stvari, drutvene for
macije su mesta u kojima se odvija proces reproduk
cije, one su vorita neravnomernog razvitka u odno
sima naina i oblikd proizvodnje, a u okviru klasne
borbe. Znai da se u imperijalizmu mesto reproduk
cije KNP nalazi u imperijalistikom lancu i njegovim
karikama. Otuda stadiji i faze periodizacije oznaava
ju izmene procesa reprodukcije, ali jedino pod uslovom
ako kaemo da se te izmene ne mere prema nekom
ranije postojeem idealnom modelu (nain proizvodnje
nije model, ve koncept) o izmenama naina proizvod
nje kakav je postojao u odreenim uslovima.
Mislim da su ova objanjenja znaajna, posebno
ako imamo u vidu sadanje diskusije o tom predmetu,
kao i konfuzije koje se tom prilikom ispoljavaju.
S jedne strane, pojedini pisci8 situiraju reproduk
ciju KNP u navodni proces tog naina proizvodnje
kao takav u apstrakciji. Oni u drutvenim formaci
jama vide jedino konkretizaciju i univerzalizaciju tre
nutaka tog procesa iz koga je izvuena svaka klasna
borba. U okviru njihovih analiza sadanje faze imperi
jalizma, ti njihovi stavovi imaju oblik koncepta o svetskom nainu kapitalistike proizvodnje, ije bi dru
tvene formacije predstavljale samo trenutke koji su
univerzalni. To neposredno vodi ideologiji svetskih
procesa, tj. ideologiji apstraktnog procesa iji bi neravnomeran razvitak predstavljao samo neistou
koja je rezultat njegove konkretizacije u drutvenim for
macijama. Meutim, neravnomeran razvitak ne predstavija neki talog ili neistou do kojih dolazi
usled konkretne smee naina proizvodnje, reprodukovanih u apstrakciji: u stvari, taj razvitak jc koti Naroito C. Palloix, Les flrm es m ulthutionales et te procis
d'internationalisation, 1973, str. 100 1 dalje. Kritike primedbe koje
upuujem tom autoru nimalo ne umanjuju znaaj njegovih tekstova
koji su neophodni za raaumevanja aavranenog Imperijalizma. Ta ptleva
tendencija Ima odreeno znaenje, jer se njegove analize oslanjaju na
duboko strukturalistiki 1 ekonomistiki tekst Ballbarovog dela Kako
tati Kapital. (Lire le Capital).

54

NIKOS PULANCAS

stitutivni oblik reprodukcije KNP u imperijalistikom

stadiju, i to u njegovom odnosu prem a drugim nai
nima proizvodnje u drutvenim formacijama. Inter
nacionalizacija kapitalistikih odnosa moe biti sagle
dana samo tamo gde se ona i odigrava, tj. u postojanju
reprodukcije KNP u drutvenim formacijama (imperi
jalistiki lanac). Upravo u tom smislu ta internaciona
lizacija nije prosto integrisanje" raznih drutvenih
formacija, tj. nije proizvod nekog prethodnog svetskog
KNP i nekog procesa po sebi koji je konkretizovan u
formacijama trenucima (ime se prikriva prava
priroda imperijalistikog lanca). Internacionalizacija se
upravo ogleda u indukovanoj reprodukciji KNP m etro
pola u okviru zavisnih i potinjenih formacija, tj. u no
vim istorijskim uslovima njene reprodukcije.
Nasuprot tome, kod pisaca poput F. Hercoga9 na
ilazimo sada na staro empiricistiko shvatanje koje poistoveuje nain proizvodnje sa drutvenim formaci
jama; po reima samog Hercoga, KNP nije nita dru
go do sinteza raznih kapitalistikih ekonomskih i
drutvenih form acija, tj. u krajnjoj liniji pojam iz
vuen pomou komparativne akumulacije obeleja
tih formacija. Taj empiricistiki stav je u potpunoj
saglasnosti sa shavatanjem po kome je imperijalizam
sastavljen od drutvenih formacija koje su jednostavno
naslagane jedna na drugu, te ine svojevrstan zbir.
Ali im perijalistiki lanac nije prost zbir svojih karika,
isto onako kao to nije ni apstraktan model-proces
KNP, ije bi karike bile samo konkretizacija. Im perija
listiki lanac nije nita drugo do reprodukcija KNP u
drutvenim formacijama, reprodukcija koja se vri
pod odreenim ekonomskim, politikim i ideolokim
uslovima, a karike tog lanca drutvene formacije
predstavljaju okvire u kojima se taj proces dogaa.

Politique iconom ique, op. cit., str. 27 i dalje, kao i njegov

prilog na kolokvijumu koji je pod nazivom Nain proizvodnje i eko
nomska i drutvena form acija organizovao Centar za m arksistike stu
dije i istraivanja (CERM); tekst je objavljen u specijalnom broju
asopisa la Pensie, o ktobar 1971.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

2.

Znaci dominacije amerikog kapitala

1. Prva upadljiva injenica ogleda se u tome to

je posle drugog svetskog rata dolo do redovitog po
rasta uea amerikog kapitala u ukupnom obimu
investiranja kapitala u inostranstvu. Godine 1960. in
vesticije SAD u inostranstvu dostigle su ve 60% svet
skog ukupnog iznosa, dok u 1930. nisu prelazile 35%.
Iako u manje spektakularnom ritmu, ta se tendencija
potvrdila, a jaz koji razdvaja SAD od ostalih metropold io vie se produbio u razdoblju 19601968, u
razdoblju za koje posedujemo uporedne statistike
elemente.10 Izraena u apsolutnim brojkama, stvarna
vrednost neposrednih investicija pod kontrolom ame
rikih firmi, iznosila je u elom svetu 30 milijardi do
lara. Vrednost tih amerikih investicija u 1972. godini
procenjena je na vie od 80 milijardi dolara, to je
vrlo skromna procena.
Meutim, mnogo su znaajnija neka nova obele
ja tih investicija:
2. Sada to vie nisu periferne formacije, nego ev
ropske imperijalistike metropole koje u sve veoj
meri postaju privilegovana mesta neposrednih ameri
kih investicija, uetvorostruenih u Evropi, u periodu
19571967. U Kanadi za to vreme investicije nisu ni
udvostruene, a u Latinskoj Americi su jedva neto
porasle. Proporcionalni udeo Evrope u tim investici
jama iznosio je 1955. godine 15,6%, a zatim belei ne
prekidan porast: 20,5% u 1960, 28% u 1965, oko 31%
u 1970. Posebno je upadljiv sluaj EEZ: poev od 1963.
godine ameriki kapital u EEZ je vei od onog koji
je investiran u Veliku Britaniju, gde je uvek bio zna
tan; a 1970. godine samo neposredne investicije u EEZ
dostigle su iznos investicija realizovanih u ostaloj Ev
ropi (ukljuivi i Veliku Britaniju).11 To, uostalom,
odgovara optoj tendenciji kapitali metropola da budu
investirani unutar svoje zone.
' J. Dunning, Capital movements in the Twentieth Century" u
asopisu International Investments, 1972, kolektivno delo; C. Y. Berlin:
L'investissement international, 1972, str. 26 i dalje: ,.Les Investissenu-nts
directs des Btats-Unls dans le monde", la Documentation fron^at ,str. 7 i dalje.
" Goux i Landeou. l.e P4ril amiricain. 1971. str. 24 i daljc.

56

NIKOS PULANCAS

3. Uporedo se pojavljuju znatne razlike i u po

gledu oblika investiranja tih kapitala. Raste predominacija direktnih investicija nad portfolio investicijama.
Mada je ta razlika u stvari relativna, ona je indika
tivna, je r neposredno odgovara promenama u odno
sima proizvodnje. Pod direktnim investicijama pod
razumeva ju se u isti mah investicije u obliku posto
janog kapitala i one koje za sobom povlae ili, u kra
em ili duem roku, tee ka preuzimanju kontrole nad
firmama i preduzeima; m ada procenti variraju za
visno od statistika i raznih institucija, uglavnom se
direktnom investicijom sm atra ona koja prelazi 25%
akcija jednog drutva. Portfolio investicije odnose se
na proste kupovine obveznica ili na kratkorone berzanske i finansijske operacije. U ovom trenutku direkt
ne investicije sainjavaju oko 75% izvoza privatnih
kapitala glavnih industrijskih zemalja, prema samo
10% koliko su iznosile pre 1914. godine.12
Meutim, dok se ukupno priticanje globalnih in
vesticija Evrope u SAD otprilike izjednauje s priticanjem iz SAD u Evropu (to je omiljeni argument
Mandela, Routorna itd.), oko 70% amerikih investi
cija u Evropi su direktne investicije, prema samo jed
noj treini evropskih investicija u SAD.1^ A to ukazuje
i na injenicu da je ameriki kapital u Evropi u stvari
umanjen svojom akumuliranom vrednou i reinvestiranjem profita na licu mesta. Nasuprot onome to
se dogaa sa perifernim formacijama, znatan deo (oko
40%) tih profita se tu reinvestira na licu mesta ili
u okvirima iste zone.
4. Sve vei deo inostranih investicija razvijenih
zemalja otpada na preraivaku industriju (manufak
turni proizvodi), i to na raun ekstraktivne industrije
(sirovine), uslunih" sektora, trgovine itd. Ovo naro
ito vai za ameriki kapital. Meutim, ako se uzme u
obzir preraivaka industrija, proporcionalno povea
nje amerikog kapitala u Evropi, u odnosu na global
ni izvoz amerikog kapitala u tom sektoru, jo je upadljivije: dok je 1950. godine Evropa u tom sektoru do Dunning, The M ultinational E nterprise, kolektivan rad, 1971.
11 B. Balassa u delu La Politique inustrielle de l'Europe intgre,
uredio M. By, 1968.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

5-7

bijala samo 24,3% amerikog kapitala, dotle je 1966.

godine taj procenat iznosi 40,3%. Uporedo s tim, dok
ogromni deo direktnih amerikih investicija u Evropi
otpada na preraivaku industriju, dakle na direktno
produktivan kapital, dotle se manji deo (otprilike tre
ina) direktnih evropskih investicija u SAD odnosi na
direktno produktivan kapital, dakle najvei deo ide u
sektor uslunih delatnosti", osiguranja, itd.14
5.
Amerike investicije u Evropi povezane su sa
koncentracijom i centralizacijom kapitala. One dolaze
iz najkoncentrisanijih grana i sektora u SAD.1 One su
u Evropi usmerene u izrazito koncentrisane sektore i
grane, doprinosei, uostalom, ubrzanju ritm a koncen
tracije: evropske filijale amerikih drutava veinom
se nalaze u veoma koncentrisanim granama, gde fili
jala najee zauzima dominantnu poziciju.10 Najzad,
sektori i grane u koje se investira su oni koji poznaju
najbru ekspanziju i raspolau najnaprednijom tehno
logijom, to jest, najveom produktivnou rada i do
minantnim obelejima intenzivne eksploatacije rada po
sredstvom poveanja organskog sastava kapitala: 85%
amerikih investicija u oblasti preraivake industrije
odnosi se na metalurgiju i na mainsku industriju, na
herniju i sintetike proizvode, na elektroindustriju i
na elektronsku industriju itd. Ritam ekspanzije i ra,sta
tih kapitala kree se izmeu 9 i 12% godinje, tj. oko
dva puta vie od porasta evropskog bruto nacionalnog
proizvoda (BNP), a vie no dvostruko od porasta ame
rikog BNP. Rast amerikih kapitala u Evropi dobrim
delom je posledica stope rasta i ritm a poveanja ev
ropskih BNP, to izgleda veoma impresionira neke
sadanje futurologe. Najzad, ako se ispitaju pravci
razvoja tih investicija, postaje jasno da oni u veini
sluajeva uskrauju korienje licenci i patenata ev
ropskim firmama, prelazei na neposrednu eksploata
ciju tih tehnolokih prednosti.
11 Documentation franpaise, op. cit., Balassa, op. cit.
11 St-Hymer, The Efficiency Contradictions of Multinational Corpo
rations" u delu The Multinational Corporation and The Nation-State,
kolektivno delo, 1972; C. A. M lchalet, L'Entreprise plurinationale, 1969.
" J. Dunning, American Investments in British Manufacturing
Industrv.

gg

NIKOS PULANCAS

6.
Izvoz kapitala i hegemonija amerikog kapitala
odnose se i na centralizaciju novanog kapitala, na
krupne banke i isto finansijske holdinge. Broj fili
jala amerikih banaka u Evropi popeo se sa 15 u 1950.
na 19 u 1960. godini, a zatim je skoio sa 19 na 59 u
1967. godini. Kada je re o bankarskim pridruenim
drutvim a pod amerikom prevlau, njihov broj i
rom sveta je porastao sa 15 u 1960. na 52 u 1967. go
dini.17 Iz te opte situacije proistie, uostalom, uloga
koju je u m onetarnoj oblasti dugo igrao dolar, a koju
sada preuzima trite euro-dolara. Valja napomenuti
da ta tendencija dobija znaajne razmere sa stupanjem
Velike B ritanije u EEZ; ovo zbog toga to je London
omiljeno mesto filijala amerikih banaka u Evropi:
50% euro-dolara nalazilo se 1970. godine u Londonu, ve
inom u rukam a amerikih bankarskih ustanova.18
Meutim, tendencija ka stapanju industrijskog
i bankarskog kapitala u finansijski kapital u stadiju
monopolistikog kapitalizma ne ukida razliku, u ciklu
su proirene reprodukcije kapitala, izmeu koncentra
cije proizvodnog kapitala i centralizacije novanog ka
pitala. Akumulaciju kapitala i profitnu stopu u celini
odreuje ciklus proizvodnog kapitala, onog kapitala
koji proizvodi viak vrednosti. Nasuprot tome postoji
dosta raireno shvatanje koje poistoveuje finansij
ski kapital sa bankarskim , te zakljuuje da u imperijalistiko-kapitalistikom monopolistikom stadiju do
lazi do prevlasti banaka. U stvari, finansijski kapital
nije deo kapitala poput njegovih ostalih delova; on
obeleava proces njihovog stapanja i nain delovanja
tih ujedinjenih delova.
U narednim ogledima u se opirno zadrati na
tim pitanjim a.19 Za sada ukazujem na injenicu da iako
internacionalizacija kapitala moe biti shvaena samo
na nivou reprodukcije ukupnog drutvenog kapitala
(proizvodni kapital, novani kapital, kao, uostalom, i
robni kapital), kapital je kao drutveni odnos uteme
ljen na ciklusu proizvodnog kapitala. To je upravo iz
17 Magdoff, op. cit., str. 73 i dalje. Broj filijala am erikih banaka
irom sveta porastao je sa 303 u 1965. na 1.009 u 1972. godini.
Chr. Goux i J.-F. Landeau. Le P iril am iricain, str. 106 i dalje.
i* Ovde napom injem da su neke konceptualne analize ovog ogleda
koji daje opti referenci jalni okvir podrobnije razraene u narednom ogle
du.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

59

raz temeljnog marksistikog stava po kome proizvod

nja i odnosi proizvodnje (u KNP to su odnosi proiz
vodnje i izvlaenje vika vrednosti) odreuju ostvari
vanje vika vrednosti i odnose prometa, uvene
trine odnose". Zna se da je Lenjin u svojoj polemici
sa Rozom Luksemburg ukazao na jedan aspekt tog
pitanja: lenjinistika teorija imperijalizma, tj. uloge
izvoza kapitald, temelji se na odluujuoj ulozi ciklusa
proizvodnog kapitala. Time se i objanjava injenica
to ona ima povlaeno mesto u naim analizama mo
difikaciji sadanje faze imperijalizma.
Bilo je korisno da ve sada ukaemo na taj prob
lem, posebno ako se imaju u vidu neka sadanja tuma
enja imperijalizma (na primer, tumaenja G. Franka,
A. Emanuela, S. Paloa, 2. Dokoa i P.F. Reja) koja se
sva, u krajnjoj liniji, temelje mada u razliitoj meri
na predmarksistikom shvatanju o prim atu ciklusa
i oblasti prometa nad odnosima proizvodnje.20 Dovo
dei radikalno u pitanje lenjinizam, ta tumaenja, s
jedne strane, onemoguuju strogu periodizaciju KNP
na odreene stadije, (to se kod G. Franka izraava
kroz shvatanje da je kapitalizam od samog poetka
imperijalistiki", a kod Paloa-Dokoa-Reja u razlikova
nju izmeu drevnog imperijalizma" i neoimperijalizma"); s druge strane, ova tumaenja onemoguuju
periodizaciju samog imperijalizma na odreene faze.
Ovi preobraaji se, najzad, u izvesnoj meri odra
avaju na organizaciju svetske spoljne trgovine u ppgledu izvoza robd: takva je tendencija ka ekspanziji tr
ita, inherentna kapitalizmu, koja mada u imperi
jalistikom stadiju potinjena izvozu kapitala ipak
ne poputa. U svetskoj trgovini raste udeo trgovine
izmeu razvijenih zemalja" u odnosu na udeo trgo
vine izmeu tih zemalja i perifernih zemal ja. Udeo inter
nih razmena centra popeo se od 46% svetske trgovine
u 1950. na 62% u 1965. godini i raste mnogo bre od
trgovine izmeu centra i periferije (+17,5% u 1969).
Toj evoluciji, uostalom, odgovara sve vei udeo u svet
skoj trgovini proizvoda preraivake industrije, koji u
H A. Gunder Frank, Le Developpement du sousdiveloppem ent, 1968.
I Capitalisme et Sous-Ddveloppement en AnUrique tatine, 1969; A. Em
manuel, L'Bchanga ingat, 1970; Chr. Palloix, op. cit.; G. Dhoquoi*.
Pour l'Histoire. 1972; P. Ph. Roy. Les Alliances de classe, 1973.

60

NIKOS PULANCAS

1969. godini predstavljaju oko 66% svetske trgovine,

prema m anje od 50% pre 1963.21
Znai da je tano da u imperijalistikim zemljama
prisustvujemo srazmemom porastu izvoza roba od
strane drugih im perijalistikih zemalja, naroito Ev
rope u odnosu na izvoz iz SAD. To je glavni argument
Mandelove struje koja tvrdi da e ubrzo nestati supre
macija amerikog kapitala. Rei u u zakljuku neto
u vezi sa znaenjem tog fenomena, ali odmah pod
vlaim:
a) presudna uloga u imperijalizmu pripada izvozu
kapitala;
b) Mandelove analize, s jedne strane, ne vode ra
una o robam a koje su u Evropi proizvele firme pod
amerikom kontrolom, o robam a koje na taj nain
zamenjuju ameriki izvoz, a s druge strane, ubrajaju
u evropski" izvoz ono to izvoze firme pod ameri
kom kontrolom iz evropskih zemalja. Ovo dobija uto
liko vei znaaj ukoliko se uzme u obzir injenica da
amerike investicije u Evropi velikim delom otpadaju
na sektore koji su i sami usmereni ka izvozu, podrazumevajui tu i oblik reim porta pod evropskom markom
u same SAD. Tako Daning sm atra da treina povea
nja evropskog izvoza u proizvodima sa savremenom
tehnologijom izmeu 1955. i 1964. godine potie iz pre
duzea koja kontrolie ameriki kapital i da e 1980.
godine otprilike etvrtina celokupnog britanskog izvoza
poticati iz tih preduzea. Uostalom, broura koju je
francuski DATAR* izdao 1970. godine poziva se na
implantaciju amerikog kapitala u Francuskoj: u njoj
se kae da bi investioioni projekti posebno dobro doli
ako, pored ostalog, omogue da izvozimo i tako nam
pomognu da uravnoteimo trgovinski bilans Francuske".
Vratimo se pitanju izvoza amerikog kapitala: pret
hodno iznete injenice dobijaju svoj znaaj samo kao
indikatori preobraaja koji sada, u prom etu drutve
nog kapitala, utiu na m eunarodnu koncentraciju ka
pitala na odnose proizvodnje i na imperijalis
tiku drutvenu podelu rada na svetskom planu
11 S. Amin, op. cit.. s tr. 85 i dalje, kao i Magdoff.
DATAR (Delegation A l'am&nagement d u territoire) Komisija
za unapreenje zem ljita (Prim, prev.).

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

na proces rada. Tek pod tim uglom te injenice mogu

biti pravilno ocenjene.
Njihov znaaj se nikako ne moe svesti na poznato
pitanje procenta iznosa direktnih amerikih inves
ticija u evropskim zemljama prema ukupnom iznosu
investicija ubrajajui tu i autohtone u tim zemlja
ma (to je omiljena argumentacija Mandelove struje,
a i razmh buroaskih strunjaka za to pitanje). Ako
je taj procenat stvarno indicija injenice da evropske
zemlje nisu proste kolonije SAD, on nije indikativan
za nov proces zavisnosti, ako ga posmatramo izdvo
jeno. Ah posmatrajmo ga za trenutak upravo tako:
prema zvaninim statistikama taj procenat izgleda slab,
poto se kree oko evropskog proeka od 6,5% (uporedni podaci iz 1964. su u meuvremenu znatno po
rasli). Imamo, meutim, mnogo razloga da verujemo
kako se ti podaci utvruju sa namerom da budu znat
no ogranieni.
Pre svega a to zavisi od pojedine zemlje
najee se vodi rauna samo o amerikim investici
jama koje potiu bilo iz dotoka novih kapitala iz SAD,
bilo iz reinvestiranja putem samofinansiranja ameri
kih filijala u Evropi, zanemarujui pri tome utok ame
rikog kapitala na evropsko triite kapitala emisija
euro-obveznica i na trite euro-dolara, a taj utok
sada pokriva dve treine iznosa stvarnih amerikih in
vesticija u Evropi. Zatim, iako se, opte uzev, direkt
nim investicijama sm atraju one koje premaaju 25%
aktive jednog preduzea, na sadanjem stepenu kon
centracije kapitala i podrutvljavanja procesa rada,
esto je dovoljno znatno manje uee da bi se obezbedila kontrola od strane amerikog kapitala. Sem toga,
ti podaci se odnose na direktne investicije u celokupnoj
privredi, dok je procent, ako se uzme u obzir samo
industrijski sektor proizvodan kapital znatno
vii. Najzad, i to je najvainije: te brojke ne vode ra
una o amerikom investiranju koje u Evropi vre
pravno evropske firme, ali stvarno pod amerikom
kontrolom i u amerikom vlasnitvu. To je naroito
sluaj sa Svajcarskom i njenim investicijama u zem
ljama EEZ. Znaaj ovog pitanja moe se oceniti ako
se uzme u obzir injenica da je od 1961. do 1967. go
dine, udeo amerikih investicija u direktnim stranim
investicijama u Francuskoj bio 30%, ali onih iz Svaj-

Q2

NIKOS PULANCAS

carske 29%: F. Braun, direktor Komisije EEZ sabira oba procenta da bi doao do brojke od 59% di
rektnih investicija iz SAD.22 Zna se, uostalom, da taj
fenomen dobija znatne dimenzije ulaskom Velike Bri
tanije u EEZ.
Ako sada pratim o konkretnu putanju tih ameri
kih investicija u proirenoj EEZ, videemo da se 1970.
godine Velika B ritanija nalazila na elu liste (apsolutni
obim investicija). Uostalom, dobro su nam poznata
obeleja privrede te formacije koja spaja crte prvoraz
redne ekonomske sile, ali je istovremeno vrlo zavisna
od amerikog kapitala. To potvruju ak i oni koji se
nadaju da e ulazak Velike Britanije u EEZ osloboditi
tu zemlju njene zavisnosti od amerikog kapitala. Ve
liku B ritaniju u stopu slede Belgija i Holandija; Fran
cuska i Italija se nalaze na poslednjem mestu, ali brzo
nadoknauju svoje zaostajanje u tom pogledu. Meu
tim, amerike investicije ispoljavaju tendenciju naj
breg i najmasovnijeg poveanja upravo u SR Nemakoj. Izgleda da Nemaka u tom pogledu zamenjuje
Veliku Britaniju. Ne idem tako daleko da zajedno sa
K. Guom kaem kako e Nemaka 1980. godine pos
tati Kanada Evrope, ali sm atram da na to treba
ukazati u trenutku kada se tesna sadanja povezanost
nemakih stavova" i amerikih stavova" najee
pripisuje ili znaaju nemakog izvoza u SAD ili pri
sustvu amerikih snaga u Nemakoj. Meutim, ini se
da sve govori u prilog teze prem a kojoj je ta prisutnost
sve vie obian paravan iza koga se krije ekonomska
penetracija. To je jo vanije zapaziti u trenutku kada
upravo dolazi do afirmacije ekonomske dominacije
Nemake u okviru EEZ, u trenutku kada se Nemaka
predstavlja kao pobornik evropske integracije".
Ali, ponovimo jo jednom, to pitanje nije samo
pitanje procenta. Treba, dakle, doi na sadanje preo
braaje meunarodne koncentracije kapitala i imperi
jalistike drutvene podele rada. Dejstvo novih svetskih
odnosa proizvodnje na proces rada obeleava sada
promene u imperijalistikom lancu i u odnosima iz
meu SAD i Evrope.
F. B raim , u delu la Politique in d u strielle . . . , op. cit.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

3.

Meunarodno porutvljavanje procesa rada

i internacionalizacija kapitala

1.
Novi oblici imperijalistike meunarodne po
dele rada (porutvljavanje proizvodnih snaga) odgova
raju smeru koji sadanja koncepcija kapitala (odnosi
proizvodnje) namee procesu rada i proizvodnim sna
gama u svetskim razmerama. Koncentracija kapitala u
meunarodnim razmerama i stvaranje finansijskih im
perija datiraju, u stvari, od poetka imperijalistike
ere. Oba ova procesa to je uostalom bio sluaj i
s procesom koncentracije unutar jedne drutvene for
macije podrazumevaju razlikovanje izmeu formalno-pravnog vlasnitva i stvarnog ekonomskog vlasni
tva (akcionarsko drutvo), koje je obuhvaeno ideolo
kom slikom o odvajanju privatnog vlasnitva od kon
trole". To razlikovanje vai i danas: znaajne promene
odnose se na sadanju vezu izmeu ekonomskog vlas
nitva i driavine, odnosno na oblike samih odnosa
proizvodnje.
Oblik koncentracije koji je preovladavao tokom
postupnog nestajanja kapitaliste-poduzetnika" bio je
ili oblik meunarodnih kartera i finansijskih holdinga,
ili oblik kapitala koji u nekoj stranoj zemlji raspolae
odreenom proizvodnom jedinicom (centrom prisvaja
nja prirode) ili sa vie odvojenih" proizvodnih jedi
nica u raznim zemljama. Prema tome, vladajui oblik
implicirao je relativno razlikovanje i decentralizaciju
izmeu dravine (vladanje i upravljanje odreenim
procesom rada) i ekonomskog vlasnitva (pravo korienja sredstava za proizvodnju i alokacija sredstava i
profita za ovu ili onu upotrebu); ovo vlasnitvo je pod
svojom jedinstvenom kontrolom koncentrisalo vie
odvojenih proizvodnih jedinica (i poseda). Ono to,
nasuprot tome, karakterie sadanju fazu imperijaliz
ma jeste stvaranje, pod jedinstvenim ekonomskim
vlasnitvom, zaista sloenih** proizvodnih jedinica sa
usko povezanim i integrisanim procesima rada integrisanom proizvodnjom ija se razna preduzea
nalaze u vise zemalja: to je integrisana proizvodnja
koja nimalo ne srpeava raznolikost gotovih proizvoda
O tome Bettelholm, Calcul 4conomtqua at Formas da propriati 1971.

64

NIKOS PULANCAS

i koja se ne ograniava samo na jednu privrednu gra

nu. Sama razmena tih raznih preduzea ne vri se na
bazi trinih cena, ve predstavlja internu razmenu
(cene transfera) tih jedinica. Drugim reima, tu moemo
u jednom novom vidu konstatovati smanjivanje raz
like izmeu ekonomskog vlasnitva i dravine. Ali to
ne spreava nova udaljavanja izmeu pluraliteta vlasti
koju sadre ti odnosi i njihovog izvravanja od strane
raznih nosilaca i predstavnika.
Smanjivanje te razlike valja posm atrati u okviru
celokupnog procesa privredne grane, pojedine indus
trije, meugrane, ali i u osnovi sirovine kao i na
samom vrhu komercijalizacija proizvodnje. To
smanjivanje s jedne strane ima kao optu posledicu
proirenje tradicionalnih granica preduzea (ponekad
ih i razbija) na m eunarodnom planu; s druge strane,
posebnu posledicu predstavlja stvaranje multinacionaU
nih industrijskih preduzea (nedavna studija GATT-a
podvlai da 30% meunarodne trgovine ima vid razmene koja se obavlja u okviru tih firmi). To je ipak
jedan od efekata, je r te firme samo delimino pokri
vaju proces unifikacije kompleksnih proizvodnih je
dinica po granama i industrijam a. Ali te firme pru
aju odlian prim er sadanje integracije procesa rada.
Ovim promenama naroito pogoduje prevlast direk
tnih investicija nad portfolio-investicijama.
Integracija procesa rada u okviru firme koja ima
m eunarodni karakter, moe da ima vie oblika. To
moe biti vertikalna integracija, pri emu je svaka fili
jala u pojedinoj zemlji zaduena za jedan stadij pro
izvodnje ili za jednu seriju sklopova ili delova proiz
voda ili grupe proizvoda: klasini prim er u tom pog
ledu prua I.B.M. Isto tako moe biti u pitanju hori
zontalna integracija u kojoj se svako preduzee ili
filijala specijalizuju, od poetka do kraja, u proizvod
nji artikala koje zatim meusobno razm enjuju ta
kav je sluaj sa Fordom. Ta integrisana proizvodnja
je, uostalom, esto delimino realizovana kroz vie
grana u sadanjim oblicima konglomerata. U svakom
sluaju, ti oblici podrutvljavanja procesa rada, ak
i kada jo ne predstavljaju dominantan oblik meu
narodne koncentracije kapitala, ipak obeleavaju njenu

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

najizraeniju tendenciju: oni su, u stvari, deo mnogo

ireg procesa meunarodnog podrutvljavanja rada.
2.
To porutvljavanje rada u meunarodnim raz
merama nije prvenstveno rezultat delovanja tehni
kih" faktora tehnoloke revolucije" ve nas
taje u znaku znaajnih preobraaja svetskih odnosa
proizvodnje. Prema tome, ono moe biti shvaeno (u
punom opsegu imperijalistike drutvene podele rada)
jedino kroz sadanje oblike internacionalizacije kapi
tala. Meutim, tu treba biti veoma oprezan zbog raz
nih ideologija koje su povezane sa tumaenjima multi
nacionalnih firmi. Koja posebna obeleja ima ta inter
nacionalizacija u sadanjoj fazi, ta internacionalizacija
koja kao jedan od svojih efekata belei stvaranje
pomenutih firmi?
a) Razvitak bazd eksploatacije posebnog kapitala
ili spoja vie kapitala u vie nacija, tj. proirenje terena
na kome se kapital konstituie kao drutveni odnos;
b) izrazita tendencija ka spajanju kapitala koji
potiu iz vie raznih zemalja pod vidom jedinstvenog
ekonomskog vlasnitva. Pitanje porekla" ne upuuje
nas na problem nacionalnosti kapitala (kapital nije
stvar), ve na mesto gde se prepliu prvobitni i/ili
dominantni drutveni odnosi koji ine taj kapital. U
stvari, veoma su retki kapitali koji u nekoj odreenoj
zemlji nemaju dominantnu bazu u drutvenim odno
sima.
Meutim, uz ovo bi odmah trebalo dodati da se
ta internacionalizacija vri tamo gde takvo pravno i
ekonomsko uee kapitala iz vie zemalja stoji
pod apsolutnom dominacijom kapitala koji potie iz
jedne odreene zemlje: upravo taj kapital u svojim
rukama koncentrie jedinstveno ekonomsko vlasnitvo.
To dokazuje injinica da sasvim izuzetnu pravnu for
mu predstavljaju tzv. joint ventures (zajedniki podu
hvati, tj. povezana preduzea) za koje se tvrdi da oli
avaju ravnopravnu fuziju" vlasnitva kapitala raz
nih zemalja (Royal Dutcn-Shell, Dunlop-Pirelli, AgfaGevaert).
m To Ja Mhljirfak Istraivanja izvrtanog na unlveniteru u Harvardu.
Sadrllnu tog Utrallvanja Uloio Je R. Vernon u radu .Interna donai
Investment! u d international trade In the product-cyde, ,,Tht economic*
of Itchonological change, kolektivno delo u redakciji Roaenberg-a, 1971.

66

NIKOS PULANCAS

To je povezano sa samom prirodom kapitalisti

kih odnosa proizvodnje, onakvih kakvi se ispoljavaju
u sadanjem procesu koncentracije u kome (ponavlja
mo) kapital nije stvar, ve odnos proizvodnje ome
en relacijam a izmeu ekonomskog vlasnitva i dravine, odnos koji odreuje razna prava to iz toga proizilaze. Razni kapitali koji se reprodukuju u okviru
i van okvira odreene drutvene formacije zauzimaju
tu poziciju na bazi odnosa snaga, a ne u prijateljskoj
atmosferi: protivrenosti i konkurencija stalno postoje
izmeu sastavnih delova koncentrisanog kapitala. Ovo
utoliko vie to sadanja tesna povezanost izmeu
ekonomskog vlasnitva i dravine (to je svojevrsni
pandan sadanjem procesu m eunarodne koncentra
cije) deluje u pravcu stvaranja jedinstvene kontrole i
centralne rukovodee instance koje bi u svojim rukama
drao odreeni kapital;
c)
Ta internacionalizacija kapitala vri se pod ap
solutnom dominacijom amerikog kapitala. Kada je u
pitanju proizvodan industrijski kapital, onda je u 1968.
godini 55/o aktiva m ultinacionalnih firmi van njihovih
zemalja pripadalo amerikom kapitalu, 20% britans
kom, dok je ostatak bio podeljen izmeu evropskih
kapitala i japanskog kapitala. Uostalom, utvreno je
da od 50 krupnih multinacionalnih firmi, oko 40 ot
pada na amerike.
Nasuprot Mandelovoj argumetaciji, ovaj proces je
praen jakom tendencijom ka ekstrapoliranom spaja
nju evropskih kapitala sa amerikim kapitalom; to
spajanje se radije prihvata no meusobno spajanje
tih kapitala. EEZ je tu tendenciju samo pojaala. U
razdoblju 19621968. dolo je u okviru EEZ do 109
pripajanja i spajanja, od ega je polovina pogodila
inostrane kapitale koji su pripadali treim zemlja
ma; zabeleeno je 1.180 sluajeva preuzimanja uea,
od ega je 800 otpalo na inostrane kapitale; stvoreno
je 625 filijala iji su osnivai preduzea Zajednikog
trita, ali zato je registrovano 1.124 filijala iji su os
nivai bili preduzee Zajednikog trita i preduzee
treih zem alja. Meutim, ti inostrani kapitali i ka
pitali treih zem alja su u najveem broju sluajeva
neposredno ili prikriveno am erik i Kad je re o
,,LEurope des com m unauts (1972) u la Documentation frangaise.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

*O/

proizvodnom kapitalu, stvari su jo jasnije: meu pro

izvodnim" filijalama, formiranim u okviru EEZ (raz
doblje 19671968), 202 otpada na one koje su osno
vali kapitali zemaljA EEZ, a 216 na one koje je stvorio
ameriki kapital. Dovoljno ;e pomenuti zapanjujuu
injenicu da se britanske investicije u Francuskoj, ma
sovno poveane sa ulaskom Velike Britanije u EEZ,
uglavnom vre u distributivnu mreiu i u nekretnine.
Najzad, da bismo naveli jo jedan primer koji govori
0 obimu pomenutog procesa, ukaimo da je u Fran
cuskoj (u prvom polugoditu 1967) samo priliv inves
ticija zabeleio sledeu strukturu uea inostranih
kapitala: 167 miliona franaka poreklom" iz Zajednice,
a 442 miliona iz treih zemalja", od ega 216 miliona
otpada na neposredan i deklarisan26 ameriki kapital:
ali ve smo videli ta se krije iza investicija koje su
formalno iz treih zemalja", pa ak i iz zemalja
Zajednice.
Najzad i iznad svega: ak i kada je u pitanju me
usobno spajanje evropskih kapitala, retko je re o
fuzionisanju, a jo rede o integrisanoj proizvodnji, ve
najee o raznim sporazumima" (primer: Fiat-Citroen), o ogranienom udruivanju i o berzanskim opera
cijama, dok je upravo obrnuto kada su u pitanju kon
centracije pod pokroviteljstvom amerikog kapitala.17
U ovom poslednjem sluaju najee uoavamo da
ameriki kapital preuzima prerogative ekonomskog
vlasnitva i dravine, tj. da se odnos snaga izmeu
amerikog i evropskih kapitala pomera u korist onog
prvog. Razume se, to se ne moe objanjavati (kao
to smatra veliki broj analitiara) pravnim obavezama"
koje ameriko zakonodavstvo namee svom kapitalu
(naime, ako kapital jednostavno uestvuje u inostra
nom preduzeu, izlae se opasnosti da padne pod
udar zakona protiv trustova; to se, meutim, ne od
nosi na filijale koje se nalaze u jedinstvenom pravnom
vlasnitvu tog kapitala).

Y. M orven, La Concentration de l'industrie en France, 1972.

tr. 397.
Dunning,
Multinational Entrprise, op. cit.. tr. 19. 297
1 dalje.

The

58

4.

NIKOS PULANCAS

Im perijalistika drutvena podela rada i

akumulacija kapitala

To su promene koje obeleavaju nove oblike im

perijalistike drutvene podele rada i meusobne od
nose im perijalistikih metropola: one odgovaraju no
vim oblicima akumulacije kapitala u svetskim razme
rama. U stvari, dodajui demarkacionoj liniji metropole/potinjene formacije jo jednu liniju koja pro
lazi kroz same metropole imperijalizma i premetajui
baze eksploatacije ka zoni m etropola te promene
nisu nita drugo do strategija kapitala suoenog sa
sadanjim uslovima tendencijskog pada profitne stope.
Dok je ranije izvoz kapitala uglavnom bio vezan za
kontrolu nad sirovinama i za proirenje trita, on
sada, u sutini, odgovara potrebi oploavanja imperi
jalistikog m onopolistikog kapitala, pri emu se iz
vlai korist iz svakog relativnog preimustva u neposred
noj eksploataciji rada (dodue, ne znai da ne postoji
potreba proirenja trita, kada se na prim er, radi o
investicijama amerikog kapitala u Evropi). Promene
o kojim a je ovde bilo govora, ukljuivi dominaciju
amerikog kapitala nad drugim metropolama, u su
tini tee jednom cilju: porastu stope eksploatacije kako
bi se osujetila tendencija pada profitne stope.28 Upravo
u tome lei osnovni razlog interiorizacije" reproduk
cije dominantnog kapitala u samom okviru spoljnih"
baza eksploatacije i novih oblika povezanosti ekonom
skog vlasnitva i dravine, koji odgovaraju sadanjim
oblicima dominacije monopolistikog kapitalizma nad
ostalim nainima i oblicima proizvodnje u svetskim
razmerama, tj. sadanjim oblicima eksploatacije.
U stvari, taj porast stope eksploatacije je rezul
tanta kako nivoa najamnin, tako i proizvodnosti rada
ukljuivi i stepen tehnolokog razvitka, kvalifika
ciju rada, vezanu za stepen razvitka proizvodnih snaga
** To ne tre b a shvatiti kao kratk o ro nu tak tik u koja se tie
jedino p rofitne stope, ve kao dugoronu strategiju vladajueg dela
m eunarodnog k apitala koji tei da o sigura drutveno ovladavanje
svetskim proizvodnim procesom . U vezi sa tim videti izvanredan lanak
C hr. Leucate, Les contradictions inter-im prialistes au jo u rd 'h u i u
C ritiques d'conom ie politique, oktobar-decem bar 1973. Takoe videti A.
G ranou, La nouvelle crise du capitalism e u les Tem ps Modernes,
decem bar 1973.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

itd. Dugorono gledano, nivo najam nini i proizvodnost

rada su povezani. Drugim reima, stopa eksploatacije
i viak vrednosti nisu jednostavno merljivi na nivou
najamnini, ve i na nivou intenzivne eksploatacije rada
(novi tehniki postupci, diverzifikacija proizvodi, in
tenzifikacija rada i ritm a rada). Zavisno od stepena
razvitka proizvodnih snaga, via n a j a m n i n a nomi
nalna i realna moe biti povezana sa slabijim ue
em proizvedene vrednosti, i prema tome sa pove
anom eksploatacijom (u poreenju sa niom najam
ninom koja se isplauje u uslovima slabije proizvpdnosti rada).
Poznato je, meutim, da je proizvodnost rada u
metropolama znatno via, odnosno da su najamnine
u potinjenim zonama nie od najamnina u imperi
jalistikim zemljama. Ali to jo ne objanjava zato
dolazi do pomeranja b azi eksploatacije kapitala ka
metropolami; objanjenje valja traiti jedino u tome
to se, u sadanjoj fazi imperijalizma i na sadanjem
stupnju svetske akumulacije, teite eksploatacije pomera ka intenzivnoj eksploataciji rada. A samo to pomeranje je funkcija glavnog obeleja monopolistike
koncentracije porasta organskog sastava kapitala,
tj. poveanja postojanog kapitala u odnosu na promenljiv kapital (trokovi najamnine) i smanjivanja ivog
rada u odnosu na minuli rad (sadran u sredstvima
rada).
Taj porast organskog sastava kapitala obrnuto je
srazmeran profitnoj stopi, te usled toga dolazi do sa
danje tendencije ka tehnolokim inovacijama. Meu
tim, rad je uvek osnov vika vrednosti: to i objanjava
sadanju tendenciju ka poveanju stope eksploatacije
prvenstveno putem intenzivne eksploatacije rada, nepo
sredno vezane za proizvodnost rada (relativan viak
vrednosti).
Novi oblici svetskih odnos& proizvodnje i meu
narodnog podrutvljavanja procesa rada doprinose toj
intenzivnoj eksploataciji rada na svetskom planu, te
se koncentriu u novim oblicima imperijalistike dru
tvene podele rada. Ta podela u sistemu eksploatacije
ne ide jedino tradicionalnom demarkacionom linijom
gradovl-industrijske grane-metropole/sel<>poljopnvreda-potinjene formacije. Pored nje postoji i podela u

70

NIKOS PULANCAS

samom okviru industrijskog sektora proizvodnog ka

pitala, pri emu valja imati u vidu i proces industri
jalizacije" poljoprivrede na meunarodnom planu: up
ravo tu dolaze do izraaja pomeranje izvoza kapitala
u pravcu neposrednih investicija i grana preraivake
industrije, kao i znaaj koji u spoljnoj trgovini popri
m aju proizvodi prerade.
Razume se da ta nova im perijalistika drutvena
podela rada utie i na odnose izmeu m etropola i
potinjenih formacija. Ona odgovara razvitku neraz
vijenosti i stvara nove vrste dislokacija i deformacija
u zavisnim formacijama: opta orijentacija tih forma
cija na investicije kapitala u laku industriju, gde po
stoji nia tehnologija, odravanje niske kvalifikacione
strukture radne snage, tj. eksploatacija rada uglavnom
putem niskih najam nina ali i postojanje izolovanih
sektora" sa visokom koncentracijom kapitala i proizvodnou rada. Ali ta podela rada se prvenstveno tie
nove demarkacije izm eu SAD, s jedne strane, i osta
lih imperijalistikih metropola, s druge strane. Podela
rada znatno utie na disparitete najam nina tih forma
cija (dispariteti najam nina izmeu SAD i Evrope ig
raju posebnu ulogu), na nivo kvalifikacije i na dispa
ritete procesa kvalifikovanja-dekvalifikovanja rada u
okviru tih formacija. Njeno delovanje se ogleda i u
disparitetim a lepeze najam ninskih hijerarhija u tim
form acijam a (ta lepeza je ranije bila otvorenija") i
u diferencijacijam a nivoa najam nina i okviru radnike
klase (te diferencijacije su inae vanije u Evropi no
u SAD), to je analogna pojava koja ovog puta dolazi
do izraaja u odnosima izmeu m etropola i potinje
nih formacija. Pomenuta podela utie takoe na teh
noloke disparitete, na disparitete izmeu oblika ne
zaposlenosti (evropska nezaposlenost je dobrim delom
posledica velikog restruktuiranja" evropskih privre
da), na ulogu rada imigranata itd.
Nova podela rada i pom eranje dominante u prav
cu intenzivne eksploatacije rada ispoljavaju se kroz
razne oblike eksploatacije, a u skladu sa dve demarkacione linije. Vladajue klase m etropola uglavnom po
sredno eksploatiu narodne mase potinjenih forma
cija (zahvaljujui mestu tih formacija u im perijalisti
kom lancu i njegovoj polarizaciji), pri emu neposred
na eksploatacija ima drugostepeni znaaj (inostrani

KLASE IT'SAVREMENOM KAPITALIZMU

-j^

kapital neposredno investiran u te formacije). Meu

tim, ameriki kapital, uglavnom neposredno, eksploatiSe narodne mase u Evropi, a tek u drugom planu
ini to posredno.
5.

Oblici evropske zavisnosti

Nije mi cilj da ovde analiziram razne aspekte te

podele rada u samim imperijalistikim metropolama,
ve da ilustrujem zavisnost koju one impliciraju. Vo
dei rauna upravo o novoj podeli rada, jasno se vidi
da se dominacija amerikog kapitala ne moe meriti
procentom sredstava za proizvodnju, koji on formalno
kontrolie u svakoj evropskoj naciji, a jo manje samo
ulogom multinacionalnih firmi koje su pod amerikom
kontrolom. Te firme su tek jedna od posledica sada
njeg procesa i sasvim delimino odraavaju tu dominacaju. Moemo navesti nekoliko pounih primera:
Pre svega, amerike neposredne investicije u Ev
ropi dobijaju sasvim drugaiji smisao kad posmatramo
kako je meunarodna koncentracija rasporeena po
Industrijskim granama, ako uzmemo u obzir injenicu
da su te investicije uglavnom usmerene na one grane
u kojima ele da ostvare masovnu kontrolu.29 Meu
tim, znaaj koji amerike firme u Evropi imaju u
tim granama nije pouzdan pokazatelj njihove kontrole,
kao to se ni nova podela rada ne moe svoditi na
podelu rada koja je uvedena unutar multinacional
nih firmi i njihovih preduzea u raznim zemljama. U
stvari, posredi su uglavnom one grane u kojima su
najdalje odmakli proces podrutvljavanja rada i me
unarodna koncentracija kapitala. Tu esto dolazi (oi
gledan prim er pruaju mainska i elektroindustrija)
do standardizacije baznih proizvoda na svetskom
planu; no ta standardizacija ne znai da u finalnim
proizvodima ne dolazi do njihovog variranja i diversi
fikacije. Tu standardizaciju, koja ni iz daleka nije
diktirana prostim tehnikim nunostima, n a j e e
namee ona amerika industrija koja je dominantna u
tim granama. Evropska firma koja bi htela da bude
konkurentno spososbna u toj oblasti, morala bi do
" O tome videti C. PalloU, Firm ts m uliinaiionaUs. . .
prvo poglavlje 1 brojna istrailvanja IREP.

op. cif.

72

NIKOS PULANCAS

restruktuira svoju proizvodnju i svoje procese rada

u skladu sa tom standardizacijom i na osnovu inter
nacionalizacije te grane. Ali to je vrlo esto upravo
poetak njenog ukljuivanja u proces zavisnosti koja
dovodi do mnogobrojnih oblika potinjenosti od ame
rikog kapitala, ak i u sluaju kada amerika firma
ne pristupa pravnom apsorbovanju evropske firme.
Zavisnost se proiruje i na taj nain to se, u onim
granama i sektorim a u kojima ameriki kapital daje
svoj peat procesu rada, poloaj evropskog kapitala
slabi kroz kupovinu patenata i licenci koje je ameriki
kapital paljivo odabrao.
To dobija jo vei znaaj ako shvatimo da se sa
danje porutvljavanje procesa rada i koncentracija
kapitala ne mogu jednostavno izmeriti unutar jedne
grane, ve se proteu na razne industrijske grane, bu
dui da ameriki kapital uspeva da uspostavi svoju
dominaciju nad raznim granama pomou svoje do
minacije samo u jednoj grani. Oigledan je sluaj u ob
lasti elektronske industrije. E. Janko je nedavno doka
zao da sadanji stepen upotrebe raunara u evropskoj
industriji a to je oblast u kojoj je dobro poznata
prevlast amerikog kapitala ni izdaleka ne odgovara
tehnikim neophodnostima: njihova upotreba se esto
pokazuje kao suvina, pa ak i kao nerentabilna.30 Ta
upotreba je u skladu sa rukovodeom ulogom ameri
kog kapitala u izvesnim procesim a rada, te samo na
glaava tu dominaciju koja se ne ograniava jedino
na podruje raunara, ve se pomou njih (korienje
amerikog software itd.) proiruje na neke sektore
gde se ti raunari masovno koriste.
Dakle, imperijalistika m eunarodna podela rada
deluje u prvom redu na drutvenu podelu i organiza
ciju svih procesa rada.31 Otuda vidimo da se sadanja
podela u korist amerikog kapitala ne ograniava na
podelu ,,u okviru amerikih multinacionalnih firmi.
U stvari, sasvim opravdano moemo sm atrati da, po
nekim svojim aspektima, novi oblici drutvene podele,
E. Janco i D. F u rjo t, Inform atique et Capitalisme, 1972.
31 A. Gorz, Technique, techniciens e t lutte des classes". Les
Tem ps M oem es, avgust-septem bar, 1971 (ovaj lanak je objavljen u
jugo slovenskom asopisu , M arksiza m u sv etu , broj 3, m art 1974); Le
despotism e d'u sin e et ses lendem ains , les Tem ps M odem es, septembar-oktobar 1972.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

koji se sada proiruju na sektore i grane evropske"

industrije, odgovaraju objektivnom procesu koji po
mae amerikom kapitalu da jae ovlada celinom pro
cesa rada. To sc posebno odnosi na nove oblike repro
dukcije podele rada na intelektualni i manuelni. na
oblike kvalifikovanja-dekvalifikovanja rada i na mesto
inenjera i tehniara u procesu odreene primene teh
nologije", na nove oblike vlasti i na razdvajanje od
luivanja od izvravanja u vrhunskim evropskim preduzeima (dobro poznat problem njihove moderniza
cije).
Najzad, dovoljno je ukazati na injenicu da se
u okviru koncentracije kapitala, internacionalizacija
krunog toka proizvodnog kapitala vri kroz proces
i njegove oblike koji ameriki proizvodni kapital
(Westinghouse, General Electric itd.) namee koncen
traciji evropskog proizvodnog kapitala. To se zapaa
u nekim granam i sektorima, na prim er u proizvodnji
elektroaparata. Takvo unutranje restrukturiranje
evropskog kapitala odgovara proirenoj reprodukciji
amerikog kapitala, to u dogledno vreme mora do
vesti do ukljuivanja evropskog u ameriki kapital.
Uostalom, time se dokazuje iluzornost razmiljanja
prema kojima bi poveana unutranja koncentra
cija neke evropske zemlje, ili ak i evropskih kapi
tala, bila najbolje sredstvo za suprotstavljanje ameri
kom prodoru: to pourivanje esto dovodi do breg
padanja u naruje amerikog kapitala.
Primer francuske je verovatno najupadljiviji: u
narednom ogledu videemo da je u Francuskoj dolo
do karakteristinog zaostajanja koncentracije kapitala
i industrijske modernizacije'. To je jedno vreme na
lazilo svoj izraz u degolistikoj politici nacionalizma,
u politici koja je odgovarala interesima buroazije pri
tisnute zaostajanjem u procesu internacionalizacije:
oznato je da su neki delovi francuske buroazije pruali otpor ak i stvaranju Zajednikog trita. Meu
tim, poslednjih godina je dolo do ubrzane koncentra
cije, to je u savrenom skladu sa prodiranjem mc>
stranog, posebno amerikog kapitala.33 Ta usklaenost

" Y. M orvin, La Concentration de l'industrie en France, 1972. tr.

t71. 1 dalje.

74

NIKOS PULANCAS

se ogleda bilo u tome to se koncentracija vri na ne

posredan podsticaj tog kapitala, bilo u tome to ona
dovodi odreene grane i sektore u zavisnost od ame
rikog kapitala.
Ali to nije sve! O tome jasno svedoi sadanji
esti privredni plan: a) taj plan se pokazuje ne samo
kao plan ubrzane koncentracije francuske privrede,
ve i kao plan industrijskog restruktuiranja" i moder
nizacije proizvodnje"; b) plan odgovara politici evrop
skog otvaranja (ulazak Velike B ritanije u EEZ) i po
litici pomaganja m eunarodne finansijske ekspanzije
francuskog krupnog kapitala: deo tog krupnog kapi
tala ve je prerastao u multinacionalne firme poto
je od 1969. godine dolo do njegove ubrzane interna
cionalizacije.
Meutim, istovremeno valja ukazati na promenu
politike prema am erikim investicijama u Francuskoj.
Te promene se mogu uoiti ako se izvri uporeivanje
Petog i estog plana. U Petom planu pie: Sadanje
stanje u kome se iz godine u godinu poveavaju ino
strane investicije u Francuskoj, ne moe se sm atrati
zadovoljavajuim. Neophodno je da se tokom nared
nih godina izmeni taj tok tako to e se ograniiti
neposredno investiranje, a sve u cilju da se obezbede
osnovni dugoroni interesa francuske privrede. Na
suprot tome, esti plan, donet pet godina kasnije, proklamuje: to se tie neposrednih inostranih investi
cija, Komitet predvia zadravanje odnosno razvijanje
veoma otvorenog stava organa vlasti u pogledu ino
stranih investicija u Francuskoj. U tim uslovima, ne
posredne investicije SAD mogle bi se udvostruiti 1975.
godine ako se kao osnova uzme stanje u razdoblju
19641967..
Takvih prim era ima vie: recimo, energetska za
visnost Evrope od amerikih petrolejskih kompanija.
Meutim, oigledno je da se ti procesi mogu sagledati
u svom punom znaenju jedino ako imamo u vidu
meunarodnu centralizaciju novanog kapitala i ulogu
krupnih amerikih banaka. Moemo, dakle, zakljuiti
sledee: pored toga to dolazi do pom eranja ekonom
skog vlasnitva u pravcu amerikog kapitala ma
njinska kontrola" koja se esto vri pod platom odra

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

vanja autonomnog evropskog pravnog vlasnitva, sa

da neretko prisustvujemo i sledeim pojavama:
a) pod platom odravanja autonomnog evrop
skog vlasnitva, ameriki kapital postepeno preuzima
odreeno ili odreena ovlaenja koja proistiu iz
ekonomskog vlasnitva: to je sluaj sa viestrukim i
sloenim "sporazumima o uzimanju pod zakup
ime se ponekad prikrivaju stvarne eksproprijacije ko
je jo nisu vidljive, a ije e se delovanje postepeno
osetiti;
b) ak i u sluaju autonomnog evropskog eko
nomskog vlasnitva, ameriki kapital postepeno pre
uzima odreeno ili odreena ovlaenja koja proistiu
iz prava dravine rukovoenja i upravljanja pro
cesima rada. Ako se ima u vidu sadanja tendencija
smanjivanja razlike izmeu ekonomskog vlasnitva i
dravine, to e u perspektivi dovesti do prelaska eko
nomskog vlasnitva u ruke amerikog kapitala.
Dakle taj proces se moe shvatiti jedino ako se
vodi rauna o tome da na meunarodnom planu do
lazi do uklanjanja, odnosno razbijanja tradicionalnih
granica izmeu firmi i preduzea.
Ali ove koordinate koje se odnose na proirenu
reprodukciju dominantnog imperijalizma u okviru os
talih imperijalistikih metropola, ne tiu se samo od
nosi proizvodnje: one impliciraju irenje ideolokih
uslova te reprodukcije unutar tih metropola. Da bi se
to shvatilo, moramo biti svesni da se ideologija ne
odnosi na ideje na povezane ideoloke celine
ve se konkretno otelovljuje u praksi, postupcima,
nainima, ritualima koji se svi i te kako tiu eko
nomske oblasti.33
Ova napomena je dvojako znaajna jer se odnosi
na razlike koje postoje izmeu ideoloke zavisnosti
potinjenih formacija od metropola i ideoloke zavis
nosti m etropoli od SAD. Kada je re o potinjenim
formacijama, onda usled njihove prevashodne zavis
nosti od metropola i ideoloke predodreenosti hJ1*1"
vih buroazija, irenje ideolokih oblika metropola
izaziva u tim formacijama temeljno razlaganje svin
M L. Altbuiaer, Iddologie
'opisu ta Pnsde, jun 1970.

et

apparell*

ItWologM*

d **" u

76

NIKOS PULANCAS

ideolokih sektora, to stvara pogrenu predstavu o

"dualistikom drutvu.
Kada je u pitanju odnos m etropola prem a SAD,
to proirenje se uglavnom odnosi na praksu, rituale
i postupke vezane za proizvodnju. Dovoljno je samo
pomenuti poznate probleme know how (znati kako
treba raditi ili postupati postoji li bolji izraz?), pro
bleme menidim enta, tehnika organizacije", rituale ko
ji se vrte oko inform atike spisak bi bio dugaak!
Sva ta praksa, u stvari, ne odgovara nikakvoj tehno
lokoj racionalnosti. Kad je re o njenom ve pomenutom delovanju na drutvenu podelu rada, esto su
u pitanju ideoloki oblici kojim a se prikriva sloena
zavisnost metropola od dominantnog imperijalizma.

II. NACIONALNA DRAVA

Posle ovih napomena moemo prei na pitanja

nacionalne drave u imperijalistikim metropolama i
videti ta je pogreno u raznim gleditima na koja smo
ukazali u poetku ovog lanka.
1. Drlava i pitanje nacionalne buroazije
Ovde jo jednom moramo upozoriti na mitove
koji se ilavo odravaju, ak i u marksistikim ana
lizama: uobiajene formulacije problema, poput for
mulacija: Sta moe ili ne moe drava suoena
s krupnim multinacionalnim kompanijama? Koji je
stepen odumiranja njenih moi nasuprot moguno
stima meunarodnih dinova? (formulacija draga
Servan-Srajberu) itd. Sve su te formulacije iz os
nova pogrene poto je suta istina da institucije ili
aparati ne poseduju sopstvenu vlast, ve jedino
izraavaju i kristalizuju vlast klase. Pitanje se, dakle,
tie neeg drugog: ono prvenstveno postaje pitanje
odnosi izmeu evropskih buroazija i amerikog ka
pitala. O kojim buroazijama je stvarno re? Poznato
jc da se na taj nain postavlja pitanje nacionalne bur
oazije.
Razlika izmeu nacionalne i kompradorske bur
oazije (ovu emo buroaziju definisati kroz koji as)
ne postoji samo na ekonomskom planu: granice nacio
nalne buroazije moemo povui jedino ako vodimo
rauna o politikim i ideolokim knterijumima njenog
strukturalnog klasnog odreenja. Nacionalnu burzo-

78

NIKOS PULANCAS

aziju ne moemo prosto shvatiti kao autohton kapital

potpuno razliit od stranog imperijalistikog kapi
tala, niti je moemo tumaiti jedino pozivanjem na
ekonomske protivrenosti koje razdvajaju te dve vrste
kapitala. Od samog svog nastanka imperijalistiki sta
dij ispoljava tendenciju ka m eunarodnom meusob
nom proim anju kapitala. Razlika izmeu nacionalne
i kom pradorske buroazije jo se manje podudara sa
razlikom koja postoji izmeu industrijskog i trgova
kog kapitala (a tako se esto smatra), tavie, ako se
pozivamo na kriterij trita, nacionalnu buroaziju ne
moemo jednostavno shvatiti kao autohtonu buro
aziju koja deluje na unutranjem nacionalnom tri
tu: naime, postoje delovi industrijske i te trgovake
buroazije, kojima je potpuno ovladao strani kapital,
kao to postoje ( a to se ispoljava u nekim zemljama
Latinske Amerike) zemljoposednike buroazije, izvoznice proizvoda monokulture (kafe, na primer), koje,
meutim, im aju sva obeleja nacionalnih buroazija.
Najzad a to je jo znaajnije razlika izmeu kom
pradorske i nacionalne buroazije ne poklapa se sa
razlikom izmeu monopolistikog (krupnog) kapitala
i nemonopolistikog (srednjeg) kapitala: ima krupnih
monopola koji deluju kao nacionalne buroazije, a
ima i sektora srednjeg kapitala, potpuno podvrgnutih
stranom kapitalu.
Ove napomene ne znae da ekonomske protivre
nosti izmeu starog i autohtonog kapitala ne igraju
presudnu ulogu u odreivanju granica nacionalne bur
oazije, ali znae da to nije dovoljno. U stvari, pod
nacionalnom buroazijom se podrazumeva autohtoni
deo buroazije, koji, na osnovu odreene vrste i stupnja
protivrenosti izmeu njega i stranog imperijalistikog
kapitala, zauzima u ideolokoj i politikoj strukturi
relativno autonomno mesto, te tako predstavlja po
sebnu jedinku. To mesto se tie strukturalnog klasnog
odreenja, ali se ne svodi na klasnu poziciju te buro
azije, ve deluje na nju: u odreenim uslovima antiimperijalistike borbe i borbe za nacionalno osloboe
nje, nacionalna buroazija je sklona da zauzima klas
ne pozicije koje je svrstavaju u narod, te je prem a to
me sprem na i na izvesnu vrstu saveza sa narodnim
masama.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

Nasuprot tome, pod kompradorskom buroazijom

se tradicionalno podrazumeva deo buroazije, koji ne
ma svoju osnovu akumulacije kapitala, koji u neku
ruku deluje kao prost posrednik" stranog imperija
listikog kapitala zato se u tu buroaziju ponekad
ukljuuje i birokratska buroazija i koji je, naj
zad, trostruko potinjen stranom kapitalu (ekonomski,
politiki i ideoloki).
Dakle, jasno je da pomou ta dva pojma ne mo
emo analizirati buroazije imperijalistikih metropo
la suoene sa amerikim kapitalom u sadanjoj fazi
imperijalizma. Ako se drimo jedino te distinkcije, to
e nas neminovno dovesti do njenog ekonomistikog
svoenja, do pogrenih zakljuaka:
a) ili se dokazuje da izmeu delova autohtone
buroazije i stranog imperijalistikog kapitala postoje
suprotnosti interesa, naroito zbog toga to ta auto
htona buroazija raspolae industrijskim uporitem i
sopstvenim bazama kapitala, kako u okviru formacije,
tako i van nje. Zbog svega toga se, bez daljnjega, za
kljuuje da su tu posredi stvarne nacionalne buroazije
(to je sluaj, kao to emo videti, sa strujom Mandel
KP Francuske):
b) ili se, nasuprot tome, dokazuje da su te bur
oazije takve da vie ne mogu zauzimati klasne pozi
cije koje ih dovode do toga da ine deo naroda. Ali
tada se odmah zakljuuje da je tu re samo o kompradorskim buroazijama, odnosno da su te buroazije
samo prosti posrednici" izmeu nacionalne privrede
i stranog kapitala (to je sluaj sa strujom superimperijalizma).
Trebalo bi, dakle, uvesti jedan novi pojam koji
bi omoguio analizu konkretne situacije, u najmanju
ruku analizu odnosi izmeu imperijalistikih metroola i amerikog kapitala a to je pojam unutranje
uroazije. Ta buroazija koegzistira sa isto kompradorskim delovima buroazije i vie ne poseduje struk
turalna obeleja nacionalne buroazije (razume se, to
ne vai u istoj meri za sve imperijalistike formacije).
Usled reprodukcije amerikog kapitala u samim tim
formacijama, ta buroazija ne samo to je ugraena,
posredstvom m n o g i h veza zavisnosti, u proces meu
narodne podele rada i meunarodne koncentracije
kapitala pod dominacijom amerikog kapitala
to

go

NIKOS PULANCAS

moe da ide sve do transfera jednog dela vika vred

nosti u korist tog kapitala ve je, ta vie, usled
indukovane reprodukcije politikih i ideolokih uslova
te zavisnosti, izloena delovanju raspadanja svoje po
li tiko-ideoloke autonomije u odnosu na ameriki ka
pital.
S druge strane, meutim, ne radi se o nekoj pro
stoj kompradorskoj buroaziji: ona poseduje ekonom
sko uporite i sopstvenu bazu akumulacije, kako unu
tar svoje drutvene formacije, tako i van nje (dominaci
ja amerikog kapitala ne ugroava privrede drugih me
tropola na isti nain kao privrede perifernih forma
cija). I na samom politiko-ideolokom nivou ona i
dalje poseduje svoja specifina obeleja koja su isto
vremeno rezultat njenog sadanjeg poloaja i njene
prolosti kao autocentrinog imperijalistikog kapi
tala. Po tome se ona i razlikuje od buroazija perifernih
formacija. Ali u perifernim formacijama se uporedo sa
perifernom industrijalizacijom mogu pojaviti i za
eci unutranje buroazije: te buroazije nisu vie na
cionalne buroazije iz prethodnih faza imperijalizma
ali se nikako ne mogu svesti na ono to G. Frank na
ziva lumpenburioazijama. Dakle, izmeu unutranje
buroazije i amerikog kapitala postoje znaajne pro
tivrenosti: mada joj vie ne omoguuju da bude stvar
no autonomna ili nezavisna od tog kapitala, te protiv
renosti ipak deluju na odnose izmeu dravnih apa
rata tih formacija i amerike drave.
Pitanje nacionalnih driava moe se postaviti je
dino ako se uzmu u obzir sadanji oblici saveza
ukljuivi i protivrenosti izmeu amerikog kapi
tala i imperijalistikih buroazija koje se nalaze pod
njegovom hegemonijom. Sadanja internacionalizacija
kapitala ne ukida niti iskljuuje postojanje nacional
nih drava; ona nije neka miroljubiva integracija raz
nih kapitala pod pokroviteljstvom drava (svaki pro
ces internacionalizacije odvija se u znaku prevlasti od
reene zemlje), a jo manje znai da amerika superdrava ukida te drave, tj. da ameriki kapital jedno
stavno guta ostale imperijalistike buroazije. Ali, s
druge strane, ta internacionalizacija duboko pogaa po
litiku i institucionalne oblike tih drava kroz njihovo
ukljuivanje u sistem meuveza koje se nikako ne og

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

gj

raniavaju samo na igru spoljanjih i uzajamnih

pritisaka meusobno suprotstavljenih drava. Drave
same voe rauna o interesima razvitka dominantnog
imperijalistikog kapitala unutar nacionalne" forma
cije, tj. o njegovom sloenom uvlaenju u unutranju
buroaziju kojom on dominira. Taj siste m meuveza
ne tei konstituisanju stvarnih nadnacionalnih i naddravnih institucionalnih oblika ih instanci, to bi bio
sluaj kada bi se radilo o internacionalizaciji u sklopu
suprotstavljenih drava na spoljnjem planu (to bi va
ljalo prevazii), ve se u prvom redu zasniva na indukovanoj reprodukciji onog oblika imperijalistike vla
sti, koji dominira u svakoj nacionalnoj formaciji i nje
noj sopstvenoj dravi.
Preuzimanje brige za interese dominantnog kapi
tala od strane tih drava vri se, pre svega, neposredno:
pruanje podrke amerikom kapitalu esto je istovetno podrci koja se prua autohtonom kapitalu (javne
subvencije, poreske olakice itd.); meutim, amerikom
kapitalu se daje i podrka potrebna za njegovu kas
niju lananu ekspanziju izvan te formacije koja mu
slui kao polazna taka. Ta podrka moe ii dotle
da amerikom kapitalu pomae u zaobilaenju same
amerike drave (na primer, izbegavanjc odredaba za
kona protiv trustova). Meunarodna reprodukcija ka
pitala pod dominacijom amerikog kapitala oslanja se
na te prenosnike na nacionalne drave od kojih
svaka pokuava da za sebe vee jedan trenutak tog
procesa.
Podrka dominantnom kapitalu vri se i na posre
dan nain: industrijska politika svake drave prema
svom autohtonom kapitalu tei njegovoj koncentraciji
i meunarodnoj ekspanziji.
Razume se, u itavom nizu pitanja postoje zna
ajne protivrenosti izmeu unutranjih buroazija im
perijalistikih m etropoli i amerikog kapitala; svaka
drava preuzima te protivrenosti kada to je naj
ei sluaj podrava svoju unutranju buroaziju
(to je, uostalom, jedan od aspekata EEZ).34 Ali i tu
treba poi dalje i naglasiti da ti antagonizmi sada ne
Nacional Izovan aektor predstavlja danas Jedan od vidova podrtke
koju nacionalna drtava prula svojoj unutrainjoj burioailjl. Ali bilo bi
pogrelno vero vati da taj sektor funkdonlle kao pravi nacionalni kapitaL
U stvari, on Je samo korisnik procesa Internacionalizacije.

82

NIKOS PULANCAS

predstavljaju glavnu protivrenost u krilu imperijalis

tikih vladajuih klas. Dominantan oblik ,,meu impe
rijalistikih protivrenosti nije vie oblik protivre
nosti izmeu meunarodnog i nacionalnog kapi
tala ili izmeu im perijalistikih buroazija, uzetih kao
suprotstavljenih celina.
U stvari, zavisnost autohtonog kapitala od ame
rikog kapitala proima razliite delove autohtonog
kapitala: otuda upravo njegova unutranja dezartikulacija, pri emu protivrenosti izmeu amerikog ka
pitala i unutranjih buroazija esto poprim aju sloen
oblik reprodukcije (u okviru unutranjih buroazija)
protivrenosti svojstvenih amerikom kapitalu. Dru
gim reima, protivrenosti autohtonog kapitala su, us
led sloenog posredovanja, ekstrapolirane prem a ame
rikom kapitalu, budui da unutranju buroaziju
sainjavaju heterogeni i nestalni elementi. Razlikovanje
izmeu unutranje i kompradorske buroazije ne obu
hvata danas jo manje no to je to nekada bio
sluaj sa nacionalnom buroazijom ni razlikovanje
izmeu krupnog monopolistikog kapitala i nemonopolistikog kapitala, ni izmeu proizvodnog (industrij
skog) i bankovnog kapitala, niti, najzad, razlikova
nje izmeu buroazije svedene na unutranje tri
te (delovi te buroazije mogu biti potpuno potinjeni amerikom kapitalu i biti njegova udarna
pesnica na tom tritu) i buroazije koja ima meu
narodnu ekspanzionistiku strategiju (delovi te buro
azije, tj. multinacionalne firm e pod francuskom pre
vlau Reno, Milen itd. pa ak i pod holandskom
ili britanskom prevlau, mogu u odnosu na ameriki
kapital zadrati karakteristinu autonomiju ili znaajne
suprotnosti): to razlikovanje razluuje buroazije po
liniji koja zavisi od odreenih okolnosti (dokaz su
peripetije degolistike politike). Pojam unutranje bur
oazije upuuje na proces internacionalizacije, a ne na
buroaziju zatvorenu u nacionalni prostor.
U svojoj ulozi organizacije za hegemoniju, naci
onalna drava intervenie, dakle, na unutranjem polju
koje je ve proeto meuimperijalistikim protivrenostima" i na kome su ve internacionalizovane protiv
renosti izmeu vladajuih delova u okviru te dru
tvene formacije. Intervencije drave u korist odree
nih krupnih autohtonih monopola (a protiv drugih), u

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

gg

korist krupnih monopola ili sektora autohtonog sred

njeg kapitala (a protiv drugih), najzad u korist nekih
delova evropskog kapitala (a protiv drugih delova),
najee su samo vidovi posredne intervencije u ko
rist onih delova ili sektora amerikog kapitala (a pro
tiv drugih delova tog istog kapitala) od kojih zavise
razni delovi i sektori autohtonog i evropskog kapitala.
Prema tome, zavisno od sticaja okolnosti, glavna protivrenost u imperijalistikim buroazijama nalazi se
u okviru protivrenosti koje postoje izmeu dominant
nog imperijalistikog kapitala i internacionalizacije
koju on namee, pa ak i u samom krilu unutranje
buroazije i njenih unutranjih borbi, ali retko nastupa
izmeu unutranje buroazije kao takve i amerikog
kapitala.
Upravo ta nepovezanost i heterogenost unutranje
buroazije objanjava slab otpor (uz razne nagle preo
krete) evropskih drava u odnosu na ameriki kapital.
Nova stvarna sredstva pritiska amerikih multinacio
nalnih firmi na evropske drave poreske olakice,
novane pekulacije, zaobilaenje carinskih barijera
predstavljaju samo sporedan element u toj stvari, na
suprot stanovitu vladajue ideoloke struje koja
ovako postavlja problem: nacionalna drava protiv
multinacionalnih firmi".
Tek ako poemo od tih analiza moemo postaviti
problem sadanjeg klasnog sastava bloka na vlasti,
svojevrsnog saveza klasA i delova vladajuih klasa u
imperijalistikim metropolama. Taj blok na vlasti, s
jedne strane, ne moe se nikako shvatiti na isto naci
onalnom planu: imperijalistike drave ne vode rau
na jednostavno o interesima svojih unutranjih bur
oazija, ve i o interesima dominantnog imperijalisti
kog kapitala i ostalih imperijalistikih kapitala, meu
sobno povezanih u procesu internacionalizacije. Meu
tim, s druge strane, ti strani" kapitali nisu kao takvi
kao relativno autonomne drutvene snage nepo
sredno ukljueni u svaki blok na vlasti: recimo, ame
rika buroazija i njeni delovi, nemaka buroazija i
njeni delovi nisu neposredno predstavljeni kao takvi u
bloku koji se nalazi na vlasti u Francuskoj (i vice
versa), ak i kada raznim kanalima deluju u okviru
aparatA francuske drave. Njihovo prisustvo" u bloku
koji Je u Francuskoj na vlasti osiguravaju odreeni
A*

g4

NIKOS PULANCAS

delovi francuske buroazije i stanje internacionalizacije

koje utie na te delove ukratko, njihovo prisustvo
osiguravaju njihova interiorizacija i zastupljenost u
samoj francuskoj buroaziji, kao i indukovana repro
dukcija dominantnog imperijalistikog kapitala u tim
imperijalistikim metropolama. Time se i objanjava
okolnost da u blokovima na vlasti dolazi do niza
razmimoilaienja u hegemoniji: hegemonistiki delovi
blokova na vlasti u tim imperijalistikim metropolama
nisu obavezno oni delovi koji im aju najvie veza sa
amerikim kapitalom, to, razume se, nikako ne znai
da ameriki kapital nije prisutan u tim blokovima na
vlasti.
Eto, to nas deli kako od shvatanja o superimperijalizm u, tako i od shvatanja koja zastupaju Mandelova struja i zapadne komunistike partije. Sto se tie
shvatanja Mandelove struje i shvatanja zapadnih komu
nistikih partija, moemo rei da i jedni i drugi pri
hvata ju stav o postojanju nacionalne buroazije u
evropskim zemljama, ali se razlike ispoljavaju u na
inu na koji se omeuje ta buroazija: svakome, zar
ne, svoja nacionalna buroazija!
Za Mandela je ta nacionalna buroazija proizvod
krupnih evropskih" monopola, dok se neto sasvim
suprotno zbiva sa srednjim evropskim kapitalom: Da
nas, u stvari, jo nije prevazien stadij krupnog na
cionalnog" k a p ita la . . . elja da se izdri amerika kon
kurencija, koja se potvruje ne samo u autonomnom
dravnom kapitalizmu", ve se izraava i u osnovnoj
tenji najkrupnijih evropskih kompanija, deluje u is
tom pravcu kao i konsolidacija EEZ i jaanje nadna
cionalnih organa u okviru E E Z . . . Manje solidna pre
duzea, naroito u granama ija je ekspanzija najsla
bija, kao i porodina preduzea koja nisu uspela da
prevaziu srednji obim, esto e se opredeliti za lake
reenje, tj. pristae da ih kupe ili apsorbuju krupne
amerike firme. Nasuprot tome, bogatija, dinaminija
evropska preduzea sve ee e birati put evropske
saradnje i evropskog meusobnog proimanja kapi
ta la '^
Time je sve reeno: zato nije ni udno to se Mandel, posle tih tvrdnji opovrgnutih injenicama, potpuno
pridruuje sadanjoj buroaskoj propagandi o ,,uje Man del, op. cit., str. 66. i 69.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

gg

dinjenoj Evropi". To mu nimalo ne smeta da dve stra

nice kasnije tvrdi kako postoji neto to on naziva
paradoksom": Usled nedostatka koordinacije sicl
evropskih kapitalista dolazi do paradoksalne situa
cije: najvee prednosti iz EEZ izvlae amerike kom
panije". Ali istini za volju valja rei da Mandel nije
sam. Uostalom, zar nedavno nismo uli dva francuska
futurologa"30 kako dodue sa rezervom podr
avaju tezu o neminovnom i skorom kraju amerike
hegemonije u sudaru sa evropskom silom"; ti autori,
u elji da objasne isti paradoks", pribegavaju sledeim injenicama: jezike prepreke (izmeu evropskih
buroazija) su stvarne. Ali najznaajnije su institucio
nalne prepreke: jo nije stvoren pravni status za ev
ropska preduzea. .. " (sic)!
U stvari, ako na evropski plan primenimo pret
hodne analize, sasvim e se lepo videti da tu nipoto
nije re o paradoksu koji je posledica tehnikih ne
sposobnosti, pravnih nedostataka ili nepodudarnosti
naravi. Ako evropske buroazije ne sarauju i ako
ne vre ,koordinaciju" u odnosu na ameriki kapital,
onda je to zbog toga to na njih tendencijski deluje
nova struktura zavisnosti od amerikog kapitala. Me
usobni odnosi tih buroazija su decentrirani, tj. oni
se odvijaju kroz uvlaenje amerikog kapitala u same
te buroazije. Svaka evropska nacionalna drava brine
se o interesima ostalih evropskih buroazija, vodei
pri tome rauna da one konkuiriu njenoj unutranjoj
buroaziji, ali time prihvata i stanje njihove zavisnosti
od amerikog kapitala.
Nasuprot tome, analize evropskih komunisti
kih partija,a posebno analize KP Francuske i njenih
istraivaa, stalno govore (i to se smatra znaajnim)
o meusobnom proimanju krupnih monopola i o do
minaciji amerikog kapitala. Kao to kae F. Hercog:
Ove primedbe ukazuju da se dobro uvamo od toga
da novu etapu ne oznaimo kao borbu nacionalnog"
protiv trans- ili multinacionalnog kapitala. . . Krupni
nacionalni monopoli imaju sada zajednike interese
sa stranim kapitalima, te otpor" u vidu konkuren
cije" gubi svoje nacionalno obeleje. Sukobljavaju
** A. Ffclro 1 J.-P. Sabord, U Nouvtau DiadquUibrt mondil. 1973.
tr. 156.

g6

NIKOS PULANCAS

se grupe iji su interesi delimino povezani ili grupe

koje su na putu da postanu kosmopolitske.37 Ali, u
stvari, problem nije tu: komunistika partija zaista
ima svoju nacionalnu buroaziju, a to je nemonopolistiki ili srednji kapital. Ovde ne moemo ui u po
drobnosti, ali to jasno proizilazi iz analiza KP Francus
ke, koje sm atraju da je danas dominantan jedino onaj
deo krupnih monopola, koji je globalno kosmopolitski", dok je iz toga iskljuen srednji kapital koji je i
sam ukljuen u sitan" nacionalni kapital (tj. u sitnu
buroaziju); sa tim srednjim kapitalom se trai savez
sa iskrenim demokratim a i rodoljubim a radi
zasnivanja napredne dem okratije koja bi se suprot
stavila amerikom kapitalu.38 To, pored ostalog, znai
da se ne vodi rauna o efektima to ih podrutvljavanje procesa rada i koncentracija vre na sadanju za
visnost srednjeg od krupnog kapitala.
2.

Drava i nacija

Ako se sadanja drava im perijalistikih m etropo

la menja, zadravajui ipak svoju prirodu nacionalne
drave, to je takoe posledica injenice da drava nije
prosto orue ili instrum ent kojim se po svojoj volji
slue vladajue klase, odnosno injenice da svaka eta
pa internacionalizacije kapitala autom atski izaziva ,,nadnacionalizaciju drava. Odravajui jedinstvo i kohe
ziju drutvene formacije podeljene na klase, drava
koncentrie i saima klasne protivrenosti cele dru
tvene formacije; ona osvetava i ozakonjuje interese
vladajuih klasa i delova drutva u odnosu na ostale
klase te formacije, ali pri tome prihvata svetske klasne
protivrenosti. Otuda se problem koji nas zanima, ne
svodi ni na prostu, mehaniku protivrenost izmeu
baze (internacionalizacija proizvodnje) i omota nad
gradnje (nacionalna drava), koji joj vie ne bi odgo
varao. Preobraaji nadgradnje zavise od oblika klas
ne borbe u imperijalistikom lancu koji karakterie
neravnomerni razvitak njegovih karika.
" Citiran lanak, str. 148.
a Stav koji proizilazi iz ukupnih analiza ve citirane
Le Capitalisme monopoliste . . . (videti n aredni ogled).

rasprave

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

Upravo smo videli da internacionalizacija kapitala

ne dovodi do stvarnog transnacionalnog stapanja ka
pitali. Ali to je samo jedan aspekt problema, ta se
deava sa radnikim klasama evropskih zemalja? U
stvari, dok se borbe narodnih masa vie no ikada od
vijaju na svetskoj osnovi koja odreuje konkretne
okolnosti, dok zasnivanje svetskih odnosa proizvodnje
i porutvljavanje rada objektivno jaaju meunarod
nu solidarnost trudbenika, dotle u njihovoj borbi, koja
je po svojoj sutini internacionalistika, preovlauje
nacionalni oblik. To je jednim delom posledica neravnomernog razvitka i konkretnih specifinosti svake
drutvene formacije, dakle posledica osobcnosti same
prirode kapitalizma (sasvim suprotno tvrde razne ide
ologije koje govore o svetskom procesu). Meutim,
posebnosti koje se sada uobliavaju, zavise i od or
ganizaciji od p a rtiji, sindikati koje imaju preovladavajui uticaj u evropskim radnikim klasama.
Najzad, valja isto tako veoma mnogo voditi rauna,
s jedne strane, o sitnoj buroaziji o sitnoj buro
aziji koja se sada reprodukuje u novim oblicima i
o seljatvu; drave nastoje stei neophodnu podrku
tih klasa, budui da njihova klasna pozicija dovodi do
pojave posebnog nacionalizma. S druge strane, treba
voditi rauna o ruStvenim kategorijama dravnih apa
rata (administrativna birokratija, osoblje politikih
partija itd.) za koje nacionalna drava ostaje izvor
privilegija.
Tako uoavamo problem trajnosti nacije po dejstvu koje ona ima na nacionalne oblike klasnih borbi.
Osim toga, pitanje odnosa izmeu drave i nacije, to
ga postavlja nacionalna drava, nije uopte reeno.
U stvari, ako je nacija konstitutivno vezana za posto
janje kapitalizma, ukljuivi njegov Imperijalistiki
stadij, marksizam-Ienjinizam nije nikad poistoveivao
driavu sa nacijom, ve je u tom pogledu jedino podr
avao tezu o tome da pod kapitalizmom dolazi do po
jave nacionalne drave i nacionalne drutvene for
macije". Otuda se problem postavlja iz drugog ugla:
ako sadanja internacionalizacija proizvodnje i svetski
odnosi proizvodnje oigledno ne ukidaju nacionalni
entitet, zar oni ne menjaju prostor drutvene forma
cije, tj. konfiguraciju mestd na kojima nastaje proces

gg

NIKOS PULANCAS

reprodukcije i to do te m ere da dolazi do raspada

nacionalne drutvene formacije, te tako i do raskida
veza izmeu drave i nacije (nadnacionalna drava)?
Drugim reima, da li su nacionalne drutvene formacije
jo uvek mesta gde se dogaa proirena reprodukcija
KNP, da li su one i dalje vorita neravnomemog raz
vitka? To pitanje neposredno upuuje na probleme
politikih i ideolokih uslova reprodukcije u domenu
klasne borbe.
U stvari, veze izmeu drave i nacije se ne pre
kidaju, a nacionalne drutvene formacije su i dalje
bitna mesta reprodukcije i neravnomemog razvitka, i
to upravo zato to ni nacija, niti odnos izmeu drave
i nacije ne mogu biti svedeni na proste ekonomske veze.
Nacija, u svoj sloenosti svog odreenja ekonomska,
teritorijalna, jezika, simboliko-ideoloka jedinka, ve
zana za tradiciju" zadrava svoj sopstveni entitet
u pogledu nacionalnih oblika" klasne borbe, a time
se odrava i odnos izmeu drave i nacije. Sadanji
preobraaji, bar kada su u pitanju imperijalistike me
tropole, utiu samo na neke elemente tog odreenja
(i to nejednako): ti preobraaji se kristaliu u vidu
preobraaja drave koja, u svojoj osnovi, ostaje naci
onalna drava. No, preobraaji su ipak znaajni, te
dovode u pitanje pravno shvatanje nacionalnog suve
reniteta: uloga koju vri svaka drava u guenju klasne
borbe na meunarodnom planu (NATO itd.); eksteritorijalnost funkcija i intervencija svake drave, budui
da se one proiruju na spoljnje formacije u kojima ona
razvija svoj autohtoni kapital; izmene samih pravnih
sistema svake drave sa ciljem da se zajemi interna
cionalizacija njenih intervencija; politiko-ideoloki
preobraaj onih aparata drave, koji posebno poivaju
na strukturi nacionalne drave pre svega arm ija
itd.:}9
Posle svega to je reeno, moemo zakljuiti da
se, u okviru imperijalistikih metropola koje nas za
nimaju, ispoljavaju odreene deformacije odnosa iz
meu drave i nacije, ali ne u onom smislu koji se
obino podrazumeva kada se govori o nadnacionalizaciji drave. Ne prisustvujemo pojavi neke drave iz
nad nacija, ve vie cepanju nacionalnog jedinstva,
Alain Joxe, ,,La orise gnrale de la strategie" u
broj 9, septem bar 1973, str. 71. i dalje.

Fronti&res,

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

gg

Sto se proiruje na_postojee nacionalne draye: to je

veoma znaajan savremeni fenomen r e g i o n a l i z m a tamo
gde se on izraava kroz ponovna buenja nacionalno
sti (Bretanja, Baski, Okitanija49 itd.), to dokazuje da
internacionalizacija kapitala vie dovodi do cepanja na
cije, onakve kakva se istorijski konstituisala, no do
neke nadnacionalnosti drave. Taj je fenomen karak
teristian, meutim, i u jednom drugom smislu: on
ne samo to ne obeleava neku navodnu nadnacional
nu saradnju evropskih kapitala, usmerenu protiv ame
rikog kapitala, ve odgovara novoj strukturi zavisno
9ti, kao i proirenoj reprodukciji meunarodnog ka
pitala, koja se pod dominacijom amerikog kapitala
javlja unutar samih evropskih zemalja; ovo, opet, iza
ziva tendenciju ka unutranjem ralanjavanju evrop
skih drutvenih formacija i njihovih privreda (sve iz
raeniji polovi razvitka), to moe ii do stvarnih
pojava unutranje kolonizacije pod raznim etiketama
(tzv. ureenje teritorije).41 Upravo na tom ralanja
vanju otpoinje dezintegracija kapitalistikog nacio
nalnog jedinstva.
3.

Internacionalizacija i ekonomska uloga drave

Oigledno je, prema tome, da se sadanja inter

nacionalizacija kapitala i pojava multinacionalnih di
vova u njihovim odnosima prema dravi, ne mogu
iskazati kao dva entiteta od kojih jedan poseduje
vlast, a drugi je redistribuira: smatrati da jaanje
ekonomske moi i njena sve vea koncentracija sma
njuju vlast drave, znai neshvatanje injenice da
drava ne samo to ne poseduje neku sopstvenu vlast,
ve i injenice da ona odluujue deluje u toj koncen
traciji. Taj sadanji proces nimalo ne okrnjuje domi
nantnu ulogu drave u monopolistiko-kapitalistikom
stadiju.
Prevlast drave nastaje usled znatnog poveanja
njenih ekonomskih funkcija koje su apsolutno neopm Okltmnlja
kojoj m govori Jailk
M. Rocard 1
I rasprava povodom
novembar 1973.

rednjovekovnl nasiv u provansalsku oblast u

ok (Langedok) (Prim, prev.)
drugi, U U arcM eommun c o n tn VEuropi, 1972.
ta knjige u asopisu Critiqui socialist*, oktobar-

90

NIKOS PULANCAS

hodne za proirenu reprodukciju krupnog kapitala. Ali

to je odgovor samo na deo problema, a posebno se
time ne objanjava zato su nacionalne drave i dalje
glavni nosioci tih ekonomskih intervencija. Zar se ne
bi moglo rei da te ekonomske intervencije, mada os
taju bitne, m enjaju nosioca, tj. da je nacionalna drava
sada liena znatnog dela tih intervencija u korist nadravnih institucija ili zaetka nadnacionalne drave?
Nesumnjivo je da se u sadanjem trenutku poka
zuju kao nuni neki oblici koordinacije" ekonomskih
politika raznih drava (razne meunarodne institucije,
EEZ). Meutim, ti institucionalni oblici nisu, u stvari,
aparati koji zam enjuju nacionalne drave ili se postav
ljaju iznad njih. I to iz jednog razloga koji valja do
dati onima to smo ih ve pomenuli: ekonomske in
tervencije drave nisu nasuprot verovanju to ga je
stvorila vrsto uvreena tradicija tehnike i neutral
ne funkcije, nam etnute potrebam a proizvodnje i
same shvaene neutralno. Te ekonomske funkcije dr
ave su zapravo izrazi njene ukupne politike uloge u
klasnoj eksploataciji i dominaciji: one se konstitutivno
povezuju sa represivnom i ideolokom ulogom drave
na planu klasne borbe odreene drutvene formacije.
A to nas upravo vraa naim prethodnim zapaa
njima. Nemogue je od drave odvojiti razne inter
vencije i njihove aspekte, kao to nije mogue stvarno
prenoenje ekonomskih funkcija" na nadnacionalne
ili nadravne aparate, p ri emu bi nacionalna drava
zadravala samo represivnu i ideoloku ulogu: ponekad
dodue moe biti u pitanju jedino delegiranje vrenja
tih funkcija.
U stvari, ako uporno ostajemo na tom pravcu,
gubimo iz vida stvarne tendencije: unutranje preobra
aje same nacionalne drave sa ciljem da se preuzme
briga za internacionalizaciju javnih funkcija u odnosu
na kapital. Tako se stie do odbrane svoje sopstvene"
nacionalne drave od kosmopolitskih institucija". Ti
internacionalni institucionalni oblici se, u stvari, jo
manje nadovezuju (omiljen izraz KP Francuske)4*
na nacionalne drave; oni su zapravo izraz njihovih
unutranjih preobraaja. A preobraaji se ne odnose
samo na ekonomske intervencije nacionalne drave,
" Delilez, citiran lanak, str. 69.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

gj

ve isto tako na represivne i ideoloke aspekte kroz

koje se intervencije vre.
Uostalom, shvatanje neutralnih i tehnikih eko
nomskih funkcija" sadanje drave jeste shvatanje
zapadnih komunistikih partija, posebno KP Francuske
(drava kao organski inilac proizvodnje", drava
kao deo baze"),4* u teoretizaciji dravnomonopolistikog kapitalizma". Smatra se da su te funkcije, same po
sebi neutralne, sada usmerene" iskljuivo u korist
krupnih monopola i da bi se mogle upotrebiti u ko
rist narodnih maa zahvaljujui prostoj promeni drav
ne vlasti, bez razbijanja dravne mainerije. Te analize
trebalo je da KP Francuske dovedu do usvajanja kon
cepcije o nadnacionalnoj dravi u okviru internacio
nalizacije proizvodnje: ako se to nije desilo (bar ne za
sada), razlog valja traiti u tome to se te analize si
tuiraju u koncepciju imperijalistikog lanca kao su
protnog i dodatnog nacionalnim DMK*. Tako se insis
tira na injenici da se meunarodni kapital" uvlai u
svaku drutvenu formaciju usvajajui njen DMK" i
prilagoavajui se njegovim posebnostima. Meutim,
deava se u stvari, da se struktura, svojstvena svakoj
drutvenoj formaciji, reorganizuje u odnosu na inter
nacionalizaciju kapitala. Prema tumaenju KPF, funk
cije same nacionalne drave u pogledu internacionali
zacije nemaju za cilj da preobraze i duboko izmene
dravu, ve naprosto treba da se nadovetu na njene
nacionalne" funkcije: iz toga proizilazi da bi te funk
cije, kroz odbranu nacionalne drave, oslonjene na
nacionalnu buroaziju" srednji kapital" protiv
kosmopolitskog" kapitala mogle biti upotrebljene
za efektivnu meunarodnu kooperaciju", nametnutu
potrebama proizvodnje", no bez razbijanja dravnog
aparata.
Da se vratimo naem problemu: kapital koji pre
lazi svoje nacionalne granice, stvarno se obraa nacio
nalnim dravama, ne samo svojoj sopstvenoj, onoj iz
koje potie, ve i drugim dravama, to stvara sloenu
distribuciju uloge drzavA u meunarodnoj reproduk
ciji kapitala poa dominacijom amerikog kapitala. Ovo
* Naroito Herzog, tj. njegov navedena knjiga Polliiqut
nomlqut, str. 39. 63. 139 1 dalje. Videti naredni ogled.
* DMK drtavnomonapollatiU kapItaHoam. (Prhn. prev.)

ico-

92

NIKOS PULANCAS

moe dovesti do decentralizacije i izmena u vrenju

tih funkcija meu njihovim nosiocima koji su, u suti
ni, i dalje nacionalne drave. Deava se da u od
reenim uslovima, ova ili ona nacionalna drava-metropola obavlja ovu ili onu intervenciju meunarodnog
znaenja, intervenciju koja se tie reprodukcije i odra
vanja sistema u celini.
4.

Drava u m eunarodnoj reprodukciji drutvenih

klasa

Razne funkcije drave, o kojima je dosad bilo go

vora, usmerene su sve do jedne u pravcu proirene
reprodukcije KNP: presudan trenutak" reprodukcije
odnosi se na proirenu reprodukciju drutvenih klasa,
drutvenih odnosa. Ali u svemu tome drava ima svoj
stvenu i posebnu ulogu jer, s jedne strane, intervenie
u reprodukciji mesta drutvenih klasa, a s druge stra
ne u kvalifikovanju-podjarmljivanju agensa kako
bi oni mogli zauzimati ta mesta (time se vri raspore
ivanje agensa na ta mesta).
Meutim, mada danas nacionalna drava uvek ima
tu ulogu, mada ta uloga jo zavisi od posebnosti dru
tvene formacije i njenih klasnih borbi, ipak je isto
toliko tano i to da je ta uloga sada sve vie pod zna
menjem im perijalistike drutvene podele rada i kapi
talistike reprodukcije drutvenih klasa na svetskom
planu. Uloga evropskih nacionalnih drava u tom po
gledu kolski aparat, permanentno obrazovanje itd.
sastoji se, pored ostalog, u reprodukovanju novih
oblika podele rada, nastalih izmeu SAD i Evrope. Na
prim er, oblici proirene reprodukcije radnike klase,
njena kvalifikaciona struktura i sastav (nekvalifikovani
radnici, priueni radnici itd.), oblici i ritam reproduk
cije nove sitne buroazije (tehniari, inenjeri itd.),
naputanje sela ili imigrantski rad u Evropi, kao i
uloga evropskih nacionalnih drava u tom pogledu
sve to neposredno zavisi od podele rada izmeu SAD i
Evrope. A ta podela se, izmeu ostalog, ogleda u tehno
lokom raskoraku, u razlikama nivoa i hijerarhija na
jam nina i najzad, u oblicima podrutvljavanja rada
u integrisanoj proizvodnji, u aspektu dekvalifikovanja
rada, koji sada praiti njegov aspekt visoke kvalifika

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

cije (dekvalifikovanje rada pokazuje tendenciju da se

lokalizuje van SAD: Evropa se ograniava na relativno
nie oblike tehnologije).
Ovi primeri samo ukazuju na problem. Ali oni nas
dovode do optije teze jer obelodanjuju ogranienost
jednog sada veoma rasprostranjenog shvatanja (to je
upravo sluaj sa Svizijem i Baranom) po kome izlazi
da SAD pruaju model ili unapred oblikovanu sliku
budunosti kojoj bi Evropa neminovno i zajedniki
teila. Ovakvo shvatanje ima samo vrednost analogije,
jer prenebregava postojanje novih pukotini do kojih
dolazi u domenu zavisnosti i koje se interpoliraju. Da
uzmemo samo poznat prim er naduvavanja tercijarnog
sektora" u SAD, (oko toga je proliveno more mastila):
jasno je da su ritam i oblici tog razvitka (oni se, u
stvari, bitno razlikuju od onih koji vae za Evropu)
rezultat injenice da SAD sada zauzimaju poloaj svetskog administrativnog centra; dakle, nisu posledica
prostog zaostajanja Evrope na putu na amerikom
putu kojim e ona neizostavno nadoknaditi zaosta
janje. Time elimo rei da se istraivanja drutvenih
klasa i dravnih aparata u imperijalistikim zemljama
ne bi smelo ograniiti na analizu SAD, pri emu bi
se ta formacija tretirala na egzemplaran nain koji
e Marks svojevremeno koristio u odnosu na Veliku
Iritaniju: ostale imperijalistike metropole, a naroi
to Evropa, predstavljaju specifino polje i specifian
predmet istraivanja.

I na kraju pomenimo sasvim kratko jo jedno

pitanje s obzirom na njegovu rasprostranjenost i zna
aj. Naime, re je o tome da promene uloge evropskih
nacionalnih drava, iji je cilj da se obezbedi meu
narodna reprodukcija kapitala pod dominacijom ame
rikog kapitala, kao i politiki i ideoloki uslovi te
reprodukcije izazivaju presudne institucionalne pre
obraaje tih dravnih aparata. Nema sumnje da po
sebni oblici jake drave" (autoritarnopolicijske dra
ve), koji se, kao to vidimo, manje-vie uvode svuda
po Evropi, te mnoenje uslova za eventualne procese
faizacije, ukazuju na postojanje klasne borbe u tim
formacijama i na mesta tih klas& u novoj strukturi
zavisnosti.

III. ZAKLJUAK:
SADANJA ETAPA I NJENE PERSPEKTIVE

Neophodno
medbi.44

je

staviti

nekoliko

konanih

pri-

1. Prva prim edba se tie etapa sadanje faze impe

rijalizma, tanije reeno njene sadanje etape. Treba
se najpre vratiti na istorijsko uspostavljanje amerike
hegemonije, kao i na oblike koje je ona dobila. Poev
od kraja drugog svetskog rata, ona nosi konkretna obe
leja tog razdoblja. Iz toga se izvlai zakljuak da je
amerika hegemonija, ustanovljena u razdoblju raza
ranja evropskih privred, ispoljila izvesne posebne crte
koje postepeno nestaju (na prim er, uloga dolara). Ev
ropske privrede su od tada postepeno bile rekonstruisane" i stekle su takvu mo kakvu ranije nisu imale.
Ako se im aju u vidu izuzetni oblici koje je amerika
hegemonija poprimila u prethodnoj etapi, oigledno
je da se ona sada nalazi u povlaenju".
S druge strane, presudan znaaj dobi jaju poli
tiki inioci, i to upravo zbog toga to u imperijalizmu
politika ima posebnu ulogu. Sadanjem odstupanju
odreenih oblika amerike hegemonije mnogo su doprineli gorak poraz SAD u Vijetnamu i uspon borbi za
nacionalno osloboenje u potinjenim formacijama.
2. Ali pogledajmo izbliza to sadanje povlaenje,
pri emu emo i dalje insistirati na temeljima hege
monije u Evropi.
44 Ovaj ogled, ukljuivi i zakljuak koji sledi, objavljen je u
asopisu les Tem ps U o em es, feb ru ara 1973, tj. u vreme krize dolara",
a p re petrolejske krize". Ali dogaaji koji su se u m euvremenu
odigrali, u p otpunosti su p o tvrdili te analize.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

g^

U stvari, povlaenje postoji jedino u odnosu na

sasvim izuzetnu etapu relativnog raspadanja evropskih
privreda, sa svim posledicama koje je to raspadanje
donelo. Ali te etape valja razm atrati u sklopu periodizacije sadanje faze i njenih glavnih obeleja. Drugim
reima: povlaenje se uvek mora posmatrati u kon
tekstu odreene faze amerike hegemonije. Ono se
nikako ne srne tumaiti kao indikator jednoobrazne
tendencije koja bi, shvaena na izuzetan nain
kao to se to radi u raznim sadanjim futurolokim
ogledima znaila da od ovog trenutka nastupa stvar
ni kraj amerike hegemonije ili da je taj kraj neizbeian u skoroj budunosti.
U stvari, treba izabrati presudne kriterije u tom
pogledu: a to bi u prvom redu bio izvoz kapital, pre
svega proizvodnog kapitala. Amerika hegemonija, opte uzev, nalazi se u povlaenju (ako se imaju u vidu
njeni izuzetni oblici), ali ona je, u stvari, ojaana: da
budemo jasni ta hegemonija je ila u korak sa reknostrukcijom evropskih privredi. Ovo je, razume
se, ve prvi inilac reaktiviranja imperijalistikih pro
tivrenosti za koje se inilo da su se u prolosti neto
smirile. Ali reaktiviranje, samo po sebi, nikako ne
znai da je amerikoj hegemoniji doao kraj. Jedino
koncept superimperijalizma poistoveuje hegemoniju
sa nepostojanjem interimperijalistikih protivrenosti
i sa pacifikacijom imperijalistikih metropola pod
tom hegemonijom; on prestaje da govori o kraju hege
monije im se reaktiviraju protivrenosti.4 Naprotiv,
sve govori da sada to reaktiviranje imperijalistikih
protivrenosti obeleava zaokret u amerikoj hegemo
niji (u odnosu na hegemoniju iz prethodne etape), pri
emu Evropa ponovo zauzima mesto drugorazrednog
imperijalizma, koje joj pripada u sadanjoj fazi.
Ova obeleja, najzad, valja smestiti u svetski kon
tekst, no ja u ukazati samo na jedan element od po^
sebnog znaaja: izuzetno obimni ekonomski sporazumi
nedavno zakljueni izmeu SAD i SSSR predstavljaju
indikator tog jaanja amerike hegemonije u odnosu
- Svizl pruia najbolji primar: im Jo izvren prva devalvacija
dolara, on Je potpuno promenlo avoja ahvatanja; naime, tvrdio Je da
dolazi do Iznenadnog kraja amerike hegemonije. Meutim, tada ee
m a kakva Je uloga ratno maline amerikog Imperijalizma u lukceelvnlra
devalvacijama dolara.

96

NIKOS PULANCAS

na Evropu koja je dugo vremena drala monopol eko

nomske razmene sa Istokom.
Neu se due zadravati na pobijanju sadanjih
raznih futurolokih analiza koje se odnose na sna
gu ili slabost amerike i evropskih privreda, ana
liza koje pitanje meuim perijalistikih protivrenosti
postavljaju kroz takmienje i konkurenciju nacio
nalnih privreda. Te analize, opte uzev, zadravaju
jedino ekonomske kriterije" koji, sami po sebi, ne
znae neto naroito (stope rasta, ritam porasta bruto
drutvenog proizvoda itd.), a zatim ih ekstrapoliraju
potpuno proizvoljno, sasvim zanemarujui pri tome
klasnu borbu. Tako dolazimo do pitanja sadanje kri
ze imperijalizma: sada se u krizi ne nalazi amerika
hegemonija, izloena porastu ekonomske moi os
talih metropola, porastu koji te metropole automatski
pretvara u ekvivalentne protivimperijalizme ,,Evropa-Trea sila ve je u krizi ukupan imperijalizam
pod uticajem svetskih klasnih borbi koje zahvataju i
samu oblast metropola. U sadanjoj fazi internacio
nalizacije kapitalistikih odnosa, kriza ne dovodi ni au
tomatski, niti neizbeno u pitanje samu hegemoniju
amerikog imperijalizma nad drugim metropolama,
ve zahvata ukupnost im perijalistikih zemalja, te se
tako ispoljava istovremeno na samom njihovom vrhu
i u zaotravanju meuimperijalistikih protivrenosti.
Drugim reima, nije u krizi hegemonija amerikog
imperijalizma, nego ukupan imperijalizam pod tom
hegemonijom.
Iz toga proizilazi da ta kriza ne moe biti reena
dovoenjem u pitanje hegemonije amerikog kapitala
(evropske buroazije to savreno dobro znaju). Suoe
ne sa usponom borbe narodnih masa u samoj Evropi,
one shvataju da je za njih pitanje u tome kako da
jednostavno prilagode tu hegemoniju koju inae
priznaju, vodei pri tome rauna, izmeu ostalog, o
ponovnom oivljavanju i zaotravanju meuimperija
listikih protivrenosti. Razume se, s tim je povezano
pitanje podele kolaa. Peripetije kroz koje prolazi EEZ
to savreno dokazuju. Ve smo dve godine (upravo
sa izbijanjem krize dolara) svedoci procesa koji nije
nita drugo u tome se slau svi posmatrai do
niz sukcesivnih ustupaka EEZ pred amerikim zahtevima: nije potrebno podrobnije izlagati taj problem

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

(monetama politika, stavovi u vezi sa petrolejskom

krizom" itd.). Opte uzev, ti ustupci se tumae kao
ofanziva amerikog kapitala, iji je cilj ponovno us
postavljanje njegove nesigurne hegemonije": razni posmatrai se gube u nagaanjima i predvianjima o
sledeim rundama", pedantno nabrajajui poene koje
su osvojili protivnici" U stvari, to je uzaludan posao,
jer se od drvea ne vidi uma: kada je u pitanju ame
riki kapital, nije re o ponovnom uspostavljanju nje
gove hegemonije koju on nikada nije ni izgubio. Upravo
na toj hegemoniji poiva sav dananji razvitak koji
se moe objasniti samo ako poemo od te hegemonije:
injenica da EEZ ide korak napred, a dva koraka na
zad, govori samo o tome da ta hegemonija doivljava
odreeno prilagoavanje u sklopu sadanjeg intenzivi
ranja meuimperijalistikih protivrenosti. Idem jo
dalje i tvrdim da sadanja zbivanja ne samo to ne
predstavljaju pokuaj amerikog kapitala da ponovo
uspostavi" svoju hegemoniju, ve, naprotiv, obeleavaju njegovu ofanzivu iji je cilj da dovede u pitanje
samo mesto drugorazrednog imperijalizma, mesto koje
je Evropa uspela da zauzme pod njegovom hegemoni
jom.
To nas vodi drugom zakljuku: putanja kojom e
se kretati ta kriza a ima kriza koje su veoma i
lave zavisie od borbe narodnih masa. U sadanjoj
fazi imperijalizma i u sadanjim okolnostima, glavna
uloga pripada borbi narodnih masa Evrope protiv
svojih unutranjih buriaozija i protiv svojih drlava.

BUROAZIJE:
NJIHOVE PROTIVRENOSTI
I NJIHOVI ODNOSI PREMA DRAVI

I. SADANJE STANJE PROBLEMA

Prethodni ogled je pokazao da buroazije impe

rijalistikih metropola, a posebno evropske buroazije
mogu biti analizirane jedino u sklopu internacionali
zacije kapitalistikih odnosa, do ega dolazi u sada
njoj fazi imperijalizma. No kada su u pitanju unutra
nje burioazije tih metropola, one, iako su ekstrapolirane u odnosu na ameriki kapital, ipak predstavljaju
svojevrstan teren ispoljavanja unutranjih protivre
nosti koje izbijaju u njihovim odnosima prema dravi.
Sada emo se pozabaviti upravo tim aspektom, to
e nam omoguiti da pojasnimo i produbimo niz pi
tanja koja su u prethodnom poglavlju bila uproeno
postavljena. Ta pitanja e ovde biti istraena u svetlosti
sadanje faze monopolistikog kapitalizma, koja nije
nita drugo do sadanja faza imperijalizma u okviru
svake drutvene formacije i njenog polja specifinih
protivrenosti.
Ta dva vida pitanja (tj. pitanje odnosa izmeu
unutranjih buroazija i amerikog kapitala, s jedne
strane, i pitanje protivrenosti svojstvenih unutra
njim buroazijama, s druge strane) povezana su sa
stvarnou odreene drutvene formacije jedino ako
su u meusobnoj sprezi i konkretno artikulisana. No,
opravdano je i relativno odvojeno izlaganje ta dva
vida: osnovna obeleja sadanje faze imperijalizma nisu
prosta transpozicija na planu internacionalizacije
kapitalistikih odnosa obeleja svojstvenih sada
njoj fazi monopolistikog kapitalizma u svakoj impe
rijalistikoj metropoli, niti su oni prosti izraz te inter
nacionalizacije.

102

NIKOS PULANCAS

I
U stadiju konkurentskog kapitalizma ciklus pro
irene reprodukcije drutvenog kapitala obuhvata di
ferenciranje odreenih delova kapitala, to dovodi do
pojave razliitih trenutaka reprodukcije: to su pro
izvodan ili industrijski kapital u strogom smislu rei,
bankovni i trgovaki kapital. Otuda se kapitalistika
klasa deli na industrijsku, bankarsku i trgovaku bur
oaziju. To stanje odgovara odreenim oblicima kapi
talistike proizvodnje na tom stadiju.
U ovom trenutku vano je ukazati na protivreno
sti i na borbe izmeu tih raznih delova buroazije;
a one postoje i odigravaju se u kapitalistikim forma
cijama u kojima preovlauje konkurentski stadij. Ovo
utoliko vie to na terenu politike dominacije u tom
stadiju takoe zapaamo prisustvo krupnih zemljoposednika. Taj stadij jeste stadij uspostavljanja prevlas
ti kapitalistikog naina proizvodnje (KNP) nad os
talim nainima i oblicima proizvodnje u kapitalistikim
drutvenim formacijama; to se ispoljava kroz injeni
cu da su efekti konzervacije i dalje jai od efekata di
solucije koju KNP namee tim nainima i oblicima.
Ti krupni zemljoposednioi se, opte uzev, javljaju u
dva vida: a) bilo kao posebna klasa buroazije, koja
izrasta iz feudalnog naina proizvodnje to istovremeno
postoji u tim formacijama (klasian prim er predstav
ljaju istona Pruska i juna Italija); b) bilo kao pose
ban deo buroazije (engleski sluaj)1 budui da su po
sledice disolucije veoma jako izraene usled procesa
uvoenja kapitalizma u poljoprivredu.
To pre svega izaziva posledice na planu klasne
ekonom ske dominacije. injenica je da, polazei od
prevlasti KNP nad ostalim nainima i oblicima pro
izvodnje u datoj kapitalistikoj drutvenoj formaciji,
kruni tok proizvodnoindustrijskog kapitala onog
kapitala koji stvara viak vrednosti i u okviru koga
nastaju odnosi proizvodnje odreuje putanju ukup
1 Nas nekolicina je ukazivala (Cahiers m arxistes-lininistes, 1967;
Pouvoir politique e t Classes sociales, 1968, str. 183 , 250) da krupni
zemljoposednici ne ine autonom nu i posebnu klasu koja proizilazi iz
kapitalistikog naina proizvodnje (o to j klasi M arks govori u postednjem poglavlju Kapitala).

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

jq ^

ne reprodukcije kapitala u toj formaciji: to je upravo

smisao Marksovih ema reprodukcije u Kapitalu. Ali
to ne znai da zavisno od etap i, ovaj ili onaj deo bur
oazije ne bi mogao zauzimati odluujue mesto u
ekonomskoj dominaciji (esto se to mesto dri naizmenino). Ovde mislimo na samu industrijsku buro
aziju, na trgovaku ili bankarsku buroaziju. Od te
dominacije e i zavisiti konkretan put, brzina i ritam
razvitka kapitalizma u toj formaciji.
Sto se tie podruja politike dominacije, njega
takoe ne zauzimaju samo jedna klasa ili deo klase,
ve vie vladajuih klasa i delova tih klas&. Te klase
i njihovi delovi stvaraju na tom podruju poseban
savez, blok na vlasti, koji se, opte uzev, nalazi pod
rukovodstvom jedne od vladajuih klasa ili njihovih
delova, tj. hegemonske klase ili dela klase. Ta klasa ili
deo klase se, uostalom, ne mora poistovetiti sa onom
klasom ili delom klase koji ima odluujue mesto u
ekonomskoj dominaciji; ona se i sama men ja zavisno
od etapd: to mogu biti industrijska, trgovaka ili ban
karska buroazija. Sve zavisi od zaokreta i konkretnih
etapa klasne borbe.
Ovde bi trebalo staviti prvu napomenu koja se
tie odreenih sadanjih tumaenja periodizacije KNP
u njegovoj proirenoj reprodukciji:2 ta periodizacija
se vrsi na temelju odluujue uloge koju u ciklusu
reprodukcije drutvenog kapitala imaju najpre trgo
vaki kapital, zatim industrijski kapital i najzad
finansijsko-bankovni kapital. To neminovno vodi shvatanju o fazama obeleenim nunim i sukcesivnim
dominacijama i hegemonijama, najpre trgovake bur
oazije, zatim industrijske i najzad bankarske buro
azije (u sluaju ove poslednje se opet ini stara gre
ka, tj. monopolistiki kapitalizam se poistoveuje sa
dominacijom i hegemonijom banaka ') Pored toga
to to tumaenje konano zamrauje shvatanje o im
perijalizmu kao specifinom stadiju kapitalizma,9 ono
1 Porod ostalih, Orta. PalloU, L'conomit mondial* capitalute; Fir
me* multinational* et procts d'Internationalisation, op. cit. Takoe videti
G. Dboquola, P.-P. Rey itd.
NJkarakteri*tlnljl primar prtila G. Prank, tj. njegovo shvatanje
o ulod llrenja ,.robnih odnosa" na poetku kapitalizma.

104

NIKOS PULANCAS

dozvoljava i mogunost da se ukupnost ciklusa proi

rene reprodukcije drutvenog kapitala odreuje pomou
prometa robnog kapitala, tj. da se to odreivanje u
datom razdoblju proirene reprodukcije vri pomou
krunog toka trgovakog kapitala: a to iz osnova do
vodi u pitanje Marksove analize o odluujuoj ulozi
proizvodnje. U stvari, ovo tum aenje se vezuje za jed
no optije obeleje tih shvatanja za shavatanje o
povlaenoj (odnosno glavnoj) ulozi koja se, nasuprot
Marksu, pripisuje prometu. Upravo ih to dovodi do
toga da u uslovima monopolistikog kapitalizma daju
povlaeno mesto krunom toku novanog kapitala.
Problem je od presudnog znaaja i stoga se valja
na njem u zadrati. U stvari, tano je da se proces
oploavanja kapitala ne javlja (kako to Marks poka
zuje u drugom tom u Kapitala) u procesu neposredne
proizvodnje, to bi dovelo do produktivizma", a njega
Marks kritikuje upravo u svojim prim edbam a koje se
tiu fiziokrata. Taj se proces moe p ratiti jedino u re
produkciji ukupnog drutvenog kapitala koji, posred
stvom trita, dovodi do toga da se razni delovi kapi
tala javljaju kao trenuci tog procesa reprodukcije.
Kapital kao drutveni odnos ne moe biti shvaen u
procesa proizvodnje odvojeno od procesa prometa:
pretvaranje proizvodnog u novani kapital i pretvara
nje novanog u proizvodni kapital posredstvom robnog
kapitala.
No isto tako je jasno da za M arksa ukupna repro
dukcija drutvenog kapitala poiva na odluujuoj
ulozi proizvodnje koja predstavlja povezanost odnosa
proizvodnje sa procesom rada i kao takva odreuje
mesto drutvenih klasa i klasnu borbu. Drutvene
klase, onakve kakve se na prvi pogled javljaju u pro
metu i realizaciji (nekoliko Marksovih reenica o dru
tvenim klasama u Kapitalu; klase povezane sa ren
tom, profitom, najamninom), temelje se, u svom struk
turalnom odreenju, na odnosima proizvodnje. Dru
gim reima, kapitalistika eksploatacija zasnovana na
proizvodnji vika vrednosti, koja se ostvaruje posred
stvom robe i pretvaranjem same radne snage u robu,
poiva na odnosima proizvodnje svojstvenim kapitaliz
mu: i upravo se u tim odnosima mogu razaznati i odgo

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

jq j

netnuti mesta klasA, njihova reprodukcija i klasna

borba.
Odluujua uloga proizvodnog kapitala u procesu
reprodukcije ukupnog drutvenog kapitala to e
se sasvim lepo videti u narednom ogledu vri pre
sudan uticaj na klasno odreenje. U stvari, jedino se
pomou te uloge mogu shvatiti Marksove analize rad
nike klase koju ne odreuje najamni odnos (kupo
vina i prodaja radne snage, tj. najamna klasa"), ve
proizvodan rad tj. onaj rad koji, u uslovima kapita
lizma, neposredno proizvodi viak vrednosti. Otuda po
Marksu radniku klasu ine samo oni najamni radni
ci koje stvara proizvodan kapital, budui da samo on
proizvodi viak vrednosti. Najamni radnici koje stvara
ju prometna oblast i oblast realizovanja vika vredno
sti, tj. koje stvaraju trgovaki i bankovni kapital, nisu
deo radnike klase, je r ti kapitali i rad koji oni angauju ne proizvode viak vrednosti.
Nasuprot tome, autori koji zastupaju tezu o glav
noj ulozi prometa u reprodukciji drutvenog kapitala
(S. Paloa, P. F. Rej itd., nadovezujui se time na A.
Emanuela i A. Gunder-Franka) neminovno dolaze do
zakljuka da se klasni odnosi kao takvi javljaju jedi
no u prometu kapitala, u trinim odnosima (kupovina
i prodaja radne snage).4 Oigledno je da taj zakljuak
pored ostalog, vodi koncepciji o najamnoj klasi", tj.
o ukljuivanju u radniku klasu svih neproizvodnih
najamnih radnika.
Vratimo se naem problemu. Odluujua uloga
proizvodnog kapitala je za Marksa posledica injenice
da jedino on proizvodi viak vrednosti. Poznato je da
ie taj stav rezultat veoma sloenog Marksovog postup
ka pomou kojeg on izlazi iz povrinske sfere trinih
odnosa i sve premarksistike politike ekonomije ute* Chr. Pallolx, Firma m ultinationalas. . . . op. cit., str. 112 1 dalje
nadovezuje se oa ono to p ile P.-Ph. Rey: Tajna kapitalistkog odnosa
proizvodnje Jeste u tome Ito Je on Inkorporiran kao obian moment
Jedne potceline prometnog procesa", Sur l'articulation des modas da
production, u Probltmes do planlflcatlon, br. 1314, str. 95. Takav
stav kod ovog potonjeg autora dovodi do toga da on vrli periodizaciju
kapitalizma Iskljuivo na osnovu oblika najamnog odnosa. Posnato Je
tla takva konfualja Ima posledice Ureg snaaj: videti, na prtmer.
rasno sadalnje kritike potrolakog drutva, kritike koje se usredsreuju na robni oblik (u Francuskoj su to anallae koje vril Baudrillard).

105

NIKOS PULANCAS

meljene na prometnoj oblasti. 0 tome Marks u Ka

pitalu kae: Prvo teoretsko raspravljanje modernog
naina proizvodnje m erkantilni sistem nuno je
polazilo od povrinskih pojava prometnog procesa ka
ko su osamostaljene u kretanju trgovinskog kapitala,
i zato je uhvatilo samo privid. Delom zato to je trgo
vinski kapital uopte prvi slobodni nain egzistencije
kapitala. Delom zbog pretenog uticaja koji on vri
u prvom periodu prevrata feudalne proizvodnje, u pe
riodu nastajanja moderne proizvodnje. Prava nauka
0 modernoj ekonomiji poinje tek tamo gde teoretsko
razm atranje prelazi sa prometnog procesa na proces
proizvodnje.9 I jo: Industrijski kapital je jedini na
in egzistencije kapitala, gde funkcija kapitala nije
samo prisvajanje vika vrednosti, odnosno vika pro
izvoda nego ujedno i njegovo stvaranje. On je stoga
uslov za kapitalistiki karakter proizvodnje; njegova
egzistencija ukljuuje egzistenciju klasne suprotnosti
izmeu kapitalista i najamnih radnika. . . (podvukao
N. P.). Novani kapital i robni kapital, ukoliko svojim
funkcijama istupaju pored industrijskog kapitala kao
nosioci sopstvenih poslovnih grana, drutvenom podelom rada su samo jo osam ostaljeni i jednostrano iz
graeni naini egzistencije razliitih funkcijskih oblika
koje industrijski kapital as uzima, a as naputa u
okviru prom etne oblasti.6
Nije teko navesti jo citata, ali stvari su ionako
savreno jasne. Pa ipak, uoimo da Marks pripisuje
posebnu ulogu krunom toku trgovinskog kapitala
(robnog kapitala) u fazi prelaza iz feudalizma u kapita
lizam, to Marks, uostalom, naziva razdobljem manu
fakture. Ali upravo u toj fazi ne dolazi do proirene
reprodukcije kapitala; ta reprodukcija nastupa u neku
ruku sutradan po izvrenom prelazu, te je istodobna
1 ko-sutastvena sa uspostavljanjem prevlasti KNP nad
ostalim nainima i oblicima proizvodnje, odnosno sa
prelaskom od formalne ka stvarnoj supsum pciji (potinjenosti) snaga i sredstava rada kapitalu, kao i sa
ovladavanjem od strane kapitala politikim i ideolo
kim uslovima njegove reprodukcije. Ta proirena re' K. Marx,
pokreta, Beograd
* K. M arx,
pokreta, Beograd

Kapital II I , P rosveta-Institut za izuavanje radnikog

1974, str. 281.
Kapital II, P ro sveta-Institut za izuavanje radnikog
1974, str. 5455.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

jp j

produkcija koja otvara prvi stadij kapitalizma stadij

konkurentskog kapitalizma koji se razlikuje od prelazne manufakturne faze obeleava, samo po sebi,
razliku izmeu krunog toka ukupnog kapitala i kru
nog toka proizvodnog kapitala.
Meutim, odluujua uloga proizvodnog kapitala
u proirenoj reprodukciji i oploavanju ukupnog dru
tvenog kapitala ne iskljuuje mogunost da upravo u
konkurentskoj fazi drutvenih formacija, kada je KNP
zaveo svoju prevlast, trgovaka buroazija zadri svoju
prevagu u ekonomskoj dominaciji i politikoj hegemo
niji. Tokom istog stadija, tu ulogu mogu isto tako igra
ti industrijski kapital u strogom smislu rei ili ban
kovni kapital. Marks je to pokazao u svojim politikim
delima, upravo u onima koja se tiu same Francuske
(Klasne borbe u Francuskoj, Osamnaesti brimer, Gra
anski rat u Francuskoj itd.)
Otuda veoma lako moemo sagledati razliku izme
u tih analiza i ovih sadanjih na koje sam upravo
ukazao. Nije nimalo sluajno to sadanje analize iz
temelja dovode u pitanje lenjinizam, tj. to dovode u
pitanje lenjinistiko shvatanje imperijalizma; one tee
da pobiju" Lenjina i Rozu Luksemburg, tvrdei da
predstavljaju vraanje" Marksu. Razume se, potpuno
sam svestan da time uproavam probleme koji su
izuzetno sloeni: nedovoljno jasne i dvosmislene sta
vove Lenjina prema Hilferdingu, njegove stavove pre
ma analizama Roze Luksemburg ali isto tako i pro
bleme kod samog Marksa. To su problemi koji, u vie
aspekata, i dalje ostaju otvoreni, ali na kojima nije
celishodno insistirati u okviru ovog teksta. Ove ograde
nisu samo verbalne i formalne; stoga u se drati ono
ga to smatram bitnim. Lenjinove analize poivaju na
odluujuoj ulozi proizvodnog kapitala. Po tome se one
razlikuju kako od analiza Roze Luksemburg, koja daje
povlaeno mesto prometu i robnom kapitalu, tako i od
analiza Hilferdinga (uprkos njihovoj nejasnosti), koji
daje povlaeno mesto bankovnom kapitalu, poistoveujui ga sa finansijskim kapitalom. Tretirajui to
pitanje, Lenjin ie unapredio marksisitiku teoriju, i
to ne samo teoriju o imperijalizmu, ve celu marksis
tiku teoriju, potpuno je oslobaajui odreenog
shvatanja trita" i trinih odnosa, koje i kod
Marksa nije ponekad sasvim jasno.

108

NIKOS PULANCAS

Ali valja rei jo neto: pridajui presudan zna

aj odnosima proizvodnje i drutvenoj podeli rada,
Lenjinove analize im pliciraju mogunost postavljanja
temeljnog problema: reprodukcija kapitala ne svodi
se samo na kruni tok ukupnog drutvenog kapitala
(uveni ekonomski prostor) ve isto tako obuhvata
reprodukciju politikih i ideolokih uslova pod ko
jim a se odvija ta reprodukcija. K ritika tehnicistikog
shvatanja proizvodnih snaga nikako ne znai pokuaj
da se uspostavi prim at prom eta, niti vraanje na premarksistike koncepcije: to znai pokuaj da se uspo
stavi prim at odnosa proizvodnje, koji neposredno upu
uju na politike i ideoloke uslove njihove reproduk
cije. Drugim reima, reprodukcija kapitala kao dru
tvenog odnosa nije prosto situirana u trenutke
krunog toka: proizvodni kapital robni kapital
novani kapital, ve u reprodukciju drutvenih klas
i klasnih borbi, i to u svoj sloenosti njihovog odre
enja.
II
Sada emo to jednostavnije postaviti prvo zna
ajno pitanje koje se tie kapitalistike drave, i to
ve u stadiju konkurentskog kapitalizma. Suoena sa
injenicom da su podruje politike dominacije zau
zele mnoge klase i delovi klasa, odnosno da je to pod
ruje proeto unutranjim protivrenostima, kapitali
stika drava, mada poglavito zastupa interese hege
mon ske klase ili njenog hegemonskog dela budui
i sama promenjiva relativno je autonomna u odno
su na tu klasu i njen deo, tj. u odnosu na ostale klase
i delove klasa od kojih je sastavljen blok na vlasti.
To dolazi otuda to ta drava, s jedne strane, osigu
rava opti politiki interes celog bloka na vlasti, organizujui nesigurnu ravnoteu komprom isa" (Grami)
onih koji sainjavaju taj blok, a sve to pod rukovod
stvom hegemonske klase ili njenog dela; s druge
strane, to je posledica injenice da drava organizuje
tu hegemoniju nad ukupnom drutvenom formacijom,
dakle i nad potinjenim klasama, a sve to u zavisnosti
od specifinih oblika njihovih borbi u uslovima kapi
talizma. Relativna autonomija, utisnuta u samu bazu

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

jQ g

kapitalistike drave (relativno odvajanje" politike

od privrede, to je inae svojstveno kapitalizmu), ne
ma nikakve veze sa uroenom prirodom dravnih
ili politikih instanci" kao takvih. Ona je rezultat od
vojenosti i izvlatenja neposrednih proizvoaa od
sredstava za proizvodnju, to je karakteristika kapi
talizma. Takav vid autonomije predstavlja, u stvari,
neophodan uslov za objavljivanje uloge kapitalistike
drave u klasnoj reprezentaciji i u politikoj organi
zaciji hegemonije.
Drava osigurava koheziju drutvene formacije,
obezbeuje da borbe koje se vode u okviru odreene
formacije budu u granicama tog naina proizvodnje i,
najzad, reprodukuje date drutvene odnose. Postoji
posebna veza izmeu takve drave i interesi hegemonske klase ili njenog dela. Ta se veza ne iskazuje kroz
poistoveavanje ili svoenje drave na taj deo klase.
Drava nije neki stvarni instrumentalni entitet, ona
nije nekakva stvar, ve kondenzacija odreenog odnosa
snaga. Pomenuta veza se iskazuje kroz organizaciju
i reprezentaciju: pored neposrednih, kratkoronih i
trenutnih ekonomskih interesa, hegemonska klasa ili
njen deo moraju preuzeti odgovornost za politiki in
teres ukupne klase i delova klase od kojih je sastav
ljen blok na vlasti, dakle moraju preuzeti odgovornost
za ovaj dugoroni politiki interes; hegemonska klasa
se mora ujediniti", te pod svojim rukovodstvom uje
diniti" blok na vlasti. Posluiemo se dubokom GramSijevom intuicijom: kapitalistika drava, u ukupnosti
svojih aparata (a ne samo buroaskih politikih par
tija) preuzima ulogu analognu onoj koju ima partija"
prema bloku na vlasti, tj. ulogu koja je analogna ulozi
partije radnike klase u odnosu na narodni savez, na
narod".
Odnosi vlasti u okviru bloka na vlasti kristalizi
raju se kl-oz konkretnu povezanost izmeu gran& pri
nudnog aparata drave i ideolokih aparata drave. To
se ogleda u posebnim odnosima koji postoje izmeu
tih aparata i raznih vladajuih klasa i delova klase. Od
njihove povezanosti zavise, pored ostalog, oblici kapita
listike drave: posmatrani iz tog ugla, ti oblici zavise,
dakle, od sasvim jasno odreenih odnosa u krilu vlada
juih klasa i njihovih delova, a ti odnosi su i sami

[ 10

rezultat osnovne protivrenosti:

klasa.

NIKOS PULANCAS

buroazija/radnika

No, temeljno pitanje je na taj nain ve postav

ljeno. Da li konkurentski kapitalizam predstavlja je
dini teren na kome se vre verifikovanja tih obeleja
bloka na vlasti i onih analiza klasika marksizma koje
se tiu te m aterije? Odgovor je negativan, mada u monopolistiko-kapitalistikom stadiju, tanije u njegovoj
sadanjoj fazi, nastupaju znatne promene. To u up
ravo nastojati da dokaem razm atrajui to je mogue
neposrednije sadanje promene.
U stadiju monopolistikog kapitalizma, dakle u sta
diju imperijalizma, dolazi do znaajnih promena koje
se tiu opte uloge drave; te promene se tiu onoga
to se naziva ekonomskim funkcijama" drave, tj.
njene uloge u reprodukciji samih odnosa proizvodnje.
Da bismo bolje shvatili te promene, potrebno je
da najpre razjasnim o neka prethodna pitanja:
1.
Simplicistiko shvatanje uloge drave polazi od
stava da razlikovanje izmeu prinudnog i ideolokih
aparata drave poiva na tome da drava vri samo
prinudnu, ,ulogu" (politiko nasilje) ili ideoloku ulo
gu (utuvljivanje vladajue ideologije), tj. da tu ulogu
vri preteno posredstvom prinudnog i ideolokih apa
rata. Meutim, jasno je da drava uvek zadrava ne
posrednu ekonomsku ulogu u reprodukciji odnosa pro
izvodnje: ta neposredna ekonomska uloga se ne sastoji
u tome to bi ekonomika bila izloena uticajima pri
nude i ideolokog utuvljivanja. Meutim, ekonomska
uloga ne predstavlja neku tehniku ili neutralnu funk
ciju drave: tom ulogom upravlja klasna politika do
minacija. Tako shvaena, ona se uvek ispoljava u optem vidu politike prinude ili ideolokog utuvljivanja,
koji se vre posredstvom aparata prinude ili ideolo
kih aparata. Otuda se upravo u tom smislu moe go
voriti o postojanju razlike izmeu tih aparata. Ako
govorimo o prinudnim i ideolokim aparatim a drave,
to nikako ne znai da drava vri samo prinudnu ili
ideoloku ulogu: otuda se ovim aparatim a ne moe
pridodati neki ekonomski aparat" drave, aparat koji
bi se razlikovao od ostalih aparata (kao to je to sada
plan). A to bi se moralo desiti ako bi se negde strpala

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

j j j

ekonomska funkcija drave, tj. kada bi se smatralo da

aparat prinude ima samo prinudnu ulogu, a ideoloki
aparati jedino ulogu ideolokog utuvljivanja. To bi
upravo vodilo shvatanju da na jednoj strani postoje
prinudno-ideoloke politike funkcije drave, a na dru
goj strani njene tehnike i neutralne ekonomske
funkcije. To shvatanje je isto tako pogreno kao i
shvatanje da drava ima samo prinudnu ili ideoloku
ulogu.
2. Liberalna kapitalistika drava koja odgovara
stadiju konkurentskog kapitalizma, uvek je zadravala
ekonomsku ulogu: predstava o liberalnoj dravi, o dravi-andarmu ili noobdiji kapitalizma, gde privreda
ide sama od sebe", uvek je bila obian mit. Taj mit
je kriv za mnoge greke; on je dovodio do ekonomskog
tumaenja Marksovih tekstova o reprodukciji (drugi
tom Kapitala). Prema tom tumaenju izlazi da se re
produkcija kapitalizma ograniava na ekonomsku ob
last", da funkcionie sasvim sama" i to putem samoregulisanja. Liberalna drava je uvek zadravala vane
ekonomske funkcije, razume se ne uvek u istoj meri,
to zavisi od raznih kapitalistikih drutvenih forma
cija (od poreske politike do fabrikog zakonodavstva,
od carinske zatite do izgradnje ekonomske infrastruk
ture eleznice itd). U Nemakoj i Francuskoj ta
uloga je bila znaajnija no u Velikoj Britaniji. I sam
Marks je u Kapitalu ukazao na snane intervencije
liberalne drave u ekonomici.
Dakle, ako se povodom te drave moe govoriti
o specifinoj neintervenciji u ekonomiku, onda je to
stoga da bi se obeleila razlika u odnosu na ulogu
drave u stadiju monopolistikog kapitalizma, da bi se
povukla razlika u odnosu na intervencionistiku dr
avu koju je Lenjin ve imao u vidu kada je analizi
rao imperijalizam. Kao to emo videti, razlika u od
nosu na dravu konkurentskog kapitalizma nije pro
sto kvantitativna. U monopolistiko-kapitalistikom
stadiju, drava odluujue deluje u privredi i to tako
Sto se njena uloga ne ograniava na reprodukciju ono
ga to je Engels nazivao opitim uslovima" proizvod
nje vika vrednosti, ve se proiruje na sam ciklus
proirene reprodukcije kapitala kao drutvenog odnosa.

112

NIKOS PULANCAS

Ali jo neto: im priznam o da se reprodukcija

kapitalistikog odnosa ne ograniava na ekonomsku
oblast, moramo dovesti u pitanje i sam pojam uslova" proizvodnje. U uslovima kapitalizma taj pojam
krije u sebi pretpostavku o postojanju principijelne
zatvorenosti i objektivnosti koje odvajaju politiko-ideoloke odnose (uslovi: drava) od ekonomske obla
sti (odnosi proizvodnje).7 U stvari, taj pojam valja situ
irati u kontekst Marksovih analiza koje kao specifi
nost kapitalistikog naina proizvodnje (KNP), u poreenju sa pretkapitalistikim " nainima proizvodnje
(osobito sa feudalnim nainom proizvodnje), istiu
karakteristinu odvojenost" politike od ekonomike
(nasuprot tome, politika i ekonomika se u pretkapita
listikim nainima proizvodnje prikazuju kao tesno
oslonjene" jedna na drugu). Meutim, ta odvojenost
nikako ne znai da u kapitalizmu (ukljuivi i njegov
konkurentski stadij) postoji konstitucionalna eksteritorijalnost politike i ideologije (uslova) u odnosu
na ekonomiku (odnosi proizvodnje). Ta odvojenost je
nuan i specifian oblik u reprodukciji kapitalizma
na svim njegovim stadijim a prisutnosti politike i
ideologije u odnosima proizvodnje.
Taj odnos odvojenosti" se i sam menja, ali se ne
ukida u monopolistikom stadiju, u stadiju koji impli
cira pom eranje granica koje odvajaju politiku i ideolo
giju od ekonomske oblasti. Proirena reprodukcija kapi
talizma menja i sama mesta odvijanja tog procesa. Dru
gim reima, te promene utiu na samu konfiguraciju
i konstituciju oblasti o kojim a je re, tj. na ekonomsku
oblast i na oblast uslova". itav niz oblasti i funkcija
koje su u konkurentskom stadiju vukle koren iz us
lova" proizvodnje (to ne znai da su one zaista bile
spoljne), sada neposredno proizilaze iz oploavanja ka
pitala i njegove proirene reprodukcije. Dananje in
tervencije drave, recimo intervencije koje se, van
procesa rada, vre u oblasti raznih uslova ivota,
nisu nita drugo do neposredne ekonomske intervencije
drave u reprodukciji odnosa proizvodnje. Ako danas
prisustvujemo karakteristinom proirivanju oblasti
* U stvari, Engels u potrebljava izraz opSti spoljni uslovi" pro
izvodnje (die allgem eine Sussere Bedingungen). O tome takoe videti
J. H irsch u knjizi H irsch et at.: P roblem e einer materialistischen Staatstheorie, 1973.

k la s e u sa v r e m e n o m k a p ita liz m u

jj

dravne politike i intervencija, onda je to upravo u

onoj m en u kojoj se te oblasti poklapaju sa proiri
vanjem oblasti oploavanja kapitala.
To upravo dovodi do izmene uloge drave, do iz
mene koja, sa stanovita strukture KNP, obeleava
njegovu periodizaciju na stadije, kao i do prekida veza
izmeu konkurentskog i monopolistikog kapitalizma.
Taj problem sam naznaio ukazavi da je monopolis
tiki kapitalizam obeleen pomeranjem prevlasti u
okviru KNP sa ekonomike na politiku, na dravu.
Nasuprot tome, u konkurentskom stadiju ekonomika
ne samo to ima odluujuu ulogu, ve zadrava i
dominantnu ulogu.0
Jasno je, meutim, da ovo pomeranje prevlasti
treba posmatrati povezano sa strukturom koja je svoj
stvena KNP. Naime, to pomeranje se ispoljava u samoj
reprodukciji KNP, te obeleava njegove razliite sta
dije. To pomeran je nije analogno razlici koja u ostalim
nainima proizvodnje postoji izmeu determinacije i
prevlasti. U feudalnom nainu proizvodnje ekonomika
je determiniraj ua, ali prevlast dri religiozna oblast
ideologije. Pomenulo pomeranje ne ukida odvojenost
politike od ekonomike, to je karakteristino za KNP.
Suprotno miljenje zastupljeno je u analizama nekih
branitelja dravno-monopolistikog kapitalizma (sa
danja drava je deo baze"). Implikacije tog miljenja
videemo kroz koji trenutak.10
Imajui u vidu specifinu strukturu KNP i odnosfl
proizvodnje koji ga karakteriu, dominantna uloga je
povezana sa proirenom reprodukcijom drutvenog ka
pitala i sa oploavanjem njegove vrednosti: odluujua
Intervencija drave u tom ciklusu daje toj ulozi domi
nantan karakter. Drugim reima, upravo delovan je eko
nomskih odnosa KNP proirena reprodukcija kapi
tala i njima svojstvene protivrenosti, dovode do
' Videti tekst na strani 254255
ove knjige.
Pouvoir politique et Classes sociales, str. 51. i dalje. Takoe
videti Bottelhelm, Prijace au Capitalisme monopoliste (Sweeiy, Baran).
kao I ..Kemarques thorcttques u knjixl A. Emmanuel, l'Bchange
Mgal. op. cit,, str. 340.
'* Otuda se moe zudrall Izraz intervencije drave u ekonomici .
sli samo pod uslovom tla se te Intervencije ne shvataju kao principijelni
oblekt;\net drave 1 ekonomike.

124

NIKOS PULANCAS

toga da se u stadiju monopolistikog kapitalizma vri

pomeranje prevlasti u pravcu drave. To znai da su
to pom eranje i ekonomska uloga" drave u monopolistikom kapitalizmu u vezi sa:
a) izmenama kapitalistikih odnosa proizvodnje,
koji obeleavaju monopolistiki kapitalizam i njegove
faze;
b) sa vrstom i oblicima intenzivne dominacije koju
KNP, u stadiju monopolistikog kapitalizma i prema
njegovim fazama, m ora vriti nad ostalim nainima i
oblicima proizvodnje ukljuivi i konkurentski ka
pitalizam istovremeno u svakoj drutvenoj forma
ciji i na meunarodnom planu, a sve to da bi se prevazile njegove protivrenosti i da bi se obezbedila
njegova reprodukcija.
Dominantna uloga drave u stadiju monopolisti
kog kapitalizma moe se utem eljiti i rasvetliti jedino
ako se proue ove koordinate.
III
Svi ti preobraaji uloge drave povezani su, dakle,
sa promenama koje, u krilu same buroazije, nastaju
tokom m onopolistikog kapitalistikog stadija. Nasup
rot veoma proirenom shvatanju, ti preobraaji se ne
mogu prouavati ako se drava stavi u neposrednu"
vezu sa ekonomskim sistemom", ve jedino tumae
njem prom ena u klasnim odnosima. U tom smislu se
moe postaviti niz pitanja: koji se novi oblici protiv
renosti i razlaganja ispoljavaju u krilu buroazije i
u kojoj meri oni dovode u pitanje odreene delove
buroazije u stadiju konkurentskog kapitalizma? Da
li se u monopolistikom stadiju, tanije reeno u nje
govoj sadanjoj fazi, moe govoriti o obliku na vlasti,
sastavljenom od vie delova buroazije, od delova koji
u svojim rukam a dre politiku dominaciju? Da li se,
sledstveno tome, moe govoriti o relativnoj autonomiji
sadanje drave u odnosu na hegemonski deo buro
azije, o tome da drava, u novim oblicima, osigurava
opti politiki interes tog saveza na vlasti?
Politiki interes tih pitanja je ogroman. To emo
shvatiti ako ukratko razmotrimo sadanje teze zapad

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

jjj

nih komunistikih p artija (naroito KP Francuske) o

driavno-monopolistikom kapitalizmu (to, razume se,
implicira njihovu ematizaciju): ove teze slue kao os^
nov sadanjoj strategiji antimonopolistikih saveza
i razvijene demokratizacije. Kada je re o stavu
prema unutranjoj buroaziji i njenom odnosu prema
dravi, analize dovode do istih pogreaka na koje smo
ukazali kada smo u prethodnom ogledu raspravljali o
internacionalizaciji kapitalistikih odnosa. Meutim,
pogreke su ovde jasnije, i to u ovom trenutku posebno
istiemo. U pomenutim analizama uoavamo tri os
novne linije:
a)
Sadanji preobraaji, tj. stapanje kapitala i
masovna dominacija krupnog monopolistikog kapita
la dovee do toga da se nee moi vie govoriti o bloku
na vlasti. Politiku dominaciju bi vrio samo krupni
monopolistiki kapital, iskljuujui ostale delove bur
oazije, koji bi se usled toga nali na strani potinje
nih klasa. Te analize, u stvari, govore skoro iskljuivo
o hegemonistikom delu buroazije, o krupnom mono
polistikom kapitalu, pri emu praktino utke prelaze
preko ostalih delova vladajue buroazije. A kada se
ne povlai razlika izmeu hegemonskog dela buro
azije i potinjenih delova, sledi zakljuak da politiku
dominaciju vri jedino krupni kapital, tj. da su iz nje
iskljueni ostali delovi buroazije, naroito nemonopolistiki kapital.
Razume se, stvari nisu, opte uzev, predstavljene
tako grubo; ali one nisu stoga nita jasnije, to se
moe Konstatovati u nedavno objavljenoj Marksisti
koj raspravi o politikoj ekonomiji-1* Kad god je re
o politikoj dominaciji, spominju se jedino krupni mo
nopoli. I obratno: kad god se radi o kapitalu koji nije
krupni kapital, govori se pre svega o sitnom kapi
talu sa kojim se trai savez. Meutim, potrebno je da
11 Ovde uzimani u obzir jedino analize KP Francuske. Meutim,
te analize, uz neznatne varijante, nalazimo u tekstovima koji su objav
ljeni u SR Nemakoj (Zur Thaorit da* staatsmonopolistischan Kapitali*mus.
Berlin, 1967), u Italiji (KP Italije) ltd.
" Na ta shvatanja sam ukazao u mom lanku ..Les Classes so c ia l '.
objavljenom u asopisu I'Homma at ta Socidti, br. 2425, 1972. Pored
le rasprave videti J. Lojklna, Pouvoir politique et lutte des classes
u asopisu ta Ptnsda, br. 166, decembar 1972. ltd.

>

116

NIKOS PULANCAS

raistimo znaenja tih izraza. Ako pod sitnim ka

pitalom podrazumevamo zanatsku, m anufakturnu i
trgovaku sitnu buroaziju, opravdano je teiti savezu
sa njom, je r ta sitna buroazija i ne pripada pravom
kapitalu: otuda je izraz sitan kapital, kao takav,
potpuno pogrean. Ali upotreba izraza sitan kapital
ima ovde sasvim drugu funkciju: ako se govori jedino
o krupnim monopolima i o sitnom kapitalu, pri
emu se nemonopolistiki kapital ukljuuje u srednji
kapital, onda to znai da bi sve to ne pripada krup
nim monopolima, jedinom vladajuem delu buroa
zije, autom atski inilo deo sitnog kapitala" i prema
tome bilo sklono da se nae u savezu sa radnikom
klasom. Na taj nain se srednji kapital ukljuuje u
sitan kapital tj. u sitnu buroaziju. U pomenutoj
Raspravi retko se govori o srednjem kapitalu, a kada
se to i ini, onda je to zbog toga da bi se on uvrstio
u sitan kapital, da bi zajedno sa njime bio u navodnoj
protivrenosti prem a krupnom kapitalu.13
Na taj nain postaju sasvim jasne implikacije tih
analiza kada je u pitanju strategija antimonopolistikog saveza, saveza koji obuhvata sve delove buroa
zije, izuzev krupnih monopola za koje se jedino sma
tra da vre politiku dominaciju. Takoe se vidi kako
KP Francuske povezuje ove analize sa analizama koje
se tiu nacionalne buroazije nemonopolistikog ka
pitala" (o emu smo ranije govorili).
b)
Ove analize su u skladu sa analizama drave
dravno-monopolistikog kapitalizma. Naglasak je stav
ljen (to je sasvim opravdano) na odluujuu ulogu
koju sada vri drava. Ali tu je sporan sam pojam pro
cesa proizvodnje u okviru kojeg drava intervenie.
Sm atra se da, s jedne strane, proces proizvodnje ine
dve odvojene instance proizvodne snage i odnosi
proizvodnje, dok on, s druge strane, poiva na primatu
proizvodnih snaga14: to neminovno dovodi do shvatanja
Rasprava Le Capitalisme m onopoliste d'E tat, I, str. 223. i dalje.
Takoe Ph. Herzog, Politique dconomique et Planification, op. cit., str.
66. i dalje.
** ,,U recipronoj akciji izm eu proizvodnih snaga i odnosa pro
izvodnje, proizvodne snage igraju u k rajn jo j liniji odluujuu ulogu . .
Rasprava, op. cit., I, str. 183. Analize iz te Rasprave govore o jedinstvu
odnosa proizvodnje i proizvodnih snaga. Ali tu se radi o obinoj verbalnoj

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

jj

0 tome da postoji neutralan i autonoman nivo raz

vitka proizvodnih snaga. Intervencija drave se u do
broj meri shvata kao neka tehnika i neutralna funk
cija, neophodna za razvitak proizvodnih snaga. Dr
ava se usled toga zamilja kao neto to je deo baze,
kao organski inilac procesa drutvene proizvodnje"
(o tome videti analize privrednog plana u ve navede
noj Raspravi). Razume se, uvek je u pitanju odnos
koji postoji izmeu drave i interesa krupnih mo
nopola, ali taj odnos se jednostavno shvata kao
skretanje neutralnih ekonomskih funkcija drave u
korist krupnih monopola. Intervencije drave bi sada
na neki nain sadravale dva elementa: jedan bi bio
pozitivan, tj. u skladu sa dobro poznatim podrutvljavanjem proizvodnih snaga svako porutvljavanje
(koje?) kao takvo, moe biti samo pozitivno; drugi
element je negativan i ispoljava se kroz privatno pris
vajanje sredstava za proizvodnju. Ova dva elementa
su ovde razdvojena, jer odgovaraju nivoima za koje
se sm atra da su razliiti.13
formuli: u stvari, to Jedinstvo se moe temeljiti jedino na procesu
proizvodnje, na procesu koji Je upravo simbol dominacije odnosa
proizvodnje nad proizvodnim snagama. Drugim reima, ako dajemo
primat proizvodnim snagama, onda istovremeno i neminovno nestaje
Jedinstva odnosa proizvodnje 1 proizvodnih snaga.
11 Ph. Herzog, op cit., str. 35. i dalje, str. 45. 1 dalje. Ti stavovi
upuuju na druge teorijske pogrelke. Dovoljno je setiti se: a) da eko
nomski prostor po sebi nikako ne moemo posmatrati kao neSto Sto
(ma uroene nepromenljlve granice koje postoje u raznim nainima
proizvodnje (te granice se I same menjaju u zavisnosti od naini
proizvodnje i od stadija kapitalistikog naina proizvodnje); b) da za
razliku od ekonomistike Iluzije o ekonomskom samoreprodukovanju,
kapitalistika drava uvek vrli Intervencije u ekonomici; c) da poseban
1 presudan oblik tih intervencija u tadainjem stadiju 1 fazi ne ometa
reprodukciju relativnog odvajanja drave od ekonomike (pod uslovom
da Jasno Istaknemo kako ne postoji realni objektlvitet drave I eko
nomike). Nasuprot tome, teze o dravnomonopollstlkom kapitalizmu
impliciraju: a) da kapitalizam m ole normalno" funkclonlsati Jedino
uz intervencije" drave (samoregulisanje ekonomike): odluujue Inter
vencije drave u monopollstikom stadiju slue kao pokazatelj nune
strukturalne" krize kapitalizma; b) da te intervencije uklanjaju rela
tivnu odvojenost kapitalistike drave od ekonomike (drava organski
inilac proizvodnje 1 deo baze")- Meutim, ti stavovi su prottvreM .
Utemeljeni na pogrelnlm pretpostavkama, oni s jedne strane, impUdUju da su sadalnje intervencije drave pokazatelj nune ..strukturalna
krtze" kapitalizma, all, j druge strane, da drava uspeva da ovlada

jjg

NIKOS PULANCAS

Ne bi trebalo prikrivati izuzetno teke politike

posledice ovakvog stava, povezanog sa ekonomistikotehnicistikim shvatanjem procesa proizvodnje i pro
izvodnih snaga". Taj stav naime, podrazumeva da e
prelazak u socijalizam zahtevati ouvanje dobrih stra
na sadanje drave i njenih neutralnih ekonomskih
intervencija u pogledu razvitka procesa drutvene
proizvodnje"; pri tome bi dravu trebalo osloboditi
njenih loih strana i prostom promenom dravne vlas
ti iskljuiti mogunost da njene intervencije koriste
monopolima. Na taj nain se odbacuje lenjinistika
teza o razbijanju aparata kapitalistike drave. Ova
teza se spremno pripisuje leviarskim devijacijama.
A poznato je da to nisu kolska pitanja. To je, uosta
lom, jo jednom nedavno potvrdilo iskustvo ilea.
c)
Najzad, i m anje paradoksalno no to se ini na
prvi pogled, drava se uporedo shvata kao prosto oru
e ili instrum ent kojim, po svojoj volji, manipuliu
samo krupni monopoli koji se sm atraju integrisanima i kojima se pripisuje jedinstvo volje. To je
teza konferencije 81. partije; KP Francuske je tu
tezu pogreno prihvatila i izrazila je kroz krajnje na
tegnutu form ulaciju o stapanju drave i monopola u
jedinstven mehanizam. Kao to se sada ne bi moglo
govoriti o bloku na vlasti, ve o jednom jedinom vladajuem delu buroazije, o krupnim monopolima koji
se i sami shvataju kao metafiziki entitet, apstraktno
ujedinjen stapanjem delova kapitala, tako se ne pri
znaje nikakva relativna autonom ija dravnog aparata
kao politikog ujedinitelja monopolistikog dela bur
oazije i celine bloka na vlasti. Tu se jasno vidi dvos
truki aspekt politikog delovanja instrumentalistikog
kapitalistikom reprodukcijom i da je organizuje-planira: u stvari, ako
sm atram o da te intervencije u k lan jaju relativnu odvojenost drave od
ekonom ike, ne moemo sagledati granice tih intervencija. O tuda, kao
to em o videti, form ulacije au to ra koji p iu o dravnomonopolistikom
kapitalizm u postaju bliske form ulacijam a onih autora koji govore o
organizovanom kapitalizm u (o pojedinim aspektim a tih p itan ja videti
i M. W irth, Z u r K ritik d e r Theooie des staatsm onopolistischen Kapitalism u s , u Problem e des K lassenkam pfs, b r. 3, 1973.)
> lanak k oji je Fr. Lazard objavio u asopisu Economie et Poli
tique, specijalni brojevi 143144. i 145146, 1966. Taj lanak predstavlja
autorovo izlaganje na kolokvijum u odranom u m estu Choisy-le-Roi (tem a
kolokvijum a je bila Dravnom onopolistiki kapitalizam ).

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

jjg

shvatanja drave, nuno povezanog sa idealistiko/eko

nomistikim shvatanjem: odreeno orue ili instru
ment ima tehniku i neutralnu upotrebnu vrednost,
ali njegov priteialac m ote istovremeno manipulisati
njime po svojoj volji.
Ta teza ne samo to vodi spornim analizama sa
danjeg dravnog aparata, ve podrazumeva da bi,
kada jednom sa vlasti bude oterana aica uzurpa
tora", koju predstavljaju krupni monopoli, drava kao
takva, samo drugaije korierta, mogla sluiti intere
sima socijalizma.
IV
Takva tumaenja nam pomau da shvatimo kako
u stadiju monopolistikog kapitalizma, tj. u njegovoj
sadanjoj fazi, presudan znaaj dobija analiza klasnih
odnosa buroaziji. Koji su sadanji oblici protivre
nosti i razlaganja tih buroazija? Od odgovora na to
pitanje neposredno zavisi analiza sadanje relativne
autonomije kapitalistikih drava.
To pitanje neposredno upuuje na problem stva
ranja finansijskog kapitala koji je, u stadiju monopo
listikog kapitalizma, uglavnom proizvod procesa sta
panja" industrijskog i bankovnog kapitala. Takav
spoj" potinjava sebi trgovaki kapital i dovodi do
raanja monopoli!. Ovo pitanje, u stvari, ima vie aspekata:
1) Da li to stapanje" industrijskog i bankovnog
kapitala predstavlja stvarno ujedinjenje tih delova ili
u novom obliku reprodukuje njihove protivrenosti,
stvarajui nove? Sta se tano podrazumeva pod poj
movima finansijskog i monopolistikog kapitala?
2) Sta se podrazumeva pod monopolistikim i ne;
monopolistikim kapitalom; po emu se razlikuju ti
kapitali koji se esto, vie opisno, oznaavaju kao
krupan i sitan kapital? Kakvi su odnosi izmeu tih
kapitala?
To su pitanja koja u analizirati na sledeim
stranicama. Nastojau da ih postavim kako valja i da
naznaim niz teorijskih pitanja od kojih zavisi odgovor

120

NIKOS PULANCAS

na njih. Ali najpre inim napomenu o kojoj valja vo

diti rauna u sledeim analizama: Oblici protivrenosti
u krilu vladajuih klasa i njihovih delova, uvek za
vise od oblika glavne protivrenosti, tj. od one koja
deli celinu buroazije od radnike klase.
To se pre svega tie samih konstitutivnih oblika
procesa koncentracije i centralizacije kapitala. Bitna
obeleja tog procesa i njegovi stvarni uzroci (kao to
je tendencijski pad profitne stope) nisu nita drugo
do neposredni izraz borbe radnike klase i narodnih
masa, tj. klasne borbe. Tendencijski pad profitne stope
predstavlja simbol otpora (borbe) radnike klase pro
tiv eksploatacije. Istorijski gledano, narodne borbe na
nacionalnom i na svetskom planu izazivaju i ubrza
vaju proces koncentracije, tj. odgovor" na taj pad.
Drugim reima, ukupnost preobraaja buroazija, preo
braaja odnosa proizvodnje i eksploatacije rada pred
stavljaju, u krajnjoj liniji, samo odgovore buroazije
na borbu radnike klase i narodnih masa. Proirena
reprodukcija kapitala nije nita drugo do klasna bor
ba, a protivrenosti u krilu vladajuih klasa i njihovih
delova su samo oblici delovanja glavne protivrenosti
u bloku na vlasti.
To se isto tako tie oblika istorijskog procesa u
krilu svake konkretne drutvene formacije. Tempo i
ritam tog procesa, oblici sekundarnih protivrenosti,
konkretan sastav bloka na vlasti i hegemonija ovog
ili onog njegovog dela sve to, u krajnjoj liniji, za
visi od oblika glavne protivrenosti u tim formaci
jam a.17

17 M uutim, tu se uvek rad i o dijalektikom procesu. Ta razlaganja

u okviru buroazije (posledice glavne protivrenosti) mogu sa svoje
stran e izazvati razlaganja u okviru radnike klase: u tom pogledu valja
posm atrati veoma znaajne diferencijacije u radnikoj klasi Francuske
(kako u onoj koja je zaposlena u preduzeim a monopolistikog koncentrisanog kapitala, tako i u preduzeim a nemonopolistikog kapi
tala). O tom e videti M. Castells i Fr. G odard, Granes Entreprises, appareils a Etat et processus d urbanisation, 1974.

II. SADANJE PROTIVRENOSTI

BUROAZIJE

/. Monopolistiki kapital
Najpre u razmatrati ono pitanje koje neposredno
postavlja problem odnosi i protivrenosti u samom
krilu finansijskog ili monopolistikog kapitala.
I
Odmah u izai sa tezama koje tek valja dokaza
ti: ono to oznaujemo kao stapanje" industrijskog
i bankovnog kapitala ne treba shvatiti kao tesno integrisanu celinu koju vie ne potresaju protivrenosti i
razlaganja; naprotiv, u krilu monopolistikog kapitala
dolazi do protivrenosti i do razlaganja. S jedne strane,
finansijski kapital nije isti onakav deo kapitala kao
to su to industrijski i bankovni kapital: on je oblik
njihovih odnosa u okviru samog procesa njihovog sje
dinjavanja, u njihovoj reprodukciji. To, s druge strane,
znai da finansijski kapital nije bankovni kapital, kako
to proizilazi iz odreene terminoloke zbrke: stapanje
industrijskog i bankovnog kapitala u finansijski ka
pital ne znai, samo po sebi, da banke apsorbuju in
dustriju i da dolazi do dominacije bankarskog sek
tora.18
11 Kao Ito Ja poznato, J. Bouvler Ja meu prvima ukazao na
le probleme u Izvanrednim studijama o Istoriji kapitalizma u Francuskoj;
ridati njegov lanak Rapports entre systtmes bancalres et entreprises
Industrlelles dans la crolssance europdenne au XIX slcle" u Studi
Storici, oktobar-deccmbar 1970, a posebno l/n s iic lt d* bmtqut fratifalse.
1973. sur. U. I dalle.

122

NIKOS PULANCAS

Podvucimo u ovom trenutku da proces koji oz

naavamo kao stapanje" u specifinom obliku uklju
uje i reprodukuje razliku izmeu proizvodnog i nov
anog kapitala, razliku koju je Marks u Kapitalu naz
vao oblikom proirene reprodukcije inherentne dru
tvenom kapitalu u kapitalizmu. To je aspekt na kome
Lenjin insistira u Im perijalizm u kao najviem stadiju
kapitalizma. On govori o stapanju, pri emu po
sebno naglaava odluujuu ulogu proizvodnog kapi
tala (u tome je dosledan Marksu). Lenjin ak kae:
Kapitalizmu je uope svojstveno odvajanje vlasni
tva na kapital od prim jene kapitala u proizvodnji,
odvajanje novanog kapitala od industrijskog ili p ro
duktivnog, odvajanje rentijera, koji ivi samo od pri
hoda od novanog kapitala, od poduzetnika i svih
osoba koje neposredno uestvuju u raspolaganju ka
pitalom. Imperijalizam ili vladavina finansijskog ka
pitala jeste onaj najvii stupanj kapitalizma u kojem
to odvajanje dostie ogromne razmere."
U stvari, izraz stapanje oznaava razdvojen pro
ces koji ima dva jedinstvena, ali relativno razliita
aspekta:
a) S jedne strane, proces koncentracije proizvodno-industrijskog kapitala, a s druge strane proces
centralizacije novanog kapitala, bankovnog kapitala:
b) Oblike meusobnog proim anja i odnosa izme
u ta dva aspekta.
Stapanja u okviru proizvodnog kapitala (kon
centracija) i u okviru novanog kapitala (centraliza
cija) ve u stvaranju monopolistikog kapitala pred
stavljaju stapajue procese i to u tom smislu to
centralizacija ve deluje u procesu koncentracije, a
koncentracija u procesu centralizacije. No ovde se radi
0 kontradiktornom ciklusu reprodukcije ukupnog dru
tvenog kapitala; u tom ciklusu uoavamo razliku iz
meu proizvodnog i novanog kapitala. Otuda sa svom
strogou moemo govoriti o ciklusu reprodukcije u
kome dominira koncentracija proizvodnog kapitala, kao
1 o ciklusu reprodukcije u kome dominira centraliza V. I. Lenjin, Im perijalizam
Svjetlost, Sarajevo, 1974, s tr. 53, 54.

kao

rtajviSi

stadij

kapitalizma,

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

J23

cija novanog kapitala. To je znaajna napomena, jer

emo tu razliku otkriti i u protivrenostima izmeu
monopolistikog kapitala, gde dominira industrijski
kapital, i monopolistikog kapitala, gde dominira ban
kovni kapital. Da bih stvari pojednostavio, prvu vrstu
kapitala u nazvati industrijskim monopolom, drugu
bankarskim monopolom. Najzad, presudnu ulogu
u tom procesu stapanja igra koncentracija industrijsko-proizvodnog kapitala: to znai da reprodukciju
ukupnog kapitala odreuje kruni tok proizvodnog ka
pitala. Meutim, to nikako ne znai da se taj proces
stapanja ne bi mogao odvijati pod znakom ekonom
skog okrilja i politike hegemonije bilo bankovnog, bilo
samog industrijskog kapitala (kao to je to sluaj sa
konkurentskim kapitalizmom).

II
Koncentracija industrijskog kapitala tie se pro
izvodnog kapitala u pravom smislu te rei, tj. onog
kapitala koji jedini stvara vrednost: on predstavlja
realnu osnovu kapitalistike akumulacije i izvlaenja
vika vrednosti.20 Taj monopolistiki kapital uglavnom
proizilazi iz koncentracije industrijskog kapitala, up
ravo iz stapanja, pod jedinstvenim ekonomskim vlas
nitvom, vie proizvodnih jedinica i proizvodnih ka
pitala iz jedne ili vie grana drutvene proizvodnje. Ta
no je da je kapital koji ini te monopole ve postao
sloen kapital posredstvom akcionarskih drutava. Na
ime, u njemu ve postoji centralizacija pregrupisanog
novanog kapitala koji deluje kao jedinstveni proiz
vodni kapital. Ali kada se radi o reprodukciji proiz
vodnog kapitala, glavni aspekt pripada koncentraciji
kapitala; ona je, naime, poetak koji novi oblici odnosd proizvodnje utiskuju u proces rada i u drutvenu
podelu rada.
m O nekim upektlm a pitanja koje prethodno razmatram videti
(Imajui u vidu kritike koje lm upuujem na drugim meadma) Ph.
Herzog, Politiqu* dconomiqu* / Plemification, op. cit., J.-P. Delllea.
U s M onopolu; P. Salama 1 J. Valler. Uno introduction 4 ISconomi*
polUiqut, 1973; Chr. Pallota. L'conomi* mondial* capitalist*, i m . 1
Firm** multinational*s at procds d" inl*mationalisation, op. cit.

124

NIKOS PULANCAS

Na taj nain se neposredno postavlja uveno pi

tanje kriterija" te koncentracije, odnosno stupnja
te koncentracije. To pitanje nas prvenstveno zanima
jer se ono jednim delom podudara sa pitanjem odrei
vanja granica koje odvajaju monopolistiki od nemonopolistikog kapitala, kao i sa pitanjem njihovih pro
tivrenosti. To pitanje se ne moe reiti prostim zbra
janjem tehnikih i izolovanih kriterija: ono moe biti
razreeno jedino na planu odnosa proizvodnje u nji
hovoj povezanosti sa procesom rada. Ti razni krite
riji javljaju se, u stvari, kao indikatori i posledice
sadanjih preobraaja odnosa proizvodnje.
Ovo zbog toga to ti preobraaji neposredno od
govaraju tendencijskom padu prosene profitne stope
koji karakterie monopolistiki kapitalizam, kao i nje
govoj glavnoj kontratendenciji porastu stope eks
ploatacije. Za monopolistiki kapital je, u stvari, karak
teristian visok organski sastav kapitala. Kada je u
pitanju monopolistiki kapital, onda je u njegovom
organskom sastavu mnogo vii odnos izmeu posto
janog kapitala (stalni kapital: oprem a i postojani ka
pital koji se obre) i promenljivog kapitala (trokovi
najamnine), to ukazuje na relativno smanjenje ivog
rada u odnosu na minuli ili mrtvi rad. Ali porast
organskog sastava kapitala stoji u obrnutoj srazmeri
sa profitnom stopom. Stoga je monopolistiki kapital
prinuen da, s jedne strane, poveava stopu eksploa
tacije ne putem nivoa najamnina, ve intenzivnom eks
ploatacijom rada, ukljuivi poveanje proizvodnosti
rada, a sa druge strane da oplouje kapital koris
tei sve prednosti nejednakosti profitne stope meu
granama i sektorim a drutvene proizvodnje. Tome u
sutini odgovaraju preobraaji u odnosima proizvod
nje i novi oblici drutvene podele rada.
Vratimo se na pitanje pokazatelja koncentracije
kapitala i monopolistikog kapitala. Poeemo sa naj
vidljivijim pokazateljem, tj. sa dinovskim preduzeem ili krupnom industrijskom firmom. Ta koncen
tracija moe imati vie oblika. Vertikalna koncentra
cija podrazumeva spajanje, pod jedinstvenom kontro
lom, raznih faza m aterijalne proizvodnje i takvo pro
irivanje proizvodne jedinice, koje obuhvata razne
procese rada, pa ak i odvojene proizvodne jedinice.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

125

To proirivanje najee obuhvata ceo tok kapitala,

to podrazumeva potinjavanje trgovinskog kapitala
industrijskom: industrijski monopoli koji tee monopolistikoj kontroli trita poseduju sopstvenu trgovaku
mreu. Najzad, to proirivanje tie se oblasti koje su
do sada bile preteno rezervisane za proizvodnju, tj.
oblasti koje su nerazdvojno povezane sa odreenom
ekonomskom kontrolom a to su prirodni resursi,
sirovine i istraivanja. Meutim, industrijska koncen
tracija, takoe, dobija vid horizontalne koncentracije
(proirivanje jedne proizvodne jedinice na razne pro
cese rada u istoj proizvodnoj fazi).
Ova obeleja ve upuuju na povezanost odnos
proizvodnje ekonomsko vlasnitvo i dravina i
procesi rada, kao i na uticaj koji oni imaju u pogledu
obima proizvodnih jedinica. Kvantificirani empirijski
kriteriji ne mogu neposredno odreivati taj obim, te
igraju ulogu relativnih pokazatelja. To je upravo slu
aj sa odreivanjem obima preduzea prema broju
zaposlenih radnika (to je omiljen kriterij statistike
kategorizacije na krupna", srednja" i sitna" pre
duzea). U stvari, taj kriterij ne vodi rauna o proiz
vodnosti rada u raznim granama proizvodnje, to je
korelat poveanja organskog sastava kapitala: predu
zee u petrohemijskoj industriji koje ima isti broj
radnika kao neko preduzee iz tekstilne industrije,
moe biti u zavisnosti od monopolistikog kapitala,
dok e ovo drugo zavisiti od nemonopolistikog kapi;
tala. Ovo utoliko pre to monopolistiki kapital tei
da sniava ivi rad u odnosu na minuli rad.
Naelno uzev, ne moe se polaziti ni od odreiva
nja stepena koncentracije prema granama drutvene
proizvodnje, tj. od toga da se utvruje proporcionalno
uee pojedinih firmi u ukupnoj proizvodnji odree
nih privrednih grana. Monopolistiki kapital najee
obuhvata vie grana. Ovo zbog toga to se, s jedne
strane, vri porutvljavanje procesa rada, a s druge
strane zato sto je monopolistiki kapital prinuen da
koristi prednosti nejednakih profitnih stopa u raznim
granama proizvodnje. To je sluaj, na primer, sa Pesineom (Pechiney) koji istovremeno proizvodi alumlnijum i hemijske proizvode. Ako se ograniimo samo
na utvrivanje stepena koncentracije po granama, ne

226

NIKOS PULANCAS

minovno emo potceniti stepen koncentracije i izbri

sati granice izmeu monopolistikog i nemonopolistikog kapitala. Isto vai i za odreivanje stepena kon
centracije na osnovu uea pojedinih firmi u raznim
proizvodima: krupnu industrijsku firm u upravo ka
rakterie stalna diverzifikacija finalnih proizvoda sa
kojima ona izlazi na trite. Moe se ii jo dalje:
ako kao kriterij uzimamo procentualno uee jedne
ili vie firmi u ukupnoj proizvodnji nacionalne pri
vrede, dobijamo takoe tek priblian pokazatelj, je r
se time ne samo potpuno previa diferencijacija po
granama, ve se ne vodi rauna ni o procesu internacio
nalizacije kapitala. K riterij koji se temelji na pro
centu aktive kojom raspolau pojedine firme, po pra
vilu brka pravo sa ekonomskim vlasnitvom.
Pa ta se onda moe uzeti kao relevantan kri
terij poloaja monopolistikog kapitala na tritu?
M arksistika teorija monopolistikog kapitalizma ne
polazi od odnosa kapitala na tritu: trite i prometni
proces kapitala predstavljaju samo posledice proire
ne reprodukcije kapitala, koja poiva na krunom toku
proizvodnje. Postojanje monopola koji im aju domi
nantnu ulogu na tritu ne ukida konkurenciju, ve
je reprodukuje u drugaijim razmerama. Primedbe
koje se sa stanovita trita stavljaju teoriji monopo
listikog kapitalizma polaze od stavova koji se raz
likuju od stavova marksistike teorije i nameu joj
analize koje su joj tue. Naime, tvrdi se da nije re
o monopolima ve o oligopolima", da ne dolazi do
ukidanja konkurencije, ve da postoji nesavrena kon
kurencija. Otuda je jasno da poloaj neke firme na
tritu predstavlja samo prost pokazatelj koncentra
cije kapitala, pokazatelj kojim treba veoma oprezno
rukovati.
Najzad: u korienju profita se pokazuje sposob
nost monopolistikog kapitala da ostvaruje viak pro
fita, pored ostalog i zbog njegovog dominantnog polo
aja na tritu; osim toga, monopolistiki kapital je
prisiljen da vri selektivno investiranje u najrentabil
nije grane ili oblasti. Monopolistiki kapital poseduje
izvanredne sposobnosti akumulacija i proirene repro
dukcije putem samofinansiranja. U stvari, stope samofinansiranja zavise od stepena koncentracije. Ali i na

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

227

ovom planu se pokazuje da su granice izmeu mono

polistikog i nemonopolistikog kapitala sasvim re
lativne. Ovo zbog toga to se novani ili bankovni
kapital uplie u koncentraciju proizvodnog kapitala.
III
Pre no to pristupimo analizi odnosi proizvodnje,
valja se zaustaviti na ulozi koja, u reprodukciji dru
tvenog kapitala, pripada centralizaciji novanog kapi
tala. Tu centralizaciju takoe moemo shvatiti samo
u njenoj vezi sa koncentracijom proizvodnog kapitala,
koja je i dalje presudan moment procesa reproduk
cije. Mogunosti samofinansiranja, tj. akumulacije i
rentabilnosti rezultata neposredno ostvarenih u proiz
vodnji, ograniene su usled toga to postoji nejedna
kost u priticanju profita i u proirivanju proizvodnog
kapitala:21 priticanje profita se moe pokazati nedo
voljnim za uputanje u nove poslove; u drugim slu
ajevima, priticanje profita dozvoljava stvaranje re
zervi, koje takoe treba da donose profit, jer slue
proirivanju preduzea. Bilo kako bilo, razmena izmeu
proizvodnih jedinica i dalje postoji, ali ona ispoljava
neposrednosti uslovljene kretanjem investicija. Do toga
dolazi i kada usled koncentracije nastaju sloene pro
izvodne jedinice, ime se menja i sam smisao razmene
izmeu proizvodnih jedinica koje ulaze u njihov sa
stav: naime, vie se ne vri spoljna" razmena izmeu
jedinica koje se nalaze pod razliitom kontrolom, ve
razmena postaje interna, tj. odvija se u okviru slo
ene jedinice. Najzad, nejednakosti izmeu grana i
oblasti proizvodnje, izloenih delovanju tendencije iz
jednaavanja profitnih stopa, zahtevaju bre transfere
kapitala iz jedne u drugu granu, odnosno iz jedne u
drugu oblast proizvodnje. Svrha svega toga je maksi
malno poveanje profita.
Upravo se tu ispoljava uloga kredita, tj. novanog
ili bankovnog kapitala kao posrednika u finansiranju:
centralizacija novanog kapitala dovodi do stvaranja
bankovnog monopolistikog kapitala do krupnih
Na primer, atopa aamofinanslranja Industrijskih Inveatidja u
Francuskoj krade se Isneu 45. 1 TOM; u SAD ta stopa Je posle
livanradnog porasta spala 1945. godine na 75H.

223

NIKOS PULANCAS

banaka" i neposredno je povezana sa koncentraci

jom proizvodnog kapitala. Ali, u konkretnom istorij
skom procesu i zavisno od oblika osnovne protivre
nosti, ta centralizacija moe po svom ritm u pretho
diti, pratiti ili slediti koncentraciju, ve prem a tome u
kom se vidu u raznim zem ljam a stvara monopolistiki
kapital (industrijski kapital, bankovni kapital). Tako
se, dakle, na osnovu konkretnih form acija i njihovih
etapa mogu utvrditi razliita tempa i stupnjevi in
dustrijske i bankovne koncentraciije, tj. beanje ili
zaostajanje jedne u odnosu na drugu: u Francuskoj
je, recimo, bankovna koncentracija u svakoj etapi
prethodila industrijskoj koncentraciji. Najzad, na stva
ranje bankovnog monopolistikog kapitala deluju, po
red ostalog, apeli na javnu tednju i profiti koje je
neposredno ostvario proizvodni kapital.
Dakle, ve se vidi da se finansijski kapital (on je
u reprodukciji drutvenog kapitala samo jedan od na
ina funkcionisanja ujedinjavanja ili stapanja indu
strijskog i novanog kapitala) pre svega ostvaruje kroz
delovanje centralizacije novanog kapitala u stvaranju
industrijskih monopola i kroz delovanje koncentracije
proizvodnog kapitala u stvaranju bankovnih monopola.
Meutim, taj proces stapanja se tu ne zaustavlja: on
se protee na sve veu meuzavisnost industrijskog i
bankovnog monopolistikog kapitala, a to dovodi do
pojave onoga to obino nazivamo krupnim finansijskim im perijam a. Te tvorevine predstavljaju vii
stupanj krupnih industrijskih firmi i krupnih banaka.
Etapa stapanja koju, pod jedinstvenim ekonomskim
vlasnitvom i kontrolom, obeleava ujedinjavanje krup
nih industrijskih firmi i krupnih banaka, moe se
ispoljiti u vidu dominacije ili industrijskog kapitala
koji stvara ili kontrolie svoje industrijske firme. I
ovde ovaj trenutak stapanja moe, zavisno od zemlje
u pitanju, prethoditi, pratiti ili slediti ritam koncen
tracije i centralizacije. Drugim reima finansijski ka
pital odreuje proces stapanja, koji istovremeno obu
hvata odnose izmeu elemenata koji se kcrmbinuju,
ali i same te elemente. Meutim, taj proces nikako ne
podrazumeva da dolazi do prostog i jednostavnog ne
stajanja tih elemenata kroz njihovu integraciju u
neki metafiz'ki entitet u finansijski kapital. Ove

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

^ 9

napomene su veoma vane da bi se shvatile protiv

renosti koje proimaju monopolistiki kapital u sva
kom trenutku njegove reprodukcije; ukratko reeno,
da bi se otkrile pukotine u tom procesu stapanja.
Ali jedino prouavanje delovanja odnos proizvod
nje na procesu rada moe nam pomoi da potpunije
shvatimo a) proces stvaranja industrijskog monopolis
tikog kapitala (koncentracija) i stvaranja bankovnog
monopolistikog kapitala; b) naine i oblike njihove
meuzavisnosti; c) odnose izmeu monopolistikog i
nemonopolistikog kapitala, ukratko veze i sadanje
protivrenosti u okviru burtoazije.
To prouavanje odnosi proizvodnje i njihovih sa
danjih preobraaja i jeste glavni aspekt problema.
Ovo zbog toga to odnosi proizvodnje imaju primat
nad proizvodnim snagama. Upravo delovanje tih preobraenih odnosa na proces rada dovodi do sadanjih
oblika kapitalistikog podrutvljavanja proizvodnih
snaga.** Tu u se sada i zaustaviti, insistirajui najpre
na delovanju sadanjih preobraaja odnosi proizvod
nje u okviru samog monopolistikog kapitala.
2.

Faze monopolistikog kapitalizma i promene

odnosa proizvodnje
1

Proirena reprodukcija kapitalizma dovodi do pre

obraaji naina proizvodnje. Ti preobraaji imaju svoje
stadije i faze. Meutim, postoji nepromenljivo jezgro
odnosi proizvodnje, karakteristinih za taj nain. Otu
da su svi ti preobraaji samo preobraeni oblici
naina proizvodnje koji i dalje ostaje kapitalistiki.
Karakteristika kapitalistikih odnosa proizvodnje je u
tome to kapital istovremeno ima ekonomsko vlasnitvo
(pravo raspolaganja sredstvima za proizvodnju i alo To uveno porutvljavanje proizvodnih anagn, prava magiCna
formula koju zadrte brojne tadanje marksistike analize, nije u stvari
tendencija imanentna procesu rada kao takvom: ona Je izraz procesa
koji joj odreuju odnosi proizvodnje. Stoga motamo red da ne postoji
..neutralno" porutvljavanje procesi rada: u kapitalizmu mote biti
reCl Jedino o kapitalistikom podrultvljavanju procesi rada.

130

NIKOS PULANCAS

ciranja resursa i profita u ove ili one svrhe) i driavina*

(upravljanje i relativno gospodarenje odreenim pro
cesom rada): neposredni proizvoai (proletarijat) su
izvlaeni' od svega, osim od svoje radne snage koja
i sama postaje roba, to omoguuje specifino izvla
enje vika rada u obliku vika vrednosti.
1. To postavlja prvi problem: konkurentski i mo
nopolistiki stadiji, situirani u proirenu reproduk
ciju kapitalizma, razlikuju se od onoga to Marks
naziva periodom m anufakture ili oblikom proste robne
proizvodnje: ovo zbog toga to u periodu manufakture
(kapital formalno potinjava supsum ira rad) ne
posredni proizvoai jo nisu izvlaeni od svojih
sredstava za proizvodnju, mada su ona ve u vlasni
tvu kapitala.
Dakle, odnos izmeu ta dva stadija kapitalizma
odnos izmeu konkurentskog i monopolistikog stadija
apsolutno se razlikuje od odnosa izmeu tih sta
dija i perioda m anufakture: a to je suprotno analizama
istraivaa KP Francuske; naime, ovi istraivai uglav
nom polaze od podrutvljavanja proizvodnih snaga
i strogo vre periodizaciju kapitalizma na tri stadija
na m anufakturni period, na konkurentski kapita
lizam i na monopolistiki kapitalizam.23 U stvari, uprkos svim priam a o naunoj i tehnikoj revoluciji,
izmeu konkurentskog i monopolistikog kapitalizma
ne postoje takve promene procesa rada, koje bi se
dale uporediti sa promenama po kojima se manufak
tura razlikuje od proirene reprodukcije kapitalizma.
Porutvljavanje procesa rada odvija se pod domina
cijom odreenih odnosa proizvodnje koje ine nepromenljivo jezgro oba ova stadija kapitalizma. U stvari,
m anufakturni period, strogo uzev, predstavlja prelaz
iz feudalizma u kapitalizam, dok se dva pomenuta
stadija kapitalizma vezuju za proirenu reprodukciju
kapitalizma.
2. Jo manje se moe rei da stadiji kapitalizma
(a ponekad i same faze svakog od tih stadija), koje, u
* Dravina Gat. possessio) d ranje neke stvari u faktikoj vlasti,
faktika vlast lica n ad neim . (Prim . prev.).
** J.-P. Dalilez. Les M o n o p o les. . . op. cit., str. 117. i dalje; Ph.
Herzog, Politique ic o n o m iq u e . . . op cit., str. 49. i dalje; P. Boccara,
E tudes su r le capitalism e m onopoliste d E t a t. . . 1973, str. 21. i dalje.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

J 21

okviru date drutvene formacije ili na meunarodnom

planu, utvrujemo na osnovu procesa dominacije ka
pitalistikih odnosa ili jednog od njihovih oblika nad
ostalim odnosima proizvodnje ili oblicima kapitalis
tikih odnosa ispoljavaju razliite oblike dominant
nih kapitalistikih odnosa proizvodnje. Sta pod time
podrazumevamo ?
Promene o kojima je ovde re tiu se obliki pri
svajanja vika vrednosti. Meutim, one ne menjaju
eksproprijaciju i izvlaivanje neposrednih proizvoa
a od njihovih sredstava za proizvodnju, tj. ne menja'u mesto radnika u odnosima proizvodnje. Ti razb
iti oblici (preobraeni oblici) tiu se oblika tano
odreene povezanosti odnosi ekonomskog vlasnitva i
dravine u okviru samog kapitala: ti oblici veoma zna
ajno deluju na porutvljavanje procesa rada i daju
mu odreen peat, ali ne m enjaju strukturu tog podrutvljavanja.

3.
Sutinski uzev ovi preobraaji su u skladu sa
poveanjem stope eksploatacije (intenzivna eksploata
cija rada, relativan viak vrednosti), te se tako suprot
stavljaju tendencijskom padu prosene profitne stope.
Kaemo sutinski zato to ta eksploatacija neposredno
upuuje na glavnu protivrenost (buroazija-radnika
klasa). Stoga se i usredsreujem na to pitanje. Ali
oigledno je da nas preobraaji odnosi proizvodnje
upuuju, u stvari, na veoma sloenu mreu inilaca.
Bie dovoljno navesti samo jedan prim er koji sada
ima poseban znaaj: svrha tih preobraaji je u tome
da se monopolistikom kapitalu omogui suzbijanje
tendencijskog pada profitne stope i to ne samo to se
u odnosu

poveava

stopa eksploatacije, ve se

smanjuje i vrednost jednog dela postojanog kapitala

(c). Kada su u pitanju odnosi izmeu kapitali, to se
upravo moe uiniti preobraajem odnosi proizvodnje,
to emo tek utvrditi. Svrha tih preobraaja je i u
tome da se kapitalu i njegovim raznim sastavnim delovima omogui ostvarivanje prosene profitne stope u
novim uslovima sistema, tj. u uslovima monopolisti
kog kapitalizma. Ali ta sloena mrea inilaci i preo
braaja koji joj odgovaraju, u krajnjoj liniji ukazuju
na protivrenost kapital/rad, tj. na eksploataciiu.

J3 2

NIKOS PULANCAS

Preobraaji povezanosti ekonomskog vlasnitva i

dravine u okviru samog kapitala:
a) izraavaju se kroz konkretne odnose izmeu
razliitih prava koje u sebi nose vlasnitvo i dravina
b) dovode do toga da razni delovi kapitala, zavisno
od stadija i faza kapitalizma, poseduju razliite stepene
ekonomskog vlasnitva i dravine;
Oni se neposredno odraavaju:
a) na preobraaje pravnog vlasnitva;
b) na promene okvira proizvodnih jedinica (pre
duzea'');
c) na razlike izmeu agensa koji u vidu kapitala
ili agensa neposredno zavisnih od njega vre sva ona
prava koja proistiu iz kapital-odnosa.
II
Sadanje preobraaje moemo bolje shvatiti ako
imamo u vidu tipian oblik tih odnosa u stadiju kon
kurentskog kapitalizma''. Taj stadij se karakterie podudaranjem domena ekonomskog vlasnitva i dravine:
individualni kapitalist je imao u svojim rukam a to
vlasnitvo, ali je istovremeno gospodario, odnosno up
ravljao procesom rada koji se odvijao u odreenoj pro
izvodnoj jedinici. Ta podudarnost odgovara odreenom
stepenu kapitalistikog podrutvljavanja meusobno
odvojenih procesa rada. Otuda i klasina predstava
proizvodne jedinice kao individualnog preduzea. Ta
podudarnost se proiruje i na individualno pravno
vlasnitvo koje ima privatni kapitalist. Pa i samo vr
enje prava koja proistiu iz ekonomskog vlasnitva i
dravine bilo je u rukam a individualnog poduzetnika
i njegovih neposrednih agensa.
Za razliku od toga, relativno razdvajanje ekonom
skog od pravnog vlasnitva, do ega su dovela akcionar
ska drutva, predstavlja jednu od najoiglednijih pro
mena u elom stadiju monopolistikog kapitalizma.
Akcionarsko drutvo oblik pravnog vlasnitva,
koji odgovara koncentraciji i centralizaciji kapitala
predstavlja jedan od najznaajnijih naina ostvari
vanja tog procesa. S jedne strane, u okviru koncentra
cije proizvodnog kapitala stapanje i apsorbovanje

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

123

industrijskih firmi i centralizacije novanog kapi

tala; s druge strane, u sve veoj meuzavisnosti ta dva
kretanja, tj. u meuzavisnosti industrijskih i bankar
skih monopola. Iako esto stvaraju svoje komplekse
zavisnih banaka i drutava za finansijske plasmane
(holdinzi), industrijski monopoli koriste kapitale ban
karskih grupa: putem participacije, karakteristine za
akcionarska drutva, oni, u stvari, raspolau paketima
akcija. I obrnuto, bankarski monopoli, upravo pomou
tog istog sistema participacije, esto neposredno ko
riste kapital industrijskih monopola. Ukratko, kao
oblik pravnog vlasnitva, akcionarsko drutvo impli
cira svoje privatno" porutvljavanje u okviru kapi
talistike klase.
Razume se, re je o relativnom razdvajanju eko
nomskog od pravnog vlasnitva: akcija ili uee jed
nog akcionara ne nose sobom odgovarajui ili srazmerni deo ekonomskog vlasnitva i stvarne kontrole.
To vlasnitvo, u celim uzev, dri nekolicina krupnih
akcionara (to nisu obavezno oni koji imaju najvie
akcija); oni na razne, dobro prostudirane naine, koncentriu u svojim rukama prava koja proistiu iz tog
vlasnitva.
Ali, to se tie samo jednog aspekta relativnog raz
dvajanja ekonomskog od pravnog vlasnitva. No i to
pokazuje nitavnost celog niza starih mitova o soci
jalnom kapitalizmu" (sada je savremeniji mit o par
ticipaciji" putem akcionarstva). Dalekosenije po
sledice mogu se shvatiti jedino ako se ima u vidu pro
mena samog ekonomskog vlasnitva u stadiju mono
polistikog kapitalizma. No ja u to u ovom trenutku
samo pomenuti: nestajanje linosti individualnog po
duzetnika, tj. koncentracija povezana sa podrutvljavanjem procesa rada, u skladu je sa razdvajanjem
raznih prava koja sadrii ekonomsko vlasnitvo. Na
mesto integralnih i posebnih ekonomskih vlasnitva
dolaze razni stupnjevi ekonomskog vlasnitva i prava
koja odgovaraju tim stupnjevima, a sve to u zavisnos
ti od raznih trenutaka koncentracije i raznih delova
kapitala. Ova tendencija se ostvaruje kroz razdvajanje
pravnog od ekonomskog vlasnitva.
Razdvajanje pomenuta dva vlasnitva, povezano sa
razdvajanjem pravft od stepenA ekonomskog vlasnis-

134

NIKOS PULANCAS

tva, ima sledee posledice koje nas ovde neposredno

interesuju:
a) procesi koncentracije i centralizacije, kao i nji
hova meuzavisnost, ostvaruju se u oblicima koji es
to im aju privid pravnog vlasnitva;
b) to pravno vlasnitvo, izmeu ostalog, na sasvim
poseban nain prikriva stvarne protivrenosti kojima
je, iza jedinstvene fasade, proet monopolistiki ka
pital.
Ukratko, imajui u vidu ta razdvajanja, u stanju
smo da istraujem o protivrenosti koje u stadiju mo
nopolistikog kapitalizma postoje u okviru buroazije.
Ovo se pre svega odnosi na sam proces stapanja
do ega dolazi u krunim tokovima proizvodnog i nov
anog kapitala. Taj se proces, na raznim stupnjevima,
moe ostvarivati u vidu pravne autonom ije preduzea
koja su u pitanju: preuzimanje pravne kontrole nad
nekom firmom od strane druge, tzv. prava apsorpci
ja , nije nita drugo do jedan od oblika ili moguih
finalizacija tog procesa. Tu postoji itava gama moda
liteta koji idu u pravcu koncentracije ekonomskog
vlasnitva, pri emu te firme zadravaju svoju pravnu
autonomiju: jedan od tih modaliteta sastoji se u ma
njinskoj participaciji, tj. u tome to jedna firma po
seduje m anji deo akcija druge firme, ali takav deo
koji je dovoljan za sticanje potpune ili delimine stvar
ne ekonomske kontrole nad tom drugom firmom (ma
njinska kontrola). Ponekad ak nije nuna ni takva
participacija: krupno industrijsko preduzee je u sta
nju da putem brojnih ugovora o najm u stvarno potini
neku proizvodnu jedinicu. Ono e to uiniti bilo pri
svajanjem nekih prava koja proistiu iz ekonomskog
vlasnitva (u tom sluaju potinjeno preduzee ustupa
drugom preduzeu odreen stepen svog ekonomskog
vlasnitva), bilo prisvajajui ukupna prava vlasnitva (u
tom sluaju se radi o stvarnoj eksproprijaciji). A sve
se to vri pod platom pravnih vlasnitva koja su ne
samo autonomna, ve su potpuno odvojena i posebna.
Posledice se takoe ispoljavaju u meuzavisnosti
i protivrenostima izmeu koncentracije proizvodnog
kapitala i centralizacije novanog kapitala. Bankarska
grupa koja eli da prisvoji celo li delimino ekonom
sko vlasnitvo neke industrijske firme (odnosno sva ili

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

125

neka prava koja proistiu iz tog vlasnitva) ne mora

posedovati veinu drutvenog kapitala te firme prav
no vlasnitvo pa ni participirati u tom vlasnitvu.
Cesto je dovoljno da bankarska grupa primeni selek
tivnu politiku finansiranja i da diferencira uslove kre
ditiranja. Na taj nain, a koristei odreene uslove
priticanja profita, takva grupa stie stvarnu kontrolu
nad korienjem sredstava za proizvodnju i nad alo
kacijom resursa tog preduzea. To se odnosi na krup
ne monopolistike firme (s obzirom na njihove gra
nice samofinansiranja i nunost brzog obrta kapitala),
kao i na nemonopolistiki industrijski kapital. Najzad,
nije potrebno ukazivati na razne vidove sporazuma
ili saveza u okviru industrijskih i bankarskih mono
poli, ili izmeu tih skupinA; tu se pod platom auto
nomnog pravnog vlasnitva kriju esto nove etape monopolistikih procesa.
Posledice tih razdvajanja pravnog od ekonomskog
vlasnitva i razdvajanjA prava koja proistiu iz eko
nomskog vlasnitva, ispoljavaju se i u obrnutom smis
lu: jedinstveno ekonomsko vlasnitvo krupna in
dustrijska firma, krupna banka, krupan finansijski hol
ding esto fasadom apsorbovanih elemenata po
kriva relativno posebna ekonomska vlasnitva ili
to je ei sluaj razne stupnjeve ekonomskog
vlasnitva onih kapitalA koji ine to vlasnitvo. Indus
trijski ili bankarski monopol, odnosno finansijska gru
pa proleti su snalnim protivrenostima izmeu kapi
talA od kojih su ti organizmi sastavljeni, pri emu se
ti kapitali pojavljuju kao pravno integrisani.
Ali to razdvajanje pravA koja proistiu iz ekonom
skog vlasnitva odvija se paralelno sa tendencijom ka
koncentraciji i centralizaciji kapitala pod jedinstvenim
vlasnitvom. Ono ne znai neku egalitarnu ili propor
cionalnu podelu prava i ekonomskog vlasnitva na koncentrisane kapitale. To razdvajanje prikriva protivre
nosti koje postoje izmeu kapitalA, kao i borbu to
se vodi izmeu pojedinih delova kapitala. Otuda nJe?
moramo shvatiti kao nain za gubljenje odreenih
prava i za degradiranje ekonomskog vlasnitva od
reenih kapitala u korist drugih kapitala koji koncentriu svoja prava u stepene vlasnitva. Taj protivrean
proces razavajanja-koncentracije obuhvata, u stvar:
itavu gamu relativnih eksproprijacija do kojih aoiaz

236

NIKOS PULANCAS

u proirenoj reprodukciji monopolistikog kapitala.

Cilj tog procesa jeste stapanje kapitala pod jedinstve
nim vlasnitvom, p ri emu istovremeno dolazi i do
otpora tom procesu. Proces stapanja kapitala nema
nieg zajednikog sa udruivanjem ili zadrunom or
ganizacijom.
III
Jo neto: iza fasade relativne trajnosti oblika
pravnog vlasnitva tokom celog procesa monopolisti
kog kapitalizma (akcionarska drutva), dolazi do pro
mena samih m onopolistikih odnosa proizvodnje. Te
promene su, u stvari, novi oblici kapitalistikih od
nosa proizvodnje, koji odgovaraju monopolistikom
kapitalizmu: one se posebno tiu veze koja u procesu
rada postoji izmeu procesa razdvajanja-koncentracije
ekonomskog vlasnitva i dravine. Sredino mesto tih
promena jeste sam kruni tok proizvodnog kapitala;
njih moemo zapaziti u znaajnim izmenama do kojih
dolazi u drutvenoj podeli rada, kao i u obimu predu
zea.
Ovde u slediti logiku razvrstavanja monopolisti
kog kapitalizma na faze, to sam u prethodnom ogledu
analizirao kao periodizaciju imperijalizma24: a) faza
prelaska iz konkurentskog u monopolistiki kapita
lizam; b) faza konsolidacije monopolistikog kapitaliz
ma; c) sadanja faza. Drau se promena koje se, za
visno od tih faza, odigravaju u unutranjim '' odnosima
proizvodnje metropola. To e mi omoguiti da pre
cizirani prethodne analize.
Dravina, tesno povezana sa procesom rada, znai
mogunost korienja sredstava rada u sreditu pri
svajanja prirode, te nas upuuje na stupnjeve ovlada
vanja procesom (ili serijom procesa) odreenog rada
i uslova njegove reprodukcije. Dravina obuhvata niz
posebnih prava koja se razlikuju od prava vlasnitva,
i koja se tiu unutranjeg rukovoenja i organizacije
procesa rada u drutvenoj podeli rada.
Proizvodnu jedinicu preduzee" tj. oblik
povezanosti odnosa proizvodnje sa procesom rada, pre
svega valja posm atrati u odnosu na dravinu. Kohezija
koju odreena proizvodna jedinica ima u poreenju
u Videti tekst na stra n i 48. ove knjige i dalje.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

sa drugima, ogleda se u tesnoj meuzavisnosti procesi

rada koji se u njoj odvijaju. A ta meuzavisnost od
reuje i stvarnu sposobnost korienja sredstava za
proizvodnju. Meuzavisnost procesi rada koji ne po
seduje sopstvenu autonomiju, nema nikakve veze sa
fizikom" bliskou raznih ustanova: u raznim, geo
grafski razdvojenim ustanovama mogu se obavljati
praktino neraskidivi procesi rada. Svaki proces rada
moe biti centralizovan u odreenoj ustanovi. Ali za
hvaljujui meuzavisnosti tih procesa, on moe da
utie na odreene preobraaje. Otuda proizvodi koji
cirkuliu izmeu tih procesa ne predstavljaju spoljnu" razmenu, niti se u pravom smislu rei prodaju
i kupuju", ve predstavljaju interne razmene (cena
transfera) u okviru proizvodne jedinice. Tu postoji ne
prekidan dotok tih proizvoda. Kada je re o dravini,
proizvodna jedinica zahteva postojanje centralne ru
kovodee instance koja je u kapitalistikom nainu
proizvodnje odvojena" od radnika i koja upravlja
drutvenom podelom rada.
U kapitalistikom nainu proizvodnje dravina
predstavlja atribut kapitala koji isto tako ima i eko
nomsko vlasnitvo. Kapitalistika proizvodna jedinica
preduzee" pretpostavlja i postojanje ekonom
skog vlasnitva nad sredstvima za proizvodnju koja
se koriste u toj jedinici. Proces proizvodnje implicira
meuzavisnost procesi rada koji se obavljaju nad
sredstvima rada. Budui da ta sredstva pripadaju raz
nim vlasnicima, to se stvaraju odnosi izmeu posebnih
proizvodnih jedinica. Drugim reima, kapitalistika
proizvodna jedinica predstavlja konkretan vid odnosa
izmeu ekonomskog vlasnitva i dravine (i jedno i
drugo pripadaju kapitalu).
Ova analiza proizvodne jedinice u potpunosti ras
kida sa svim institucionalistikim shvatanjima pre
duzea i iz nje ve moemo izvui dva znaajna za
kljuka: a) ako imamo u vidu da je sve vee podrutvljavanje rada u skladu sa procesom koncentracije ka
pitala u okviru monopolistikog kapitalizma, jasno je
da se pomeraju i same granice proizvodnih jedinica;
b) to pomeranje granica, povezano sa pomenutim podrutvljavanjem, nosi peat koji koncentracija kapitala
utiskuje tm podrutvljavanju, pa, prema tome, i dru
tvenoj podeli rada. To nije posledica tehnike nuno-

238

NIKOS PULANCAS

sti procesa rada kao takvog. Proces rada postoji samo

u drutvenim uslovima pod kojima se odvija.
Meutim, odreena povezanost ekonomskog vlas
nitva i dravine javlja se u raznim vidovima, to za
visi od faz monopolistikog kapitalizma.25
U fazama prelaska i konsolidacije, monopolistiki
kapitalizam hvata korena i uvodi svoju vladavinu u
drutvenim formacijama metropola, posebno domina
ciju nad oblicima konkurentskog kapitalizma (nemonopolisitki kapital). Te faze odgovaraju odreenim ob
licima irenja nemonopolistikog kapitala i sitne pro
izvodnje koja nastaje na osnovi proste robne proiz
vodnje (trgovaka i zanatska sitna buroazija). U protivrenim posledicama disolucije-konzervacije koje vla
davina monopolistikog kapitalizma namee tim ob
licima, prevagu im aju p o s l e d i c e konzervacije: mono
polistiki kapitalizam jo ne uspeva da potpuno potini te oblike (da ih supsum ira, kako to kae Marks).
Ovo deluje na samu proirenu reprodukciju monopol
istikog kapitalizma: u poveanju stope eksploatacije,
ime se nastoji spreiti opadanje prosene profitne
stope, jo ne zapaamo jasno pom eranje ka dominant
noj intezivnoj eksploataciji rada. Monopolistiki ka
pital jo ne upravlja celinom organizacije procesa rada
i drutvene podele rada.
Jedino zapaamo da se koncentracija ekonomskog
vlasnitva relativno bre ostvaruje no podrutvljavanje procesa rada. Re je o optoj istorijskoj tendenciji
u procesu dominacije jednog naina proizvodnje nad
drugima, a to se ovde, u specifinom obliku, otkriva,
kroz odnos izmeu dva stadija kapitalizma. U stvari,
koncentracija ekonomskog vlasnitva govori o drutve
nim uslovima proizvodnje i reprodukcije. Ta e kon
centracija, uz nuna odstupanja, utiskivati svoj peat
podrutvljavanju rada i davati mu odreenu dinamiku.
Da li ti oblici irenja monopolistikog kapitalizma,
koji se istorijski ostvaruju kroz pomenuto relativno
bre odvijanje koncentracije ekonomskog vlasnitva,
sami im pliciraju odvajanje ekonomskog vlasnitva od
dravine? Umesto konkurentskog kapitalizma, tj. po
stojanja u odreenoj proizvodnoj jedinici ekonomskog
vlasnitva i dravine u rukam a individualnog kapita
liste, dominantno mesto dobija jedinstveno, i koncen Videti k a rtu na stra n i 148149 ove knjige.

klase

U SAVREMENOM KAPITALIZMU

J2 9

trisano ekonomsko vlasnitvo koje obuhvata vie od

vojenih proizvodnih jedinica: to je ekonomsko vlasni
tvo koje potinjava supsumira" relativno odvo
jene dravine. Tu nailazimo na tipian oblik (grupa-holding i trust) koji posredstvom koncentrisanog ekonom
skog vlasnitva moe kontrolirati potpuno razliite
proizvodne jedinice; on obuhvata najrazliitije i naj
udaljenije privredne grane, pri emu njihovi procesi
rada imaju karakteristinu autonomiju. Klasian pri
mer prua carstvo" Stinnes (u Nemakoj izmeu dva
rata), ak i kada u okviru jedne grane doe do kon
centracije (metalurgija, hernija itd.), granice proizvod
nih jedinica, tj. relativna autonomija njihovih procesa
rada i organizacija tih procesa, opiru se koncentraciji
ekonomskog vlasnitva: to znai da jo nije dolo do
faze koju nazivamo restruktuiranjem".
Opte uzev, upravo u tim fazama zapaamo ma
sovnu pojavu odvajanje prav koja proistiu iz samog
ekonomskog vlasnitva. To odgovara oblicima irenja
monopolistikog kapitalizma, upravo omoguuje to i
renje, i time to dovodi do breg napredovanja eko
nomskog vlasnitva: monopolistiki kapitalizam brzo
koncentrie u svoje ruke ne samo itave blokove" eko
nomskog vlasnitva, ve im dodaje i prava koja pro
istiu iz vlasnitva koja, formalno uzev, jo ne zavise od
njega.
Sada nam je jasno da odvajanje ekonomskog vlas
nitva od dravine (do ega dolazi u tim fazama) omo
guava odvajanje prava koja nastaju na osnovu eko
nomskog vlasnitva. Odvajanje uklanja prepreke na
putu stvarne eksproprijacije u korist monopolistikog
kapitala. Dodue, taj proces nije uvek ravnomeran.
Monopolistiki kapital stie neka prava iz ekonomskog
vlasnitva koje pripada drugom kapitalu. Meutim,
u tom procesu borbe i otpora neka druga prava i dalje
pripadaju tom kapitalu. Sve zavisi od toga da li je vla
dajui oblik koncentracije razbio granice proizvodnih
jedinica i da li se proirio na odvojene dravine. Ka
pitalista kome su oteta neka prava iz domena vlasni
tva, jo moe zadrati neka znaajna prava na osnovu
dravine. Naime, ekonomsko vlasnitvo u kapitalizmu
obuhvata i pravo dravine. Otuda je i sam kapital
omeen tim pravnim odnosima: odvajanje ekonomskog
vlasnitva od dravine, to implicira koncentrac j

140

NIKOS PULANCAS

posebnih dravina pod okriljem jedinstvenog vlasni

tva, nikako ne znai da bez dravine mogu postojati
odreen stepen vlasnitva ili neka prava na osnovu
vlasnitva.
IV
Na planu unutranjih odnosa imperijalistikih mo
nopola, sadanju fazu monopolistikog kapitalizma karakteriu znaajne promene. Dominacija monopolisti
kog kapitalizma nad ostalim nainima i oblicima pro
izvodnje dovodi do protivrenih posledica u okviru
kojih disolucija ima prevagu nad konzervacijom.
Monopolistiki kapitalizam preuzim a rukovoenje svim
procesima rada i drutvenoj formaciji namee odre
enu drutvenu podelu rada. Ta reorganizacija pro
cesa rada ispoljava se kroz masovno, veoma karakte
ristino porutvljavanje procesa rada: ona je u skladu
sa pomeranjem dominante u pravcu intenzivne eksploa
tacije rada (relativan viak vrednosti).26
U tim uslovima dom inantan vid koncentracije pro
izvodnog kapitala u sadanjoj fazi jeste integrisana
proizvodnja, na ta smo ve ukazali. Naime, integrisana
proizvodnja znai restruktuiranje procesa rada, i to
u smislu podrutvljavanja drutvene podele rada, a
sve to u skladu sa koncentracijom ekonomskog vlas
nitva. Procesi rada koji se odvijaju u okviru raznih
proizvodnih jedinica, u uslovima koncentrisanog i je
dinstvenog vlasnitva, tesno su povezani. To dovodi do
stvaranja sloenih proizvodnih jedinica sa brojnim podjedinicam a koje se javljaju kao njihovi organski ele
menti. Tako nastaju krupne industrijske firme ili
dinovska preduzea. Klasian prim er prua petrohemija, gde tehnoloke inovacije u preradi naftinih de
rivata dovode do toga da se, u okviru istog ekonomskog
vlasnitva, javlja tesna povezanost procesa rada proiz
vodnih jedinaca koje potiu iz te dve grane (nafta i
hernija). Tradicionalne granice proizvodnih jedinica
proiruju se u toj m eri da se poklapaju sa ekonomskim
vlasnitvom: upravo u tome i jeste poznat problem
restruktuiranja" ili modernizacije'' preduzea. Ta
11 Ali takoe odgovara odnosu snaga izmeu k ap itali u procesu
stalnog obezvreivanja jednog dela kapitala, obezvreivanja koje uporedo
spreava tendencijski pad prosene p rofitne stope.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

integracija procesi rada i irenje granica proizvodnih

jedinica odnose se na koncentraciju u okviru jedne
grane kao i na meugranske koncentracije. Stoga uporedo sa time dolazi do brisanja i samih granica koje
postoje meu granama drutvene proizvodnje. Razme
na meu osnovnim proizvodnim jedinicama sloene
proizvodne jedinice postaje njena interna razmena.
Prema tome, jasno je da ta integracija procesa rada
ne ometa ni diverzifikaciju podruja investiranja, niti
stalnu diverzifikaciju finalnih proizvoda koje nudi di
novska firma.
Sadanji pravac koncentracije kapitala takoe im
plicira tendenciju ka smanjivanju raskoraka i odvoje
nosti izmeu vlasnitva i dravine, to je bilo karak
teristino u prethodnim fazama monopolistikog ka
pitalizma: monopolistiki kapitalizam vri stvarnu pro
irenu supsumpciju sredstava rada i radne snage, i
to masovnom disolucijom njihovih veza u drugim obli
cima. Pojedinane dravine, potinjene koncentrisanom
vlasnitvu, pretapaju se, istovremeno sa irenjem gra
nica proizvodnih jedinica, u jedinstvenu dravinu:
sloene proizvodne jedinice pretpostavljaju postojanje
centralne rukovodee instance koja upravlja integraci
jom procesi rada i regulie stalne tokove izmeu os
novnih proizvodnih jedinica. Prava koja proistiu iz
te jedinstvene dravine koncentriu se u ekonomskom
vlasnitvu dinovske firme. Ta koncentracija prava na
osnovu dravine vri se na vie naina: pored ostalog,
dominacijom odreene jedinice nad ostalim jedinicama
sloene proizvodne jedinice (ta jedinica isporuuje os
novne proizvode ostalim jedinicama koje ih zatim pre
rauju).
Ali tendencija ka smanjivanju raskoraka izmeu
ekonomskog vlasnitva i dravine deluje i na samo
ekonomsko vlasnitvo. Poveavajui meuzavisnost pro
cesa rada i kapitala, jo intenzivnije se reprodukuju
protivrenosti izmeu raznih delova kapitala (a to je
za nas veoma vano). To smanjivanje dovodi do nemi
novnog smanjivanja odvojenosti izmeu raznih prava
koja proistiu iz ekonomskog vlasnitva i do sve vee
koncentracije stupnjeva ekonomskog vlasnitva, ra
sutog po raznim proizvodnim jedinicama. Nepostoja
nje integrisane proizvodnje omoguavalo je pit*v.
relativnih eksproprijacija pomou kojih bi industrijski

242

NIKOS PULANCAS

monopol stvarno preuzimao odreenu proizvodnu je

dinicu, ostavljajui p ri tome pojedinim kapitalima
neka prava svojine (brojni sluajevi zakupa). Sve to
govori o otporu koji u procesu rada pruaju dravina
i proizvodne jedinice. Ali pojaano porutvljavanje i
integracija procesa rada, koncentracija rukovoenja i
upravljanja tim procesim a neminovno dovode do in
tenzivne borbe za koncentraciju prava vlasnitva u
okviru jedinstvenog vlasnitva.
To se ne tie samo odnosa izmeu monopolisti
kog i nemonopolistikog kapitala na to emo se
jo vratiti nego i odnosa u okviru samog monopo
listikog kapitala. O tome svedoe ne samo stalno
neuspeli pokuaji stvaranja zajednikih preduzea
zajednikih filijala veeg broja monopolistikih grupa
ve i intenzivna borba monopola za iskljuivu i
jedinstvenu kontrolu nad firmama i itavim sektorima.
To se najzad tie i odnosa u okviru samog koncentrisanog kapitala ili monopolistike grupe: razni savezi
koji esto dovode do razliitih stupnjeva ekonomskog
vlasnitva u rukam a kapitala, ujedinjenih pod domi
nacijom jednog od njih, sve vie se ispoljavaju kao
oblici iskljuive koncentracije svih prava vlasnitva u
rukam a jednog jedinog kapitala.
U kratko pojaana tendencija ka stapanju kapi
tala predstavlja u sadanjoj fazi tendenciju ka smanji
vanju raskoraka izmeu ekonomskog vlasnitva i dra
vine, odnosno izmeu raznih prava i stupnjeva ekonom
skog vlasnitva. A time se samo pojaavaju protivre
nosti i borba izmeu pojedinih delova kapitala. To je
prvi zakljuak koji ima neosporan znaaj.
V
Imau prilike da se vratim na ove analize kada
budem istraivao odnos izmeu monopolistikog i ne
monopolistikog kapitala u sadanjoj fazi: tada emo
videti da sadanje promene monopolistikih odnosa
proizvodnje u mnogo emu prevazilaze prosto stva
ranje sloenih proizvodnih jedinica koje su samo deo
posledica tih promena. U ovom trenutku ukazujem
na sledee tri znaajne napomene:

klase

sa v rem eno m

k a p it a l iz m u

14 3

1.
Faze monopolistikog kapitalizma to smo ih
prethodno analizirali, nikako ne treba shvatiti kao
emu nekog jednolinijskog etapizma hronolokog sleda.
Monopolistiki kapitalistiki odnosi iz faze konsoli
dacije na poseban nain koegzistiraju sa odnosima iz
sadanje faze. To zavisi od konkretnih drutvenih for
macija i ima razliite stupnjeve. Budui da se ovde
radi o stadiju (monopolistiki kapitalizam), treba pra
vilno shvatiti Lenjinove rei o tome da je taj stadij
samo nadgradnja ili omot starog kapitalizma:
konkurentski kapitalizam (nemonopolistiki kapital)
stalno se reprodukuje u monopolistikom kapitalizmu
i u njegovim raznim fazama (dodue, taj proces nije
samostalan). To znai da monopolistiki kapitalizam,
ak i u sadanjoj fazi, nosi obeleja odnosa proizvodnje
koji dovode do njegovog proirivanja na nemonopo
listiki kapital ( a taj kapital se stalno javlja). Osim
toga, proirena reprodukcija monopolistikog kapitala
ispoljava stalnu tendenciju ka koncentraciji koja se
ostvaruje u vidu holdinga, pri emu se ne vri stvarna
integracija procesi rada, niti se smanjuju razlike iz
meu ekonomskog vlasnitva i dravine. Do toga dola
zi usled nejednakosti profitnih stopa u granama i sek
torima, kao i zbog toga to je monopolistiki kapital
prinuen da maksimizira viak profita.
Takoe je jasno da taj oblik proirivanja ima spe
cifina obeleja u sadanjoj fazi. Naime, to proiri
vanje se ostvaruje upravo u skladu sa novim koordi
natama te faze: koncentracija i holding su sada vid
konglomerata. No, ak i kada ti konglomerati ukljuuju
izuzetno raznolike procese rada, ali bez njihove stvanie
integracije, valja ipak napomenuti (kao to to ini
I. Morvan)2* da ti konglomerati nisu holding grupe
u tradicionalnom smislu te rei: u stvari, tradicionalne
grupe se, u veini sluajeva, zadovoljavaju time to
dre manje ili vie znaajan kapital akcionarskih dru
tava koje kontroliu, pri emu ne ele da budu od
govorne za upravljanje svim tim drutvima. Konglo
merati se, pak, ne zadovoljavaju time da dre samo
deo kapitala svojih filijala: oni nastoje da stvarno
upravljaju tim filijalama; drugim reima, oni pred
stavljaju prave industrijske firme.
n Y. M orvu. La Concantration da l'industrta an Franca, 1972, tr. 1U-

244

NIKOS PULANCAS

Ukratko, periodizacija kapitalizma na stadije, kao

i posledice disolucije-konzervacije to ih monopolisti
ki kapitalizam namee konkurentskom kapitalizmu, ne
moemo shvatiti kao odnos izmeu kapitalistikog na
ina proizvodnje i ostalih naina i oblika proizvodnje.
Povezanost ta dva stadija je veoma specifina. Naime,
monopolistiki kapitalizam predstavlja proirenu re
produkciju ukupnog kapitalistikog naina proizvod
nje, te tako u novom obliku reprodukuje protivre
nosti ukupnog ciklusa reprodukcije. To utoliko vie
vai za periodizaciju samog monopolistikog kapitaliz
ma na faze: obeleja faza koje su
prethodile
monopolistikom kapitalizmu, ne samo to se konzer
viraju u sadanjoj fazi koja ima specifina obeleja,
ve se u njoj stalno reprodukuju u novom vidu. Sve
to ini izuzetno sloenim oblike procesa stapanja
u ciklusima koncentracije proizvodnog kapitala i cen
tralizacije novanog kapitala, kao i u njihovim meu
zavisnostima i meuvezama. Te oblike moe rasvetliti
jedino konkretna analiza povezanosti raznih faza u
konkretnoj drutvenoj formaciji. Francuska prua oi
gledan prim er, upravo zbog toga to je sve donedavno
zaostajala u procesu koncentracije kapitala.
2.
Periodizacija internacionalizacije kapitalistikih
odnosa (do ega je dolo na svetskom planu) ne podu
dara se hronoloki sa periodizacijom raznih kapitalis
tikih metropola. Kada je re o tome, ne smemo smet
nuti sa uma da imperijalistiki lanac nije prost zbir
njegovih delova, tj. da se njegove karike neravnomemo
razvijaju. Otuda moe doi do hronolokih odstupanja
izmeu faze imperijalistikog lanca, odgovarajue"
unutranje faze neke im perijalistike metropole i kon
kretnih faza koje u odreenom trenutku proimaju
razne metropole. Ali to isto tako znai da e, kada
doe do zaostajanja neke metropole u odnosu na
fazu svetske celine imperijalistikog lanca, upravo taj
lanac naterati tu metropolu da pree u odgovarajuu
fazu. I ovde karakteristino zaostajanje Francuske pru
a oigledan prim er. Naime, Francuska je tek nedavno
(sa petim i estim planom) prela u sadanju fazu
monopolistikog kapitalizma, i to upravo pod pritiskom
internacionalizacije kapitalistikih odnosa.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

3. Ovde smo izvrili analizu odnosa proizvodnje

prema fazama monopolistikog kapitala, odnosa izme
u ekonomskog vlasnitva i dravine, te prava koja
iz njih proistiu. Sve se to odnosi na kapital i njegove
delove. Sasvim drugo je pitanje agensa koji vre ta
prava, tj. onih koji poseduju kapital ili neposredno
zavise od njega. Oigledno je da promene tih odnosa
dovode do diverzifikacije kategorija agensa koji vre
ta prava: dobro poznata pitanja menadiera ili tehnostrukture predstavljaju samo jedan aspekt tog pro
blema. Te promene deluju i na institucionalnu orga
nizaciju firme, to se ispoljava kao tendencija ka
centraHzaciji-decentralizaciji donoenja odluka u di
novskim firmama, ka birokratizaciji savremenih pre
duzea itd. Ta pitanja su svakako znaajna, ali su u
krajnjoj liniji drugostepena poto predstavljaju samo
posledicu promena odnosa proizvodnje. Na to smo
morali ukazati zbog danas vladajue institucionalistike struje koja nastoji da problem usredsredi na pro
mene organizacione strukture firme.
3.

Protivrenosti u okviru monopolistikog kapitala

Ove analize stavljaju naglasak na sledee: finan

sijski kapital, iza jedinstvene fasade, sve vie reprodukuje (u novom obliku) protivrenosti koje su inhe
rentne procesu reprodukcije kapitala. Pravno gledano,
stapanje kapitala kojim se stvara finansijski kapital,
javlja se kao divergentan i protivrean proces: finan
sijski kapital se ne podudara sa integrisanim kapita
lom, ve u tom procesu oznaava nain delovanja i od
nose izmeu delovi kapitala u njihovoj rastuoj me
uzavisnosti. Drugim reima, pojam finansijskog kaitala oznaava protivrean proces stvaranja monopoistikog kapitala.
. .
Najpre u analizirati upravo te protivrenosti i
razlaganja monopolistikog kapitala, sastavnog elemen
ta unutranje buroazije imperijalistikih metropola.

I
Te se protivrenosti u prvom redu tiu odnosi
izmeu industrijskih i bankarskih monopola. U prvim
monopolima dominira koncentracija proizvodnog ka10

146

NIKOS PULANCAS

pitala, a u drugim a centralizacija novanog kapitala.

I jedni i drugi su rezultat procesa stapanja industrij
skog i bankovnog kapitala, te istovremeno reprodukuju
protivrenosti izmeu proizvodnog i novanog kapitala.
Finansijski kapital je i sam proet konstitutivnom protivrenostima buroaske klase. Stoga bismo mogli rei
da su u finansijski kapital unete te protivrenosti.
Meutim, pri tome moramo naglasiti da finansijski
kapital ne predstavlja integrisanu celinu, odnosno da
se ne radi o prostim protivrenostim a izmeu finan
sijskih grupa" od kojih je svaka ve integrisana celina.
U stvari, radi se o protivrenostim a samih elemenata
koji ulaze u proces finansijskog kapitala industrij
skog kapitala, bankovnog kapitala elemenata koji
su ve izmenjeni svojim ulaskom u proces, i samim
tim procesom.
U stvari, nasuprot rairenom miljenju, finansijski
kapital se ne podudara sa bankovnim kapitalom. Me
utim, Hilferding upravo tako misli i to sasvim jasno
kae. Lenjin u svom Im perijalizm u i sam ponekad ide
u tom pravcu, ali se dobro uva da ne podri tu kon
fuziju. Ustajui protiv Hilferdinga, on uvek istie pre
sudnu ulogu proizvodnog kapitala28 i reprodukovanje
razlike koja u imperijalizmu postoji izmeu tog kapi
tala i novanog kapitala. Lenjin u tome sledi Marksa.
Ali i ovde treba biti dvostruko oprezan, je r finansijski
kapital kod Lenjina nema ono znaenje koje mu daje
Marks. Marks tim izrazom opisuje itav niz postupaka
koji proizilaze bilo iz trgovakog, bilo iz bankovnog
kapitala.2
* N em am n am eru da ovde ulazim u iscrpnu analizu tog pitanja;
zadrau se sam o na jednom znaajnom prim eru uzetom iz Im perijalizm a
kao najvieg stadija kapitalizm a (op. cit. s tr. 43, 44). Lenjin citira
Hilferdinga te bi se reklo da i sam preuzim a njegovu definiciju finan
cijskog kapitala koji se poistoveuje sa bankovnim: H ilferding piSe
kae Lenjin . . . Bankovni k apital dakle kapital u novanom
obliku koji je na taj nain u stvari pretvoren u industrijski kapital
ja nazivam finansijskim kapitalom . . ." M eutim, Lenjin odmah dodaje:
,,Ova definicija je nepotpuna ukoliko se u njoj ne ukazuje na jedan
od najvanijih m om enata, naim e: na toliki porast koncentracije proiz
vodnje i kapitala da koncentracija dovodi i da je dovela do mono
pola . . . K oncentracija proizvodnje; stapanje ili srastanje banaka sa
Industrijom to je isto rija postanka finansijskog kapitala i sadriaj tog
pojm a." (Podvukao N.P.)
* U vezi sa tim videti Suzanne de B runhot, La Politique m onitaire,
1973. s tr. 113. i dalje.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

Dakle, finansijski kapital oznaava proces stapa

nja industrijskog i bankovnog kapitala, ali daje novu
i veoma vanu ulogu bankovnom kapitalu i krunom
toku novanog kapitala. Meutim, to nikako ne impli
cira da se stapanje obavezno vri pod okriljem ban
kovnog kapitala i u znaku dominacije banaka nad
industrijom. To bi bio sluaj kada bi se finansijski
kapital poistoveivao sa bankovnim kapitalom. Takva
konfuzija je veoma opasna i izaziva sledee dve po
sledice:
a) Oni koji kleveu lenjinistiku teoriju o impe
rijalizmu, sm atraju da se ona nije potvrdila, jer e
industrija, zahvaljujui samofinansiranju, ubudue"
izbei kontrolu banaka. Brkanje finansijskog sa ban
kovnim kapitalom dovodi do toga da se Lenjinu ne
samo pripisuje shvatanje po kome se monopolistiki
proces odvija pod neizbenim okriljem banaka, ve
se potcenjuje aktivna i odluujua uloga koju bankovni
kapital igra u procesu stapanja, ak i kada se on vri
pod okriljem industrijskog kapitala. To je oigledno
ako finansijski kapital shvatimo kao nain delovanja
ukupnog" industrijskog i bankovnog kapitala;
b) Toj konfuziji takoe podleu marksistiki au
tori: oni su izgradili takvu periodizaciju kapitalisti
kog naina proizvodnje, u kojoj kapital zavisno od
raznih faza ima vladajuu ulogu u ukupnoj repro
dukciji drutvenog kapitala. Najpre dolazi trgovinski
kapital, zatim industrijski kapital i, najzad, bankovni
kapital koji se na neki nain poistoveuje sa finansijskim kapitalom. Pored napomena koje smo u vezi sa
tim izneli, naglasimo da to shvatanje, s jedne strane,
dovodi do zamagljivanja periodizacije kapitalizma na
faze (upravo se tu javlja lana dilema: da li je kapi
talizam od samog poetka bio imperijalistiki" i u
emu se drevni imperijalizam" razlikuje od neoimperijalizma"); s druge strane (to nas ovde posebno
zanima), to shvatanje neminovno daje dominantnu
ulogu bankovnom kapitalu u procesu stapanja monopohstikog kapitalizma.91
N Pored ostalih, J. Meynaud, L'Europe des affaires, 1967, atr. 111
I dalje. U stvari, to Je stav avlh buiioasklh autora.
11 Imperijalizam, sa svojim specifinim obeleljlma kao Ito su
Uvoz kapitala 1 podela sveta, poistovcuje se sa Internacionalizacijom
kapitala u specifinoj ulozi koju Igra novani kapital. Otuda danalnja

148

NIKOS PULANCAS

Prema tome, tokom celog ciklusa proirene repro

dukcije kapitalizma, ukljuivi imperijalistiki stadij,
reprodukciju ukupnog drutvenog kapitala odreuje
kruni tok proizvodnog kapitala, jedinog koji stvara
viak vrednosti. Ali to nikako ne znai da u konkret
noj drutvenoj form aciji ba taj deo kapitala ima vo
deu ulogu u ekonomiji i da, zavisno od prilika, ostva
ruje politiku hegemoniju (to vai za bilo koji stadij
i za bilo koju fazu).
Ove napomene u potpunosti vrede za imperijalis
tiki stadij, a naroito za monopolistiki industrijski
i bankovni kapital. Zavisno od konkretnih formacija,
faza i sticaja okolnosti, proces stapanja i njegovo delo
vanje u reprodukciji mogu se odvijati pod okriljem
i ekonomskim rukovodstvom bilo samo industrijskog
kapitala (primer SAD), bilo bankovnog kapitala (kla
sian je sluaj Nemake) u njihovoj borbi za raspodelu
vika vrednosti.
U Francuskoj se taj proces dugo odvijao pod
okriljem bankovnog kapitala i bio je izloen njegovoj
dominantnoj ekonomskoj ulozi: taj bankovni kapital
je, za razliku od nemakog kapitala, zadrao spekula
tivni karakter, te je bio neodluan kada se radilo o
industrijskim investicijama. Naime, u Francuskoj je
dolo do zaostajanja kako industrijalizacije, tako j
procesa stapanja monopolistikog kapitalizma. Otuda
i tipina obeleja tog procesa: veoma dugo se odvijao
divergentan proces stapanja (unutar odreenih delova
kapitala dolazilo je do relativno izolovane koncentra
cije i centralizacije) da bi posle krize iz 1929. godine
bankarska centralizacija postala snanija od industrij
ske koncentracije.32 Jo i danas tri najvee francuske
banke ulaze meu deset najkrupnijih svetskih neameprevlast m eunarodnog finansijskog kapitala, prevlast banaka, finansij
skog trita . .
Chr. Palloix, Internationalisation du capital et Stratgie
des firm es multinationales, 1973. Videti od istog autora L'iconom ie
m ondiale capitaliste, op. cit., razne lanke koje je objavio G. Dhoquois
itd. Ukazujem, m eutim , da je C hr. Palloix u drugim analizama shvatio
finansijski k apital kao proces ujedinjavanja Industrijskog i bankovnog
kapitala.
* J. Houssiaux, Le Pouvoir du monopole, essai sur les structures
industrielles du capitalism e contem porain, 1958; B. Gille, La Concentration
iconom ique, u knjizi la France et les F ranfais, izd. Pliade, 1972. itd.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

^g

rikih banaka (BNP* zauzima etvrto mesto, Credit

lyonnais je na petom mestu, Socite Gnerale na
desetom mestu). Meutim, najvea francuska firma
Reno (Renault) na lestvici najkrupnijih neamerikih
industrijskih firmi zauzima tek osamnaesto mesto,
dok druga firma Rhdne-Poulenc dolazi na dvade
set sedmo mesto, a trea firma Compagnie Frangaise
des Ptroles se nalazi tek na trideset drugom mestu.
Poslednjih godina, dodue, prisustvujemo ubrza
vanju procesa stapanja, mada stepen koncentracije
francuske industrije ostaje (u okviru EEZ) slabiji od
stepena koncentracije britanske, nemake, holandske
i belgijske industrije. To ubrzavanje se sada vri pod
okriljem industrijskog monopolistikog kapitala (vi
deti peti, a naroito esti privredni plan), ali u privre
di, gde bankovni monopolistiki kapital, uprkos na
pretku grup& poput Suez i Banque de Paris et des
Pays-Bas, jo zadrava izrazito spekulativni karak
ter. Posebnu ulogu pekulisanja nekretninama u Fran
cuskoj moemo shvatiti samo u sklopu te strategije
bankovnog monopolistikog kapitala. Time se, izmeu
ostalog, objanjava to je tendencija ka integrisanoj
proizvodnji1' manje razvijena no u drugim imperija
listikim metropolama. I to uprkos injenici da je
Francuska stupila u sadanju fazu monopolistikog
kapitalizma pod dejstvom internacionalizacije kapita
listikih odnosa i pod okriljem industrijskog monopo
listikog kapitala. Uprkos znaajnim promenama, jo
uvek veoma veliki znaaj imaju berzanske operacije,
klasini holdinzi i obino participiranje u grupama
koje se bave veoma raznovrsnim delatnostima.33
Te ekonomske protivrenosti dovode, zavisno od
konkretnih formacija i od trenutaka procesa, do inten
zivnih borbi izmeu industrijskog monopolistikog ka
pitala i bankovnog kapitala, do borbi koje su usredsreene na politiku hegemoniju: oigledno je da degolizam i evolucije reima u Francuskoj, ukljuivi i
evoluciju za vreme Pompidua, moemo objasniti samo
ako istovremeno imamo u vidu monopolistiki kapi* BNP (Banque Natlonale de Paria) - Parika nacionalna banka
(Prlm. prev.).
Y. Morvan, op. dr., sir. 269, a posebno J. Bouvier, Un tiicle de
banque franqaise. op. cit.

150

NIKOS PULANCAS

tal i njegovu hegemoniju, intenzivnu borbu koja se u

okviru politike hegemonije vodi izmeu pojedinih
delova monopolistikog kapitala.
Dakle, prethodne napomene vae i za sadanju
fazu imperijalizma i monopolistikog kapitalizma: kao
to monopolistiko-kapitalistiki stadij ne mora impli
cirati dominaciju i hegemoniju bankovnog monopo
listikog kapitala, tako ni sadanja faza ne mora im
plicirati dominaciju i hegemoniju industrijskog mono
polistikog kapitala. Utvrdili smo da u toj fazi dolazi
do preobraaja u odnosima proizvodnje i u drutvenoj
podeli rada. Meutim, to nikako ne znai da se ta
faza razlikuje od prethodnih po tome to u njoj mora
doi do pom eranja dominacije i hegemonije u pravcu
industrijskog monopolistikog kapitala.
Najzad, protivrenosti oko raspodele vika vred
nosti uvode u igru i trgovinski kapital. Iako kod tog
kapitala zapaamo izrazitu tendenciju potinjavanja in
dustrijskim monopolima koji esto poseduju sopstvene
mree za distribuciju, ipak se moe zakljuiti da na taj
kapital utie svojevrstan ciklus koncentracije (mono
poli distribucije, mree velikih robnih kua itd.): taj
ciklus, u okviru finansijskog kapitala, stvara protivre
nosti izmeu industrijskog, bankovnog i trgovinskog
kapitala, to se tie ovog poslednjeg, moemo izneti
sledeu optu pretpostavku koja se tie imperijalisti
kog stadija, posebno sadanje njegove faze: zakon
tendencijskog pada profitne stope, koji utie na sav
drutveni kapital, kao i autonomizacija industrijskog
od trgovinskog kapitala (posebno ako se ima u vidu
monopolistiki poloaj industrijskog kapitala na tr
itu), dovode do karakteristine potinjenosti trgovin
skog kapitala u procesu stvaranja finansijskog kapitala.
Ako se trgovinski kapital tako ponaa u meumonopolistikim protivrenostima, on ne moe biti ni eko
nomski nosilac, niti vriti politiku hegemoniju. Uos
talom, on je tu ulogu imao samo u nekim trenucima
prelaska u kapitalizam, a mnogo rede u doba konkret
nog kapitalizma.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

15 J

II
Meumonopolistike protivrenosti u okviru monopolistike buroazije takoe se tiu:
a) protivrenosti izmeu industrijskih monopola.
Te protivrenosti se najpre ispoljavaju u konkuren
ciji za osvajanje i kontrolu trita, i to u meri u kojoj
monopolizam ne priguuje trinu konkurenciju, niti
ikada dovodi do savrene podele trita. Ali te protiv
renosti imaju i druge oblike: vodi se stalna borba za
obezbeivanje finansiranja iz javnih sredstava, za sticanje podrke drave, za apsorbovanje srednjeg kapi
tala i za pripajanje individualnih kapitala, za investi
ranje u najrentabilnije grane i sektore, za korienje
tehnolokih inovacija itd.;
b) protivrenosti izmeu bankarskih monopola:
borba se vodi za kontrolu finansijskog trita, za to
bri i rentabilniji obrt novanog kapitala koji poseduju
ti monopoli, za prisvajanje najveeg dela kolaa u
finansijskim i monetarnim pekulacijama itd.;
c) najzad, protivrenosti koje prolimaju razne ka
pitale, ujedinjene i koncentrisane u raznim oblicima,
u oblicima koji esto podrazumevaju razliite stupnje
ve ekonomskog vlasnitva, neravnomerno rasporeenog
meu te monopole, kao i razliita, relativno nepoveza
na prava koja se ipak nalaze pod jedinstvenim ruko
vodstvom. Drugim reima na tome nikada nije
dovoljno insistirati protivrenosti monopolistikog
kapitala se ne ispoljavaju samo kao meumonopolis
tike protivrenosti, tj. kao protivrenosti izmeu mo
nopola (pri emu se monopoli shvataju kao integrisani
entiteti), ve istovremeno prolimaju svaki monopol.
To se osobito jasno vidi kod stvarnih finansijskih grupa.
Iako predstavljaju razvijen oblik ujedinjavanja in
dustrijskog i bankovnog kapitala, one istovremeno
u sebi reprodukuju protivrenosti tako ujedinjenih
kapitala.
Dakle, ove analize jasno pokazuju da m o n o p o l i s
tiki kapital, oblik autonomne egzistencije kapitala u
procesu finansijskog kapitala, ne predstavlja deo bur
oazije u onom smislu u kome to vai za stvarni i n
dustrijski kapital, za bankovni i trgovinski kapitalZa nas je ovde od izuzetnog znaaja da je re . ta**
vom delu kapitalistike klase (monopolistiki kapital),

152

NIKOS PULANCAS

koji je proet mnogo ozbiljnijim i teim protivrenosti

ma i pukotinam a no to su one koje proimaju ostale
elove buroazije. A sve to zato to monopolistiki
kapital u sebi reproukuje protivrensti koje postoje
izmeu tih delova. To je izuzetno znaajan zakljuak
za izuavanje sadanje uloge drave.
Ovo utoliko pre to se te protivrenosti mogu sa
gledati samo ako se vodi rauna o sloenoj zavisnosti
domae buroazije od vladajueg imperijalistikog ka
pitala, kao i o tome da se te protivrenosti reprodukuju
u njenom krilu. Internacionalizacija kapitalistikih od
nosa izaziva itav niz stratekih suprotstavljanja do
mae buroazije m etropala; te metropole, pak, ne
m oraju biti u istom stepenu zavisnosti od vladajueg
imperijalistikog kapitala, koji vai za njihove sastavne
delove. To se upravo odnosi na suprotstavljanje koje,
na polju nacionalne privrede, postoji izmeu mono
polistikog kapitala, orijentisanog na strategiju meu
narodne ekspanzije, i monopolistikog kapitala, usmerenog na strategiju ograniene ekspanzije. Suprotstav
ljanje je pod degolizmom dobilo presudan znaaj. Ovde
nas zanima upravo pojava da monopolistiki kapitali
zam, orijentisan na strategiju meunarodne ekspanzije,
esto dolazi u n ajotriji sukob sa vladajuim imperi
jalistikim kapitalom.
4.

Protivrenosti izmeu monopolistikog

i nemonopolistikog kapitala

U stadiju monopolistikog kapitalizma i zavisno

od njegovih faza, protivrenosti u okviru samog mono
polistikog kapitala nadovezuju se na protivrenosti
koje u okviru buroazije kao klase, postoje izmeu
m onopolistikog i nemonopolistikog kapitala.
I
Potrebno je da se najpre razjasnimo oko izraza
koji upotrebljavam. To se, pre svega, odnosi na tradi
cionalne izraze kao to su krupan i srednji kapital. Ti
izrazi im aju deskriptivnu vrednost, jer nas upuuju
na rigorozne analize monopolistikog kapitalizma. Me-

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

utim, upravo zbog svoje nepreciznosti oni mogu do

vesti do tekih politikih greaka koje upravo danas
i konstatujemo.
Ovi izrazi spadaju u kategoriju veliina. Stoga
ih moemo prihvatiti kao neto to nas upuuje na
neposredno vidljive i merljive empirijske kriterije
(obim preduzea, broj zaposlenih radnika itd.). Me
utim, sve su to samo posledice i sasvim relativni po
kazatelji razlike koja postoji izmeu monopolistikog
i nemonopolistikog kapitala. Ali tu jc re o neem jo
ozbiljnijem: ti izrazi mogu dovesti do protivrenih i
isto tako pogrenih analiza, jer nam sugeriraju posto
janje stepenaste i homogene lestvice u raspodeli raz
nih kapitala, tj. sugeriraju postojanje jednolinijskog
i stalnog procesa reprodukcije i cploavanja kapitala:
a) s jedne strane se zamagljuju demarkaciona lini
ja i specifine protivrenosti izmeu monopolistikog i
nemonopolistikog kapitala, i to tako to se pretpos
tavlja da postoji postepena i jednoobrazna linija pre
laska kada su u pitanju razni delovi kapitala. Tako se
stvara mitska slika buroazije kao integrisanog tota
liteta, organizovanog u kontinuirane stupnjeve; najzad,
shvatajui proces reprodukcije kao vremenski i pro
storno homogen, poeli bismo da osporavamo svaki
nauni status pojmovima monopolistiki i nemonopolistiki kapital. Sto se tie buroazije u monopolistickom stadiju, bavili bismo se samo apstraktnom anali
zom koja operie sa pojmovima industrijski i bankov
ni kapital, pri emu bi finansijski kapital apstraktno
oznaavao njihovo ujedinjavanje koje predstavlja
jednoobrazan i stalan proces. U tom kontekstu postaje
suvina ak i upotreba izraza krupan i srednji
kapital;
b) s druge strane, zamagljuju se i klasne demarkacione linije izmeu kapitala, tj. buroazije i sitne ma
nufakturne i zanatske proizvodnje, to se postie ne
dozvoljenim uvoenjem izraza sitan kapital u tu lestvicu veliine, izraza koji obuhvata sitnu buroaziju.
Zadrava se izraz krupan kapital, kojim se oznaava
monopolistiki kapital na koji se, u s tv a ri, svodi bur
oazija. Izraz nemonopolistiki slojevi se, pak. ko
risti da bi se u njega ukljuili u liniji kontinuiteta
srednji kapital , tj. ostatak buroazije i ..sitan
kapital, tj. sitna buroazija. Pri tome se daje na zna

254

NIKOS PULANCAS

nje da sve to nije krupan kapital ne pripada vie

buroaziji. Otuda se sm atra da izmeu srednjeg i krup
nog kapitala postoje iste protivrenosti kao izmeu
sitne buroazije i buroazije. Zbog toga bi srednji ka
pital pruao iste mogunosti saveza sa radnikom kla
som, kao to je to sluaj sa sitnom buroazijom. Ra
zume se, u takvim stavovima emo prepoznati sada
nju politiku liniju KP Francuske u pogledu amtimonopolistikog saveza. Ali tu teorijsku zbrku nalazimo i
kod drugih pisaca. Tako A. Granu (Granou), bez ikak
vog kolebanja, ovim reima izvlai srednju buroa
ziju iz buroazije: Buroazija treba da bude sigurna
u bezrezervnu podrku svih slojeva sitne i srednje
buroazije.3* Eto mita o jedinstvu sitnih i srednjih
preduzea" (SSP)! U stvari, to je samo jedan od naina
na koji nemonopolistiki kapital potinjava sitnu bur
oaziju, oslanjajui se na nju u svojoj borbi protiv
monopolistikog kapitala i stvarajui iluziju o zajed
nitvu interesa. Ovde valja samo podsetiti na injenicu
da u Francuskoj sindikat SSP okuplja preduzea
koja imaju do 300 zaposlenih!35
Ukratko, upotreba izraza povezanih sa stepenastom i jednoobraznom lestvicom takoe moe prikrivati
razliku koja, u okviru buroazije, postoji izmeu mono
polistikog i nemonopolistikog kapitala; koristei iz
raz sitan kapital, uklanjamo i klasnu barijeru izmeu
kapitala i sitne buroazije.
Nastavljajui istom teorijskom linijom, moemo ii
jo dalje: tako se tvrdi da protivrenosti izmeu mono
polistikog i nemonopolistikog kapitala, koje u ok
viru buroazije postoje sa obe strane demarkacione
linije, obuhvataju odreene celine, razvrstane po svo
joj veliini i obimu. Tako bismo mogli utvrivati po
stojanje protivrenosti izmeu krupnih i sitnih mono
pola, odnosno protivrenosti koje, u okviru memono Les Tem ps Moernes, ja n u a r 1973, str. 1215.
P. Bleton, Le capitalism e frangais, 1966, str. 84. Ovde se sasvim
lepo vidi kako poistoveivanje nem onopolistikog kapitala sa sitnom
buroazijom (sa m alim i srednjim preduzeim a MSP), koje u sluaju
..antim onopolistike strateg ije" dovodi do desnog oportunizm a, moe isto
tako dovesti i do levog oportunizm a: to poistoveivanje moe dovesti do
toga da se pod sitn im kapitalom podrazumeva sitna buroazija kao sas
tavni deo nem onopolistikog (buioaskog) kapitala; otuda se a priori
iskljuuju m ogunosti saveza sa narodnim snagama koje, u odreenim
okolnostim a, moe p redstavljati ta sitna buroazija.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

J 55

polistikog kapitala, postoje izmeu preduzea, i to po

osnovu njihovog obima i veliine.
U vezi razlike izmeu monopolistikog i nemono
polistikog kapitala, valja rei sledee:
1.
Koncentracija i centralizacija kapitala dovode
do stalnog procesa. Iz toga proizilazi da su promenljive
i relevantne granice koje postoje izmeu monopolis
tikog i nemonopolistikog kapitala. One zavise od faze
monopolistikog kapitalizma i od njegovih konkretnih
oblika po granama, sektorima itd. u datoj dru
tvenoj formaciji. U stvari, nemonopolistiki kapital za
visi od stadija konkurentskog kapitalizma, ali onakvog
kakav on deluie u formaciji kojom dominira monopo
listiki kapitalizam; meutim, dolazi do preobraaja
samog tog delovanja, i to upravo pod dejstvom domi
nacije monopolistikog kapitalizma. Nije, dakle, re o
prostom zajednikom bitisanju dva hermetiki za
tvorena sektora. Kriteriji odreenja nemonopolisti
kog kapitala uvek su u vezi sa monopolistikim kapi
talom i njegovim karakteristikama u odreenoj fazi:
ti kriteriji nisu organski svojstveni konkurentskom
kapitalizmu, onakvom kakav je mogao delovati pre
prevlasti monopolistikog kapitalizma.
A sada se vratimo nekim od brojnijih pokazatelja-posledica, o emu je ve bilo rei u analizi koncentra
cije kapitala: organski sastav kapitala je znatno nii
kada je u pitanju nemonopolistiki kapital u kome ne
dolazi do jasnog izraaja pomeranje teita u pravcu
intenzivne eksploatacije rada (relativan viak vredno
sti). Ali budui da se reprodukcija nemonopolistikog
kapitala dogaa u optim uslovima monopolistikog
kapitalizma, ne bi trebalo smatrati da je nemonopo
listiki kapital i dalje nalik na onaj koji je postojao u
stadiju konkurentskog kapitalizma: ako izvesne raz
like u odnosu na monopolistiki kapital jo postoje,
ipak intenzivna eksploatacija rada putem poveanja
proizvodnosti rada i tehnolokih inovacija deluje i na
nemonopolistiki kapital. Sta vie: poto nemonopolis
tiki kapital ne uspeva da proiri svoje ekonomsko
vlasnitvo na porutvljavanje procesa rada. njegove
proizvodne jedinice se najee ograniavaju samo na
jednu privrednu granu. Ah to nije opta pojava, jer to

156

NIKOS PULANCAS

porutvljavanje esto zahvata i sam taj kapital koji

se ponekad moe proiriti na vie grana. Najzad, ne
monopolistiki kapital ne predstavlja onu vrstu ujedi
njavanja industrijskog i novanog kapitala, karakteris
tinu za monopolistiki kapital. ta vie, ak i kada
imamo posla sa industrijskim kapitalom, moramo znati
da se on ne ispoljava u hermetikom obliku, je r se
pravni oblik akcionarskog drutva proiruje i na sam
nemonopolistiki kapital.
2. Osnova razlike izmeu monopolistikog i ne
monopolistikog kapitala lei u specifinim odnosima
proizvodnje koji, povezani sa procesom rada, karakteriu ove dve celine kapitala. Da budemo to podrob
niji: kada je u pitanju proizvodni kapital, iako u celoj
drutvenoj formaciji raste meuzavisnost procesa rada,
nemonopolistikom kapitalu ne polazi za rukom da
njihovu integraciju podvede pod isto ekonomsko vlas
nitvo, te se, opte uzev, njegove proizvodne jedinice
ograniavaju na odreen proces rada ili na niz zao
kruenih procesa. to se tie odnosa izmeu ekonom
skog vlasnitva i dravine, nema odvajanja karakteris
tinog za monopolistiki kapital: ekonomsko vlasnitvo
i dravina se skoro u potpunosti poklapaju. Pa i samo
pravno vlasnitvo najee se podudara sa ekonomskim
vlasnitvom. U poreenju sa distinktivnim obelejima
monopolistikog kapitala, ta obeleja postaju nekako
uroena: njih ne treba tumaiti imajui u vidu lik
individualnog preduzetnika iz perioda konkurentnog
kapitalizma.
II
Odnosi i protivrenosti izmeu monopolistikog i
nemonopolistikog kapitala zavise, dakle, od konkret
nih oblika faza kroz koje (u okviru drutvenih for
macija) prolazi monopolistiki kapitalizam: oni su tesno povezani sa oblicima koje poprim aju protivrene
posledice isolucije-konzervacije koju vladavina mo
nopolistikog kapitalizma namee konkurentskom ka
pitalizmu, tj. nemonopolistikom kapitalu. Tokom faza
prelaska i konsolidacije, posledice konzervacije odno
se prevagu nad posledicama disolucije, dok se u sa

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

J 57

danjoj fazi teite oigledno pomera u pravcu posle

dica disolucije.
<Meutim, prevlast posledica disolucije u sadanjoj
fazi ne znai da dolazi do radikalnog eliminisanja ne
monopolistikog kapitala putem njegovog prostog i
jednostavnog apsorbovanja i asimilacije u monopolis
tiki kapital: ta disolucija se ne odvija putem formal
ne eksproprijacije nemonopolistikog kapitala. To mo
emo formulisati tako to emo rei da su te posle
dice disolucije u savrenom skladu ne samo sa odr
avanjem preobraenog sektora nemonopolistikog
kapitala sekundarne posledice konzervacije ve
i sa novim vidom reprodukcije tog sektora. Dodatna
globalna akumulacija kapitala, koju vri monopolisti
ki kapital i njegova dominantna uloga u oploavanju
kapitala, omoguavaju nemonopolistikom kapitalu da
zadri odreenu akumulaciju. To se, pored ostalog,
oituje u injenici da brojna preduzea nemonopolis
tikog kapitala ostvaruju visoku profitnu stopu, pone
kad ak i viu od stope koju postie monopolistiki
kapital. Dodue, nejednakosti profitnih stopa, kako
izmeu tih preduzea, tako i vremenski posmatrano,
izraenije su no kada je re o monopolistikom kapi
talu.3
Ovo je, pre svega, povezano sa nizom ekonomskih
razloga koji dokazuju korisnost (za monopolistiki
kapital) a) odravanja i b) reprodukcije ogranie
nog sektora nemonopolistikog kapitala:
1) taj nemonopolistiki kapital je koristan: on za
odreeno vreme zauzima sektore ija je rentabilnost
slaba, te dozvoljava monopolistikom kapitalu da bira
trenutak svog irenja, vodei pri tome rauna o nunoj
selektivnosti svojih investicija u uslovima tendencijskog pada profitne stope i o neravnomemosti tenden
cije izjednaavanja profitnih stopa;
2) monopolistiki kapital esto ostavlja nemono
polistikom kapitalu mogunost da istrauje nove sek
tore proizvodnje; on intervenie samo da bi smanjio
rizik: to je, u izvesnoj meri, bio sluaj sa elektronikom
i informatikom u SAD i Japanu;
3) nemonopolistiki kapital omoguuje monopo
listikom kapitalu da uz najnie trokove doe do
N J. P u n t . La Concentration inustrtalta. 1970. tr. 172. I d ilji.

158

NIKOS PULANCAS

tehnolokih inovacija; monopolistiki kapital ne mora

da finansira sve to je vezano za izradu tehnolokih
inovacija: mnoge inovacije potiu od nemonopolisti
kog kapitala koji nije u stainju da ih sam primeni,
ve ih u obliku patenata isporuuje monopolistikom
kapitalu. Klasian je prim er kompanije Junajted stil
(United Steel), dinovskog monopola koji dominira
metalurgijom u SAD i koji u tu granu skoro da nije
uveo nijednu tehnoloku inovaciju, ve se domogao
inovacija sitnih firmi;
4) nemonopolistiki kapital je koristan zbog dis
pariteta trita rada i zbog niske proizvodnosti rada.
On u prvo vreme prim a i usisava nekvalifikovane
radnike koji bee sa sela ili su proizvod proletarizacije tradicionalne sitne buroazije. U tom sluaju ne
monopolistiki kapital nastupa kao predajnik (relej) u
procesu potinjavanja radne snage monopolistikom
kapitalu;
5) nemonopolistiki kapital je, najzad i posebno,
koristan u okviru integrisane proizvodnje: ovo se od
nosi na drugostepene poslove koji se ne mogu uklo
piti u neprekinut tok velikih serija, to ih izbacuju
sloene proizvodne jedinice. To je recimo, sluaj sa
dopunskim delovima u proizvodnji automobila;
6) i naposletku, nemonopolistiki kapital je ko
ristan i prilikom utvrivanja cena: usled nie proizvod
nosti rada, proizvodni trokovi su, opte uzev, vii
kada je u pitanju nemonopolistiki kapital; otuda
monopolistiki kapital svoje monopolistike cene moe
odrediti na osnovu cena nemonopolistikog kapitala,
te tako prikrivati svoj viak profita.
Ovi prim eri su sasvim dovoljni. Ipak se valja
podsetiti da pored toga to je odravanje nemonopolis
tikog kapitala od koristi za monopolistiki kapital,
postojanje onog prvog je isto tako posledica injenice
da se konkurentski kapitalizam stalno reprodukuje
pod dominacijom monopolistikog kapitala. Pred nama
se odvija proces stalnog i spontanog nastajanja no
vih nemonopolistikih kapitala uporedo sa stalnim
raspadanjem starih kapitala. Re je o dva stadija
o konkurentskom i monopolistikom kapitalizmu
istog kapitalistikog naina proizvodnje. Efekti diso
lucije jednog od tih stadija na drugi ispoljavaju se na

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

jg g

isti nain samo u periodizaciji razliitih naina pro

izvodnje: taj nemonopolistiki kapital nije prost oblik
koji se odrava i konzervira, kao to je to sluaj sa
feudalnim oblicima u kapitalizmu, ve je oblik koji se
reprodukuje pod dominacijom monopolistikog kapi
talizma. Otuda je stopa ekspanzije vrlo esto visoka
upravo u onim sektorima u kojima se odvija karakte
ristina reprodukcija nemonopolistikog kapitala, tj.
u sektorima gde broj novih nemonopolistikih predu
zea prevazilazi broj eliminisanih preduzea iste vrste.
U Francuskoj je to sluaj sa industrijom gume i plas
tinih masa, industrijom elektroopreme itd. Sve u
svemu, potpuno su pogrene one sadanje analize fran
cuskog drutva, koje polaze od netane predstave o
dualistikom drutvu" zavisnih zemalja. Naime, te
analize otkrivaju dva sektora": s jedne strane se
nalazi zaostao , nazadan", tradicionalan itd. sektor
(sektor malih i sitnih preduzea MSP), a na drugoj
strani moderan, avangardan sektor (monopolistiki
sektor). Meutim, oba ta sektora pripadaju istoj struk
turi proirene reprodukcije monopolistikog kapitala.
Ipak, svi ti razlozi apsolutno nisu dovoljni da
bi se samo pomou njih objasnili sadanja postoja
nost nemonopolistikog kapitala i injenica da se dej
stva disolucije ispoljavaju posredno (naroito danas),
tj. kroz zavisnost nemonopolistikog od monopolisti
kog kapitala, a ne neposredno kroz isto i jednostavno
apsorbovanje i likvidaciju. U stvari, ritmovi i konkret
ni vidovi procesa koncentracije vrlo mnogo zavise od
politikih borbi koje se odvijaju u drutvenoj forma
ciji i posebno od oblikd koje u toj formaciji ima glav
na protivrenost.
Ako posmatramo istoriju odnosA izmeu mono
polistikog i nemonopolistikog kapitala u imperijalis
tikim metropolama, utvrdiemo da monopolistiki ka
pital, suoen sa usponom borbi narodnih masa i sa
otporom koji mu prua nemonopolistiki kapital, pribegava selektivnoj stTategiji posrednih oblika potinjavanja nemonopolistikog kapitala. Da bi se izbeglo
nastajanje ozbiljnijih pukotina u bloku na vlasti prema
kome stoje potinjene klase, koristi se ta strategija
iji je cilj ograniavanje politiko-ideolokih trzavica.
Sadanji oblici zavisnosti se prepliu kako su is-

150

NIKOS PULANCAS

pravno zapazili Svizi i Baran37 sa oblicima divlja

kog" apsorbovanja i likvidacije nemonopolistikog ka
pitala, sa oblicima karakteristinim naroito za prvu
fazu monopolistikog kapitalizma, sa oblicima koji su
usadili verovanje da je re o istom i jednostavnom
eliminisanju nemonopolistikog kapitala, i to o eliminisanju koje e se brzo obaviti. Te promene strategije (za
koni protiv trustova u SAD predstavljaju samo jedan
od vidova tih promena) valja tumaiti kao ustupke koje,
u okviru bloka na vlasti, m onopolistiki kapital daje
nemonopolistikom kopitalu. Iako ni izdaleka ne odgo
vara nainu njihove ideoloke prezentacije, realnost
tih ustupaka je nepobitna.
Meutim, valja objasniti osnovni znaaj tih stra
tekih ustupaka: n jih ne smemo shvatiti apstraktno i
statiki, ve upravo u sklopu opte koncentracije ka
pitala. Razume se, oni ne znae zaustavljanje" ili
nazadovanje" procesa stapanja kapitala, niti u sa
danjem i statikom smislu predstavljaju pozitivne
mere ,,u korist" nemonopolistikih kapitala. To nisu ni
stvarne mere za ouvanje ekonomsko-politike autono
mije nemonopolistikog u odnosu na monopolistiki ka
pital. Sutinski gledano, ti ustupci se tiu ritm a (ubrza
nje, usporavanje, privrem ene pauze) i oblika, dakle to
ka procesa koncentracije38 te deluju i na podelu global
nog vika vrednosti izmeu monopolistikog i nemono
polistikog kapitala (na podelu kolaa). Na primer,
monopolistiki kapital ipak esto daje odreene us
tupke nemonopolistikom kapitalu. To se, pored os
talog, ogleda u sporijem i redovitijem ritm u kon
centracije, u tome da vie dolazi do zavisnosti, a manje
do istog i jednostavnog eliminisanja i apsorbovanja.
Strogo uzev, to nisu pozitivni ustupci nemonopotistikom kapitalu (ti ustupci se ne mogu apstraktno
meriti; osim toga, uvek se vri koncentracija). Pa ipak,
re je o vidu ustupaka koje monopolistiki kapital
daje nemonopolistikom. Ti ustupci su pozitivni u kon
tekstu odnosa snaga: naime, dejstva procesa koncen37 Le capitalism e m onopoliste, op. cit., str. 62.
Podseam da, posm atrane u istorijskoj stvarnosti, koncentracija
i centralizacija kapitala ne mogu nikako b iti sm atrane postepenim, jedno
linijskim i homogenim procesom . Taj proces moe ak ispoljiti relativno
opadanje u razdobljim a koja su, po pravilu, dosta kratkotrajna.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

jgj

tracije nisu tako negativna po nemonopolistiki kapi

tal, kao to bi bila bez tih ustupaka.
Pripremne diskusije za donoenje estog privred
nog plana u Francuskoj predstavljaju karakteristian
pnm er te strategije koja se stvara posredstvom dr
ave kao odluujueg inioca organizovanja hegemo
nije. Krupan modernistiki" monopolistiki kapital
CNPF* koji dominira Komisijom za industriju estog
plana preporuivao je japanski" ritam ekspanzije i
rasta po godinjoj stopi od oko 7,5 do 8/o. Kao to
ispravno podvlai M. Boske, jedna od posledica toga
bilo je zatvaranje na hiljade malih i srednjih pre
duzea. Ali ti predloi su, s druge strane, bili u skladu
sa ofanzivom monopolistikog kapitala protiv nemono
polistikog. Meutim, drava je zadrala ritam rasta
od oko 6% godinje: razlog tome ne treba traiti samo
u strahu od reagovanja radnike klase na negativne
posledice koje bi po nju imao predloen ritam, ve i
u ustupku koji je pruen malim i srednjim preduze
ima, tj. nemonopolistikom kapitalu. Zna se da je oso
bito iva rasprava bila voena izmeu CNPF i malih
i srednjih preduzea (MSP).8* Ali to nikako ne znai
da je esti plan zaustavio dezintegraciju nemonopolis
tikog kapitala. Naprotiv!
Ove napomene su bitne ako elimo sagledati pu
tanju procesa koncentracije, i to prema fazama mono
polistikog kapitalizma i konkretnim drutvenim for
macijama, kao i stvarne odnose izmeu raznih delova
buroazije. Pogreno je tvrditi da se svi oblici posto
janja i odravanja nemonopolistikog kapitala mogu
objasniti injenicom da se oni savreno uklapaju u
trenutne ekonomske interese monopolistikog kapitala
ili da ti oblici postoje samo u onoj meri u kojoj bi
bili ekonomski Korisni za monopolistiki kapital. Pri
hvatiti takvo shvatanje, znailo bi ii direktno na ruku
buroaskim ekonomistima koji govore o toj postojano
sti kada se pozivaju na uroene tehno-ekonomske
granice procesa koncentracije. Ne treba zaboravljati
da se uvek radi o politikom odnosu snagft u okviru
same buroazije, suoene sa borbom radnike klase
(glavna protivrenost). Modaliteti i ritam procesa kon* CNPF (Confederation Natioualc du Patronat Frnn^ali) Nacio
nalna konfederacija f rancu aklb poalodavaca. (Prim. prav.).
* M. Boaquet, C riilqui du eupilalisma guotidhn, 1973, atr. 122.1 dalje.

11

162

NIKOS PULANCAS

centracije koje uoavamo u postojanosti nemonopolis

tikog kapitala, esto predstavljaju samo strateke
mere u slubi politikog interesa monopolistikog ka
pitala, osiguravajui mu politiku hegemoniju nad
ukupnom buroazijom i odravajui politiku kohe
ziju bloka na vlasti u odnosu na radniku klasu. Taj
odnos, pored ostalog, objanjava i neusklaenosti
napredovanja" ili nazadovanja" procesa koncen
tracije u raznim drutvenim formacijama. Dugogodi
nje zaostajanje Francuske u tom pogledu, ne moe
se potpuno objasniti strukturalnim ekonomskim" sla
bostima francuskog kapitalizma: bolje rei, ono to
se sm atra slabou" francuskog monopolistikog ka
pitala nije neko njegovo uroeno obeleje, ve je upra
vo proizvod odnosa snaga. Ta slabost nas upuuje
upravo na poseban ustupak koji je francuski mono
polistiki kapital, zbog politikih razloga povezanih sa
borbom radnike klase, morao da ini nemonopolisti
kom kapitalu, ali do nedavno i sitnoj buroaziji.
Ove napomene nam omoguuju da produbimo pi
tanje odnosa izmeu monopolistikog i nemonopoli
stikog kapitala u sadanjoj fazi, kada posledice diso
lucije nemonopolistikog kapitala odnose prevagu nad
posledicama njegove konzervacije. Te posledice disolu
cije se, u sutini, uvek ostvaruju uporedo sa oblicima
pravne apsorpcije posredstvom formalne eksproprijacije
(steaji), kao i putem posrednih i brojnih oblika za
visnosti nemonopolistikog kapitala od monopolisti
kog. Cesto se pod platom odravanja autonomnog
pravnog vlasnitva nemonopolistikog kapitala odvija
zelenako kupovanje svih ili pojedinih prava koja pro
istiu iz ekonomskog vlasnitva. Kroz brojne ugovore
o zakupu, monopolistiki kapital ostavlja nemonopo
listikom kapitalu samo minimalna prava korienja
sredstava rada i upotrebe resursa preduzea koje ovaj
potonji ima u formalnom vlasnitvu.
Ako se ima u vidu da monopolistiki kapital u
sadanjoj fazi vri porutvljavanje procesa rada, da
upravlja i rukovodi celinom tih procesa, onda izlazi da
se taj trend jo vie razvija. Ve smo videli da jednu
od posledica takvog stanja otkrivamo u integrisanoj
proizvodnji i u stvaranju sloenih proizvodnih jedinica
koje se nalaze u vlasnitvu i posedu krupnog kapitala.
Ali novi oblici drutvene podele rada nikako se ne

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

^ 3

zadriavaju u granicama tih jedinica. U stvari, pored

onoga to se deava sa ekonomskim vlasnitvom, sada
konstatujemo da upravljanje, pa i samo rukovoenje
procesom rada u preduzeu nemonopolistikog ka
pitala, postepeno izmiu ovome i prelaze u ruke mono
polistikog kapitala. Dakle, monopolistiki kapital po
stepeno prisvaja sva (ili bar neka) prava koja pro
istiu iz driavine. To se odvija na vie naina: mono
polistiki kapital namee elom procesu rada standar
dizaciju osnovnih proizvoda, normi i organizacije rada;
stvara se tehnoloka zavisnost nemonopolistikog od
monopolistikog kapitala (patenti i licence), vri se
potinjavanje nemonopolistikog kapitala takvoj dru
tvenoj podeli rada, koja ga preteno locira u sektore
sa slabom proizvodnou i niom tehnologijom itd. Ne
korisno je, uostalom, naglaavati injenicu da slabe
mogunosti samofinansiranja ine nemonopolistiki ka
pital posebno zavisnim od novanog kapitala i njegove
centralizacije. To naroito vai kada se ima u vidu
nunost brzog obrta kapitala. Nameui svoje uslove
kreditiranja, velike banke stavljaju nemonopolistiki
kapital pod strogu kontrolu.
Ovi tokovi se mogu shvatiti u svoj irini tek ako
imamo u vidu sadanju tendenciju ka smanjivanju ras
koraka izmeu ekonomskog vlasnitva i dravine, s
jedne strane, i pravi koja proistiu iz ekonomskog
vlasnitva, s druge strane. Sadanje izvlaivanje nemo
nopolistikog kapitala od rukovoenja i upravljanja pro
cesima rada, neposredno vodi koncentraciji ekonomskog
vlasnitva u ruke monopolistikog kapitala. Otuda se
deava da se, iza pravne fasade ili fasade odravanja
autonomnih ekonomskih vlasnitava nemonopolistikog
kapitala, postepeno rue same granice njegovih ,,preduzea, njegovih proizvodnih jedinica. U stvari, kada
su u pitanju brojna preduzea nemonopolistikog ka
pitala, slobodno se moe govoriti o zavisnim proizvod
nim jedinicama: dodue, one se razlikuju od osnovnih
proizvodnih jedinica koje se nalaze u sastavu slolene
proizvodne jedinice, ali je injenica da one vie nisu
ni autonomne jedinice individualnog preduzetnika iz
konkurentnog stadija, tj. da nisu jedinice kakve su
jo delovale u fazama koje su prethodile monopolis
tikom kapitalu.
- Viati kartu na atr. 148-149.

11*

164

NIKOS PULANCAS

III
Upravo imajui u vidu ta dva aspekta procesa
tj. karakteristinu zavisnost nemonopolistikog od mo
nopolistikog kapitala, kao i strategiju ovog potonjeg
(ta se strategija sastoji u izbegavanju brutalnog eliminisanja nemonopolistikog kapitala), moemo sagle
dati njihove odnose u sadanjoj fazi monopolistikog
kapitalizma. Ta faza u proirenom obimu reprodukuje
protivrenosti izmeu monopolistikog i nemonopoli
stikog kapitala. Za nas je, meutim, mnogo vanije da
shvatimo sadanje oblike protivrenosti.
U fazama prelaska i konsolidacije monopolistiKog
kapitalizma, te protivrenosti su dobile naroito otre
oblike, ispoljavaj ui se na politikoj sceni u vidu du
bokih pukotina na vlasti i u tekim politikim krizama.
Posredstvom svojih politikih partija i tadanjih dr
avnih i reimskih oblika, nemonopolistiki kapital je
esto delovao kao autonomna drutvena sila koja po
stupno osporava grubu i naglu ekonomsku dominaciju
monopolistikog kapitala. Nemonopolistiki kapital je
u ekonomskom domenu jo drao poloaje sile koja je
vredna panje; zahvaljujui svojim politikim organi
zacijama, esto je izbijao i u prve redove politike
scene. Nemonopolistiki kapital je predstavljao vlada
juu frakciju (to je bio sluaj u Francuskoj sve do
prvih godina degolizma), mada je monopolistiki ka
pital ve bio osvojio stvarnu politiku hegemoniju.41
U toj estokoj borbi, monoplistiki i nemonoplistiki
kapital su esto traili podrku narodnih klasa kako
bi osujetili namere protivnika.
Ali stvari su se izmenile. Danas je u imperijalisti
kim metropolama uveliko zavren proces potinjavanja
i sloene zavisnosti nemonoplistikog od monoplistikog kapitala. ak se i sama reprodukcija njihovih pro
tivrenosti odvija u okviru tog odnosa potinjavanja,
41 O shvatanjim a bloka na vlasti i hegemonije, videti stranu 103 ove
knjige. Pod vladajuom klasom ili njenim delom podrazumevam onu
klasu ili njen deo iz kojih po pravilu potiCu politiari i vrhovi drav
nih ap arata, dakle oni ljudi koji posredstvom tih organizacija zauzimaju
proelje politike scene. M arks je pokazao da vladajua klasa ili njen
deo ne m oraju biti istovetni sa hegemonskom klasom ili njenim delom,
dakle sa klasom ijim interesim a drava iskljuivo slui. Ta sam pitanja
analizirao u delu Pouvoir politique et Classes sociales.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

j 5

i to posredstvom razvitka i konsolidacije brojnih mre

i! zavisnosti. Ne samo to su proizvodnja i proces
rada vrsto ugraeni u monopolistiku proizvodnju,
ve nemonopolistiki kapital u krupnom preduzeusve
vie vidi izlaz iz poslovnih neprilika. injenica da mo
nopolistiki kapital prelazi sa strategije eliminisanja na
strategiju zavisnosti nemonopolistikog kapitala, zna
i upravo to da ovaj potonji zadrava sve manji deo
ukupnog vika vrednosti (transfer vika vrednosti u
ruke monopolistikog kapitala). Ako je akumulacija
nemonopolistikog kapitala ograniena u odnosu na
monopolistiki visak akumulacije, to je takoe dokaz
da je nemonopolistiki kapital kapitulirao pred mono
polistikim, naime, da sada vodi borbu za svoj opstanak
i da nastoji da svoju zavisnost prilagodi monopolisti
kom kapitalu. Okolnost da se glavna kriza kapitalizma
neposredno i uglavnom reperkutuje u zoni bezbednosti koju je monopolistiki kapital znao stvoriti oko
sebe zadravanjem nemonoplistikog sektora, jo vie
ojaava klasnu solidarnost ta dva kapitala. Sve u sve
mu, kada govorimo o monopolistikom i nemonoplistikom kapitalu u sadanjoj fazi, moramo ih posmatrati u njihovim novim odnosima organske meuzavis
nosti. Razume se, to ne znai da su sada prevaziene
protivrenosti izmeu monopolistikog i nemonopolis
tikog kapitala. Naprotivl To jednostavno znai da ne
treba verovati da se te protivrenosti politiki izraa
vaju u cepanju klasnog politikog fronta, tj. da to cepanje vri nemonopolistiki kapital kao drutvena
snaga.
Da bismo bolje shvatili tu klasnu solidarnost koja
danas, vie no ikada obeleava protivrene odnose monopollstikos i nemonopolistikog kapitala, treba ima
ti u vidu sadanji oblik glavne protivrenosti. tj. protiv
renosti izmeu ukupne buroazije, s jedne strane, i
radnike klase i narodnih masa, s druge strane; jedno
od glavnih obeleja sadanje faze jeste uspon radnikih
i narodnih borbi u samim imperijalistikim metropo
lama. U tom pogledu veoma je znaajno da radnike
borbe esto najtee pogaaju nemonopolistiki kapi
tal; ovo zbog toga to nemonopolistiki kapital u poreenju sa monopolistikim ima znatno manje mogu6
nosti da vri akumulaciju i da manevrie u granicama

166

NIKOS PULANCAS

svoje zavisnosti. U stvari, ako razmotrimo stanje poslednjih godina (posebno u Francuskoj), nepobitno
emo utvrditi da je nemonopolistiki kapital pruao
najsnanije otpore ustupcim a to ih je svojom borbom
iznuivala radnika klasa: dovoljno je pomenuti pre
govore o povienju nadnica (SMIG), voene za vreme
i posle sporazuma u Grenelu.42 Monopolistiki kapi
tal je u stanju da poveanje nadnica neposredno na
doknadi kroz cene koje monopolistiki odreuje, da ih
kompenzira poveanjem proizvodnosti rada itd. Nemo
nopolistiki kapital nema uvek, niti u istoj meri, te mo
gunosti. ta vie, veoma je dobro poznato da se krup
ni poslodavci u svojoj borbi protiv radnike klase,
esto pozivaju u ime klasne solidarnosti na te
koe srednjih i malih preduzea". Sve se to zaogre
ideolokim platom, ali je u skladu sa stvarnim inje
nicama. Jedna od vrednosti strategije monopolistikog
kapitala ogleda se i u tome to je uspeo da privee
nemonopolistiki kapital i da ga, ubacivanjem u zonu
bezbednosti", koristi kao tit i bedem u svojoj borbi
protiv radnike klase, odnosno da na njega usmerava
sve glavne posledice borbe koju radnika klasa vodi
upravo protiv monopolistikog kapitala.
Monopolistiki kapital se ne libi da, u sukobu sa
nemonopolistikim kapitalom, iskoriava u odre
enim situacijam a radniku klasu protiv ovog po
tonjeg. Jedan od razloga izvesnih ustupaka radnikoj
klasi ustupaka za koje monopolistiki kapital po
kazuje razume vamje lei u injenici da ti ustupci
ubrzavaju dezintegraciju nemonopolistikog kapitala
koji nije u stanju da poput monopolistikog kapitala
izdri te ustupke. To se odnedavno zapaa u Francus
koj, i to u stavovima modernistike i socijalne" struje
krupnih poslodavaca CNPF (Ambroaz Ru, Marten itd.,
drugim reima u politici aban-Delmasa i njegovih
socijalnih savetmika), u stavovima koji su u sukobu
sa stavovima grupacije malih i srednjih preduzea
(M SP)
41 SMIG (Salaire M inimum Interprofessionel G aranti) garantovana m inim alna m eugranska najam nina. Sporazum im a u G renelu pos
tignuto je znaajno poveanje najam nina, p re svega minim alnih najam
nina, kao i zakonsko p riznanje prava na organizovanje sindikalnog rada
u okviru fabrike. (Prim . prev.).
44 G. M artinet, Le s y stim e Pompidou, 1973.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

Ove analize pokazuju jednu presudnu injenicu:

sve vea zavisnost nemonoplistikog od monopolisti
kog kapitala i prenoenje rastueg dela ukupnog vika
vrednosti iz ruku prvog u ruke drugog kapitala nikako
ne znae da monopolistiki kapital eksploatie ne
monopolistiki, kao to su to tvrdili g. Mari (G. Mury)
i M. Buvije-Aam u vreme kada se afirmisala strate
gija antimonopolistikog saveza KP Francuske: itav
jedan deo buroazije je odbaen, smanjen, odnosno
eksploatisan od strane drugog dela." Podravati ta
kav stav, znai da u okviru nacionalne drutvene for
macije ponavljamo greke analize poput one koju je
na meunarodnom planu vrio A. Emanuel (A. Emma
nuel): to su analize koje odnos svetske eksploatacije
situiraju izmeu bogatih i proleterskih" nacija, to
bi znailo da buroazije imperijalistikih metropola
eksploatiu buroazije zavisnih zemalja. Obe te ana
lize dovode do istog politikog rezultata: na jednoj
strani postoji navodna klasna solidarnost narodnih
masa zavisnih zemalja sa svojim buroazijama (eksploatisane nacije"), a na drugoj navodna klasna solidar
nost narodnih masa imperijalistikih zemalja sa svojim
nemonopolistikim buroazijama (eksploatisane bur
oazije"). Sve je to kako se tvrdi upereno protiv
monopolistikog kapitala. Meutim, kada je re o eks
ploataciji, tu je u pitanju odnos koji postoji izmeu
ukupne buroazije s jedne strane i radnike klase te
narodnih masa, s druge strane.
5.

Nemonopolistiki kapital i tradicionalna sitna

buroazija
Jasno je da ove analize negiraju analize zapadni Ii
komunistikih partija koje, sluei se izrazima ne
monopolistiki slojevi" ili sitan kapital", izluuju ne
monopolistiki kapital iz buroazije i ekonomsko-politike dominacije, te ga tako u praksi poistoveuju sa
zanatskom, trgovakom i manufakturnom sitnom bur
oazijom, ukljuujui ga u potinjene klase (nemono
polistiki slojevi). Moramo odmah rei da tu postoji
presudna razlika, tj. klasna barijera: sitna buroazija
nije buroazija koja bi bita sitnija od ostalih; ona
jednostavno nije buroazija zato to uglavnom ne eks U s Classes soclalts tn Franca, 1963. t. I, atr. 96. Editions sociales.
Ta knjiga se sada ne m ole nai, ali ona saditi lsvanredne anallae.

168

NIKOS PULANCAS

ploatie najamni rad. Razlika izmeu zanatlija u nekom

zanatskom, pa ak i u poluzanatskom" preduzeu, i
sitnog gazde koji eksploatie deset radnika, nije ista
kao razlika koja postoji izmeu tog gazde i gazde koji
eksploatie dvadeset radnika: tu postoji klasna bari
jera koja se ne bi smela svesti na razliku u veliini".
Ako o tome ne vodimo rauna, potpuno emo se uva
liti u mit o malim i srednjim preduzeima".
To je toliko tano da ni sama vrsta protivrenosti
to odvaja sitnu buroaziju od monopolistikog kapita
la nije ni izdaleka slina onoj koja deli nemonopolis
tiki od monopolistikog kapitala. Iako su statistiki
podaci u tom pogledu nepotpuni, moe se izvesti za
kljuak da se, b a r kada je u pitanju sadanja faza,
ispoljavaju jasne razlike izmeu efekata disolucije ko
je monopolistiki kapital namee tradicionalnoj sitnoj
buroaziji i efekata nam etnutih nemonopolistikom
kapitalu. Kada se radi o tradicionalnoj sitnoj buro
aziji, ti efekti im aju oblike ubrzanog procesa likvida
cije i eliminisanja.
Francuske statistike, polazei uglavnom od broja
radnika zaposlenih u preduzeu", uvode generalnu
kategoriju preduzea u kojima je zaposleno do 5 na
jam nih radnika. To nas ovde posebno interesuje. Me
utim, pri tome se ne prave podrobnije razlike u ok
viru ove kategorije. Ako se posluimo raznim kontrol
nim metodama, moemo ipak rei da je tu situirana
sitna buroazija u pravom smislu rei. A to je ona
buroazija koja ne zapoljava najamnog radnika, od
nosno po pravilu ne zapoljava najamne radnike, tj.
ona buroazija koja se nalazi na prelazu iz zanatskih
u poluzanatske oblike. Upravo ta kategorija biva vie
i znaajnije pogoena dejstvom likvidacije: u razdoblju
od 1954. do 1966. godine bilo je zatvoreno 127.500
zanatskih preduzea koja zapoljavaju manje od pet
radnika. Meutim, u isto vreme se za 73.000 poveao
broj onih preduzea koja zapoljavaju izmeu est i
devet najam nih radnika.45 U poreenju sa smanjiva
njem broja preduzea nemonopolistikog kapitala, ve
oma je karakteristino smanjivanje apsolutnog broja
malih preduzea koja pripadaju sitnoj buroaziji.
J. Chatain, Concentration dans le secteur de m tiers" u aso
pisu econom ic et Politique, ok to b ar 1970.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

j 9

Statistike po sektorima" govore da je najvee sma

njivanje zabeleeno u manufakturnoj delatnosti: u
Francuskoj je izmeu 1962. i 1967. proseno godinje
zatvarano 9.000 preduzea iz tog sektora. Ostali sek
tori koji dolaze odmah iza ovoga (tekstil, drvo i nametaj) belee godinji proek izmeu 800 i 1.000 zatvo
renih preduzea. Analiza procenta ukupnog broja ak
tivnog stanovnitva, zaposlenog u zanatskim radnjama
(to se relativno razlikuje od podataika koji se odnose
na preduzea), pokazuje da je izmeu 1954. i 1966.
godine taj procenat pao sa 6% na 4% za radnje bez
najamnog radnika, sa 13% na 10% za radnje koje za
poljavaju od 1 do 4 najamna radnika, odnosno da je
ostao stabilan (oko 6%) za one radnje koje zapolja
vaju izmeu 5 i 95 najamnih radnika, dok je kod os
talih kategorija zabeleen porast.4 Najzad, to se tie
sektora trgovine i usluga", utvreno je da je u vre
menu od 1954. do 1968. godine broj efova preduzea
opao za 90.000 (re je, u stvari, o preduzeima koja
ne zapoljavaju nijednog najamnog radnika).
Kada je u pitanju sitna buroazija, moemo danas
govoriti o masovnom procesu pauperizacije i najamnitva, dok oblici dominacije monopolistikog nad nemonopolistikim kapitalom ne poprimaju ni izdaleka
sline oblike. Ali ak i u sluaju sitne buroazije, ritam
i oblici njenog potinjavanja monopolistikom kapi
talu zavise upravo od uloge drave u stvaranju ne
stabilne ravnotee ustupaka": to potvruje nedavni
Rojerov (Royer) zakon47 u Francuskoj.
Sto se tie odnosi izmeu monopolistikog i ne
monopolistikog kapitala, tj. odnosft u okviru same
buroazije, ematska predstava o radikalnoj unutra
njoj polarizaciji nekoliko monopolistikih dinova i
mase malih preduzea ne odgovara ni stvarnosti svih
imperijalistikih metropola, pa ni stvarnosti francuske
drutvene formacije u kojoj, iz istorijskih razloga, ipak
postoji znatan broj malih preduzea. U stvari, nemono44 Morvon, op. cit., str. 228 1 249.
41 Rojerov zakon Qol Royer) po prvi put u Francuskoj dsj pro
fesionalnim grupacijama pravo da donose odluke koje Imaju regulatlvni, zakonodavni znaaj. Tako, na primer, predstavnici udruenja sitnih
trgovaca kao lanovi posebne komisije odluuju da II de se nekom pro
duzeu robnih kuda dozvoliti da u njihovom gradu otvori svoj pogon
(Prim, pravj.

170

NIKOS PULANCAS

polistiki kapital zahvata (zavisno od privrednih grana

i sektora) iroku lepezu preduzea meu kojima i zna
tan broj srednjih preduzea isto tako pogoenih pro
cesom zavisnosti od monopolistikog kapitala. Ukratko,
predstava o nemonopolistikoj buroaziji koja je sna
no polarizovana odozdo, nimalo ne odgovara stvarnosti.
Meutim, i ovde otkrivamo da lanu predstavu
stvara upravo upotreba izraza koji polaze od veliine
preduzea: kada je u pitanju nemonopolistika buro
azija, prim edbe na analize dravnomonopolistikog ka
pitalizma ne mogu se svesti samo na to da se jedno
stavno suzi deo buroazije, koji bi trebalo da bude
sm atran stvarno paralizovanim. Recimo, ako se ne moe
rei da nemonopolistiki kapital, u celini uzev, pred
stavlja deo potinjenih klasa, njega ne bi trebalo smat
rati ni najsitnijim " delom buroazije, tj. ukljuiti
srednji kapital u vladajuu klasu. Nemonopolistiki
kapital, uzet u celini, nalazi se na buroaskoj strani
klasne barijere: ali nita ne dokazuje da intenzitet pro
tivrenosti izmeu nemonopolistikog i monopolisti
kog kapitala dovodi u nemonopolistikom kapitalu do
pukotina koje zavise od veliine preduzea. Malo
kapitalistiko preduzee je u istoj protivrenosti pre
ma monopolistikom kapitalu kao i neko srednje ka
pitalistiko preduzee". Proces likvidacije i eliminisanja ne vreba samo sitnog kapitalistu, iako stopa sm rt
nosti izgleda via kod malih no kod srednjih preduzea.
U stvari, pod udar uglavnom padaju sitan trgovac i
sitan zanatlija. Svi em pirijski elementi dokazuju da se
karakteristina barijera nalazi izmeu sitnog kapitaliste
(buroazija) i sitnog buriuja.
6. Protivrenosti u okviru nemonopolistikog kapitala
Sadanje protivrenosti u okviru bloka na vlasti
ne tiu se samo onih protivrenosti koje postoje u
okviru monopolistikog kapitala ili onih izmeu mono
polistikog i nemonopolistikog kapitala. One se pro
teu i na protivrenosti u okviru samog nemonopolis
tikog kapitala. To su, recimo, protivrenosti izmeu
industrijskog, bankovnog ili trgovinskog kapitala.
U tom kontekstu zapaa se jedna analogna pojava,
mada njen domet nije jednak dometu pojave koju
moemo zapaziti u odnosima izmeu vladajueg impe-

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

rijalistikog kapitala i unutranjih buroazija, tj. pojave

koja nastaje iz same strukture zavisnosti: protivreno
sti u okviru nemonopolistikog kapitala sve vie is
poljavaju tendenciju da u sebi reprodukuju i reperkutuju protivrenosti koje postoje u okviru monopolisti
kog kapitala. Drugim reima, protivrenosti u okviru
zavisnog sektora na specifian nain reprodukuju pro
tivrenosti vladajueg sektora. Delovi nemonopolisti
kog kapitala, koje monopolistiki kapital jo nije apsorbovao, esto su zavisni od ove ili one monopolistike
firme, bilo na osnovu obavezujuih ugovornih klauzula,
a esto i na osnovu samih njihovih procesi rada. Me
usobne protivrenosti monopolistikih firmi se na taj
nain neposredno reperkutuju kroz protivrenosti iz
meu nemonopolistikih firmi, zavisnih od ove ili one
monopolistike firme. Otuda te protivrenosti postaju
inducirane i predodreene.
To esto ima protivrena dejstva: dovodi do ekstrapolacije nemonopolistikog kapitala u odnosu na
monopolistiki kapital koji je rukovodei centar akumu
lacije kapitala; razbija homogenost nemonopolistikog
kapitala u odnosu na monopolistiki kapital; najzad,
smanjuje jedinstven otpor koji onaj prvi prua poto
njem. Protivrenost izmeu monopolistikog i nemono
polistikog kapitala neposredno nas upuuje na onu
induciranu reprodukciju protivrenosti svojstvenih mo
nopolistikom kapitalu, koja se odvija u krilu nemono
polistikog kapitala. Nemonopolistika firma je soli
darna sa nemonopolistikim kapitalom u njegovom
sukobu sa monopolistikim kapitalom. Ali ona je isto
vremeno solidarna i sa monopolom od koga zavisi. To
se ispoljava u sukobu tog monopla i ostalih monopola
od kojih zavise ostale nemonopolistike firme. Efekti
disolucije nemonopolistikog kapitala dolaze konano
do izraaja u disoluciji njegovog politikog jedinstva
u procesu otpora koji on prua monopolistikom ka
pitalu. Upravo ga to i onemoguuje da deluje kao
stvarna drutvena snaga.
Najzad, protivrenosti u okviru monopolistikog
kapitala ne reprodukuju se samo u okviru nemono
polistikog kapitala, ve i u odnosima izmeu mono
polistikog i nemonopolistikog kapitala: pojedini de
lovi monopolistikog kapitala (preteno industrijski
ili preteno bankovni monopolistiki kapital) ili poje

272

NIKOS PULANCAS

dini sektori monopolistikog kapitala, esto im aju raz

liite strategije i taktike u odnosu na nemonopolistiki
kapital. Te razliite strategije i taktike veinom izviru
iz protivrenosti koje proim aju monopolistiki kapi
tal i iz odnosa snaga raznih delova samog mono
polistikog kapitala. U Francuskoj je, recimo, bankovni
monopolistiki kapital esto imao pom irijiviju strate
giju u odnosu na nemonopolistiki kapital (pri tome
valja imati u vidu optu rezervisanost tog kapitala u
pogledu industrijalizacije); on se zadovoljavao kon
trolom nemonopolistikog kapitala (putem odobravanja
kredita). Meutim, industrijski monopolistiki kapital
je kroz sadanje preobraaje odnosa proizvodnje ("in
dustrijalizacije", modernizacija, itd.) ispoljavao mno
go agresivniji stav u pogledu nemonopolistikog ka
pitala. Otuda su se politiki predstavnici bankovnog
monopolistikog kapitala esto javljali kao branioci
malih i srednjih preduzea (znaajna je u tom po
gledu uloga Nezavisnih republikanaca, koja se nadovezuje na staru tradiciju tradicionalne krupne buro
azije u Francuskoj) od radnikih zahteva i od apetita"
modernistike struje (industrijski monopolistiki ka
pital) krupnih francuskih poslodavaca. to se tie mo
nopolistikog kapitala, on je, zauzvrat, pokuavao da
sprovodi politiku ustupaka radnikoj klasi, ostajui
pri tome u specifinim protivrenostim a prem a ban
kovnom monopolistikom kapitalu i prem a nemono
polistikom kapitalu (protivrenost izmeu 2iskar d'
Estena i aban-Delmasa).
Ve ove poslednje analize dovode nas do prvog
politikog zakljuka: kao to nemonopolistiki kapital
(pod dominacijom antimonopolistikih slojeva) ne mo
emo sm atrati iskljuenim iz ekonomsko-politike do
minacije i iz bloka na vlasti, isto tako ga ne moemo
sm atrati ni onim delom buroazije, koji je u im perija
listikoj metropoli podoban da bude deo naroda, dakle
sklon sklapanju saveza sa narodnim klasama u pro
cesu prelaska ka socijalizmu. Imajui u vidu
vezanost nemonopolistikog kapitala za jedinstveni
front buroazije i disoluciju njegove autonomije kao
drutvene snage, moemo rei da je izloen stav sasvim
ispravan. Ovo utoliko vie kada se zna da je to vailo
za faze koje su prethodile monopolistikom kapitaliz

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

273

mu (a da ne govorimo o sadanjoj fazi). Uostalom, u

prethodnom ogledu posveenom internacionalizaciji ka
pitalistikih odnosa, ukazali smo da nemonopolistiki
kapital nikako ne predstavlja nacionalnu buroaziju
u odnosu prem a kompradorskom monopolistikom ka
pitalu, tj. da rascep izmeu unutranje buroazije i
vladajueg monopolistikog kapitala proima monopo
listiki i nemonopolistiki kapital.
Razume se, time ne elimo rei da u izolovanim
sluajevima sitni kapitalisti" ne mogu biti na strani
radnike klase, a jo manje da strategija narodnih
masa u prelasku ka socijalizmu treba da trpa u isti
dak (da na isti nain tretira) monopolistiki kapital
koji je glavna meta, sa nemonopolistikim kapitalom
ukratko celu unutranju buroaziju. Zavisno od kon
kretnih procesa i prema njihovim etapama, radnika
klasa i njeni saveznici, tj. narod, bivaju prinueni
da, u raznim oblicima i stupnjevima, sklapaju kom
promis sa nemonopolistikim kapitalom. Ali je isto
tako jasno da to nema nikakve veze sa antimonopolistikim savezom".

III. SADANJE STANJE I BUROAZIJE

/. Rasprava
Ulogu drave u monopolistikom kapitalazmu, na
roito u njegovoj sadanjoj fazi, valja situirati u ana
lize koje se tiu sadanjih oblika protivrenosti u ok
viru buroazije. Meutim, napomene koje slede i koje
ulogu drave situiraju, tj. povezuju sa unutranjom
buroazijom, takoe valja razm atrati u kontekstu ulo
ge drave u okviru internacionalizacije kapitalistikih
odnosa. Najzad, prouavanje drave moe biti potpuno
samo ako se uzme u razm atranje klasna borba u ce
lini, ukljuivi dakle i potinjene klase. Osvetavajui i ozakonjujui klasnu vladavinu, drava pred
stavlja faktor kohezije ukupne drutvene formacije, a
reprodukujui drutvene odnose te formacije, ona u
sebi kondenzuje celinu tih protivrenosti.
I
Odmah emo rei da se analize kapitalistike dr
ave, to su ih vrili klasici marksizma, ne ograniavaju
kako se esto govori na ulogu drave u stadiju
konkurentskog kapitalizma" ili na XIX vek. Autori
KP Francuske L. Perseval, . Lojkin, F. Hercog,
M. i R. Vejl, A. iselbreht i dr. stavljali su upravo
tu sutinsku prim edbu (na razne naine) povodom mo
jih analiza u Pouvoir politique et Classes sociales i u
Fascisme et Dictature.4B
L. Perceval, njegove dve opSirne kritike m ojih knjiga u asopisu
Bconom ie et Politque, b r. 190, m aj 1970. i b r. 2045, juli-avgust 1971.;

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

jy -

Ako se pozivam na te analize i na te kritike, onda

to inim stoga to se one savreno usredsreuju na
samu sr razmimoilaenja. Iako kod tih autora postoje
znatne razlike koje govore o protivrenostima to ih
pritiskuju, ipak je mogue rezimirati njihove kritike.
Ja u se oslanjati na analize Marksa, Engelsa, Lenjina
i Gramija; one su tanc kada se radi o konkretnoj
stvarnosti koju su oni imali u vidu, ali vie ne mogu
biti primenjivane na dravu u dravno-monopolistikom kapitalizmu, na dravu koja, prema KP Fran
cuske, ispoljava osobine naznaene na poetku ovog
ogleda.
Pomenute kritike smatram neosnovanima, i to ne
zato to dravni oblik monopolistikog kapitalizma, a
naroito njegove sadanje faze, ne bi ispoljavao spe
cifina obeleja, ve usled toga to se analize kapi
talistike drave, koje su vrili klasici marksizma, primenjuju na sve njene oblike, ukljuivi i sadanji oblik,
te jedino one omoguuju da se obuhvate sadanje mo
difikacije.
1.
Ponimo sa bitnim: netane su analize koje se
tiu stapanja rlave i monopola u jedinstven mehani
zam" u sadanjoj fazi (dravnomonopolistiki kapitali
zam). Te analize, s jedne strane, impliciraju da je
monopolistiki kapital jedini dominantan deo kapitala
i da je nemonopolistiki kapital iskljuen sa terena
ekonomsko-politike dominacije, a sa druge strane im
pliciraju da je samo monopolistiki kapital apstraktno
ujedinjen" pomou svojih sopstvenih sredstava. Dr
ava uvek, pa i danas, zadrava ulogu ujedinitelja po
litikog bloka na vlasti i politikog organizatora hege
monije monopolistikog kapitala u okviru bloka na
vlasti, sastavljenog od vie delova burioaske klase i
proietog unutranjim protivrenostima. Dananji od
nos drava-monopoli se ne moe postaviti kao njihovo
poistoveivanje ili stapanje, ba kao to se to nije moglo
initi ni u prolosti kada se radilo o hegemoniji
jednog nad ostalim delovima kapitala. Drava prevasJ. Lojklne, Pouvotr politique t t L u ttts des classes, citiran lanak u
Aaaopliu la Pensde; Ph. Herzog, Politique dconomique. . . , op. cit.: M.
I R. Way, Ideologic /uridlque et Lutte des classes, Cahlera du CBRM; A.
Qlaaalbracht, Le Pascisme hitUrien, Recherche* International* A la lumlAra

276

NIKOS PULANCAS

hodno brani interese hegemonskog dela monopolisti

kog kapitala, i to u onoj m eri u kojoj taj deo upravlja
blokom na vlasti i u kojoj se njegovi interesi pretva
raju u politiki interes ukupnog kapitala, suprotstavljenog potinjenim klasama.
Videli smo, dakle, da monopolistiki kapital, pro
izvod finansijskog kapitala, ne predstavlja ujedinjen
ili integrisan" deo kapitala: njega proimaju protiv
renosti koje smo ovla nabrojali. U okviru odnosa
drava-monopolistiki kapital, drava brani interese
ukupnog monopolistikog kapitala. Kada posredstvom
svojih raznih intervencija deluje u pravcu oreanizovanja i politike kohezije monopolistikog kapitala i
kada se njene intervencije na neki nain nameu ovom
ili onom delu tog kapitala, drava se konkretno ne
poistoveuje ni sa jednim njegovim delom, niti sa ovim
ili onim monopolom. Sem ukoliko ne elimo priznati
to je potpuno pogreno da monopolistiki ka
pital predstavlja integrisano-stopljenu" celinu i da,
izuzetno, poseduje sposobnost ekonomsko-politikog
organizovanja. U tom sluaju bismo morali zakljuiti
da dolazi do opteg slabljenja" sadanje drave u
poreenju sa snagom monopola (drava i monopoli
se shvataju kao celine koje razm enjuju vlast"). No
da bismo tako rezonovali, treb a se sloiti sa time da
sadanja drava nije prosto orue ili instrum ent kojim
se manipulie po volji neke jedinstvene i koherentne
volje" (ona to nikada nije bila ni u prolosti).
U tom smislu se uvek moe govoriti o relativnoj
autonom iji sadanje drave u odnosu na monopolis
tiki kapital: o relativnoj autonomiji sadranoj isto
vremeno u glavnoj protivrenosti (buroazija-radnika
klasa) i (to nam je ovde naroito znaajno) u borbama
i protivrenostima koje proimaju sam kapital; ta rela
tivna autonom ija je samo manifestacija uloge drave
na planu stvaranja politike kohezije i organizovanja
hegemonije monopolistikog kapitala. Razume se, ta
relativna autonomija ne srne biti shvatana kao ele
ment uloge drave-arbitra" meumonopolistikih pro
tivrenosti, niti kao mesto gde se stvara koherentna
i racionalna politika koja bi se vodila izvan" mono
polistikog kapitala. Odbacivanje analiza o stapanju
drave i monopola u jedinstven mehanizam" nikako ne

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

jy y

znai da time podravamo stav o nezavisnosti dr

ave od monopola. Naprotiv, to znai da osporavamo
problematiku koja odnose izmeu drave i hegemonskog dela kapitala postavlja kao odnose meusobno
suprotstavljenih celina (pri emu se koriste izrazi sta
panje" ili nezavisnost). Pomenuta problematika sma
tra da drava moe posedovati svoju vlast, odnos
no do jedna celina apsorbuje" drugu oduzima joj
vlast" (to je stapanje) ili joj se opire (to je neza
visnost ili arbitraa). Sta vie, ako smatramo da sada
dolazi do stapanja, onda neminovno doputamo da je
i ranije moglo biti nezavisnosti i arbitrae drave,
to je takoe pogreno. Drava ne poseduje svoju
vlast, ali, s druge strane, ona predstavlja protivreno
stecite u kome se vri kandenzovanje odnosi snaga,
koji proimaju i vladajuu klasu, upravo sam hegemonski deo monopolistiki kapital.4
Valja ukazati na protivrenosti koje su svojstvene
istraivaima iz redova KP Francuske: one govore o
or-sokacima u koje vodi zvanina teza o stapanju
ili o ponovnom ujedinjavanju" i o jedinstvenom
mehanizmu. Ta teza je izneta na konferenciji 81. par
tije, na kolokviju koji je KPF organizovala u mestu
Choisy-le-Roi, kao i u knjizi Rasprava o driavno-monopolistikom kapitalizmu (TraiU du capitalisme mono
poliste dBtat). Nju nalazimo u nekim kritikama koje
su mi upuivali L. Perseval i 2. Lojkin, dok kod dru
gih pisaca otkrivamo drugaije tonove. Tako, na pri
mer, F. Hercog, poto mi je po mom miljenju
uputio davno poznate kritike primedbe, ipak je u
stanju da napie sledee rei, ne ustruavajui se od
' Zanimljivo Je Istai da tu pogreinu koncepciju o odnosu drtavadrutvene grupe nalazimo kod mnogih autor? lo j i problem postavljaju
na instramentallsllkl nain, tj. kao odnos objektivnih entiteta od kojih
Jedan (druitvene grupe) u tiia na drugi (na driavu) i podreuje ga; time se
obnavlja stara burioaska emplrlstlka tradicija. To Je ve bio sluaj sa
shvatapjlma o grupama za pritisak" koje su suprot stavlitne d rta vi u
procesu odluivanja". O tome videti R. Dahl, Who governs. Ta ista
shvatanja nalazimo i kod progrealstlklh autora G. McConnel, Privole
Power and American Democracy, N. Y., 1969; W. Dotnhoff, Who Rules
America, N. Y.. 1971; J. Low), The Ena of Liberalism, N. Y.. 1969. J. K.
Galbraith, La Nouvel S lat industrial. (Prevedeno kod nas pod naslovom
Nova industrifska drlavo, Stvarnost, Zagreb, 1970). Ta shvatanja Je savrleno Jasno izlollo Cl. Offe, Strukturprobleme des Kapitalistischen Staates.
1972, str. 66. I dalje.

12

178

NIKOS PULANCAS

njihove nepovezanosti: Dravu monopola ne moemo

poimati kao spoj ta dva izraza (drave i m onopola). . .
Ve smo rekli da javne intervencije odraavaju i konsoliduju odnos snaga: za nas je neosporno da danas
te intervencije pre svega odraavaju interese finansijske oligarhije, i to u njihovoj dinamici. Ali kao to
smo videli, ni odnos snaga ne ide u prilog monopo
lima: ako drava pokazuje tenju da postane njihova
zajednika stvar, ona ne pripada nikome . . . Nepostoja
nje spoja izmeu drave i monopola odgovara tros
trukoj stv arn o sti. . . unutranje borbe oligarhije, nu
no traenje relativne koherentnosti intervencije drave
dovodi do akcije koja uglavnom ne odraava neposredne
interese ove ili one grupe, te se u izvesnoj meri namee
svakom e.. ."50 Ali u tom sluaju moemo postaviti
pitanja samog pojm a dravno-monopolistikog kapita
lizma. Uostalom, zar A. Klod, inae istaknuti teoretiar
KPF, nije jo nedavno tvrdio da, imajui u vidu zna
ajnu ulogu drave od samog poetka imperijalizma,
jedini nov element koji moe opravdati pojam dravnomonopolistikog kapitalizma jeste upravo stapanje
drave i privatnih monopola, stapanje koje sam Klod
sm atra ve izvrenim?51
2.
Drugi aspekt pitanja upuuje nas na injenicu
da tako podeljen monopolistiki deo nije i jedini do
m inantan deo: vladajuu klasu predstavlja buroazija
kao celina. Nemonopolistiki kapital, i sam duboko
podeljen, uestvuje u bloku na vlasti, a monopollstiki kapital predstavlja hegem onijski deo*2 Meutim,
ne znai da je uee nemonopolistikog kapitala u
klasnoj vladavini buroazije dokaz stvarne podele vlas
ti izmeu nehegemonskih dominantnih delova i hegemonskog dela: kao i u prolosti, drava skoro isklju
ivo slui interesim a hegemonskog dela. Ali to znai
da je, u krajnjoj liniji, re o dugoronom politikom
interesu monopolistikog kapitala, to implicira (ve
smo videli u kom smislu) strategiju ustupaka nemono
polistikom kapitalu, kao i odgovarajuu ulogu drave
Ibid., str. 68.
11 H. Claude. Le capitalism e monopoliste d'E tat, sveske u izdanju
CERM, b r. 91, 1971, str. 21.
" I ovde sm o videli da uvek valja precizirati o kom delu monopo
listikog k apitala je re o bankovnom ili in dustrijskom .

KLASB U SAVREMENOM KAPITALIZMU

jy g

u tom pogledu. Jasno, ne radi se o eksplicitnoj, kohe

rentnoj i racionalnoj" strategiji, ve o rezultatima od
nosa snag.
Razne intervencije drave, koje odgovaraju inte
resima monopolistikog kapitala, istovremeno nastoje
da obezbede proirenu reprodukciju kapitala, tj. ukup
nog drutvenog kapitala. Ako to imamo u vidu, onda
je pogreno rei da je drava u iskljuivoj slubi
,krupnih monopola" (dakle, da su iskljueni svi os
tali delovi buroazije). Ali valja ii dalje: ekonomske
intervencije drave u korist monopolistikog kapitala
nisu proste tehnike" intervencije koje proistiu iz
nunosti monopolistike proizvodnje", ve (kao i sva
ka druga ekonomska intervencija drave) predstavljaju
politike intervencije: one vode rauna u svojim
konkretnim oblicima i modalitetima o nemonopolistikom kapitalu i o nunosti kohezije bloka na vlasti,
pri emu se nemonopolistiki kapital na odgovarajui
nain ispoljava u samoj monopolistikoj ekonomskoj
politici" drave.83 Podsetimo se najzad na okolnost da
moemo navesti mnoge primere intervencije drave
(dodue, ogranienih intervencija) ,,u korist nemono
polistikog kapitala. Te intervencije se vre u domenu
kredita i javnog finansiranja, poreske politike itd. Ra
zume se, tu nisu u pitanju dravne mere koje bi osigu
rale opstanak nemonopolistikog kapitala ili njegovo
suprotstavljanje monopolistikom kapitalu. Naprotiv,
re je o rezultanti otpora nemonopolistikog kapitala
otvorenom apsorbovanju koje vri monopolistiki ka
pital. Ako tu drava ne arbitrira izmeu monopolis
tikog i nemonopolistikog kapitala, onda ona nije ni
oblik kondenzovanja njihovog protivrenog odnosa: to
je, uostalom, jedan od uzrolca unutranjih protivre
nosti ekonomske politike" drave.
Upravo u tom kontekstu se odreuju sadanje
granice relativne autonomije drave u odnosu na monopolistiki kapital i na celinu bloka na vlasti: relativna
autonomija znai da drava i njeni razni aparati imaju
odreenu ulogu u razradi politike strategije monopo
listikog kapitala; u organizovanju njegove hegemonije
nad nemonopolistikim kapitalom, koja se postie u
Pod ovim na nivou politika pwdraiumevam onu klasu 111 njen deo
koji poatoja kao takvi, ali ne (ine dm ltvenu snagu (Pouvoir poJitiquc. . .
op. cit., str. 80. I dalje).

12*

130

NIKOS PULANCAS

sklopu njegove nesigurne ravnotee kompromisa

(Grami), u politikoj koheziji klasnog saveza na vlasti.
Znaaj te relativne autonomije shvatiemo ako ga ne
gativno uporedimo sa tezom o stapanju i o jedinstve
nom mehanizmu: kao to drava ne pripada ovoj ili
onoj monopolistikoj grupi (da parafraziram o Herco
ga), tako ona ne tei da bude njihova zajednika
stvar; naime, drava nije stvar, ve odnos, tanije
reeno kondenzovanje odreenog odnosa snaga. Re
lativnu autonom iju drave valja shvatiti kao odnos
izmeu drave, s jedne strane, i monopolistikog ka
pitala i ukupne buroazije, s druge strane; kao odnos
koji se uvek izraava kroz predstavnitvo i klasnu po
litiku organizaciju.54
Govorei o faizmu, pokuao sam da to konkretno
pokaem na prim eru monopolistikog kapitalizma. Sa
da u neto rei o protivrenostima sadranim u kri
tikama istraivaa KPF: te mi protivrenosti izgledaju
posebno zanimljive jer ti istraivai sm atraju da je
faizam tanije reeno, nemaki nacizam neto
preobraen", ali tipian vid dravnomonopolistikog
kapitalizma. Kritiari poput M. i R. Vejla, L. Persevala,
2. Loj kina i drugih, obilato su mi prebacivali to ne
vidim iskljuiv" odnos izmeu drave i monopolisti
kog kapitala, i to u razdoblju kada monopolistiki ka
pital predstavlja jedini vladajui deo buroazije, pre
bacivali su mi da osporavam pojam faistike drave
kao prostog
agensa
koji je potinjen jedino
naredbam a monopolistikog kapitala. Ukratko, optui
vali su me da sam odbacio tezu o stapanju i o jedin
stvenom mehanizmu.55 Ali i tu ima razliitih tonova,
M Shvatati dravu kao odnos (tanije kao kondenzovanje odnosa
snaga), znai izbei la tnu dilem u sa d ain jih d iskusija o dravi: dilemu
drava kao stvar ili drava kao su b jekt. Po instrum entalistikom shvatanju, drava je stvar, pasivno o rue u rukam a jedne klase ili dela te
klase. Oni koji dravu shvataju kao su b jekt, sm atraju da ona ima svoju
apsolutnu autonom iju koju po svojoj volji uklapa u racionalisanu instancu
graanskog druStva . Odnos drava-klase u oba sluaja shvata se kao
objektiviziran odnos. M eutim , relativna autonom ija drave sadrtana je u
sam oj njenoj stru k tu ri (drava je odnos), te predstavlja rezultantu borbe
i klasnih protivrenosti, onakvih kakve se na specifian nain ispoljavaju
i koncentriu u samoj dravi. Jedino nam takvo shvatanje omoguava da
tano situiram o stvarnu ulogu birokratije.
u Loj kine, ibid., str. 152.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

jg j

koji pokazuju u kakav je orsokak zapala ta teza. Posle

uobiajenih kritika mojih analiza, A. 2iselbreht, inae
dobro obaveten o konkretnim problemima faizma,
ipak konstatuje: Suprotno je marksistikoj teoriji o
dravi kada faistiku vlast predstavljamo kao nepo
srednu" dominaciju, kao kreaturu" monopoli, kao
njihov izvrni organ. Dravu bi pre trebalo shvatiti kao
upravni odbor koji se brine za interese ukupne
(podvukao 2iselbreht) kapitalistike klase, koji ostavlja
prostor kako za protivrenosti izmeu grupa koje je
sainjavaju, tako i za odreenu aktivnu ulogu organa
koji donose dravne odluke."50 2iselbreht ide dalje, te
tvrdi kako je ,naivna ideja o faistikoj dravi kao
emanaciji, kao potpuno pasivnom organu monopola. ..
strana marksistikom istraivanju."7 To nije smeo rei!
Razume se, sve to vai upravo za tezu o stapanju i
0 jedinstvenom mehanizmu.
Najzad, kada Lojkin analizira ulogu drave u mo
nopolistikom kapitalizmu, nimalo mu ne smeta to
ga sledea tvrdnja potpuno opovrgava:8 Buroaska
drava, politika organizacija u slubi buroazije (vie
se ne radi samo o monopolistikom kapitalu) ima dvo
struku funkciju: 1) odravanje kohezije ukupne dru
tvene formacije; 2) neposredno obezbeivanje prevlas
ti vladavine buroazije. Prva funkcija implicira drugu,
1 to u onoj meri u kojoj vladavina kapitalistike klase
pretpostavlja postojanje organizma nezavisnog od dru
tva (podvukao Lojkin), sposobnog da regulie, da
normalizuje" klasnu borbu." Tu dolazi do upadljivog
i znaajnog preokreta Lojkinovih stavova: brini uvar
teze o stapanju i o jedinstvenom mehanizmu ne plai
se uloge branioca dobro poznate teze, koja vue koren
iz anauzA mladog Marksa, teze o dravi kao neem .ne
zavisnom" od drutva. Ja sam se upravo toga dobro
uvao u svojim analizama relativne autonomije drave
i njene uloge kao inioca kohezije ukupne drutvene
formacije.
Meutim, tu se ne govori o nepovezanostima koje
su svojstvene istraivau, niti o stvarnim protivreno
stima teze o stapanju i o jedinstvenom mehanizmu:
* lbid., str. 17. fusnota 53.
lbid., str. 31.
w Loj Une, Contribution 4 una tbdorle marxlste de 1urbanisatloo
capitalist' u C ahitrs Intcrmtionaux d t sodologit, Januar-Jun 1972. str. 141-

132

NIKOS PULANCAS

protivrenosti su samo prividne. Instrumentalistikoidealistiko shvatanje drave koje stoji iza teze, sa
vreno opravdava tezu o stvarnoj nezavisnosti drave
od drutvenih klasa. Jedno te isto orue" je u isto
vreme potpuno nezavisno od onoga u ijim se rukama
nalazi (od monopolistikih kapitala), ali taj isti posednik moe njime mamipulisati po svojoj volji. Prema
tome, to orue, kao takvo, moe koristiti i neki drugi
posednik (radnika klasa). Tu se pribliavamo ostalim,
ve navedenim Hercogovim analizama o neutralnoj
dravi organskom iniocu proizvodnje", kao i njiho
vim neizbenim zakljucima kada je u pitanju prela
zak u sooijalizam, koji se sm atra moguim bez unite
nja dravnih aparata.
3.
Sloen odnos koji u sadanjoj fazi postoji iz
meu drave i bloka na vlasti ima veoma znaajne
efekte u okviru dravnih aparata imperijalistikih met
ropola. U tom pogledu treba jasno sagledati dve stvari.
S jedne strane, teza o stapanju drave i monopola u
jedinstven mehanizam ( a to pretpostavlja postojanje
samo jednog dominantnog dela koji je i sam apstrakt
no ujedinjen) blokira svaku analizu unutranjih protiv
renosti sadanje drave. S druge strane, instrumentalistika teza implicira da se protivrenosti delova na
vlasti ispoljavaju samo kao spoljna trvenja (uticaj)
delova drave-instrumenta, koja je metafiziki entitet,
pri emu svaki deo vue pokriva" prema sebi. U stva
ri, te protivrenosti su sadrane u samoj strukturi ka
pitalistikih dravnih aparata. Protivreni odnosi de
lova bloka na vlasti pod hegemonijom monopolistikog
kapitala odraavaju se u odnosima represivnog drav
nog aparata i ideolokih dravnih aparata, kao i u od
nosima unutar svakog od njih. Odnosi snaga u bloku
na vlasti ispoljavaju se upravo kao odnosi vlasti i to
kroz protivrene odnose u samoj dravi i u njenim
aparatim a (privilegovanim seditima ovog ili onog dela
bloka na vlasti); ti odnosi se isto tako ispoljavaju kao
unutranje protivrenosti raznih intervencija sadanje
drave. Otuda relativna autonomija drave ne znai
da inioci drave-organskog entiteta poseduju kohe
rentnu i racionalnu volju: ona konkretno postoji kao
protivrena igra" u okviru dravnih aparata, odnosno
kao rezultanta odnosa snaga, koji se saimaju u dravi.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

jg g

Tako, na primer, sadanji protivreni odnosi unutar

politikog aparata (partije, parlament, senat itd.), unu
tar vladinog, lokalnog i komunalnog aparata, unutar
vojske i raznih ideolokih aparata (kolskog, kultur
nog, informativnog aparata itd.) kao i izmeu tih apa
rata nisu obine posledice borbe potinjenih klasa,
ve izraavaju i protivrenosti bloka na vlasti. U slua
ju ovog poslednjeg, i za razliku od delovanja borbe
potinjenih klasa na dravni aparat, odnosi izmeu
delova buroazije se esto ispoljavaju kao protivrena
sedita i uporita vlasti u okviru tih aparata.
Ali ovde valja ponoviti da se ne radi o odeljenim
komadima" drave, o stvarnoj podeli dravne vlasti
na delove koji ine blok na vlasti. Kapitalistiku dra
vu, danas kao i u prolosti, karakterie svojevrsno unu
tranje jedinstvo tih aparata, a to jedinstvo nije nita
drugo do izraz interesa hegemanskog dela, upravo nje
gove uloge kao inioca kohezije bloka na vlasti.
Ali to jedinstvo dravne vlasti, izraeno u vidu
institucionalnog jedinstva dravnih aparata, ne stvara
se jednostavno, bilo da do njega dolazi usled nekakvog
jedinstva volje metropola, bilo zato to bi monopoli
drali u fizikoj pokornosti dravu-orue. Usled klas
nih protivrenosti ono se stvara sloenim putevima:
posredstvom niza potinjavanja odreenih aparata
onim aparatima koji prevashodno koncentriu vlast hegemonskog dela; time to odreeni aparati podreuju
i dupliraju druge aparate, tj. dovode u njima do krat
kih spojeva; rasporeivanjem funkcija na aparate, od
vajanjem stvarne od formalne vlasti; odgovarajuim
pomeranjem ideolokih aparata u oblast represivnog
aparata, i obrnuto. Najzad, to jedinstvo se gradi na
bazi znaajnih rascepa do kojih dolazi u samom bloku
na vlasti.*
U oblasti studija politikih Institucija (ograniavam se na tu oblast),
postoji danas znaajan i stalno rastui broj konkretnih analiza koje idu
u tom pravcu. Meutim, valja upozoriti da su te analize najeie naposrodno povezane sa analizama 1 politikim borbama, te nemaju uvek
oblik svezaka" ili lanaka u asopisima. Ovde Jednostavno ukazujem
na sledee: kada se radi o Francuskoj, pored autora kao Ito su M.
Castells, Fr. Godard, D. Vidal. J.-M. Vincent I drugi koje citiram u ovom
tekstu, valja prouiti sledee autore: M. Amlot (o kulturnoj politici i
Ideoloiklin aparatima), J. Ion (o urbanoj polldd), radovi tima CBRAT
IBP lz Grenobla o Institucijama u komunama ltd. Sto se tie meuna
rodnog plana, tu isto tako sasvim Indikativno navodim one autore iji

134

2.

NIKOS PULANCAS

O sadanjoj ulozi drave

I

Razume se, sve ove napomene i pojanjavanja

ne iskljuuju mogunost znaajnih modifikacija ne
samo u obliku intervencionistike drave (u poreenju sa liberalnom dravom iz doba konkurentskog
kapitalizma), ve saglasno fazama monopolistikog
kapitalizma i modifikacija same intervencionistike
drave. K arakteristike tih faza prelazna faza, faza
konsolidacije i sadanja faza dakle, modifikacije
kapitalistikih odnosa proizvodnje, njihovi efekti na
ostale naine i oblike proizvodnje, stepeni internacio
nalizacije, koji obeleavaju te faze i koji se izraavaju
kroz posebne odnose u okviru bloka na vlasti sve
to, saglasno fazama monopolistikog kapitalizma, de
luje na ekonomske funkcije drave, na pomeranje
prevlasti u pravcu drave i na odnos izmeu drave i
klasne hegemonije.60
su radovi objavljeni na francuskom : M. Van Schendel, C. Saint Pierre,
G. B ourques i N. F renette iz Kvebeka; priloge u belgijskom asopisu
Contradictions (posebno au to r A. Corten); priloge u panskom asopisu
Bandiera Roja (ti prilozi su nedavno objavljeni u asopisu les Tem ps
modernes). M eu radovim a koji nisu prevedeni na francuski, ukazujem
na sledee autore i asopise: G. T h erb o m (vedska); prilozi nekih saradnika asopisa N ew L eft R eview (Velika B ritanija) i asopisa Kursbuch
(Nemaka); b ro jn a istraivanja u Italiji, m eu kojim a naroito istrai
vanja koja je izvrio tim asopisa Inquiesta; radovi objavljeni u Grkoj;
J. Sol-Tura (Spanija), E. de Ipola (Argentina), E. Villa (Meksiko), Fr.
Wcffort (Brazil), A. Quijano (Peru) itd. Ukazujem i na radove mnogih
naih drugova iz ilea, naroito onih drugova koji su okupljeni oko (eks)
Latinoam erike kole d rutvenih n auka iz Santjaga.
U stvari, kao i kada se radi o procesu koncentracije, intervencio
nistika uloga drave se ne svodi na postepen, jednolinijski, homogen
proces: u okviru uspostavljanja dom inantne uloge drave, neke od njenin
ekonom skih funkcija veoma brzo rastu , dok druge opadaju, a ponekad
se relativno povlae . S. de B runhof opravdano ukazuje: ekonomska
mo drave se ne razvija kao proces neminovnog rasta . . . Mo dravnog
kapitalizm a ne samo to se ne odvija kontinuirano, ve moe imati i
regresivno kretan je . . . (Capitalisme financier public; influence iconoque
de VEtat en France 19481958, 1965., str. 202. i dalje). J. Bouvier je
upravo pokazao da je finansijska uloga drave-bankara sm anjena u raz
doblju IV i V Francuske republike. Otuda on tono kae: ,,U istoriji
etatistikog intervencionizma treb a ustanoviti kakvu kvalitativnu, tj. poli
tiku ulogu im aju plan iran je , bankarski organizmi i javno finansiran je . (Un siecle de banque franqaise, op. cit., str. 153).

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

jg ^

Nesumnjivo je, dakle, da u sadanjoj fazi imperi

jalizma uoavamo znaajne modifikacije intervenci
onistike drave u okviru imperijalistikih metropola.
Te modifikacije moemo shvatiti jedino ako imamo
u vidu celinu klasnih borbi koje se sada vode u metro
polama. Ekonomske intervencije' drave nikada nisu
bile tako upadljive, a pomeranje prevlasti u pravcu
drave nikada tako izraeno kao u sadanjoj fazi. Ulo
ga drave (u korist monopolistikog kapitala) u sa
danjoj fazi, povezana je sa njenim tradicionalnim funk
cijama, ali i sa njenim sadanjim funkcijama. To se
ogleda u sledeem:
1) u sadanjem obliku internacionalizacije kapita
listikih odnosa, koju stvara reprodukcija vladajueg
imperijalistikog kapitala u okviru samih metropola;
u uporednom proirivanju van granica svoje buro
azije; u reprodukciji novih oblika imperijalistike dru
tvene podele rada (te funkcije smo analizirali u pret
hodnom ogledu);
2) u dananjim oblicima smanjivanja raskoraka
izmeu ekonomskog vlasnitva i dravine, to jc u skla
du sa proirivanjem monopolistike eksploatacije i sa
dominantnim oblicima intenzivne eksploatacije rada:
upravo u tome se, pored ostalog, ogleda sadanja uloga
drave u finansijkoj centralizacija, ali i u koncentraciji
koja se vri pomou restruktuiranja" ili industrijske
modernizacije (ta uloga drave posebno je oigledna
u Francuskom estom privrednom planu). U odre
enom vidu ta uloga drave se ogleda u javnom sek
toru, ukljuivi rashode za odbranu itd.;
3) u danas dominantnim posledicama disolucije
ostalih oblika proizvodnje, disolucije koju vri mono
polistiki kapitalizam: uloga drave u eliminisanju
tradicionalne sitne buroazije, u dominaciji monopoli
stikog nad nemonopolistikim kapitalom, u prodiranju
i irenju monopolistikog kapitalizma u poljoprivredi
(naputanje sela) itd. Uglavnom tu i otkrivamo ulogu
javnog finansiranja;
4.
najzad, u neposrednom delovanju tendencija
koje se suprotstavljaju tendencijskom padu profitne
stope, odnosno:
a)
u sadanjim oblicima intenzivne eksploatacije
rada putem intervencija drave u oblast proizvodnosti
rada i izvlaenja relativnog vika vrednosti: uloga

135

NIKOS PULANCAS

drave u naunom istraivanju i tehnolokim inovaci

jama, u reprodukciji radne snage putem njenog kol
skog kvalifikovanja" (kola, permanentno obrazovanje
itd.), u urbanizaciji, saobraaju, zdravstvu, sredstvi
ma koja slue za zadovoljavanje kolektivnih potreba);*1
b)
u uporednom obezvreivanju odreenih delova
postojanog kapitala, u novim uslovima stvaranja pro
sene profitne stope: to je jedan od aspekata indus
trijske modernizacije, javnih investicija itd.
Ukratko, radi se o onim modifikacijama koje uka
zuju na ulogu i mesto drave, o modifikacijama koje
obeleavaju sadanje oblike proirene reprodukcije ka
pitala. Meutim, prethodnim napomenama nismo eleli da sainimo popis sadanjih intervencija drave,
ve da ustanovimo glavne strukturalne modifikacije
koje odreuju te intervencije. Dakle, nismo teili nji
hovom opisnom n abrajanju ili vrednovanju. Inae bi
smo mogli navesti niz drugih, veoma vanih interven
cija drave, poev od onih na tritu rada (politika do
hodaka) do intervencija na podruju distribucije, ko
lektivne potronje itd.62 No, sve te intervencije za
vise i u krajnjoj liniji proizilaze iz modifikacija koje
sam upravo naznaio.
Tako dolazimo do naredne napomene: nove in
tervencije drave, o kojima je ovde re, ne ispoljavaju
se uvek, neposredno i u celini kao ekonomske intervencije u strogom smislu rei, u smislu koji je taj
izraz mogao imati u stadiju konkurentskog kapitalizma:
intervencije na tritu i u izgardnji "ekonomske
infrastrukture eleznice, na prim er. To je dovelo
do brojnih analiza prem a kojima izlazi da se danas
radi o smanjivanju ekonomskih interevncija drave,
o tome da te intervencije neposredno preuzimaju pri
vatni monopoli (organizacija trita, izgradnja autoputeva itd.), kao i o tome da rastu socijalne i poli
tike intervencije drave.63
M. Castells, Nio-Capitalisme, consom m ation collective et contra
dictions urbaines, Centre d 'tu d e des m ouvem ents sociaux, 1973.
n A. G ranou, Capitalisme et Mode de vie, 1973; P. Mattick, Marx et
Keynes, 1972.
Izm eu ostalih, glavni referat koji je podneo E. Maire na poslednjem kongresu CFDT, s tr. 2627. (jun 1973).

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

j g <7

Smatram pogrenim to se u tim analizama ko

riste izrazi koji se odnose na neto sasvim drugo, upra
vo na konkurentski kapitalizam.** u tom stadiju, ka
rakteristinom po prevlasti ekonomike i po ekstenzivnoj eksploataciji rada, jo je mogla postojati rela
tivna razlika izmeu intervenciji drave u proirenu
reprodukciju uslov proizvodnje i neposrednih eko
nomskih intervencija drave. Time nikako ne elimo
rei da su tadanje intervencije bile neutralne i ne
povezane sa politiko-socijalnim intervencijama dra
ve. Ali to vie nije sluaj u sadanjem stadiju, posebno
u sadanjoj fazi koju karakteriu dominantna uloga
drave i pomeranje teita u pravcu intenzivne eksploa
tacije rada. Politiki i ideoloki uslovi proizvodnje
i sami neposredno interveniu u procesu proirene re
produkcije kapitala. Oni ak predstavljaju oblike sa
mog postojanja te reprodukcije.
Drugim reima, radi se o novom odnosu izmeu
politike, ideologije i ekonomike, o odnosu koji menja
prirodu i sadraj pomenutih izraza. Naime, oblast
proizvodnje se reorganizuje ,,u zavisnosti od politi
kih i ideolokih uslova reprodukcije. Ovo stoga to su
intervencije drave ve postale ekonomske interven
cije.*
Isto je tako neosporno da, uporedo sa rastuom
dominantnom ulogom drave u tim formacijama i sa
snanim afirmisanjem ekonomske dominacije i poli
tike hegemonije monopolistikog kapitala, i sama sa
danja drava sve vie pokazuje tenju da odrazi to
stanje: zahvaljujui svojoj relativnoj autonomiji u od
nosu na hegemonski deo, monopolistiki kapital se po
vlai u granice koje su ue no to su to bile u pro
losti. Sa stanovita bloka na vlasti, to suavanje, pored
ostalog, odraava ve dosta rairenu zavisnost nemono
polistikog od monopolistikog kapitala, kao i injeM Videti tekst oa strani 111. ove knjige 1 dalje.
N Ali kao Ito m ukaaao, radi se upravo o pomeranju granica
koje odvajaju diiavu od ekonomike, a ne o ukidanju njihove relativne
odvojenosti, svojstvene kapitalizmu. To, dakle, podrazumeva da sadainfe
ekonomska intervencije driave na mogu prei ruka granica koja su bitna
ta kapitalizam: o dm granicama upravo svedol stalna fiskalna I Hnanaljska kriza sadalnje driave (o tome videti J. OConnor, Tha Fiscal
Crisis ot tha State. 1973).

NIKOS PULANCAS

188

nicu da je nemonopolistiki kapital odavno sem u

retkim okolnostima prestao da igra ulogu autonom
ne drutvene snage.
II
I tako, jedino ako tano situiramo sadanji odnos
izmeu drave i klasnih protivrenosti, moemo razreiti niz problema to ih postavlja sadanja uloga
drave:
1.
Jasno je da sadanja uloga drave nikako ne
moe biti shvaena u smislu nekog organskog kapitalizma koji bi pomou odreene racionalizatorske
instance" prevaziao svoje protivrenosti (koje se obi
no nazivaju anarhijom proizvodnje, a koje nisu nita
drugo do kristalizacija klasnih protivrenosti). Razu
me se, drava vri optu ulogu inioca kohezije dru
tvene formacije, tj. ona ima optu ulogu organizova
nja" i regulisanja", ali ta njena uloga se ne razlikuje
od funkcija koje ona vri u klasnoj borbi: drava je
koncentrisan izraz klasne hegemonije. A to upravo po
bija niz shvatanja (shvatanja koja je ve Kejnz zastu
pao) o kapitalistikom planiranju (recimo, plan u Fran
cuskoj). Naime, to planiranje se predstavlja kao ra
cionalna" i koherentna politika izuzetno tehnikog
i neutralnog aparata kome je polo za rukom da
neutralie ili da pomiri kapitalistike protivrenosti.
Ta shvatanja su se odrazila u radnikom pokretu kroz
stavove o revoluciji odozgo, tj. kroz verovanje da je
prelazak u socijalizam mogu posredstvom drave (drava-provienje, odnosno dravni socijalizam). Napo
minjemo da se ona mogu ispoljiti na vie naina.
U vezi sa tim shvatanjim a nije dovoljno podsetiti
da se, nasuprot tehnokratskim analizama Galbrajtovskog tipa, kapitalistika konkurencija u monopo
listikom kapitalizmu stalno reprodukuje, odnosno da
administrativni dravni aparat (birokratsko telo) nika
ko ne bismo smeli zam iljati kao aparat koji ima
svoju volju i vlast, koji namee svoju politiku elom
drutvu. Valja ii jo dalje i, nasuprot samom shva^
tanju o dravnomonopolistikom kapitalizmu, podvui
sledee:

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

a) u bloku na vlasti postoje protivrenosti koje

su posledice glavne protivrenosti. One nam ne do
putaju da klasnu dominaciju sagledamo kao podruje
koje dri jedan deo kapitala (krupni monopoli), i sam
apstraktno ujedinjen i integrisan, tj. deo koji posred
stvom drtave-orua kristalie koherentnu, jednoobraz
nu politiku;
b) injenica je da se ne moe govoriti o nekom
racionalnom jezgru" kapitalistikog planiranja kao
takvog, o planiranju koje bi odgovaralo svakom nivou
roizvodnih snaga po sebi, tj. o planiranju koje bi
lasne protivrenosti jednostavno predodreivale, pre
obraajui njegov uroen racionalni aspekt. Kapitalis
tiko planiranje je nezamislivo kao stvarno ovladava
nje protivrenostima kapitalistike reprodukcije (mit
0 organizovanom kapitalizmu).60 A upravo analize
dravnomonopolistikog kapitalizma kriju u sebi opas
nost donoenja takvih zakljuaka, ak i kada ih nji
hovi autori izriito odbacuju. U stvari ponovimo to
sadanja uloga drave i njene intervencije predstav
ljaju protivreno kondenzovanje odnosa snag&. To je
suprotno starom, ali izuzetno upornom buroaskom
idealistikom shvatanju koje od Hegela do Vebera
1 do Kejnza u dravi vidi racionalno jezgro gra
anskog drutva". Da bih primerom potkrepio moje
stavove, dovoljno je ukazati na sadanje, savreno ka
pitalistiko delovanje nacionalizovanog-podriavljenog
sektora. To, razume se, ne znai da je planiranje
iluzija: planiranje je u skladu sa logikom monopolis
tike reprodukcije i sa logikom sadanje politike dr
ave kao politikog aparata.

M Pored ostalih, videti 1 aled.-e: B. Altvater, Zu einigen Problemen

des Staatsinterventionlsmus, u knjizi Janicke: Herrschaft und Crlss; J.
Hirach. Funktionsverdnderungen der Siaatsverwaltung in sptkapitalistischen Induslriegesellschaflen, u publikaciji Bldlter flir deutsche u. intern.
Politik, februar 1969; MUlier-NeuaUa, Die Sozlalstaatsillusion . . . u asopisu
Sozlallstlsche Politik, 1970; U. Jaeggl, Kapital und Arbeit in der Bundesrepublik, 1973; 1. O'Connor, ,,Scientific and ideological elements in the
economic theory of governemental policy" u delu A Critique of Economic
Theory, uredili E. Hunt I G. Schwartz, 1972; Flatow-Hulsken, Zum
Problem der Ableitung des bilrgerllchen Staatea, u Probleme des Klassenkamp/s, br. 7, maj 1973: BraunmUhl altri: Probleme einer materialistischen Staatstheorle, op. cit., posebno prilog J. Hlrscha.
" Ph. Brachet. L'Etat-patron. thiories et rial it is , 1973.

190

NIKOS PULANCAS

2.
Kao reakcija na teze o dravnomonopolistikom
kapitalizmu, javlja se, meutim, niz sadanjih analiza
koje vri levica. Na neke od tih analiza sam se ve
osvrnuo. Te analize prosto i jasno dovode u pitanje
sadanju presudnu ulogu drave: suoena sa koncentrisanom vlau" monopola, drava bi bila liena svoje
vlasti". Ne treba kriti da to moe dovesti do zauzi
manja politiki veoma spornog stava. Dodue, sada
nja rasprava o samoupravljanju" koje podrazumeva
brojne politiki pozitivne aspekte, unekoliko um anjuje
tu opasnost. Ostaje ipak injenica da glavni objekt
politike borbe ne bi vie bila drava koja je postala
prazan omota kapitalizma, ve jedino vlast kapitala
u preduzeu. Ne elim rei da se teze o samoupravlja
nju neminovno podudaraju sa tim stavovima. Meutim,
moram konstatovati da stavovi o samoupravljanju
i o sadanjem smanjivanju" uloge drave, ponekad
idu ruku pod ruku.
III
Ovi elementi, povezani sa sadanjim oblicima glav
ne protivrenosti (buroazija-radnika klasa) i sa uspo
nom borbe narodnih masa u Evropi, mogu nam ob
jasniti niz znaajnih pojava.
a)
Pre svega, grozniavu hegemonsku krizu koja
zahvata evropske buroazije. Kada se govori o klasnoj
borbi i o bloku na vlasti, zapaa se da su evropske
buroazije stvorile heterogene i povremene celine da
bi se suprotstavile amerikom imperijalistikom kapi
talu. A to je ve znaajan inilac hegemonske nestabil
nosti, unoenja protivrenosti imperijalistikog kapi
tala u svaki evropski nacionalni blok na vlasti. Uporedo sa time, sve su izraenije unutranje protivrenosti
blokova na vlasti, i to upravo u razdoblju kada je
uloga drave sve znaajnija i kada suavanje njene
relativne autonomije postaje imperativna nunost za
monopolistiki kapital. Ako nije tano da se sadanja
drava pretvara u prosto orue monopola, nije tano
ni to da je ona, u tom kontekstu, sve manje sposobna
da efikasno igra ulogu organizatora hegemonije. Eta
tistika politika se esto svodi na niz protivrenih i

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

preciznih mera koje odraavaju logiku monopolisti

kog kapitala, ali isto tako otkrivaju naprsline i nepo
vezanosti dravnih aparata, reprodukujui na taj nain
protivrenosti bloka na vlasti, uporedo sa slabljenjem
hegemonistikih sposobnosti monopolistikog kapitala.
U trenutku kada je uloga drave presudnija no ikada
ranije, ini se da je potresa kriza reprezentativnosti
njenih raznih aparata (ukljuivi i politike partije) u
njihovim odnosima sa delovima bloka na vlasti. To je
jedan od razloga kontroverzi (bar kada je re o obli
cima koje te kontroverze imaju u okviru buroazije)
oko etatistikog diriizma", regionalizacije", decen
tralizacije" itd.
b)
Tome valja dodati jo jednu pojavu koja se
tie tesne povezanosti ekonomike, drave i ideologije,
ini se da je dananja drava uspela da u izvesnoj
meri regulie" divljanje" ekonomskih kriza kapita
lizma (to nema nikakve veze sa mitom o organizovanom kapitalizmu"). Meutim, ona je to postigla na
izgled paradoksalnim putem, tj. samo u onoj meri u
kojoj su te ekonomske krize ekstrapolirane nepo
sredno u krize drlavne nadgradnje, ukljuivi t
njene ideoloke aparate. Ovo, izmeu ostalog, i zbog
toga to drava, neposredno preuzimajui brigu o pro
irenoj reprodukciji kapitala i regulisui ekonomske
krize", sama preuzima odreene funkcije tih kriza":
drava neposredno reiira obezvreivanje odreenih de
lova kapitala, inflaciju i nezaposlenost (strukturalnu
ili vrtoglavu inflaciju itd.).48
* U stvari, za razliku od itave burloaske ideologije, nemogu* je
u ekonomskim krizama" kapitalizma videti dlsfunkdonalne" momente
ekonomskog sistema , momente koje driava, kao racionalna Instanca,
Ima zadatak da Izbegne . Ekonomska kriza kapitalizma pradstavljafu
organska momanta raprodukeifa druiivanog kopilota: lako na politikom
nivou mogu dovesti do politikih kriza i do revolucionarnih situacija, tj.
stvaraju mogunost obaranja kapitalizma, te krize su istovramano koneantrisona kontra-tandancifa tandanci/skom podu profitna stopa (masovno
obezvreivanje kapitalA, unlltavanje proizvodnih anaga ltd.): ekonomske
krize" Isto tako imaju ulogu llanja" kapitalizma, te predstavljaju
uslova nfagova prostrana raprodukeifa i nfagova stalnosti. Ve Je to
dovoljno da ukale na ekonomistike grelke, tj. na shvatanja koja u
ekonomskim krizama vide mehaniki
rulenja kapitalizma. Ali ovde
|e valno sagledati ulogu driave u svemu tome: driava u odraenom
stepenu reguli** divlje" ekonomske krize kapitalizma, ali ona istovro-

292

NIKOS PULANCAS

Drava-tampon ili ventil sigurnosti u sluaju eko

nomskih kriza, pretvara se u rezonantnu kutiju
kriza reprodukcije drutvenih odnosa. U stvari, preobraen je i sam odnos ekonom ske i politike borbe:
svaka ekonomska borba se vie ili manje neposredno
objektivno sudara sa dravnim funkcijama i sa drav
nim aparatim a, granama i podgranama. ta vie, pro
irivanje procesa oploavanja vrednosti kapitala i
intervencija drave na sve oblasti (uslovi i nain
ivota), to je neposredan efekt proirene repro
dukcije, vode izuzetnoj politizaciji raznih borbi za
kvalitet ivota; te borbe su utoliko znaajnije to ne
dovode u pitanje samo uslove proizvodnje, ve sve
neposrednije i reprodukciju samih odnosa proiz
vodnje.69 Otuda vie ne deluje odreen politiki
konsenzus koji poiva na dravi, garantu ekspan
zije" (o tome posebno govori cela kenzijanska ideo
logija). Podreivanje drave logici monopolistike
reprodukcije (ono to oseamo kao njenu' nesposob
nost da zadovolji potrebe masa), nikada nije bilo
oiglednije no u trenutku kada ona intervenie u
svim oblastim a u kojima se te potrebe ispoljavaju.
Veoma je simptomatino da se buroazija po prvi
put sm atra obaveznom da istupi sa pravim progra
mom, i to upravo u trenutku kada je, manje no
ikada ranije, sposobna da ga ostvari.
Suoena sa takvim stanjem , sadanja drava je
suvie slaba da bi obezbedila stalno upravljanje sve
izraenijom krizom hegemonije buroazije.
c)
Buroazija u takvoj situaciji po svaku cenu
i uporedo sa pojaanom represijom prim enjuje
strategiju prilagoavanja procesa ija je svrha da se
ozakone odnosi izmeu sadanjih oblika vladajue
meno m ora neposredno da obezbedi organske funkcije tih kriza u pro
irenoj reprodukciji kapitala. Dakle, nikako se ne radi o nekoj dravi
kojoj je polo za rukom da izbegne" krize, ve o tome da driava
odozgo v r it orkestraciju kriza kapitalizm a, tj. da jednostavno nastoji da
reguliie njihov divlji" aspekt. A to se neposredno odrava u internoj
krizi dravnih a p arata i u stalnim protivrenostim a izmeu njihovih
raznih ekonom skih funkcija.
" Videti tekst na stran i 111. ove knjige i dalje.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

jg 3

ideologije i reorganizacije dravnih aparata. Nemam

nameru da ovde ulazim u sutinu tog problema.
Jednostavno u ukazasti da nam ta prilagoavanja (ona
se, naravno, ne svode na prosto prilagoavanje odnosi
parlamenta i izvrne vlasti, ali se ne poistoveuju ni
sa procesom faizacije u strogom smislu te rei) go
vore o znaajnim preobraajima buroaskog legiti
miteta, kakav nam se do sada predstavljao. Taj proces
se odvija uporedo sa ideolokom krizom koja sada
pogaa te farmacije. Ti preobraaji obuhvataju i
roku lepezu: poev od pomeranja legitimiteta narodnog
suvereniteta u pravcu legitimiteta birokratske dravne
administracije, preko promene uloge politikih partija
i ideolokih aparata, pa sve do lomljenja pravno-ideolokih granica izmeu privatnog" i javnog
(guenja osnovnih sloboda, na primer). Otuda bi se
reklo da su strukturalni preobraaji dananjeg ka
pitalizma uinili preivelim ne samo tradicionalni
oblik parlamentarne demokratije, ve i odreen
oblik same politike demokratije. Bilo kako bilo, svi
pomenuti preobraaji tee sledeem glavnom cilju:
ne dozvoliti narodnim masama da jasno sagledaju
sadanju ulogu drave i prirodu politike vlasti koja
se iz nje kristalie, prikazati tu ulogu kao tehniku i
neutralnu, pri emu sadanji tehnokratizam stie pre
vlast koju je pravnopolitiki domen ideologije imao
u buroaskoj ideologiji. Ideologija pluralistike
drave, koja je arbitar interesA drutvenih grupa
i nosilac opte volje individua graana, biva zamenjena ideologijom drave-tehnike instance, drave
koja je nuna da bi se uhvatila u kotac sa uroenim
nunostima proizvodnje, sa industrijalizacijom i
tehnikim napretkom '.
Nesumnjivo je da sadanjoj dravi polazi za ru
kom (pitanje je samo jo koliko dugo) da izvede tu
ideoloku operaciju reprodukcije privatizacije indi
vidua u okviru novog javnog sektora. U stvari, ako
ekonomska borba narodnih masa neposredno udara
na dravu, valja tano sagledati sadanje granice te
n O ovome videti J. Habermas, Legitimations problem* lm Spdtkapttatlsmus, 1973; Cl. Offe, Strukturprobleme des KapUallstischen Staates.
op. cit.; I. Bnlbus, Politics as Sport: an Interpretation of the Political
Ascendency of the Sports Metaphor In America, 1973; M. Duverger,
Socloogie de la politique, 1973.

13

194

NIKOS PULANCAS

objektivne politizacije. Oni koji danas preterano ospo

ravaju dravu, esto gaje poverenje u desnicu, mada
se u njenim rukam a nalaze poluge vlasti: u Francuskoj
se podmee vatra u prostorije poreskih uprava ili se
demoliraju prostorije CSR*, mada se istovremeno glasa
za Republikansku dem okratsku uniju (UDR). To znai
da je sadanja ideologija tehnokratizma toliko dominan
tna da je u vidu opozicionarstva jo prisutna u borbama
narodnih masa koje osporavaju sveprisutnu tehnokratsku vlast, ali p ri tome ne raskrinkavaju njenu
politiku prirodu.71
Servan-Srajber je tu da nas podseti kako je bur
oazija jo u stanju da nastupa kao avangarda tih
pokreta i da ih tako zavarava.

CSR (Compagnies Rpublicalnes de Scurit) neka v rsta u d a r

nih jedinica andarm erije (prim . prev.).
71 To su upravo delim ini efekti te ideoloke operacije. N asuprot
tome stoje m nogobrojne sadanje analize tehnokratije , koje u ovom
(H. Schelsky, ,,1'tat technique u A u f der Suche nach W irklichkeit, 1965)
ili onom vidu (H. M arcuse, Covek jedne dim enzije, V. Maslea, Sarajevo
1968) sm atraju da sadanje tehnoloke transform acije" vode stvarnoj
depolitizaciji (prevazilaenju klasne borbe), tj. tehnolokoj otuenosti
(m anipulaciji) individua. V alja, m eutim , ukazati da uprkos prividno
suprotnih zakljuaka, ti auto ri iznose hipoteze koje su istovetne sa
hipotezam a onih koji govore o naunoj i tehnikoj revoluciji" (o tome
e opirno biti rei u treem ogledu).

IV. NAPOMENE O BUR20ASKIM

KADROVIMA

/. Pitanje menaiera
Prethodne analize vrene su sa pozicije glavnog
Stanovita marksistike teorije o drutvenim klasama,
sa stanovita mestd tih klasa u drutvenoj podeli rada,
mest& koja smo u uvodu ove knjige oznaili kao
klasno strukturalno odreenje. Sto se tie kapitala,
insistirao sam na oblicima povezanosti dva odnosa
(ekonomsko vlasnitvo, dravina) budui da ti odnosi
odreuju mesto kapitala (ono se proiruje na poli
tike i ideoloke odnose), kao i na raznim pravima
koja iz njih proistiu. Sada u istraivati pitanje i
nilaca koji zauzimaju to mesto. To pitanje je isto
vremeno povezano sa prvim, ali se relativno i
razlikuje od njega. U stvari, kada za neke inioce
kaemo da su buroaski, to nikako ne znai da time
elimo rei kako im je ta osobina uroena (klasno
poreklo, na primer), ve da ona zavisi od mesta koje
ti inioci zauzimaju, da zavisi od njihovog poloaja
prema odnosima koji odreuju funkciju kapitala, tj.
da zavisi od vlasti koju oni vre i koja konstitutivno
proizilazi iz tih veza.
I
Pravi znaaj problema emo shvatiti ako se osvr
nemo na niz analiza savremenih sociologa i ekonomista
koji u svojim prouavanjima sadanjeg drutva"
radikalno odvajaju odnose o kojima je re od vlasti
koja iz njih proizilazi. Ti naunici problematiku
13*

196

NIKOS PULANCAS

drutvenih klasa istovremeno svode iskljuivo na nji

hove pripadnike (drutvene klase bi predstavljale
zbir individua-pripadnika te klase).
Ta shvatanja se iznose na razne naine. Nas, me
utim, najvie zanima shvatanje koje se tie mena
dera. Oko toga je proliveno mnogo mastila posle
drugog svetskog rata. Ta tema se stalno obnavlja i
njenu poslednju varijantu predstavlja Galbrajtovo
shvatanje tehnostrukture.
U osnovi se govori o napadu na marksistiko
shvatanje o drutvenim klasama. Tvrdi se (to je otr
cana fraza) da je ono odgovaralo prilikama u XIX
veku, ali da vie ne odgovara savremenom, ,,postindustrijskom ", tehnobirokratskom " itd. drutvu.
Pomenuto shvatanje se temelji na nizu pretpostavki:
big corporation krupno preduzee poiva danas
na radikalnoj odvojenosti vlasnitva" nad sredstvima
za proizvodnju od prava odluivanja"; ova potonja
vrili bi menaderi (tehnostruktura) koji se potpuno
razlikuju od vlasnika. Menaderi se esto shvata ju
kao nova vladajua klasa". To bi trebalo da ima
znaajne posledice po motivacije ponaanja mena
dera, po motivacije koje se razlikuju od motivacija
vlasnika: za razliku od vlasnika, menadera ne bi
pokretao profit, ve sricanje moi i stalno irenje
preduzea. Dakle, sadanje drutvo ne bi vie poi
valo na logici profita.
Takva je, sasvim uopteno izneta, problematika
menadiera-tehnostrukture. Njenu drugu epistemo
loku pretpostavku raskid izmeu odnosaveza
proizvodnje i prava, tj. problem atiku klasa, koja po
lazi od analize njihovih pripadnika, nai emo u nizu
jasno izraenih shvatanja:
a)
u shvatanju R. Darendorfa,72 izvedenom iz
shvatanja Maksa Vebera, a koje sam kritikovao na
drugom mestu. Prema tom shvatanju, stvaranje klasa
ili bolje rei drutvenih grupa", bilo bi, pre svega
i u osnovi, plod odnosa vlasti, pri emu se ti odnosi
definiu kao odnosi komandovanja i poslunosti
n Sada je objavljen francuski prevod pod naslovom Classes et
Conflits de classe dans la soci&ti industrielle, 1973; povodom m arksistike
kritike M. Vebera videti tem eljne lanke J. M. Vincent u Fitichism e et
Sociit, 1973. Isto tako videti M. Lowy, Dialectique et Revolution, 1973.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

J 97

u ustanovama autoritativnog tipa. Sto se tie vlasni

tva, ono bi bilo samo jedna od moguih posledica
tih odnosa vlasti. Kada sve to uzmemo u obzir, vidi
se da je u pitanju tradicionalno suprotstavljanje
marksistikom shvatanju o drutvenim klasama.
Turenove analize,73 bar u nekim svojim aspektima,
plod su tog istog shvatanja. Dodue, Turen je meu pr
vima ukazao da glavnu sadanju ideoloku opasnost
predstavljaju razne teorije organizovanja. Njegove
analize se takoe potpuno razlikuju od Darendorfovih. Meutim, ovo nije mesto na kome bismo izvrili
iscrpnu kritiku linih Turenovih shvatanja. Stoga
ukazujem samo na to da pomenuto shvatanje dobija
kod njega konceptualni karakter, tj. da on polazi od
stava po kome u postindustrijskom drutvu postoji
klasna podela na one koji komanduju i odluuju
(priteaoci jasno odreenog ,znanja, koji se razli
kuju od vlasnikA) i na one koji te odluke izvravaju;
b)
u shvatanju koje smatra da sadanju vlada
juu klasu ine grupe njenih pripadnika, tj. elite na
vlasti. To shvatanje nalazimo kod Raj ta Milsa, J.
Mejnoa itd. Oni smatraju da uporedo sa vlasni
cima koji tvore jednu od grupa-elit, postoje menadteri
kao jasno izraena grupa, jednaka onoj prvoj. U izvesnoj meri to shvatanje sada preuzima R. Miliband,74
a nai emo ga, veoma jasno izraenog, kod P. Burdijea
koji se u poslednje vreme bavi pitanjima vladajue
klase (to nije nimalo udno ako se ima u vidu njegov
postojani veberizam). Dodue, Burdije umesto elitft
upotrebljava izraz delovi klase (obavezan marksizam)
. . . a ti delovi" obuhvataju
socijalno-profesionalne kategorije INSEEI U stvari, Burdije nas ui
da razne delove vladajue klase ine: 1) profesori;
2) kadrovi javnog sektora; 3) slobodne profesije;
4) inenjeri; 5) kadrovi privatnog sektora; 6) indus
trijalci; 7) trgovci. Menaderi, najvie poistoveeni sa
' Les Classes dans une sociitd post-industrielle, 1971.
* LBtat dans la socUU capitalists, 1973. 0 tome videti moju pole
M lllbandom u Politique aulourd'hui. m art 1970.
" INSBB Nacionalni institut u statistiku 1 ekonomske studije
(Institut national de la statistlque *et des dtudes tfconomlques).
(Prim. prav.).

miku

198

NIKOS PULANCAS

strunim kadrovima", sm atraju se delom vladajue

klase"7
Valja rei da su pom enuta shvatanja plod brojnih
konfuzija, mada se oslanjaju na izvesne preobraaje
monopolistikog kapitalizma, n a preobraaje
koje
je ve Marks pominjao kada je govorio o akcio
narskim drutvima.
Do prve konfuzije dolazi kada se poistovete
pravno i ekonomsko vlasnitvo (ovo potonje je
stvarni odnos p rirvclnje). Ako u uslovima monopo
listikog kapitalizma moemo jasno konstatovati posto
janje relativnog odvajanja ova dva vida vlasnitva
(svaka akcija ne nosi u sebi ekvivalentan deo
ekonomskog vlasnitva), isto tako je jasno da stvarno
ekonomsko vlasnitvo pripada kapitalu.
Ali to jo nije odgovor na problem atiku mena
dera. Ko su, zapravo, ti menaderi i kakvo je njihovo
klasno odreenje ili klasna pripadnost? Da li su oni
deo kapitalistike klase, po kom osnovu i zato? Ako
je odgovor pozitivan, ine li oni jasno odreen deo
te klase i ta bi bila osnova tog razlikovanja? Time
se ve postavlja pitanje odnosa izmeu m esta dru
tvenih klasa i njihovih pripadnika.
Valja rei da ima odreenih odgovora na prob
lem atiku menadera. Ali ti odgovori su zasnovani na
em pirijskom m aterijalu, te ne iscrpljuju pomenuto
pitanje. Prvi odgovor pokazuje da se nosioci prava
koja proistiu iz vlasnitva i dratvine (menaderi,
chief executives, visoki strunjaci i rukovodioci pre
duzea) veinom praktino poistoveuju sa onima koji
im aju ekonomsko vlasnitvo. A do tog poistoveivanja
ne dolazi zato to bi se svi oni nalazili u istoj soci
jalnoj sredini ili to bi delili isti kulturni kapital
prem a formuli koja je tako draga Burdijeu ve
stoga to, opte uzev, poseduju znatan broj akcija koje
u P. Bourdieu: R eproduction cu lturelle et reproduction sociale"
u Inform ations su r les sciences sociales, UNESCO, april 1971, naroito
str. 59. To ne sm eta a u to ru da sam o p et stranica kasnije (str. 64) govori
o dom inantnom delu vladajuih klasa o poslovnoj buroaziji ! Otuda
sam prim o ran da u kaem na problem kojim emo se kasnije baviti, tj.
na proizvoljnost klasificiranja po socijalno-profesionalnim kategorijam a,
pri em u se najvie vodi rauna o zvanju (to je klasifikacija koju
vri IN SEE): m enadteri i vrhovi dravnih aparata (o kojima e biti
govora) ne poklapaju se sa raznim visokim kadrovim a" koje utvruje
INSE E .

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

jpg

obezbeuju visok stepen ekonomskog vlasnitva.

Klasna pripadnost menadera kapitalistikoj klasi
zasnivala bi se na injenici da su oni n e p o s r e d n i no
sioci pravnog i ekonomskog vlasnitva.77
Drugi odgovor se neposredno povezuje sa prob
lematikom subjekta (drutvene klase predstavljaju
zbir individua). Takva problematika je jasno ispoljena
upravo kod Milibanda, odnosno kod Svizija i Barana.
Iz nje izlazi da bi kriterij klasne pripadnosti valjalo
u krajnjoj liniji traiti u motivacijama ponaanja
pripadnika odreene klase. Tu je primetno nastojanje
da se dokae kako i sami menadteri podleu logici
profita, koju im namee" sistem. Otuda se niz veoma
uenih analiza iscrpljuje dokazujui kako su predu
zea pod upravom menadera isto tako orijentisana
na profit, kao i preduzea pod neposrednom upravom
lanova ,,porodic&-vlasnik&. Menaderi koje, kao i
vlasnike, pokree mamac dobiti, pripadali bi, po toj
osnovi, vladajuoj klasi. Ali budui da se njihove mo
tivacije i mentalitet razlikuju od tih istih obeleja
vlasnikfi, oni bi u odnosu na ove potonje inili po
sebnu elitu deo vladajue klase.
Oba ova odgovora su nedovoljna. Prvi odgovor,
iako baca svetlost na veze izmeu menadera i vla
snitva, ipak predvia razliku koja u mnogim slua
jevima danas postoji izmeu vlasnika, odnosno
posednika i onih koji vre prav to iz toga proistiu.
Iako je jasno da menaderi obavljaju poslove", oni
se ipak ne mogu fiziki i personalno uvek poistoveivati sa onima u ijim se rukama nalazi stvarno
ekonomsko vlasnitvo nad preduzeima kojima ru
kovode ti menaderi.
Sto se tie drugog odgovora, on zanemaruje i
njenicu da se kriterij klasne pripadnosti ne- zasniva
na motivacijama ponaanja: sam Maks Veber je
priznao da kriterij pripadnosti kapitalistikoj klasi ne
moe biti mamac dobiti. Profit nije motivacija
ponaanja, ve objektivna kategorija koja se poklapa
sa jednim oblikom stvaranja vika vrednosti.
Ali u ovom poslednjem sluaju valja ii jo dolje
Zasnovano na problematici agensa, to shvatanje neizn Videti veoma lanlmljlv lanak koji Je o tome napisao R. Blackburn
..The New Capitalism u Ideology In Sodal Science, redaktor Black
burn, 1972.

200

N1KOS PULANCAS

beno postavlja dvostruko pitanje klasne pripadnosti i

diferencijacija u okviru vladajue klase (drutvene gru
pe i individuum i koji tvore tu klasu). Umesto da se vla
daj ua klasa diferencira zavisno od delova kapitala,
nailazimo na diferencijaciju koja operie elitama ili
grupama na vlasti. Ako polazimo od takozvanih so
ciolokih kriterija, zakljuiemo da menaderi ine
posebnu elitu (deo) vladajue klase, dok vlasnici
nediferencirani predstavljaju samo jedan od delova
te klase, koji postoji uporedo sa nizom drugih pripad
nika te klase. U jedinjavanje tih grupa-elita u vlada
juu klasu vri se na osnovu kriterija (zajedniko
uestvovanje u procesima donoenja odluka"
podela na one koji odluuju i na one koji izvravaju
odluke zajednika kultura tih grupa, odnosi meu
lanovima tih grupa itd.).
II
Ve je Marks ukazivao da promene koje izazivaju
akcionarska drutva dovode do razlika izmeu nosi
laca vlasnitva i dravine, i onih koji vre prava ne
posredno vezana za te dve kategorije. U stvari, dok
u kapitalistikom nainu proizvodnje funkcija up
ravljanja . . . postaje funkcija kapitala" (kapital-funkcija, kako to kae Marks), sama kapitalistika
proizvodnja dovela je dotle da se rad stareinskog
upravljanja, sasvim rastavljen od svojine na kapital,
potuca sokacima. Zato je postalo nekorisno da ovaj
rad stareinskog upravljanja vri kapitalista. Neki
muziki dirigent nikako ne mora biti vlasnik instru
menta svog o rk e s tra . . . Kazati da je ovaj rad potre
ban kao kapitalistiki rad, kao funkcija kapitaliste,
znai samo to da vulgus ne moe oblike koji su se
razvili u krilu kapitalistikog naina proizvodnje da
predstavi sebi odvojene i osloboene od njihovog
antagonistikog kapitalistikog karaktera. Marksove
analize su jasne: razna prava vlasnitva i dravine
pripadaju kapitalu jesu funkcije kapitala ali
ta prava ne moraju obavezno vriti sami vlasnici
ta prava nisu funkcija kapitalista-vlasnika.
74 K. Marx. Kapital I, Prosveta In stitu t za izuavanje radnikog
pokreta, Beograd, 1974 str. 296; Kapital I II, op. cit., str. 32425.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

201

Analize valja razvijati u tom pravcu: kapital,

shvaen kao povezanost odnosa koji sadre odreena
prava, odreuje klasnu pripadnost onih koji obavljaju
te funkcije". A to nas upuuje na dva nerazdvojna
aspekta samog problema:
a) prava koja se tiu upotrebe raspoloivih
sredstava, alokacije sredstava za proizvodnju u cilju
ovakve ili onakve upotrebe itd., odnosno upravljanja
procesom rada sva ta prava su povezana sa eko
nomskim vlasnitvom i dravinom, a to su upravo
atributi kapitala;
b) oni koji upravljaju i neposredno ostvaruju ta
prava, tj. obavljaju funkcije kapitala", predstavljaju
kapital i pripadaju burioaskoj klasi ak i kada nisu
priteiaoci formalnog pravnog vlasnitva. Otuda su me
naderi uvek deo buroaske klase. Razume se, ovde
nije re o tome da se statistiko-empirijski odrede
numerike" granice grupe menadera, niti o tome
da se odlui kojoj socioprofesionalnoj kategoriji
pripadaju ti rukovodei kadrovi, odnosno o tome da
se kae ko tano vri te funkcije, u ovom ili onom
sluaju.
Upravo kada se govori o funkcijama koje su po
vezane sa kapitalom i sa pravima koja iz njega
proistiu, postaje sasvim jasno da kapital moemo
definisati polazei od ukupnosti drutvene podele
rada: kapital se ne svodi na odnose proizvodnje, ve
se proiruje na ideoloke i politike odnose koje im
pliciraju ti odnosi proizvodnje i koji su stoga konsti
tutivan inilac strukturalnog klasnog odreenja.
Rukovodea uloga menadera, injenica da oni obav
ljaju funkcije kapitala i da neposredno vre prava to
proistiu iz kapitala sve je to povezano sa njihovim
poloajem u hijerarhijskoj vlasti despotske organiza
cije rada u fabrici, sa poloajem koji oni imaju u
pogledu tajne znanja i birokratske tajne", a u
okviru podele na manuelni i intelektualni rad; po
obliku koji imaju, ti njihovi poloaji su istovremeno
i buroaske determinante. Objektivno mesto mena
dera u politikim i ideolokim odnosima ne svodi se
na prosta obeleja kulture ili drutvene sredine".
Ono se konkretizuje u specifinoj ideologiji tih ini
laca. Ta ideologija ekonomske racionalnosti", efi*

202

NIKOS PULANCAS

kasnostd uinka i ekspanzije predstavlja danas

vladajuu varijantu buroaske ideologije.
Sve nam to omoguava da zakljuimo jo i ovo:
menaderi pripadaju kapitalistikoj klasi zato to vre
funkcije kapitala. Meutim, oni ne bi mogli initi po
seban deo te klase, upravo poseban deo vlasnika.
U stvari, menaderi nem aju posebno mesto, posebnu
relaciju: uipravo konstatovana razdvajanja ekonom
skog vlasnitva od dravine od upravljanja proce
som rada nikako ne znae da bi se upravljanje
(inae funkcija menadera) moglo odvajati od kapitala.
S druge strane, ako konstatujem o da postoji razdvo
jenost raznih nosilaca kapital-odnosa i onih koji vre
prava iz kapitala, to nikako ne znai da se tu
razdvaja kapital od njegovih prava (kapitalisti protiv
menadera), odnosno jo tanije da se razdvaja
ekonomsko vlasnitvo i dravina od prava koja iz
njih proistiu. Ovaj ili onaj menader ili skupina me
nadera pripadaju onom delu kapitala za koji delaju:
industrijskom , bankovnom, trgovinskom itd. kapitalu.
Drugim reima, sami menaderi nisu poseban deli
(jedinica) odreenog dela neke klase. Sa time se ne
slau brojni analitiari, posebno u Francuskoj; oni
stvaraju socioloke jedinke menadera ili tehnobirokrata, pri emu najee polaze od njihovog
kolskog obrazovanja ili kulturnog zajednitva, tj. od
toga kroz koje su kole ti menaderi proli.
Ali ovaj potonji tip analize ima jo dalekosenije
posledice: zar skoro svuda ne itamo kako je potrebno
znati da li rukovodea m esta u nekoj filijali dre
autohtoni kadrovi (ovo u sluaju kada se eli
pomoi implantacija stranog, upravo amerikog ka
pitala, u neku evropsku zemlju)? Pretpostavlja se,
naime, da bi nacionalno poreklo tih menadera,
povezano sa njihovom autonomijom odluivanja,
moglo prim orati taj inostrani kapital da deluje u
interesu nacionalne privrede. Ovde je, meutim, ko
risno napomenuti da politika autohtonih rukovodi
laca predstavlja posebno obeleje po zlu poznate ITT!
Uostalom, zar se ekonomska politika degolizma esto
ne pripisuje industrijskom izboru koji vre stru
njaci potekli iz Nacionalne upravne kole (ENA)?

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

203

U stvari, razne faze monopolistikog kapitalizma,

razni oblici povezanosti ekonomskog vlasnitva i dr
avine sa pravima koja iz njih proizilaze sve se to
iapoljaiva, zavisno od tih faza, kroz karakteristine
oblike razdvajanja nosilaca tih prava od onih koji ta
prava izvravaju. To je proces koji izuavaju sadanji
sociolozi i ekonomisti. Kada je u pitanju velika firma,
oni ga nazivaju procesom centralizacije-decentralizacije" ili birokratizacije-debirokratizacije. A ako se
radi o krupnom preduzeu i o multinacionalnoj
firmi, onda se kae da je to model organizovanja
ili vid procesa donoenja odhika. Valja podvui da
su tu u pitanju sekundarni efekti oblikA koje odnosi
proizvodnja i proces reprodukcije drutvenih odnosa
imaju u proizvodnim jedinicama. Ti efekti ne nastaju
zbog tehnikih faktora, posebno upotrebe informatike.
Re je zaista o efektima, za razlilni od onoga to pod
pojmom preduzea implicira stara institucionalistika
tradicija. Danas se to shvatanje ispoljava kroz teo
riju organizovanja, koja smatra da upravo struktura
preduzea-ustanove odreuje odnose koji se tu stva
raju: tako ti odnosi postaju odnosi vlasti izmeu
onih koji odluuju i onih koji izvravaju odluke.
Dakle, sm atra se da su ti odnosi nezavisni od odnosfl
proizvodnje i eksploatacije.
Najzad, jo jedna napomena: pitanja povezana sa
individuamaiiniocima, pitanja koja se tiu njihove
fizike identifikacje i meusobnih odnosa, mogu u
najboljem sluaju posluiti kao prosti pokazatelji
osnovnih procesa, i to pod uslovom da smo naisto
kakva je uloga pokazatelja koji esto iskrivljavaju
pravo stanje. Recimo, tendencijski proces stapanja
industrijskog i novanog kapitala u finansijski kapital
esto dovodi do fizikog i personalnog proimanja
njihovih nosilaca. Dobro je poznato da se u upravnim
odborima krupnih industrijskih firmi nalaze ruko
vodioci i vlasnici bankarskih monopola i obrnuto.
Isto tako je poznata pojava uzajamne izmenljivosti i
pokretljivosti rukovodeeg osoblja raznih delova ka
pitala. Prouavanjem sastava tih saveta, moemo doi
do pokazatelja o konkretnim oblicima koje, u tano
odreenim sluajevima, ima proces stapanja kapitala
(proeljavanje raznih Whos Who? predstavlja danas

204

NIKOS PULANCAS

jedan od pomodnih sociolokih postupaka). Ali ti po

kazatelji nas esto mogu zavarati, a naroito zamagliti
osnovne procese i strategije raznih delova kapitala.
Uzeemo samo
jedan prim er: predstavnici krupnih
banaka nalaze
se u upravnim odborim a krupnih
francuskih i nemakih preduzea. Meutim, ta pojava
nema isti znaaj u obe zemlje: u Nemakoj je ban
kovni monopolistiki kapital uvek vodio
politiku
direktnih intervencija i investiranja u industriju, dok
je bankovni kapital Francuske jo i danas veoma
Spekulativan (berzanske operacije ili masovno ulaganje
u prom et nepokretnosti).
2. Vrhovi dravnog aparata
I
Na istu problem atiku inilaca-subjekata naila
zimo danas u
nizu analiza posveenih sadanjim
odnosima izmeu vladajue klase i dravnog aparata:
poev od nekih analiza KPF o dravnomonopolistikom kapitalizmu do analiza R. Milibanda i D. K.
G albrajta u Novoj industrijskoj dravi. Svrha tih ana
liza je da se prikae odnos izmeu hegemonskog dela
monopolistikog kapitala i dravnog aparata, i to kao
fizika identinost, kao identinost klasnog porekla ili
kao personalna identinost pripadnika monopolisti
kog dela kapitala i vrhova dravnog aparata (visokih
funkcionera, lanova vlada, politikih linosti u
irem smislu te rei). KPF sm atra da upravo fizika
identinost onih individua koje upravljaju dravom
i monopolima dokazuje da dolazi do stapanja drave
i monopola u jedinstven mehanizam. Pompidu-bankar je tipian model tih analiza.79
Meutim, taj aspekt je problematian i sekun
daran. U stvari, hegemonski deo se esto razlikovao,
i jo se razlikuje (zavisno od formacije), od vladajue
klase ili onog njenog dela iz ijih se redova regrutuju
(klasno poreklo) ili kojima ponekad pripadaju najvii
slubenici i politiki kadrovi dravnog aparata. Ta
pojava, meutim, nimalo ne ometa objektivnu podu
darnost etatistike politike i interesa hegemonskog
n H. Claude, Le Pouvoir et l Argent, 1972. U ovoj knjizi im a izvan
rednih zapaanja.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

205

dela. Ako tu podudarnost po svaku cenu traimo u

navodnoj identinosti hegemonskog dela i vladajue
klase, odnosno njenog dela, moemo doi do za
kljuka da je vladajua klasa pritealac hegemonije,
mada postoji jasna razlika izmeu hegemonskog dela
i vladajue klase. A upravo je u tome koren greaka
socijaldemokratskih analiza koje su faizam smatrale
diktaturom sitne buroazije zato to je takvo bilo
klasno poreklo najviih slubenika dravnog aparata
u vreme faizma.
Vratimo se sadanjoj dravi: prethodni argument
je priblino taan, te takoe moe doprineti zamaglji
vanju klasne hegemonije. Poznato je da hegemonija
monopolistikog kapitala postoji danas u nekim ev
ropskim zemljama gde su na vlasti socijaldemokratske
vlade (Nemaka, Austrija, vedska, Velika Britanija
pod Vilsonom). Ta hegemonija se vri posredstvom
politikih kadrova koji potiu ne samo iz redova
nemonopolistikog kapitala, ve i iz redova sitne
buroazije, a esto ak i iz redova radnike aristokratije (kanalom sindikati-socijaldemokratska ili laburis
tika vlada). Apologeti takvog sistema vladavine istiu
upravo tu okolnost da bi dokazali kako u tom sistemu
ne postoji hegemonija monopolistikog kapitala.99
Meutim:
a)
Sve to ne znai da pripadnici hegemonske
klase ili hegemonskog dela nisu uestvovali n e p o s r e d n o
u kapitalistikim dravnim aparatima (vlada, vrhovi
politikih partija, najvii slubenici dravne admini
stracije). To vai za svaki oblik kapitalistike drave
kako u prolosti, tako i danas. Cak se moe rei
da je ta pojava izraena u dravnom aparatu sadanje
faze, i to zbog odluujue uloge ekonomskih inter
vencija sadanje drave, zbog proirivanja sektora
nacionalizovane privrede u ije se upravljanje mea
monopolistiki kapital, zbog posebne zavisnosti ne
monopolistikog od monopolistikog kapitala i,
najzad, zbog institucionalnih preobraaja drave. Ali
ta pojava, iako ovde ima i vrednost pokazatelja, ostaje
N Razume ae, tu le radi aamo o sekundarnom aspektu problema
socijaldemokratskih vlada, o problemu koji ovde ne nameravam da te
meljno raspravljam.

206

NIKOS PULANCAS

sekundam a i nikako se ne moe tumaiti kao fi

ziko stavljanje ruke monopolista na dravu koja
je pre toga posedovala deviansku istotu arbi
trae to je vre asni slubenici;
b) Dodau samo jednu re u vezi s francuskim
sluajem; injenica da je tokom poslednje decenije
u dravnom aparatu dolo do neposrednog prisustva
pripadnika monopolistikog dela kapitala, postala je
uoljiva u poreenju sa osobenom francuskom pro
lou, povezanom sa jakobinskom tradicijom III,
pa ak i IV Republike. No isto je tako istina da je
V Republika u tom pogledu ne samo nadoknadila
pomenuto zaostajanje, ve ga je znatno prevazila u
odnosu na neke druge drave metropola; naime, dolo
je do tendencije kolonizacije drave od strane pripad
nika monopolistikog dela kapitala. Meutim, to je
u vezi sa osobenostima degolistikog reima
odnosno sa prirodom degolistikog pokreta-partije i
sa institucijam a V Republike; taj reim je delovao
u zemlji u kojoj je osobito vana ekonomska inter
vencija drave (aparat Plana bio je pravi zabran kolo
nizacije drave, koju su vrili pripadnici monopoli
stikog kapitala) i u kojoj je posebno rairen
nacionalizovan sektor drave;
c) Ne bi trebalo zaboraviti da protivteu toj
pojavi ak i u Francuskoj ini sistem javne
funkcije i visokih kola koje daju politiki kadar jo
uvek (i u znatnoj meri) poreklom iz redova nemono
polistikog kapitala, iz redova slobodnih profesija, pa
ak i iz redova sitne buroazije.81 Meutim, taj
element kojim se pobija teza o istovetnosti klasnog
porekla pripadnika monopolistikog dela kapitala i pri
padnika dravnog aparata, biva na razne naine analizi
ran, pri emu presudnu ulogu igra ideoloka struja elita
i menadera. U ovom sluaju emo insistirati na za
jednitvu obrazovanja i kulture" polaznika raznih
visokih kola, usmerenih na upravljanju poslovima
i na rukovoenje dravnim aparatima. Ti kadrovi is
poljavaju visok stepen meusobne izmenljivosti i
pokretljivosti funkcija (posredstvom nacionalizovanog sektora privrede i pomou raznih veza). Razume
w Prem a jednoj anketi IN SEE (E tudes et Conjoncture, februar 1967).

C A S E U SAVREMENOM KAPITALIZMU

2Q 7

se, u meuvremenu je postignuta ravnotea, reirana

odozgo: hegemoniju monopolistikog kapitala jedno
stavno je zamenila svemogua i osvajaka tehnobirokratska kasta", elita" ili klasa" koja navodno u
svojim rukam a dri stvarne poluge upravljanja privre
dom drave.
II
Najzad, postoji jedan vaan problem, no njega
potpuno zamrauju analize koje govore o navodnoj
fizikoj istovetnosti pripadnika monopolistikog dela
kapitala i kapitalistike klase, s jedne strane, i pri
padnika dravnih aparata, s druge strane. Te analize
mehanikim putem utvruju zajedniki imenitelj
pomenutih pripadnika njihovo klasno poreklo ili
ak njihovu klasnu pripadnost. Kao Sto smo rekli,
time se zamrauje problem postojanja i delovanja
posebne drutvene kategorije pripadnika dravnog
aparata, ukratko driavne birokratije. Dravni slu
benici tvore odreenu drutvenu kategoriju koju
odreuje upravo odnos njenih pripadnika prema
dravnim aparatima i injenica da oni obavljaju
objektivne funkcije koje pripadaju dravi.
Koju bitnu injenicu zamrauju analize o sta
panju drave i monopola u jedinstven mehanizam?
upravo injenicu da se delovanje te kategorije ne mote
svoditi na klasno poreklo (pa ni na klasnu pripadnost)
njenih lanova: da je to mogue, problem birokratije
toliko znaajan za Marksa, Engelsa, Lenjina i Gramija ne bi se uopte postavljao.
Uprkos injenici da su lanovi te drutvene kate
gorije, opte uzev, razliitog klasnog porekla ili da
imaju razliitu klasnu pripadnost, ona esto ispoljava
specifino unutranje jedinstvo, to je, razume se,
posledica delovanja jedinstva dravne vlasti i institu
cionalnog jedinstva dravnih aparata (upravo njihovog
centralizma"). Otuda ta drutvena kategorija, kao
celina, moe sluiti interesima onih klasa ili delova
klasa, kojima ne pripadaju njeni vrhovi, tj. iz kojih
oni ne potiu. Marks je analizirao klasian sluaj dravne
birokratije (engleske) iji su vrhovi pripadali zemljoposednikom plemstvu, ali su sluili buroaziji.

208

NIKOS PULANCAS

Lenjin je analizirao sluaj buroaskih strunjaka"

ije je poreklo bilo buroasko, ali koji su sluili
sovjetsku dravu. Meutim, valja se isto tako setiti
sluaja faistike birokratije u slubi monopolistikog
kapitala, odnosno politikih kadrova poreklom iz re
dova sitne buroazije, kadrova koji su, za vreme III
Republike u Francuskoj, sluili buroaziji.
Ova kategorija moe, ta vie, delovati kao stvarna
drutvena snaga u odreenim okolnostima. Ona tada
ima specifinu teinu na politikom planu i u domenu
klasne borbe. Ta kategorija nije prosto i jednostavno
privezana ni za hegemonsku klasu ili hegemonski
deo te klase, niti za klasu ili deo iz koje ona potie
ili kojoj pripada.
Dakle, lepo se vidi kako drutvena kategorija
pripadnika dravnog aparata birokrati ja u irem
smislu ima sopstvenu ulogu koju vri upravo u
granicama relativne autonomije kapitalistike drave.62
Meutim, valja rei neto i o klasnoj pripadnosti la
nova te drutvene kategorije: u stvari, pitanje klasnog
odreenja te kategorije ne svodi se prosto na klasnu
pripadnost njenih lanova. Drutvena kategorija, kao
i drutveni slojevi ili delovi klase, nije grupa" koja
se nalazi pored, izvan ili iznad klasa. Klasno poreklo
lanova jedne drutvene kategorije je takvo da oni ne
prestaju biti lanovi drutvenih klasa u trenutku kada
pripadnu dravnoj birokratiji. Ovo valja utoliko sna
nije podvui zbog toga to sadanje analize KPF smat
raju te pripadnike dravnih aparata grupom" koja ne
podlee klasnoj pripadnosti (to je manje paradoksalno
no to izgleda na prvi pogled). Prema tim analizama
izlazi da u dravnom aparatu imamo masovno i ne
posredno prisustvo samih monopolista, pored kojih
se nalaze slubenici", veoma jasno izdvojeni u po
sebnu celinu; ta druga kategorija nema klasno
" Saglasno svojoj ulozi, b iro k ra tija interveniSe u okviru relativne
autonom ije drave. Ali ta uloga n ije ni uzrok ni glavni inilac te
autonom ije. Meutcm, upravo to ele da dokau sve idealistike koncepcije
koje dravu sm atraju subjektom , a n jenu autonom iju" pripisuju njenoj
racionalnoj v olji" olienoj u b iro k ra tiji (Hegel, V eber i dr.). Stvari
stoje upravo obrnuto: relativna autonom ija drave, integrisana u samu
njenu stru k tu ru (videti p rethodni tekst), om oguuje tu specifinu ulogu
birokratije.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

209

odreenje i tvori poznate antimonopolistike slo

jeve. Za te slojeve se smatra da su pored i izvan
klas& (na to pitanje emo se naknadno vratiti).
U stvari, delovanje pripadnika dravnih aparata
kao drutvene kategorije ne bi trebalo da potisne ili
prikrije pitanje klasnog odreenja te kategorije i
njenih pripadnika (sem ako ne bismo napustili marksi
stiku teoriju o drutvenim klasama i zamenili je ne
kom teorijom stratifikacije). Pripadnici te kategorije
potiu iz raznih klasa: vrhovi dravnog aparata po
pravilu dolaze iz redova buroazije, srednji i nii
kadrovi se, pak, regrutuju iz sitne buroazije. Zadr
imo se za trenutak na sluaju vrhova tih aparata.
Ti vrhovi po pravilu pripadaju burioaskoj klasi, ne
zbog svoje line povezanosti sa kapitalom, ve zato
to u kapitalistikoj dravi upravljaju driavnim funk
cijama u sluibi kapitala.
Ali to klasno odreenje vrhova dravnog aparata,
ba zato to je povezano sa njihovom ulogom dru
tvene kategorije, nije ni neposredno ni direktno:
ono se izvodi kroz dravni aparat koji ih uporedo
konstituie u drutvenu kategoriju. I otuda, ako te
vrhove" ne moemo smatrati posebnim delom
(elitom) buroaske klase, jo manje je umesno po
stavljati pitanja kom delu kapitalistike klase oni
pripadaju. Za razliku od menadera koji i sami
obavljaju funkcije kapitaliste, te su tako neposredno
izloeni delovanju njegovog razlaganja, klasna pripad
nost vrhova dravnog aparata prelama se i poseduje
kroz ulogu koju drava igra u koheziji i reprodukciji
drutvenih odnosa kapitalistike formacije. Bilo bi
tanije rei da se razlaganje buroazije posredno reperkutuje na vrhove dravnog aparata, tj. da se ono
odvija kroz diferencijacije i odvajanja raznih dravnih
slubi i aparata koji (unutar jedinstva dravne vlasti)
reprodukuju protivrenosti bloka na vlasti.4
m Raipravn U capitalisme monopoliste d Btat, op. cit., 1, str.
233. 1 dolje.
SadaSnjr stanje moemo pravilno analizi rad Jedino ako poemo
od tih rukovodeih naela. Naime, u onoj meri u kojoj adaJnJa uloga
drave Implicira pomeranje funkcija predatavnlltva-organliacije politlkih
partija u pravcu drtavne administracije, u toj meri se sadanje protivrenostl bloka na vlaatl Ispoljavaju pre svega u okviru dravnog aparata,
shvaenog u strogom smislu te rei; one, a Jedne strane, poprimaju vid
U

210

NIKOS PULANCAS

Poto se ovde govori o drutvenoj kategoriji,

poloaj njenih pripadnika u politikim i ideolokim
odnosima od velikog je znaaja za njihovo struktu
ralno klasno odreenje (mnogo vie no to je to sluaj
sa menaderima). Pripadnici te kategorije su nepo
sredno povezani sa dravnim aparatim a i upravljaju
ostvarivanjem uloge drave u reprodukciji drutvene
podele rada, tanije reeno u reprodukciji odnosa
politike i ideoloke dominacije-subordinacije. Naime,
obavljajui ulogu reprodukcije drutvene podele rada
u drutvenoj formaciji, drava u okviru i posredstvom
svojih aparata koncentrie i u isto vreme predstavlja
tu drutvenu podelu. Lenjin i Engels su govorili da
drava u sebi nosi drutvene protivrenosti. Drugim
reima, pripadnici te kategorije obavljaju ulogu dr
ave, svojstvenu toj podeli rada, ali su istovremeno,
kao pripadnici aparata, uklopljeni u podelu, onakvu
kakvu je drava institucionalizovala: o tome govori
njihov poloaj u organizovanoj fizikoj represiji, u vr
enju zakonite vlasti, institucionalizaciji podele na
intelektualni i manuelni rad, podele na odluivanje
i izvravanje itd. Ovo ima presudno dejstvo na
posebnu ideologiju pripadnika te kategorije: iako se
moda razlikuje od ideologije menadera po tome to
dobija vid ideologije sluenja optim interesim a i
ideologije o dravnoj vlasti koja stoji iznad posebnih
interesa, ona je ipak oblik buroaske ideologije.85
u nutran jih p rotivrenosti izm eu raznih grana i institucija tog aparata
(razna m in istarstv a" i ad m in istracije", centralni i kom unalni aparat
itd .), dok, s druge stran e, im aju oblik protivrenosti izmeu raznih
intervencija drave. Otuda je danas karak teristina pojava stalnih zamena
raznih fu nkcija drave, koje vre as jedan, as drugi od aparata, odnosno
stalnog podud aran ja njihovih sfera nadlenosti". Pom eranje uloge
drave u organizovanju hegem onije ka adm inistrativnom telu dovodi do
protivrenih posledica; a) vri se sve vea politizacija adm inistrativnih
vrhova dravnih ap arata (u vezi sa tim e videti J.-P. Chevnement u
knjizi Chevnement et M otchane: Clefs p our le socialisme, 1973.); b) ispoljavaju se centrifugalne tendencije autonom izacije dravne adm inistracije
u uskim okvirim a koje nam ee sadanja faza relativne autonom ije drave:
to dovodi do buroaskih revandikacija usm erenih protiv etatistikog centralizm a-diriizma.
Videti A. Cottereau, J.M. Vincent. J. Sallois i drugi autori u
knjizi VA dm inistration (urednik J. Sallois), biblioteka les Sciences de
laction".

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

Ali ovo strukturalno klasno odreenje vrhova"

dravnog aparata razlikuje se od posebnog sluaja
driavne burioazije koja zaista moe da bude posebna
klasa ili deo klase. O dravnoj buroaziji moemo go
voriti kada doe do radikalne nacionalizacije i podr
avljenja privrede, pri emu sami radnici ne vre
stvarnu kontrolu proizvodnje. U tom sluaju drava
ostaje posebna institucija odvojena" od narodnih
masa, a vrhovi" dravnog aparata stiu, posredstvom
drave, etatistiko vlasnitvo i poseduju sredstva za
proizvodnju, odvojena" od radnika. Ti vrhovi" mogu
koristiti prava koja iz toga proizilaze: eksploatacija
i zgrtanje vika vrednosti pomeraju se u pravcu
vrhova" dravnog aparata. To je u pravom smislu
te rei proces dravnog kapitalizma.
Vratimo se vanom pitanju klasne pripadnosti
lanova dravnog aparata. Ovo zbog toga to ta pri
padnost utie na politiko delovanje birokratije.
injenica da ta drutvena kategorija, u odreenim
okolnostima, moe delovati jedinstveno" i injenica
da ona ispoljava karakteristine razlike u odnosu na
klase iz kojih potiu njeni lanovi, ali kojima oni i
pripadaju ne znai da klasna pripadnost nema ni
kakvog dejstva. To deistvo se ispoljava kroz karakte
ristine pukotine u krilu samog birokratskog tela
drave i u razlikama koje postoje izmeu buroaskih
vrhova, s jedne strane, i potinjenih i niih sitnoburoaskih slojeva, s druge strane. Te pukotine i razlike
dobijaju svoj puni znaaj kada doe do politike
krize.

14*

TRADICIONALNA I NOVA
SITNA BUROAZIJA

I. PROBLEM U SVOJOJ TEORIJSKOJ

I PRAKTINOJ AKTUELNOSTI

1. Opite napomene
Pitanje sitne buroazije je trenutno u sreditu
raspravi o klasnoj strukturi imperijalistikih metro
pola, ali takoe kako to pokazuju analize problema
marginalnosti i u sreditu raspravi o strukturi
potinjenih i zavisnih formacija .periferije. Pitanje
sitne buroazije svakako predstavlja kljunu taku
marksistike teorije drutvenih klasa. 6no ima od
luujuu vanost kako u imperijalistikim, tako i u
potinjenim formacijama: zna se, naime, da se proces
razvoja socijalizma u ileu, izmeu ostalog, spotakao
i o to pitanje.
I
Pre no to pristupimo istraivanju ovog problema,
bilo bi dobro ako bismo izloili neka sada vaea
shvatanja. Tako bismo jasnije sagledali odreene
injenice.
Ta shvatanja su zasnovana na injenici o ijem
emo pravom domaaju suditi kasnije: naime, na tome
da tokom celog monopolistikog kapitalizma i u
svim njegovim fazama dolazi do primetnog poveanja
broja neproizvodnih najamnih radnika, onih skupina
kakve ine slubenici u trgovini i bankama, admini
straciji i uslunim delatnostima itd., ukratko onih
koji se obino oznaavaju kao beli okovratnici ili
oni iz tercijarnih delatmosti. Ve se tu ocrtava
prva orijentacija: ona je izriito povezana sa na9to-

216

NIKOS PULANCAS

janjem da se opovrgne m arksistika teorija drutve

nih klasa, naime teorija o borbi klasa. Ova orijentacija
je uglavnom zasnovana ili obuhvaena optim
shvatanjem o nestajanju klasnih granica i klasne
borbe u dananjem drutvu, to bi bilo obeleeno
izvesnim sveoptim poburoazivanjem, ukratko
integracijom". Meutim, posebno je zanimljivo
ukazati na razliite oblike u koje se takva orijentacija
zaodeva, je r oni esto ostavljaju traga u savremenim
marksistikim analizama ovoga pitanja. Rei u sasvim
kratko da te analize posebno nastoje da opovrgnu
jedan od oblika koji ima ova orijentacija, naime onaj
koji govori o srednjoj klasi treoj sili", a p ri tome
ne vide da ta orijentacija moe sasvim dobro da se
ispolji u drugim oblicima koje u najpre izloiti.
1.
Pomenuta orijentacija pre svega porie klasnu
specifinost novih skupina najam nih radnika, utapa
jui ih u buroaziju i u radniku klasu. Otuda se
sm atra da ogromna veina ovih skupina sainjava ili
deo buroazije ili radnike klase, ukoliko se ne raspodeljuje na one koji pripadaju buroaziji i na one koji
pripadaju radnikoj klasi. Insistiram , dakle, na veoma
znaajnoj injenici, tj. na tome da se u ovom obliku
zajedniki teorijski stav ovih shvatanja svodi upravo
na sledee: ove skupine ne bi imale sopstveno klasno
odreenje u odnosu na buroaziju ili na radniku
klasu ako bismo ih podvrgli odreenju jedne ili
druge. Nije sluajno to se u veini ovih shvatanja kri
teriji klasne odreenosti, prem a ovetaloj buroaskoj
tradiciji, zasnivaju na odnosima moi, hijerarhije",
vlasti itd., dok bi ekonomski poloaj pripadnika
klase bio samo posledica svega toga.
a)
Prvi aspekt ove orijentacije sastoji se u tvrdnji,
poput one Renerove, Kronerove.i Bendiksove i ostalih,
da ogromna veina ovih novih najamnih skupina pri
pada buroaziji. Ovo je jedna od varijanti shvatanja
o poburoazivanju visoko razvijenog industrijskog
drutva. Buroazija se ovde definie ne u zavisnosti
od odnosa proizvodnje, ve pozivanjem na funkcije
preduzetnika" i na funkcije vrenja hijerarhijske
1 K. Renner, Wandlungett der m oderncn Gesellschaft, 1953.; F Croner,
Soziologie der Angestellten, 1962. i drugi radovi.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

217

vlasti u drutvu. Tako e se objanjavati da funk

cije u isto funkcionalistikom smislu rei koje
sada obavljaju ove skupine, proistiu direktno iz
dekompozicije zadataka i uloga preduzetnika",
administratora i usluga, koje je nekada nepo
sredno obavljala sama vladajua buroazija: ove
skupine pripadale bi sada buroaziji
posredstvom
procesa prenoenja ovih funkcija i vlasti koja se za
njih vezuje.
b) Drugi aspekt ove orijentacije sastoji se u
tvrdnji da bi ove skupine u veini pripadale radnikoj
klasi, i to: 1) bilo pretpostavljajui, prema ovetaloj
socijal-demokratskoj tradiciji, da se kriterij odreenja
radnike klase nalaizi u nainu plaanja, u najamnini,
i, za razliku od buroazije u odsustvu vlasnitva nad
sredstvima za proizvodnju. Ovde bi se moglo prepo
znati shvatanje o najamnoj klasi, na koje emo se
jo vratiti; 2) bilo zadravajui, naporedo sa prethodno
iznetim kriterijem , mnotvo najrazliitijih kriterija
odreenja radnike klase, kao to su skromnost
prihoda", odsustvo buroaskog statusa, iskljueno6t
iz poslova upravljanja na koje monopol imaju elite
na vlasti itd. Tako e se insistirati, kao to je to sluaj
kod T. Gajgera, R. Milsa2 i ostalih, na slinosti, u tom
pogledu, uslova radnike klase i ovih najamnih
skupina, da bi se na kraju zakljuilo kako se one
stapaju u radniku klasu.
c) Pod treim aspektom, koji naroito predstavlja
R. Darendorf8, ova e orijentacija nastojati da presee vor nadvoje, zastupajui shvatanje da jedan deo
ovih novih skupina pripada buroaskoj, a drugi rad
nikoj klasi. Presudan kriterij jeste upravo mesto
koje ove skupine imaju u vrenju ,,moii vlasti ,
shvaenih u veberovskom smislu. Tako bi se, prema
Darendarfu, demarkaciona linija koja preseca ove
skupine, smestila unutar drutvenih organizacija
koje sada rasporeuju odnose legitimne vlasti
(Herrschaftsverbande) izmeu onih koji odluuju
Tta. Geiger, Die sodele Sehichtung des deutehen V olku. 1*32;
Milla, Les Cols blancs, 1969.
..The Service Clan" u Industrie! Men. redakcije T. Burna. 19*9.

218

buroazija i onih koji izvravaju radnika

klasa.
Ideoloki smisao ovih shvatanja je jasan i po
klapa se sa shvatanjem o srednjoj klasi treoj
sili, mada se ova shvatanja eksplicitno predstav
ljaju kao kritika ovog poslednjeg.
U sutini, odriui klasnu specifinost ovim na
jam nim skupinama i utapajui ih u buroaziju i
proletarijat, tj. hvatajui se za dualistiku sliku
drutva koja je tako esto i pogreno pripisivana
marksizmu, dolazi se upravo do razlaganja pojma
buroazije i pojm a radnike klase, do negacije klasne
borbe. To je najbolje izrazio sam R. Darendorf: Iz
nae analize sledi da pojava najam nih slubenika prven
stveno oznaava proirenje starih klasa buroazije i pro
letarijata. B irokrati pripadaju buroaziji, a tzv. beli
okovratnici proletarijatu. Ove dve klase su usled
ovog proirenja i svoje dekompenzacije postale vrlo
sloene i heterogene. Pojavom novih elemenata nji
hovo unutranje jedinstvo je postalo vrlo nesigurno.
Beli okovratnici, ba kao ni industrijski radnici,
nem aju vlasnitvo niti vlast, ali ipak pokazuju dru
tvene osobenosti po kojima se razlikuju od stare
radnike klase. B irokrati se takoe razlikuju od stare
vladajue klase, uprkos svom ueu u vlasti. Otud je
pojam klase neprimenljiv na konfliktne grupe postkapitalistikog" drutva. U svakom sluaju, uesnici,
ciljevi i modeli sukoba su izmenjeni, a lagodna jedno
stavnost m arksistikog shvatanja drutva postala je
apsolutna konstrukcija.
Ali ova ideoloka operacija moe se pojaviti i u
drugim aspektima: prihvatajui stvarnost klasne
borbe, dovodi se u pitanje odluujua i rukovodea
uloga radnike klase u narodnom savezu; ta se uloga,
izmeu ostalih, pripisuje razliitim grupama zahva
enim institucionalnim konfliktima. Ako se tome
doda shvatanje po kome su institucije osnov
drutvenih odnosa, tako dolazimo upravo do zak
ljuka da se glavna borba vodi ne protiv eksploatacije,
nego protiv institucija (antiinstitucionalne borbe).
U tome emo prepoznati danas veoma pomodne
analize Ivana Ilia.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

219

2. Drugi oblik ove orijentacije, u razliitim va

rijantama, jeste onaj koji govori o srednjoj klasi.
Ovaj oblik, prividno suprotan prvom, vri u biti
istu ideoloku funkciju. U svom glavnom vidu on je
povezan sa starim shvatanjem tradicionalne politike i
socioloke teorije, sa shvatanjem o treoj sili, koja
je socijaldemokratskom tradicijom izravno preneta u
strategiju treeg puta (izmeu kapitalizma i socija
lizma). U odnosu na antagonizam buroazije i rad
nike klase, srednja klasa" je predstavljena kao
vana spona i osnovni inilac ravnotee buroaskog
drutva. Ne samo to se srednja klasa smatra
jednakom buroaziji i radnikoj klasi, ve se zamilja
kao sredina osa drutvenih procesa, tj. kao mesto
na kome bi se rasplinula klasna borba.
Dakle, ovde sutinski problem nije u podobnosti
analize ovih najamnih skupina kao jedne klase,
ve upravo u teorijsko-politikom shvatanju koje
zahteva ovakvu analizu i koje zapravo vodi celokupnu
analizu srednje klase, to je vri ova orijentacija.
Ta klasa se, pak, smatra homogenom grupom,
generalno odreenom visinom prihoda, mentalnim sta
vovima, psiholokim motivacijama itd. Ona bi trebalo
da bude proizvod postepenog razlaganja, u sadanjim
kapitalistikim drutvima, buroazije i proletarijata u
zajednikoj posudi za topljenje: poburoazivanja
sve veeg dela radnike klase i deklasiranja sve
veeg defa buroazije. Ova klasa, prvenstveno kao
mesto prometa individua u procesu stalne pokretlji
vosti izmeu buroazije i proletarijata, bila bi posuda
u kojoj bi se rastvarale klase i rasplinjavali njihovi
antagonizmi. Tako se ova grupa pojavljuje kao domi
nantna u sadanjim kapitalistikim drutvima.
Kaem namemo grupa, jer doista, poto se govori
o skupini koja razlae klasnu borbu, sama upotreba
Termina klasa, postaje potpuno izlina: u ovom
kontekstu upotreba izraza srednja klasa ne znai za
ovu orijentaciju da klase vie ne postoje. Ovo, uosta
lom, otvoreno priznaju, nastavljajui svoje analize,
autori ije se studije tiu poznatog pitanja tercijarnog
sektora i terdjarizacije dananjeg drutva. Znamo
da e ovo shvatanje, zasnovano na povlaenju
razlika izmeu industrije, poljoprivrede i
log. . . ; a povezano sa ideologijom zanimanja i

220

NIKOS PULANCAS

socio-profesionalnih kategorija" (videti INSEE i celokupnu buroasku statistiku), u taj tercijarni

sektor u tercijarne delaitnosti" zbrda-zdola
ukljuiti velike magnate trgovine, banaka i priv
redne propagande, krupne i sitne trgovce, zanatlije
i pripadnike slobodnih zanimanja", visoke stru
njake, zaposlene u trgovini, u uredima" i uslunim
delatnostim a", skupine funkcionera (od predsednika
Republike pa sve do potara) itd. Tako emo, drei
se tog shvatanja, lako priznati zajedno sa R. Fosarom
i M. Pradrijem 4, da ovako odreeni ti tercijarci ne
sainjavaju klasu; ii e se ak dotle da se otvoreno
kae kako bi ih trebalo sm atrati pripadnicima
razliitih klasa (buroazije, sitne buroazije, radnike
klase) ukoliko bismo se pridravali ovetalog tra
dicionalnog m arksistikog shvatanja o drutve
nim klasama. Ali samo postojanje tercijaraca" kao
tree sile koja svedoi da vie ne postoje drutvene
klase i klasna borba, ini suvinim i samu upotrebu
izraza klasa.
II
Naglaavanje ovog poslednjeg shvatanja nije
bilo beskorisno. Naime, sada se moemo okrenuti
jednom od reenja problema koja danas predlae
KPF i njenim analizama driavnomonopolistikog ka
pitalizma. Te analize, jasno izloene u ve naznaenoj
Raspravi, javljaju se kao eksplicitna kritika idejne
struje srednja klasa-trea sila". Meutim, one ispo
ljavaju ceo niz konfuzija i pogrenih naela, sadranih,
inae, u politikoj strategiji antimonopolistikog
saveza.
Iako sasvim odbacuju tezu o disoluciji tih
skupina najam nih radnika u radnikoj klasi, te
analize ipak poriu njihovu klasnu specifinost,
odnosno klasnu pripadnost. Ove skupine se, naime,
nazivaju meu sloj em najam nih radnika:5 Meuslojevi ne predstavljaju jednu ili vie drutvenih klasa
u strogom znaenju te rei. Ne postoji srednja klasa,
* Fossaert, L 'Avenir du capitalisme, 1961; P raderie, Les Tertiaires, 1968.
1 Le T ra iti (R a sp ra v a . . .), op. cit., tom I, str. 204.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

221

ve samo skupina razliitih drutvenih slojeva koji se

nalaze u posrednom poloaju". Ali teorijski osnov oele
stvari jeste u tome to se smatra da ti slojevi ne
pripadaju ni jednoj klasi. Otuda u jednom poglavlju
Rasprave koju razmatramo, premda ono izriito nosi
naslov KJasna pripadnost meuslojeva najamnih
radnika", nalazimo samo ovakve formulacije:
Slubenici, tehniari, inenjeri, istraivai itd.,
nalaze se sa klasnog stanovita u posrednom poloaju
koji ih sve vie pribliava radnikoj klasi sa kojom
se ip a k . . . sada ne mogu poistovetiti.0 Meutim,
nigde se ne odgovara na pitanje: slojeve koje klase
predstavljaju te skupine, ili drugim reima kakva
je klasna pripadnost tih slojeva?
Ovde treba zastati poto se dotiemo temeljnog
problema, veoma vanog za marksistiku teoriju
o drutvenim klasama i o klasnoj borbi. Marksizam,
naime, doputa postojanje delova drutva, slojeva, pa
ak i drutvenih kategorija (dravna birokratija
intelektualci"). Ali, tu se nipoto ne govori o skupi
nama koje su po strani, na margini, iznad ili ukratko
izvan klasa. Ti delovi su delovi klase: industrijska bur
oazija je deo buroazije; slojevi su slojevi klase: rad
nika aristokratija je sloj radnike klase. I same
drutvene kategorije, kao to smo to videli u sluaju
dravne birokratije, imaju klasnu pripadnost.
Upravo je u tome jedna od osnovnih taaka
razlikovanja marksistike teorije o drutvenim kla
sama od raznih koncepcija buroaskih sociologija.
Ogromna veina nemarksistikih sociologa takoe
govori o drutvenim klasama, ali ih najee definie
na prilino neobian nain. Oni smatraju da takva
podela na klase nije nita drugo do prosto, parcijalno
podrazvrstavanje optije strattfikacije koja isto tako
doputa da u njoj postoje druge grupe, uporedo i
izvan klasa. Takav je bio sluaj ve sa M. Veberom
(klase i statusne grupe), a to se sada nastavlja u vie
oblika (naroito u obliku razlikovanja drutvenih
klasa i politikih elita). Istina je da u takvim podrazvrstavanjima ove socioloke struje po pravilu pri
pisuju drugim grupama vaniju ulogu u drutvu, nego
Sto je imaju drutvene klase. Stoga se marksistiki
' Op. cit.. atr. 236.

222

NIKOS PULANCAS

odgovor na ova shvatanja ne bi mogao sastojati prosto

u tvrdnji da su klase temeljne grupe u istorijskom
procesu, pri emu se istovremeno doputa mogu
nost postojanja, bar u sinhronom preseku neke
drutvene formacije, drugih grupa, uporedo i izvan
klasa. Podela drutva na klase i u teorijsko-metodolokom pogledu i u pogledu drutvene stvarnosti
znai upravo to da je pojam drutvene klase prisutan
na svim nivoima analize: podela na klase ini referencijalni okvir svakog slojevanja drutvenih diverzifikacija.
III
Ali treba poi jo dalje. Naime, ak i ako se
dopusti da je tano ono to je maloas reeno, moe
se bez razjanjavanja nekih teorijskih aspekata pi
tanja, jo uvek opravdati shvatanje da se odreene
drutvene skupine nalaze izvan klasa.7
1. Drutvene klase su pojam koji tano odreuje
ukupnost delovanja baze u domenu drutvenih od
nosa, tj. na drutvenu podelu rada. Ali bilo bi pot
puno pogreno ako bismo drutvene klase shvatali
kao model: u tom sluaju doli bismo upravo do
toga da prihvatimo mogunost postojanja, u stvar
nosti drutvene formacije, izvesnih skupina izvan
klasa, to bi bilo posledica takvog bogatstva stvarnokonkretnog koje prevazilazi svoj apstraktni
model. Otuda drutvene klase ne bi bile nita drugo
do ematizacija stvarnosti neka vrsta njenog
kostura izvod iz stvarnog putem jednostavnog
postupka apstrakcije, pri emu bi skupine izvan
klasa inile upravo bogatstvo odreenja konkretnog
koje izmie svojoj emi razumljivosti. Znamo da je
ovde u pitanju staro nominalist iko shvatanje
drutvenih klasa, koje u krajnjoj liniji poiva na empiristikoj koncepciji spoznaje i odnosa apstraktnog
i konkretnog.
2. U drutvenoj formaciji postoji povezanost vie
naina i oblika proizvodnje. To se ispoljava: a) kroz
postojanje u jednoj istoj drutvenoj formaciji, pored
7 U vezi opSteg konceptualnog okvira napom ena koje slede, videti
Uvod ove knjige, str. 11.

k la se u

sa v r e m e n o m

k a p it a l iz m u

dveju klasa svojstvenih vladajuem nainu proiz

vodnje, i drugih klasa, inae svojstvenih drugim na
inima i oblicima proizvodnje; b) kroz dejstva klasne
dekompozicije i restruktuiranja, klasnog raslojavanja
pregrupisavanja, klasnog nadodreivanja i pododreivanja ukratko, kroz dejstv& povezivanja ovih naina
i oblika proizvodnje sa klasama koje pripadaju nekoj
drutvenoj formaciji.
Ali, dejstva ove povezanosti ne bi se sastojala u
pojavi neke vrste atipinih" ili anominih" drutve
nih skupina izvan klasa. Takvo shvatanje bi znailo
povratak na empiristiko shvatanje o otpacima" ili
neistoama stvamo-konkretnog, shvaenog kao
obinog okvira taloenja apstraktnih" naina i oblika
proizvodnje: te skupine bile bi otpaci tog taloenja.
Ovde se susreemo u okviru odnosa izmeu naina
proizvodnje i drutvenih formacija sa pogrenim
shvatanjem apstraktnog modela" primenjenog ovog
puta na naine proizvodnje. Drutvene formacije za
pravo nisu univerzalna konkretizacija naina proiz
vodnje koji postoje u svojoj apstraktnoj istoti, ve, kratko i jasno, vid postojanja i reprodukcije
naind proizvodnje. Klase drutvene formacije nisu
konkretizacija klasa raznih naina proizvodnje, koje
u toj konkretizaciji mogu dovesti do konkretnih pa
dova koji im izmiu, nego su vid postojanja i repro
dukcije klasa raznih naina proizvodnje (klasna bor
ba).
3.
Stigli smo tako i do poslednje zakoljice ovog
pitanja. Klasna borba u drutvenoj formaciji vodi se
u okviru polarizacije razliitih drutvenih klasa prema
dve osnovne klase vladajueg naina proizvodnje, a
meusobni odnosi ove dve Klase ine glavnu protiv
renost te formacije. Zar posledicama klasne borbe i
polarizacije o kojoj je re ne bismo mogli smatrati
raspadanje starih klasa na nove drutvene skupine
izvan" klasa, ili pojavljivanje novih slinih skupina?
I to takvih skupina koje bi bile u odreenom odnosu
>rema dvema osnovnim klasama, dok same ne bi imae sopstvenu klasnu pripadnost; pri tome bi njihov
.^racionalan" odnos prema dvema klasama u klasnoj
borbi upravo dovodio do odsustva ili iskljuivanja
sopstvenog klasnog potoiaja? Shvatanje KPF o me-

224

NIKOS PULANCAS

uslojevima" se ponekad pojavljuje upravo u tom

vidu.s
Pomenuta polarizacija ima veoma vanu ulogu,
ne samo u pogledu klasnog poloaja, ve, jednako, i
u pogledu strukturalnog klasnog odreenja. Pri sve
mu tome, gore izloeno shvatanje je neodrivo: ono
u stvari pretpostavlja da klase postoje najpre kao tak
ve, na izolovanim mestima, a da potom stupaju u od
nose borbe, klasne borbe koja bi tada, putem svoje
polarizacije, trebalo da dovede (ak i bez naruavanja
odnosa proizvodnje) do razlaganja nekih od tih kla
sa na drutvene skupine bez klasne pripadnosti. Treba
dakle sagledati: a) da drutvene klase postoje samo
kao klasna borba, a da se pri tome poloaji drutve
nih klasa poklapaju sa klasnom praksom (drutveni
odnosi); b) ali da klasna odreenja u klasnoj borbi ni
kako ne znae da bi one (ili neke drutvene skupine)
mogle postojati jedino u relacionom obliku, tj. da
bi menjale svoj ,.poloaj" zavisno od klasne borbe,
pri emu se ta borba ovde zam ilja prem a Turenovom
modelu drutvenih pokreta". Bilo bi to, u stvari, po
novno okolino uvoenje, pod maskom antistrukturalizma", idealistikog shvatanja o svoenju objektiv
nog odreenja klasa na klasni poloaj: ba kao to ni
odreeni sloj radnike klase (radnika aristokratija)
usvajanjem buroaskih stavova ne moe da iskljui
svoje strukturalno klasno odreenje i da se preobrazi
u meusloj on ostaje sloj radnike klase tako
ni drutvene skupine o kojima je re, usvajanjem
klasnih stavova koji ih pribliavaju buroaziji ili rad
nikoj klasi, ne bi bile u poloaju slojeva lienih klas
nog poloaja i odreenja.
Ukratko, klasna borba i polarizacija ne mogu
omeiti skupine po strani ili na margini klasa, tj. sku
pine bez klasne pripadnosti. Ovo iz prostog razloga
to ta klasna pripadnost nije nita drugo do klasna
borba i to ta borba postoji samo sa postojanjem po
loaja drutvenih klasa: nema nikakvog smisla tvrditi
da postoje drutvene grupe izvan klasa, ali u klas
noj borbi. Razume se, potpuno je drugaiji problem
stvarne eliminacije izvesnih klasa ili delova klasa u
' J. Lojkine, Pouvoir politique e t luttes des classes u asopisu
la Pense decem bar 1972.

k la s e u sa v rem en o m

k a p ita liz m u

225

proirenom razvoju kapitalizma (tradicionalna sitna

buroazija, sitno seljatvo): u ovim sluajevima ni
poto ne prisustvujemo procesu uvlaenja ovih klasa
u skupine bez klasne pripadnosti meuslojevi koji
nisu u najamnom odnosu" ve procesu postepene
eliminacije samih ovih klasa (pri emu njihovi ostaci
jo predstavljaju klase).
IV
Ova pitanja su dovoljno vana da zasluuju jo
neke dodatne napomene: u pojedinim dananjim ana
lizama periferijskih formacija, u analizama povezanim
sa problematikom marginalnosti (marginalne mase),
takoe postoji prava zbrka. Ono to se oznaava ovim
izrazom, uglavnom je pojava usled masovnog na
putanja sela u periferijskim formacijama mase
individua koncentrisanih u urbanom prostoru gde
ive od takozvanih parazitskih zanimanja. To shva
tanje usko je povezano sa shvatanjem o dualistikom
drutvu, naime sa shvatanjem o drutvenoj formaciji
sastavljenoj od dva heterogena sektora od tradicionalno-agrarnog i od industrijsko-modennistikog
sektora sa sopstvenim klasnim strukturama, dok
bi se marginalnost ticala drutvenih skupina bez klas
ne pripadnosti, navodno smetenih u prostor izmeu
(na margini) ta dva odvojena sektora.
Oigledno je da to shvatanje krto koristi strogu
analizu delovanja, u sadanjoj fazi imperijalizma, pos
tojee reprodukcije monopolistikih kapitalistikih od
nosa metropola u krilu samih periferijskih formacija,
osobito analizu oblika kretanja radne snage u pravcu
njenog podreivanja takvim odnosima, analizu stvara
nja imperijalistike rezervne armije od ove radne sna
ge, analizu prikrivene nezaposlenosti itd. Jo je zanim
ljivije zabeleiti ta su marksistiki autori zamerili
ovom marginalistikom shvatanju. Oni su se najee
trudili da pokau netanost problematike dualistikog
drutva (nije re o dva odvojena sektora), insistiraju
i, s jedne strane, na injenici da je pojavljivanje
drutvenih skupina bez klasne pripadnosti, struktural
na i sutinska posledica vladavine monopolistikih
odnosa nad drugim nainima i oblicima proizvodnje
is

226

NIKOS PULANCAS

u periferijskim formacijama, a s druge strane, na i

njenici da ove atipine skupine ili grupe nisu margi
nalne, je r im aju vanu politiku ulogu.9 Sve su to is
pravne zamerke, ali im jo m anjka ono to je sutin
sko: naime, i one krto koriste klasnu analizu tih sku
pina. Strukturalna posledica sadanje faze imperija
lizma u potinjenim i zavisnim formacijama ne bi se
sastojala u pojavljivanju drutvenih grupa ukraj ili
izvan klasa: zastupajui takvo shvatanje, ostajemo
stalno kod problem atike grupa na margini drutvenih
klasa i zam raujemo istinski problem doista izuzetno
sloenog procesa dekompozicije i reorganizacije, nadodreivanja i pododreivanja drutvenih klasa u pe
riferijskim form ati jame
Ono to je istovremeno podloga analize marginalnosti i spomenutih zamerki jeste, s teorijske take gle
dita, em pirijsko shvatanje o drutvenim klasama kao
zbiru individua-agensa koji ih sainjavaju. Najvanije
pitanje drutvenih klasa u skladu sa ovim shvatanjem
postavlja se ne sa gledita m esta u drutvenoj podeli
rada, ve sa gledita konkretnih individua koje sai
njavaju klase. Time se taj problem svodi na pitanje:
kojoj klasi pripada ova ili ona individua, ili masa in
dividua? Pri tome se podrazumeva da se eventualna
tekoa oko odgovora na to pitanje svodi na dekvalifikovanje individua u klasnom pogledu (te individue
se svrstavaju u skupine koje se nalaze na margini
klasa). Meutim, sam problem je loe postavljen. Oi
gledna je epistemoloka saglasnost nominalistiko-idealistikog shvatanja o drutvenim klasam (klase kao
apstraktni modeli) i ovog empirijskog shvatanja. Na
ime, oba ta shvatanja dovode do istog rezultata: tamo
drutvene skupine padaju izvan reetke-modela klasa,
a ovde individue-skupine ne ulaze u sastav klasa
zbir individua.
Ova problematika, tavie, spreava postavljanje
savreno opravdanog pitanja, pitanja agensa koji zau
zimaju mesto drutvenih klasa: to pitanje je osobito
povezano sa problemom reprodukcije drutvenih klasa.
Naime, pitanje agensa razlikuje se od pitanja i n d i v i
dua iji bi zbir sainjavao drutvene klase; ovo zbog
toga to se radi o razliitoj problematici. Ti agensi nisu
Upravo
tatine, 1973.

R.

Stavenhagen,

Sept

T h ises

erronies

sur

VAmiriqua

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

227

individue" koje bi svojim pregrupisavanjem stvarale

razliite skupine", pri emu bi klase predstavljale sa
mo jednu od tih moguih skupina. Agensi o kojima je
re, reprodukuju se zavisno od reprodukcije mestA
drutvenih klasa u klasnoj borbi.
Sve napomene, koje smo prethodno naveli, tiu se
glavnog aspekta drutvenih klasa, aspekta njihovih
mesta i reprodukcije ovih mesta u drutvenoj podeli
rada. Stoga smo bili primorani da iskljuimo mogu
nost postojanja drutvenih skupina koje bi bile kraj
klasa ili izvan njih, a koje bi uprkos tome bile prisutne
u domenu klasne borbe. Ipak, taj problem se relativno
razlikuje od problema reprodukcije (kvalifikovanje
potinjenost raspodela) agensa: oito je da u tom
procesu reprodukcije agensa postoji cela gama pojava
koje idu od prelaznih situacija do protivrenih klasnih
pripadnosti, pa ak i do stvarnog deklasiranja agen
sa. Ali pri tome valja znati da zbir deklasiranih agen
sa" nikada ne ini drutvenu skupinu koja je stalno
prisutna u domenu klasne borbe: upravo to je pravi
smisao Marksovih analiza lumpenproletarijata. Svaka
ko je jasno da se pitanje novih najamnih skupina ne
moe razmatrati na planu skupina deklasiranih agen
sa.
V
Vratimo se na sadanje analize KPF o dravnomonopolistikom kapitalizmu i o meuslojevima najam
nih radnika". Te analize se poklapaju sa odreenom
politikom strategijom, sa strategijom antimonopolistikog saveza" koji se potkazuje kao neprincipijelan sa
vez. Naime, svaki klasni savez u kontekstu narodnih
masa naroda" implicira postojanje niza stvar
nih protivrenosti interesd razliitih saveznikih klasa:
te protivrenosti moraju ozbiljno biti uzete u razmat
ranje i ispravno razreene: ovde su u pitanju protiv
renosti unutar naroda". Ali ako je neosporno da neke
od takvih najamnih skupina sada pripadaju narodu (na
to emo se jo vratiti), onda Je priznavanje njihove klas
ne pripadnosti, po emu se one razlikuju od radnike
klase, od bitnog znaaja za uspostavljanje ispravne os
nove narodnog saveza pod rukovodstvom i hegemoni*
is*

228

NIKOS PULANCAS

jom radnike klase. N asuprot tome, otvorenim poricanjem klasne pripadnosti tih skupina, istovremeno se
zam rauju njihove klasne razlike u odnosu na radniku
klasu, tj. mogunost postojanja klasnih interesa, rela
tivno razliitih od interesa radnike klase. Sraunato
poistoveivanje i amalgamisanje tih interesa i interesa
radnike klase obavlja se, kao sluajno, izopaavanjem
dugoronih interesa radnike klase, jedine do kraja
revolucionarne klase; otuda se ti interesi brkaju sa
interesim a pomenutih skupina. Meutim, problem se
i sastoji ba u tome da se te skupine sa specifinom
klasnom pripadnou navedu na pozicije radnike
klase. Analize dravnomonopolistikog kapitalizma uza
lud insistiraju na injenici da klizajui" vanklasni slo
jevi ne pripadaju radnikoj klasi; po svom politikom
ishodu te se analize gotovo potpuno pribiliavaju so
cijaldem okratskim analizama najamne klase.
2.

Tradicionalna i nova sitna buroazija

Upravo pitanje tih novih najam nih skupina pred

stavi jae glavni predm et analiza koje slede: za te sku
pine rezerviem izraz nova sitna buroazija poto u
pokazati da, zajedno sa tradicionalnom sitnom buroa
zijom (sitna proizvodnja i sitan posed, zanatlije i tr
govci) potiu iz iste klase iz sitne buroazije. Tako
u biti prim oran da govorim i o tradicionalnoj sitnoj
buroaziji, odnosno da postavim niz optijih teorijskih
problema na koje ve sada ukazujem:
a)
Kakva je tana priroda sitne buroazije u nje
nom strukturalnom klasnom odreenju, tj. u njenom
poloaju u okviru drutvene podele rada, u poloaju
koji obuhvata odnose proizvodnje, ali i odnose politi
ke i ideoloke dominacije-subordinacije? Kakav je njen
stvarni poloaj u procesu reprodukcije drutvenih kla
sa? Jasno je, naime, da sitna buroazija, izmeu ostalog
i usled svoje polarizacije, ne moe biti na nivou dve
osnovne klase kapitalistike formacije buroazije i
proletarijata. Ovim se postavlja drugo pitanje: kako i
na kojoj osnovi zasnivati pripadnost drutvenih skupi
na jednoj istoj klasi sitnoj buroaziji kada te
skupine prividno zauzimaju razliita mesta u okviru
ekonomskih odnosa?

k la s e u sa v rem en o m

k a p ita liz m u

229

b) Kojim naelima treba da se rukovodimo kada

analiziramo razlaganje sitne buroazije na klasne delove? Da li to razlaganje sitne buroazije na delove? Da li
to razlaganje sitne buroazije ima isti smisao kao raz
laganje dve osnovne klase buroazije i proletarijata?
Jesu li dovoljni samo ekonomski odnosi da bi se odre
dili klasni delovi sitne buroazije? Koji klasni delovi
postoje unutar same nove sitne buroazije, pored pre
sudnog razlikovanja tradicionalne od nove sitne buro
azije?
c) Koji politiki stavovi proimaju sitnu buroazi
ju? Moe li sitna buroazija imati dugoroan sopstven
i nezavisni klasni stav? Da li se, i u kojoj meri, razli
iti politiki stavovi koji proimaju sitnu buroaziju
poklapaju sa njenim delovima formiranim na osnovu
njihovog strukturalnog klasnog odreenja i kakva je u
tom pogledu uloga istorijskih okolnosti?
I
Da bih poeo od prvog pitanja, ponovo se laam
teze koju sam ve zastupao i koja se posebno tie pri
padnosti tradicionalne i nove sitne buroazije istoj kla
si sitnoj buroaziji. Ali naela koja odreuju ovu tezu
imaju zapravo daleko vei domaaj. Ako moemo sma
trati da istoj klasi pripadaju skupine koje, na prvi
pogled, zauzimaju razliita mesta u ekonomskim odno
sima, onda je to mogue zato to ta razliita mesta
istovetno deluju na politikom i ideolokom planu. Sa
da bi ova teza ipaik morala biti produbljena i pobolj
ana.
To se moe postii jedino ako je dovedemo u vezu
sa pojavom polarizacije. Iako klasna polarizacija ne
moe stvarati drutvene skupine koje bi bile bez klas
ne pripadnosti, ona je ipak od velikog znaaja u samom
odreenju klas&: polarizacija znai da je klasna borba
u kapitalistikoj formaciji usredsreena na dve os
novne klase te formacije (glavna protivrenost) na
buroaziju 1 na radniku klasu.
Klasna polarizacija najpre deluje na samo struk
turalno klasno odreenje sitne buroazije, to jest na
mesto koje te skupine zauzimaju u drutvenoj podeli

230

NIKOS PULANCAS

rada. Naime, ako je istina da u odreenim okolnostima

ne bi trebalo brkati klasnu poziciju sa klasnim odre
enjem, isto tako valja znati da se klasno odreenje ne
poklapa sa klasnom praksom. Naime, drutvene klase
postoje samo u klasnoj borbi. Drugim reima, polari
zacija ne znai da razliite sitnoburoaske skupine, sa
me po sebi ve odreene, jednostavno zauzimaju klas
ne pozicije koje ih pribliavaju bilo buroaziji, bilo
radnikoj klasi (polarizacija klasnih pozicija); to zna
i da njihovo strukturalno klasno odreenje moe biti
sagledano jedino kroz njihov odnos (u okviru drutvene
podele rada) prem a buroaziji i radnikoj klasi (pola
rizacija klasnog odreenja).
Ovo se ve tie ekonomskih odnosa klasnog odre
enja, koji a to je sluaj sa svakom drutvenom kla
som ovde igraju glavnu ulogu. Sa tog stanovita posmatrano, izlazi da postoji neto to je zajedniko tra
dicionalnoj sitnoj buroaziji (sitna proizvodnja i sitan
posed) i novoj sitnoj buroaziji (neproizvodni najamni
radnici), a to je da one ne pripadaju ni buroaziji, ni
radnikoj klasi. Dakle, reklo bi se da se radi o potpuno
negativnom zajednikom imenitelju. Meutim, taj e
mo element sasvim razliito ocenjivati, sve zavisi od
toga da li ga posm atram o po sebi", tj. kao element ko
ji odreuje izolovana mesta sitne buroazije ili ga
sagledavamo kao to i treba da inimo u kontek
stu klasne polarizacije. U tom sluaju se postavlja pi
tanje dejstva ovog negativnog kriterija. Sitna proizvod
nja i sitan posed, s jedne strane, i neproizvodni najam
ni rad, s druge dobijaju svoj smisao samo u odnosu
na ono to se u tom pogledu dogaa sa buroazijom i
radnikom klasom. Razume se, taj zajedniki negativan
imenitelj ne bi, strogo uzev, bio preobraen u pozitivan
ukoliko bi bio razm atran kao kakav uzorak polarizaci
je. injenica da, posm atrane sa stanovita ekonomskih
odnosa, te skupine ne pripadaju ni buroaziji ni prole
tarijatu, ne bi bila dovoljna da im se odredi zajedni
ko m esto u ekonomskim odnosima, tj. da im se nae
odreenje putem proste ekstrapolacije. Ali, s druge
strane, ako poemo upravo sa stanovita polarizacije,
videe se da taj negativan imenitelj nema ni samo pros
tu ulogu iskljuivanja: on proizvodi ekonomske sli
nosti" koje e im ati zajednike politike i ideoloke
posledice. Drugim reima, ako iskljuenje tih skupina

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

231

sa izvesnih mesta (buroazija, proletarijat) nije dovolj

no za odreivanje njihovog mesta, ono ve u ekonom
skim odnosima oznaava konture njihovih mesta koje
e se potvrditi u politikim i ideolokim odnosma.
II
Polarizacija se ne tie samo ekonomskih odnosa,
ve i ideolokih i politikih odnosa strukturalnog klas
nog odreenja pomenutih skupina ija se zajednika
obeleja na planu ekonomskih odnosa moraju shvatati
u vezi sa politikim i ideolokim odnosima koji poseb
no odreuju poloaj buroazije i radnike klase u dru
tvenoj podeli rada. To dobija poseban znaaj kada se
radi o specifinim obelejima sitnoburoaske ideoloke
podskupine.
Tu, naime, susreemo neke posebne probleme:
a)
Upuivanje na politike i ideoloke odnose ap
solutno je neophodno da bi se odredilo mesto sitne
buroazije u strukturalnom klasnom odreenju: ovo ne
samo zato da bi se utemeljila pripadnost tradicionalne
i nove sitne buroazije jednoj istoj klasi, ve takoe
i naroito da bi se poloaj nove sitne buroazije sagledao u odnosu na radniku klasu, u odnosu na deove nove sitne buroazije itd. Ne znai da odnosi pro
izvodnje potpuno odreuju mesto dveju osnovnih kla
sa u drutvenoj podeli rada (buroazija i radnika kla
sa: strukturalno odreenje svake drutvene klase
bez obzira o kojoj se klasi radi tie se istovremeno
njenog mesta u odnosima proizvodnje, u ideolokim i
politikim odnosima. Ali, ovo pitanje ima sasvim pose
ban znaaj za klase koje nisu osnovne, osobito za sit
nu buroaziju: budui da se ne nalazi u sreditu vlada
juih odnosa eksploatacije, ti. neposrednog izvlaenja
vika vrednosti, sitna buroazija je izloena polarizaciji
koja dovodi do veoma sloenih iskrivljavanja-prilagoavanja politiko-ideolokih odnosa u okviru kojih se
ona nalazi, injenica da u njenom sluaju posebnu
panju valja pokloniti prouavanju politikih i ideo
lokih odnosa, ne znai da su ti odnosi vaei jedino
za nju (a ne i za buroaziju i radniku klasu), a isto
tako ne predstavlja ni neku saznajnu tekou (recuno,

232

NIKOS PULANCAS

da u njenom sluaju marksistiki k riteriji ekonomskog

klasnog odreenja ne bi bili tako pouzdani i da bi ih
trebalo potkrepiti pribegavanjem politikim i ide
olokim kriterijim a). Ako u sluaju sitne buroazije
treba insistirati na tim odnosima, to je zbog njenog
stvarnog poloaja u klasnoj borbi kapitalistike for
macije.
b)
Ti politiki i ideoloki odnosi tiu se ovde
strukturalnog klasnog odreenja sitne buroazije, a
ono se mora razlikovati od njenih klasnih pozicija. Po
zivati se na te odnose, ne znai svoditi klasno odree
nje na klasnu poziciju. Ti odnosi (mesto u podeli na
manuelni i intelektualni rad, u odnosima moi i vlasti
itd.) svakako deluju upravo na klasnu poziciju nove sit
ne buroazije. Ali, ako bi se pozivanje na politiku i na
ideologiju svodilo na klasnu poziciju u datim okolnos
tima, onda bi to u krajnjoj liniji znailo da sitnoburoaske skupine pripadaju buroaziji kadgod usvajaju
stavove buroaske klase, tj. da pripadaju radnikoj
klasi kadgod usvajaju njene stavove. A to bi dovelo u
pitanje objektivno odreenje drutvenih klasa. Nikada
nee biti dovoljno ponavljati da razlikovanje struktu
ralnog klasnog odreenja od klasne pozicije nije isto
to i razlikovanje ekonom ske (odreenje) od politikoideoloke pozicije. Klasno odreenje tie se kako ob
jektivnog poiitiko-ideolokog poloaja, tako i klasne
pozicije u datim okolnostima ekonomske borbe. Raz
likovanje je ovde odreeno prostorom konjukture, tj.
datih okolnosti (klasni poloaj).10 Ponovo emo se sre
sti sa tim problemom kada budemo ispitivali dejstva
polarizacije na klasni poloaj sitne buroazije.
III
Najzad, u toj analizi sitne buroazije, kao i ranije
u sluaju buroazije, vodie se rauna o njenoj repro
dukciji, posebno u sadanjoj fazi monopolistikog ka
pitalizma: istovremeno o reprodukciji njenog mesta, to
predstavlja glavni vid reprodukcije, kao i o reproduk
ciji njenih agensa. Ovde samo valja napomenuti da je
* V ideti Uvod ove knjige str. 12. i dalje.

klase u

sa vrem eno m

k a p it a l iz m u

233

pitanje te reprodukcije od posebnog znaaja za sitnu

buroaziju: a) sa stanovita reprodukcije njenog
mesta, i to zato to u sadanjoj fazi dolazi do ubrza
nog eliminisanja tradicionalne sitne buroazije, kao i
zbog toga to se u toj fazi vri ubrzano irenje nove
sitne buroazije; b) sa stanovita reprodukcije agensa
zbog toga to u sluaju nove sitne buroazije postoje
sasvim posebni uslovi kvalifikovanja-pokoravanja nje
nih pripadnika i njihovog rasporeivanja.

II. PROIZVODAN I NEPROIZVODAN RAD:

NOVA SITNA BUROAZIJA
I RADNIKA KLASA

Priimo sada ispitivanju novih skupina ljudi u

najamnom odnosu. Njih emo nazvati novom sitnom
buroazijom, novom u tom smislu to joj, za razliku
od stare, uopte nije sueno da propadne, ve da se
razvija i iri pod dejstvom proirene reprodukcije
kapitalistikog naina proizvodnje i njegovog prelaska
u monopolistiki stadij. Ispitaemo ovde elemente
njenog strukturalnog klasnog odreenja da bismo vi
deli delovanje tog odreenja na planu politike prakse:
stoga e biti potrebno govoriti o mestu tih skupina,
ne samo u ekonomskim odnosima, ve i u ukupnosti
drutvene podele rada.
Zaustavimo se ipak najpre na pitanju mesta tih
skupina u ekonom skim odnosima, na mestu koje igra
glavnu ulogu u njihovom klasnom odreenju: odmah
se zapaa da te skupine ne pripadaju buroaziji, jer
nemaju ni ekonomskog vlasnitva, niti pak poseduju
sredstva za proizvodnju. S druge strane, u njihovom
sluaju je re o najamnom radu, to jest o radu koji
se plaa najamninom. Osnovno pitanje koje se ovde
postavlja, jeste pitanje odnosa tih skupina prema
radnikoj klasi, pitanje koje u prvom trenutku mo
emo formulisati kao pitanje granicd i razgraniavanja radnike klase u kapitalistikim odnosima proiz
vodnje.
U stvari, kriterij vlasnitva na sredstvima za pro
izvodnju ima smisla samo utoliko ukoliko odgovara
odreenom odnosu eksploatacije: odnosu eksploata
cije, koji se situira u odnose to postoje izmeu
neposrednih proizvoaa (eksploatisane klase, svoj

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

235

stvene svakom nainu proizvodnje) i sredstava i pred

meta rada, a kroz njih i njihovih vlasnika. Ili
kako Marks kae za kapitalizam
svaki pri
padnik radnike klase jeste u najamnom odnosu,
ali svako ko je u najamnom odnosu ne mora biti pri
padnik radnike klase. Radniku klasu ne odreu
jemo prostim negativnim kriterijem po sebi" nje
nim iskljuenjem iz odnosa vlasnitva ve proizvo
dnim radom: Svaki proizvodni radnik je najamni
radnik, ali ne znai da je svaki najamni radnik proiz
vodni radnik".* i
Marksovo odreenje proizvodnog rada, tj. njegovo
razlikovanje od neproizvodnog rada, predstavlja po
sebno teko pitanje. Marks je nameravao da to pitanje
razmatra u etvrtom tomu Kapitala, ali ga nikada
nije sistematski izloio. U Kapitalu ima dosta analiza,
ali one su razvijene posebno u tekstovima koje sam
Marks nije objavio: uglavnom u Teorijama o viku
vrednosti, Osnovima kritike politike ekonomije, u
neobjavljenoj estoj glavi Kapitala. Jasno je da kohe
rentnost svih tih analiza moemo ponovo uspostaviti
jedino ako ih situiramo u celinu Marksovog dela i u
sve njegove etape: niz istraivaa je tome ve pristu
pio, a istraivanja i diskusije o tome su i dalje otvo
reni. Ja u se sa svoje strane ovde jednostavno ogra
niiti na to da ukaem na neke opte linije tih Marksovih analiza.12
I
Proizvodan rad uvek oznaava rad izvren pod
odreenim drutvenim uslovima, te tako neposredno
upuuje na drutvene odnose eksploatacije datog na
ina proizvodnje. Proizvodan ili neproizvodan karak11 Marx, Sixlim e Chapitre M d l t du Capital, u Karl Marx, Oeuvres,
PMlad, t. II, sir. 387. I dalje.
' U vezi sa time ukazujem na Izvanredan lanak E. Terray, ..ProWtalre, oalarld, travallleur productif u asopisu Contradictions, br. 2.
lul-septembar 1972; M. Freyssenet, Las rapports de production: travail
productif travail tm producttf, maj 1971., taplrograflsan dokument Centra
u urbanu sociologiju; br. 10; Travail et Eraplol, asopis Critiques
d'lconomie politique, posebno lanci CiJi su autori P. Salama i C.
ColIlot-TMldne; M. Mauke, Die Klassentheorie von Marx und Engels, 1970;
M. Tron ti, Operal e capitate, 1972.

236

NIKOS PULANCAS

ter rada ne zavisi ni od uroenog karaktera rada po

sebi, niti od njegove korisnosti. U tom smislu treba
shvatiti Marksove analize, prem a kojima, da bismo
utvrdili proizvodan ili neproizvodan karakter rada, te
odredbe nisu dakle uzete iz m aterijalne karakteri
stike rada (ni iz prirode njegovog proizvoda ni iz odre
enog svojstva rada kao konkretnog rada), nego iz
odreenih drutvenih oblika, drutvenih odnosa proi
zvodnje u kojima se taj rad ostvaruje.13
Isto tako: Iz toga proizilazi da proizvodan rad
nipoto ne podrazumeva neki odreen sadraj, neku
posebnu korisnost, odreenu upotrebnu vrednost u
kojoj se on materijalizuje. To objanjava zato neki
rad istog sadraja moe biti proizvodan ili neproizvo
dan.14
Dakle, proizvodan rad, u datom nainu proizvod
nje, jeste onaj rad koji dovodi do odnosa eksploata
cije, koji je vladajui u tom nainu proizvodnje: ono
to je proizvodan rad za jedan nain proizvodnje, ne
mora biti i za neki drugi. Tako je u kapitalistikom
nainu proizvodnje proizvodan onaj rad koji nepo
sredno stvara viak vrednosti, koji oplouje kapital
i koji se razmenjuje za kapital: Rezultat procesa
kapitalistike proizvodnje niti je sam proizvod (upotreb
na vrednost) niti roba, to jest upotrebna vrednost koja
ima odreenu razmensku vrednost. Njegov rezultat,
njegov proizvod je stvaranje vika vrednosti za ka
pital . . . je r ono to kapital kao kapital (stoga kapi
talista kao kapitalista) hoe da proizvodi, nije nepo
sredno ni upotrebna vrednost za vlastitu potronju,
ni roba, koju valja prvo pretvoriti u novac, a zatim
u upotrebne vrednosti. Svrha kapitalistike proiz
vodnje je bogaenje, oploavanje vrednosti, njeno
uveavanje, dakle odravanje ranije vrednosti i stva
ranje vika vrednosti. A ovaj specifini proizvod
procesa kapitalistike proizvodnje kapital postie samo
u razmeni za rad, koji se zato zove proizvodan rad.15
Odmah emo videti da kod Marksa to odreenje
proizvodnog (kapitalistikog) rada nije jedino, to
,s K. Marx, T eorije o viku vrednosti, Prosveta Institu t za izuavanje radnikog p okreta, Beograd, 1969., tom . I. str. 102.
14 Sba&me Chapitre . . . , ibid.
Teorije o v iku v r e d n o s ti. . . , tom . I., str. 305; videti takoe
Kapital, op. cit., tom I, str. 447448.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

237

postavlja znaajne probleme: recimo za sada jedno

stavno samo to da je to odreenje dovoljno Marksu
da ve naznai sutinske granice radnike klase. Tako,
na primer, nije proizvodan onaj rad koji zavisi od
prometne oblasti kapitala, ili koji uestvuje u stvaranju
vika vrednosti: trgovinski najamni radnici, oni koji
su zaposleni u privrednoj propagandi, u marketingu,
u raunovodstvu, bankama, osiguranju itd. ne proiz
vode viak vrednosti i nisu deo radnike klase (proizvod
nog rada). To je otuda to jedino proizvodni kapital
proizvodi viak vrednosti. Zapravo: Trgovaki kapi
tal nije drugo do kapital koji funkcionie u prometnoj
oblasti. Prometni proces jeste jedna faza ukupnog pro
cesa reprodukcije. Ali se u prometnom procesu ne pro
izvodi vrednost, dakle ni viak vrednosti". Isto tako:
Poto trgovac kao puki prometni agent ne proizvodi ni
vrednost ni viak vrednosti. . . to ni trgovaki radnici
koje on zapoljava u istim funkcijama ne mogu za
njega nikako neposredno stvarati viak vrednosti".10
Sa stanovita individualnog kapitaliste, ti najamni
radnici se javljaju za njega kao izvor profita. Ali sa
stanovita drutvenog kapitala i njegove reprodukcije,
profit trgovakog i bankovnog kapitala ne rezultira iz
procesa stvaranja vrednosti, ve iz transfera vika
vrednosti, to ga je stvorio proizvodan kapital: ti na
jamni radnici jednostavno doprinose raspodeli mase
vika vrednosti na delove kapitala, i to u skladu sa
prosenom profitnom stopom. Razume se, ti najamni
radnici su i sami eksploatisani, a njihova najamnina
odgovara reprodukciji njihove radne snage: oni po
mau (kapitalisti) da smanji trokove za ostvarenje
vika vrednosti, ukoliko vre delom neplaeni rad.
Od njih se, dakle, izvlai viak rada, ali oni nisu nepo
sredno eksploatisani na bazi dominantnog odnosa ka
pitalistike eksploatacije, tj. na osnovi stvaranja vika
vrednosti. Njihov rad se razmenjuje za promenljivi
kapital samo kada je u pitanju individualni kapitalista,
dok sa stanovita krunog toka ukupnog drutvenog
kapitala i njegove reprodukcije, ta preraspodela pred
stavlja neproizvodne trokove kapitala i spada u lane
trokove kapitalistike proizvodnje.17
" Kapital, op cit., tom, III, atr. 235.
' Kapital, op cit.. tom. III. atr. 245.

238

NIKOS PULANCAS

Treba odluno insistirati na injenici da se razlika

izmeu procesa proizvodnje vrednosti i prometnog
procesa ne poklapa sa nekakvom razlikom izmeu
sekundarnog i tercijarnog ili sa nekom institucionalistikom razlikom izmeu tipova preduzea (in
dustrijskih, trgovinskih) u kojim a se obavljaju ti
poslovi. Sama industrijska preduzea mogu obavljati
poslove prometa-prodaje, reklame, ispitivanja trita.
Ali ti poslovi ipak ostaju neproizvodni, a oni koji ih
obavljaju ostaju neproizvodni najamni radnici.
N asuprot tome, neke poslove, za koje se ini da su
povezani sa prometom, mogu preuzeti trgovinska pre
duzea, mada ti poslovi zapravo uveavaju razmensku
vrednost kao robu na bazi njene kapitalistike upo
trebne vrednosti. Dakle, ti poslovi proizvode viak
vrednosti, a njihovi agensi ine deo radnike klase.
. . . Transportna industrija, odravanje i raspodela
roba u obliku sposobnom za raspodelu imaju (se)
sm atrati kao procesi proizvodnje koji se nastavljaju
u okviru prometnog procesa."18 U sadanjoj fazi
monopolistikog kapitalizma ovaj poslednji aspekt
pitanja posebno je vaan: dovoljno je pomenuti proiz
vodne radnike razliitih servisa posle prodaje
(opravke itd.).
Najzad, neproizvodnima se sm atraju oni radovi
koji se obavljaju u vidu raznih usluga. Proizvodi tih
usluga ili one same troe se neposredno kao upotrebne
vrednosti, te se ne razm enjuju za kapital, ve za
dohodak: Kad god se rad kupuje, ne da bi kao ivi
inilac bio stavljen na mesto promenljivog kapitala i
ukljuen u proces kapitalistike proizvodnje, ve da bi
bio utroen kao upotrebna vrednost, kao usluga taj
rad nije proizvodan, a najam ni radnik nije proizvodan
ra d n ik . . . Kapitalista mu se ne suprotstavlja kao ka
pitalista, kao predstavnik kapitala, ve za rad razmenjuje svoj dohodak u novanom obliku, a ne svoj
kapital."1
Te usluge, od frizerskih do advokatskih, lekarskih
i profesorskih, ostaju neproizvodne ak i kada, kao u
dva poslednja sluaja, doprinose reprodukciji radne
> Kapital, op. cit., tom I I I , s tr. 225.
Sixi&me Chapitre . . . . op. cit., s tr. 389.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

239

snage: Ali posebna korisnost ove usluge ne menja dati

ekonomski odnos: ja time novac ne pretvaram u ka
pital, niti izvrilac usluge, uitelj, pretvara mene u
svoga kapitalistu, u svoga gospodiara. Prema tome je
za ekonomski karakter ovog odnosa sasvim svejedno
da li me lekar lei, da li me uitelj uspeno poduava,
da li advokat dobija moju parnicu. Ono to se plaa
to je injenica usluge kao tak v e.. ."20 Uostalom, oblici
nadoknaivanja usluga ne m enjaju nita u prirodi
ekonomskog odnosa: Opti odnos ne odreuje da li
onaj koji prua uslugu prima platu, nadnicu, honorar,
dravnu platu, tj. da li je njegov rang vii ili nii od
ranga onoga koji tu uslugu plaa."21 Dakle, celina
agensa uslunih delatnosti, poarazumevajui tu i na
jamne radnike tog sektora, ne pripada radnikoj klasi.
Bitno je najzad i to to Marks u okviru te proble
matike uslunih delatnosti razmatra ceo niz poslova
koji izuzetno doprinose reprodukciji kapitalistikih
drutvenih odnosa, naroito poslova onih koji rade u
dravnom aparatu, poslove inovnika u irem smislu:
razume se, ovde valja iskljuiti neposredno proizvodne
poslove koji se obavljaju u dravnom sektoru. To se po
sebno odnosi na nacionalizovana" industrijska preduze
a na prim er Reno" zatim na javni" saobraaj
SNCF* kao i na radnike zaposlene u raznim javnim
slubama" itd. Zato e Marks rei: Kao ni roba koju ka
pitalista kupuje za svoju linu potronju, tako ni usluge
koje on voljno ili nevoljno kupuje od drave. . . zbog
njihove upotrebne vrednosti, ne postaju inioci kapi
tala. Prema tome to nije proizvodan rad, a njihovi
agensi nisu proizvodni radnici". To je uglavnom rad
koji obavljaju pripadnici dravnog aparata, a oni bi
vaju plaeni poreskim sredstvima, tj. preko poreza koji
ostaje sredstvo razmene na bazi dohotka. Odreen
neproizvodan rad moe uzgred da se povee sa pro
cesom proizvodnje; cena tog rada moe ak da ue
u cenu robe, i to tako to novac kojim je taj rad
plaen ini deo predujamnog kapitala. Otuda moemo
stei utisak da se taj rad razmenjuje ne za dohodak,
* Teorije o vitku vrednosti, op. cit., tom I, str. 309-J10.
Fondements de ta critique de i conomie politique, Anthropos.
tom. I, tr. 433.
SNCF Francuske driavne telem lce (SocMtd nstlonale des chemlns de fer francsds). (Prim. prav.).

240

NIKOS PULANCAS

ve za kapital. Uzmimo poslednji sluaj, poreze, cene

usluga javnih slubi itd. Ali tu je re o neproizvodnim
trokovim a. . . Kada bi, na prim er, svi posredni porezi
bili pretvoreni u neposredne poreze, oni bi bili plaeni
kao i ranije, mada vie ne bi predstavljali predujam
na kapital ve troenje dohotka.22
Poznaito je da su poslovi koje obavljaju slubenici
dravnog aparata bitni za proirenu reprodukciju ka
pitalistikih drutvenih odnosa: to nikako ne znai da
su ti poslovi neposredno proizvodni (kao to nisu ni
poslovi koji se obavljaju u prometnom procesu), mada
su i oni neophodni za reprodukciju krunog toka ukup
nog drutvenog kapitala.
Ali da li su pruaoci usluga takoe eksploatisani?
Naelno uzev, razmena upotrebnih vrednosti za doho
dak jeste razmena ekvivalenata, koja kao takva ne
moe da dovede do odnosa eksploatacije. Meutim, ovde
valja im ati u vidu vrlo bitnu okolnost: proirivanje
najamnog odnosa na sve sektore drutvene formacije
u kojoj je dom inantan kapitalistiki nain proizvod
nje i u kojoj kapital tei da potini (supsumira)
celokupnu radnu snagu. To proirivanje najamnog od
nosa posebno je masovno u monopolistikom kapita
lizmu i u njegvoj sadanjoj fazi. U stvari, razmena
ekvivalenata pretpostavlja postojanje prodavca i kup
ca koji na planu ekonomskih odnosa ostaju formalno
nezavisni jedan od drugog. Meutim, najamni odnos i
neposredna intervencija kapitala tee da prigrabe za
sebe celokupnu uslunu delatnost. Poev od raznih
grana medicine, preko organizovane zabave, sredsta
va inform isanja do razliitih slobodnih zanimanja (ad
vokati, arhitekte itd.), ljudi koji obavljaju usluge u
tim delatnostim a masovno postaju najamni radnici
kapitala koji je prigrabio te delatnosti. Pa ipak, ti
najamni radnici ne postaju proizvodni radnici. Ali oni
takoe prodaju kapitalu svoju radnu snagu, njihova
najam nina odgovara reprodukciji te radne snage, tj.
njihov rad se delimino plaa: iz njih se izvlai viak
rada, koji kapitalu omoguuje da ekonomie sa do
hotkom te da uvea akum uliran viak vrednosti u od
nosu na viak vrednosti konzumiran ili utroen na
S ix iim e C h a p itre . . . op. c it., str. 391. i dalje.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

241

neproizvodne trokove.23 U stvari, ti ljudi su uklju

eni u raspodelu vika vrednosti, koja se vri u okviru
kapitala, ime se omoguuje da kapital koji je pri
svojio njihovu radnu snagu doe do vika vrednosti,
proisteklog iz proizvodnog rada: tako njihova eksploa
tacija postaje srodna eksploataciji kojoj su izloeni
najamni radnici u prometnoj sferi kapitala.
Sluaj je relativno sloeniji kad je re o onima
koji su zaposleni u dravnom aparatu i u javnim
slubama" podrazumevajui tu nastavno osoblje,
radnike u javnom sektoru zdravstva itd.; tu se ka
pital ne mea neposredno da bi potinio radnu snagu.
Kapitalista se ne javlja kao kapitalista, ve kao kupac
usluga. Pomenuti trudbenici takoe stvaraju viak
rada koji im se izvlai, ali ne obezbeuje transfer vi
ka vrednosti u ruke drave-gazde". Njihova eksploa
tacija putem izvlaenja vika rada u sutini je ptosledica nejednakosti uslovA razmene izmeu njih i kapi
tala koji dri dominantan poloaj na tritu: kapitala
tooji, posredstvom drave, podvrgava te ljude najam
nom odnosu i svojoj kontroli, da bi ekonomisao sa
dohotkom i poveao akumuliran viak vrednosti. To
znai da odreeni vidovi sadanjih ekonomskih inter
vencija driave kvalifikovanje radne snage, na pri
mer dovode do toga da ti najamni radnici, posred
stvom drave, takoe uestvuju u transferima vika
vrednosti na delove kapitala, i to saobrazno prosenoj profitnoj stopi i ulozi drave u ujednaavanju
prosene profitne stope.
Sto se tie poloaja onih koji pruaju usluge, jav
lja se, dodue, jo jedan problem: ne samo to nisu
proizvodni radnici, mada su najamni radnici, ve ni
kao najamni radnici ne moraju obavezno biti eksplo
atisani. Kao to se najamni odnos ne poklapa sa pro
izvodnim radom, tako isto se ne poklapa ni sa eksplo
atacijom, tj. sa izvlaenjem vdka rada: znamenit advo
kat, najmlien od strane nekog preduzea kome su
potrebne njegove usluge, ne sm atra da se od njega
izvlai viak rada. U ovom sluaju oblik najamnog
odnosa skriva prostu razmenu ekvivalenata. Ali, nasu
prot tome, oveku koji prodaje svoje usluge, a nije
u najamnom odnosu, moe se izvlaiti viak rada
m T o n y , op. cit., atr. 143146.
16

242

NIKOS PULANCAS

putem nejednake razmene, i to usled dominantnog po

loaja kapitala na tritu. Ispitivanje ovakvih sluajeva
zasniva se na analizi vika rada u odnosu na drutveno
potrebno radno vreme.
II
Upravo sam u najjednostavnijem obliku izloio
Marksove analize kapitalistikog proizvodnog rada. Ali
ostaju neka pitanja koja usled Marksovih nesistematizovanih razm atranja stvaraju nejasnoe ije je razreavanje jedino mogue ukoliko pomenuta razm atranja
uklopimo u optu problematiku njegovog opusa.
To je neophodno radi rasvetljavanja izvesnih osobito
problematinih sluajeva klasne pripadnosti.
Evo kako formuliem glavnu tezu i probleme koje
ona postavlja: Marksove analize kapitalistikog proiz
vodnog rada m oraju biti dopunjene na jednom izuzetno
vanom mestu koje je bitno za definiciju kapitalisti
kog proizvodnog rada. Stoga emo rei da je, u kapi
talistikom nainu proizvodnje, proizvodan onaj rad
koji stvara viak vrednosti, neposredno reprodukujui materijalne elemente koji slue kao podloga od
nosu eksploatacije: to je onaj rad koji neposredno ues
tvuje u m aterijalnoj proizvodnji, stvarajui upotrebne
vrednosti koje uveavaju materijalna bogatstva.
Ali ve to postavlja problem: kakav je teorijski
status tog dodatka definiciji? Da li se radi o istin
skom dodatku, tj. o elementu koji zaista nedostaje
u Marksovim analizama? Kako to da se on u njima
ve eksplicitno javljao, i u kom bi ga smislu trebalo
sada uvesti u igru?
Sutinska nejasnoa nastaje ne samo zato to se
ini da je taj element odsutan iz Marksovih analiza
koje se tiu kapitalistikog proizvodnog rada, ve i zbog
toga to on ide ak dotle da eksplicitno kae kako su
konkretan sadraj rada i upotrebna vrednost potpuno
nevani za taj proizvodan rad. Koji su razlozi te pri
vidne odsutnosti i takvih Marksovih tvrdnji? Kako
zaista stoje stvari?
Marks drugim putem daje optu definiciju proizvod
nog rada: ovekova delatnost u procesu rada izaziva
dakle, pomou sredstava za rad, promenu na pred-

k l a se

sa v r em en o m

k a p it a l iz m u

243

metu rada, promenu koja se unapred postavlja kao

svrha. Proces se gasi u proizvodu. Njegov je proizvod
neka upotrebna vrednost, neka prirodna materija koju
e ovek menjajui joj oblik, prilagodio svojim potrela m a ... Ako itav proces posmatramo sa stanovita
njegovog rezultata, proizvoda, onda se oboje, i sred
stvo za rad i predmet rada, ispoljavaju kao sredstva
za proizvodnju, a sam rad kao proizvodan rad". I jo
dalje: Do . . . svakog elementa materijalnog bogatstva
koga nema u prirodi, uvek je moralo da dolazi putem
posebne svrsishodne proizvodne delatnosti koja na
roite prirodne materije prilagoava ljudskim potreba
ma". Tu se proces rada posmatra ,,u njegovim jedno
stavnim . . . m om entim a. . . podjednako svojstven svim
oblicima ljudskog d ru tv a . . . kao proces izmeu oveka i prirode."24
Znai li da u tome treba kod Marksa videti ili ne
kakvu portivrenost izmeu te opte definicije pro
izvodnog rada i definicije kapitalistikog proizvodnog
rada, ili pak kao to sada smatraju brojni istrai
vai injenicu da Marks prosto naprosto naputa
prvu definiciju kada pokuava da definie kapitalis
tiki proizvodan rad? Ti istraivai uzimaju kao umesnu jedino onu Marksovu definiciju koja se odnosi na
proizvodan rad u odreenim (kapitalistikim) drutve
nim uslovima.2 Ili, opet, treba li rei, upravo kao E.
Tere, da je re o dve jednako umesne Marksove de
finicije koje su kod njega razluene, te bi ih tre
balo povezivati od sluaja do sluaja?
Razmotrimo tu stvar izbliza. Ono na emu bi tre
balo jo insistirati jeste injenica da se, strogo uzev,
ne moe govoriti o procesu proizvodnje i o proizvod
nom radu po sebi, u tom smislu da oni postoje samo
pod odreenim drutvenim uslovima. Upravo ti dru
tveni uslovi odreuju mogunost njihovog postojanja,
to je formulisano insistiranjem na konstitutivnoj i
dominantnoj ulozi koju odnosi proizvodnje imaju u po
gledu procesa rada, a drutvena podela rada u pogledu
tehnike podele rada. No jasno je da to nikako ne znai
da se ne moe govoriti o nekim optim karakteristikama
procesa rada ije uslove postojanja ine upravo dru-

* Kapital, op cit., lom I. str. 166, 50. 1 dalje. str. 163. I dalje.

* C. Colllot-TMldne, op. cit.,

16*

244

NIKOS PULANCAS

tvene determinante: to nas jednostavno spreava da

poinimo osnovnu greku, tj. da proces rada i pro
izvodne snage", pa otuda i sam proces proizvodnje,
sm atram o zasebnom i neutralnom instancom, ije bi
apstraktne kombinacije i elementi" stvarali dru
tvene oblike" u kojima bi se oni ispoljavali. U tom
smislu treba shvatiti Marksove rei koje se tiu pro
izvodnog rada: proces kapitalistikog rada ne ukida
determ inante koje vae za svaki oblik r a d a . . . "
Odakle, onda, Marks u svojim analizama proiz
vodnog kapitalistikog rada, kao da ponekad prosto
naprosto zaboravlja opti karakter upotrebne vrednosti
neposredno prisutne u m aterijalnoj proizvodnji (mada
smo videli da se taj karakter javlja u Marksovim raz
m atranjim a transporta i odravanja robe)? Za to po
stoji sasvim odreen razlog koji je u vezi sa teksto
vima u kojima Marks govori o tom kapitalistikom
proizvodnom radu, a to su u osnovi kritiki tekstovi
gde se on razraunava sa pogrenim shvatanjima: ono
to Marks po svaku cenu eli da izbegne jeste brkanje
proizvodnog sa korisnim radom, sa optom korisnou
rada i proizvoda. K arakter upotrebne vrednosti, nepos
redno implicirane u m aterijalnoj proizvodnji, ne bi
trebalo da bude brkan sa pojmom korisnosti": i luk
suzni proizvodi i proizvodi industrije naoruanja sa
dre proizvodan rad. Ali zbrke se i danas nastavljaju.
O tome svedoe Svizi i Baran koji rad, sadran u proiz
vodima industrije naoruanja, sm atraju neproizvodnim
zato to su ti proizvodi nekorisni.
U stvari, Marksova opta definicija proizvodnog
rada nipoto nije odsutna" iz njegovih analiza kapita
listikog proizvodnog rada. To se vidi iz sledeeg:
A)
Prvo, ona se tu javlja eksplicitno, ali, rekao bih,
nekako posredno, to postavlja izvesne probleme: to
posredstvo jeste roba. Upravo posredstvom robe Marks
eksplicitno ponovo nalazi" ono to, u stvari, nikada
nije napustio, tj. upotrebnu vrednost kao supstrat ili
m aterijalnu podlogu razmenske vrednosti, pri emu
stvaranje vika vrednosti (proizvodan rad) pretpostav
lja razmensku vrednost-robu, to opet upuuje na rad
obavljen pod odreenim drutvenim uslovima. Otuda:
Ukoliko proizvodi robe, rad ostaje proizvodan: on se
materijalizuje u robama koje su istovremeno upotrebne

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

245

vrednosti i razmanske vrednosti. . . Takoe je proizvo

dan samo onaj rad koji se ispoljava u robam a.. .*
Isto tako: Pri razm atranju sutinskih odnosa kapita
listike proizvodnje moe se dakle pretpostaviti... da
je ceo robni svet, da su sve oblasti materijalne proiz
vodnje proizvodnje materijalnog bogatstva potinjene (formalno ili stvarno) kapitalistikom nainu
proizvodnje... moe se uzeti kao karakteristino za
roizvodne radnike, to jest za radnike koji proizvode
apital, to da se njihov rad ostvaruje u robi, u materi
jalnom bogatstvu. I tako bi proizvodan rad, pored svo
je glavne karakterne crte, koja nema nikakve veze sa
saariinom rada, i od nje je potpuno nezavisna, dobio
drugu, od prve razliitu sporednu karakternu crtu."27
Ali to posredstvo robe, pomou kojeg Marks eks
plicitno otkriva karakter proizvodnog rada kao rada
koji upravo u okviru kapitalistikih drutvenih oblika
uestvuje u reprodukciji materijalnih elemenata proiz
vodnje, ipak postavlja jedan problem: ako kako to
Marks zapaa na drugim mestima svaki rad koji
neposredno uestvuje u materijalnoj proizvodnji tei
da u kapitalizmu dobije oblik robe i da bude supsumiran (potinjen) kapitalu, onda, nasuprot tome, kada u
kapitalizmu doe do generalizacije robnog oblika, po
jedine vrste rada mogu poprim iti robni oblik, a da ipak
kapitalu ne stvaraju viak vrednosti. Takav je sluaj up
ravo sa radom slikara, umetnika, pisaca, sa radom konkretizovanim u nekom umetnikom delu ili u nekoj
knjizi, tj. u robnom obliku, mada je tu, u stvari, re
0 usluzi koja se razmenjuje za dohodak. Marks, uosta
lom, upozorava da proizvodi mogu dobiti oblik cene
1 oblik robe", a da ipak nemaju vrednosti. Drugim re
ima, ako svaki kapitalistiki proizvodan rad ima
oblik robe, svaka roba nije u vezi sa proizvodnim
radom.*8

B)
Ako je to okolini, dakle, manjkavi oblik kojim
Marks emplicitno povezuje opte definicije proizvod
nog rada (rada koji neposredno uestvuje u materi
jalnoj proizvodnji) sa definicijom kapitalistikog proN Slx iim t Chapitra . . . , op. d t., (tr. 387.
** Ttorifa o viiku vranosti, op. dr., tom I, tr. 313.
m Kapital, op. cit. tom I, tr. 100.

246

NIKOS PULANCAS

izvodnog rada, ja u ii jo dalje i tvrditi da je, u stva

ra, prva definicija uvek bila implicitno ukljuena u
drugu, to zapravo znai da se ona kao takva i nije mo
rala posebno pojavljivati. Tako bih se tu odvojio od
Tereja koji (opravdano) sm atra da je sasvim umesna
opta definicija proizvodnog rada za kapitalistiki pro
izvodan rad, ali isto tako dri da kod Marksa postoje
dve razliite definicije: On e otuda pokuati da sav
lada tekou koja se ispreila, i to iklasifikujui" vrs
te rada koji bi bio proizvodan prema optem odree
nju proizvodnog rada, s jedne strane i one vrste rada ko
ji bi bio proizvodan prem a isto kapitalistikom odree
nju rada , s druge strane. Pri tome Terej odustaje od po
kuaja da na bazi protivrenih situacija, u kojima bi
se u tom pogledu nali razliiti agensi, izvede pojedi
nanu" artikulaciju. Navodimo samo prim er najamnih
radnika u oblasti prometa: Terej e biti prim oran da
ih iskljui iz kategorije proizvodnih radnika poto oni
ne obavljaju proizvodan ra d u smislu opte definicije
(ne uestvuju u procesu m aterijalne proizvodnje), ma
da bi prem a kapitalistikoj definiciji rada ti isti rad
nici bili sm atrani prozvodnim radnicima (jer oni ka
pitalisti donose viak vrednosti, bez obzira na poreklo
tog vika vrednosti i na ulogu tog kapitaliste).29
Mislim da je to pogrean put. Ne samo to iz Mark
sovih analiza kapitalistikog proizvodnog rada ne pro
izilazi da je opta definicija proizvodnog rada kosupstancijalna, ve p u t o kome je re dovodi do nespora
zuma n a koji sam upravo upozorio: opte odreenje
proizvodnog rada uzima se kao prvo, tj. kao neto to
vai samo po sebi, m im o drutvenih oblika koji su
neka vrsta dopune, mada su ti oblici stvarni uslovi
postojanja tog rada. U stvari, opte odreenje proiz
vodnog rada nije u naelu ni moralo da kao takvo
uestvuje u Marksovim analizama neproizvodnog kapi
talistikog rada. Uzmimo ponovo prim er najamnih rad
nika u oblasti prometa: u njihovom sluaju ne treba
da kao takvu uvodimo optu definiciju proizvodnog
rada (naime, injenicu da ti radnici ne uestvuju ne
posredno u procesu materijalne proizvodnje). Ako ti
radnici nisu proizvodni, onda je to usled toga to oni
prema kapitalistikom odreenju proizvodnog rada i
Terray, ibid., str. 133.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

247

sa stanovita drutvenog kapitala, ne stvaraju viak

vrednosti. Znai li da je to nedovoljno i da bi im
trebalo dodati" opte odreenje proizvodnog rada,
koje je Marks navodno usput zaboravio kada je govorio
o kapitalistikom proizvodnom radu?
Meutim, stvari ne stoje tako: uprkos Marksovim
dvosmislenim formulacijama, njegovo kapitalistiko
odreenje proizvodnog rada (neposredni stvaralac vi
ka vrednosti) ve ukljuuje opte odreenje kakvo po
stoji u kapitalistikom nainu proizvodnje. Drugim re
ima, alko to opte odreenje nije moralo biti uvedeno,
to znai da je ono u osnovi tu ve bilo prisutno. U
Teorijama o viku vrednosti, Marks navodi razloge
tome, ukazujui na proirenu reprodukciju kapitaliz
ma. On kae da u toj reprodukciji svaki rad koji ne
posredno uestvuje u materijalnoj proizvodnji (budui
da je njime kapital stvarno ovladao), tezi da postane
neposredan proizvoa vika vrednosti: . .. U istom
razmeru u kome kapital ovladava elom proizvod
njom. .. neproizvodni radnici, oni radnici ije se usluge
neposredno razmenjuju za dohodak, velikim delom
vre jo samo line usluge, i . .. samo njihov najmanji
deo
proizvodi predmete upotrebne vrednosti. . .
Samo sasvim neznatan deo ovih neproizvodnih radnika
moe stoga pri razvijenom kapitalistikom nainu pro
izvodnje neposredno uestvovati u materijalnoj proiz
vodnji.8
Drugim reima, govoriti o radu-stvaraocu vika
vrednosti, znai govoriti o procesu materijalne proiz
vodnje u njenom kapitalistikom postojanju i repro
dukciji. Stvarna supsumpcija (potin javan je) procesa
rada kapitalu, to jest njegova proirena reprodukcija
(koju treba razlikovati od njegovog formalnog poti
njavanja) sadri i neposredno se nadovezuje na optu
definiciju proizvodnog rada, poto ona nije nita drugo
do vid ove poslednje u kapitalistikoj reprodukciji rada.
III
Poslednje napomene dobijaju svoj znaaj u p r a v o
u onoj meri u kojoj je marksistika rasprava o proiz
vodnom radu odve esto bila iskljuivo u s r e d s r e i v a n a
m Teorije o viku vrednosti. op. cit., lom I, *tr. 10310.

248

NIKOS PULANCAS

na razmensku vrednost, zanemarujui pri tome proces

materijalne proizvodnje. Ukazaemo odmah na prak
tinu posledicu koja se upravo tie prouavanja uloge
nauke i njenih raznih nosilaca u procesu materi
jalne proizvodnje i u stvaranju vika vrednosti.
U stvari, ako u sluaju nauke izriito i sa poseb
nim nastojanjem valja dovesti u vezu proizvodan rad
sa procesom m aterijalne proizvodnje, to se zapravo
podrazumeva u razm atranju svakog proizvodnog rada,
onda je to zbog toga to trenutno uzimaju maha razne
ideologije o ulozi nauke u sadanjem procesu proiz
vodnje. Sm atra se da nauka sve neposrednije, kao
takva, deluje u procesu proizvodnje tzv. nauna
i tehnika revolucija pri emu nosioci nauke u
irokom smislu te rei, predstavljaju deo proizvodnih
radnika, te tako pripadaju radnikoj klasi. To je up
ravo sluaj sa Radovanom Rihtom za koga ,,u toku
dananjih burnih prom ena proizvodnje, nauka postaje
sredina proizvodna snaga drutva, praktino odluu
jui inilac rasta proizvodnih snaga.31
Jo emo se vratiti na pretpostavke tih shvatanja,
upravo na pretpostavku o nauci kao neutralnoj sili u
njenim odnosima prema proizvodnim snagama, shva
enim na isto tehnicistiki nain. Ali prethodne ana
lize proizvodnog rada doputaju da se teren raisti i
pre svakog drugog razmatranja. One od ovog trenutka
impliciraju nunost znaajnog razlikovanja nosilaca
,n a u k e : re je o razlici koja postoji izmeu istrai
vanja, proizvodnje i irenja informacija (informa
tika) i njihovih nosilaca; pri tome inenjeri i tehni
ari, posredstvom ukupnog proizvodnog radnika, nepo
sredno deluju u procesu materijalne proizvodnje. Oi
gledno je da poslednja kategorija ima neke osobenosti.
Meutim, prethodne analize su dovoljne da se rad onih
prvih iskljui iz proizvodnog kapitalistikog rada. U
stvari, ak i ako kapital stvarno podreuje svojim zahtevima celinu naunog rada, stavljajui nauku kako
kae Marks u svoju slubu (u tom smislu nema
neutralne nauke), i ak ako tehnike inovacije igraju
danas znaajniju ulogu no u prolosti (intenzivna eks R. Richta, La Civilisation au carrefour, 1969, str. 17. (ovo delo ie
objavljeno kod nas pod naslovom Civilizacija n a raskrSu izd. centar
K om unist , 1972). Videti k ritik u tih shvatanja u asopisu Cahiers du cinma, b r. 2423, ja n u a r 1973, str. 24. i dalje.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

249

ploatacija rada), to nije dovoljno da se rad prvih preobra

zi u proizvodan rad. Njihov rad, kao i ranije, ne uestvu
je neposredno u procesu materijalne proizvodnje. Na
uka u kapitalizmu ostaje odvojena od neposrednih
proizvoaa (nauka nezavisna... od rada) i deluje
u tom procesu ne kao takva ve kako to kae Marks
svojim tehnolokim primenama", ukljuujui se u
jedan ili drugi inilac procesa materijalne proizvodnje
u radnu snagu ili u sredstva za proizvodnju.32
Istraivaki rad ili proizvodnja informacija ne
predstavlja stoga rad koji proizvodi viak vrednosti.
Uostalom, ni agensi tog rada, bukvalno uzev, ne proiz
vode nauku: poto se nauka ne moe locirati u vre
menom i prostorom omeen proces, ona u kranjoj
liniji upuuje na rad i na iskustvo nebrojenih nepo
srednih proizvoaa, ukljuenih u naj razliiti je proce
se materijalne proizvodnje, ali odvojenih od istrai
vanja". Taj rad ostaje neproizvodan ak i ako njegovi
proizvodi imaju oblik robe (patenti, licence) i imaju
izvesnu cenu"; ti proizvodi, ba kao i neko umetniko
delo, ne stvaraju vrednost: ti nauni proizvodi" nisu
reproduktivni kao takvi.33 To ipak omoguuje da ti
agensi donose viak vrednosti pojedinanom kapitalisti
kada ovaj to je danas izraena tendencija nepo
sredno ulae sredstva u to podruje, pretvarajui te
agense u najamne radnike (soft ware i engineering
kompanije, na primer): sa stanovita drutvenog kapi
tala tu je posredi samo prenoenje transferima vika
vrednosti. Najzad, osnova problema ostaje ista kada
se taj rad i delatnosti u vezi s njim odvijaju u okviru
industrijskih preduzea, to je est sluaj u sadanjoj
fazi koncentracije (oko dve treine naunog osoblja
Francuske radi danas u preduzeima), ba kao to se
delatnosti vezane za prom et i realizaciju vika vred
nosti ne pretvaraju u proizvodan rad kada se vre u
institucionalnom okviru industrijskog preduzea.

M Kapital, op. cit., tom I, str. 320. I dalje, str. 329. i dalje.
U tom pogledu takoe videti Jaaco 1 Purjot. Informatique at Capi
talisms, 172., str. 72. 1 dalje, kao 1 primedbu koju Je dao Bettelhelm.

III.
POLITIKE I IDEOLOKE
KOMPONENTE KLASNOG ODREENJA
NOVE SITNE BUROAZIJE

Upravo smo razmotrili isto ekonomska klasna od

reenja nove sitne buroazije i to u odnosu na proiz
vodan i neproizvodan rad; ova odreenja ve oznaa
vaju granice koje tu klasu odvajaju od radnike klase.
Ali, srukturalno klasno odreenje se takoe pro
tee na politike i ideoloke odnose koji imaju svoje
mesto u ukupnosti drutvene podele rada. Pozivanje
na te odnose je ovde u stvari dvostruko znaajno:
1. Ekonomski odnosi kao sredstvo za povlaenje
razlike izmeu proizvodnog i neproizvodnog rada, ne
dovoljni da se na osnovu njih odrede same klasne
granice izmeu radnike klase i pojedinih delova nove
sitne buroazije, koji su neposredno ukljueni u pro
ces m aterijalne proizvodnje (sluaj sa nadzornicima
procesa rada, sa inenjerima i tehniarima).
2. Politiki i ideoloki odnosi su isto tako odlu
ujui za ve analizirane celine nove sitne buroazije.
Dodue, ekonomski odnosi i razlikovanje proizvodnog
od neproizvodnog rada jasno razgraniavaju te celine
od radnike klase. Ali politiki i ideoloki odnosi su
odluujui je r se upliu u meusobne odnose tih ce
lina i u njihovu zajedniku klasnu pripadnost (nova
sitna buroazija), u njihove odnose prema tradicional
noj sitnoj buroaziji, najzad u razlaganje nove sitne
buroazije, do ega dolazi usled polarizacije koja se u
njoj odigrava.
1.

Upravljanje i nadzor

Ponimo sa takom koja upuuje na problem or

ganizacije samog procesa proizvodnog rada. U prvo
vreme u se ograniiti na pitanje klasne pripadnosti

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

251

izvesndh agensa kao to su, na primer, poslovoe".

To e mi omoguiti da postavim opti teorijski prob
lem upravljanja i nadzora". Taj problem, u stvari,
ima mnogo iri znaaj. U njemu neposredno nailazimo
na problem povezivanja odnosa proizvodnje sa radnim
procesom, i to u vidu odnosa izmeu tehnike podele
manufakturna podela" je pravi Marksov izraz
i drutvene podele rada, to je samo nain na koji se
postavlja pitanje povezivanja proizvodnog rada uopte
sa kapitalistikim proizvodnim radom u krilu same or
ganizacije procesa rada. Moemo jo jednom saeti
osnovne postavke kojima se rukovodimo u svim naim
analizama:
1) Proces rada ne postoji po sebi, kao autonomni
nivo proizvodnih snaga, ve uvek u odreenim drut
venim oblicima, tj. povezan sa odreenim odnosima
proizvodnje: dominacija odnosa proizvodnje nad pro
cesom rada daje njihovoj povezanosti oblik procesa
proizvodnje.
2) U samoj organizaciji procesa rada, drutvena
podela rada, neposredno zavisna od odnos proizvod
nje, odreuje tehniku podelu rada.
3) Drutvena podela rada upuuje neposredno na
politike i ideoloke uslove odreenja drutvenih klasa
i njihove reprodukcije. Kao drutvena podela rada u
samom krilu procesa proizvodnje, ona neposredno upu
uje na politike i ideoloke uslove" kakvi postoje
unutar tog procesa.
4) Ako se sada vratimo agensima koji pripadaju
odreenim drutvenim klasama, rei emo da upravo
drutvena podela rada u okviru procesa proizvodnje
odreuje njihova mesta u tehnikoj podeli rada.
Ove napomene su posebno znaajne za analizu izvesnih delatnosti koje neposredno uestvuju u proce
su materijalne proizvodnje i stvaranja vika vredno
sti. One omoguuju da se rasvetle Marksove analize,
posebno one o radu upravljanja i o stareinskom nad
zoru u procesu proizvodnje. Odmah napominjem da te
analize pokazuju odreene dvosmislenosti, naroito u
tome to Marks odvojeno" ispituje aspekte tehnike
i drutvene podele rada, ne pokazujui uvek kako se
prva podela povezuje sa dominacijom druge. Izlino
je zadravati se na injenici da je ta dvosmislenost,
pored toga to se u velikoj meri tie redosleda izlaga-

252

NIKOS PULANCAS

nja kod Marksa, isto tako izazvana ,,tehnicistiko-ekonomistikim" ostacima prisutnim u njegovom delu. Tu
dvosmislenost susreemo u itavom nizu problema na e
mu se ovde ne moemo zadrati. Ali marksizam nije
okamenjena dogma, a poznato je da je upravo prole
terska kulturna revolucija u Kini omoguila da se u
tom pogledu uini odluujui korak napred.
Zaustavimo se, meutim, na vanosti koju Marks
pridaje drutvenoj podeli rada u svojim analizama
dvostruke prirode" rada upravljanja i stareinskog
nadzora (s jedne s tra n e ... s druge strane):
Rad vrhovnog nadzora i rukovoenja nuno na
staje svuda gde neposredni proces proizvodnje ima
vid drutveno kombinovanog procesa, a ne istupa kao
izolovani rad samostalnih proizvoaa. Ali je njegova
priroda dvostruka.
S jedne strane, u svim radovima gde kooperiu
mnoge individue, predstavljaju se povezanost i jedin
stvo procesa nuno u jednoj zajednikoj volji i u funk
cijama koje se ne tiu deliminih radova, ve celokupne delatnosti radionice, kao kod dirigenta nekog or
kestra. To je proizvodan rad koji se mora vriti u sva
kom kombinovanom nainu proizvodnje.
S druge s tra n e ... rad vrhovnog nadzora nuno
nastaje u svim nainima proizvodnje koji poivaju na
suprotnosti izmeu radnika kao neposrednog proizvo
aa i vlasnika sredstava za proizvodnju. Sto je ta
suprotnost vea, to je vea uloga koju igra ovaj nadzomiki rad. Zato on dostie svoj maksimum u robov
skom sistemu. Ali on je neophodan i u kapitalistikom
nainu proizvodnje, poto je ovde proces proizvodnje
ujedno (podvukao N. P.) i proces potronje radne sna
ge od strane kapitalista."3 U tom vidu on odgovara
neproizvodnim trokovim a" kapitalistike proizvod
nje.
Smestimo ove analize u kontekst kapitalistikih
odnosa proizvodnje. Kapitalistiki odnosi proizvodnje
se razlikuju od ostalih naina proizvodnje po tome
to u njim a kapital istovremeno akumulira ekonomsko
vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju i njihovu
dravinu: neposredni proizvoai radnici pot
puno su odvojeni, tj. razvlaeni od svojih sredstava
** Kapital, op. cit., tom I I I , s tr. 321322.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

253

i predmeta rada. Marks e nam rei da u kapitalisti

koj drutvenoj podeli rada upravljanje procesom rada
nastoji da postane funkcija kapitala" i da kapital
potpuno podreuje taj proces. To nije sluajno: na
ime, u kapitalistikim odnosima proizvodnje (vlasni
tvo i dravina na osnovu kapitala), organizacija ukup
nog procesa rada povezana je sa zahtevima kapitala.
Odvajanje i razvlaivanje radnika od sredstava za
proizvodnju, to je pokazatelj njihove kapitalistike
eksploatacije, znai da, kao takve, ne postoje podela
i koordinacija zadataka, koje bi odgovarale isto teh
nikim" zahtevima proizvodnje". Kapitalistiki rad up
ravljanja i vrhovnog nadzora nije tehniki zadatak, kao
to ni podela rada unutar same radnike klase, upravo
delimian rad, nije posledica mainizma" i krupne
industrije" kao takvih, ve je posledica njihovog ka
pitalistikog postojanja.
Od te dominacije drutvene podele rada nad teh
nikom podelom rada (zavisi posebna organizacija ka
pitalistikog rada, koju Marks naziva fabrikim despotizmom: Dok je usled toga kapitalistiko uprav
ljanje po svojoj sadrini dvostruko zbog dvostruko
sti samog procesa (proizvodnje kojim ima da se up
ravlja, a koji je s jedne strane drutveni proces rada
za izradu izvesnog proizvoda, a s druge strane proces
oploavanja kapitala, po svome obliku ono je despotsko. S razvijanjem kooperacije u veem razmeru,
ovaj despotizam razvija oblike koji su mu svojstveni.3 I ovde se ini da Marks u tom despotizmu daje
jednak udeo s jedne stra n e... s druge strane . ..
podrutvaljavanju proizvodnih snaga" i izvlaenju vi
ka vrednosti (proizvodnim odnosima). U poslednjoj
reenici ak izgleda da pridaje odluujui znaaj
prvom elementu, insistirajui na odnosu izmeu raz
vijanja fabrikog despotizma i razvijanja kooperacije.
U stvari, nije tako, to se moe videti iz prethodnog
citata o rukovoenju i nadzoru nad procesom rada.
Marks oba elementa neposredno dovodi u vezu sa suprotnou izmeu vlasnika" i neposrednog proizvo
aa, naglaavajui da ta suprotnost dostie svoj
maksimum u robovskom sistemu u kojem je ,,podrutvljavanje proizvodnih snaga" ipak znatno manje
razvijeno no u kapitalizmu.
Kapital op. cit., tom I, atr. 297.

254

NIKOS PULANCAS

Ukratko, fabriki despotizam je upravo pokazatelj

dominacije drutvene podele rada nad tehnikom, domincije kakva postoji u kapitalizmu. Taj kapitalisti
ki rad upravljanja i vrhovnog nadzora predstavlja, u
samom procesu proizvodnje, direktnu reprodukciju po
litikih odnosa izmeu kapitalistike i radnike klase
u okviru proizvodnog procesa
Sta se, dakle, deava sa klasnim odreenjem onih
agensa (poslovoe i ostali podoficiri proizvodnje")
ija je bitna funkcija rad upravljanja i vrhovnog nad
zora. Pogreno je predstavljati to odreenje u vidu
dvostruke klasne pripadnosti, te, pozivajui se na dvo
struku prirodu njihovog rada, rei da oni, s jedne
strane, ine deo radnike klase (proizvodnog rada)
ukoliko obavljaju rad neophodan svakom koopreativnom procesu, a s druge strane, da ne pripadaju toj
klasi ukoliko ostvaruju politike odnose eksploatacije.
To je pogreno ba zato to se u njihovom poloaju ne
sagledava povezanost tehnike i drutvene podele rada
pod dominacijom ove Ipotonje. Takva analiza bi bila
isto toliko pogrena aiko bismo je primenili |na same
kapitaliste. Jer Marks e isto tako rei: Budui da on
predstavlja proizvodan kapital, ukljuen u proces oploavanja vrednosti, kapitalista vri proizvodnu funkciju
koja se sastoji u eksploataciji proizvodnog ra d a . . . Kao
upravlja procesa rada, kapitalista moe da obavlja
proizvodan rad u tom smislu to se njegov rad, budui
integrisan u proces ukupnog rada, ostvaraje u proiz
vodu." Kao to se ne moe govoriti o mekoj dvostrukoj
klasnoj pripadnosti samih kapitalista (radnikoj i ka
pitalistikoj), tako se to ne moe rei ni u sluaju tih
agensa.
U stvari, ti agensi ne pripadaju radnikoj klasi,
poto njihovo strukturalno klasno odreenje i mesto
koje zauzimaju u drutvenoj podeli rada karakterie
> M arks e stoga rei povodom k rupne in dustrije (proSirene repro
dukcije kapitala): ,,U svim tim sluajevim a proizvoai gube svoju auto
nom iju poto uvoenje specifino kapitalistikog naina proizvodnje do
vodi do reim a dom inacije i subordinacije u sam om procesu proizvod
n je (podvukao K. M arks), Chapitre in id it, op. cit., str. 207. Dakle, tu
se zaista radi o politikim odnosim a, ali o takvim politikim odnosima
kakvi postoje i kakvi se re produkuju u procesu proizvodnje: oni se ne
poistoveuju sa onim a ko ji nastaju u okviru drlave i njenih aparata, stvar
nog sredita politikih odnosa.

k lase

sa v r e m e n o m

k a p it a l iz m u

255

prevlast politikih odnosa koje oni vre nad aspektom

proizvodnog rada u okviru podele rada. Njihova glav
na funkcija se sastoji u tome da od radnika izvlae
da sakupljaju viak vrednosti. Oni vre praiva
po osnovu kapitala koji prisvaja funkciju upravlja
nja procesom rada. A ta prava m oraju vriti sami ka
pitalisti: Kao to se u poetku kapitalista oslobaa
runog rada im njegov kapital dostigne onu mini
malnu veliinu kojom tek i poinje prava kapitalisti
ka proizvodnja, tako sad funkciju neposrednog i ne
prekidnog nadzora nad pojedinim radnicima i radni
kim grupama on sam ustupa posebnoj vrsti najamnih
radnika."
Ali, s druge strane, te izvrioce valja razlikovati od
menadera. Sa razvitkom monopolistikog kapita
lizma, menaderi mogu stei prava po osnovu dra
vine gospodarenje i rukovoenje procesom rada
ali isto tako i neka od prava po osnovu ekonomskog
vlasnitva. Oni ta prava, uostalom, vre neposredno u
samom vrhu: oni tako zauzimaju samo mesto kapitala,
te kao takvi pripadaju buroaziji. Nasuprot tome, agen
si o kojima je ovde re, nalaze se pod dominacijom
kapitala i predstavljaju samo podreene izvrioce. U
odnosu na kapital, ti podreeni agensi su takoe eks
ploatisani: i oni daju viak rada, tj. delimino neplaen
rad (neproizvodni trokovi) i prodaju svoju radnu sna
gu, dok prim anja menadera, u osnovi, potiu iz preduzetnike dobiti.
Pitanje klasnog zida izmeu agensa koji vre po
slove upravljanja i nadzora nad procesom rada, po
sredno je naznaeno samim Marksovim izrazom rad
upravljanja i nadzora". Ovi zdrueni izrazi ne bi mog
li upuivati na jasno razlikovanje izmeu dva tipa ra
da, jer je svaki rad upravljanja istodobno i rad nad
zora i obrnuto (otud zdruenost dva izraza). Meu
tim, oni implicitno upuuju na to da unutar drutvene
podele rada dolazi do diferencijacije izmeu rukovode
ih i podreenih instanci (otud dvojstvo izraza up
ravljanje i nadzor).
Podsetimo najzad, ako je to uopte potrebno, na
ono po emu se te analize radikalno razlikuju od mn Kapital, op. cit.. tom I, atr. 297.

256

NIKOS PULANCAS

stitucionalsitiko-funkcionalistikih analiza i njihovih

shvatanja vlasti i autoriteta. Politiki odnosi o kojima
je ovde re analizirani su samo kao mesta koja se za
uzimaju u drutvenoj podeli rada, a razna prava koja
iz toga proistiu, konstitutivno su povezana sa relaci
jam a u odnosima proizvodnje. Fabriki despotizam
predstavlja obeleje politikih odnosa u proirenoj
reprodukciji drutvenih klasa, tj. tamo gde se zameu
odnosi proizvodnje i eksploatacije: prava koja iz toga
proistiu ni u kom pogledu ne nastaju na osnovu or
ganizacionih odnosa u ,>preduzeu kao instituciji.
Samo kapitalistiko preduzee nije nita drugo do
oblik povezivanja odnosa proizvodnje, politikih i ideo
lokih odnosa unutar proizvodne jedinice kao sredita
prisvajanja prirode i eksploatacije.
2.

Podela na manuelni i intelektualni rad: inenjeri

i tehniari proizvodnje
I

Tako dolazimo do pitanja ideolokih odnosa u

drutvenoj podeli rada u okviru m aterijalne proizvod
nje, kao i njihove povezanosti sa politikim odnosima:
to znai da se tu uputam o u problem podele na manu
elni i intelektualni rad, to emo najpre razm atrati u
strukturalnom klasnom odreenju inenjera i tehniara
neposredno ukljuenih u m aterijalnu proizvodnju. Ali
podela na manuelni i intelektualni rad uveliko prevazilazi sluaj tih kategorija i zapravo se tie ukupne nove
sitne buroazije u njenim odnosima prema radnikoj
klasi.
Marksistika teorija je, u stvari, vrlo dugo ispoljavala izvesno ustruavanje kada se radilo o pitanju
podele na manuelni i intelektualni rad. S jedne strane,
klasici marksizma su uvek naglaavali (Marks i Engels)
da ta podela igra odluujuu ulogu u istorijskoj po
javi klasne podele, ili su (Lenjin i Mao) stavljali na
glasak na tesnu povezanost izmeu ukidanja podele
na manuelni i intelektualni rad, i ukidanja klasne eks
ploatacije, pa i same podele drutva na klase. Meu
tim, s druge strane, podela n a manuelni i intelektualni
rad postaje oigledno nejasna kad god je re o klas-

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

257

nam odreenju u okviru neke drutvene formacije,

posebno kapitalistike. Jasno je da se tu suoavamo
sa vrlo znaajnim problemom koji je iznova postav
ljen za vreme kulturne revolucije u Kini: ako sada uvi
amo odluujui znaaj koji ima u socijalistikom raz
vitku prevazilaenje podele na manuelni i intelektualni
rad, ne moemo se vie zadovoljavati obinim tvrdnja
ma i izbegavati pitanje prave uloge te podele u samom
klasnom odreivanju kapitalistike formacije.
Ukratko u rei da samu osnovu tog ustruava
nja valja traiti pre svega u tome to se za marksi
zam podela na manuelni i intelektualni rad ne poklapa
sa podelom na proizvodan i neproizvodan rad u kapita.
listikom nainu proizvodnje. Mnoge Marksove analize
izgledaju jasne u tom pogledu: one se tiu ukupnog
proizvodnog radnika u samom razvoju kapitalistike
proizvodnje: ... U meri u kojoj se razvija stvarna
supsumcija rada kapitalu, to e rei specifino kapi
talistiki nain proizvodnje, stvarni inilac kolektivnog
procesa rada nije vie individualni radnik, nego je lo
sve vie sposobnost drutveno kombinovanog rada; i
kako razliite sposobnosti rada, koje doprinose stvara
nju ukupne proizvodne maine uestvuju na veoma
razliite naine u neposrednom procesu stvaranja ro
ba. .. jedan vie rukama, drugi vie svojom glavom,
jedan kao menader, inenjer, tehniar, drugi kao nad
zornik, trei kao neposredni manuelni rad n ik ... sve
vei broj funkcija sposobnosti rada se svrstava pod
neposredan pojam proizvodnog rada, a njegovi nosioci
pod pojam proizvodnog radnika, neposredno eksploatisanog od strane kapitala i potinjenog njegovom pro
cesu oploavanja vrednosti i proizvodnje.38 Da bi se
tako definisao kapitalistiki proizvodan radnik potpu
no je svejedno da li je funkcija individualnog radnika,
koji je samo lan kolektivnog radnika, udaljenija ili
blia neposrednom runom ra d u ... da bi proizvodno
radio, radnik sad vie ne mora fiziki da radi; dovolj
no je da bude organ ukupnog radnika .. .38
Ovakve Marksove analize neposredno s u i s k o r i s t i l i
zagovornici nove naune i tehnike revolucije da bi
u radniku klasu ukljuili nove skupine inenjera, te h Sixiim e Chapitre . . . , op. cit., str. 388. i dalje.
Kapital, op. cit., tom. I, str. 447.
17

258

NIKOS PULANCAS

niara itd. To se nije inilo uvek u istom vidu, ali os

nova ostaje ista: od Radovana Rihte do Garodijevog
novog istorijskog bloka, od Maleove nove radnike
klase, do najnovijih teza KP Francuske o dravnomonopolistikom kapitalizmu. Poslednje teze iznete su,
inae, sa jo veim nijansiranjem , ali uvode distinkci
ju koje zapravo nema kod Marksa: distinkciju izmeu
ukupnog i proizvodnog r a d n i k a Sm atra se da ti agen
si pripadaju ukupnom radniku, ali jo ne to se
posebno istie i proizvodnom radniku: oni se u vidu
kvazi-radnika javljaju kao jedan od onih glasovitih
antimonopolistikih slojeva iju ta jn u zna jedino KPF.
Drugi su to ve dovoljno jasno pokazali, pa je izlino
ponavljati da KPF i GKR (Generalna konfederacija
rada CGT) u svojoj praksi poistoveuju te slojeve
sa radnikom klasom.
Vrlo dugo je voena rasprava oko pitanja da li ti
agensi, tehniki uzev, obavljaju proizvodan rad. Pola
zita rasprave bila su sledea: a) ekonomistiko-tehnicistiko svoenje samog koncepta procesa proizvod
nje na neutralan proces, na proces po sebi; b) nauka i
tehnologija su neutralne snage, odseene od svojih po
litikih i ideolokih uslova; c) ekonomistiko svoenje
klasnog odreenja tih agensa, pri emu je karakter nji
hovog rada kao proizvodnog kapitalistikog rada, neza
visno od njihove politike i ideoloke odreenosti, do
voljan da oni pripadnu radnikoj klasi.
Sa tih polazita neizbeno proizilazi zakljuak da
bi pojava ukupnog proizvodnog radnika, pretvarajui
.^nosioce nauke u radnike (proizvodan radnik), putem
toliko hvaljenog podrutvljavanja rada, vodila ,prevazilaenju podele na manuelni i intelektualni rad.
Upravo se na to nadovezuju sva dananja naklapanja
o automatizaciji kao obliku prevazilaenja te podele.
Ovakve analize su potpuno pogrene. Ako pogleda
mo mnogobrojne Marksove tekstove o tome, videemo
da se u njima, uprkos izvesnim dvosmislenostima, in
sistira na jedinstvu oba aspekta tog pitanja, tj. na po
litikim i ideolokim uslovima pod kojima dolazi do
stvaranja ukupnog proizvodnog radnika. Konstanta
Marksovih analiza u tom pitanju jeste sledea:
* T r a i ti . . . ,
str. 211. i dalje.

le capitalism e monopoliste Btat, op. cit., tom I,

klase u savremenom kapitalizmu

259

1) Porutvljavanje (proirena kooperacija) procesA rada u kapitalizmu dovodi do pojave ukupnog

proizvodnog rada;
2) to isto porutvljavanje istovremeno produb
ljuje podelu na intelektualni i manuelni rad.
Kod Marksa je, dakle, uvek re o kapitalistikom
podrutvljavanju rada.
Kao prim er postavljanja problema uzimam ovde
samo ono prethodno navedeno mesto iz Kapitala gde
se govori o ukupnom proizvodnom radniku. To mesto
je neobino znaajno poto pokazuje kako Marks u
jednom istom izlaganju zahvata oba aspekta pitanja:
Proces rada posmatran j e . .. najpre apstraktno...
kao proces izmeu oveka i priro d e... Ali smo dodali:
Ova definicija proizvodnog rada, kakva izlazi sa stano
vita prostog procesa rada, nikako nije dovoljna za
kapitalistiki proces proizvodnje. To emo sad ovde
dalje razviti.
Dok je proces rada isto individualan, u istom su
radniku sjedinjene sve funkcije koje se docnije raz
dvajaju. .. Kao to u sistemu prirode glava i ruka idu
zajedno, tako i proces rada sjedinjuje umni i runi
rad. Docnije se oni rastavljaju do neprijateljske su
protnosti (podvukao N. P.) Od neposrednog proizvoda
individualnog proizvoaa proizvod se uopte pretvara
u drutven, zajedniki proizvod ukupnog radnika, tj.
kombinoivanog radnog osoblja, iji su udovi blii ili
dalji od rukovanja predmetom rada. Stoga se sa samim
kooperativnim karakterom procesa rada nuno proiru
je i pojam proizvodnog rada i njegovog nosioca, proiz
vodnog radnika. Da bi proizvodilo radio, on sad vie
ne mora fiziki da radi; dovoljno je da bude organ
ukupnog radnika..
Taj tek9t je izuzetno znaajan poto Marks u isti
mah u jednom pasusu ukazuje: a) da nosioci intelek
tualnog rada tee da se prikljue ukupnom proizvod
nom radniku, ali b) da se istovremeno, tj. iz istih razlo
ga (kapitalistiko porutvljavanje), intelektualni rad
pretvara u neprijateljsku suprotnost manuelnog rada.
Kako shvatiti tu suprotnost" izmeu nosilaca tih ra
dova (Intelektualnog i manuelnog), rastavljenih u krilu
samog proizvodnog rada? U tome i jeste ceo problem.
11 Kapital, op. cit., lom I, atr. 447.

17

260

NIKOS PULANCAS

Treba, dakle, poblie razm otriti podelu rada na

manuelni i intelektualni, poto je ona, u stvari, sr
problema. Odmah iznosim glavnu tezu: podela na
manuelni i intelektualni rad ne samo to se ne svodi
na tehniku podelu rada, ve u svakom nainu proiz
vodnje kome je svojstvena podela na klase, predstavlja
saet izraz povezanosti politikih i ideolokih odnosa
u njihovoj artikulaciji sa odnosima proizvodnje, tj. sa
takvim odnosima kakvi postoje i reprodukuju se upra
vo u svojoj meusobnoj (politiko-ideolokoj) poveza
nosti u krilu procesa proizvodnje i ire u krilu ukup
ne drutvene formacije. Podela na manuelni i intelek
tualni rad ima specifine oblike u (kapitalistikom nai
nu proizvodnje, kome je svojstveno njihovo posebno
rastavljanje".
II
Izneta teza pre svega iskljuuje svaki pokuaj da se
podela na manuelni i intelektualni rad, kao i sam sadrtaj tih izraza shvate pomou optih kriterija, koji u
tom sluaju nuno postaju neadekvatni em pirijski kri
teriji: upravo deskriptivni biopsiholoki kriteriji
prirodni gestovi i miljenje" ili kriteriji po koji
ma se razlikuje rad ruku" od rada glave", prljave
ruke" od istih ruku", oni koji se sami laaju posla
od onih koji to ne ine itd.
Pomenuta teza nam omoguuje da izvuemo odgo
varajue zakljuke iz postavke prema kojoj se podela
na manuelni i intelektualni rad ne poklapa sa razliko
vanjem proizvodnog od neproizvodnog rada. Ako tu
nema poklapanja, to znai da postoji razlika u statusu:
nije dovoljno rei, kao u sluaju razlikovanja proizvod
nog od neproizvodnog rada, da pomenuta podela pos
toji samo pod odreenim ovakvim ili onakvim
politikim i ideolokim uslovima (ona i nije nita dru
go do saeti oblik tih uslova). Zapravo, dok kod Mark
sa nalazimo optu definiciju p r o i z v o d n o g i neproizvod
nog rada, iji smo status ispitaJi, dotle kod njega nema
ni jedne istovrsne definicije manuelnog i intelektual
nog rada. Umesto toga, sreemo samo obine deskrip
tivne reenice. Meutim, kad god daje optu definiciju
proizvodnog rada, kao rada koji se neposredno obavlja

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

261

u procesu materijalne proizvodnje, Marks vodi rauna

o potrebi preciziranja da se taj rad ne poistoveuje
sa manuelnim radom iju optu definiciju nigde ne
nalazimo (uostalom, intelektualni rad se kod Marksa
nipoto ne svodi na ono to on naziva nematerijalnom
proizvodnjom). Sta vie, kada Marks govori o odree
nom proizvodnom radu, on to uvek ini da bi naglasio
kako se taj rad ne poklapa sa manuelnim radom, i to
zato to je u pretkapitalistikim nainima proizvodnje
intelektualni rad bio neposredno prisutan u manuelnom, tj. niie bio od njega odvojen. Dodue, iz drugih
tekstova Marksa i Engeisa znamo da je tada i te kako
postojala podela na manuelni i intelektualni rad. Marks
takoe istie da intelektualni rad u kapitalizmu mo
e da bude deo ukupnog radnika. Ako, dakle, u po
gledu procesa proizvodnje i procesa rada ne postoji
takva definicija, to je upravo zato to, kada je u pita
nju taj proces, podela na manuelni i intelektualni rad
jeste samo pokazatelj politikih i ideolokih uslova
tog procesa u njemu samom.
Imajmo za trenutak na umu analize ije e se pos
ledice jasno istai u daliem izlaganju: reprodukcija
podele na manuelni i intelektualni rad pokriva mnogo
ire podruje od onog koje se opisno naziva prljavim
rukama i istim rukam a; ta reprodukcija ima mno
go sloenije oblike.
III
Podela na manuelni i intelektualni lad, kao i sam
njen sadraj, zavise od datog naina proizvodnje. Kako
stvari stoje sa kapitalistikim nainom proizvodnje,
kako se izneta opta teza tu verifikuje, a posebno kako
se verifikuje u sluaju inenjera i tehniara?
Glavne Marksove analize kapitalistike podele na
manuelni i intelektualni rad situirane su u kontekstu
analize kapitalistikog podrutvljavanja rada anali
ze mainizma i krupne industrije te su neposredno
povezane sa poznatim pitanjem deliminog rada (prost
/stolen rad). Poznato je da su ta pitanja esto
trana kao pitanja povezana sa isto tehnikom nuno
u krupne industrije kao takve, dok su ona, u stvan,
vezana za svoj kapitalistiki oblik: uostalom, i kod sa-

262

NIKOS PULANCAS

mog Lenjina ima ozbiljnih neodreenosti u tom pogle

du, (upravo u njegovim procenam a pozitivnih tehni
kih aspekata tejlorizma, aspekata koji su po njemu
prim enljivi u socijalistikom preduzeu). U stvari,
mainizam i krupna industrija, koji dolaze posle stadi
ja m anufakture kao prelaznog oblika iz feudalizma u
kapitalizam (formalno potinjavanje rada kapitalu),
predstavljaju za Mrksa pravi oblik proirene reproduk
cije kapitalistikog odnosa proizvodnje (stvarno poti
njavanje rada kapitalu). Otuda je kapitalistika podela
na manuelni i intelektualni rad neposredno vezana za
specifinost tih odnosa, upravo za razdvajanje i razvlaivanje neposrednog proizvoaa od njegovih sred
stava za proizvodnju za specifinost kakva se reprodukuje stvarnim potinjavanjem rada kapitalu: Du
hovne snage proizvodnje gomilaju se u veem razmeru
na jednoj strani zato to se na mnogim stranam a gube.
Ono to delimini radnici proizvode, to se prem a njima
koncentrie u kapitalu. M anufakturna podela rada uro
dila je tim e da su se duhovne snage procesa m aterijal
ne proizvodnje protivstavile radnicima kao tua svo
jina i kao sila koja nad njim a gospodari. Ovaj proces
odvajanja... zavrava se u krupnoj industriji, koja
nauku odvaja od rada kao nezavisnu snagu proizvod
nje i silom je stavlja u slubu kapitala.42 Da bi obeleio
izuzetno znaajan oblik koji ima kapitalistika podela
rada, Marks e rei: Kapitalistikom nainu proizvod
nje je svojstveno da odvaja razliite radove, pa prema
tome i manuelne od intelektualnih radova...
U tim analizama Marks prvi put dovodi u vezu
intelektualni rad i nauku, pri emu su i jedno i drugo
odvojeni od neposrednog radnika i suprotstavljeni
njemu. Kako pomou toga u klasnom odreenju in
enjera i tehniara moemo otkriti politike i ideoloke
odnose?
1) U prvom redu kroz odnos izmeu nauke i ideo
logije. Tema je odve iroka i znaajna da bismo se
ovde uputali u njeno podrobno razmatranje. Recimo
jednostavno samo to da nauku", o kojoj je re, a koju
je prisvojio kapital, nikada ne nalazimo u istom i neu
tralnom obliku, ve uvek u obliku privlaivanja od
strane vladajue klase, tj. u obliku znanja tesno pove
Kapital, op. cit., tom I. str. 322.

k la s e u sa v rem en o m

k a p ita liz m u

263

zanog sa vladajuom ideologijom. Takav je sluaj ak

i sa onim to se naziva fundamentalnim istraiva
njem: ne samo tehnoloke primene" nauke, ve i ona
sama, kao takva, podvrgnuta je drutvenim, politikim
i ideolokim uslovima svoje konstitucije; ovo utoliko
pre to, bar od vremena industrijske revolucije (mainizam i krupna industrija), ne postoji sutinska odvo
jenost izmeu nauke i tehnike. No, stvari idu jo dalje
jer se u sluaju inenjera i tehniara radi upravo o
tehnolokoj prim eni naunih saznanja na proces
materijalne proizvodnje; ba snaan zamah razvoja
tog aspekta uslovijava danas proirivanje skupine tih
agensa. Tehnoloke primene nauke neposredno slue
kapitalistikoj proizvodnji u tom smislu to slue raz
voju kapitalistikih proizvodnih snaga (proizvodne sna
ge postoje samo pod dominacijom odnosi proizvod
nje). Te primene su na taj nain ugraene u ideoloku
praksu koja odgovara vladajuoj ideologiji: sama vladajua ideologija ne postoji jedino u idejama, u po
vezanim ideolokim celinama, ve se ovaplouje i os
tvaruje u elom nizu materijalnih postupaka, rituala,
vetina itd ... takoe prisutnih u procesu proizvodnje.
Tehnoloke primene nauke ovde su neposredno prisut
ne kao materijalizacija vladajue ideologije.
Sto se tie inenjera i tehniara, iz ovoga se moe
izvui prvi zakljuak. Njihov rad na tehnolokoj prime
ni nauke nosi peat vladajue ideologije koju oni
materijalizuju u samom svom naunom radu: oni
su otuda nosioci reprodukcije ideolokih odnosa u
samom okviru procesa materijalne proizvodnje. Posred
stvom tehnoloke primene nauke njihova uloga u toj
reprodukciji upravo poprima kapitalistiki oblik po
dele na manuelni i intelektualni rad, to je pokazatelj
ideolokih uslova procesa kapitalistike proizvodnje.
U stvari, nema nikakvog tehnikog razloga, svoj
stvenog proizvodnji, koji bi zahtevao da ta primena
nauke dobije oblik podele na manuelni i intelektual
ni rad; ovo zbog toga to se pouzdano zna da je nauka
u krajnjoj lini;i rezultat nagomilanog iskustva nepo
srednih radnika. Razume se, nauni proces nije samo
to: on sadri njemu svojstvenu sistematizaciju (opti
rad, prema Marksovoj formuli) i nauno eksperimentisanje koje se ne moe svesti na neposredno iskustvo .
Ali to to je svojstveno nauci postoji u svom kaptta-

264

NIKOS PULANCAS

listikom vidu jedino u podeli na manuelni i intelektu

alni rad. Ta podela je neposredno povezana sa m o
nopolom znanja kao oblikom kapitalistikog prisvaja
nja naunih saznanja i reprodukcije ideolokih odnosa
dominacije-subordinacije, putem stalnog iskljuivanja
iz redova potinjenih onih koji ne znaju ili onih za
koje se sm atra da ne poseduju znanje.
Tu je posredi jedan vid pitanja, koji je Grami
naroito dobro sagledao kada je te inenjere-tehniare
okarakterisao kao moderne intelektualce. Podsetimo se
za trenutak da Grami u tim inenjerima i tehniari
ma vidi intelektualce, tj. prema njegovim sopstvenim
reima funkcionere ideologije, i to u onoj meri u
kojoj oni im aju poseban odnos prem a znanju i nauci
u kapitalistikom nainu proizvodnje, tj. ukoliko ues
tvuju u kapitalistikoj podeli na manuelni i intelektu
alni rad. Grami e ak ii tako daleko da veinu od
njih sm atra organskim intelektualcima buroazije.43
Analize nas neposredno vode do drugog zapaanja
koje se tie samog sadraja kapitalistikog intelektu
alnog rada u okviru procesa proizvodnje, do zapaanja
koje se pridruuje prethodnim analizama. Ako je u
svojim kapitalistikim ideolokim vidovima tehnolo
ka prim ena nauke vezana za intelektualni rad, nipoto
ne znai da se svaki kapitalistiki intelektualni rad u
proizvodnji poklapa sa slinim primenama. Kapitalis
tika podela na manuelni i intelektualni rad nije pro
izvod odvajanja nauke od neposrednih radnika: to od
vajanje je, u stvari, delimina posledica odvajanja ne
posrednih proizvoaa od njihovih sredstava za proiz
vodnju, to neposredno uslovljava odnos izmeu intelek
tualnog rada i reprodukcije kapitalistikih ideolokih
odnosa. Naime, s jedne strane, nikada ne nalazimo telv
noloke prim ene nauke kao takve, ve sutinski pove
zane sa m aterijalizacijom vladajue ideologije u vidu
raznih vetina; s druge strane, u okviru samog intelek
tualnog rada takoe nalazimo ceo niz postupaka koji
nemaju nieg zajednikog sa tim primenama: od raz
nih know-how" rituala, preko raznih ,,psiho-socio-tehnikih" praksa preduzea, do tehnika menidmenta.
Nabrajanje bi nas daleko odvelo.
Gram sci, Gli In tellettuali e l' orgatiizazzione delta cultura, Einaudi,
1966. str. 5- i dalje. Videti 280. stran u ove knjige i dalje.

k la s e u sa v rem en o m

k a p i t a l iz m u

265

Tu se ve javlja pitanje povezanosti politikih i

ideolokih odnosa u vidu intelektualnog rada. Zadri
mo se, meutim, na onome to je upravo reeno: ako
pomenute prakse ak i kada su ideologizirane
nemaju nieg zajednikog sa tehnolokim primenama
nauke, one se ipak, i nimalo sluajno, opravdavaju ti
me to se sm atra da predstavljaju dokaz posedovanja
znanja kojim radnici ne raspolau. Otuda bi se moglo
rei da svaki rad koji ima vid znanja iz kojeg su isklju
eni neposredni radnici ulazi u sastav" intelektualnog
rada u samom procesu kapitalistike proizvodnje, od
nosno izlazi iz okvira svake empirijsko-naturalistike
procene njegovog sadraja", i to bilo usled toga to
ga neposredni radnioi umeju obavljati, ali ga ustvari
ne obavljaju (opet nimalo sluajno), bilo zato to stvar
no ne umeju da ga obavljaju (jer su sistematski drani
po strani), bilo, opet, zato to tu jednostavno nema ta
da se zna i ume.
Odnos izmeu vladajue ideologije i znanja, koji
sc ispoljava kao ozakonjenje intelektualnog rada, od
vojenog od manuelnog rada, tj. intelektualnog rada koji
jc pritealac znanja, posebno je svojstven kapitalisti
kom nainu proizvodnje i buroaskoj ideologiji: on u
sutini proistie iz toga to je buroazija prinuena
da neprestano revolucionie sredstva za proizvodnju,
a tu nunost je Marks analizirao u Kapitalu. Taj se od
nos ispoljava u svim oblastima buroaske ideologije.
Naveemo samo jedan znaajan primer: ak za vreme
prelaska iz feudalizma u kapitalizam, a potom u stadiju
konkurentskog kapitalizma obe te etape obeleene
su stvaranjem buroaske drave i prevlau pravno*
-politike sfere u okviru buroaske ideologije politi
ka i pravo su, od Maikijavelija i Tomasa Mora do svo
jih naknadnih konceptualizacija (Monteskije, B. Konstan, itd.), uvek pravdani kao neto to poiva na
naunoj tehnici, tj. kao neto to se temelji na modelu
apodiktike poznaje. Nasuprot znanju koje se zasniva
na .prirodnom " ili svetom modelu, ovo znanje sc
ovde opravdava racionalnom naunom praksom", a u
okviru same pravno-politike ideologije konstituie se
u protivstavu prema onome to ono oznaava kao uto
piju. To se neposredno ispoljilo kroz delovanje pravno-politike ideologije u konstituisanju slubenikog apara
ta i centralizovanc birokratije buroaske drave. Po

266

NIKOS PULANCAS

sebno odvajanje intelektualnog od manuelnog rada,

to ga implicira konstituisanje buroaske drave (od
vajanje javnog od privatnog) i njenih agensa kao
tela odvojenog od drutva, bilo je zasnovano na in
vestiranju znanja u vidu nauke u pravno-politiku
ideologiju.
Meutim, imajui posebne oblike, taj odnos burc>
aske ideologije i znanja postaje znatno vri u stadiju
monopolistikog kapitalizma koji je obeleen time to
se u buroaskoj ideologiji dominacija pom era ka eko
nom skoj oblasti idelogije, gde nailazimo na razne obli
ke tehnokratizm a. I obrnuto takav vri odnos pri
sutan je u izvesnim vidovima pobune protiv te ideologi
je, pobune koja se doivljava upravo na opozicioni
nain (i u moralnom obliku), pa je prem a tome jo
uvek pod dominacijom buroaske ideologije: tako nas
taju razni oblici naturalistikog ,,antiscjent[izma, eko
lokog povratka izvorima prirode i tako dalje.
IV
Meutim, sve je to samo jedan aspekt pitanja ine
njera i tehniara, aspekt koji se jo tie samo ideolo
kih odnosa. U stvari, budui da se putem tehnoloke
primene nauke ukljuuje u proces kapitalistike proiz
vodnje, velika veina inenjera i tehniara je samim tim
takoe ukljuena u politike odnose upravljanja i nad
zora nad procesom rada.
To se, pre svega, ostvaruje posredno, putem samih
tehnolokih primena, ukoliko se one mogu primeniti
upravo u kapitalistikom procesu rada koji u sebi ve
sadri pom enute odnose. Tehnoloka prim ena, pode
ena tako da bude ukljuena u kapitalistiki rad na
beskrajnoj traci, ve m aterijalizuje u sebi vlast koju
implicira rad upravljanja i nadzora: Unutar te (kapi
talistike) kombinacije, rad slui volji i inteligenciji
koje su mu strane i njim e upravljaju. Jedinstvo koje
pokree rad postoji izvan njega. On je podreen mate
rijalnom jedinstvu maina i pokorava se stalnom kapi
talu koji je oivljeno udovite to materijalizuje nau
nu misao i praktino gospodari celokupnim proce
somi.44 Ali, to se ostvaruje i neposredno: esto sami
44 Mane, Fondem ents . . . , op. cit., tom II, str. 292.

k la s e u sa v rem en o m

k a p ita liz m u

267

inenjeri i tehniari obavljaju rad upravljanja i nadzo

ra, tj. neposredno kontroliu efikasnost radnikovog
rada, ispunjavanje proizvodnih normi itd.45
Stavie, oni obavljaju taj rad upravljanja i nad
zora ukoliko im pripadaju funkcije s obzirom na posedovanje znanja. Njihov intelektualni rad, odvojen
od manuelnog rada, oliava delovanje politikih odno
sa u okviru fabrikog despotizma, odnosa koji se op
ravdavaju monopolom i tajnou znanja, tj. povezuju
sa tim monopolom i tajnou znanja, tj. sa reproduk
cijom odnosa ideoloke dominacije i subordinacije.
Upravo ta tesna povezanost karakterie intelektualni
rad odvojen od manuelnog rada u procesu kapitlistike proizvodnje. Vladajua ideologija, u stvari, uvek daje
legitimitet i potkrepljuje politike odnose, a upravo
je odnos prema znanju onaj oblik ideologije koji
preovlauje u kapitalistikim odnosima unutar procesa
proizvodnje. To je danas sluaj vie nego ikad ranije,
i to u onoj meri u kojoj se legitimitet vlasti u fabrici
pomera od prirodnog znanja bogomdanog gazde ka
tehnikom legitimitetu.
Ako odnos prema znaju, odvojenom od nepo
srednih proizvoaa, podrazumeva upravne i nadzorne
poslove u fabrici, onda se, obratno, i upravni i nad
zorni poslovi opravdavaju svojim odnosom prema
znanju. Naravno, uvek se moemo setiti nekadanjih
legionara koji vojniki kontroliu Sitroenove beskrajne
trake, ali to nisu najei sluajevi; uostalom, nije slu
ajno to pripadnici raznih kategorija poslovoa, iji
je neposredan posao upravo nadzor, takoe predstav
ljaju sebe kao nosioce posebnog znanja u odnosu na
radnike koje kontroliu. Upravo u toj meri rad uprav
ljanja i nadzora, neophodan u svakom kooperativ
nom procesu, situira se, u kapitalistikoj drutvenoj
podeli rada, u kategoriju intelektualnog rada: Odva
janje duhovnih snaga procesa proizvodnje od runog
rada i njihovo pretvaranje u sile kapitala nad radom
zavrava s e . . . u krupnoj industriji, podignutoj na
temelju maina. Delimina umenost individualnog,
opustoenog mainskog radnika iezava kao sporedna
** U vezi s tim videti A. G ori Technique, techniden* et lutte de*

268

NIKOS PULANCAS

sitnica pred naukom, pred ogromnim prirodnim sila

ma i masovnim drutvenim radom, koji su olieni u
mainskom sistemu i koji s njime ine mo gazde
(m a ste ra ). . . Tehniko potin javan je radnika . .. stva
ra kasarnsku disciplinu koja se izgrauje u savren
fabriki reim i potpuno razv ija. . . rad vrhovnog nad
zora . . .46
V
ta je, dakle, sa strukturalnim klasnim odree
njem inenjera i tehniara? Oni ne pripadaju radnikoj
klasi, iako je tano da usled tehnolokih prom ena na
uke u procesu proizvodnje u sadanjoj fazi monopolis
tikog kapitalizma (dominanta relativnog vika vred
nosti), sve vie tee da u okvirima ekonomskih odnosa
postanu deo kapitalistikog proizvodnog rada (ukupan
proizvodan radnik).
Takva tenja postoji, ali se ona upravo kao tenja
ostvaruje protivreno u odnosu na sam proizvodan
rad; ta protivrenost ima vid ograniavanja te tenje.
Nije izlino podsetiti da su neke primene nauke u kapita
lizmu usmerene na poveanje kapitalistikih proizvod
nih snaga, nego na unitavanje postojeih proizvodnih
snaga, i to u kapitalistikom obliku zamene i mo
dernizacije sredstava za rad i opreme. Do toga dolazi
usled borbe buroazije protiv sadanjih oblika tendencijsokg pada prosene profitne stope. Ta borba se, s
jedne strane, prvenstveno sastoji u poveavanju stope
eksploatacije putem intenzivne eksploatacije rada (pro
duktivnost rada: uloga prim ena nauke), a s druge strane,
u obezvreivanju, odnosno u unitenju jednog dela po
stojanog kapitala (uporedna uloga primene nauke).
Ali, taj destruktivni aspekt prim ena nauke nije raz
log to inenjeri i tehniari ne pripadaju radnikoj
klasi; njihova tenja da budu deo proizvodnog kapi
talistikog rada stalno postoji, mada u protivrenom
vidu.
Ali treba dodati i to da razlog to inenjeri i tehni
ari ne pripadaju radnikoj klasi nije ni u tome to
primene nauke, kako se esto i tano kae, u stvari
slue orijentaciji i prioritetima monopolistikog raz
Kapital, op. cit., tom I, str. 374375.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

269

voja, a ne proizvodnji" kao takvoj: Ukratko, znatan

deo proizvodnih snaga Jcoje koristi kapitalistiki nain
prizvodnje, a iznad svega znatan deo saznanja, spo
sobnosti i naunih i tehnikih istraivanja postaje pro
duktivan" i funkcionalan samo ako je vezan za poseb
ne orijentacije i prioritete monoplistikog rasta. Dobar
deo t i h naunih i tehnikih kadrova i dobar deo tih
istraivanja bio bi od slabe ili nikakve koristi u dru
tvu iji bi prioritetni zadatak bio zadovoljavanje dru
tvenih i kulturnih potreba masa",47 Tako bismo
prihvatiti pogrenu definiciju proizvodnog rada kao
rada utemeljenog na korisnosti (isto bi se moglo rei
i za radnika u industrijam a luksuzne robe ili naorua
nja).
Tehniari i inenjeri tee da budu deo proizvod
nog kapitalistikog rada, jer neposredno oploavaju
kapital u stvaranju vika vrednosti. Ako kao celina ne
pripadaju radnikoj iklasi, to je zato to svojom ulo
gom u drutvenoj podeli rada stvaraju politike i ideo
loke odnose potinjavanja radnike klase kapitalu
(podela na intelektualni i manuelni rad) i zato to je
taj vid njihovog klasnog odreenja dominantan.
VI
Razume se, mogu se praviti razlike unutar skupi
ne inenjera i tehniara. Naime, neki od njih se nalaze
u granama ili industrijama u ikojima upravljaju i ko
mandu ju manuelnim radnicima, a drugi su u granama
gde oni sami predstavljaju glavnu radnu snagu i prema
tome ne upravljaju i ne vre nadzor nad ostalim rad
nicima. Uostalom, analize samog S. Malea o toj novoj
radnikoj klasi" (inenjeri i tehniari) bile su uteme
ljene na Turenovoj hipotezi o tri faze kapitalistikog
procesa rada (A, B, ), a ta hipoteza se oslanjala na
tehnicistiko shvatanje procesa rada. Faza A bi odgo
varala polivalentnom kvalifikovanom radu (manu
faktura) faza B mainizmu i krupnoj industriji, koju je
izuavao Marks, tj. deliminom radu sa velikom ve
inom specijalizovanih radnika; faza C bi odgovarala
uvoenju automatizaoije, snanoj dominaciji inenje
ra i tehniara koji kontroliu automatizovane maine
" Corz. op cit. (Marksizam u svetu, br. 3, mart 1974, sir. 339).

270

NIKOS PULANCAS

i koji e imati uvid u celinu procesa rada, kao poste

penom nestajanju deliminog rada i priuenih radnika
(tj. nestajanju manuelnog rada). Na taj nain in
enjeri i tehniari bili bi, ako ne jedina, a ono bar
glavna radna snaga. Otuda potiu izvesne Fridmanove
analize prem a kojima bi C faza automatizacije trebalo
da u procesu proizvodnje ukine podelu na intelektual
ni i manuelni rad.48
Poznato je da su se te analize iz pedesetih i ez
desetih godina pokazale kao pogrene. One, u stvari,
nisu vodile rauna o dvostrukom procesu kvalifikovanja-dekvalifikovanja rada u monopolistikom kapitaliz
mu, te su postavljale tehnoloki proces po sebi, iz
van kapitalistikih odnosa proizvodnje. To ne znai
da u sadanjoj fazi monopolistikog kapitalizma ne
postoje znaajne razlike. Meutim, novi preobraaji
procesa rada i znaajno poveanje broja inenjera i
tehniara nisu bili praeni smanjenjem broja priue
nih radnika, ve naprotiv, stagnacijom i smanjenjem
broja kvalifikovanih radnika. Naravno, to se tie sta
nja na meunarodnom planu, je r Sjedinjene Amerike
Drave koje dekvalifikovanje rada prebacuju pogla
vito na evropske zemlje, nisu u tom pogledu reprezen
tativne. Ali ako posm atram o te evropske zemlje, pre
svega Francusku, lako je vidljivo (i pomou obinih
sasvim deskriptivnih statistika INSEE) da toliko pominjana industrijska modernizacija i restrukturira
nje, do ega je stvarno dolo poev od ezdesetih go
dina, nipoto nisu praeni smanjenjem broja priuenih
radnika (sem u nekoliko izuzetaka) ni u francuskom dru
tvu u celini, niti u privrednim granama i industrijam a
u kojima je dolo do tog restruktuiranja.
T ouralne i F riedm an su te analize objavili u svojim prilozima
knjizi La Sociologie du travail. To delo je tampano u dva toma (redak
cija Friedm an i Naville, 1967). Sto se tie stavova KP Francuske o ,.nau
noj i tehnikoj revoluciji", citirau ovde nekoliko redova iz ve pomenute
Rasprave (Traite, tom I, str. 189) i to bez ikakvog kom entara: Socija
lizam e kao druStvo trudbenika neminovno dati nov podstrek i nov sa
draj to j d u b ko j prom eni proizvodnih snaga. iroko uvoenje sloene au
tomatizacije, praeno razvijanjem m ree inform acija i novim napretkom u
irini m ogunosti autam adzovanih m aina, produbi e druStvenu podelu
rada, a o tuda i raznovrsnost drutvenih potreb a koje se mogu zadovolji
ti. N o to e istovrem eno i u krajn jo j liniji ukloniti odvojenost intelektu
alnog od manuelnog rada budui da e ovai potonji nestati u svom parcetizovanom vid u ."

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

1954.
Kvaiifiikovani
radnici
Priueni radnici
Manuelni radnici
Tehniari
Poslovoe
Inenjeri

271

1962.

2,837.442
2345.080
1,815265
2,465.080
1,125323
1,405.140
193220
343.986
(privatni sektor)
141.480
306.142
(privatni sektor)
81.140
138.061
(privatni sektor)

1968.
2306.180
2,650380
1,489.140
533.940
360.120
190.440

Izvor: Popis INSEE

Kasnije emo se osvrnuti na poseban sluaj kate
gorije inenjera INSEE, koji u velikoj veini pripa
daju buroaziji poto zauzimaju rukovodea mesta u
slubi kapitala. Meutim, usredsredimo sada panju
na odnose izmeu tehniara i radnike klase. Napo
menimo najpre da ie u tim statistikama kategorija
kvalifikovanm radnika veoma proirena, je r u sve
veoj meri obuhvata one koji usled dekvalifikovanja
rada obavljaju obine poslove priuenih radnika. Podvucdmo zatim da je brzo smanjenje broja manuelnih
radnika posle 1968. godine u izvesnoj meri povezano ne
toliko sa pramenom njihovih poslova, ve sa odree
nim pomeranjem njihovog poloaja na lestvici kvalifi
kacija. Naime, posle majskih dogaaja veliki broj ma
nuelnih radnika stekao je kvalafikaciju priuenih rad
nika. Ali, krenimo dalje, naznaujui sledee:
a) Uee priuenih radnika je mnogo znaajnije
u koncentrisarum preduzeima, te se kree od 17,6% u
ukupnom broju radnika u preduzeima sa manje od
10 zaposlenih do 40,6% u preduzeima sa vie od 500
zaposlenih. S obzirom na zaostalost Francuske u tom
pogledu i na dananju snanu tendenciju ka restruktuiranoj koncentraciji, treba uglavnom oekivati jo
znaajnije poveanje broja priuenih radnika.
b) Mnogo pominjano uvoenje automatizacije
daleko Je od toga da dovede do neophodnog poveanja
broja tehniara i smanjenja broja priuenih radnika.

272

NIKOS PULANCAS

Sudei po jednoj anketi CNRS*, automatizacija je iza

zvala poveanje broja tehniara i inenjera samo u
36/o preduzea.49 P. Navil podvlai da meu osobljem
koje radi na automatizovanim ureajim a ima pribli
no oko 80/o nekvalifikovanih
Kod Renoa je, na pri
mer, izmeu 1965. i 1969. godine postotak tehniara po
vean za oko 60/o, ali je takoe povean i postotak
priuenih radnika za 60% 50, i to uglavnom na raun
broja kvalifikovanih radnika. ak i u nekim izuzetnim
i povlaenim privrednim granama, kao to je, na pri
mer, petrohemija, za koju se sm atra da je usled same
prirode procesa rada ve dostigla visok stepen auto
matizacije, inenjeri i tehniari su predstavljali 1968.
godine otprilike jednu desetinu zaposlenih u herniji,
tj. jednu etvrtinu zaposlenih u preradi nafte.51
Ukratko, uprkos netanostima i raznim zbrkama
koje stvaraju statistiki podaci, jasno je da se preobra
aji u sadanjoj fazi monopolistikog kapitalizma vre
ne u znaku nekakvog tehnikog procesa po sebi, ve u
znaku eksploatacije i pomeranja teita ka intenzivnoj
eksploataciji raa (relativni viak vrednosti). To se,
uporedo sa poveanjem broja tehniara ispoljava, kada
je u pitanju radnika klasa, uglavnom kroz masovno
dekvalifikovanje rada.
Tako se inenjeri i tehniari kao celina uvek nalaze
u poloaju da komanduju i kontroliu rad neposrednih
proizvoaa. Tome treba dodati da Marksovo uspostav
ljanje veze izmeu kapitalistike podele na manuelni
i intelektualni rad, i deliminog rada u mainizmu, ne
treba razumeti u tehnicistikom smislu. Podvlaim to
zbog sadanjih rasprava i iskustava u vezi sa rekompozicijom poslova" koje obavljaju priueni radnici. Ta
* CNRS (Centre N ational de la Recherche Scientifique) Na
cionalni cen tar za nauno istraivanje (prim . prev.).
,,L'autom atism e, les travailleurs et les syndicats u la D ocumen
tation frangaise.
* P. Naville, L 'E tat entrepreneur, 1971, str. 182. i dalje, str. 195. i
dalje. Treba im ati u vidu da je Naville jedan od retkih sociologa rad a ,
koji nije zarobljenik m ita o novoj radnikoj k lasi".
P. H ugues i M. Peslier, Les Professions en France, izd. INED,
1969; takoe G. R erat i Cl. Vimont, L incidence du progrs technique sur
la qualification professionellc" u Population, januar-februar 1967. O tome
takoe videti C. Berger, N on au rvisionnisme snUe", u Cahiers du
CERES, ja n u a r 1972; G. Pottier, E lectronique: quelle nouvelle classe
ouvrire? u Politique aujourd'hui, oktobar-novem bar 1972.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

273

rekompozicija ne bi, u okviru kapitalistikih odnosa

proizvodnje, mogla dovesti u pitanje podelu na manu
elni i intelektualni rad, i sa njom povezanu ulogu ine
njera i tehniara; ovo stoga to se u okviru tih odnosa
ta podela neprekidno reprodukuje u novim oblicima.
VII
Klasna barijera izmeu inenjera i tehniara, s jedne
strane, i radnike klase, s druge strane, potvruje se
najzad na elom nizu posebnih taaka.
1)
Vratimo se opet na podelu manuelni/intelektualni rad. U stvari, ta temeljna podela tei da se na oso
bit nain reprodukuje kako unutar samog intelektual
nog, tako i unutar samog manuelnog rada. Intelektual
ni i manuelni rad tee da u sebe unesu i razgranaju
barijeru koja ih razdvaja. to se tie manuelnog rada,
tj. rada radnike klase, jasno je da njegova kapitalis
tika organizacija prema kvalifikacijama nije obina
tehnika podela, ve da i samo razvrstavanje na kvalifikovane, priuene, manuelne radnike itd. nosi peat
reprodukcije podele na intelektualni i manuelni rad
(tu dotiemo pitanje radnike aristokratije). Otuda jc
inducirano reprodukovanje te podele samo vid delo
vanja* kapitalistikih ideoloko-politikih odnosa unu
tar same radnike klase, odnosno unutar samog ka
pitalistikog procesa rada.
Meutim, klasna barijera te podele postoji: za raz
liku od inenjera i tehniara koji rukovode elom rad
nikom klasom i vre nadzor nad njom, zasnivajui
te svoje funkcije na posedovanju tajne znanja i na
njegovom monopolu, kvalifikovani radnici to ne ine
u odnosu na priuene radnike, niti ovi potonji to ine
u odnosu na manuelne radnike. A to je suprotno sva
kom institucionalistiko-funkcionalistikom pokuaju
analize preduzea (preduzee-birokratija), koja u nje
mu vddi instituciju odreenu prvenstveno odnosima
moi u kvazipsihosociolokom smislu, pri emu se
mo-autoritet kree neprekidnom lestvicom h i j e r a r
hijskog delegiranja od vrha do osnove: menaderi
srednji kadrovi tehniari poslovoe kvali
fikovani radnici priueni radnici manuelni rad
nici.
18

274

NIKOS PULANCAS

2) Postojanje klasne barijere potvruje, isto tako,

i niz znaajnih pokazatelja: prvenstveno pokazatelj
visine najamnina. Naravno, razlike u visini najamnine
postoje i unu tar radnike klase. Ali se zato zapaa
vrlo osetan skok izmeu visine najamnine ,,najlx>lje
plaenih" kvalifikovanih radnika i visine najamnine
najslabije plaenih" tehniara, to prekida lestvicu
postupnog stepenovanja visine najam nine unutar rad
nike klase. U stvari, ako pogledamo prosene godinje
neto najamnine (izraene u francima) zaposlenih sa
punim radnim vremenom u privatnom i poludrutvenom sektoru tokom 1969. godine utvrdiemo sledee:
manuelni radnici 8.854 fr. priueni radnici 10.467
fr.; kvalifikovani radnici 13.116 fr.; ali zato poslo
voe 20.667 fr.; tehniari 22.272.; a inenjeri
45.756 fr.52
Znamo da najam nine apstraktno" i na nivou ce
line drutvenog rada odgovaraju trokovima repro
dukcije i odravanja radne snage. Meutim, iz toga
nipoto ne sledi da svako konkretno diferenciranje u
hijerarhiji najam nina odgovara bar kada se posm atra celina stvarnoj diferencijaciji tih trokova: po
litiki elementi su uvek prisutni u hijerarahiji najamni
na. Takav je sluaj i sa hijerarhijom najam nina unu
tar same radnike klase, gde konkretan raspon najam
nina dobrim delom odgovara buroaskoj politici razjedinjavanja radnike klase. Jasno je, prema tome, da
znaajan jaz izmeu visine radnikih najam nina i visine
najam nih inenjera i tehniara samo delimino od
govara razlikama trokova njihovog obrazovanja i re
produkcije njihove radne snage. Dobar deo tih razlika
odgovara neproizvodnim trokovima" kapitala u re
produkciji ideolokih uslova izvlaenja vika vredno
sti i u vrenju upravljanja i nadzora nad procesom
rada. Time se odrava pomenuta klasna barijera.
3) Postojanje te barijere potvruje se najzad i u
pogledu reprodukcije agensa koji se nalaze kako u ok
viru radnike klase, tako i u okviru skupine inenjera
u Ovi podaci o n a ja m n in a m a kao i oni koji im slede, uzeti su iz
publikacije Les salaires dans lindustrie, commerce e t les services en
1969", autori N. Chabanas i S. Volkoff, objavljeno u Collections de l'IN SE E , M, 20, ja n u a r 1973. Takoe videti P. Ranval, Hiierarchie des sala
ires et lu ttes des classes, 1972.

k la s e u sa v rem en o m

k a p ita liz m u

275

i tehniara. A to se moe videti na primeru rasporei

vanja i kretanja tih agensa. Tako je taj vid reproduk
cije sekundaran u odnosu na reprodukciju mesta koje
ti agensi zauzimaju, on ovde ima vrednost znaajnog
pokazatelja.
Sta utvrujemo u pogledu unutargeneracijskog
premetanja tj. u pogledu agensa koji menjaju mesta
tokom svog profesionalnog ivota? Unutar same rad
nike klase postoji sasvim izvesno kretanje meu ma
nuelnim radnicima koji prelaze u priuene radnike,
kao i kod priuenih radnika koji prelaze u kvalifikovane radnike, mada bi trebalo naglasiti riginost dis
tribucije agensa unutar same radnike klase. Meutim
taj postotak vrlo naglo i reito pada kada neki agens
treba da od kvalifikovanog radnika postane tehniar.
To samo ukazuje na postojanje praktino nesavla
dive prepreke koja nije nita drugo do delovanje klas
ne barijere na pojedince. Od ukupnog broja mukih
manuelnih radnika koji tokom svog profesionalnog
ivota menjaju kvalifikaciju, 48,5% postaju priueni
radnici; od ukupnog broja mukih priuenih radnika
koji menjaju kvalifikaoiju, 43,7% postaju kvalifikovani radnici. Meutim, od ukupnog broja mukih
kvalifikovanih radnika koji menjaju kvalifikaciju, sa
mo 1014% postaju tehniari.* Velika veina tih retkih agensa koji tokom svog profesionalnog ivota na
putaju redove radnike klase (proseno oko 45%
radnika-mukaraca svakih pet godina: kada je neko rad
nik, on to i ostaje), prelaze u najamne radnike zapos
lene u oblasti prometa i u uslunim delatnostima, a
pre svega odlaze u nezavisno" zanatstvo. Beznaajan
je broj onih koji, ostajui u proizvodnji, prelaze u ru
kovodee slojeve, shvaene u irem smislu rei: taj
broj dostie oko 1% kvalifikovanih radnika mukara
ca u petogodinjem razdoblju; takva promena prak
tino i ne postoji kada su u pitanju priueni i manu
elni radnici i razume se ene. A sve to nasuprot
tvrdnjama buroaske ideologije o drutvenoj pokret
ljivosti". Stvar se neznatno menja u sluaju meugeneM Insistiram na injenici da se d procenti ne odnose na sve manuelne, priuene 1 kvaliftkovane radnike, ve samo na one koji menjaju kva
lifikaciju.

1B

276

NIKOS PULANCAS

racijskih pom eranja (deca pomenutih agensa), mada

sutinska tendencija ostaje ista.54
VIII
Meutim, klasno odreenje tih agensa (inenjeri
i tehniari) isto tako zavisi od njihovog poloaja prema
kapitalu. Poto sve vie pripadaju kapitalistikom uk
upnom proizvodnom radniku i sve vie slue oploavanju kapitala kroz proizvoenje vika vrednosti, oni
su i eksploatisani od strane kapitala, a dobar deo nji
hovog rada razm enjuje se za kapital. Njihov poloaj
prema kapitalu zavisi takoe od politikih i ideolokih
odnosa u koje su ukljueni. U stvari, kao to se pre
duzee kao aparat ne sastoji od kontinuirane stepenaste hijerarhije koja se prua od vrha pa sve do unu
tranjosti radnike klase, tako isto ne postoji ni slina
hijerarhija kada su u pitanju svi agensi koji se nalaze
izvan radnike klase. Nasuprot onome to tvrde izvi
kane ideologije tehnostrukture", agensi koji ne pri
padaju radnikoj klasi, nisu svi u istom poloaju
prema kapitalu. Zbog toga treba biti vrlo obazriv pri
likom upotrebe izraza hijerarhija, koji kod mnogih
autora pretpostavlja linearni kontinuitet kada je re
o ovim agensima, te tako prikriva klasne barijere.55
Uostalom, na to emo se jo vratiti.
U politikim odnosima upravljanja i nadzora nad
procesom rada, ti agensi predstvaljaju podreene in
stance rada, dok razne kategorije menadera, nepo
sredno zauzimajui poloaj kapitala i neposredno vre
i vlast koja iz toga proizilazi, predstavljaju rukovode
e instance. Pogonski inenjeri i tehniari nalaze se u
5* U pregrupisavartju lih podataka i u reorganizaciji tih brojki po
lazio sam od ankete IN SEE o kvalifikacionoj stru k tu ri i razdoblju 1964
1970 (na to podrobnije ukazujem u daljem tekstu). Poto te ankete pola
ze od ideologije p okretljivosti (to se jasn o vidi iz njihove prezentacije),
m orao sam da pribegnem neobraenim b ro jk am a i da izvrim njiho
vu reorganizaciju.
* U vezi s tim videti opravdane p rim ed be koje Je stavio C. Gajdos,
C ulture e t im passe d e la technique: les cadres de l'in d u strle u Cottiers
intern, de sociologie, dodatak, 1972 i moje prim edbe na str. 309. ove
knjige.

k l a se

savrem enom

k a p it a l iz m u

277

odnosu na ove potonje u podreenom poloaju (ka

pital vlada njima), te oseaju kako im se nameu ci
ljevi monopolistike proizvodnje.
Meutim, jo je zanimljivije ukazati na poloaj tih
agensa u povezivanju politikih i ideolokih odnosa,
tj. u okviru samog intelektualnog rada. Kao to podela
na intelektualni i manuelni rad nastoji da se u osobenim oblicima reprodukuje unutar samog manuelnog
rada, tako ona tei da se reprodukuje i unutar samog
intelektualnog rada. Moe se ak rei da je ta reproduk
cija unutar celine intelektualnog rada intenzivnija nego
unutar manuelnog rada, budui da je intelektualni rad
prevashodan teren na kome se granaju skriveni putevi tajne saznanja. Tehniari su neposredno podree
ni tajni i monopolu znanja koje dre rukovodee in
stance. Sam njihov intelektualni rad sve ee pokazu
je znake usitnjavanja, svojstvenog manuelnom radu,
uzimajui ponekad oblije istinskog lananog intelek
tualnog rada. To se neposredno ogleda u diferencija
ciji obrazovnih stupnjeva: s jedne strane visoke kole
(Centralna, Rudarska, Graevinska itd.), a s druge
strane razne specijalizovane nie kole (strune
kole). Prve kole priprem aju za obavljanje onog rada
koji se smatra polivalentnim i koji zahteva uvid u
celinu privrede; poto steknu kvalifikaciju "inenje
ra", ti kadrovi se samo u malom broju zapoljavaju
u proizvodnji; opte uzev, oni vrlo brzo zauzimaju
mesta u upravi i administraciji preduzea: dakle, es
to pripadaju rukovodeim instancama kapitala, dok
ostali uglavnom ostaju neposredno vezani za proiz
vodnju.
To nam omoguava da iznesemo neka dodatna
zapaanja:
a)
Zbog nepreciznosti i zbrkanosti zvaninih statis
tikih podataka INSEE, koji se odnose na zanima
nja i zbog toga to se inenjeri razvrstavaju u socio-profesionalnu kategoriju" prema njihovoj kolskoj
spremi, odreeni agensi oznaeni u statistikama kao
inenjeri pripadaju po svojim stvarnim funkcijama
menaderima i rukovodeim instancama kapitala, te
prema tome pripadaju burioaziji.

278

NIKOS PULANCAS

b) Reprodukcija podele na inetelktualni i manuelni

rad unutar intelektualnog rada tie se u stvari same
sitnoburloaske skupine ,,men jera-tehniara i ispolja
va se ovde kao razlaganje te skupine na sitnoburloaske
delove upravo u sluaju tehniara i izvesnih kategorija
podreenih inenjera (dizajneri, hemijski tehniari,
graevinski tehniari itd. ili takoe mainski inenjeri,
saobraajni inenjeri itd.), iji rad se neprestano dekvalifikuje i usitnjava u odnosu na rad nadreenog
dela. Posledice tog razlaganja otkrivamo u hijerarhiji
najamnina u okviru te skupine.
U zvaninim statistikam a INSEE nalazimo u ovom
sluaju sim etrinu i upravo obrnutu greku od one
malopreanje. Izvesni tehniari i podreeni in
enjeri, tako razvrstani prem a svom struno-kolskom
obrazovanju i formalnoj kvalifikaciji, obavljaju zapravo
poslove radnika, te ih stoga treba sm atrati pripadni
cima radnike klase, i to ne zato to pripadaju toliko
pominjanom ukupnom proizvodnom radniku, ve jed
nostavno zbog toga to se oni uopte ne nalaze na mestima inenjera i tehniara (rukovodei ili beli okovratnioi).
Rezimirajmo: inenjeri i tehniari ne pripadaju
radnikoj klasi, m ada sve vie tee da se prikljue
ukupnom proizvodnom radniku, i to usled dominant
ne uloge politikih i ideolokih odnosa, iji su oni no
sioci. Politiki i ideoloki odnosi tiu se njihovog struk
turalnog klasnog odreenja u drutvenoj podeli rada
(intelektualni rad/manuelni rad), te se ne poistoveuju
sa njihovim klasnim poloajem u datim okolnostima.
Naime, usled polarizacije svog odreenja u odnosu
na radniku klasu i u odnosu na kapital, ta skupina,
zavisno od svojih delova, prihvata ponekad klasne
stavove buroazije, a ponekad klasne stavove radnike
klase. No, u ovom drugom sluaju, ti agensi ipak ne
postaju i radnici: oni se po svojim klasnim stavovima
i dalje razlikuju od radnike klase, pa je ovde, pored
mnogobrojnih sluajeva iz m aja 1968. godine, dovoljno
samo pomenuti nedavne borbe to su ih vodili rad
nici preduzea Lip.*
Preduzee Lip ovo preduzee za proizvodnju asovnika sm at
ra se prvim koje je u Francuskoj ostvarilo samoupravljanje: radnici su
tokom etiri meseca okupirali fabriku, izbacili poslodavce, sami proiz
vodili i prodavali asovnike. (Prim. prev.).

IV.
DELOVANJE PODELE
INTELEKTUALNI/MANUELNI RAD
NA NOVU SITNU BUROAZIJU

Upravo smo utvrdili izvesna zajednika obeleja klasnog odreenja cele nove sitne buroazije: kapi
tal takoe eksploatie najamne radnike koji ne pripa
daju radnikoj klasi bilo tako to oni prodaju svoju
radnu snagu, bilo zahvaljujui dominantnom poloaju
kapitala u razmeni (usluge). Ovde je posredi odrei
vanje koje uglavnom proistie iz ekonomskih odnosa
(neproizvodan rad). No, oigledno je da taj zajedniki
ekonomski poloaj nije dovoljan da bismo smatrali ka
ko te razliite skupine pripadaju istoj klasi novoj
sitnoj buroaziji. Valja isto tako uzeti u obzir njihovo
mesto u politikim i ideolokim odnosima drutvene
podele rada, mesto koje e nam otkriti obuhvat za
jednikih odreenja tih skupina.
Ve smo u pogledu nadzornika procesa rada, in
enjera i tehniara videli kakav znaaj ima uloga po
dele intelektualni/manuelni rad. Ta uloga je odluu
jua, jer zbog prim ata koji drutvena podela ima nad
tehnikom podelom rada, ona iskljuuje te skupine
iz radnike klase uprkos aspektu kapitalistiki proiz
vodan rad" iji su one takoe nosioci. No, uloga podele
intelektualni/manuelni rad je isto tako veoma znaajna
za ostale skupine nove sitne buroazije, koje su eko
nomski odnosi ve iskljuili iz radnike klase (nepro
izvodan rad u prometnoj oblasti kapitala i u ostvari
vanju vika vrednosti, dravni slubenici itd.). Rei u i
to da podela intelektualni/manuelni rad udara peat ccloj novoj sitnoj burloaziji koja se u toj podeli, i u od

280

NIKOS PULANCAS

nosu na radniku klasu, nalazi u blizini" ili u samom

lageru" intelektualnog rada, bilo neposredno, bilo po
sredno. Ta nova sitna buroazija, proizvod same pro
irene reprodukcije monopolistikog kapitala, situira
se prem a proirenoj podeli intelektualni/manuelni rad
koja karakterie kapitalistiki nain proizvodnje. To e
rei da se ona posredstvom te podele na veoma poseban
nain situira u reprodukciju kapitalistikih politikoideolokih odnosa.
II
Ali odmah valja uiniti neke bitne napomene kako
bi se izbegli nesporazumi koje moe izazvati ovaj stav
(taj stav se na prvi pogled moe uiniti paradoksalnim)
i kako bi se bolje shvatio odnos izmeu rada radnike
klase i intelektualnog vida radova koje obavljaju za
posleni u raunovodstvu, u bankama, privrednoj propa
gandi, marketingu, osiguranju, u komercijalnom sekto
ru, shvaenom u irem smislu, kao i radova veine
dravnih slubenika, prualaca raznih usluga (zdrav
stvo, bolnike ustanove, slobodna zanimanja), onih
koji su zaposleni u raznim biroima (sekretari, daktilo
grafi) i adm inistrativaca u irem smislu rei. Te e
nam napomene omoguiti da sistematizujemo prethod
ne analize. Ovde u se oslanjati na neke Gramijeve
analize, je r je on jedini zapadni m arksista koji je pro
dubio to pitanje.56
1.
Ako kaem da se u odnosu na rad radnike kla
se, prethodno pomenuti radovi nalaze u domenu in
telektualnog rada i da su, neposredno ili posredno pro
eti njime, to nikako ne znai da su njihovi agensi in
telektualci' .
Pitanje intelektualca je suvie iroko, te ga
ovde neu prouavati. Jednostavno u rei da izraz
intelektualci kao drutvena kategorija" treba rezervisati za odreenu skupinu iji pripadnici obavljaju
specifine drutvene funkcije u vezi razraivanja klas
nih ideologija. Mada su inovnici ideologije" (Gramijev izraz), ti agensi ne ine drutvenu grupu koja
s' Pozivam se na Gram ija, tj. na njegovu knjigu Gli Iiiiellettuali e
i>runizazziorte delta cultura, Einaudi, 1966.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

281

bi bila iznad, pored ili u graninim predelima drutve

nih kalsa, ve im aju klasnu pripadnost koja, opet proistie iz njihovog sloenog odnosa prema raznim klasnim
ideologijama (organski intelektualci prema Gram
ijevim reima). Grami je u tom pogledu dvostruko
zasluan: a) svoje analize intelektualaca zasnivao je na
istorijski odreenoj podeli intelektualni/manuelni rad,
te se one po tome razlikuju od uvenih analiza Kauckog; b) osim toga, proirenje pojma intelektualci za
snovano je na drutvenoj ulozi tih agensa u raznim dru
tvenim formacijama. Grami je bio u pravu kada je pod
pojmom intelektualaca u kapitalizmu (moderni intelek
tualci), podrazumevao niz agensa ija drutvena uloga
u delovanju klasnih ideologija nije do tada bila jasno
shvaena: to se upravo odnosi na inenjere i tehniare.
Ali jasno je da taj pojam intelektualaca, ak i tako
proiren, ne moe da obuhvati sve pripadnike nove sit
ne buroazije: time se, meutim, ne eli rei da se li
pripadnici u razliitim stupnjevima ne ukljuuju u
intelektualni rad. Naime, intelektualni rad ne vre je
dino intelektualci kao drutvena kategorija, tj. nisu
jedino intelektualci ukljueni u njega: intelektualci kao
drutvena kategorija su samo proizvod podele intelek
tualni/manuelni rad, koja ih daleko prevazilazi.
2.
Kapitalistika podela intelektualni/manuelni rad,
zasnovana na specifinosti kapitalistikih odnosa pro
izvodnje (odvojenost neposrednih proizvoaa od nji
hovih sredstava za proizvodnju) ispoljava tendenciju
reprodukovanja u ukupnosti odnosi date kapitalistike
formacije i prodire na mesta gde nastaju sami odnosi
proizvodnje (fabrika), kao to je, uostalom, sluaj i sa
najamnim odnosom.
a)
Treba ponoviti da se sadriaj te podele i njeni
izrazi nikako ne mogu svesti na takve empirijske kri
terije koji operiu sa onima koji rade svojim rukama
i ..onima koji rade svojom glavom, onima koji su u
neposrednom dodiru sa mainama i onima koji to nisu
itd.: ova nas podela upuuje na ideoloke i politike
odnose koji obeleavaju mesta to ih zauzimaju ti agen
si. U stvari ako se pridravamo slinih kriterija,
moglo bi se uiniti udnim to se u intelektualni rad
ukljuuju mnogi neproizvodni radnici koji takoe rade
svojim rukama (na primer, svi oni koji su podreeni

282

NIKOS PULANCAS

razvitku mainizma u neproizvodnom radu ili prodavci i prodavaice u velikim robnim kuama). Marks nije
nikada svodio intelektualni ra d na nem aterijalnu pro
izvodnju. Ako bi se sm atralo suprotno, time bi se
previao stvaran i znatan uticaj koji sloena repro
dukcija te podele vri na politiko-ideoloke odnose.
Tako se dolo do proirenja pojm a intelektualnog
rada. Grami je ve uoio taj problem kada je razmat
rao pitanje intelektualaca; stoga je upozoravao: Tak
vo postavljanje problema dovodi do suvie velikog
proirenja pojma intelektualaca, ali to je jedini nain
na koji moemo obaviti konkretnu procenu stvarno
sti.57 Kada je u pitanju intelektualni rad, ja bih rekao
da se toj stvarnosti moemo pribliiti jedino ako obu
hvatimo samo konstituisanje pojma intelektualnog rada
u reprodukciji njegovog sloenog odvajanja od manuel
nog rada.
b)
To isto, i u potpunosti, vai za manuelni rad, tj.
za radniku klasu: politiko-ideoloka podela intelektu
alni/manuelni rad ne srne nas ni u kom sluaju naterati da sm atram o kako radnika klasa manuelni rad
radi jedino svojim rukam a i kako ti nesreni rad
nici ne m rdaju glavom, je r su zaglupljeni usit
njenim radom. Grami takoe ukazuje: Moe li se
pronai jedinstven kriterij kojim bi se na isti nain
oznaile razne i razliite intelektualne delatnosti i ko
jim bi se istovremeno sutinski povukla razlika izmeu
njih i intelektualnih delatnosti drugih drutvenih sku
pina? ini mi se da najeu metodoloku greku pred
stavlja pokuaj da se taj kriterij razlikovanja otkriva
kao neto uroeno samim intelektualnim delatnostima,
a ne da se, nasuprot tome, on pronalazi u ukupnom
sistemu odnosa u kojima se te delatnosti (i skupine
koje ih personificiraju) odvijaju u optem kompleksu
drutvenih odnosa. U stvari, ni proletera specifino ne
karakterie manuelni rad ili rad pomou orua, ve
onaj rad koji se odvija u odreenim uslovima i u od
reenim drutvenim odnosim a. . . U bilo kom fizi
kom radu, ak i u onom koji je najmehanikiji i naj
nii, uvek postoji minimum stvaralake delatnosti
u m a ... ne postoji ljudska delatnost iz koje bi se mog
Ib id .. str. 9

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

283

la iskljuiti svaka delatnost uma, te se homo faber ne

moe odvojiti od homo sapiensa. Tako je Grami sa
svim kratko zakljuio: Svi ljudi su intelektualci, ali
u drutvu ne vre svi intelektualnu funkciju. Sto
se mene tie, rekao bih da svaki rad sadri intelektu
alne delatnosti, ali u politiko-ideolokoj podeli in
telektualni/manuelni rad, svaki rad nije razvrstan u in
telektualni.
3.
Podeld intelektualni/manuelni rad ne hi se sme
la svesti na poistoveivanje nosilaca intelektualnog ra
da i pritetalaca nauke". Odnos intelektualni rad-odvojena nauka samo je jedna od posledica kapitalistike
podele intelektualni/manuelni rad, odnosno glavni vid
koji ta podela dobija u samom procesu proizvodnje.
a) To objanjava zato se intelektualnim radom
moe smatrati itav niz radova koji nemaju nieg nau
nog. Intelektualni ra d ne obavljaju samo inenjeri i
tehniari. To nikako ne znai da se radovi od naunog
znaaja poistoveuju sa ostalim radovima koji se svrs
tavaju u intelektualni, sa radovima koji tee da po
stanu deo proizvodnog rada.
b) Vratimo se sada radnikoj klasi, samom manuelnom radu: podela intelektualni/manuelni rad nikako
ne znai da manuelni rad ne sadri naune elemente.
Povodom razlikovanja inenjera-tehniara od radnike
klase, videli smo ve kako je manuelni rad u krajnjoj
liniji stvarni subjekt nauke (nauka se u krajnjoj lini
ji oslanja na iskustvo koje je nagomilao manuelni rad);
s druge strane smo videli da u tom razlikovanju nc
postoji stvarno uroena granica izmeu onih koji zna
ju i onih koji ne znaju (radnika klasa). Re je o
ideolokom unoenju nauke u niz ritual& znanja ili
navodnih znanja iz kojih je radnika klasa iskljuena.
I upravo u tom smislu se vri podela na intelektualni
i manuelni rad.
c) Proirimo prethodnu napomenu: sama radnika
klasa (manuelni rad) a ne jedino kvalifikovani i pri;
ueni radnici za koje je to oevidno u veoj je meri
nosilac elemenata nauke no to je to sluaj sa gole
mom veinom zaposlenih o kojima je ovde re. Ovi
potonji se od radnike klase razlikuju u smislu po lbid.. tr. 56.

284

NIKOS PULANCAS

dele intelektualni/manuelni rad uglavnom na planu

politiko-ideolokih odnosa: njihov rad se opravdava
znanjem za koje se sm atra da ga po prirodi stvari po
seduje umni rad i biva valorizovan u odnosu na rad
radnike klase ije stvarno znanje, nasuprot tome, do
prinosi obezvreivanju manuelnog rada.
4.
Te skupine agensa (iako su situirane u intelektual
ni rad, odvojen od manuelnog rada) ipak nisu sve u is
tom odnosu prema intelektualnom radu: to pokazuje
da sc u krilu samog intelektualnog rada reprodukuje
podela intelektualni/m anuelni rad, dodue u specifinim
i tendencijskim vidovima.
To je sutinsko pitanje koje gube iz vida neka sa
danja prouavanja to ih uglavnom vre progresistiki britanski sociolozi, upravo D. Lokvud, D. Goldtrop i V. Rancimen. Radovi tih sociologa zanimljivi
su iz dva razloga: a) ti autori eksplicitno napadaju ideo
logije koje su cvetale pedestih godina, ideologije koje
su zastupale tezu o tome da se neproizvodni najamni
radnici poistoveuju sa radnikom klasom i asimili
raju u nju, i to bilo u smislu poburoaziranja rad
nike klase (u Francuskoj je tipian sluaj Krozijea),60
bilo u smislu stvarne proletarizacije najamnih rad
nika (sluaj Raj ta Milsa). Pomenuti britanski autori su
konkretno pokazali da jo postoji klasna barijera iz
meu pomenutih skupina i radnike klase; b) crvena
nit podele na intelektualni i manuelni rad, dovela je te
autore do onoga to oni nazivaju Work-situation. po
loajem u procesu rada" tih agensa. Meutim, pored
predvianja problem a proizvodnog rada, o emu svedoe pomenuti radovi, ta podela je shvaena na tehnicistiki i empirijski nain, tj. kao podela na one sa
prljavim i na one sa istim rukam a, na one koji
neposredno rade na mainama u fabrici i na sve os
tale: upravo otuda i izraz nemanuelni rad, izraz
koji nastoji da zaobie nepodobnosti empirijske
definicije radova prema njihovom zasebnom sadr
aju. To, s jedne strane, onemoguava strogo
povlaenje granice izmeu radnike klase i nove
G oldthrope, Lockwood et at., L'O uvrier de l'abondance, 1972; J.
Lockwood, The Blackcoated W orker, 1958; VI Runciman, Relative Depri
vation and Social Justice, 1966. itd.
11 Les E m ployes de bureau, op. cit., str. 42.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

sitne buroazije, usled ega se u ovu potonju ubraja

niz agensa koji, u stvari, pripadaju radnikoj klasi; s
druge strane, nemogue je jasno sagledati razlike koje
u pogledu podele intelektualni/manuelni rad postoje u
samom neproizvodnom najamnom radu.
Ovako u precizirati moju osnovnu tezu:
a) podela intelektualni/manuelni rad se tendencijski
reprodukuje, to znai da nije re o tipolokoj klasifi
kaciji ovog ili onog agensa. Ono to je vano, jeste dru
tveno delovanje te podele u postojanju i reprodukciji
drutvenih klasa;
b) intelektualni rad ne deluje istovetno na svu novu
sitnu buroaziju: na neke njene delove neposredno
utie, dok svi drugi izloeni reprodukciji podele in
telektualni/manuelni rad u okviru intelektualnog rada
pod njegovim posrednim uticajem: iako su ti delovi
podloni hijerarhizaciji u okviru intelektualnog rada,
na njih ipaik deluju posledice temeljne podele.
Na tome je upravo insistirao Grami povodom pi
tanja pripadnika dravnih aparata, tj. inovnika. Ovde
emo se zadrati samo na teorijskom pitanju koje
sam upravo postavio: Tano je da ta ista organizatorska funkcija drutvene hegemonije i estetike dominaci
je i sama dovodi do podele rada, te tako i do itavog
niza kvalifikacija od kojih neke nisu nikakav atribut
rukovoenja i organizovanja: u aparatu drutvenog i
dravnog rukovoenja postoji niz zadataka manuel
nog i instrumentalnog karaktera (u pitanju su izvrni
zadaci, a ne njihovo koncipiranje, tj. agensi, a ne
zvaninioi ili inovnici itd.): oigledno je da te katego
rije valja razgraniiti. U stvari, intelektualnu delatnost
moramo ralaniti na stupnjeve koji u sluajevima
krajti\jeg suprotstavljanja dovode do pravog kvalitativ
nog razlikovanja, od najviih stupnjeva do najskromni
jih adm inistrativaca.. .1
To nam omoguuje da dodamo sledee:
a)
Diferenciranje pripadnika nove sitne buroazije
u reprodukciji podele intelektualni/manuelni rad vri
se u krilu samog intelektualnog rada (dakle, u ideolo> lbid.. tr. 9.

286

NIKOS PULANCAS

ko-politikim odnosima); otuda se ono pojavljuje kao

znaajan inilac u podeli nove sitne buroazije na klasne
delove. No, videemo da se to diferenciranje ne podu
dara sa diferenciranjim a skupina nove sitne buroazije
u ekonomskim odnosima: agensi uslunih delatnosti
mogu, na prim er, zauzimati m esta koja ih pribliavaju
agensima prom eta i ostvarivanja vika vrednosti; to
pribliavanje agensa moe biti mnogo znaajnije no
ono koje postoji unutar samog uslunog sektora, od
nosno prom etne oblasti;
b)
Povodom sadanjih preobraaja celog sektora
neproizvodnog najamnog rada valja rei da je posle
dica tih preobraja naglaenija podela i unutranja
polarizacija nove sitne buroazije. Pojaavajui repro
dukciju podele intelektualni/manuelni rad u okviru
intelektualnog rada, ti preobraaji pribliavaju poje
dine delove nove sitne buroazije onoj barijeri koja
ih deli od manuelnog rada i od radnike klase. Ali ti
preobraaji ne dovode u pitanje osnovnu barijeru po
dele intelektualni/manuelni rad je r je istovremeno re
produkuju u novom vidu. Stoga emo u prouavanju
delova nove sitne buroazije insistirati na tim preobraa
jima, i to tako to emo najpre odrediti njihovo zajed
niko mesto u sutinskoj podeli intelektualni/manuel
ni rad.
III
Tek ukoliko povedemo rauna o iznctim napomena
ma, moemo pojm iti intelektualni aspekt radova ko
je obavljaju slubenici raunovodstva, privredne pro
pagande, marketinga, kom ercijalnih slubi, banaka, osi
guranja, raznih uslunih delatnosti", biroa, kao i
veine dravnih inovnika itd.
U stvari, taj intelektualni rad sadri niz postupaka,
vetina, kulturnih" elemenata, po emu se odvaja od
rada radnike klase, tj. od proizvodnog rada u okviru
m aterijalnog procesa rada. Ako ti ideoloki simboli ne
m aju mnogo veze sa stvarnom diferencijacijom u poret
ku elemenata nauke, oni daju legitimitet tom razlikova
nju kao da se ono zaista temelji na pomenutoj diferen
cijaciji. To kulturno simboliziranje je dovoljno pozna
to da bismo se na njem u due zadravali: ono ide od

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

klasinog vrednovanja pisanja", rada pisara" uopte

(umeti pisati i izlagati misli"), preko vrednovanja od
reenog korienja rei" (da bi se prodali i reklami
rali proizvodi, treba znati lepo govoriti", dobro govo
riti; to je vetina prodaje") itd., pa sve do razlikovanja
opte kulture i otmenog znanja od tehnikog znanja
(manuelni rad). Sve to, razume se, zahteva odreenu
obuku: valja nauiti kako se pie na odreen nain,
kako se govori na odreen nain, kako se na
odreen nain u samom radu stiu pojedine vetine, najzad valja nauiti kako se uklopiti u od
reene obiaje i postupke. Taj odreen nain je
uvek drugi nain, tj. nain koji se razlikuje od naina
koji vai za radniku klasu: tavie, taj nain se prika
zuje kao neto svojstveno odreenom posebnom .zna
nju koje se pozitivno ocenjuje, za razliku od znanja
to ga poseduje radnika klasa. To su uvek znanja koje
drugi (radnika klasa) ne poseduju ili zbog uroenih
nedostataka ne mogu posedovati; a ono to se zna,
uvek je ,znanje koje vredi", otmeno znanje, pravo
znanje: ovek postaje intelektualac za druge (za
radniku klasu). U stvari, zna se samo jedna glavna
stvar, tj. kako se intelektualizirati u odnosu na rad
niku klasu: u toj praksi se zna da je ovek inteligent
niji, da vie od radnike klase ima onoga to se zove
linost, dok, opet, radnika klasa zna jedino da bude
,,umena.2 I tako dolazi do monopola i tajne tog
znanja".
Ta podela na intelektualni i manuelni rad i njene
ideoloke implikacije u raznim stupnjevima i u raznim
vidovima pogaaju svu novu sitnu buroaziju u njenim
odnosima prema radnikoj klasi. Ta podela ima nepo
sredne i znaajne ideoloke reperkusije (to vie ne
moramo dokazivati) u pogledu poimanja njihovog rada
i rada drugih agensa nove sitne buroazije i radnike
klase. U svakom istupanju pripadnika nove sitne bur
oazije (to je uvek samo pokazatelj, ali znaajan poka
zatelj), stalno je prisutan i bitan ovaj stav: kada se
* Dobro Je poznato Ita pokazuju dosadni pslhololkl testovi
..inteligencije" (01: kvota inteligencije), koji danas predstavljaju Jedan
od glavnih oblika Ikolskog izbora: ti testovi su stvoreni da bi se oprav
dala i ozakonila podela na Intelektualni I manuelni rad. Statistike zas
novane testovima inteligencije" pokazuju da Je QI viih kadrova uvek
lanad QI manuelnih radnika.

288

NIKOS PULANCAS

radi o obeleavanju njihovog odnosa prema radnikoj

klasi, valja povui razliku izmeu njihovog rada i pro
stog manuelnog rada, tj. rada koji je neposredno situ
iran u proces m aterijalne proizvodnje. Ovaj potonji
ne samo to se sm atra teim radom, ve i radom koji,
po njihovom vrednovanju intelektualnog rada, zahteva
manje znanja, manje sposobnosti; dakle, to je rad
kome nedostaje ni sam ne znam ta, odnosno neto
ta daje kvalitet i intelektualnu superiornost,
ukratko respektabilnost njihovog rada. Uostalom,
protiv takvog stanja stvari se ipak moe ustati. Ali
i radnika klasa u svoje poimanje sveta slubenika i
inovnika takoe uvodi kao glavni element raz
likovanje izmeu intelektualnog i manuelnog rada, pri
emu vie vrednuje ovaj potonji. U stvari, opta je te
nja da se pokae kako ta podela na intelektualni i ma
nuelni rad i dalje igra odreenu ulogu u postavljanju
klasne barijere izmeu nove sitne buroazije i radnike
klase: i sam a proizvod kapitalistikih ideolokih od
nosa i tano odreene politike buroazije, ona sa svoje
strane znaajno utie na stvaranje klasne ideologije
nove sitne buroazije.
IV
Posebno mesto te nove sitne buroazije u podeli
na intelektualni i manuelni rad neposredno se ogleda
kada je u pitanju obrazovanje-kvalifikovanje radne
snage i njenih agensa u kolskom aparatu koji i sam
igra odreenu ulogu u reprodukciji te podele i u ras
poreivanju agensa u razne drutvene klase. Kapitalis
tika kola je situirana u odnosu na podelu intelek
tualni/manuelni rad (ona se reprodukuje kao aparat
u funkciji te podele) i proeta je tom podelom koja
joj i odreuje ulogu (odvojenost kole od proizvodnje,
povezana sa odvajanjem i razvlaivanjem neposred
nih proizvoaa od njihovih sredstava za proizvod
nju). Ta kola vri svoju ulogu u kvalifikovanju intelek
tualnog rada, ulogu koja je izuzetno karakteristina
i veoma specifina kada je u pitanju nova sitna bur
oazija. Ta kola, u svom odnosu prem a intelektual
nom radu reprodukuje unutar sebe (i u raznim vidovi
ma) podelu intelektualni/manuelni rad, a i sama je podeljena.

klase u

savremenom

kapitalizmu

289

Tako sam prinuen da progovorim neto o knjizi

Bodeloa i Establea Kapitalistika kola u Francus
koj.** Ta knjiga predstavlja odluujui korak u raz
janjavanju tog pitanja. Njeni autori upravo insistiraju
na injenici da je kola podeljena na dve bitne mree,
od kojih se jedna vezuje za intelektualni, a druga za
manuelni rad. Mislim da je to u osnovi ispravno, ali
pod uslovom da se jasno kae kako je tu posredi tendencijska bipolarna" podela koja se ispoljava na spe
cifian nain kada su u pitanju razne drutvene klase
Analize tih autora se upravo u tome pokazuju kao
manjkave. Njihov zakljuak nedovoljno osvetljava spe
cifino mesto nove sitne buroazije u kolskom apa
ratu. Bodelo i Eistable tvrde da ne postoji posebna
trea kolska mrea" namenjena novoj sitnoj buro
aziji04 ve da se dve mree sastoje od specifine mre
e namenjene buroaziji i od specifine mree namenjene radnikoj klasi i narodnim masama: nova sitna
buroazija je rastopljena u aparatu koji iz sebe izluu
je pripadnike viih klasa" ili niih klasa", ini mi se
da je taj zakljuak pogrean, je r se oslanja na sporne
premise kojima se dodaje obraen empirijski materi
jal:
1.
Pomenuti zakljuak se pre svega oslanja jednim
delom na institucionalno prouavanje kolskog aparata,
tj. na poistoveivanje dve mree sa odreenim brojem
kolskih grana ili programa (OS osnovna/struna i
SV srednja/via). Meutim, upravo zbog toga ne
moemo shvatiti reprodukciju podele intelektualni/ma
nuelni rad u raznim kolskim aparatima koji se, kao
takvi, nalaze sa obe strane mee u koli (u OS i SV
da prihvatimo izraze autora). Ovde se, oigledno, ne
radi o obinim nijansama kada stavljam primedbe
koje se tiu reprodukcije drutvenih klasa, a pre sve
ga reprodukcije nove sitne buroazije. Ako sa terena
kolskih institucija preemo na teren drutvenih kla
sa, videemo da se kada je u pitanju nova sitna bur
oazija radi o sledeem:
a)
tano je da ne postoji specifina sitnoburoaska
kolska mrea, ali to vai samo ako ne poistoveujemo
institucionalne mree i aparate, ve mree shvatamo
' Bnudclot i Bstablet, LEcole capilaliste en France, Mm*pero, 1171.
Ibid.. sir. 81-82.
19

290

NIKOS PULANCAS

kao bipolarnu tendencijalnost reprodukcije podele in

telektualni/manuelni rad u okviru kole;
b) nova sitna buroazija je u ogromnoj veini
kolovana kroz oblike koji naginju intelektualnom
radu ili su izrazito proeti njime; to pre svega vai
u sluaju kada se ona koluje u tzv. osnovnoj-strunoj" mrei. Drugim reima, ini se da se oblici kolo
vanja pripadnika sitne buroazije radikalno razlikuju
od oblika kolovanja radnike klase, ak i onda kada
se kolovanje pom enutih pripadnika vri u aparatima
koji su, formalno uzev, preteno namenjeni radnikoj
klasi;
c) ako sve ovo uzmemo u obzir, moemo govoriti
o specifino sitnoburoaskom obliku kolovanja.
2. Zamraivanje tih problema navodi Bodeloa i
Establea da se pojave sa sumnjivim tumaenjem em
pirijskog m aterijala sadranog u zvaninim statisti
kama. Disolucija specifinog m esta nove sitne buro
azije u kolskom aparatu, dobrim delom dolazi usled
toga to pom enuti autori razvrstavaju razne DPK (drutveno-profesionalne kategorije francuskih statistika)
u pojedine drutvene klase. Otuda razvrstavanje na
vie klase (buroazije) i nie klase (narodne klase).
3. Em pirijski m aterijal na kome se temelje te ana
lize tie se iskljuivo drutvenog porekla uenika koji
pohaaju kole u pomenute dve mree (klasna pripad
nost oca). Manjkavost se ogleda u tome to nijednom ni
je razmotrena analiza oblika kolovanja raznih polazni
ka, zavisno od njihovog stvarnog mesta u odnosima pro
izvodnje, tj. od m esta koja zauzimaju posle zavretka
kolovanja (odnos izmeu kolovanja i kvalifikovan ja). Kroz sve se to provlai shvatanje da je kolski
aparat glavni, ako ne i jedini aparat za rasporeivanje
agensa u pojedine drutvene klase. Drugim reima,
sve se odigrava u koli. Ako se ima u vidu taj potonji
element, razlike izmeu radnike klase i nove sitne
buroazije postaju savreno jasne.
Postoji ceo niz pokazatelja koji pomau da pojmi
mo veoma specifino kolovanje nove sitne buroazije,
kolovanje koje se u kolskoj podeli razvrstava u omen intelektualnog rada.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

Pre svega, uzeta u celini, nova sitna buroazija

da se ovde posluimo kriterijumima Bodeloa i Establea
ima mnogo vie izgleda no radnika klasa da se ko
luje u mrei SV kola.
U stvari, i sami autori utvruju5 da 54% dece
radnika pohaa osnovnu ili strunu kolu, a samo 14%
srednje ili visoke kole. Meutim, 54% dece burtuja
da se opet posluimo izrazima au to ri koluje se
u srednjim i visokim kolama, a samo 14% u osnovnoj
ili strunoj koli.
Ako posmatramo mogunosti dece radnika, jasno
se vidi razlika izmeu njih i dece slubenika: 33%
dece slubenika pohaa srednje ili visoke kole, a
27% se koluje u osnovnoj ili strunoj koli. Drugim
reima, ako kao to to ine autori posmatramo
samo sluibenike, vidimo da njihova deca imaju vie
izgleda da se koluju u srednjim i visokim kolama,
to apsolutno nije sluaj sa radnikom klasom.
Ali postoji jo neto: kada pomenuti autori utvr
uju te mogunosti, oni (nasuprot onome to su sami
izjavili na poetku svog teksta) u buroaziju ukljuuju
ne samo razne vie kadrove (kako ih formulie IN
SEE), ve i sve srednje kadrove.6 Proizvoljnost tog
postupka emo shvatiti ako se podsetimo da INSEE
svrstava u srednje kadrove", pored ostalih, sve nas
tavnike, srednji medicinski kadar, pomono osoblje
u socijalnim slubama itd. (ti kadrovi predstavljaju
veinu srednjih kadrova). Da budemo sasvim jasni:
to znai da ti autori u buroasku decu svrstavaju
decu obinih nastavnika ili pomonog osoblja u soci
jalnim slubama. Oigledno je da to zamrauje klasni
kriterij.
lbid., str. 79. I dalje.
* Na strani 67, fusnota 9, autori Iskazuju svoj stav u odnosu ns
soclo-profeslonalne kategorije, te ka2u: Grosso modo, slobodne profesije.
vl kadrovi, krupni industrijalci 1 trgovci uglavnom se podudaraju sa
hurlonakom klasom, dakle sa onima koji su po svojoj Ideologiji i na
inu ivota povezani sa kapitalistikom klasom. To Im nimalo ne smeta
da malo dalje kaiu kako srednji kadrovi ine sastavni deo buroazije:
..Srednje klase nemaju specifino ikolsko obrazovanje: to se tie slulbenlka, mogunost da Imaju srednje 111 visoko obrazovanje nalazi se na
sredokral Izmeu mogunosti koje postoje sa slobodne profesije, za
Wis / srednji kadrove, 1 mogunosti koje se pruaju radnicima" (str. 61).
To Je, uostalom, stav koji Ima Grlgnon 0 cela kola koju predstavlja
Bourdleu); videti Grlgnon, LOrdre des ehoses, 1972.

19*

292

NIKOS PULANCAS

A spor je krupan. Kao to emo videli, velika ve

ina srednjih kadrova pripada novoj sitnoj buroazi
ji. Ako ih tako shvatimo, utvrdiemo: a) s jedne stra
ne, da deca pravih buruja im aju vie izgleda (no to
kau autori) da stupe u SV-kole; naime, poznato je
da deca srednjih kadrova (koje autori svrstavaju u
buroaziju) im aju mnogo manje izgleda da stupe u
SV-kole no to je to sluaj sa decom viih kadrova;
b) ali, s druge strane, deca sitnih buruja (ukljuivi
ovog puta i srednje kadrove) jo uvek imaju vie
izgleda da stupe u SV-kole no to je to sluaj sa rad
nikom klasom (a to se ne bi reklo na osnovu kvalifi
kacije autora koji u sitnu buroaziju svrstavaju samo
slubenike): u stvari, poznato je da deca srednjih
kadrova im aju vie izgleda da stupe u te kole no
deca nametenika (mada kod nam etenika postoje zna
ajne razlike u tom pogledu, zavisno od dela klase iz
kojeg potiu). Uopteno govorei, ako je verovatnost
da deca iz redova radnike klase stupe u SV-kole
onakva kakvu utvruju Bodelo i Estable, onda je
nasuprot tome ona, kada su u pitanju deca sitnih
buruja, znatno vea od one koju t autori saoptavaju:
oko 40% im a izgleda da se koluje u SV-kolama, a
samo 20% u OS-kolama.67
Ali poimo dalje: kada je re o prirodi kolovanja
radnike klase i nove sitne buroazije, onda je raz
lika izmeu opteg obrazovanja i tehnikog obrazova
nja (ili strukovnog obrazovanja), jedan od pokaza Baudelot i E stablet su utvrdili mogunost da samo sluibenici
steknu osnovno i struno, odnosno srednje i visoko obrazovanje. Taj svoj
stav su zasnovali na ovoj tv rd n ji u vezi sa te dve m ree" kolovanja:
K onstatovali sm o da su kod dece koja potiu iz tzv. srednjih klasa
veoma sline m ogunosti kolovanja u OS ill VS kolam a (radi se o deci
slubenika, fabrikanata, i trgovaca): 0,33 i 0,27 kod dece slubenika, a
0,27 i 0,35 kod dece poslodavaca (sitnih i k ru p n ih)" (str. 81). Napomenimo
uz p u t da Baudelot i E stablet u k lju u ju u srednje klase" (zato to
im to odgovara) sitne i krupne industrijalce i trgovce, tj. veliki deo same
buroazije! Ali glavni aspekt tog p itan ja je, s jedne strane, u tome to se te
mogunosti ne posm atraju u odnosu na m ogunosti radnike klase, a s
druge strane, u tom e to te m ogunosti (kada izvrimo potrebne korekcije)
ne stvaraju neku treu m reu" kolovanja za sitnu buroaziju, ve
govore o tom e da se (ukoliko se vodi rauna o mojim prim edbam a u
vezi sa tom m aterijom ) nova sitna buroazija koluje u oblasti intelek
tualnog rada, tj. govore o p ostojanju specifinog oblika njenog kolovanja.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

293

telja koga se valja drati. Iako ta razlika nikako ne

znai da postoje dva posebna kanala kolovanja (na
ime, deo tehniara dolazi iz mree viih kola, a drugi
deo iz mree osnovnih kola), ona je ipak znaajna:
opte obrazovanje izraava sloenu reprodukciju (sa
ooe strane demarkacione linije koja obeleava kolsku
podelu) intelektualnog rada (opta kultura) koji se
razlikuje od manuelnog rada (sticanje tehnikih
vetina").
Posmatrane sa tog stanovita, razlike izmeu
nove sitne buroazije i radnike klase postaju jasne;
ako uzimamo u obzir samo slubenike" (u strogom
smislu te rei), izlazi da tek 18,5% dece slubenika po
haa tehniko-strukovne kole, dok 48% dece rad
nika pohaa sline kole.8
A sada se vratimo onome to Bodelo i Estable
nazivaju OS-kolama i to posmatraju jedinstveno
kada su u pitanju narodne klase. Zadrau se ovde
samo na razlikovanju diplome o optem obrazovanju,
koju je mogue stei sa 15 godina, od diplome o tehni
kom obrazovanju, koja se moe stei sa najmanje 17
godina: 1962. godine je od 100 lica koja su imala ovu
drugu diplomu, na decu radnika i seljaka otpadalo
70, a samo ih je 30 bilo iz redova nove sitne buroazije.
Nasuprot tome, kada je u pitanju diploma o zavrenom
optem obrazovanju, od 100 lica koja su stekla tu dip
lomu, na deou iz redova nove sitne buroazije otpalo
je 72, a samo ih je 14 bilo iz redova radnike klase i
seljatva.
To se ispoljava i u sutinskom razlikovanju usta
nova koje pripadaju mrei OS-kola. Ankete koje je
vrio Grinjom69 pokazuju da su same te ustanove pro
ete osnovnim klasnim razlikama. Zadrimo se na raz
likama izmeu radnike klase i nove sitne buroazije:
u srednjim tehnikim kolama deca radnika predstav
ljaju 48,5% od ukupnog broja uenika, dok na decu
iz redova nove sitne buroazije otpada oko 32%. Meu
tim, kada su u pitanju srednje kole opteobrazovnog
smera, oko 60% uenika potiu iz porodica koje pri
padaju sitnoj buroaziji, a samo 22% dolaze iz redova
radnike klase.
* M. Proderle, op. cit., str. 94.
LOrdre des choses. op. cit.. str. 35. 45.

294

NIKOS PULANCAS

Drugim reima, podele u okviru same mree 0Skola, ne samo to nisu izraene u nijansama", kako
to sm atraju Bodelo i Estable, ve se ispoljavaju kao
prave klasne barijere. I jo neto: te barijere su mnogo
jasnije tu, gde se vri odluujue razlikovanje radnike
klase od nove sitne buroazije, no to je to sluaj u
gimnazijama i viim kolama u kojim a se povlai raz
lika izmeu nove sitne buroazije i buroazije: a to je
suprotno onome to sm atraju Bodelo i Estable koji te
,Alijanse" vide samo u mrei SV-kola. Razlog tome je
veoma prost: uloga mree OS-kola je, izmeu ostalog,
u tome da podeli i odvoji narodne klase, upravo rad
niku klasu d novu sitnu buroaziju, dok se uloga mre
e SV-kola svodi na to da, iako pravi razliku izmeu
nove sitne buroazije i buroazije (na prim er, visoke
kole), stvara prisan savez te dve klase, dozvoljavaju
i deci odreenih skupina nove sitne buroazije (na
prim er, deci srednjih kadrova) da uu u ustanove
koje su inae odreene za buroaziju.
tavie, jasne razlike se ispoljavaju i meu vrstama
nastave u istom kolskom aparatu tehnikog smera.
Naime, diploma srednje tehnike kole razlikuje se
od diplome o tehnikom obrazovanju. Jednu dobijaju
oni koji e stupiti u redove nove sitne buroazije, dok
se druga daje onima koji pripadaju radnikoj klasi.
Ta razlika je mnogo vidljivija od razlike izmeu svedoanstva o velikoj m aturi i svedoanstva o zavrenoj
srednjoj tehnikoj koli. Oblici kolovanja u srednjim
tehnikim kolama, kao i diploma o tehnikom obra
zovanju koju te kole daju uenicima sa navrenih 17
godina (Bodelo i Estable sasvim opravdano svrstavaju
te kole u mreu OS-kola), veoma se razlikuju, to
zavisi od toga da li se kolovanje tie onih koji e
postati sitni buruji ili onih koji e stupiti u redove
radnike klase: injenica je da se nastava namenjena
onima koji se opredeljuju za kancelarijski posao", za
knjigovodstvo" itd. svrstava u oblast intelektualnog
rada, dok nastava za onoga koji treba da stekne diplo
mu tokara spada u oblast manuelnog rada. Ta razlika
je toliko oigledna da na njoj nije potrebno insistirati.
Ali to ide jo dalje, te stoga dajem re Grinjonu koji
nas upozorava: Ono to je zajedniko zanimanjima za
koja devojke prilikom stupanja u srednju tehniku
kolu ele da budu osposobljene i onoga to u koli

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

295

zaista naue, ogleda se u tom Sto to, u stvari, i nisu

tehnika zanimanja: biti modiskinja ili dekorater
(prodavaica, frizerka, estetiarka, modni dizajner, de
korater izloga...) . . . i obavljati zanimanja povezana
sa izradom odee ili, pak, trgovaka zanimanja sve
to zahteva da devojke imaju ukusa, senzibilnosti,
sposobnost da zapaaju. .. a ne posebna tehnika
znanja; budue sekretarice m oraju savladati tehnolo
giju koja se uglavnom sastoji u poznavanju pravopisa,
gramatike i odreene leksike. Isto vai i za socijalna
zanim anja. . . koja nisu ni manuelna, ni zaista teh
nika. Dok uspeh profesionalnih pokreta radnika za
visi od stroge primene tehnikih propisa ili pravila ...
(ta zanimanja) mogu u velikoj meri zavisiti od nai
na na koji se izvode... Profesionalna praksa (tih agen
sa) daje im mogunost sticanja gradskih, ako ne i
mondenskih navika koje nedostaju mladoj radnici pri
siljenoj da obavlja isto manuelni rad. 70
Meutim, stvari postaju jasne tek ako uzmemo u
obzir odnos izmeu kolovanja i stvarnih zadataka koje
ti agensi vre u svom radu, tj. ako uzmemo u obzir nji
hov klasni poloiaj. U tom pogledu se uloga kolskog
aparata u kvalifikovanju i obrazovanju radne sna
ge nove sitne buroazije znatno razlikuje od uloge
koju on ima kada je u pitanju radnika klasa. U stva
ri, moe se samo priblino i analogno rei da kola na
jednoj strani obrazuje intelektualni rad, a na drugoj
manuelni rad (tehniko obrazovanje). Meutim, brojna
istraivanja su nedvosmisleno pokazala da kapitalistika
kola, globalno situirana u oblasti intelektualnog rada,
nije u stanju da obrazuje za manuelni rad. Radniko
struno obrazovanje i radniko tehniko znanje, su
tinski uzev, ne stiu se (niti se mogu stei) u kapi
talistikoj koli, pa ak ni u njenim aparatima za teh
niko obrazovanje, Radnika klasa se uglavnom obua
va u disciplini, u potovanju vlasti, u divljenju intelektu
alnom radu koji se uvek nalazi negde na drugom mes
tu u kolskom aparatu. Poznato je da jedan od aspe" Ibid., str. V . Razume se, te primedbe koje stavlja Grlgnon.
ostaju deskriptivne: on. u stvari, ne vidi te razlike, u krajnjoj liniji,
ne stvara neki razliiti kulturni kapital" (tehniki postupci nasuprot
..nainima"), ve da su one posledica razlike koja postoji izmeu radova
neposredno uklluenih u proces materijalne proizvodnje (kno I drugih
razlika).

296

NIKOS PULANCAS

kata tog pitanja predstavlja oigledna nejednakost ko

ja postoji izmeu obrazovanja to ga pripadnici radni
ke klase mogu stei u koli (formalna kvalifikacija"
koja se stie struno-kolskim obrazovanjem) i stvar
nog mesta koje oni zauzimaju u proizvodnji: to je uda
ljenost kole od fabrike, udaljenost koja danas
ima znaajne razmere.71
Stvari stoje sasvim drugaije kada su u pitanju
nova sitna buroazija i intelektualni rad. Ovo zbog
toga to se njena radna snaga, svrstana u oblast in
telektualnog rada, obrazuje u koli kao takva.
kola u sebi reprodukuje podelu intelektualni/ma
nuelni rad, i to kroz obrazovanje intelektualnog rada:
obrazovanje manuelnog rada se, u osnovi svodi na to
da se iz njega iskljui intelektualni rad, a sam uslov ob
razovanja intelektualnog rada od strane kole jeste is
kljuenje manuelnog rada. Osnovna uloga kapitalistike
kole nije u tome da razliito kvalifikuje intelektu
alni i manuelni rad, ve je, pre svega, u tome da dekvalifikuje manuelni rad (da ga podredi), opredeljujui se jedino za kvalifikovanje intelektualnog rada. Posm atrana sa tog stanovita, uloga kolskog aparata u
obrazovanju nove sitne buroazije je veoma znaajna i
sasvim tipina: dovoljno je pomenuti samo ulogu raz
nih diploma i isprava na tritu rada. Danas je veoma
izraena tendencija da se vrlo veliki deo nove sitne
buroazije ne opredeljuje vie za obuavanje na ra
du, ve za kolsko obrazovanje.
A to se vidi ve na najniem nivou kolskog apa
rata: oko 40% radnika, roenih pre i u toku 1918. go
dine, nisu 1962. posedovali nikakvo kolsko svedoanstvo (ak ni svedoanstvo o zavrenoj osnovnoj koli),
dok je procenat takvih osoba u redovima nove sitne
buroazije iznosio samo 10% (tu nisu uraunati srednji
kadrovi, inae bi razlika bila jo znatnija). I dalje: 27%
kvalifikovanih radnika nisu posedovali nikakvo svedo
anstvo, dok je kod kvalifikovanih kancelarijskih
slubenika taj procenat iznosio samo 3% (srednji kad
rovi ni tu nisu uzeti u obzir) 72
71 Videti specijalni broj asopisa Tem ps Modernes, avgust-seplembar
1971. prilog VUsine et icole.
71 Izvori: IN SEE, anketa iz 1964. godine o obrazovanju i kvalifi
kacijam a Francuza ; rezultati ankete su objavljeni u Economie et
Statistique, b i. 9, 1970. Te rezultate potkrepljuju podaci iz nove sline

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

297

Najzad: uloga tih kolskih stupnjeva je inae mno

go vanija no u sluaju radnike klase; ona se ogleda
u unutranjem ventilisanju nove sitne buroazije, u
napredovanju njenih pripadnika, u njihovoj kari
jeri itd. Ukazujem jedino na to da je 1968. godine (u
vreme kad se smatralo da je demokratizacija kole
daleko odmakla) samo oko 44,6% kvalifikovanih radnifca-mukaraca izmeu 25 i 34 godina starosti (i 19%
priuenih radnika) posedovalo svedoanstvo vieg ste
pena od svedoanstva koje se izdaje po zavretku os
novne kole, ukljuivi tu i svedoanstvo koje se do
bija van kole, tj. po zavrenoj obuci na radu. Nasu
prot tome, 53,3% obinih siuibenika posedovalo jc
takva svedoanstva, dok je to bio sluaj sa oko 90%
srednjih kadrova. Kao to je poznato, razlike su jo
znaajnije kod stanovnitva enskog pola.73 Ako sc te
analize prodube, tj. ako se kombinuju razne kategorije
agensa, kategorije njihovih plata (odnos izmeu kva
lifikacije i najamninske hijerarhije), kao i vrste,
odnosno stupnjevi kolskih svedoanstava, saglcdae
se veoma jasno specifina uloga kolskog aparata u
razmetanju i stvaranju unutranjih odnosa meu pri
padnicima sitne buroazije.74 Napominjem najzad da
elementi koje ovde koristim da bih potkrepio moju tezu
nemaju nikakve veze sa dobro poznatim pitanjem duUne trajanja kolovanja u raznim drutvenim klasa
ma (Bodelo i Estable su savreno jasno pokazali da je
taj kriterij, koji pretpostavlja jedinstvenu i jednoobraz
nu stepenastu" kolu, potpuno nepouzdan i varljiv).
ankete, sprovedene 1970. godine (rezultati te ankete jo nisu objavljeni,
uli stoje na raspolaganju u INSBE).
n Izvori: INSEE, Rezultati oplteg popisa Iz 1968", tom Obrazovan/,
1971, str. 52. 1 dalje, str. 116. 1 dalje.
u Uz put napominjem da sadalnjc Permanentno obrazovan/e ne
Igra Istu ulogu kada su u pitanju nova sitna buroazija I radnika klasa.
Permanentno obrazovanje Ima za novu sitnu buroaziju relativno veliki
znaaj (ak u okviru I van kolskog aparata); naime, na njega se gleda
Iz ugla napredovanja u sluibi. Sto se tie radnike klase, to obrazovanje
Ima manji znaaj, jer usled uloge koju vri u ..preobrnzovanju" ljudi. 0(10
le u s u itln i Jedan od naina redistribucije radne snage u okviru sada
njeg industrijskog restruktulranlu" (radnici nec ..napredovati zahvalJnJui permanentnom obrazovanju I oni to i te kako dobro znaju).
O tome videli INBD. Travaux et Documents, sveska br. 50.

298

NIKOS PULANCAS

Moglo bi se, meutim, prim etiti da u sluaju in

telektualnog rada postoji nepodudarnost izmeu kol
skog obrazovanja i trita rada, tj. mesta koja zauzi
maju pripadnici sitne buroazije. Jedan od sadanjih
vidova te nepodudarnosti jeste obezvreivanje ili ne
podobnost" kolskih svedoanstava na tritu intelektu
alnog rada. Iako je nesumnjivo da se danas proces
kvalifikovanja-dekvalifikovanja radne snage reproduku
je veoma iroko unutar samog intelektualnog rada
(to igra odreenu ulogu u unutranjoj podeli i zauzi
manju klasnih pozicija nove sitne buroazije), taj pro
ces ovde ima specifine vidove. Kao i u sluaju rad
nike klase, taj proces se i ovde ispoljava u usitnjava
nju znanja i zadataka, to pogaa neke procese intelktualnog rada, ali ne uzima vid otvorene nepodudarnosti
kolskog aparata sa procesom intelektualnog rada, kao
to to ini proces odvajanja" kole od proizvodnje.
Ova nepodudarnost nas upuuje na pojavu koja
je samo analogna, i to iz prostog razloga to obrazo
vanje intelektualnog rada, u sutini, ne odgovara stvar
nim razlikama meu znanjima koja se trae za ovo
ili ono spccijalizovano radno mesto. Obrazovanje
intelektualnog rada sc u sutini sastoji u tome da se
utuve odreeni rituali, tajne i simbolizacije onoga to
spada u oblast opte kulture, a sve to sa ciljem da
se povue razlika izmeu intelektualnog i manuelnog
rada. Predstavljen na taj nain kao neto posebno,
taj intelektualni rad je u znatnoj meri univerzalizirajui, tj. situiran je u oblasti univerzalnog: to dokazuju
pokuaji stvaranja reetki kvalifikacija stupnjeva
intelektualnog rada slubenika, administrativaca i os
talih slubi za koje se tvrdi da su objektivne, tj. da
odgovaraju odreenim znanjima steenim tokom obra
zovanja tog rada; meutim, fantomski vid te reetke
je vrlo jasan, jer se ona neposredno temelji na odnosu
prema tajni znanja.73 Ako danas kaemo da diploma
o zavrenom studiju drutvenih nauka, knjievnosti,
prava itd. ne nudi tritu ljude odgovarajuih kvali
fikacija, to bi bilo relativno pogreno, jer bitan cilj
tih diploma nije u tome da potvrde ovakvu ili onakvu
specijalizaciju znanja, ve da njenog nosioca situiraju
* O tom e su, pored ostalih, pisali Bengugui 1 M oniardet, ,,La
m esure de qualification du travail des cad res u Sociologie du travail,
br. 2, 1973.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

299

u oblast intelektualnog rada uopte i njemu svojstve

nu hijerarhiju, tj. da reprodukuje podelu intelektualni/
manuelni rad.
Ako ovde insistiram na tome onda je to zato to
elim rei da ta reprodukcija uspeva u odreenoj meri.
Naime, elim rei da je kola sasvim dobro prilagoena
tom cilju i da uspeva u tome, je r stvara nepodudar
nost" kolskog obrazovanja intelektualnog rada sa mestima koja stvarno zauzimaju nosioci kolskih svedoanstava. Naveu samo jedan obian primer: danas je
veoma rairena pojava da nosioci visokih kolskih
svedoanstava bivaju rasporeeni na drugorazredna
mesta nove sitne buroazije; ako to govori o dckvalifikovanju intelektualnog rada i ako deluje na klasni po
loaj nosilaca tih svedoanstava, time se istovremeno
reprodukuje podela intelektualni/manuelni rad, koja po
stoji izmeu tih mesta i radnike klase. Ta drugoraz
redna mesta ipak imaju predznak intelektualnog ra
da", to ih na izvestan nain jo vie udaljujc od rad
nike klase. Ako se neka sekretarica-daktilograf osca
frustriranom u pogledu svoje budunosti, nije izvesno
da e se ona automatski pribliiti radnikoj klasi: sa
svim je mogue da upravo njena bliskost" radnikoj
klasi, zasnovana na njenoj kolskoj kvalifikaciji, ojaa
u njoj tenju da se razlikuje od radnike klase.
Dakle, uloga kolskog aparata je veoma karakteris
tina kad je u pitanju nova sitna buroazija: taj aparat
neposredno doprinosi reprodukciji mesta te klase u
drutvenoj formaciji. To se direktno ispoljava u ulozi
koju taj aparat igra u distribuiranju pripadnika te
klase u druge klase; ta uloga je veoma vana za novu
sitnu buroaziju, dok za burioaziju i radniku klasu
ima drugostepeni znaaj. Bukvalno uzev, kola ne vri
raspored pripadnika te dve temeljne klase (bilo da se ra
di o samim pripadnicima, bilo o njihovoj deci): oni osta
ju tamo gde su, te se sve odigrava kao da su vezani za
ta mesta, a zadatak je kole da opravda i ovekovei tu
vezanost. Nasuprot tome, pripadnici nove sitne buro
azije ispoljavaju veoma upadljivu pokretljivost koja je,
kao to emo videti, neposredno povezana sa kolskim
aparatom. Posredi su stvarni procesi koji imaju znaaj
nog odraza na ideologiju nove sitne buroazije, na
ideologiju koja je neposredno povezana sa njenim po-

300

NIKOS PULANCAS

sebnim odnosom prem a znanju", obrazovanju, kul

tu ri i kolskom aparatu.
Ove napomene dovele su me do formulisanja do
datnog teorijskog stava. U stvari, polazei od svojih
premisa i oslanjajui se na svoje konkretne analize,
Bodelo i Estable su izneli stav po kome kolski aparat
u kapitalistikom nainu proizvodnje predstavlja domi
nantan ideoloki aparat drave, i to sa stanovita reprodukcije-distribuoije-kvalifikovanja agensa; tako taj apa
rat zam enjuje ulogu crkve u feudalnom nainu proiz
vodnje. Taj stav , ak uzev u njegovoj optosti, ini mi se
pogrenim, ne samo usled razloga navedenih u uvodu
dominantan aparat (ili aparati) zavisi, naime, od klas
ne borbe u konkretnim drutvenim formacijama ve i
iz jednog dodatnog razloga: takav dominantan aparat
moe u istoj drutvenoj formaciji varirati zavisno od
raznih drutvenih klasa te formacije. Prethodne ana
lize pokazuju da je kolski aparat zaista dominantan
kada je u pitanju sitna huriozija u Francuskoj (to go
vori o specifinoj podrci koju sitna buroazija odavno
prua buroaziji); meutim, on to nije (kako u Francus
koj, tako i u ostalim kapitalistikim zemljama) kada je
re o radnikoj klasi. ini se da u odnosu na radniku
klasu, ta dominantna uloga neposredno pripada samom
ekonomskom aparatu, tj. preduzeu.
V
Dakle, moemo zakljuiti: nova sitna buroazija,
po svom mestu u ideolokim odnosima i po svom od
nosu prema radnikoj klasi, potie iz intelektualnog ra
da. To njeno mesto neposredno potvruje podelu in
telektualni/manuelni rad, onu podelu kojoj je, na dru
goj strani klasne barijere, izloena radnika klasa. Otu
da se to njeno mesto u sloenim vidovima javlja kao
mesto posedovanja monopola i tajne znanja, iz ega je
iskljuena radnika klasa.
Ali u odnosu na kapital i agense koji neposredno
vre funkciju kapitala, ta sitna buroazija zauzima, u
sklopu intelektualnog rada, potinjeno-podreeno mes
to. Tajna i monopol znanja, koji postaju funkcije kapi
tala, povlae sa svoje strane granine linije dominacije-subordinacije u okviru samog intelektualnog rada, gde

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

^ 01

se oni inae reprodukuju. Te se linije ovde poklapaju

sa osnovnom podelom na eksploatatore i eksploatisane,
pri emu kapital eksploatie veliku veinu onih koji
se nalaze u najamnom odnosu, a inae su neproizvodni.
Ta dominacija/subordinacija ima vid razlikovanja ru
kovodeih funkcija i njihovih nosilaca (buroaski kad
rovi: menaderski, rukovodei kadrovi javnog i privat
nog sektora) od podreenih funkcija. To se posebno
jasno ogleda u kolskom aparatu koji globalno repro
dukuje podelu intelektualni/manuelni rad na relaciji
radnika klasa ostali", istovremeno, a kroz razne
kanale i mree (specifian je sluaj visokih kola u
Francuskoj), reprodukuje odvajanje buroazije od nove
sitne buroazije.
Najzad, ta podela intelektualni/manuelni rad, koja
se u specifinom vidu reprodukuje u okviru samog
intelektualnog rada, obeleava unutranja razlaganja
nove sitne buroazije, razlaganja koja nisu hijerarhij
ska, ve se tiu dominacije (usitnjavanje znanja i stan
dardizacija zadataka intelektualnog rada, to pogaa
odreene sektore i delove izloene kapitalistikoj ra
cionalizaciji", proces unutranjeg kvahfikovanja-dekvalifikovanja intelektualnog rada). Ta razlaganja ukazuju
na unutranja razlikovanja u sistemu postojee eks
ploatacije: pripadnici nove sitne buroazije nisu izloeni
istom stepenu eksploatacije. To e se jasnije videti iz
analiza koje slede.

V. NOVA SITNA BUROAZIJA

I BIROKRATIZACIJA
INTELEKTUALNOG RADA

Kada je re o intelektualnom radu neproizvodnih

najamnih radnika, valja sagledati povezanost ideolo
kih i politikih odnosa koji takoe odreuju mesto
lih radnika, pri emu je intelektualni rad samo znak
tesne povezanosti te dve vrste odnosa.
I
Izuzev onih koji su neposredno povezani sa pro
cesom proizvodnje i kapitalistikim procesom rada u
strogom smislu te rei (rukovodioci i nadzornici pro
cesa rada, pogonski inenjeri i tehniari), ostali pri
padnici nove sitne buroazije ne vre funkcije politi
ke dominacije nad radnikom klasom (ili bar to ne
ine neposredno). Povezanost ideolokih i politikih
odnosa, koja te najamne radnike situira u okvire dru
tvene podele rada, iskazuje se kroz posebne oblike.
Pre no to ih prouimo, ukazaemo na sluaj ne
proizvodnih najamnih radnika koji su, mada ne pri
padaju ni nadzornicima procesa rada niti inenjerima
i tehniarima (dakle, ire shvaenom pojmu rukovod
stva), ipak situirani u industrijskim preduzeima: to
se odnosi na 32% zaposlenih u kancelarijama" i na
13% slubenika u trgovini".76 Poznato je da ta pojava
dobija danas poseban znaaj, i to usled koncentracije
kapitala; otuda se aparat preduzea proiruje onima
koji obavljaju te dodatne delatnosti (istraivanje koje
prethodi proizvodnji i prodaja koja dolazi posle proiz M. Praderie, Le Tertiaires, 1968., str. 46.

kiase

u savremenom

ka p it a l i z m u

vodnje). Mada ova okolnost ne menja nita u neproiz

vodnom karakteru njihova rada, ona utie na odnose
izmeu tih najamnih radnika i radnike klase: mada su
i sami podreeni i sve vie zavisni od kapitala i ruko
vodstva preduzea pomenuti najamni radnici kada
je u pitanju radnika klasa esto opravdavaju vlast
tog rukovodstva nad radnicima.
Dajem re D. Lokvudu koji, na osnovu mnogih
ispitivanja (razume se na svoj nain), ovako opisuje
to stanje: Poloaj administrativaca u procesu rada
stvara takav drutveni okvir u kome kancelarijski slu
benici (u sklopu preduzeft). . . tee da se, kao indivi
due, sasvim poistovete sa kadrovima upravljanja i nad
zora . . . Rezultat saradnje izmeu rukovodstva (menidmenta) i tih slubenika jeste drutvena izolovanost
kancelarijskih slubenika od manuelnog radnika. Pot
puna odvojenost te dve grupe radnik je verovatno
najoiglednije obeletje industrijske organizacije. Usled
krute podele izmeu kancelarije i proizvodnje,
niie preterano rei da se sa stanovita manuelnog rad
nika, menidment" preduzea zavrava najniim stepenom rutinskog pisara. Kancelarijski najamni rad
nik je povezan sa menaderskom vlau, iako, opte
uzev, nije stavljen u autoritarni odnos prema manuelnom radniku; naime, odluke kojima upravlja procesom
rada, rukovodstvo radije prenosi preko predradnika,
no putem staffa (slubenika). . . Ta administrativna od
vojenost kancelarijskog slubenika od rad n ik a... te
melji se pre svega na tajnovitom i poverljivom karak
teru kancelarijskog ra d a .. .77
U borbama koje se danas vode unutar fabrika, po
menuti najamni radnici nalaze se pod uticajem upra
ve, uzete u irem smislu te rei, tj. nastoje da se pois
tovete sa belim bluzama * Uvek se moemo kladiti
bez velike opasnosti da emo se prevariti da upravo
ti slubenici predstavljaju veliki deo netrajkaa me
u personalom preduzea koje je u trajku.
Ako se sada osvrnemo na politike odnose u krilu
ukupne drutvene formacije, moemo lako sagledati po
sebno mesto koje u tom pogledu zauzimaju funkcioneri i pripadnici dTavnog aparata. Da bi se shvatila
" The Blackeoaltd Worker, op cit., str. 81.
* Pod ,,belim bluzama" podrazumevaju se oni k o ji ne o b a v ljaju
manuelni rad. (Prlm. prev.).

304

NIKOS PULANCAS

uloga tih agensa u ostvarivanju i materijalizaciji od

nosa politike dominacije/subordinacije, koje vladajua
klasa namee putem drave svim ostalim podreenim
klasama, nije uopte potrebno pozivati se na sasvim
jasan sluaj posrednikog i podreenog personala raz
nih grana represivnog aparata. Po nekim vidovima
svojih funkcija, veliki deo pripadnika represivnih i
ideolokih aparata drave (nastavnici, novinari, po
moni slubenici itd.) samo su prosti izvrioci zadataka
ideolokog utuvljivanja i politike represije nad pot
injenim klasama, upravo nad glavnom rtvom nad
samom radnikom klasom (po tome se i razlikuju od
buroaskih vrhova aparata kojima su i sami podre
eni i potinjeni). Pri tome oni ne komanduju uvek
neposredno radnikom klasom: poreski slubenik, u
okviru administrativnog aparata kome pripada, ne dri
pod sobom nikakve radnike.
II
Ali valja ii dalje da bismo shvatili pravo mesto
neproizvodnih radnika u politikim odnosima dru
tvene podele rada, tj. njihov odnos prem a intelektual
nom radu odvojenom od manuelnog rada, i to u slu
ajevima kada oni nad radnikom klasom ne vre
dominaciju u pravom smislu te rei. U stvari, glavni
aspekt tog pitanja rezultat je injenice a se u samom
okviru nove sitne buroazije odvijaju interior izaije
i inducira reprodukcija vladajuih politikih odnosa
odreene kapitalistike formacije. Mesto nove sitne
buroazije, u sutini, karakterie upravo ta inducirana
reprodukcija, a pripadnici te klase ne prim enjuju na
sebe, tj. jedni na druge, politike odnose po uzoru (do
due, izoblienom) na one odnose dominacije, koji
preovlauju u drutvenoj formaciji. Posmatrana sa tog
stanovita, nova sitna buroazija predstavlja posred
nu klasu, ne zato to je direktan, stvarni posrednik
(karika ili predajnik) odnosa dominacije buroaske
klase nad radnikom klasom, ve pre svega zato to
predstavlja retortu i izuzetan uzorak interioriziranog
delovanja (dakle, specifinog delovanja) tog odnosa u
okviru sebe samog: mesto nove sitne buroazije nije
legitimizirano toliko dominacijom ili subordinacijom,

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

3Q5

koliko ono daje legitimitet odnosu kapitalistike domi

nacije/subordinacije, pri emu se stvara izoblien kon
centrat.78
Upravo se tu i ispoljava izraena tendencija ka
naglaenoj birokratizaciji koja utie na organizaciju
rada najveeg broja neproizvodnih najamnih radnika
(na tome insistiraju brojni autori). Problem je veoma
irok i ja ga ovde neu temeljno razmatrati. Neu po
kuavati ni da pobijem niz shvatanja o birokratiji,
shvatanja koja polazei od institucionalistike prob
lematike organizacije uopte, u toj birokratiji vide
glavni fenomen industrijalizovanih drutava, dodajui
tome i organizaciju samih proizvodnih jedinica (birokratizacija preduzea). Jednostavno u podsetiti79 da
se birokratizacija ne poklapa sa prostom tehnikom
organizacijom rada, koja odgovara nekoj uroenoj
racionalnosti ili iracionalnosti kapitalizma. Strogo
uzev, ta birokratizacija je posledica injenice da u
drutvenoj podeli rada dolazi na institucionalnom planu
do spoja buroaske ideologije, sitnoburoaske ideoloke
podskupine (ideoloki odnosi) i primeme, odnosno
iskrivljene reprodukcije buroaskih politikih odnosa
dominacije/subordinacije. Ta obeleja su, pored os
talih, prouavali Marks, Engels, Lenjin, ali i M. Veber;
ona u aksiomizaciji odreenog sistema predstavljaju
pravila i norme na osnovu kojih se vri rasporeivanje
domena aktivnosti i nadlenosti. A to su sledea obe
leja bezlina priroda r a z n i h funkcija; fiksno plaa
nje; izbor kadrova, poev od vrhunskih, bilo na os
novu konkursa blio na osnovu diplome; posebni oblici
prikrivanja znanja u organizaciji, i to putem birokrat
ske tajne"; posebni oblici delovanja hijerarhije kroz.
stepenasto delegiranje vlasti (o tim izrazima e jo
biti govora); centralizam pomou koga ceo ovaj sloj
komunicira sa drugima, i to posredstvom vieg sloja,
to dovodi do posebne izolovanosti pripadnika tog sloja
itd.
Ali ovde se radi o birokratizaciji kao tendenciji
koja materijalizuje ideoloko-politiko delovanje na ne
proizvodan rad, a ne o birokratiji kao nekoj organi
zaciji stalnih i jednoobraznih odnosa od vrha do ,,bnn Videti tekst na strani 323 328. ove knjige.
' To pitanje sam llroko razmatrao u Pouvoir polltiquM t i C lao-'
toclalts, tom II, poslednje poglavlje.

306

N1KOS PULANCAS

ze (a upravo takva shvatanja susreemo kod najve

eg broja sociologa koji govore o tom fenomenu).80 Uos
talom, videemo kakve praktine posledice ima razli
kovanje birokratizacije od birokratije.
Birokratizacija o kojoj je re, ne ograniava se
danas samo na javni sektor dravnog aparata u stro
gom smislu te rei, ve karakterie (dodue, u razlii
tim stupnjevima) one privatne take u kojima je
okupljena velika veina neproizvodnih najamnih rad
nika, a to su banke, osiguravajua drutva, preduzea
koja se bave privrednom propagandom i marketingom
(kancelarijski slubenici), trgovinska preduzea, sek
tor usluga (bolnice, istraivake laboratorije itd). Sa
danje proirivanje birokratizacije rezultat je, u sutini,
procesa koncentracije i centralizacije kapitala, novih
vidova drutvene podele rada koju taj proces namee,
kao i generalizacije i proirivanje najamnog odnosa
u sektoru kojim dominira intelektualni rad. Ta biro
kratizacija vri znaajan, mada i protivrean uticaj
na one koji su joj izloeni.
Ako govorimo o bitnim obelejima tajne znanja
(birokratska tajna) i o delegiramju vlasti, postaje jasno
da agensi o kojima je re, iako su u celini podreeni
vrhovima i rukovodstvu, reprodukuju ta obeleja
u svojim unutranjim odnosima. U odnosu na one ko
jim a su podreeni, razni sitni buruji zadravaju deo
te opsenarske tajne znanja, ime se opravdava onaj
deo delegirane vlasti koju oni vre. U tome i jeste
pravi smisao hijerarhije. Svaka birokratizovana in
stanca podreuje nekoga, ali je i sama podreena nekome: ovek je uvek istovremeno nekome .nadreen
i nekome podreen. Ali ta birokratizacija ne srne
biti shvaena kao model organizacije, niti sme biti
poistoveena sa idealnim tipom birokratije poput
birokratije dravnih a p a ra ti ili tradicionalne birokra" Pored dobro poznatih analiza koje su izvrSili Parson i Dahrendorf, to isto vai i za sledee radove: P. Blau, Bureaucracy in Modern
Society, 1956; A. G ouldner, Patterns o f Industrial Bureaucracy 1964; A.
Etzioni, M odern Organisation, 1965; M. Crozier, Le p h in o m ln e bureaucratique, 1963. M eu bro jn im diskusijam a koje su o tome voene u Francuskoj
(poev od pedesetih godina), posebno istiem izvrsne kritike prim edbc
koje je u vezi s tim stru jam a iznec Claude Lefort (objavljeno u
Critique de la bureaucratie, 1972.).

K1.ASE U SAVREMENOM KAPITAUZMU

yyj

tije dravnog aparata iz vremena Napoleona ili Bizmarka. Oblici birokratizacije su sloeni i sami podloni
promenama. Cak se moe rei da je preiveo i da pri
pada prolosti onaj oblik birokratizacije koji je iz
graen na centralistikom! litaristikim osnovama. To,
meutim, ne znai da se danas ne reprodukuju bitna
obeleja birokratizacije.
Nekorisno je nastaviti sa opisivanjem dobro po
znatih injenica. Ali se m ote rei da se, zahvaljujui
povezivanju ideolokih odnosa tajna i unutranja
monopolizacija znanja sa politikim odnosima, biro
kratizacija u sutini javlja kao specifina materijalizacija, u drutvenoj podeli rada, onog intelektualnog
rada koji je u kapitalistikom smislu odvojen" od
manuelnog rada.
U stvari, birokratizacija se razlikuje od fabrikog
despotizma koji je svojstven drutvenoj organizaciji
manuelnog rada. Sasvim suprotno stanovite ima veina
sociologa rada" (birokratizacija preduzea); oni
u tome slede samog M. Vebera. U fabrikom despotizmu
zasnovanom na izvlaenju vika vrednosti, tj. na vlar
dajuem odnosu eksploatacije, buroazija vlada nad
radnikom klasom i ugnjetava je: meutim, radnika
klasa u sebi uopte ne reprodukuje odnose domina
cije/subordinacije. ak i kada u okviru manuelnog rada
zapaamo tendenciju ka reprodukciji podele intelektualni/manuelni rad, ta reprodukcija uopte neona one
oblike koji postoje u okviru intelektualnog rada. Raz
ni slojevi radnika (kvalifikovani, priueni, nekvalifikovani, kao i pojedine podgrupe u okviru tih kategorija)
u svojim meusobnim odnosima (u odnosima viih
prema niim slojevima) ne vre monopolizaciju zna
nja, niti izgrauju odnose vlasti, u svakom sluaju ne
onakve odnose kakvi se razvijaju unutar birokratizovane
sitne buroazije. Posmatrana sa tog stanovita, tj. sa
stanovita same organizacije fabrikog rada u okviru
radnike klase, vlast pripada nadzornicima i onima koji
rukovode, tj. predradnicima, tehniarima itd. Meutim,
kada je u pitanju birokratizovana nova sitna buro
azija, onda u skladu sa interiorizacijom svojstvenom
ideolokopolitikim odnosima koji je karakteriu u
samoj organizaciji njenog roda, svaki pripadnik te
klase ispoljava tenju da onima koji su mu potinjeni
namee odnose proete vlau i tajnom znanja.
20*

308

NIKOS PULANCAS

Razume se, politika buroazije se upravo sastoji

u interiorizaciji te vrste odnosa u radniku klasu: ali
ta politika se tu sudara sa podrutvljavanjem procesa
proizvodnog rada, procesa koji radniku klasu stalno
tera da podriva te odnose, a to je upravo sutina antihijerarhijskih revandikacija radnike klase, sutina ko
ja se po svom sadraju potpuno razlikuje od revandi
kacija nove sitne buroazije. Nije sluajno to buro
azija, u nastojanju da te politiko-ideoloke odnose
interiorizira u radniku klasu, mora da se poslui po
sebnom radnikom aristokratijom i sindikalnim birokratijam a klasne saradnje" (Lenjin). Pazume se, to
ide uporedo sa dominacijom buroazije nad radnikom
klasom, ali biva stalno podrivano odnosima rada u
okviru radnike klase (klasni nagon"). Meutim, interiorizacija tih odnosa u birokratizovanu novu sitnu
buroaziju izvire iz reprodukcije samog njenog mesta
u drutvenoj podeli rada. Otuda u preduzeu nema
birokratske reprodukcije, sem u meusobnim odnosi
ma slubenika.
Vidimo, dakle, da ti odnosi, nastali u birokratskoj
organizaciji rada, nisu nita drugo do inducirana, tavie iskrivljena reprodukcija politiko-ideolokih od
nosa klasne dominacije/subordinacije. Dominacija ko
ju pripadnik sitne buroazije vri nad njem u podree
nima, nije ona dominacija (tj. nije klasna dominacija
nad elom sitnom buroazijom) koju sprovode kapi
tal i oni koji vre tu funkciju. Sitni buruji nemaju
stvarnu vlast jedni nad drugima (vlast koja se poklapa
sa klasnim odnosima), ve ovlaenja (ovlaenje up
ravo oznaava induciranu reprodukciju te vlasti). Taj
kapital uvek postoji, a njegovo postojanje odreuje
samu takvu drutvenu organizaciju rada; otuda klas
nu vladavinu nikako ne zam enjuje neka jednoobrazna
dom inacija/subordinacija koja hi proisticala iz same
prirode organizacije. Ali ni to nije sve. Naime, ta
vladavina vrenje vlasti buroazije nad birokratizovanim delom sitne buroazije dobija (u procesu rada)
oblike koji se potpuno razlikuju od njene vladavine
vrenja vlasti nad radnikom klasom, pri emu
izvlai viak vrednosti posredstvom fabrikog despotizma.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

209

Prema tome, moemo razjasniti neka pitanja koja

se odnose na te aparate.
1. Razna preduzea" u kojima se organizuje rad
najamnih radnika nisu nita drugo do obini aparati:
ona materijalizuju i oliavaju ideoloko-politike od
nose povezane sa specifinom eksploatacijom kojoj su
izloeni pomenuti najamni radnici. Ako izuzmemo
dravne aparate, ti aparati nastaju iz ekonomskih apa
rata. Uostalom, ve smo videli da se pojam aparata
moe ograniiti samo na aparate drave (represivni i
ideoloki aparati drave).
2. Nasuprot institucionalistikim analizama teo
rije organizaciji", jasno se vidi da razne aparate ne
odreuje njihova uroena organizaciona struktura, ve
njihove drutvene funkcije. U stvari, materijal izai ja
buroaskih politiko-ideolokih odnosa (kapitalistiki
aparati") ne odvija se na isti nain: sama unutranja
struktura aparata zavisi od klasa koje su u njima prisut
ne, dakle od klasne borbe koja se vodi u njima. Aparat
u kome je radnika klasa masovno i preteno prisut
na, uvek se razlikuje od ostalih aparata. To vai ne
samo za ekonomski aparat proizvodna jedinica
ve i za one ideoloke aparate drave, koji su namenjeni radnikoj klasi. U te aparate nikada nije mogue
asimilirati ak ni neku partiju socijal-demokratskog
tipa ili neki radniki" sindikat klasne saradnje, mada
oni na osobit nain materijalizuju vladavinu buroaske
i sitnoburoaske ideologije nad radnikom klasom:
prisustvo radnike klase se tu uvek ispoljava kroz
specifine efekte, to upravo ini sr Lenjinovih ana
liza socijaldemokratskih radnikih partija.
3. Ove pretpostavke nas dovode do shvatanja te
meljnog razlikovanja koje, kada je u pitanju odnos
prema aparatima, postoji izmeu marksisitikih ana
liza i raznih institucionalistikih pojmova moi i
vlasti, hijerarhije. Koncepti dominacije i vlasti
mogu se primenjivati, u okviru i van aparata, jedino
na odnose klasne borbe, tj. na odnose izmeu samih
klasa (dominacija i vlast buroazije nad sitnom burfoMdjom, buroazije nad radnikom klasom). Autoritet
* hijerarhija oznaavaju, u stvari, induciranu repro
dukciju vladajuih odnosa unutar svake klase, i to na

310

NI KOS PULANCAS

specifian nain za svaku od tih klasa: to vai upravo

za procese un u tar sitne buroazije koja se nalazi u
aparatima. Aparati su posledica klasne dominacije i
vlasti, ali oni istovremeno m aterijalizuju i oliavaju
tu induciranu reprodukciju.
4.
I tako uoavamo da aparate moemo razvrsta
vati:
a) Pre svega, na osnovu klasnih barijera: ne samo
to je svako preduzee vertikalno podeljeno prema
mestima koja zauzimaju buroazija, sitna buroazija
i radnici, ve je ono esto i horizontalno omeeno. U
stvari, sloeno preduzee-jedinica proizvodnje sas
toji se iz dva aparata iz fabrike i njenog despotizma
(radnika klasa) i adm inistrativnog, kancelarijskog
aparata itd. (sitna burozija).
b) zatim na osnovu unutranjeg ftmkcionisanja
raznih klasa koje se nalaze u tim aparatima; to se po
sebno odnosi na sitnu buroaziju, a ispoljava se na
veoma specifian nain. Ako autoritet i hijerarhiju
shvatimo kao induciranu reprodukciju klasne vlasti,
onda vidimo da samo polje njene primene (tj. induci
rana reprodukcija a okviru sitne buroazije) nema line
arnu i jednoobrazno stepenastu konfiguraciju.
III
Kada je u pitanju birokratizovan sektor nove sit
ne buroazije u njem u se vri specifina interiorizacija
politiko-ideolokih odnosa dominacije/subordinacije,
to ima dalekosene posledice po pripadnike te klase.
To se konkretno ogleda u injenici da ti pripadnici sitne
buroazije teku karijeru. Naime, oni sasvim opravdano
mogu raunati da e tokom svog radnog veka osvo
jiti sve stepenice", tj. da e u svojoj pedesetoj gjodini
imati platu za 15,20 ili 50% veu od one koju su primali
kada im je bilo dvadeset godina. Razume se, to nije
opta pojava, je r je takav uspeh u karijeri rezervisan
za veoma mali broj pripadnika niih slojeva, izloenih
usitnjavanju radnih zadataka u okviru intelektualnog
rada. Ali obini statistiki podaci ipak pokazuju da po
stoji razlika kada je u pitanju radnika klasa. Ogrom
na veina r&dnika dostie maksimum najamnine iz
meu svoje dvadesete i tridesete godine, a zatim najam-

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

tiina opada. Otuda razlike izmeu penzija (razlike i u

osnovama za njeno izraunavanje) pripadnika nove sitne
buroazije i penzija radnika koji su stekli to pravo"
(ukoliko pre toga nisu poginuli na radnom mestu): po
znato je da nova sitna buroazija ima vee izglede da
ostane u ivotu no radnika klasa. I jo neto: sasvim
tanak sloj radnike klase prima mesenu platu (vid na
grade za itav ivot proveden u radu), dok to isto
vai za ogromnu veinu slubenika.
Jasan je znaaj koji za radniku klasu imaju karije
ra" i napredovanje; to se pre svega ogleda u kretan ju
radnika tokom njihovog radnog veka (unutargeneracijsko kretanje). Kada se proue podaci o radnicima-mukarcima koji su menjali mesto, vidi se da samo 14%
kvalifikovanih radnika prelazi u tehniare, dok je taj
procent skoro nepostojei kod priueih i nekvalifikovanih radnika; u stvari, vie je prisutan proces masov
nog dekvalifikovanja: 34% kvalifikovanih radnika pre
lazi u priuene ili nekvalifikovane radnike. Nasuprot
tome, od ukupnoj* broja obinih kancelarijskih slube
nika koji menjaju mesto tokom svog radnog veka,
48% slubenika-mukaraca prelazi u srednje i vie kad
rove (25% postaju radnici), a 57% slubenica postaju
srednji i visi kadrovi (6% postaju radnice); od ukupnog
broja trgovinskih radnika koji menjaju mesto, 29%
nametenika postaju struni kadrovi (28% postaju
radnici). Rastue unutranje kretanje pripadnika sit
ne buroazije u okviru same nove sitne buroazije
ogleda se isto tako i u smeni generacija: uzeemo samo
primer mukaraca oko 2396 sinova slubenika po
staju srednji kadrovi, dok je to sluaj za samo oko
10% sinova radnikft.81
Najzad: kada je re o pripadnicima sitne buroazije
na koje deluje birokratizacija (privatna ili javna), le" Izvori: INSEE, E nq u ite sur la qualification professionale de 1964.
(podaci koji se odnose na aktivno stanovnitvo Izmeu 1959. i 1964.
godine). Podaci o kretanjima tokom ivota objavljeni su u Btudes et
Confonctures, oktobar 1966, dok se podaci o meugeneracijsklm kreta
njima nalaze u Btudes et Confonctures. februar 1967. O ovoj potonjoj
ernl D. Betrauz Je objavio primcrne radove (pored ostalog, ..Lhdrfdlt
odale en France" u Economic et Statistique. februar 1970; ..Nouvelle
perspectives sur la mobllltd soclale en France" u (Jualifv and Quantity
sveska V, Jun 1971. ltd.). Te podatke Je u osnovi potvrdil.i nova anketa
provedena 1970. godine (njeni rezultati JoS nisu objavljeni).

312

NIKOS PULANCAS

peza unutranje platne hijerarhije je vea i otvorenija

no to je to sluaj u okviru radnike klase. Ako uzme
mo podatke koji se odnose samo na privatan i poluprivatan sektor, videemo da su u 1969. godini neto
godinja prim anja u okviru radnike klase bila slede
a: nekvalifikovani radnik 8.854 franka; priuen
radnik 10.467 fr.; kvalifikovani radnik 13.116 fr.
Meutim, ta ista prim anja su iznosila kod trgovinskih
nametenika 12.344 franaka kod kancelarijskih slu
benika 13.350 fr; kod srednjih administrativnih
kadrova 27.958 fr. (ovde nisu uzeti u obzir vii kad
rovi koji najee pripadaju buroaziji). Valja imati u
vidu da je razlika izmeu ovih najamnih radnika iz
baze i srednjih kadrova" mnogo vea od razlike iz
meu radnike klase i tehniara. Razume se, navedene
brojke nisu jo dovoljno znaajne. Stvari postaju jas
nije kada te brojke uporeujemo sa rasporedom na
jam nina po privrednim delatnostima i po razredima"
prosenih godinjih neto prim anja. Ako uporedimo one
privredne aktivnosti" koje nas ovde zanimaju (razne
grane trgovine, usluge, banke, osiguranje, agencije, hi
gijena, privatne administrativne slube) sa industrij
skim privrednim delatnostima", ispoljie se jasna
razlika: ogromna veina radnika veoma brzo dostie
gornju granicu odreenog razreda", dok je kod os
talih najam nih radnika taj raspored uravnoteeniji u
okviru ire lepeze platnih razreda" (uz nejednakosti o
kojima e kasnije biti rei).82 Kada su u pitanju inov
nici, stvar je jo oiglednija.
Ovde svakako valja stalno imati u vidu da se smi
sao hijerarhije, kada je u pitanju radnika klasa, iz
osnova razlikuje od smisla koji ona ima kada se radi
o sitnoburoaskoj karijeri. ak i kada priuen radnik
prelazi iz nieg u vii stepen svoje kategorije ili kada
kvalifikovan radnik postane visokokvalifikovan, to za
njega nema isti znaaj (u sklopu ideoloko-politikih
odnosa vlasti i tajne znanja) kao kada je u pitanju si
tan buruj koji, ak i kada se ne popne dovoljno viso
ko (veina ima veoma ogranieno kretanje u okviru
same sitne buroazije), ipak ima specifinu vlast nad
neposredno podreenim ljudima.
Sve to ima znaajne posledice po veoma posebnu
ideologiju drutvenog napredovanja tih ljudi: te poslc* Op. cit., u Zbornicim a IN SEE, str. 58.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

dice su povezane sa konkurentskom izolovanou meu

tim ljudima, Sto se ogleda u birokratizovanim ideoloko-politikim odnosima; ta izolovanost odudara
od klasne solidarnosti u redovima radnike klase. Otu
da svakodnevno uoavamo reperkusije koje takvo sta
nje ima na klasnu borbu, tj. uoavamo tekoe i po
sebnosti svojstvene Strajkakom pokretu nove sitne
buroazije.
IV
Birokratizacija rada neproizvodnih najamnih rad
nika, mada danas predstavlja izraenu tendenciju, ne
deluje na sve najamne radnike (to emo kasnije videti),
i to je jo vanije ne pogaa ih na isti nain. Otuda
ve danas shvatamo da taj element birokratizacije
materijalizaoija i olienje politiko-ideolokih odnosa
i razlike koje u tom pogledu postoje unutar nove
sitne buroazije, predstavljaju znaajne inioce razla
ganja nove sitne buroazije na klasne delove. Te dife
rencijacije i razlaganja nove sitne buroazije ne moraju
se poklapati sa diferencijacijama u ekonomskim od
nosima (najamni radnici u oblasti prometa, usluga, apa
rata drave). Naime, birokratija se iri transverzalno
kroz razne skupine.
To dolazi otuda to i sama birokratizacija dovodi
do protivrenih posledica u okviru nove sitne buro
azije. U stvari, mnogi autori, meu kojima R. Mils i D.
Lokvud, smatrali su da ta birokratizacija pribliava
uslove rada tih najamnih radnika uslovima rada rad
nike klase (obezliavanje funkcija, autoritarni, hijerar
hijski odnosi itd.). Primenjene na celinu birokratizovane nove sitne buroazije, te tvrdnje se pokazuju kao
pogrene i to stoga to asimiliraju tu birokratizaciju
u fabriki despotizam. Problem je u neem drugom: u
krilu onih sektora nove sitne buroazije, koji su izlo
eni toj birokratizaciji, ona ak dovodi do novih unu
tranjih cepania; time se povlai jasna razlika izmeu
posrednih kadrova i mase niih kadrova, postepeno
razvlaivanih od ,,znanja (unutranje funkcionisanje
birokratske tajne") i liavnnih vlasti. Uvek povezano
sa unutranjim diferencijacijama u okviru eksploata
cije koja se sprovodi, to ima znaajne posledice po
klasne pozicije tog nieg sloja sitne buroazije.

VI.
NOVA SITNA BUROAZIJA
I DISTRIBUCIJA NJENIH PRIPADNIKA

Najzad, ukazujemo na poslednji element koji se

tie distribucije pripadnika nove sitne buroazije i nji
hove reprodukcije u odnosu na tu klasu: ovog puta
nije posredi kretanje tih pripadnika u krilu same sitne
buroazije, ve oblici njihovog prem etanja u druge
drutvene klase. Mada su zvanini statistiki podaci
INSEE i ovde dosta zbrkani (to dolazi usled klasifika
cija kojih se pridrava INSEE dobro poznate ,,drutveno-profesionalne kategorije), iz njih ipak moemo
izvui izvesne indikacije.83
Kada su u pitanju pripadnici nove sitne buroazije
reklo bi se da u sadanjim kapitalistikim formacijama
njih karakterie veoma specifian oblik prelaenja u
druge drutvene klase. Dodue, razne skupine se ne po
naaju na isti nain. To vai kako u pogledu radnog
veka tih pripadnika, tako i kada je u pitanju smena
generacija (njihova deca). Radi se o posebnom znaaju
i o specifinim oblicima tog prelaenja. U stvari, moe
mo konstatovati sledee:
a) procenat prelaenja tih najamnih radnika (to
kom njihovog radnog veka) u druge drutveno-profesionalne kategorije" (to govori o klasnoj mutaciji),
znatno je vii no u sluaju buroazije ili radnike klase;
b) kada je u pitanju smena generacija, zapaa se
da deca pripadnika sitne buroazije u mnogo manjem
broju ostaju u istoj klasi, no to je to sluaj sa potom
cima buroazije ili radnike klase: vie od 70<> dece
* Prethodno navedeni izvori.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

3 J5

radnika postaju radnici, a vie od 43% dece buruja

postaju buruj i, dok samo 27/o od ukupnog broja dece
pripadnika nove sitne buroazije ostaju u istoj klasi.4
Osim toga uoava se sledee:
1. U sadanjoj fazi monopolistikog kapitalizma ta
sitna buroazija proiruje svoje pozicije. Meutim,
njeni pripadnici ispoljavaju karakteristinu nestabil
nost u pogledu zadravanja tih pozicija. Ta nestabil
nost je karakteristina zato to, s jedne strane, povlai
razliku izmeu onih koji pripadaju sitnoj buroaziji
i onih koji ine buroaziju i radniku klasu, dok se, s
druge strane, ona ne moe izjednaiti sa formalno
slinom nestabilnou siromanog seljatva i tradicio
nalne sitne buroazije: u sluaju ovih poslednjih, ma
sovni prelazak njihovih pripadnika u druge drutvene
klase, izazivan je samim eliminisanjem njihovog mesta
u razvitku monopolistikog kapitalizma.85
2. Znatan deo onih koji m enjaju klasu upada" u
radniku klasu: to je uglavnom sluaj sa slubenici
ma". Od ukupnog broja slubenika-mukaraca koji
tokom svog radnog veka menjaju klasnu pripadnost,
28% slubenika iz oblasti trgovine i 25% kancelarij
skih slubenika odlaze u radniku klasu. Posmatrano
sa meugeneracijskog stanovita, izlazi da 40% sinova
i 17% erki slubenika postaju radnici i radnice.
11 Ovaj postotak Je izraCuoat tako Sto su posmatrana deca (muka
l enska) kako srednjih kadrova, tako i deca raznih slubenika, koja
postaju bito srednji kadrovi, bilo slubenici. Da bih izvrio ovo pregruplsavanje, oslonio sam se na neobraene" brojke (z citirane ankete
INSEE (s obzirom na injenicu da su te ankete sprovedene pod uticajem
Ideologije o pokretljivosti, jasno je da takvo pregruplsavanje nikada
nije bilo izvreno). Valja Imati u vidu da Je varljiva brojka od 4JH za
(lecu buroazije, koja postaju 1 sama buriujl; anketa je, u stvari, obuh
vatila lica starija od 45. godina (anketa Iz 1904. obuhvata lica roena
1919. I kasnije). To snaCl da u trenutku sprovoenja ankete, znatan broj
dece buruja Jo nije mogao da se Javi u funkciji naslednika (ne u
smislu kulturnog naslada o kome govori Bourdleu, ved u smislu nasledlvanja r.veteeg, opipljivog novca), niti da postane direktan pripadnik
buroazije, tj. da tantrni svoje roditelje: to Je element kontrapokrrt
Ijivosti" na koji ukazuju ankete koje Je sproveo Gtrod u SvaJcarskoJ.
' O tome videti i-itlrnne lanke kole ie objavio D. Bertaux.

316

NIKOS PULANCAS

3.
N asuprot tome, procenat onih pripadnika sitne
buroazije koji prelaze u buroaziju nesravnjivo je
vii od procenta koji vai za radniku klasu. Meutim
to prelaenje u redove buroazije odnosi se na manjinu
sitnoburoaskih mutanata, na manjinu koja je, kao
takva, veoma m alobrojna. Skoro ne postoji sluaj da
neki radnik tokom svog radnog veka pree u redove
buroazije, dok to polazi za rukom nekim slubenicimarmukarcima (oko 10/o postaju vii kadrovi). Pro
cenat je vii kada su u pitanju srednji kadrovi. Meugeneracijski posmatrano, izlazi da oko 10,5% sinova
pripadnika nove sitne buroazije prelazi u redove
buroazije, dok se to deava samo sa oko 1% sinova
radnika.
Valja se zadrati upravo na tom poslednjem as
pektu pitanja. Insistiracemo pre svega na nitavnosti
buroaske problem atike drutvene pokretljivosti; jed
nostavno emo podsetiti da temeljni aspekt reproduk
cije drutvenih odnosa drutvenih klasa nije
aspekt agensa", ve aspekt reprodukcije mesta koja
zauzimaju te klase. Prema jednoj apsurdnoj hipotezi
izlazi da se klasna struktura kapitalistike formacije
ne bi bitno izmenila ukoliko bi u meugeneracijskim
kretanjim a dolo do toga da buruji postanu proleteri,
a proleteri buruji, odnosno da se buruji pretvore u
sitne buruje i obrnuto, ili da sitni buruji preu u
proletere i obrnuto. Naime, tvrdi se da bi uvek posto
jala mesta rezervisana za kapital, radniku klasu, sitnu
buroaziju itd.
Razume se, ta hipoteza je apsurdna, je r iako dru
tvene klase date kapitalistike formacije ne predstav
ljaju kaste ili zatvorene redove", reprodukcija mes
ta i reprodukcija agensa koji zauzimaju ta mesta jesu
samo dva meusobno povezana aspekta drutvenih
odnosa.
Ta povezanost je vrlo posebna kada je u pitanju
nova sitna buroazija. Pripadnici te klase imaju mnogo
vie izgleda od radnika da se domognu mesta rezervisanog za buroaziju (ako tako moemo rei). Aparat
pomou koga se vri to prelaenje jeste opet kolski
aparat koji posredstvom obrazovanja-kvalifikovanja
intelektualnog rada deluje i kao distributer odreenih
pripadnika nove sitne buroazije u redovima buro
azije.

KI.ASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

jjy

Namerno pojednostavljujui sloenost pomenutih

pojava, mogli bismo rei da se tu radi o odreenoj po
litici buroazije, o savreno jasnoj politici u onim
formacjama u kojima je buroaziji potrebna po
drka sitne buroazije prilikom suoavanja sa rad
nikom klasom (to je naroito sluaj u Francus
koj): tu podrku su dugo odreivali karakter i izuzet
no znaajna uloga koju u tom pogledu ima kapitali
stika kola u Francuskoj (sistem konkursa, na pri
mer). Takvo stanje stvari zaista vri znatan ideoloki
uticaj na novu sitnu buroaziju; to je ideologija dru
tvenog napredovanja i uspona u redove buroazije,
praena ulogom koja se dodeljuje obuavanju itd. Ti
ideoloki aspekti su u skladu sa realnim supstratom,
pri eonu je taj supstrat veoma daleko od onoga kakvim
ga predstavlja uobrazilja nove sitne buroazije: ta pre
laenja kao takva i u pogledu na celu klasu nove sitne
buroazije, u stvari su veoma ograniena, ali i dalje
pothranjuju iluzije i nade pripadnika te klase, kako u
odnosu na same sebe, tako pre svega i kada
su u pitanju njihova deca.
Ovaj potonji fenomen ne deluje jednako i u istom
stepenu na celinu nove sitne buroazije: u okviru te
klase postoje znaajne razlike koje, kao to emo vide
ti, dovode do njenog razlaganja na klasne delove.

VII.
KLASNO ODREENJE
TRADICIONALNE SITNE BUROAZIJE

Pre no io nanemo pitanje sitnoburoaske ideolo

gije, trebalo bi se zaustaviti na klasnom odreenju
tradicionalne sitne buroazije. Ovde u biti jo krai:
strukturalno klasno odreenje te klase, koje su pre
svega imali u vidu Marks, Engels, pa ak i Lenjin, pred
stavlja manji problem no odreenje nove sitne buro
azije.
Ako se ograniimo na mesto koje tradicionalna
sitna buroazija zauzima u odnosima proizvodnje, mo
gli bismo rei da ono obuhvata sitnu proizvodnju i sit
no vlasnitvo.
a) Sitna proizvodnja: u osnovi se radi o zanatskim
oblicima ili ak o sitnim porodinim preduzeima u
kojima je isto lice jednovremeno vlasnik/pritealac
sredstava za proizvodnju i neposredni radnik. Pravo
reeno, tu nema ekonomske eksploatacije sve dok ti
oblici proizvodnje ne ponu zapoljavati najamne rad
nike, odnosno dok to ine samo povremeno. Rad obav
ljaju uglavnom stvarni vlasnik ili lanovi njegove po
rodice, koji za to ne prim aju najamninu. Ta sitna pro
izvodnja izvlai profit iz prodaje svojih roba i kroz
ukupnu preraspodelu vika vrednosti, ali ne izvlai
direktno viak rada.
b) Sitno vlasnitvo: uglavnom se radi o sitnoj trgo
vini u oblasti prometa. Pomognut od strane lanova
svoje porodice, vlasnik sredstava sam radi i tek po
vremeno upoljava najamne radnike.
Ono to je u takvim odnosima proizvodnje zajed
niko i jednoj i drugoj skupini tradicionalne sitne

KLASE U SAVREMENOM

KAPITALIZMU

3 jg

buroazije, jeste injenica da je neposredni radnik

istovremeno i vlasnik sredstava za rad, tj. injenica
da uporedo sa vlasnitvom nema neposredne eksploa
tacije najamog rada. Ta sitna buroazija ne nastaje
na bazi kapitalistikog naina proizvodnje, ve na bazi
proste robne proizvodnje koja je, istorijski posmatrano, predstavljala prelazni oblik iz feudalnog u kapitalis
tiki nain proizvodnje. Ta sitna buroazija postoji
danas u razvijenim kapitalistikim formacijama samo
u onoj meri u kojoj prosta robna proizvodnja i dalje
zauzima mesto u proirenoj reprodukciji kapitalizma,
odnosno u meri u kojoj to dozvoljavaju politiki oblici
koje je dobila ta reprodukcija. Ve su Marks i Engels
ukazali na tendenciju propadanja sitne buroazije kao
posledicu uspostavljanja dominacije kapitalistike pro
izvodnje i njene reprodukcije.

V III. SITNOBUROASKA IDEOLOKA

PODSKUPINA I POLITIKI STAV
SITNE BUROAZIJE

Strukturalno odreenje nove sitne buroazije u

drutvenoj podeli rada usmereno je na efekte u ideolo
giji njenih pripadnika, to neposredno utie na njihove
klasne politike stavove. Odmah emo rei da ti efekti
nisu isti kada su u pitanju razliiti delovi nove sitne
buroazije, delovi koje moemo omeiti upravo zahva
ljujui pomenutom strukturalnom odreenju, i to pola
zei od njihovih sadanjih preobraaja: injenica to
moemo otkriti zajedniki fond tih ideolokih efekata
(to je obeleje ukupne nove sitne buroazije) ne pred
stavlja nikakvu prepreku za otkrivanje specifinih efe
kata. Najzad, ti ideoloki efekti u okviru nove sitne
buroazije neobino su slini onima koje klasno odre
enje tradicionalne sitne buroazije ima na tu klasu
(u tome se i ogleda pripadnost agensa nove sitne bur
oazije istoj klasi sitnoj buroaziji).
I
Najpre moramo izloiti nekoliko osnovnih pravaca
u izuavanju sitnoburoaske ideologije. Posmatrana sa
stanovita svog mesta u klasnom odreenju kapitalis
tike formacije, sitna buroazija nema autonoman i
dugoroan klasni politiki stav. Buroazija i proleta
rijat su dve temeljne klase: otuda postoje samo dve
prave klasne ideologije ideologije dve klase koje su
iz osnova i do kraja politiki suprotstavljene. Time e
limo rei da kao artikulisane i relativno sistematizovane celine postoje jedino dominantna buroaska ideo
logija i ideologija povezana sa radnikom klasom.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

Kada se radi o sitnoj buroaziji, upravo zbog toga

moemo govoriti o postojanju sitnoburioaske ideolokontekstu klasne ideoloke borbe
postoje po sebi, u zatvorenom
. . . .
yije ) ta podskupina je rezultat de
lovanja buroaske ideologije (vladajue) na specifine
tenje pripadnika sitne buroazije, povezane sa njiho
vim posebnim klasnim odreenjem. Razume se, buroaska ideologija deluje isto tako i na radniku klasu
(bez toga ona ne bi bila vladajua ideologija). Ali suda
rajui se sa praksom klase koja je u sreditu kapitalis
tike eksploatacije, to delovanje nije isto kao u slu
aju sitne buroazije: upravo izloena delovanju buroaske ideologije, radnika klasa uvek ispoljava ono
to je Lenjin nazivao klasnim nagonom, a to, u
stvari, svedoi o stalnom, ponovnom izbijanju na po
vrinu odreenja one klase iz koje se, u fabrici i u
materijalnoj proizvodnji, izvlai viak vrednosti.88
U tu torziju-prilagoavanje buroaske ideologije
tenjama svojstvenim sitnoj buroaziji, ova potonja
ubacuje specifine ideoloke elemente koji nastaju
na osnovu njenog klasnog odreenja: to je klasa koju
kapital eksploatie i nad kojom vlada, ali na nain
koji se potpuno razlikuje od eksploatacije i dominacije
kojima je izloena radnika klasa.
I jo neto: u kapitalistikoj formaciji postoji isto
vremeno i ideologija povezana sa radnikom klasom.
Kao to je ukazivao Lenjin, i sama vladajua ideolgija
(kultura kapitalistike formacije) sadri elemente
koji izviru iz ideologije povezane sa radnikom klasom:
to moe ak dovesti do pojavft o kojima je Marks u
Manifestu govorio kao o buroaskom socijalizmu,
pa i o feudalnom socijalizmu (ovaj potonji se moe
javiti na poetku kapitalizma i kada je u pitanju klasa
krupnih feudalnih zemljoposednika). Razume se, sta
nje nije isto kada je re o sitnoj buroaziji: i sama kao
klasa eksploatisana, izvrgnuta dominaciji kapitala, ona
to stanje doivljava tako to njena ideologija sadili
tesno povezane elemente, svojstvene toj eksploataciji
M Ta posabna ulog* bu iio ask e Ideologije u konstltui sanju sitno
burioaske ideololke podskupine omoguuje nam da shvatimo Jedni
Izuzetno valnu tnjenlcu ko |a danas dobija svoj pun snaaj: svaku
ideoloika kriia burto a iijs neposrsdno sa rsp srku tu jt u okviru situs burloaiije I otuda neposredno u tide na njene klasne postelje.

21

Mikos pulancas

322

i posebnoj dominaciji, kao i elemente svojstvene rad

nikoj ideologiji koja je u sitnoburoaskoj ideolokoj
podskupini prisutna neposrenije i znaajnije no kada
je u pitanju vladajua ideologija. To prisustvo radnike
ideologije u sitnoburoaskoj ideolokoj podskupini ima
posebne funkcije je r je u skladu sa polarizacijom sit
ne buroazije.
A to govori o dvema stvarima.
1. S jedne strane, o stalnoj tendenciji da se ta rad
nika ideologija, prisutna u sitnoburoaskoj ideolokoj
podskupini, istovremeno stavi pod dominaciju specifi
no sitnoburoaskih ideolokih elemenata i buroaske
ideologije koja je takoe konstitutivno prisutna u sitno
buroaskoj ideolokoj podskupini. Drugim reima,
sitnoburzoaska ideoloka podskupina pretstavlja osobeno bojite na kome se sukobljavaju i bore buroaska i
radnika ideologija, ali uz svojevrsnu intervenciju spe
cifino sitnoburoaskih elemenata. To bojite je oduvek
bilo omeeno buroaskom ideologijom i sitnoburoaskim ideolokim elementima. Ako nastavimo sa upotre
bom vojnikog renika, moemo zakljuiti da su, upra
vo na tom terenu, svi uspesi i napredovanja radnike
ideologije u kapitalistikoj formaciji, bez obzira na nji
hov presudan znaaj, ipak stalno proeti sitnoburoaskim ideolokim elementima. Jo prostije reeno ak
i kada sitnoburoaski elementi usvoje stavove radnike
klase, oni ih esto proim aju praksom svoje ideologije.
Ali to ima razliite oblike, je r mada pomenuto bojite ni
je iroko, ono nije ni jednoobrazno, i to zbog razlaganja
/polarizacije sitne buroazije u njenom klasnom odre
enju. To, meutim, ne iskljuuje mogunost da itavi
komadi sitne buroazije ne samo usvajaju klasne
stavove radnike klase, ve da, tavie, preu na teren
same radnike ideologije. Upravo u tome i jeste uloga
revolucionarnih organizacija radnike klase.
2. Ali sve to, s druge strane, ukazuje da specifini
ideoloki elementi sitne buroazije mogu delova ti i
na ideologiju radnike klase. Usled posebnog klasnog
odreenja sitne buroazije, to delovanje se razlikuje
od specifinih uticaja buroaske ideologije. Upravo u
tome se i ogleda glavna opasnost koja stalno vreba

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

323

radniku klasu: pod firmom sitnoburloaskog socija

lizma u radnikoj klasi moe doi do spoja tih eleme
nata i radnike ideologije; dodue, poznato je da se
u prolosti ta opasnost javljala i kao anarhosindikalizam, odnosno kao revolucionarni sindikalizam.
Ove napomene valja imati u vidu kada su posredi
analize koje slede. U stvari, izneli smo znaajne hipo
teze: razne ideologije i ideoloke podskupine nastaju
samo u klasnoj ideolokoj borbi i moraju biti razmat
rane ne kao konstituisane konceptualne skupine,
ve u svojoj materijalizaciji do koje dolazi u klasnoj
praksi.87 Polazei od tih naela, moramo razmatrati nji
hova uzajamna delovanja. Ne radi se o prethodno stvo
renim skupinama koje bi zatim putem posrednikaprenosnika delovale na druge (to je uproena pred
stava o nizu ideolokih beouga koji svoje interakcije
upuuju na druge, tj. predstava o lancu uticajA)
Pogreno je i samo shvatanje o agensima-prenosnicima u stvaranju ideolokog polja: ideoloka borba je
prisutna kao takva u stvaranju svake klasne ideologije,
tj. u samom njenom krilu. To je poseban sluaj kada je
u pitanju sitnoburoaska ideoloka podskupina koja ni
je ni prenosnik niti transmisioni kai uticaja buro
aske ideologije na radniku klasu. Ako ta skupina
ipak tako deluje, onda je to zbog toga to u samoj
njoj istovremeno postoje buroaska i radnika ideolo
gija, kao i sitnoburoaski ideoloki elementi.
II
Ako imamo u vidu klasno odreenje nove sitne
burioazije, moemo otkriti sledea glavna ideoloka
obeleja:
a)
Antikapitalistiki ideoloki aspekt koji, dodue,
izrazito naginje reformistikim iluzijama. Eksploata" L. Althusser, ..Iddologle et appa rolls Iddologiques d 'e ta t" u
asopisu la Peiutfe 1970. Kao Ito sc m a, u tome I Jeste osnovna pogreka
raznih sociolokih anketa" koje pokuavaju da ..svest u /n ih drutvenih
klasa III delova klasa shvate na osnovu p tta n j upuenih njihovim
pripadnicim a I odgovora koje su oni dali na ta pitanja. A takvih
anketa ima veoma mnogo. O tome videti opravdane primed be u delu
D. Vldol, Bssai sur l'Utdologla. 1971.
21*

324

NIKOS PULANCAS

cija te nove sitne buroazije vri se uglavnom kroz

najamninu. Meutim, esto ostaju prikriveni struktura
kapitalistikog naina proizvodnje i uloga koju u eks
ploataciji im aju vlasnitvo, ali i dravna sredstva za
proizvodnju (neproizvodni najamni odnos). Revandikacije se uglavnom vezuju za pitanje dohodaka, te se
esto usredsreuju na preraspodelu dohodaka posred
stvom drutvene pravde i egalitarne" poreske po
litike, to predstavlja osnovu na koju se stalno vraa
sitnoburoaski socijalizam. Iako su neprijateljski ras
poloeni prem a velikom bogatstvu, pripadnici sitne
buroazije su esto skloni da se bore za odravanje
hijerarhije u najamninam a, stalno insistirajui na pra
vednijoj racionalizaciji. Tu otkrivamo stalno straho
vanje od proletarizacije, strahovanje koje se ispoljava
kroz otpore revolucionarnom preobraaju drutva. Stra
hovanje je prouzrokovano nesigurnou u pogledu
najamnine, te ima vid monetarnog fetiizma. Ako tome
dodamo izolovanost pripadnika nove sitne buroazije na
kapitalistikom tritu rada i u pogledu uslova njihova
rada (a u pitanju su ljudi za koje ne dolaze u obzir
porutvljavanje procesa rada i klasna solidarnost,
svojstveni radnikoj klasi neposredno angaovanoj u
proizvodnji), videemo da sve to stvara posebne kurporativistike oblike sindikalne borbe: ta konkurentska
izolovanost je osnova sloenog ideolokog procesa u
vidu sitnoburioaskog individualizma.
b)
Aspekt osporavanja politikih i ideolokih od
nosa kojima su izloeni pripadnici nove sitne buro
azije, pri emu to osporavanje nije usmereno na pod
rivanje tih odnosa, ve na njihovo ponovno sreivanje
putem participacije. Kada je u pitanju kapital, trai
se preuzimanje vee odgovornosti u odluivanju,
istie se zahtev da se, na osnovu pravinog vrednova
nja intelektualnog rada, izvri rekvalifikovanje: no
to se uglavnom ostvaruje tek kad se dovede u pitanje
sama podela intelektualni/manuelni rad u odnosima
pomenutih ljudi prema radnikoj klasi. Umesto toga,
esto se istiu zahtevi za racionalizacijom drutva
kako bi se intelektualnom radu omoguio potpuni
razvitak, bez okova profita, dakle u vidu ,levog
tehnokratizma". Dobro je poznato da zahtevi za samo
upravljanjem nekih sitnoburoaskih skupina imaju

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

325

dvostruko znaenje (naveemo samo primer tehni

ara). Zahtevi za samoupravljanjem za njih znae
preuzimanje (u novom vidu) mesta koje dri buroazi
ja, dok je samoupravljanje za radniku klasu jednako
radnikoj kontroli. Stoga su ti zahtevi usmereni na
oblike organizovanja", na potrebu decentralizacije"
procesa odluivanja izmene autoritarnog okvira rada
itd. No, oni ne dovode ozbiljnije u pitanje ceo taj si
stem. Dolazi do antiautoritam e borbe koja poprima
vid bunta protiv birokratizacije i parcelizacije intelek
tualnog rada; ali ona ni izdaleka nema znaaj niti
sadraj radnike antihijerarhijske borbe. Pripadnici
sitne buroazije su inae veoma vezani za hijerarhiju
(razume se, doteranu), kako u meusobnim odnosi
ma, tako i u odnosima prema radnikoj klasi.
Nepotrebno je ovde naglaavati da taj aspekt nije
ni opti niti postojan kada se radi o celoj novoj sitnoj
buroaziji. Paralelni aspekt potinjavanja i interiorizacijc moralnih vrednosti, poretka, discipline,
autoriteta, legitimne hijerahije rukovoenja itd.,
esto je prisutan u skupinama koje su izloene nave
denoj drutvenoj podeli rada i koje, mada osporavaju
svoje uslove egzistencije i daju znaajnu podrku so
cijaldemokratskim vladama, ipak predstavljaju (tako
e znaajnu) osnovu poznate neme, utijive veine.
c)
Ideoloki aspekt preobraaja uslova pomenutih
agensa; a taj nije povezan sa revolucionarnom promenom drutva, ve sa mitom o menjanju drutvenog
poloiaja. Gonjena strahom od proletarizacije i privue
na buroazijom, nova sitna buroazija esto tei na
predovanju , karijeri, drutvenom usponu ukrat
ko eli da postane buroazija (ideoloki aspekti burloaske mimikrije), i to individualnim prelaskom ..naj
boljih" i najsposobnijih" u gornje drutvene slojeve:
i tu nailazimo na sitnoburoaski individualizam. Kada
je u pitanju nova sitna buroazija, taj prelazak je pre
svega usmeren na kolski aparat (polazi se od uloge tog
aparata). Radi se dakle o verovanju u neutralnu kul
turu i u kolski aparat kao stepenicu prelaska u kanal
kroz koii se vri unapreenje i prelazak najboljih" u
buroasku sredinu, u vii stepen hijerarhije svojstvene
intelektualnom radu. Stoga se istiu zahtevi za demo
kratizaciju aparatA koji najsposobnijim Individua

326

NIKOS PULANCAS

m a treba da pruaju jednake izglede za uee u

obnavljanju elita, a da p ri tome ne bude dovedena
u pitanje sam a stru k tu ra politike vlasti: elitistika
koncepcija drutva, ispoljena u vidu m eritokratije,
tesno je povezana sa tenjama sitne buroazije ka dru
tvenoj pravdi. Taj stav se ne ograniava samo na kol
ski aparat: zavisno od drutvenih formacija, on se
u razliitom stepenu proiruje i na celinu dravnih
aparata (to je ponekad sluaj i sa samom armijom).
A ti aparati se sm atraju stepenicama napredovanja
niih i srednjih pripadnika nove sitne buroazije, koji
esto potiu iz redova sitne buroazije. Taj stav bi se
ovako mogao formulisati: ne ruiti stepenice pomou
kojih se moe popeti na vii nivo.
d)
Ideoloki aspekt fetiizma vlasti o kome je
govorio Lenjin i koji se u ovom sluaju odnosi na po
litiku vlast drave. Poloaj te sitne buroazije kao
posredne meuklase, polarizovane izmeu buroazije
i radnike klase, kao i izolovanost njenih pripadnika
(sitnoburoaski individualizam), dovode do toga da
ona u dravi vidi neutralnu silu po sebi, silu koja vri
arbitrau izmeu postojeih drutvenih klasa. Klasna
dominacija kojoj buroazija (posredstvom drave) pod
vrgava tu klasu, esto se shvata kao tehnika defor
m acija drave, koju je mogue ispraviti demokrati
zacijom i tako tu dominaciju dovesti u sklad sa nje
nom pravom prirodom: otuda se zahtevi usredsreuju
na humanizaciju i racionalizaciju adm inistracije,
odnosno ustaju protiv tehnokratskg centralizm a dr
ave itd., pri emu ostaje netaknuta samo priroda poli
tike vlasti.
I jo neto: s jedne strane valja uzimati u obzir
tu posrednu situaciju i sitnoburoaski individuali
zam, koji spreavaju sitnu buroaziju da se, dugorono
gledano, organizuje u stvarno autonomnu politiku
partiju; s druge strane, nuno je voditi rauna o:
a) poloaju sitne buroazije u odnosu na intelektu
alni rad i na injenicu da je i sam aparat drave, osvetavajui podelu intelektualni/manuelni rad, uklju
en u sferu intelektualnog rada;
b) injenici da etatistika organizacija predstavlja
osvetavanje birokratizovane hijerarhije i vlasti kojoj
je podvrgnut velik broj pripadnika sitne buroazije;

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

327

c) ulozi dravnih ap arati u distribuciji-kvalifikovanju pripadnika sitne buroazije.

Te injenice dovode do toga da se sitna buroazija
esto poistoveuje sa dravom s pravom je smatrajui
svojom dravom i svojim legitimnim predstavnikom
i politikim organizatorom. Poznato je da u Francus
koj taj stav odavno zastupa levi republikanski jakobinizam koji e jo dugo ostati na politikoj sceni. Ulo
ga drave kao aparata klasne dominacije shvata se kao
neka izopaenost drave iji autoritet treba obnovi
ti putem demokratizacije, tj. otvarajui je prema
sitnoj buroaziji, prisiljavajui je da potuje opti
interes, pri emu se pod optim interesom podrazu
meva onaj interes koji odgovara njenom interesu meuklase posrednika izmeu buroazije i proletarijata:
upravo tu i otkrivamo struju koja vue u pravcu kon
cepcije o korporativnoj dravi , tj. o degradiranom
obliku poznatog dravnog socijalizma. Tome valja do
dati da je taj ideoloki aspekt posebno uoljiv kod
sitnoburoaskih inovnika, neposredno izloenih dejstvu unutranje ideologije koja dravu predstavlja kao
aparat: taj ideoloki aspekt neutralne drave kao oli
enja opteg interesa igra ovde posebno znaajnu ulo
gu, jer predstavlja bitan element unutranje ideologije
dravnih aparata.
Poznato je da ideoloki aspekti esto imaju oblik
zahteva za socijalizmom koji se ostvaruje posred
stvom drave blagostanja (socijalne drave), re
gulatora i korektora drutvenih nejednakosti. Ali
poznato je i to da se oni uporedno mogu povezati sa
odreenim aspektima jake arave i to u vidu drutve
nog cezarizma: to se u prolosti ispoljavalo kroz spe
cifian odnos koji se uspostavljao izmeu raznih vi
dova faizma, bonapartizma i krupnih sektora te nove
sitne buroazije.
e) Meutim, ovi aspekti se isto tako povezuju sa
posebnim oblicima bunta pripadnika sitne buroazije
protiv uslova u kojima ive. A ti oblici su takoe pove
zani sa njihovim klasnim odreenjem. Pitanje je veoma
iroko i prikljuuje se problemu klasnih stavova: zaustaviu se na njemu samo da bih ukazao kako silo
vite eksplozije bunta ponekad poprimaju vid sitno
buroaskih akerija, povezanih sa sitnoburoaskim

328

NIKOS PULANCAS

individualizmom (kult nasilja kao takvog, a uz to

prezir prema organizaciji; antietatistike globalne re
akcije koje stoga poprim aju vid sitnoburoaskog an
arhizma" itd). Takav bunt je karakteristian za poloaj
pripadnika nove sitne buroazije; bez izgleda da e
izgraditi dugoronu autonomnu politiku, a poto se
nisu pridruili stavovima radnike klase, oni postu
paju sasvim suprotno stavovima koji ih inae odreu
ju, tj. ispoljavaju bunt odreen buroaskom ideolo
gijom. Poznato je da tu lei koren sitnoburoaskog
ultraleviarstva.
III
Vratimo se sada tradicionalnoj sitnoj buroaziji.
Iako se u ekonomskim odnosima njen poloaj razli
kuje od poloaja nove sitne buroazije, na ideolokom
nivou nju ipak karakteriu (uprkos sasvim odreenim
razlikama) obeleja analogna onima koje ima nova
sitna buroazija, poto ekonomski odnosi svojstveni
tradicionalnoj sitnoj buroaziji polar izu ju tu klasu (i
usled njenih specifinh obeleja) u pravcu buroazije i
radnike klase. Zajednitvo ideolokih delovanja ispo
ljava se kroz analogije u stavovima te dve skupine
izloene u klasnoj polarizaciji.
Moemo, dakle, sm atrati da obe skupine potiu iz
iste klase iz sitne buroazije, ali jedino pod uslovom
ako odmah preciziramo da sitna buroazija nije klasa
poput dve temeljne klase kapitalistike drutvene for
macije (buroazija, i proletarijat) i da upravo ne po
kazuje jedinstvo koje karakterie te dve klase. Tradicio
nalna sitna buroazija (sitni trgovci, zanatlije) ne moe
se asim ilirati sa novom sitnom buroazijom kao to
se to, u sluaju buroazije, desilo sa bankovnim indus
trijskim kapitalom. Naime, i dalje postoje heterogeno
sti u ekonomskim odnosima sitnoburoaskih skupina.
Ako tradicionalnu i novu sitnu buroaziju ipak mo
emo sm atrati klasama koje potiu iz iste klase, to
je otuda to klase mogu biti odreene jedino u klasnoj
borbi, a te skupine se upravo polarizuju u odnosu na
buroaziju i radniku klasu.88
M To je upravo teza koju sam branio i pokuao objasniti u mom
delu Fascisme et Dictature (dodue, to sam inio uz put, budui da to
nije bitan deo mojih analiza). Pa ipak, ta teza mi i dalje izgleda u

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

329

Marks, Engels i Lenjin su iroko prouavali te

ideoloke posledice do kojih, u sluaju tradicionalne
sitne buroazije, dolazi usled delovanja proste robne
proizvodnje. Oni polaze od toga da se na ekonomskom
planu sitna proizvodnja i sitno vlasnitvo: 1) razlikuju
kako od buroazije (one nisu sastavni deo kapitala
te ih on postepeno unitava), tako i od radnike klase
(oni koji se bave sitnom proizvodnjom i koji su sitni
posednici, im aju vlasnitvo nad sredstvima za proizvod
nju i nad trgovakim fondovima; iako su neposredni
proizvoai, oni ne obavljaju kapitalistiki proizvodan
rad, niti stvaraju viak vredosti to je znaajno za
zanatstvo); 2) pribliavaju se kako buroaziji (vlasni
tvo za koje su stvarno vezani) tako i radnikoj klasi
(oni su sami neposredni p r o i z v o a i ) . 88 Ta polarizacija
esto na ideolokom planu izaziva sledee posledice:
a)
Antikapitalistiki ideoloki aspekt status quo"
protiv velikog bogatstva" i velikih imanja", ali esto
strah od revolucionarnog preobraaja drutva jer sc
ta skupina grevito dri svog (sitnog) vlasnitva i
strahuje od svoje proletarizacije. Ta sitna buroazija
istupa sa otrim revandikacijama protiv monopola.
Meutim upravo monopolistiki kapitalizam postepeno
unitava i eliminie tu sitnu buroaziju. Otuda ona
istupa sa snanim revandikacijama uperenim protiv
monopola, ali one esto vuku nazad, tj. njima se trai
osnovi Ispravna. Ukazujem da su od tog vremena Istu tezu, mada na
drugi noin. branili Baudelot 1 Establet: Sitna btirdazlja . . . sastavljeni
Je od heterogenih slojeva, nastallh u ranijim nainima proizvodnje.
I od novih slojeva koji su proizvod razvitka kapitalistikog naina proiz
vodnje . . . Jedinstvo tih razliitih slojeva na nivou ekonomske Instance
ostvaruje se kroz negacije (ni burfoaski. ni proleterski slojevi): to
ledlnstvo nije samo Jedinstvo ostatka sa kojim teorija ne ma Its da
radi. ve poiva na objektivnim protivrenostima materijalnih uslove
egzistencije svakog sitnog buruja. To Jedinstvo se cementira na ideolo
kom nivou te dolazi do Izraaja u formacijama koje se stalno obnavljaju
(sli ko|r su Identine u svojoj strukturi), u formacijama u kolima se
vri kompromis Izmeu buroaske I proleterske Ideologije. (L'Scot*
capitallste en France, str. 169, fusnota 21).
M Ukalmo uz put da podela no Intelektualni I manuelni rad ima
drugorazrednu ulogu u klasnom odreenju tili agensa. Naime, budui da
upravo prolzilazo iz proate robne pruzvodnje, ti agensi (u svojim odno
sima prema buroaziji I radnlkol klasi) nisu neposredno izloeni t|
podeli u njenom specifino kapitalistikom vidu (tipian je sluaj zan aiU |a).

330

NIKOS PULANCAS

jednakost izgleda" u pravednoj konkurenciji, onak

va jednakost koja se toj istoj sitnoj buroaziji priviala u njenoj prolosti, u doba konkurentskog kapi
talizma. Ta sitna buroazija esto eli promene, ali
bez promene sistema: kod nje esto otkrivamo nastoja
nje da se u okviru korporativne drave obezbedi ues
tvovanje u ,/raspodeli politike vlasti, ali i karakte
ristine otpore kada se radi o radikalnom preobraa
ju te vlasti.
b) Ideoloki aspekt tesno povezan ne sa radikal
nim preobraajem drutva, ve sa mitom o prelasku
u vie drutvene slojeve: to je u vezi sa ekonomskom
izolovanou pripadnika sitne buroazije u domenu
konkurencije, to takoe dovodi do sitnoburoaskog
individualizma. S jedne strane strah od proletarizacije, a sa druge tenja da se pree u buroaziju:
pripadnici sitne buroazije nastoje da postanu bur
uji i to individualnim prelaskom u vie slojeve (sit
ni poduzetnici) onih koji su najbolji" i najsposob
niji. Taj aspekt esto navlai ruho elitizma, obnav
ljanja elita", tenje da se sitnom buroazijom zameni
ona buroazija koja ne igra svoju ulogu", a sve to
putem demokratizacije kapitalistikog drutva.
c) Ideoloki aspekt fetiizma vlasti. Usled svoje
ekonomske izolovanosti (sitnoburoaski individuali
zam), te razlikovanja od buroazije i radnike klase,
sitna buroazija veruje u neutralnu dravu koja je iz
nad klasa. Otuda ona oekuje da e joj ta drava,
demokratizovana" na odgovarajui nain, podariti od
ozgo sve to joj treba, tj. da e zaustaviti njeno pro
padanje. Pa ipak, to ne iskljuuje silovite pritiske
usmerene protiv drave. I jo neto: sitnoburoaska
izolovanost, povezana sa optom nesposobnou te bur
oazije da se organizuje u vlastitu i autonomnu par
tiju, injenica da ona u aparatim a drave (adm inistra
cija, armija, policija itd.) vidi puteve prelaska u vie
drutvene slojeve esto dovode do statusolatrije.
Otuda se sitna buroazija u takvim sluajevima poistoveuje sa dravom ija se neutralnost pridruuje nje
noj, te sebe sm atra neutralnom klasom postavljenom
izmeu buroazije i proletarijata, dakle stubom one
drave koja bi bila njena drava: ona uvek tei da

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

331

vri drutvenu arbitrau". Drava se, dakle, posred

stvom svojih grana i aparata, javlja kao politiki or
ganizator" sitne buroazije koja, iako je esto bila jedan
od stubova republikanskog demokratskog" poretka, a
takoe i bitan element levog jakobinizma, tj. sitno
buroaskog socijalizma, daje isto tako masovnu podr
ku raznim bonapartizmima i faizmima.
d) Ovako sloen stav tradicionalne sitne buroazi
je prema dravi vai i u odnosu na ideologiju koju
su joj utuvili ideoloki aparati drave: glavnu ulogu
u tom pogledu ne igra toliko kolski aparat (intelektu
alni rad), ve onaj specifian aparat olien u porodici:
to ima veze sa ulogom koju porodina eksploatacija
igra u ekonomskoj egzistenciji pripadnika tradicio
nalne sitne buroazije. Kada je u pitanju sitna buro
azija, porodica je upravo najsigurnije mesto gde se
vri indoktrinacija buroaskom ideologijom, i to usled
njene odluujue uloge u suprotstavljanju radikalnom
preobraaju d ru tv en i^ odnosa; spoj porodica-kola
naroito je efikasan za one pripadnike sitne buroazije
koji prelaze u redove nove sitne buroazije.
e) I najzad, poslednji element koji je dovoljno po
znat da bismo na njemu due insistirali: oblici silovi
tog bunta, karakteristini u odreenim uslovima za
sitnu buraoziju koja nema dugoroan autonoman klas
ni politiki poloaj, jesu istovremeno oblici sitnoburoaske akerije u kojoj je izraen anarhizam,
svojstven sitnoburoaskom individualizmu.
IV
Zajednitvo ideolokih delovanja na celinu sitne
buroazije, ispoljava se na planu klasnih stavova.
U stvari, sitna buroazija nema vlastit i autonoman
dugoroan politiki klasni stav. Uproeno govorei,
to znai da u kapitalistikoj drutvenoj formaciji postoje
samo dva puta buroaski i proleterski (socijalisti
ki put). Nasuprot raznim shvatanjima o srednjoj
klasi", ne postoji nikakav trei p u t. Dve temeljne
klase su buroazija i proletarijat: otuda i ne moe
postojati sitnoburoaski nain proizvodnje. Otuda,

332

NIKOS PULANCAS

izmeu ostalog, sitna buroazija nije nikada i nigde

bila politiki vladajua klasa. Ponekad su se javljale
i sledec situacije:
1)
U odreenim okolnostima i u odleenim rei
mima, sitna buroazija je preuzimala mesto klase koja
vlada, tj. vrila je politiku dominaciju i hegemoniju
buroazije. To se upravo dogaalo u prvom razdoblju
faizma, ali i sada se deava u nekim vojnim i bonapartistikim diktaturam a koje postoje u zavisnim zem
ljama. Pri tome sitna buroazija daje toj diktaturi
progresistiki vid kada preuzima politiku domi
naciju odreenih sektora oslabljene nacionalne bur
oazije (na prim er, Peru ili svojevremeno peronistiki
populizam) ili reakcionarni vid kada vri politiku
dominaciju u ime kompradorske buroazije (Brazil, na
primer). No, slino se deavalo (mada u drugim obli
cima) i u evropskim zemljama: dovoljno je pomenuti
prvo razdoblje Tree francuske republike ili jo i danas
neke socijaldemokratske reime.
2. Koristei odreene reime i posebne krize, sit
na buroazija je uspevala da odstrani velike delove
stare buroazije i da pomou sloenih ekonomsko-politikih procesa preuzme njihova mesta (na primer,
Egipat u Naserovo vreme), pa ak i da kao dravna
buroazija zameni inostranu kolonijalnu buroaziju (to
je sluaaj sa pojedinim afrikim zemljama): ali ona
je politiki vladajua klasa zato to se javlja kao bur
oazija (ije je mesto preuzela), nikako kao sitna bur
oazija.
Vratimo se naem problemu: injenica da sitna
buroazija nema dugoronu i autonomnu klasnu poli
tiku poziciju znai da se njeni klasni stavovi mogu
situirati jedino u odnos snaga koji postoji izmeu bur
oazije i radnike klase, tj. da se oni mogu spojiti sa
klasnim stavovima buroazije ili sa stavovima radnike
klase (igranje na kartu za ili protiv).
Razume se, sve se to odigrava na veoma sloen
nain: pre svega zbog tog? to je sitna buroazija ipak
u stanju da (u odreenim okolnostima i za kratko vre
me) istupa na politikoj sceni kao autentina drutvena
snaga koja ima specifinu teinu i koja je relativno
autonomna. Taj bitan element esto nije bio prisutan
u marksistikim analizama i u praksi komunistikih
partija iz vremena III internacionale. Meutim i u tim

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

333

dosta retkim sluajevima (podrazumeva se izu zetn a

injenica postojanje organizacije sitne buroazije i
specifine sitnoburtoaske partije), ta trenutna relativ
no autonomna pozicija, posmatrana iz dugorone istorijske perspektive, ipak je bila oslonjena ili na bur
oazije ili na radniku klasu. Ta sloenost je takoe
posledica injenice da se sitnoburoaski stavovi po
srednim putem pribliavaju stavovima jedne ili druge
temeljne klase: to pre svega vai u sluajevima kada se
stavovi sitne buroazije pribliavaju klasnom stavu
buroazije. Ovaj proces veoma retko ima vid neposred
nog, eksphcitnog i deklarisanog saveza izmeu buro
azije i sitne buroazije. Naime, taj savez je izuzetno
protivrean i eksplozivan, ali se ne ostvaruje zahvalju
jui posebnoj podrci koju sitna buroazija prua dr
avi, smatrajui je svojom. Najzad, to vai i u slu
ajevima (mada u drugaijem vidu) kada se sitnobur
oaski stavovi pribliivaju proleterskom klasnom stavu
oni i dalje zadravaju svoja sitnoburoaska ideoloka
obeleja.
Polarizacija klasnog stava sitne buroazije rezul
tat je njene polarizacije u strukturalnom odreenju
drutvene podele rada (posredna klasa). Ona se iska
zuje u poznatoj injenici o njenoj politikoj nestabil
nosti, o njenom osciliranju ili balansiranju izmeu
buroaskog i proleterskog klasnog stava. Sitnoburoaske skupine su esto u stanju da (zavisno od okolnosti
1 u veoma kratkom vremenskom razdoblju) padnu"
sa proleterskog klasnog stava na buroaski klasni stav
(i obrnuto): dovoljno je samo pomenuti proces koji
se odigravao maja i jula 1968. godine u Francuskoj.
Razume se, kada govorimo o osciliranju, ne misli
mo na prirodu ili na sutinu sitne buroazije, ve na
njen poloaj u klasnoj borbi. To osciliranje nije neki
slobodan pad, ve zavisi od granica koje postavljaju
stadiji i faze kapitalizma, kao i prilike koje ih obeleavaju.
Dakle, ta polarizacija klasnih stavova proima (slo
enim putevima) svu sitnu buroaziju kako tradi
cionalnu tako i novu sitnu buroaziju. O tome govori
injenica da u kapitalistikoj drutvenoj formaciji, a
posebno u njenoj sadanjoj fazi, neki d e l o v i tradicio
nalne i nove sitne buroazije vrlo esto usvajaju bur-

334

N1K0S PULANCAS

oaske klasne stavove, dok drugi delovi prihvataju

proleterske klasne stavove.
To nas navodi da postavimo niz pitanja koja se u
prvom redu tiu nove sitne buroazije (pri tome imamo
u vidu njen sadanji znaaj).
1) U kojoj se meri njena polarizacija klasnog stava
u pravcu radnike klase podudara sa sadanjim trans
formacijama koje utiu na uslove njena postojanja?
2) U kojoj meri diferencijalna polarizacija klasnih
stavova u krilu same nove buroazije (neki njeni de
lovi" usvajaju buroaske klasne stavove, dok drugi
delovi prihvataju proleterske klasne stavove) obu
hvata i razlaganje na delove klase? Kako u tom slu
aju omeiti te delove?
3) Kakav je u tom pogledu sadanji poloaj tra
dicionalne sitne buroazije?

IX. SADASNJI p o l o a j i p i t a n j e
KLASNIH DELOVA NOVE SITNE
BUROAZIJE

1.

Sadanji preobraiaji
I

Ovaj u problem najpre razmatrati u svetlosti i

njenica koje se odnose na novu sitnu buroaziju. Poto
smatram da je to glavni problem, neu se zadravati
na dobro poznatoj injenici koja govori da se sitna
buroazija u razvijenim kapitalistikim zemljama bre
mnoi od radnike klase. Umesto toga, zadovoljiu se
sa nekoliko veoma kratkih napomena.
Razna shaivatamja o tercijarizaciji sveta, prisutna
ve izmeu dva rata, a veoma rairena posle 1945. go
dine, uglavnom su zasnivana na sledeem: a) na tehnicistikom shvatanju tehnolokog napretka (automa
tizacija itd.) sadranom u naunoj i tehnikoj revo
luciji koja bi, razvijana nezavisno od odnosa proiz
vodnje, implicirala (kao takva i po sebi) radikalno
smanjivanje radnike klase; b) na izrazitom manipulisanju statistikim podacima (najoigledniji ideoloki
primer takvog manipulisanja jeste stvaranje katego
rija primarnog, sekundarnog i tercijarnog sek
tora; u poreenju sa tim manipulisanjem, drutveno-profesionalnc kategorije INSEE bi se bez mnogo
ustezanja mogle smatrati kao uzorne).
c)
na prim er SAD koje oliavaju unapred oblikovan
jedinstveni put kojim e neminovno krenuti ostale
imperijalistike metropole posebno u Evropi, ali i u
nerazvijenim zemljama.

336

NIKOS PULANCAS

Netanost prve dve navedene pretpostavke suvie je

oevidna da bi na tome insistirao. Ali ipak koristim
priliku koju mi prua trea pretpostavka; zato odmah
kaem da u dananjoj fazi internacionalizacije kapita
listikih odnosa, apsolutno i relativno poveanje rad
nike klase mora pre svega biti posmatrano u elom
imperijalistikom lancu, a ne samo u krilu metropo
la, odnosno ove ili one metropole. Stoga stanje u SAD
ne bi smelo da se uzima kao prim er koji e slediti
Evropa. Znaajno apsolutno i relativno smanjivanje
amerike radnike ldase u odnosu na neproizvodne
najamne radnike u SAD, posebno uoljivo posle dru
gog svetskog rata, u osnovi je posledica znaaja iz
voza amerikog kapitala i injenice da su SAD postale
neka vrsta svetskog adm inistrativnog centra (takav
pravac razvitka ne bi trebalo unapred da odredi put
kojim e poi Evropa). Naveu ovde samo jedan ar
gument a contrario: u Velikoj Britaniji je broj nepro
izvodnih najamnih radnika (inae znatno visok) poeo
karakteristino da opada od trenutka kada je ta zem
lja prestala da igra ulogu prvorazredne imperijalisti
ke sile.
Meutim, brzo poveanje broja neproizvodnih na
jam nih radnika jo predstavlja stvarnu i znaajnu
injenicu u glavnim razvijenim kapitalistikim zem
ljama. Poto nemam nameru da iznosim precizne po
datke (to bi zahtevalo znatan i rigorozam rad koji, po
mom uverenju, nije bio dobro obavljen), rei u samo
ovo kada je u pitanju Francuska: radnika klasa koja
je u apsolutnom i relativnom porastu, poveala se od
1945. do 1968. za oko 56% (sada obuhvata izmeu
41 i 42% aktivnog stanovnitva), dok je kod neproiz
vodnih najamnih radnika zabeleen znaajniji porast
oko 10%. Meutim, uvek valja imati u vidu apsolut
ne brojke na koje se odnose pomenuti procenti: 56%
poveanja kod radnike klase predstavlja apsolutnu
brojku koja je znatno vea od 10% poveanja broja
neproizvodnih najamnih radnika.
M Uza sve ograde koje stavljam shvatanjima sadranim u delu
Capitalisme monopoliste d'Btat, ukazujem ovde na veoma zanimljive
lanke objavljene u asopisu econom ic et Politique, jun 1973. (autori:
Cl. Quin i Ch. Lucas).

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

337

Bilo kako bilo, glavne uzroke toj pojavi (ako ,iz

uzmemo" posebnosti svake drutvene formacije) valja
traiti u obelejima monopolistikog kapitalizma, up
ravo njegove sadanje faze:
a) u eksploataciji radnike klase teite se prenosi
na intenzivnu eksploataciju rada (to ukljuuje pitanje
proizvodnosti rada i tehnolokih preobraaja), a to
ukazuje na smanjenje uea iivog u odnosu na mrtvi
rad;
b) najamni odnos se proiruje usled radikalnog
podreivanja (supsumiranja) radne snage neproizvod
nog sektora monopolistikom kapitalu; taj proces pra
ti disolucija ostalih oblika proizvodnje, koju danas
izaziva monopolistiki kapitalizam (smanjivanje raz
nih nezavisnih" kategorija);
c) znaajno, ali ne i prevashodno poveanje delat
nosti povezanih sa plasmanom proizvodi i sa realizovanjem kapitala (novani kapital, banke, osiguranje
itd.);
d) isto tako znaajno poveanje broja driavnih i
novnika (ukljuivi javne slube), to dobrim delom
izaziva opte poveanje neproizvodnog najamnog rada
i to je povezano sa pojaanim intervencijama drave,
karakteristinim upravo za sadanju fazu monopolis
tikog kapitalizma.
Ali kada odbacimo razne ideologije o tercijarizaciji
svota" sasvim lepo se vidi da taj problem nije najzna
ajniji: naime, hegemonsku ulogu radnike klase ne
bismo smeli ocenjivati na osnovu statistikih podataka;
osim toga, bitno pitanje (danas vie no ikada ranije)
jeste pitanje savez& radnike klase.
II
I tako se vraam na pitanje sastavnih delova nove
sitne buroazije. Zajednike koordinate i ideoloke
posledice klasnog odreenja nove sitne buroazije po
kazuju veoma oigledno (a i to je ve veoma znaajno)
da se ta klasa i njene skupine razlikuju od radnike
klase: one uvek mogu biti polarizovane u pravcu bur
oazije, ali ak i kada su polarizovane u pravcu rad
nike klase, na njihove pozicije esto deluju ideoloki
uticaji, karakteristini za klasu nove sitne buroazije.

338

NIKOS PULANCAS

Ve smo zapazili da klasno odreenje u drutve

noj podeli rada (bilo da se radi o eksploataciji, o po
deli na intelektualni i manuelni rad, bilo o birokrati
zaciji procesa rada ideoloko-politiki odnosi i o
reprodukciji agensa) daje zajedniko mesto celoj novoj
sitnoj buroaziji. Meutim, to ne vai u istoj meri za
celu novu sitnu buroaziju, a s druge strane izaziva
pukotine u samoj toj klasi.
Uvodei neke posebne elemente koji se tiu sada
nje situacije, insistiraemo upravo na tim pukotinama.
Meutim moramo imati u vidu sledee:
a) ako sada insistiramo na tim elementima, onda
je to stoga to upravo elimo podvui da oni nita
ne m enjaju u pogledu klasne pripadnosti skupina nove
sitne buroazije, koje i dalje ostaju sitnoburoaske (to
je bitno za pitanje saveza);
b) pomenuti elementi ne pojavljuju se prvi put
u sadanjoj fazi monopolistikog kapitalizma; oni samo
obeleavaju snanije ispoljavanje tendencija koje su
delovale ve u vremenu izmeu dva rata, tj. u fazi
konsolidacije monopolistikog kapitalizma: to je po
sredan odgovor onima koji sm atraju da e sadanji"
elementi neminovno dovesti do autom atskih preobra
aja klasnih pozicija pripadnika nove sitne buroazije
(do promena u odnosu na njihove ranije" pozicije).
Ipak, sadanji preobraaji su veoma znaajni: oni
su povezani sa pukotinam a koje nastaju u okviru
nove sitne buroazije i koje su izazvane njenim klas
nim odreenjem, a istovremeno naglaavaju te puko
tine. Te pukotine ve naznauju obrise delova nove
sitne buroazije; neki od tih delova su u takvim objek
tivnim uslovima (danas sasvim jasnim) da mogu pri
hvatiti proleterske klasne pozicije. Upravo sve jae
ispoljavanje tih razjedinjujuih" pukotina obeleava
posebne objektivne uslove koji omoguavaju stvara
nje saveza tih delova nove sitne buroazije sa radni
kom klasom: pomenute promene (u smislu pogoravanja uslova ivota" sitne buroazije) usmerene su (ni
malo sluajno) na one delove nove sitne buroazije,
koji su ve mogli biti uoeni u procesu njenog struk
turalnog klasnog odreenja. To raslojavanje upravo
pokazuje da se u sadanjim preobraajima ne radi
ni o elementima vezanim za odreene okolnosti, niti o

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

339

elementima koji kako se esto smatra dovode

do toga da se ne zapaiaju razlike u krilu nove sitne
buroazije. Ako ti preobraaji ne dovode do objektivne
polarizacije cele nove sitne buroazije u pravcu rad
nike klase, oni jo vie pojaavaju polarizaciju poje
dinih njenih delova, je r su usredsreeni upravo na
njih.
Ti preobraaji se na razliite naine ispoljavaju
u sitnoburoaskim ideolokim podskupinama iz kojih
je sastavljena sitna buroazija. U stvari, povezivanje
buroaske i proleterske ideologije sa sitnoburoaskim
ideolokim elementima, ne ispoljava se na isti nain
kada je u pitanju ukupna nova sitna buroazija: sada
nji preobraaji jaaju proleterske elemente koji su,
ve usled svog strukturalnog klasnog odreenja, naj
jai u tim delovima nove sitne buroazije.
Dakle, insistirati na tom raslojavanju, dvostruko
je znaajno. Dovoljno je pomenuti analize KP Fran
cuske u optem kontekstu dravnomonopolistikog ka
pitalizma.9* Te analize, osim onog to je ve reeno,
ne vre nikakvu diferencijaciju poznatih srednjih na
jamnih s l o j e v a Meusobno razlikovanje tih slojeva
zasniva se na empirijskim kriterijumima (trgovina, us
luge, javna funkcija itd.). Otuda skoro da nema pukotine
koje u krilu same nove sitne buroazije izaziva ob
jektivna polarizacija. Smatra se da su svi ti slojevi
od njihovog vrha do dna jednako i jednoobrazno
pogoeni objektivnom polarizacijom koja ih gura u
pravcu radnike klase: to se odnosi kako na inenjera,
tako i na prodavaicu u velikoj robnoj kui, na redov
nog profesora univerziteta i na honorarnog nastavnika,
na strunjaka i na obinog slubenika (srednji sloje
vi = antimonopolistiki slojevi). Te analize imaju
obrnute efekte od onih o kojima smo do sada govorili
ne povlaei klasnu razliku izmeu nove sitne buroazaje i radnike klase, smatrajui da svi ti klizei sred
nji slojevi prelaze na stranu radnike klase, te analize
potcenjuju pukotine koje nastaju u krilu sitne buroazi
je. U traganju za najirim savezima, one upropauju
stvarne mogunosti novog saveznitva izmeu radni
ke klase i odreenih delova te sitne buroazije.
" Stvari su Izuzetno Jasne u ve citiranoj Raspravi (Traiti, tom I.
str. 22691).

22*

340

NIKOS PULANCAS

Insistiranje na tom raslojavanju nove sitne bur

oazije znaajno je jo iz jednog razloga. Poznato je
da i sama radnika klasa nije homogena" celina i da
u njoj esto postoje razlike (da navedemo samo jedan
karakteristian prim er) izmeu francuskih kvalifiko
vanih radnika i priuenih radnika-imigranata. Isto tako,
uslovi ivota pojedinih delova sitne buroazije postaju
gori od uslova ivota nekih slojeva radnike klase. Ali
to ne srne prikriti injenicu o postojanju odluujue
razlike izmeu prodavaica u nekoj velikoj robnoj kui
i kvalifikovanog radnika; dodue, radnik se moe smat
rati privilegovamim" u odnosu na prodavaicu (recimo,
u pogledu najam nine). Pa, ipak, odluujua razlika i
dalje postoji: to je klasna razlika na jednoj strani
je radnik, a na drugoj sitna buruj ka, to znatno utie
na mogunost stvarnog prihvatanja proleterskih po
zicija. Ako na tome insistiram, onda to inim da bili
osvetlio greke mnogih sadanjih shvatanja levice: ka
da se upotrebljava sasvim idealistiki izraz narod"
ili narodne mase, zamagljuju se klasne razlike. Pre
ma tim shvatanjima izlazi da pojedini proletarizovani pripadnici sitne buroazije im aju danas vee re
volucionarne" mogunosti od nekih radnika za koje
se sm atra da pripadaju radnikoj aristokratiji (to je
potpuno pogreno, je r radnika aristokratija nije nikad
bila odreivana samo na osnovu ekonomskih kriterija
znaaja najam nina itd.; da je tako, onda bi radnici LIP-a
bili prvorazredni predstavnici radnike aristokratije"!).
111

U sektoru proizvodnog najamnog rada sada su

najvaniji sledei preobraaji:
1)
Sve izraenije prisustvo ena u neproizvodnom
najamnom radu povezano sa nizom inilaca, meu ko
jima valja istai znaajno poveanje broja neproizvod
nih najamnih radnika i masovan ulazak ena u akti
van ivot" izloen kapitalistikoj eksploataciji rada. U
razdoblju 1964 1968, procenat uea ena u radnikoj
klasi Francuske bio je skoro nepromenjen, dok je u ter
cijarnom" sektoru porastao za oko 40%. Imajui u

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

34J

vidu upadljivu neodreenost tog tercijarnog'' sektora,

uee ena moemo svesti na realnije granice ako
se posluimo drutveno-profesionalnim kategorijama;
tada emo videti da je 1954. godene na 1.000 aktivnih
ena dolazilo 486 ena razvrstanih u kategoriju nepro
izvodnog najamnog; rada (u 1962. godini taj broj je iz
nosio 563). Poto izvrimo sve ispravke i ukoliko pos
matramo ukupno aktivno stanovnitvo (mukarce i
ene), ta pojava e dobiti jo skromnije razmere: me
utim, tu se ipak radi o veoma jasno izraenoj tenden
ciji."
Ali ta tendencija se ne ostvaruje jednoobrazno,
niti e se ikad tako ostvariti. Istina, taj prodor ena
bio je neravnomeran kada su u pitanju kapitalistike
zemlje, tj. ene su najvie zastupljene u najnekvalifikovanijim zanimanjima neproizvodnog najamnog rada
(nametenice" u trgovini, u kancelarijama, uslunim
delatnostima itd.). Meutim, uee ena u srednjim
kadrovima" ostaje praktino nepromenjeno. 2ene za
uzimaju podreena mesta u hijerarhiji vlasti (i tu po
stoje nejednakosti kada su u pitanju grane delatnosti
neproizvodnih najamnih radnika). Najzad, ene su naj
slabije plaene u okviru hijerarhije najamnina. Ako
prodiranje ena u taj rad ne predstavlja osnovni uz
rok dekvalifikovanja intelektualnog rada, birokratiza
cije tog rada i sadanjeg smanjivanja relativnih raz
lika izmeu najamnina koje prim aju ti radnici i
najamnina radnike klase (to je miljenje teoretiara
prestia i drutvenog statusa"), ipak stoje injeni
ce: a) da su ene glavne rtve svega toga, i to, razume
se, nimalo sluajno; b) da je masovan prodor ena u
te sektore sa svoje strane znatno istakao te tendenci
je, i to usled eksploatacije, dominacije i posebnog
ugnjetavanja enskog rada kao takvog, a to je izraz
mnogo ire podele rada prema polu.
Ne samo da su ene glavne rtve reprodukcije dru
tvene podele rada u krilu neproizvodnog najamnog
rada, ve tome valja dodati razne oblike seksualnog
ugnjetavanja u samom njihovom radu. u odnosima
eksploatacije i politikoideoloke dominacije, to igra
Izvori: INSEE Popis Stanovnitva ii 1954. 1962. I 1968. Takoe
videti R. Leparce, Capitalisme ct patrlarcat" u Critiques de l'Sconomie
politique, br. 1121. str. 164.

342

NIKOS PULANCAS

svojevrsnu ulogu. U vezi s tim dovoljno je samo po

menuti analognu pojavu rasizma ije su rtve radnici-imigranti.
Meutim, pitanje masovnog ulaska ena u nepro
izvodan najamni rad moe se razm atrati, u svoj slo
enosti njegovih efekata, jedino povezano sa struktu
rom porodinog aparata, pre svega povezano sa od
nosom prem a klasi, pa ak i prem a delu klase, iz koje
potiu muevi tih ena koje pripadaju ovom ili onom
delu nove sitne buroazije. Poznato je da na borbu
ena u tom sektoru moe veoma negativno delovati
injenica da porodini aparat najam ninu ene smatra
platnim dodatkom domainstva".
Bilo kako bilo, taj element e, situiran u kontekstu
uspona borbi ena, sigurno dovesti do znaajnih reper
kusija u bliskoj budunosti: nedavni trajkovi u Fran
cuskoj (nametenice nove robne kue u Tionvilu, so
cijalnog osiguranja i potanske slube novanih do
znaka) nedvosmisleno svedoe o tom procesu.
2.
Odnos koji se sada uspostavlja izmeu najamnina
proizvodnih radnika (radnike nadnice) i najamnina
neproizvodnih radnika. Mnogi autori vide u tome ten
denciju smanjivanja raskoraka izmeu prosenih" rad
nikih najamnina i prosenih" najam nina radnika
tercijarnog sektora, odnosno dokaz da ceo tercijarni
sektor gubi one privilegije u najamninam a" koje je
imao u odnosu na radniku klasu. Ali dobro se zna
da takva poreenja prosenih najamnina" ne vrede
mnogo.
Razume se, tu je posredi opta tendencija smanji
vanja raskoraka izmeu najamnina neproizvodnog rada
i najamnina proizvodnog rada u proirenoj reproduk
ciji kapitalizma. A na to je ve Marks skretao panju,
posebno u pogledu na sektor prom eta (te napomene
se mogu i generalisati): Trgovinski radnik u uem
smislu spada u bolje plaenu klasu najamnih radnika,
u one iji je rad kvalifikovan, iji rad stoji iznad prosenoga. Meutim, s napretkom kapitalistikog naina
proizvodnje, njihova najamnina ima tendencju da pada,
ak i u odnosu prema prosenom radu. Delom usled po
dele rada u k o n to aru . . . Zatim, zbog toga to se pret
hodno obrazovanje, trgovinska znanja, poznavanje je
zika itd. sve bre, lake, optije, jevtinije reproduku-

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

343

j u . . . Uz to (ona) poveava navalu radnika, a time i

njihovu konkurenciju. Zbog toga s e . .. s razvitkom
kapitalistike proizvodnje radna snaga tih ljudi obez
vreuje" Tome bi se mogli dodati ostali inioci koji
naglaavaju tu tendenciju, a koji su povezani sa sada
njim oblicima proirivanja eksploatacije monopolisti
kog kapitalizma, sa sadanjim oblicima raspodele vika
vrednosti na pojedine delove kapitala i sa izjednaa
vanjem profitne stope itd.
Ako se imaju u vidu i politki inioci koji utiu
na hijerarhiju najamnina, valja rei da se ta opta
tendencija ne ostvaruje jednoobrazno kada je u pita
nju ukupna nova sitna buroazija. Tendencija smanjiva
nja raskoraka izmeu prosenih radnikih najam
nina i prosenih" najamnina sitne buroazije, zapo
eta ve posle prvog svetskog rata i izmeu dva rata
(sa padovima i usponima), nastavlja se posle razdoblja
tokom kojeg je u Francuskoj dolo do njenog slablje
nja (19451950)." Ta tendencija se naroito izraava
u smanjivanju raskoraka izmeu agensa koji zauzi
maju dekvalifikovana i nia mesta sitne buroazije
(nii slubenici u trgovini, uslunim delatnostima, u
kancelarijama, sitni inovnici) i odreenih slojeva rad
nike klase.
I zaista, tu se radi o osnovnom obliku ostvarivanja
te tendencije iji konkretni putevi zavise od politikih
inilaca koji dejstvuju u hijerarhiji najamnina. To je
osnovni oblik ak i u onim kapitalistikim zemljama
(Velika Britanija, Nemaka itd.) gde se pomenuta ten
dencija izraava i u slabom suavanju raspona najamninske hijerarhije koja vai za ukupnu novu sitnu buro
aziju; to istovremeno znai da dolazi i do relativnog
smanjivanja raskoraka izmeu tih najamnina i najam
nina radnika" (razume se, tu nisu ukljueni oblici nag
raivanja menadera i rukovodeih agensa kapitala). Ali
u Francuskoj stvari stoje drugaije; o tome jasno govori
delovanje politikih inilaca. Skoranja evolucija najam Kapital, op. cit., tom III, atr. 291292.
N H. MerdUon, La Rdmundration as employes, 1994. Takoe videti
seriju lanaka posveenih sluibcnldm a (asopis Economic et Politique,
br. 228. Jul 1973).
N D. Lockwood, op. cit., atr. 4J. I dalje; R. Hamilton, Einkommen
und Klassenstruktur In BDR. In Der ..neue" Arbeiter. Izd. K. Httmlng, 1971.

344

NIKOS PULANCAS

nina (do 1968. godine) pokazuje da su izmeu 1952 i

1968. godine razni srednji kadrovi u okviru nove sitne
buroazije koristili relativno znaajnija poveanja na
jamnina, znatno vea no to je to bio sluaj sa ostalim
sitnoburoaskim skupinama (slubenici") i sa radni
kom klasom.6 injenica je da je radnika klasa slabije
plaena u Francuskoj no u drugim evropskim zemlja
ma (u Nemakoj i Velikoj Britaniji), ali i to da su vii
slojevi nove sitne buroazije bolje plaeni (razni sred
nji kadrovi, ali isto tako i skupina inenjera-tehniara).7 Drugim reima, tokom poslednjih godina povean
je raskorak izmeu najam nina radnika i najam nina
tih slojeva. Ono to se em pirijski konstatuje kao za
Francusku karakteristino proirivanje raspona izmeu
radnikih i sitnoburoaskih najamnina, posledica je
tog posebnog relativnog poveanja najamnina sred
njih kadrova. Naime, izmeu 1962. i 1968., prosena
godinja nominalna najam nina radnika porasla je za
52%, a kod slubenik^ je taj porast iznosio samo 49,6%.
U sutini, posredi je obeleje opte politike fran
cuske buroazije, obeleje koje je karakteristino za
celu njenu istoriju: cilj te politike je obezbeivanje
podrke sitne buroazije u uslovima borbenosti i bor
bi radnike klase. Prem a tradicionalnoj sitnoj buro
aziji, francuska buroazija je tu strategiju primenjivala posle revolucije iz 1789, i to putem jakobinizmaradikalizma".8 Zahvaljujui toj strategiji, francuska
sitna buroazija je dugo vremena bila znatno sporije
eliminisana no to je to bio sluaj u ostalim pomenutim
zemljama. Ta se politika nastavila i u pogledu nove
sitne buroazije: ona je pre svega dovela do mnogo
sporijeg smanjivanja razlika izmeu najam nini niih
slojeva nove sitne buroazije i najam nina radnike kla
se; to smanjivanje je mnogo sporije no u ostalim kapi
talistikim zemljama. Ali ta je politika poslednjih go
dina poprimila nov vid: ona se prim enjuje na vie
Izvori: INSEE, Donnes statlstique sur revolutions des remune
rations salairiales de 1938 A 1964, E tudes et Conjoctures, avgust 1965;
Salaires, prestations sociales et pouvoir d achat depuis 1968, zbornld
INSEE, M 9, april 1971; Les salaires dans l industrie, le commerce et
les service en 1969 u zborniku INSEE, M 20, januar 1973.
Le Monde, Dossiers et documents: LTngalite des revenues en
France, maj 1973.
Pouvoir politique et Classes sociales, op. cit.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

345

slojeve te nove sitne buroazije (srednji kadrovi). S

obzirom na sve snaniju eksploatacdju koju monopolis
tiki kapital vri nad sitnom buroazijom, ta politika
postaje veoma selektivna, ali time upravo podvlai pu
kotine koje postoje u samoj novoj sitnoj buroaziji i iri
raspone u najamninskoj hijerarhiji. Nasuprot tonic,
istraivanja pokazuju da su u istom razdoblju smanje
ni ti rasponi najamninske hijerarhije u okviru radnike
klase, posebno posle poveanja SMIG na osnovu spora
zuma koji su 1968. godine zakljueni u Grenelu.*
Bilo kako bilo, sasvim je jasan znaaj smanjivanja
relativnih razlika izmeu najamnina odreenih delova
nove sitne buroazije i najamnina radnike klase: slu
benik, ili bolje rei slubenica u trgovini, administra
ciji, uslunim delatnostima, odnosno nii slubenici u
javnim slubama esto imaju niu najamninu (naro
ito na poetku svog slubovanja) od mnogih kvalifiko
vanih radnika (valja, meutim, imati u vidu da je radno
vreme slubenika u proeku krae za 2,4 asa no kod
radnika). Najvaniji aspekt tog pitanja nije samo pro
ces relativnog osiromaenja (odnosi najamnine/profiti)
emu su izloeni ti delovi nove sitne buroazije (rad
nika klasa takoe osiromauje), ve ono to bi nazvao
procesom relacionog sirofnaenja (osiromaenja u od
nosu na radniku klasu).
Ali ako krenemo dalje i dodirnemo pitanje prodora
ena u domen neproizvodnog najamnog rada, videenio
da se ta selektivna strategija buroazije sprovodi i u
odnosu na one delove nove sitne buroazije, koji ima
ju objektivno proletersku polarizaciju. O posledicama
te strategije moramo posebno voditi rauna. Ako jc
recimo, tano da slubenica u trgovini, administraciji
itd. ima, naroito u poetku svog radnog staa, niu
najamninu u odnosu na veinu radnika-mukaraca, isto
toliko je tano da je njena najamnina znatno via od
one kola se plaa radnici, tj. od najamnine koju bi
ona dobLla da je stupila u proizvodnju. Dok razlike
Izmeu prosene najamnine radnlkA i najamnine slubenikA iznose oko 8 do 10%, one dostiu oko 20% kada
su u pitanju slubenice i radnice. Drugim reima, to
relaciono osiromaenje mnogo manje pogaa ene koje
* Sporazum u Orenelu viati fusnotu 42. na ttinnl
knjiga.

IM. ov

346

NIKOS PULANCAS

obavljaju neproizvodan najamni rad, a mnogo vie

radnice (im ajui u vidu sve posledice koje to moe
imati na te najam ne radnice). Opisno govorei, za
klasne pozicije neke slubenice nije toliko znaajna
injenica da ona zarauje manje od radnika; za nju je
mnogo vanije da ona ipak zarauje vie od radnice.
3.
Reprodukcija podele intelektualni/manuelni rad
u okviru samog intelektualnog rada, o emu sam ve
govorio. Ona ukazuje na pukotine koje nastaju u samoj
novoj buroaziji (usitnjavanje znanja i standardizacija
zadataka u odreenim sektorim a i slojevima; podela
birokratizovane sitne buroazije na slojeve koji od
luuju i na one koji izvravaju odluke; proces kvalifikovanja-dekvalifikovanja prisutan u sferi intelektu
alnog rada i povezan sa racionalizacijom" rada itd.).
U stvari, te pukotine su samo delom posledice ne
posrednog uvoenja mainizma u rad najamnih rad
nika i mehanizacije njihovog rada (usitnjen rad). Ve
se tridesetih godina ovog veka smatralo da je mehani
zacija izvrila tehniku proletarizaciju" rada tih na
jamnih radnika. Meutim, ona poprim a specifine ob
like kada se radi o intelektualnom radu, a s druge
strane ni izdaleka nema onu irinu koja joj se esto
pripisuje: maine su, opte uzev, pomona sredstva ra
da (raunske maine, pisae maine, raunari itd.).
Dosta su retki sluajevi mehanizacije rada u kojoj bi
radnik postao, kako to kae Marks, telesni dodatak
maini" (upotreba nekih raunara, na primer).
Prema Lokvudu," mainizmom koji u pravom smi
slu rei uvodi rad na beskrajnoj traci (intenzivnost ra
dova povezana sa autonomiziranim" ritmom maine),
bilo je u Engleskoj obuhvaeno 1952. godine samo
3,5% od ukupnog broja slubenika. Razume se, od tada
je dolo do irenja mainizma, ali je jasno da se sve to
ni izdaleka ne bi moglo uporeivati sa onim to se de
ava sa radom radnika: uvoenje tehnikog napretka
u rad .radnika i stalno revoluionisanje sredstava za
proizvodnju, tesno su povezani sa stvaranjem i izvla
enjem vika vrednosti (relativnog vika vrednosti).
Ali i tu postoje drutvene prepreke (kapitalistiki od
nosi) sa kojima se sudara tehniki napredak, ionako
uvek podreen drutvenim uslovima proizvodnje. Ne
M The Blackcoated Worker, op. cit., str. 87. i dalje.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

347

ma nikakve osnove verovati da e, u dananjim dru

tvenim uslovima rada neproizvodnih radnika (dru
tvena podela intelektualni/manuelni rad; smanjivanje
najamnina tih slubenika to omoguuje njihovo jo
vee eksploatisanje putem nivoa najam nini; rastue
izobilje te radne snage itd.), ta tendencija tehnolokih
preobraaja ikada dobiti znaajne razmere. Naime, i
ovde glavni element pitanja predstavlja stopa eksploa
tacije i stopa profita: ovde proizvodnost rada nema
isto znaenje kao u proizvodnji vika vrednosti.
To, meutim, ne znai da bi trebalo potcenjivati
pomenutu pojavu, je r ona tamo gde do nje dolazi
pojaava (pre svega posrednim putem) parcelizaciju zadataka i znanja, odnosno dekvalifikovanje in
telektualnog rada.
Ista pojava se odigrava i na drugom planu, mada
u drugaijim oblicima. Tu mislimo na birokratizaciju.
Naime, nasuprot nekim analizama koje birokratizaciju
suprotstavljaju mehanizaciji i sm atraju da se dekvali
fikovanje intelektualnog rada odvija samo u ovoj po
tonjoj, jasno je da birokratizacija koja u ovom slu
aju nije nita drugo do posledica odvajanja" intelek
tualnog od manuelnog rada, da reprodukuje u sebi tu
podelu: upravo se tu uplie sadanja racionalizacija"
tog rada, koja tei da povea njegovu proizvodnost.
Dekvalifikovanje intelektualnog rada ispoljava se,
najzad (i to masovno), u rasporedu pripadnika nove
sitne buroazije na radna mesta gde se obavlja dekvalifikovan intelektualni rad. Pri tome valja voditi rauna
0 napomenama koje smo izneli povodom kvalifikovanja
intelektualnog rada od strane kolskog aparata. Taj
nas oblik posebno zanima, je r uglavnom pogaa mlade
1 tie se nekih skupina nove sitne buroazije (slube
nici u trgovini, kancelarijski slubenici, i nii slubeni
ci). Radi se o onim pripadnicima nove sitne buro
azije, koji su se zaposlili na tim radnim mestima, mada su se nadali da e, zahvaljujui svojoj
kolskoj kvalifikaoiji", dobiti neki vii" posao. Tu e
mo zapaziti znaajne pojave: kada se analizira kolska
sprema aktivnog stanovnitva mlaeg od 25 godina (po
daci se odnose na Francusku, i to za godine 1962. i 1968.)
razvrstanog po soci ialnoprofesionaln im kategorijama,
videe se da je kod slubenika postotak onih koji imaju
veliku m aturu porastao sa 10,5/* na 21,6*1 (kod rad-

NIKOS PULANCAS

348

nika taj je postotak porasto sa 3,5% na 6,2%). Meu

tim postotak onih koji im aju viu ili visoku spremu
porastao je sa 4,8% na 8,1% (kod radnika je taj po
stotak porastao sa 2,5% na 4%). Ako imamo u vidu
i ostale elemente ankete, jasno se vidi da je 1968. go
dine mladom oveku koji poseduje univerzitetsku dip
lomu bilo mnogo tee da postane vii, pa ak i srednji
kadar, no to je to bio sluaj u 1962. godini.1 To sni
avanje nominalne vrednosti diploma, povezano sa dekvalifikovanjem intelektualnog rada, istovremeno ogra
niava mogunosti napredovanja pripadnika nove sit
ne buroazije.
4.
Svemu tome valja dodati sadanju nezaposle
nost intelektualnih radnika. O tome jo nemamo po
trebne podatke, je r je ta pojava, po svojim oblicima i
po masovnosti, relativno nova i zapaena poslednjih
godina u veini kapitalistikih zemalja. U stvari, pojava
nezaposlenosti neproizvodnih najam nih radnika poela
je dobijati znaajne razmere posle krize tridesetih go
dina ovog veka. Ta nezaposlenost je od tada postala
sastavni element uslova ivota pripadnika nove sitne
buroazije na tritu rada.11 Ali ta pojava nije nigde
(i ni izdaleka) poprimila onaj znaaj koji ima za rad
niku klasu kao industrijsku rezervnu armiju.
Meutim, i poslednjih godina kao da u veini ka
pitalistikih zemalja prisustvujemo stvaranju prave in
telektualne rezervne armije koja prevazilazi obina
konjuktum a kolebanja: to nije nimalo udno ako se
ima u vidu masovno investiranje koje monopolistiki
kapital vri u neproizvodan rad. Na osnovu jedne an
kete o zaposlenosti izlazi da je 1972. godine u Fran
cuskoj bilo 2,l/o nezaposlenih radnika, 2,3% neza
poslenih slubenika, 1,4% nezaposlenih strunih kad
rova. Taj procenat je tokom 1971. i 1972. godine bio sta
bilan u odnosu na radnike, ali je kod slubenika po
rastao sa 2,0/o na 2,3%, a kod srednjih kadrova sa 1,1
na 1,4/'.*a
" Cl. Delcourt, ,.Lcs jeunes dans la vie active" u econom ic et
Statistiques, IN SEE. b r. 18, decem bar 1970, str. 10. i dalje.
'* R. Ledrut, La Sociologie du chdntage, 1966.
Zbornici INSEE ..Dmographie et Em ploi , br. 19, str. 76. 1 87.
Razume se, s obzirom na to da se zvanino uveliko manipuliSe podacima

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

Ali to najnovije irenje nezaposlenosti uglavnom

se uoava kod mladih koji su na osnovu svog kol
skog obrazovanja odreeni da stupe u najamni odnos
u oblasti intelektualnog rada. Razume se, ne srne se
izgubiti iz vida da je ta nezaposlenost mladih (onih ko
ji imaju manje od 25 godina, kao i onih koji su nedav
no stupili u aktivan ivot) mnogo znaajnija no kada
su u pitanju stariji. Meutim, ona istovremeno pogaa
radnike i delove nove sitne buroazije. Ali im se radi
o pravoj nezaposlenosti, uoavamo znaajne pojave. Na
osnovu ankete INSEE vidi se da je u 1972. godini od
ukupnog broja nezaposlenih (mlaih od 25 godina), na
one koji su imali svedoanstvo o zavrenoj srednjoj
strunoj koli otpadalo 17,6%, na one koji su zavrili
veliku m aturu 3%, a na one sa visokom spremom
0,6%. Isti podaci govore da je u 1968. godini od uk
upnog broja aktivnog stanovnitva mlaeg od 24 godi
na, (ukljuivi i nezaposlene) na one koji su imali
svedoanstvo o srednjoj strunoj spremi otpadalo 19%,
na one koji su zavrili veliku m aturu 3,3%, a na one
sa visokom kolskom spremom 0,8%.103 Razume sc
da valja voditi rauna o vremenskoj nepodudarnosti
ove dve serije podataka, ali ipak se moe zakljuiti da
u ukupnom b ro ju nezaposlenih postoji tendencija prckomerne zastupljenosti posednika maturskih svedo
anstva i univerzitetskih diploma (za razliku od onih
koji imaju svedoanstvo o srednjoj strunoj spremi).
A to je veoma znaajna promena u odnosu na nedavnu
prolost.
Ali jo su znaajniji razni i brojni oblici prikrivene
nezaposlenosti, koji preovlauju kod mladih: razni ob
lici skraenog radnog vremena, rada na crno", pri
vremeno i sezonskog rada itd. Nema nikakve svrhe
insistirati na danas znatno rairenoj pojavi koja govo
ri da veliki broj mladih nije uopte obuhvaen statis
tikim popisom (rauna se da u Francuskoj broj takve
omladine iznosi izmeu 300.000 do 500.000); ti mladi
ive od raznih zanatskih aktivnosti ili usluga, a neki
ideolozi ih rado predstavljaju kao marginalne (dropo nezaposlenosti, te brojke moramo uzimati samo kao obine pokazatelje
odreene tendencije.
,N econom ic ct Statistlqucs. br. 18. op. cit.

350

NIKOS PULANCAS

outs) individue koje iz intimnog ubeenja odbacuju

sadanji otuen rad".
5. Znaajne promene nastaju, najzad, u uslovima
ivota tih najamnih slubenika, i to van njihovog rad
nog odnosa.10* Kapital danas neposredno investira u
sve sektore koji se nalaze izvan ekonomskih odnosa
rada u pravom smislu rei (urbanizacija, stanovi, sao
braaj itd.) ili u oblasti koje nemaju veze sa radom
(razonoda, slobodno vreme itd.). Stavie, imajui u
vidu injenicu da je, u procesu koncentracije kapitala,
oblast prom eta danas podreena finansijskom kapitalu,
ovaj je u stanju da namee oblike kolektivne potronje
proizvoda-roba. Ovde valja voditi rauna s jedne strane
o tome da se neposredno potinjavanje tih odnosa ka
pitalu vri u uslovima dominacije politiko-ideolokih
odnosa putem kojih kapital reprodukuje podele u ok
viru eksploatisanih i potinjenih klasa (politki cilj
kapitala u urbanizaciji, stanovanju, razonodi itd. jeste
odvajanje nove sitne buroazije od radnike klase); me
utim, s druge strane se mora imati u vidu sledee:
a) da u odnosu na radniku klasu, neki delovi nove
sitne buroazije masovno i sve bre gube svoje privi
legije u pogledu plala; b) da je nova sitna buroazija,
upravo usled toga to svoj odnos prema radu pove
zuju sa sektorima van proizvodnje, naroito osetljiva
na uslove o kojima je ovde re: dobro je poznato kakav
znaaj za novu sitnu buroaziju im aju modeli potro
nje; c) da ene u tom pogledu predstavljaju neto po
sebno, upravo usled toga to njihovoj eksploataciji na
radu valja dodati domaa zaduenja" u porodici.
Sve to govori (preciznije analize to i dokazuju) da
povezanost pomenutih koordinata izaziva danas sve
otrije rascepe nove sitne buroazije, i to u onim sek
torim a koji nisu neposredno vezani za oblast radnih
odnosa, tj. da deluje na jau objektivnu polarizaciju
odreenih njenih delova u pravcu radnike klase; us
lovi ivota tih delova nove sitne buroazije kvalitet ivota" postepeno se pogoravaju, razume se,
uvek relativno, tj. relaciono. Otuda se zapaa da klasne
borbe u tim sektorima i oko pitanja koja se tiu tih
1,4 Izm eu ostalih, F. G odard, De la notion de besoin au concept
pratique de classe u asopisu la Pensie, b r. 166, decem bar 1972; M.
Castells, Luttes urbaines, 1973.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

35 j

delova nove sitne buroazije (borbe na planu urbani

zacije, na primer; ovo zbog toga to je nova sitna bur
oazija, poput radnike klase, masovno koncentrisana
u urbanim aglomeracijama), esto na veoma jasan
nain materijalizuju klasne saveze izmeu tih delova
nove sitne buroazije i radnike klase.
Ali bez obzira na znaaj ovog pitanja neu ulaziti
u razmatranje tog njegovog vida; ako je oigledno da
te koordinate postoje samo u jedinstvu sa odnosima
proizvodnje i sa odnosima procesa rada, u jedinstvu
koje se ne nalazi jednostavno u reprodukciji radne
snage, ve u procesu ukupne reprodukcije drutvenih
odnosa (klasni odnosi), isto tako je tano da presudna
uloga pripada odnosima proizvodnje.105
2.

Klasni delovi nove sitne buroazije

Delove nove sitne buroazije moemo omeiti samo

ako istovremeno imamo u vidu unutranje rascepe u
krilu nove sitne buroazije, izazvane njenim klasnim
odreenjem, kao i njene sadanje preobraaje (ova dva
elementa se esto podudaraju).
Budui da je u klasnoj borbi nova sitna buroa
zija polarizovana izmeu buroazije i radnike klase,
njeno raslojavanje se moe shvatiti samo ako ga do
vedemo u vezu sa tom polarizacijom: ovde u nasto
jati da se pozabavim onim delovima nove sitne buro
azije, koji su (u svojim klasnim odreenjima i u po
gledu sadanjih preobraaja koji na njih deluju)
jasno polarizovant u pravcu radnike klase. Sto se tie
ostalih delova, ograniavam se na prethodne analize.
Razume se, to ne znai da ostali delovi sitne buroazije
Najzad, ovde neu ulaziti ni u razmatranje elemenata datih
okolnosti koje sada utlu na novu sitnu burtoazlju. Meutim, prethodne
analize koje njeno klasno odreenje i sadanje preobraaje situiraju u
celinu druStvcne podele rada, omoguavaju nam da shvatimo znaaj koji
u tom pogledu Imaju razni elementi datih okolnosti. S obzirom na
specifino mesto nove sitne buroazije u polltiko-ideoloJklm odnosima
I na posebnosti sltnoburoaske Ideoloike piodskuplnc. Jedan od odluu
juih elemenata se sastoji upravo u idto lo ik o j kriti koja danas pogaa
burloatlju, u krizi koja se neposredno odraava u toj sitnoj buroaziji
(1 koja Ima svoj utlcaj na njene klasne pasldje). Ali U ldeoloika kriza
ne pogaa na isti nain ukupnu novu sitnu buroaziju: njena dejstva
zavise od unutralnjlh pukotina njenog klasnog odreenja.

352

NIKOS PULANCAS

pripadaju buroaziji, kao to ni delovi o kojima je ovde

re ne pripadaju obavezno radnikoj klasi. Time ni
kako ne elim rei da su ostali delovi osueni da doveka im aju nejasne likove.
Delovi nove sitne buroazije o kojima se radi, jesu
dakle oni delovi koji su u najpovoljnijim objektivnim
uslovima za sklapanje osobenog saveza sa radnikom
klasom (i pod njenim rukovodstvom). A taj savez ima
danas presudan znaaj. Klasna odreenja tih delova
ukljuuju ih u tabor one sitne buroazije koja je ob
jektivno i veoma jasno polarizovana u pravcu radnike
klase. Ali taj proleterski polarizovan sitnoburoaski
tabor nije jedinstven, ve je i sam podeljen: on se i
sam polarizuje u pravcu radnike klase, i to zbog he
terogenosti uslova ivota i rada pripadnika sitne bur
oazije. Ta polarizacija se izraava kroz specifine revandikacije i kroz posebne aspekte. Upravo u tom smi
slu treba govoriti o proleterski polarizovanim delovima
nove sitne buroazije, o delovima koji nastaju usled
delovanja njihovih ukupnih klasnih odreenja. Dakle,
ne moe se jednostavno i prosto govoriti o njenom
proleterski polarizovanom delu (kao to se to ponekad
ini). Tako se ne moe govoriti ak ni kada ti delovi (s
obzirom da su situirani u proleterski polarizovan tabor)
raskidaju sa ostalim sitnoburoaskim delovima. U da
tim okolnostima to stanje se ispoljava na nivou klas
nih pozicija: taj deo" nove sitne buroazije nije u
stanju da u datim okolnostima ostvari svoje jedinstvo;
on se m ole ujediniti samo ako se ujedini sa radnikom
klasom, i to pod njenom hegemonijom i rukovod
stvom.
Te delove-pukotine u proleterski polarizovanom ta
boru nove sitne buroazije moemo shvatiti jedino u toni
smislu, tj. u smislu specifinih puteva te polarizacije. U
stvari, ne radi se ni o tipolokoj klasifikaciji (kao to
se to danas ponekad ini) u okviru koje bi se te raz
like odreivale nekim merilom" ili stepenom prole
terske polarizacije tih delova. Dodue, izmeu tih de
lova postoje nejednakosti", ali to se pitanje reava
neposredno kroz klasnu borbu u odreenim okolnosti
ma. Naime, stvarne klasne pozicije tih delova ne mogu
biti svedene na te nejednakosti, budui da su ti delovi
ve situirani u objektivno proleterski polarizovan ta-

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

353

bor. Ukratko: tano je da neki obian nastavnik i pro

davaica iz neke robne kue, mada se nalaze u istom
taboru, ipak pripadaju (a to je znaajno) raznim delo
vima nove sitne buroazije i specifinim putevima se
polarizuju u pravcu radnike klase; meutim, sasvim
je neosnovano mehaniki izvlaiti zakljuak da jedno
od njih usled nejednakosti njihove objektivne polari
zacije ima vie izgleda da usvoji proleterske pozicije.
To me primorava da ukaem kako se ni glavni
rascep koji u okviru nove sitne buroazije postoji iz
meu njenih proleterski polarizovanih delova, pa
ni njihovi profili ne poklapaju prosto i jedno
stavno sa ekonomskim odnosima u kojima se na
laze njihovi pripadnici.1** Nametenik koji pri
pada srednjem trgovakom kadru u oblasti pro
meta i koji je plaen iz neproizvodnih trokova kapi
tala, odvojen je dubokim jazom od prodavaice u rob
noj kui, koja lakoe pripada oblasti prometa, potie
od istog kapitala (trgovakog) i biva plaena iz ne
proizvodnih trokova. Meutim, taj isti nametenik
sc ne razlikuje od drugog nametenika (iz uslunih
delatnosti, na primer) koji je plaen iz dohotka. Stavie, ako prodavaica ne potie iz onog dela nove sitne
buroazije iz kojeg je neki obian nastavnik, to nije
posledica injenice da je ona plaena iz neproizvod
nih trokova, a on iz dohotka-poreza. Najzad: objek
tivno proleterski polarizovan deo nove sitne buroazije
moe biti sastavljen od najamnih radnika iz oblasti
prometa, iz bankarske realizacije i iz uslunih delat
nosti.
U stvari, delove nove sitne buroazije odreuju
koordinate ukupne drutvene podele rada. Razume se,
svim tim delovima je zajedniko (sa stanovita eko
nomskih odnosa) da su izloieni posebno intenzivnoj
eksploataciji. Ali bi oigledno bilo pogreno:
a)
ako pokuamo da profil tih delova odredimo
jednostavno pomou ekonomskih oblika eksploatacije
(promet kapitala, uslune delatnosti, javne dravne
funkcije itd.), kojima su oni izloeni. Sa tog stanovi
ta postoji samo jedna presudna razlika izmeu te
eksploatacije i one eksploatacije kojoj je izloena radZa n a lik u od onogB Ito , recimo, smatra P. Salama u citiranom
delu Critiques de tdconomle politique.
23

354

NIKOS PULANCAS

nika klasa u izvlaenju vika vrednosti. A to nas upu

uje na nae analize proizvodnog i neproizvodnog
rada;
b)
ako se drimo strogog m erenja stepena eksploa
tacije kojoj su izloeni ti delovi: stepen eksploatacije
sitnog inovnika, prodavaice i sekretarice moe biti
jednak, ali to ne znai da izmeu njih nema razlika.
Najzad, delove sitne buroazije moramo posmatrati kao tendencijalnosti stvorene klasnim odreenjem
i sadanjim preobraajima, a ne kao empirijske i krute
celine neke statistike" klasifikacije. Napomenimo
ovde da su statistiki podaci INSEE, u kojima se operie raznim drutveno-profesionalnim kategorijama",
nedovoljno pouzdani kada se radi o klasnim granicama.
Ti podaci su jo neupotrebljiviji u sluaju koji nas za
nima: u sitnoburoaske" kategorije se veoma esto
ukljuuju one skupine pripadnika nove sitne buroazi
je, koje nastaju iz veoma raznolikih raslojavanja.
I
Prvi deo neproizvodnih najam nih radnika obuhvata
veliku veinu osnovnih radnika u trgovinskom sektoru
(to su trgovinski nametenici"). Ti radnici su izloeni
dejstvu koncentracije trgovinskog sektora, to se is
poljava kroz stvaranje krupnih prodajnih centara. Radi
se o najamnim radnicima koje, u sklopu neproizvod
nog sektora, mobilie uvoenje mainizma i koji su
veoma snano pogoeni mehanizacijom rada (bilo da
pripadaju oblasti prom eta i realizacije kapitala, bilo
uslunim delatnostim a ili personalu dravnih aparata);
najzad, tu dolaze nametenici odreenih sektora us
lunih delatnosti zaposleni u restoranima, kafeima,
bioskopima, pozoritima, nii slubenici u zdravstva
(pomoni bolniari u velikim bolnicama) itd. U stvari:
a)
U drutvenoj podeli na intelektualni i manuelni
rad, ti neproizvodni najamni radnici su najblii bari
jeri koja novu sitnu buroaziju razdvaja od radnike
klase; oni su najblii u pogledu znanja i simbolino-ideolokog rituala u koji je ono investirano. Sto se
tie onih koji su neposredno izloeni uvoenju mai
nizma u neproizvodan rad, na njih sasvim posebno de-

ItLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

355

Iuje reprodukcija podele na intelektualni i manuelni

rad u okviru samog intelektualnog rada (usitnjavanje
zadataka). Svi oni su sasvim jasno polarizovani u prav
cu manuelnog rada, to se neposredno ispoljava u pro
cesu kolskog obrazovanja: iako se to kolovanje razli
kuje od onoga kroz koje prolazi radnika klasa, ono se
za masu tih ljudi ipak relativno razlikuje od ko
lovanja namenjenog ostalim delovima sitne buroazije.
To se posebno jasno vidi kada se radi o enama: prema
podacima iz 1964. godine izlazi da od ukupnog broja
ena roenih 1918. godine i kasnije, 21% nametenica
u trgovini nije imalo ni svedoanstvo o zavrenom os
novnom obrazovanju, dok je taj procent kod kance
larijskih slubenika iznosio samo 8%; oko 20%> namete
nica u trgovini posedovalo je svedoanstva o stupnju
obrazovanja viem od osnovnog, dok je to bio sluaj
sa preko 55% kod kancelarijskih slubenica (veliki broj
posedovao je svedoanstvo o zavrenom optem obra
zovanju). to se tie mukaraca, stanje nije tako jas
no izraeno: oko 39% nametenika u trgovini posedo
valo je svedoanstvo o stupnju obrazovanja viem od
osnovnog, dok je kod kancelarijskih slubenika taj broj
takoe iznosio oko 55%.107 To govori da su mesta sred
njih kadrova u trgovini praktino monopolisana za
mukarce.
b)
U odnosu na ostale delove sitne buroazije, ti
ljudi su najmanje izloeni delovanju tendencije ka
birokratizaciji neproizvodnog rada; otuda se najvie
pribliavaju granici koja obeleava sferu manuelnog
rada. Kada se radi o ljudima neposredno izloenim
uvoenju mainizma, beznaajan procent njihove biro
kratizacije posledica je injenice da se u okviru samog
intelektualnog rada reprodukuje podela na intelektual
ni i manuelni rad. Moglo bi se opisno rei da ak i u
sluajevima kada ti kadrovi potiu iz sektora u kojima
je birokratizacija veoma snana, oni su relativno po
strani od privatne i javne birokratske hijerarhije i nje
nih slojeva; ta pojava se moe objasniti jedino uko
liko smo raskinuli sa institucionalistikim shvatanjem
birokratizacije-birokratije kao teorije o organizacija
ma. Tendencija ka birokratizaciji je prisutna u veli,M Ve citirana anketa INSBB u economic ct Statistiques, br. 9,
februar 1970, etr. 55.
21*

356

NIKOS PULANCAS

koj robnoj kui ili u velikoj bolnici. Meutim, proda

vaice ili bolniarke relativno lako ostaju po strani od
same birokratske hijerarhije kojoj pripadaju ostali za
posleni (mada i same bivaju izloene efektim a te biro
kratizacije i reprodukcije podele intelektualni/manu
elni rad). esto se zapaa posebna izolovanost proda
vaa /prodavaica u velikim robnim kuama; to se,
pored ostalog, postie neuhvatljivom reprodukcijom
razlikovanja/izolovanosti pojedinih reona po liniji ,,otmenosti" proizvoda koji se tu prodaju (prodavaice iz
reona gde se prodaje "luksuzna roba, sm atraju se
intelektualkama) ili povlaenjem razlika izmeu onih
koji prodaju robu i onih koji vre manuelne poslove
itd. Dakle, kada je u pitanju ta skupina, ustrojstvo
procesa rada poprima sasvim otvoreno represivne ob
like;
c)
Problem karijere i napredovanja postavlja
se na relativno drugaiji nain no kada su u pitanju
ostale sitnoburoaske skupine. Dodue, stanje se i
dalje razlikuje od onoga koje se odnosi na radniku
klasu. Stvarne mogunosti karijere su ograniene
usled orgnizacije rada i njegovog usitnjavanja, ali i
zbog nestabilnosti zaposlenja, karakteristine za taj
sektor. to se tie raspona u najamninam a i hijerarhij
skog raspona, oni su posebno kada je re o trgova
kim nametenicima relativno sueni, tj. marginalni
u odnosu na birokratizovanu hijerarhiju.108 Procent
onih koji se tokom radnog staa probijaju u gornje
slojeve svoje klase (postaju, na prim er, srednji kad
rovi), mnogo je ogranieniji kada su u pitanju trgova
ki nametenici no kada se radi o onima koje statistike
razvrstavaju u kategoriju kancelarijskih slubenika.
Taj procent je jo ogranieniji no kada su u pitanju
inovnici.
To je, pre svega, posledica odreenih statistikih
razvrstavanja koja se tiu najamnina: a) kada se po
gleda procentualno uee najamnih radnika po pri
vrednim delatnostima i po kategorijama godinjih neto
dohodaka (podaci se odnose na 1968. godinu), izlazi da
oni koji dolaze iz raznih grana trgovine i javne higiElementi dobijeni iz anketa slube CFDT (Inform ' action). Takoe
videti J. Chatain, L'volution de l'appareil commercial" u Economie et
Politique, jul 1973.

k la s e u sa v rem en o m

k a p it a l iz m u

357

jene spadaju u najmanje znaajnu kategoriju najam

nina, tj. najmasovnije se grupiu oko plafona odre
ene kategorije najamnina; b) ako pogledamo te iste
najamnine razvrstane po starosnim grupama, vidi se
da pomenuti najamni radnici dostiu najviu najam
ninu izmeu 4550 godina starosti, dok je kod ostalih
delova nove sitne buroazije to plafoniranje neto
kasnije (5560 godina starosti). Takoe se vidi da trgo
vaki nametenici u znatno manjoj meri prelaze u sred
nje kadrove (27% od onih koji menjaju poziv postaju
kadrovi, a 28% prelaze u radnike) no to je to sluaj
sa kancelarijskim slubenicima (47,7% od onih koji
menjaju poziv postaju kadrovi, a 25% prelaze u rad
nike). Najzad, dok su proseni godinji neto dohoci,
posmatrani u celini, nii kod trgovakih nametenika
(12.344 franka), a neto vii kod kancelarijskih slube
nika 13.350 franaka), obrnutu sliku pruaju najamnine
mukaraca i ena: najamnine trgovakih nametenika-mukarca su mnogo vie (16.071) od najamnina
kancelarijskih slubenika mukaraca" (15.028). Nave
dena ukupna razlika dolazi usled velikih razlika najam
nina kod ena: trgovake nametenice imaju prosean godinji neto dohodak od 9.283 franka, a dohodak
kancelarijskih slubenica" iznosi 12.336 franaka. To
dokazuje da u trgovini rukovodea mesta praktino u
svojim rukama dre mukarci.109
Ako se vratimo pitanju reprodukcije pripadnika
tog dela nove sitne buroazije, utvrdiemo sledee: ka
da su u pitanju njihova deca, uz zadravanje svih pro
porcija, postoji analogna pojava u meugeneracijskom
provetravaniu. Tome valja dodati manje znaajnu
ulogu koju kolski aparat i kolovanje igraju na tri
tu rada tih pripadnika nove sitne buroazije i u njiho
vom kretanju u okviru te klase.
To se ispoljava u pomeranjima koja dobijaju vid
klasnog prelaenja, a koja se vre bilo tokom radnog
staa, bilo u smenama generacija. Prelaenja u redove
buroazije ogranienija su no kada su u pitanju
ostali, inae objektivno proleterski polarizovani delovi
sitne buroazije.
Za razliku od toga, zanimljivo je ukazati na po
sebne oblike distributivnog pribliavanja pripadnika
' U iboralcima INSEB. op. cit., tr. 32. 54 5* l dalje.

358

NIK 0S p u la n c a s

nove sitne buroazije radnikoj klasi. To pribliavanje

se vri u dva smera:
1) Broj pripadnika ovog dela sitne buroazije (i nji
hove dece), koji iz te klase padaju" u radniku klasu,
mnogo je vei no kada su u pitanju ostali delovi sitne
buroazije;
2) Izgleda da se upravo prem a tom delu sitne bur
oazije kreu oni radnici koji tokom svog radnog veka
prelaze u novu sitnu buroaziju. Ta pojava je posebno
rairena kod ena: radnici-mukarci koji naputaju
proizvodnju, uglavnom idu u nezavisan" sektor, dok
radnice koje naputaju proizvodnju, odlaze pre svega
u trgovinu i ostale uslune delatnosti. Najzad, tu sre
emo veinu ena onih radnika koji se nalaze na mestima namenjenim novoj sitnoj buroaziji.
Razume se, ne treba gubiti iz vida ni krutost koja
karakterie celu radniku klasu, niti injenicu da ve
lika veina privredno aktivnih ena (oko 80%) pripada
istoj klasi kojoj i njihovi muevi. Meutim, kada je
posredi sluaj koji nas zanima, nai emo mnogo ena
zaposlenih u trgovini, a udatih za radnike (u 1968. go
dini oko 40% nametenica, razvrstanih u starosnu
grupu ispod 55 godina, bilo je udato za radnike). Ukrat
ko: karakteristino pribliavanje radnikoj klasi uglav
nom se vri posredstvom enskog rada. Taj element
poinje da deluje na oblike borbe u toj skupini, a to
delovanje e se u budunosti samo pojaavati.
d)
Ovim koordinatama polarizovanog klasnog od
reenja valja dodati suavanje raspona i apsolutno
smanjivanje najam nina u odnosu na radniku klasu:
upravo taj deo sitne buroazije esto ima najnie na
jamnine u objektivno proleterski polarizovanoj sitno
buroaskoj skupini. Ali to nije tano kada se radi o
celini: naime, istovremeno otkrivamo tendenciju da
se najam nine ostalih slinih skupina sitne buroazije
(posebno sitnih inovnika) izjednaavaju se najamni
nama pomenutog dela. Ovde su mnogo zanimljiviji po
jedini oblici plaanja po uinku, praeni raznim pre
mijama. Dodue, nekadanji sistem procenta od pro
meta" zamenjen je sada prem ijam a koje su neposred
no ukljuene u platu. Radnika klasa je jo uvek u
drugaijem poloaju: naime, samo jedan njen mali deo
prim a mesenu platu. Meutim, taj trgovaki sektor

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

359

ie verovatno jedini sektor razvijenih kapitalistikih

formacija u kome se zapaa tendencija produavanja
stvarnog radnog vremena (rad preko noi, nedeljom
itd. a sve pod uslovom izai u susret potroaima).
to se tie feminizacije tog dela sitne buroazije,
ona je posebno naglaena tamo gde dolazi do uvoenja
mehanizacije neproizvodnog rada: navedeni statistiki
podaci govore da je 1952. godine u Velikoj Britaniji
oko 3,5% sitne buroazije bilo neposredno izloeno toj
mehanizaciji, dok je taj procenat kod enskog sastava
sitne buroazije iznosio itavih 9,5%.
Pridravajui se dosadanje metodologije, mogli
bismo u tom delu sitne buroazije otkriti posebne slo
jeve: ovde je znaajno zapaziti razliku izmeu izuzetno
koncentrisanih sektora (velike robne kue) i onih sek
tora u kojima je koncentracija veoma slaba (namete
nici u sitnoj trgovini, iji je broj jo uvek znaajan:
40% trgovakih nametenika nalazi se u preduzeima
u kojima se broj zaposlenih penje do 5). Ti namete
nici, mada i sami izloeni isto tako snanoj eksploata
ciji kao i oni koji rade u velikim robnim kuama, ip.ak
stalno tee da se poistovete sa svojim poslodavcima;
oni gaje i onaj poseban odnos prema potroaima, koji
je nekadanjim trgovakim nametenicima utuvila sitnoburoaska ideologija. Poznato je da su klasne borbe
najmanje razvijene u sektoru trgovakih nametenika
zaposlenih u sitnoj trgovini, odnosno da tu sindikalno
organizovanje da tako kaemo i ne postoji.110
Ovo razlikovanje slojeva sitne buroazije privla
ilo je dosad znatnu panju koja je u periodu izmeu
dva rata, pre svega bila usmerena na uspon borbi u ve
likim robnim kuama: u Francuskoj su te borbe bile
krunisane aktivnim ueem trgovakih nametenika
u velikim trajkovima 1936. godine.111 Meutim, po
stoji iedna razlika koja jo nije dovoljno privukla pa
nju. A ta razlika je znaajnija od prve (nju su u po
slednje vreme analizirali aktivisti Sindikata radnika
uslunih delatnosti CFDT).118 Naime, u okviru samog
koncentrisanog trgovakog sektora dolazi do razlike iz" P. Delon, Les Employes, E ditions sociales.
1.1 Fr. Parent, Les Demoiselles de mogasln, 1970.
1.1 Izmeu ostalih, b ro lu re Inform action 1 M. Appert. Situation
professlonnelle de vendeuses de grands magasins et magasins popula
te s
1967.

360

NIKOS PULANCAS

meu tradicionalnih velikih robnih kua, s jedne stra

ne, i supermarketa, odnosno hipermarkcta (razne samousluge, narodni magazini, prodajna mrea Evrotrita" Karfur" itd.) s druge strane. Ta vrsta koncen
tracije preovlauje sa sadanjim tendencijama: 1972.
godine otvoreno je oko 62 hiperm arketa (30 u 1971.) i
265 superm arketa (253 u 1971), dok je broj velikih
robnih kua rastao mnogo sporije (neke od njih su
poele da se pretvaraju u supermarkete).
Super i hiperm arketi znatno m enjaju posao trgo
vakih nametenika. Sistem samousluga primorava
veliki deo tih nametenika da obavljaju poslove ruko
vanja, pakovanja, uskladitenja roba (umesto vetine
prodavanja" trai se distribuiranje odreene tonae
proizvoda u to kraem vremenu). A to su poslovi
koji, kao to smo videli u analizi proizvodnog rada,
pripadaju radu koji u pravom smislu proizvodi viak
vrednosti (njih kao takve kvalifikuje najstroi je mark
sistiko shvatanje, tj. izjednaava ih sa radom oko
transporta roba). Otuda ti nametenici tee da postanu
deo radnike klase. To je upravo jedini sektor sitne
buroazije u kome dolazi do prave proletarizacije u ok
viru samog tog rada. Masovno dekvalifikovanje poslova,
koje se tu odvija, govori o tome da ti nametenici pri
padaju manuelnom radu. Oni ne dolaze u neposredan
dodir sa kupcima, to je veoma vano za buroasku mi
mikriju. Taj je kontakt povezan sa fetiizmom predmeta-robe. Otuda se od prodavaica tradicionalnih robnih
kua zahteva da budu domaice (vetina oblaenja,
govora, ukus itd.). Prodavaice koje jo postoje u hi
per i super marketima sve vie se pretvaraju u obine
dem onstratore bez ikakve garantovane plate i stalnosti
posla. Najzad, dobro je poznat repetitivan i usitnjen
rad kasira koji su u tom sektoru pravi udarni odred
klasnih borbi.113
Suvie je rano predviati kako e evoluirati ta ten
dencija. Ali u okviru trgovinskog sektora to su ,,najvreliji sektori borbe za poslednje etiri godine. Zna
ajno je napomenuti da je taj sektor bio miran tokom
u * Valja im ati u vidu da ta ista v rsta koncentracije dovodi do
znatnih m odifikacija stru ktu re zaposlenosti najam nih radnika u trgovini:
na jednoj stran i se jak o sm anjuje broj proletarizovaitih kadrova, dok na
drugoj raste broj adm inistrativnog osoblja.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

35 [

trajkova 1968. godine; osim toga, upravo ta velika

preduzea su se umnoila, a u njima veinu zaposle
nih ine mladi.
II
Sleei objektivno proleterski polarizovan deo no
ve sitne buroazije obuhvata niie slojeve zaposlenih u
javnim i privatnim birokratizovanim sektorima: tu, po
red ostalih, nalazimo razne kancelarijske slubenike.
Radi se, naime, o onima koji potiu iz oblasti prometa
kapitala i trgovakog kapitala (agencije koje se bave
prodajom, privrednom propagandom i marketingom
itd.), iz oblasti realizovanja kapitala i bankovnog i fi
nansijskog kapitala (banke, osiguravajua drutva itd.),
iz sektora uslunih delatnosti (razni sektori istraivanja
ili informatike), odnosno iz dravnih aparata (javne
slube, sitni inovnici itd.).
Ovaj deo se razlikuje od prethodnog. Naime, po
stoji jasnija razlika izmeu manuelnog rada i intelek
tualnog" aspekta rada koji obavljaju pripadnici ovog
dela nove sitne buroazije. Osim toga, birokratizacija
veoma znaajno deluje na odnose kojima su izloeni
ta ljudi. Ovaj deo je izuzetno zainteresovan za napre
dovanje i za karijeru", a kolska kvalifikacija je za
njega od posebnog znaaja: uloga diplom i i kolskih
stupnjeva, godina slube sve je to ovde mnogo va
nije no u sluaju trgovakih nametenika. Kod tog
sloja nove sitne burozije takoe se mogu zapaziti
relativno znaajnije tendencije provetravanja i pomeranja u samoj klasi i u pravcu buroazije. Proces o
kome je re, odvija se kako tokom samog radnog veka
pripadnika tog sloja, tako i u smeni generacija. Najzad,
ovde posebno znaajnu ulogu imaju razni oblici zainteresovanosti", uea u dobiti, premiranja" itd.
Dakle, iasno je da linija glavnog rascepa koji ide
u pravcu objektivno proleterske polarizacije, prpiima
i sektore u kojima se nalaze pripaidnici pomenutog
sloja nove sitne buroazije. U stvari, krajnje je pogre
no (kao to, recimo, ini Darendorf) tvrditi kako u ok
viru nove sitne buroazije postoje dve skupine sku
pina onih koji, od najnieg do najvieg stupnja, po
tiu iz javnih i privatnih birokratija" (Darendorf smat
ra da ti ljudi pripadaju buroaziji) i skupina onih koji

362

NIKOS PULANCAS

ne potiu iz tih birokratizovanih slojeva (isti autor

sm atra da ti ljudi ine deo radnike klase).
Meutim, objektivno proleterska polarizacija tog
sektora odvija se specijinim putevima. Ako uzmemo
sva klasna odreenja, videemo da se ta polarizacija,
u okviru same nove sitne buroazije, vri izmeu onih
slojeva koji su nii (i u kojima se nalazi masa pripad
nika te klase) i onih sitnoburoaskih slojeva koji zauzi
maju hijerarhijski via mesta. Kao to birokratija
nije neka piramidalna, kontinuirana i jednoobrazna kas
kada izmeu buroaskih vrhova i sitnoburoaskih slo
jeva (u njoj postoji jasna i lako uoljiva pukotina), ona
nije takva organizacija" ni za same sitnoburoaske
slojeve koje proima objektivna polarizacija.
Deo nove sitne buroazije, objektivno polarizovan
u pravcu radnike klase, izloen je delovanju repro
dukcije podele intelektualni/manuelni rad u okviru
samog intelektualnog rada (dodue, to delovanje nije
isto kao u sluaju onog dela nove sitne buroazije, o
kome je bilo prethodno rei). To je tendencija koja ide
uporedo sa birokratizacijom i koja je danas sve izra
enija: usitnjavanje i standardizacija zadataka velikog
broja niih slojeva pripadnika nove sitne buroazije, po
sebni oblici prikrivanja znanja (tajna znanja) koji po
gaaju tu masu, repetitivni zadaci izvravanja koji
dekvalifikuju njihov rad (klasian prim er predstav
ljaju daktilobiroi) praeni su naglaenim autoritamohijerarhijskim odnosima kojima je podvrgnuta ta ma
sa u procesu ustrojstva procesa rada. Recimo, u ban
kama i osiguravajuim drutvima (a da ne govorimo
o slubi potanskih ekova i doznaka, koja je nedavno
privukla panju), zadatak niih slubenika u obradi
predmeta sve se vie svodi na upisivanje krstia u
stereotipne rubrike. To je posredna posledica upotrebe
raznih tehnika" informatike. Taj proces je dostigao
takve razmere da ljude koji obavljaju takve poslove,
slobodno moemo nazvati priuenim piskaralima. Upo
redo sa proirivanjem najamnog odnosa na te pripad
nike nove sitne buroazije i sa njihovim brojanim
poveavanjem, sve su manje mogunosti postizanja
karijere" i napredovanja". Penjanje prema vrhu po
inje sa odreenog praga, ali taj prag (razne katego
rije srednjih kadrova) sve je manje dostupan masi pri

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

padnika nove sitne buroazije. Taj prag sa koga sc

otvara lepeza napredovanja i sam se pomera na gore.
Potvrdu toga moemo nai u injenici da je poslednjih
godina brojani porast raznih strunih kadrova u pri
vatnom sektoru bio mnogo sporiji od porasta broja
zaposlenih u bazi. Ako izmeu kancelarijskih slube
nika i radnika u trgovini postoji razlika u pogledu
hijerarhijskog napredovanja u okviru same njihove
klase i u pogledu prelaska u redove buroazije (kako
tokom radnog veka, tako i na planu smene generacija),
razlika koja postoji izmeu njih i raznih kategorija
srednjih kadrova jo je znaajnija.
Upravo se tu ispoljava sadanje devalviranje di
ploma i kolskih stupnjeva (ovo utoliko vie ako se
ima u vidu njihov znaaj na tritu radne snage i u
pogledu napredovanja tih pripadnika nove sitne bur
oazije). O tome govori injenica da je danas na nie
poslove rasporeen velik broj onih koji bi na osnovu
svojih kolskih kvalifikacija mogli raunati na neto
bolje. I tako, sve vei broj mladih sa devalviranim fa
kultetskim diplomama odlazi u taj deo nove sitne bur
oazije gde cvetaju razni vidovi prikrivene nezaposle
nosti: rad mimo radnog odnosa (rad na crno), sezon
ski rad, privremeni, pomoni rad. To pogaa sve one
delove koji su objektivno proleterski polarizovani, ali
je posebno uoljivo kod ovog dela nove sitne buro
azije u kome je poslednijh godina dolo do masovnog
zapoljavanja ena (banke, osiguravajua drutva, ad
ministracija). Stoga tu i lei koren sve izraenijeg
hijerarhijskog raskoraka izmeu niih slojeva koji su
masovno feminizirani i njihovog ustrojstva.
Treba takoe shvatiti da optim pogoranjem po
loaja tih slubenika, do ega je u razvijenim kapita
listikim zemljama dolo posle drugog svetskog rata.
nisu svi bili pogoeni na isti nain: to posebno vai
za one koji su u to vreme ve bili ukljueni u aktivan
ivot (veliki deo tih kadrova poeo se baviti obukom
onih koji su masovno stupali u taj sektor). Otuda je
pogoranje poloaja uglavnom pogodilo ene i produ
bilo unutranje razlike. Ako se tome dodaju i ostali
elementi, videe se da su najvie pogoeni mladi i ene.
Potrebno je, ipak, precizirati sledee:

364

NIKOS PULANCAS

1) Konkretne pukotine koje proimaju ove sektore

rada nove sitne buroazije, te tako omeuju njen ob
jektivno proleterski polarizovan deo, zavise od same
drutvene podele rada po granama i sektorima itd. Od
te podele zavisi konkretna granica te pukotine: recimo,
inovnik koji, apstraktno uzev, moe formalno da
postane srednji kadar u banoi umesto da ostane obi
an slubenik", ipak (kao i ovaj potonji) moe p ri
padati objektivno proleterski polarizovanom delu nove
sitne buroazije (to dolazi usled drutvene podele rada
koja karakterie dravni aparat kome on pripada).
Meutim, srednji kadrovi u bankam a ne potiu iz
tih slojeva. U stvari, valja imati na umu: a) osobenu
i karakteristinu proizvoljnost razreda i kvalifika
cija (to je dobro poznato sindikalistima) u krilu in
telektualnog rada; te kategorije u raznim sektorima
obuhvataju potpuno razliite situacije, dok kvalifika
cija radnika odgovara kapitalistikoj logici proizvod
nje; b) proizvoljnost klasifikacije INSEE po zanima
njim a i socijalnoprofesionalnim kategorijama (budu
i da se delovi nove sitne buroazije, o kojima je ovde
re, ne podudaraju sa klasifikacijama INSEE., to po
daci INSEE mogu biti uzimani samo kao obini poka
zatelji); dovoljno je pomenuti da INSEE uvrtava pros
tog nastavnika u srednje kadrove, isto to ini i sa
srednjim administrativnim slubenikom; meutim,
dok se taj nastavnik nalazi na dnu hijerarhije nastav
nog osoblja, ovaj drugi, naprotiv, zauzima povlaeno
mesto u odnosu na obine slubenike koji potiu iz
procesa rada kome on pripada. Ukratko, razni srednii
kadrovi (prema klasifikaciji INSEE) daleko su od
toga da svi, i na isti nain, obavljaju pravu rukovodeu
funkciju.
2). Pridravajui se istih direktivnih linija, moemo
naznaiti posebne slojeve u ovom delu nove sitne bur
oazije. To je upravo sluaj sa istraivakom delatnou i sa obrazovanjem. Kada je u pitanju ona istrai
vaka delatnost i oni njeni kadrovi, koji nisu neposred
no prisutni u proizvodnom radu, kod njih u najnovije
vreme zapaamo (pored karakteristinog proirenja
tog sektora) izrazite najamne odnose i birokratizaciju,
kao i nove oblike naglaene nezaposlenosti (recimo,
sezonski rad): poloaj istraivakih laboratorija je po-

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

355

slednjih godina svestrano prouavan.114 Nii kadrovi

u tom sektoru imali su nokada kastinske privilegije.
Sada su oni, meutim, pogoeni dekvalifikovanjem i
usitnjavanjem intelektualnog rada, to ovde poprima
posebne oblike (pored ostalog, vii kadrovi vre pravu
intelektualnu pljaku rezultata njihovog rada; ti nii
kadrovi su sve vie podreeni neposrednim ciljevima
monopolistike proizvodnje). Tome valja dodati znatno
sniavanje zarada niih kadrova i sadanje smanjiva
nje mogunosti njihovog napredovanja. Zbog svega
toga se moe rei da upravo u toj pravoj rezervnoj
intelektualnoj armiji dolazi do najeih oblika kontestacije intelektualnog rada. Poznato je da se sline
pojave zapaaju kod nastavnog osoblja. Nii kadrovi
(honorarni i pomoni nastavnici) izloeni su dekvalifikovanju i usitnjavanju intelektualnog rada, to pod
vlai razliku izmeu njih i viih kadrova (vanredni i
redovni profesori). Najzad, pored svega toga, najvei
znaaj valja pridavati uticaju koji na pomenute kad
rove vri sadanja ideoloka kriza buroazije (ovo zbog
njihovih drutvenih funkcija).
3)
Posebno se valja osvrnuti na sitne inovnike,
podreene agense javnih funkcija. Oni su deo drutvene
kategorije agensa dravnih aparata: zajedno sa sred
njim kadrom, oni pripadaju klasi sitne buroazije, dok
vrhovi" tih aparata pripadaju buroaskoj klasi. Kao
lanovi te drutvene kategorije, nii inovnici javnih
slubi posebno su podreeni unutranjoj ideologiji koja
je svojstvena tim aparatima.
Meutim, sasvim je jasno da se pogorava poloaj
niih sitnoburoaskih slojeva te drutvene kategorije.
Plate su relativno izjednaene sa primanjima ostalih
objektivno proleterski polarizovamh sitnoburoaskih
skupina (do toga je dolo usled opteg sniavanja plata
u javnom sektoru u odnosu na plate u privatnom sek
toru). Stoga je smanjen raspon izmeu primanja pomenutih slojeva i primanja radnike klase. Grupisan
po socijalno-profesionalnoj kategoriji glava doma
instva", prosean godinji dohodak domainstva
(podloan oporezivanju) iznosio je 1962. godine 15.637
franaka kod srednjih kadrova javnih slubi (kategori
114 J. M. Levy-Leblond 1 A. Jaubert, (Aulo) critiquo * tu sciuruu,
1973. Ovo delo 1141 na mnoge analize o tom predmetu.

366

NIKOS PULANCAS

ja B), ali 23.210 fr. kod srednjih administrativnih kad

rova u privatnom sektoru; 10.588 fr. kod slubenika u
javnim slubama (kategorije C i D), ali 11.755 fr. kod
slubenika u privatnom sektoru.11 Zaostajanje prima
nja u javnom sektoru u odnosu na prim anja u privat
nom sektoru znatno se povealo posle 1968. godine.11
Istovremeno je dolo do smanjivanja nacionalnih pri
vilegija" koje su doprinosile kastinskom karakteru zlo
glasnog Beamtentum-a: neke pogodnosti iz oblasti
sigurnosti zaposlenja i penzijskog osiguranja pro
irene su na ostale slojeve i delove 9itne buroazije;
s druge strane, mada su te prednosti i dalje karakte
ristine za javne slube, one se dovode u pitanje kada
se radi o tim niim slojevima. Takoe se zapaa pove
avanje honorarnog i pomonog rada (smanjuje se
broj formalnih postavljenja na radna mesta). Usled
proirenja intervencionistikih funkcija drave, uporedo dolazi do znaajnog poveanja broja zaposlenih u
svim sektorima javnog ivota (to se odnosi na nie slu
benike javnih slubi, na tzv. uline zabavljae, na so
cijalne radnike, na osoblje domova omladine i domova
kulture, na slubenike socijalnog osiguranja itd.).
III
Tehniari i pogonski inenjeri, neposredno uklju
eni u proizvodan rad, u proizvoenje vika vrednosti,
predstavljaju poslednji objektivno proleterski polari
zovan deo nove sitne buroazije. Klasna pripadnost
tog dela je uvek sitnoburoaska, ali pukotine koje
omeuju taj deo proimaju i samu skupinu dobro po
znatih ITK (inenjeri-tehniari-struni kadrovi). Ovaj
deo se ipak razlikuje od ostalih objektivno proleterski
polarizovanih sitnoburoaskih delova: iako je nepo
sredno ukljuen u proizvoenje vika vrednosti, to
stvara sasvim odreene objektivne uslove za sticanje
svesti o bitnim mehanizmima kapitalistike eksploata
cije, taj deo ipak zadrava poloaj aparata u politiko-ideolokim odnosima koji postoje u preduzeu. Oblici
111 Tabela koju su prikazali Cl.
La Partage des b in tfic e s, 1966, s tr. 91.
U

Monde, 31. m aj 1973.

Seibel

J.-P.

Ruault

delu

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

3^7

borbe tog dela pokazali su poslednjih godina da se on

razlikuje od raznih skupina inenjera i srednjih kad
rova, ali i to da su njegovi odnosi prema radnikoj klasi
nedovoljno jasni (pripadnike ovog dela smatraju ru
kovodstvom" ili ih nazivaju belim kouljama"). Neu
insistirati na stvarima koje su odavno dobro poznate,
ve u sasvim jednostavno rei sledee: tom delu nove
sitne buroazije pridavana je apsolutno nesrazmema
uloga u borbama ezdesetih godina (nova radnika
klasa). Pozivajui se na razne tehnicistike koncepcije,
pojedinci su tvrdili da je taj deo u stanju da blokira
proizvodnju (neu pominjati ostale razloge na koje sam
ve ukazao recimo, naklapanja o automatizaciji" i
nestajanju" priuenih radnika). Dobro se zna da smo
od tog vremena upoznali nove mogunosti borbe (trajkovi-epovi ili trajkovi-tromboze) koje nudi kapitalis
tika organizacija rada, ali koje koriste upravo priueni
radnici.

X. SADANJI POLOAJ TRADICIONALNE

SITNE BUROAZIJE

Potrebno je najzad podsetiti se na sadanji proces

postepenog ograniavanja tradicionalne sitne buroazi
je. Do tog ograniavanja dolazi usled toga to mono
polistiki kapitalizam u svojoj dananjoj fazi sve vie
razara oblike proste robne proizvodnje.
Tako u Francuskoj uoavamo karakteristian ri
tam smanjivanja te sitne buroazije u vremenskom
razdoblju izmeu 1954. i 1968. godine:117

Zanatlije
(% od ukupnog
aktivnog sta
novnitva)
Sitni trgovci
(% od ukupnog
aktivnog sta
novnitva

1954
734.280

1962
637.897

1968
619.808

1,268.740

(33)
1,133.965

(3,0)
1,026.216

(5,9)

(5,0)

Primorani smo da uinimo nekoliko napomena:

1.
Ovaj proces, mada ga danas karakterie izuzet
no ubrzanje, ipak nije nov: on se pojavio i potvrdio u
svim razvijenim kapitalistikim zemljama (ukljuivi
i Francusku), i to u doba izmeu dva rata, tj. u fazama
prelaska i konsolidacije monopolistikog kapitalizma.
Meutim, taj proces je u Francuskoj bio sporiji i postepeniji zbog karakteristine podrke koju francuska
buroazija daje loj sitnoj buroaziji, za razliku od nje
nog stava prema radnikoj klasi.
Izvori: IN SEE popisi stanovnitva.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

359

25 Iako proces sadanjeg ograniavanja ima znat

ne razmere, ipak se ne moe oekivati da e eliminisanje sitne buroazije dobiti oblike koji su vaili za siro
mano seljatvo (uee poljoprivrednika u ukupnom
aktivnom stanovnitvu iznosilo je 1954. godine 19%, sa
da je spalo na 11%).
3) Jedan deo (mada relativno malobrojan) te sitne
buroazije, izbaen iz redova svoje klase, nije zahvaen
procesom proletarizacije, ve iz te klase prelazi u redo
ve nemonopolistikog kapitala koji se stalno javlia u
okviru monopolistikog kapitala. Izmeu 1954. i 1966.
godine, broj zanatskih preduzea koja zapoljavaju do
pet radnika opao je za 127.500. Meutim, oroj preduze
a u kojima je zaposleno od 6 do 9 radnika, porastao je
za 73.000 (deo tog poveanja rezultat je prelaska sitnih
buruja u statusu sitnih kapitalista).
4) Ali ove injenice moramo dopuniti drugima: od
reen broj radnika, veinom mladih, prelazi u redove
sitne buroazije. Upravo izmeu 1954. i 1964. godine,
400.000 kvalifikovanih i 200.000 priuenih radnika osa
mostalili su se kao zanatlije (treina tih radnika su
deca zanatlija). Manji broj je preao u trgovce i u sek
tor uslunih delatnosti (isti je sluaj, ali za mnogo ma
nji broj ljudi, u pogledu sitnih seljaka koji naputaju
zemlju). Ako to imamo u vidu, izlazi da je ritam izba
civanja tih pripadnika sitne burioazije mnogo znaaj
niji od ritma suiavanja sitne burioazije, o emu se go
vori u statistikim podacima iz opteg popisa stanov
nitva: ti doljaci u sitnu buroaziju prikrivaju isto
tako znaajno odlivanje dotadanjih pripadnika tradi
cionalne sitne buroazije, koji veinom prelaze u rad
nike, a u veoma malom broju postaju slubenici. I sam
iivotni vek preduzea koja osnivaju pripadnici tradi
cionalne sitne buroazije mnogo je krai no to je to
ranije bio sluaj. To ima znaajne posledice po karak
teristinu nesigurnost koja deluje na ivotne uslove tih
pripadnika sitne buroazije.
Ali ne radi se jedino o ograniavanju tradicionalne
sitne buroazije. Valja uzeti u obzir da se njeni uslovi
ivota redovno pogoravaju, upravo usled rastueg tran
sfera profita iz tog sektora u domen monopolistikog
kapitala: to se nap o lje vidi iz analize odnosa izmeu
a

370

NIKOS PULANCAS

sitne trgovine i velikih trgovinskih organizacija koje

poseduje koncentrisan trgovaki kapital. Ali to pogoravanje se uvek mora razm atrati u odnosu na uslove
ivota radnike klase, pa i na uslove delova nove sitne
buroazije (naime, slubenika), o emu je prethodno
bilo rei. Imajui u vidu manjkavost francuskih statis
tika upravo u pogledu dohodaka koji se ostvaruju van
najamnog odnosa, nemogue je izneti tane podatke.
Zato emo se zadrati na veoma jasnoj politici francu
ske buroazije: poreski sistem daje znatne privilegije
toj sitnoj buroaziji, posebno sitnoj trgovini, u odnosu
na radniku klasu i na one delove nove sitne buroazi
je o kojima je ovde re. Naime, ovi potonji plaaju cenu uzaludnih nastojanja da se nastavi sa podiiavanjem
tradicionalne sitne buroazije. To se, izmeu ostalog,
vri tako to se omoguuju poreske utaje. Istovremeno
se ukidaju olakice u oporezivanju dohotka iz radnog
odnosa (on se ne moe zatajiti) radnike klase i delova
nove sitne buroazije. Ne treba zaboraviti ni mehaniz
me inflacije i poveavanja cena. Koristei se njima, bur
oazija vraa sebi ono to je izgubila zbog poveanja
najamnina, izvojevanih borbama najam nih radnika. To
su mrvice koje se daju sitnoj trgovini, i to na teret na
rodnih masa.
Najzad, takoe je mogue utvrditi razlike meu
klasnim delovima te sitne buroazije: poznato je, naime
da su zanatlije kako usled same prirode svog rada,
tako i zbog posebne otvorenosti zanatstva pripadnicima
radnike klase uvek vie objektivno proleterski polarizovani no sitna trgovina. Zanatstvo je kolevka re
volucionarnog sindikalizma i u njemu su osobito ive
tradicije borbe.
to se tie sitne trgovine, usled nesigurnosti nje
nog poloaja, u poslednje vreme je dolo do veoma o
trih borbi: reklo bi se kao da je u istoriji tog pokreta,
u Francuskoj prvi put posle 1920, prekinuta tradicional
na podrka koju je buroazija davala sitnoj trgovini
(meuklasno preuzimanje sitnih i srednjih trgovina).
Meutim, mora nam biti jasno sledee: a) ako poemo
od sadanjih preobraaja tog sektora, pogreno je poistoyeivati te pokrete sa tradicionalnim puadizmom i
unapred rei (to je u prolosti bilo opravdano) da su
to pokreti koji u sebi nose klicu faizacije, upravo kao
to oblaci u sebi kriju nepogodu; b) meutim, te sa-

KLASE U SAVREMENOM

KAPITALIZMU

37}

danje" promene ni izdaleka ne stvaraju klasne pozici

je koje bi taj sektor pribliile radnikoj klasi. Oigled
no je da karakteristine tekoe trgovake sitne buro
azije nisu potpuno nove. Ona ih je i te kako doivljava
la u vreme kada je bila faizirana u Evropi. Stoga se
moe rei da su te tekoe i bile jedan od uzroka te faizacije: to isto vai za puadistiki pokret u Francus
koj. Dodue, objektivne osnove podrke koju sitna bur
oazija daje buroaziji sve su slabije (uprkos takvim
iznenadnim zaokretima kakav je nedavno usvojen Ro
jerov zakon")* Ali valja imati u vidu da je, i u sluaju
faizma, sitna buroazija podravala buroaziju, ali ni
je za to dobijala nikakve realne koncesije. Otuda je sit
na buroazija (zajedno sa siromanim seljatvom) bila
glavna ekonomska rtva faizma: ideoloki i politiki
inioci zadravaju presudnu ulogu.
Naime, valja se podsetiti s obzirom na sadanji
znaaj samog problema da se ovde ne radi o nemo
nopolistikom kapitalu i ostalim sitnim poslodavci
ma", ve o onima koji ne vre eksploataciju (bar ne ug
lavnom) najamnog raa. Zato tu sitnu buroaziju ne mo
emo poistovetiti sa kapitalom, smatrajui je ma
njom" od ostalih (te razlike se esto ne vide u zvaninim statistikama).11* Ukoliko bismo tako postupili, na
pravili bismo greku, sasvim suprotnu onoj koju ini
KP Francuske kada praktino smatra da nemonopolis
tiki kapital predstavlja deo te sitne buroazije. Stapa
njem sitnih i srednjih preduzea i upotrebom izraza
sitan kapital", vrimo proirivanje sftveza radnike
klase sa nemonopolistikim kapitalom (sa odreenim
delovima buroazije), pri emu se taj kapital ukljuuje
u sitnu buroaziju, dok s druge strane, unapre suiavamo saveze, jer tu sitnu buroaziju ukljuujemo u ka
pital i ne vodimo rauna o mogunostima da u odree
nim okolnostima doe do saveza sa radnikom klasom.
Razume se, kada se radi o sitnoj buroaziji (posebno o
sitnoj trgovini), te mogunosti su sigurno ogranienije
no u sluaju onih delova nove sitne buroazije, koji su
objektivno proleterski polarizovani (neproizvodan na
jamni rad): ovo ne samo iz ekonomskih razloga (sitna
svojina), ve isto tako i zbog politiko-ideolokih razlo
ga koji se, pored ostalog, vezuju za istorijsku tradiciju
klasnih borbi u Francuskoj.
1,1

Videti tekst nu strani 167. ove knjige i dalje.

24

XI.
ZAKLJUAK:
POLITIKE PERSPEKTIVE

Na kraju, mogli bismo pokuati da izvuemo odre

ene zakljuke. Poeu prvim znaajnim pitanjem: mo
ramo konstatovati da se u evropskim zemljama (ogra
niavamo se samo na njih) polarizacija klasnih pozici
ja delova sitne buroazije ne podudara sa objektivnom
polarizacijom koja, u sklopu sadanjih promena, obele
ava njihovo klasno odreenje. Drugim reima, jo se
ne ostvaruje savez znaajnih slojeva tih delova sa rad
nikom klasom, i to na osnovu tano utvrenih ciljeva
socijalistike revolucije (to se jasno vidi ako revoluci
onarni proces ne brkamo sa raznim socijaldemokrat
skim vladama).
Pitanje je presudno upravo u Francuskoj i tie se,
pre svega, nove sitne buroazije. Stalno se ponavljaju
dogme o prvenstvenom" savezu radnika i seljaka. Me
utim, injenice su tvrdoglave, te ih se valja drati. Na
jednoj strani imamo sektore koji e se u razvijenim ka
pitalistikim zemljama jo znatno poveavati i koji e
imati veoma vanu ulogu u reprodukciji drutvenih od
nosa, dakle u njihovom revolucionisanju; s druge stra
ne, u svim evropskim zemljama (dodue, ne jednakomemo), seoske narodne mase, posebno sitno seljatvo,
bespogovomo su osuene na brzo smanjivanje svog obi
ma i svog drutvenog znaaja. U Francuskoj je posled
njih godina zapaen veoma karakteristian, izuzetno
ubrzan ritam tog smanjivanja.
Izlaui se opasnosti da budem oznaen kao jeretik,
tvrdim ak i to da se radi o istorijskoj ansi socijalis
tike revolucije, posebno u Francuskoj. U stvari, valja
se opet podsetiti pojave koja je tipina za istoriju kla
snih borbi u Francuskoj: francusko seljatvo, uldjuiv-

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

373

i i sitno seljatvo, bilo je jedan od glavnih bedema

buroaskog poretka i jedna od glavnih prepreka soci
jalistikoj revoluciji u zemlji koju krasi izuzetna i primerna borbenost radnike klase. Istorijska zasluga
francuske buroazije (za sebe) sastojala se u tome to
je znala da se pomou znaajnih kompromisa osloni na
sitan seljaki posed iju je podrku uvek imala u pre
sudnim momentima klasne borbe. Lista takvih primera
bila bi dugaka: od vremena prvog i drugog Bonaparte
do Parike komune, od krize posle prvog svetskog rata,
pa sve do Narodnog fronta i degolizma. S druge strane,
istorijski poraz rukovodstava radnike klase sastojao se
u tome to u Francuskoj nisu uspela ili nisu znala iskovati i cementirati revolucionarni savez radnika i selja
ka. Jedini izuzetak je moda savez sa sitnim seljatvom
za vreme drugog svetskog rata i pokreta otpora. Ovde
nikako nije re o utvrivanju odgovornosti, ve o
utvrivanju injenica. Sitno francusko seljatvo sku
po je platilo (i dalje plaa) podrku koju daje buroazi
ji u njenoj borbi protiv radnike klase: ali i radnika
klasa ie to skupo platila. Imamo razloga verovati da e
ostatak sitnog seljatva postati svestan svojih stvarnih
klasnih interesa, mada njegov stav (upravo u procesu
njegovog najnovijeg ubrzanog eliminisanja) govori o
tome da je ono osim nekih izuzetnih primera jo
teko optereeno teretom prolosti. Meutim, iako taj
savez i dalje ostaje veoma znaajan, svakako se moe
rei da je igra na izvestan nain ve zavrena. U budu
nosti se nee toliko postavljati pitanje sitnog seljatva
kao seoske klase, ve e se raditi o deci seljaka koja se,
proterana sa zemlje, zapoljavaju u fabrikama i grado
vima kao seljaci-radnici.
Novu istoriisku ansu socijalistike revolucije u
Francuskoj predstavljaju masovno razvijanje najamnog
odnosa u gradovima i razvijanje nove sitne buroazije,
povezano sa objektivno proleterskim polarizovanjem
onih njenih delova koji oouhvataju veliku veinu ljudi
u najamnom odnosu. Dodue, ne moe se rei da fran
cuska buroazija nije pokuavala, tj. da nije dosta
dugo uspevala da se oslanja i na gradsku sitnu buro
aziju: o tome, pored ostalog, svedoi pojava jakoblnizma-radikaldzma. Ali ti pokuaji su uspevali naroito ka
da je u pitanju bila tradicionalna sitna buroazija; o

374

NIKOS PULANCAS

tome govori injenica da je francuska buroazija dugo

vremena podravala sitnu proizvodnju i sitno vlasni
tvo. Podrka koju nova sitna buroazija prua buroazi
ji (ta podrka je uvek bila ograniena), ispoljava se na
specifian nain upravo kroz republikanski radika
lizam. Ovo stoga to francusku novu sitnu buroaziju
nisu zahvatili masovni faistiki pokreti kao to je to
bio sluaj u nekim razvijenim kapitalistikim zemljama.
Meutim, sadanji proces monopolistikog kapita
lizma potkopava same objektivne temelje te podrke;
potkopavanje je radikalno kada su u pitanju pomenuti
delovi nove sitne buroazije, tj. oni njeni delovi koji se
snano razvijaju. To je jedan od temeljnih uzroka stal
ne krize koja danas pogaa francusku buroaziju (uos
talom, ne samo nju) i koja moe imati presudne pos
ledice.
Ta kriza moe dovesti do stvaranja saveza radni
ke klase sa tim delovima nove sitne buroazije, i to u
produenom (neprekinutom i etapnom) procesu soci
jalistike revolucije: tim e hoemo rei da ta kriza ne
mora nuno imati te posledice. Jednom za svagda se
treba osloboditi iluzija kojima se uljuljkivao revoluci
onarni pokret tokom itave svoje istorije, iluzija o to
me da objektivno proletersko polarizovan je klasnog od
reivanja mora nuno dovesti do doslovnog polarizovanja klasnih pozicija.
I tako dolazimo do druge strane pitanja: polarizovanje nove sitne buroazije u pravcu proleterskikh kla
snih pozicija, u odreenom smislu zavisi od odnosa sna
ga buroazije i radnike klase. Jedno od obeleja osci
liranja" svojstvenog sitnoj buroaziji ogleda se u tome
to je ona polarizovana u pogledu stratekog odnosa
koji postoji izmeu dve glavne snage kapitalistikih for
macija kako u pravcu buroazije, tako i u pravcu pro
letarijata, tj. to e utoliko pre ispoljiti tenju da us
voji proleterske klasne pozicije, ukoliko je sama rad
nika klasa sve snanija u odnosu prema buroaziji. Ali
sr problema je upravo u tome to odnos snaga bur
oazije i radnike klase moe biti izmenjen jedino u et
no j meri u kojoj se stvaraju savezi radnike klase sa
ostalim narodnim klasama i njihovim delovima, tj. je
dino u onoj meri u kojoj se vri cementiranje" naro
da protiv buroazije.

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

375

To nas dovodi do druge konstatacije: polarizovanje

nove sitne buroazije u pravcu proleterskih klasnih po
zicija zavisi u sutini od strategije radnike klase i od
stava koji prema toj strategiji imaju njene organizaci
je za voenje klasne borbe. U stvari, sitna buroazija
nema dugoronu autonomnu klasnu poziciju, niti moe
imati (istorija je to dokazala) svoje politike organiza
cije: retko su nastajale sitnoburoaske politike partije
u strogom smislu te rei, tj. partije koje bi dugorono
i na dominantan nain predstavljale specifine interese
sitne buroazije. Umesto toga, najee se sreu buroa
ske partije koje imaju sitnoburoasko (ali i radniko)
lanstvo, tj. partije koje pre svega predstavljaju bur
oaske interese, ali znaju da obezbede podrku sitne
buroazije.
Ti elementi su od velikog znaaja. U stvari, polarizovanje sitne buroazije u pravcu proleterskih klas
nih pozicija zavisi od toga u kojoj e meri organizacije
radnike klase koje vode klasnu borbu, predstavljati
sitnu buroaziju, a ne samo voditi brigu o njoj, tj. vu
i je kao kakav balast. Ovo polarizovanje, u sutini, za
visi od strategije organizacija koje ujedinjuju ljude u
procesu klasne borbe, kao i od saveza pod hegemonijom
radnike klase: dakle, ono zavisi od rukovodee uloge
radnike klase u narodnom savezu.
Re Je, maiime, o neprekinutom i etapnom procesu,
a ne o velikom obraunu" koji bi izvela sama radni
ka klasa, pri emu bi u tom trenutku sitna buroazija,
u najboljem sluaju, kaskala pored nje, a u najgorem
sluaju bila neutralna. To znai da te delove sitne bur
oazije ne treba smatrati po prirodi i u biti neizmenIjivim, delovima koje je mbgue pridobiti za stvar rad
nike klase jedino na osnovu kompromisa i ustupa
ka" u njihovu korist.
To, s jedne strane, znai da se narodno jedinstvo
pod hegemonijom radnike klase moe temeljiti jedino
na klasnoj razlici koja postoji izmeu klasa i delova
klasa, obuhvaenih tim savezom: to ujedinjavanje se
ostvaruje uporedo sa etapnim razreavanjem protivrenosti u okviru naroda . Meutim, s druge strane,
radi se isto tako o procesu ujedinjavanja i uspostavlja
nja hegemonije radnike klase u krilu tih klasa i delova
klasa, koji se i sami preobraavaju u borbama to obe-

376

NIKOS PULANCAS

leavaju etape tog procesa, pri emu te klase i delovi

klasa dolaze na klasne pozicije radnike klase. Te pozi
cije se i same stvaraju u meri u kojoj nastaju taj sa
vez i ta hegemonija ne na osnovi ustupaka koje bi
radnika klasa inila svojim saveznicima kao takvima,
ve izgraivanjem ciljeva koji bi ih, u neprekidnim i
etapnim borbama, a pod rukovodstvom radnike klase,
mogli preobraziti, vodei rauna o njihovom klasnom
odreenju i specifinom polarizovan ju.
Svestan sam da su ove napomene indikativne i sa
svim kratke: ali njihov cilj je postavljanje stvarnog
problema bez ikakve namere da se odgovori na to pi
tanje. Dakle, ta i kako initi? Kao to nije moje da
izlazim sa odgovorom na sredino pitanje sadanje ra
sprave o revolucionarnoj strategiji, tako isto ni cilj
ovog teksta nije davanje tog odgovora. Da bi se to uinilo,
bilo bi (pored ostalog) potrebno prii izuavanju (iz
tog aspekta) istorije i iskustva radnikog i revolucio
narnog pokreta, njihovih organizacija (partija-sindikati), saveza itd., kao i to blie odrediti pravce i temelje
ideologije i socijaldemokratskih strujanja. Moj cilj je
bio da i ovim tekstom doprinesem to tanijem pozna
vanju saveznika tih pokreta, njihovih objektivnih odre
enja i borbi koje se sada vode. Pri tome sam poku
avao da koliko je to bilo mogue izvuem pouke
i da upozorim na neke sadanje teorijsko-politike kon
cepcije. Ovo zbog toga to sam ubeen da je krajnji as
da se, bez obzira na teinu puta, uini korak napred u
tim saznanjima i istraivanjima. Bez toga saznanja, raz
ne strategije se izlau opasnosti da u najboljem sluaju
ostanu mrtvo slovo ha hartiji, a u najgorem sluaju
da nas odvedu u teke poraze.

SADRAJ

Milo Nikoll: Predgovor

IX

KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU

Predgovor -

UVOD
DRUTVENE KLASE I NJIHOVA PROIRENA
REPRODUKCIJA

INTERNACIONALIZACIJA KAPITALISTIKIH OD
NOSA I DR2AVA-NACIJA--------------------------I.

1. Periodizacija
2. Znaci dominacije amerikog kapitala
3. Meunarodno podrutvljaivanje procesa rada
i internacionalizacija kapitala
4. Imperijalistika drutvena podela rada i
akumulacija kapitala
5. Oblici evropske zavisnosti
II.

39

Sadanja faza imperijalizma i dominacija Sjedi

njenih Driava _ _ _ _ _
45

Nacionalna driava _ _ _ _ _ _
1. Drava i pitanje nacionalne burioazije
2. Drava i nacija
3. Internacionalizacija i ekonomska uloga
ave

dr

45
55
63
68

71
77
77
86

89

378

SADRAJ

4.

Drava u meunarodnoj reprodukciji dru

tvenih klasa _ _ _
_ _

92

III, Zakljuak: Sadanja etapa i njene perspektive

94

BUROAZIJE: NJIHOVE PROTIVRENOSTI

I NJIHOVI ODNOSI PREMA DRAVI

99

I.
II.

Sadanje stanje problema

101

Sadanje protivrenosti buroazije 121

!. Monopolistiki kapital
2. Faze monopolistikog kapitalizma i promene
odnosa proizvodnje
3. Protivrenosti u okviru monopolistikog ka
pitala

4. Protivrenosti izmeu monopolistikog i nemonopolistikog kapitala
5. Nemonopolistiki kapital i tradicionalna sit
na buroazija
6. Protivrenosti u okviru nemonopolistikog
kapitala

III. Sadanje stanje

buroazije

1. Rasprava
2. O sadanjoj ulozi drave

170
174

195

213

Problem u svojoj teorijskoj i praktinoj aktuelnosti

215
1. Opte napomene
2. Tradicionalna i nova sitna buroazija

II.

167

195
204

TRADICIONALNA I NOVA SITNA BUROAZIJA

I.

145
152

174
184

IV. Napomene o buroaskim kadrovima

1. Pitanje menadera
2. Vrhovi dravnog aparata

121
129

215
228

Proizvodan i neproizvodan rad: nova sitna bur

oazija i radnika k la sa 234

SADRAJ

III. Politike i ideoloke komponente klasnog odre

enja nove sitne burioazije
1. Upravljanje i nadzor
2. Podela na manuelni i intelektualni rad: in
enjeri i tehniari proizvodnje
IV. Delovanje podele intelektualni/manuelni rad na
novu sitnu burioaziju _ _ _ _ _ _
V.

379
250
250
256
279

Nova sitna burioazija i birokratizacija intelek

tualnog rada 302

VI. Nova sitna burioazija i distribucija njenih pri

padnika

314

VII. Klasno odreenje tradicionalne sitne burioazije

318

VIII. Sitnoburloaska ideoloka podskupina i politiki

stav sitne burioazije

320

IX. Sadanji pololaj i pitanje klasnih delova nove

sitne burioazije _ _ _ _

335

1. Sadanji preobraaji 335

2. Klasni delovi nove sitne buroazije 351
X. Sadanji pololaj tradicionalne sitne burioazije

368

XI. Zakljuak: Politike perspektive

372