UDK 616.714.1-089.

87(497-11)

Originalni nauni rad

ivko Miki
Filozofski fakultet u Beogradu

TREPANACIJA VEK ISTRAIVANJA U SRBIJI

Apstrakt: Trepanacija je najstarija hirurka intervencija na glavi/ lobanji oveka, koja
je ostavila i materijalne tragove. Ti tragovi su same trepanirane lobanje, kao i instrumenti za trepanaciju, koji su uopte znatno reQe nalaFeni. U Srbiji prvi pomen trepanacije datira iz 1883. godine 1V. orQevi3, ali se ?\00 1S. Trojanovi3 moFe uzeti kao pouzdan poetak izuavanja ovog fenomena, i to na onovremenom ivom stanovnitvu. Danas su lobanje sa trepanacijom poznate sa dva nalazita metalnog doba (Mokrin i Kriva
Reka3, sa antikog Viminacijuma, iz srednjevekovne nekropole Gamzigrada i iz nekropole manastira Davidovice.
Kljune rei: trepanacioni otvor, tehnika struganja, tehnika burgijanja, trepana, ara,
aronjanje, trapanj, postoperativna preventiva, procenat preivljavanja/ uspenosti.

Trepanacija se u nauci pojavljuje, prema dosadanjim saznanjima, prvi put

u Hipokratovim zapisima. Opisana je detaljno u Odeljku o glavi. Najvaniji
deo insturmentarijuma za trepanaciju bio je noF struga i nazubljena burgija.
Poto se najstarije tepanacije u Evropi datiraju jo od pre oko deset hiljada godina unazad, znai pre otkria metala, kao materijal za instrumente svakako je
koriena odgovarajua vrsta kamena. MeQutim, o instrumentima korienim
u tu svrhu danas se ne moe govoriti, jer oni jednostavno nisu pronaQeni, nego
su samo pretpostavljeni. Tako na primer na lobanji iz Nordhausena (neolit
srednje Nemake3, potpuno je bila skinuta kalota, ali to nije bio direktan uzrok
smrti te individue, jer je u pojedinim zonama bila prisutna osteoplastina reakcija kosti. Oigledno je samo da je instrument za trepanaciju morao biti tvrQi
od kotanog tkiva, a to su odreQene vrste kamena koje je neolitski ovek znao
da obraQuje i da od njih izraQuje alatke, odnosno insturmente za najrazliitije
namene (Ulrich und Weickman 1964).
Dobro ouvani metalni instrumenti za trepanaciju, tzv. trepane, potiu iz
groba rimskog lekara iz Bingena na Rajni (Como 1925). Predstavljaju izuzetno precizne isntrumente koji su imali centralnu osovinu za odravanje
pravca probijanja lobanjskog svoda i bez obzira to potiu sa poetka istorijskog perioda, svakako se moraju pomenuti u svakom preglednom radu o trepanaciji (danas su vlasnitvo jedne lokalne banke). Sa prostora Balkanskog
poluostrva nemamo metalnih instrumenata za koje bi pouzdano mogli da kaemo da potiu iz metalnog doba, ili iz kasnijih perioda, a da su specijalizovani za trepanaciju. Oigledno su oni bili vrlo retki pa im se teko ulazi u
Antropologija 4 (2006)

ivko Miki
trag, ukljuujui i arheoloka iskopavanja. MeQutim, jedan znanto savreniji
isntrument od pomenutog rimskog potie iz avarskog groba u Mezbandu
(MaQarska). Vrlo slabo je ouvan, ali njegova rekonstrukcija pokazuje da je
on funkcionisao sa pomonim delom (nalik luku za strele). Naime, ako trepana stoji vertikalno, onda pomoni deo stoji horizontalno i u njegovo razapeto vlakno kao u omu ulazi osovina trepane. Pokretanjem "luka" u smeru
napred-nazad, tepana bi se naizmenino okretala levo-desno. Ovim instrumentom je sama trepanacija bila ubrzana, poto ga je obino direktno rukom
obrtao "hirurg" (Anda 1951).
Vratimo se sasvim ukratko izuavanju fenomena tepanacije u Evropi.
Davne 1873. Prunierres je na kongresu Association francaise pour lavancement de la science, u Lionu, prikazao lobanju naQenu 1868. godine u jednom
dolmenu kod Aiguieresa (Lozre), zajedno s okruglom kotanom ploicom uzetom s lobanjskog svoda, ime je prvi put ukazao na postojanje praistorijskih
trepanacija. Tu kotanu ploicu nazvao je "rondelle cranienne", smatrajui je
amuletom.
Dalja saznanja o trepanaciji lobanja dobijena su 1876. godine na Internacionalnom kongresu za antropologiju i praistorijsku arheologiju odranom u Budimpeti, kada je Broca u referatu Sur la trpanation du crane et les amulettes
cranienne lpoque nolitique, objavio rezultate svoje obimne studije. Pored
toga to je prikazao veliki broj trepaniranih lobanja i kotanih rondela, uveo je i
termin "trpanation posthume" i "trpanation chirurgicale", ukazujui pri tome
na elemente razlike pri ovim poduhvatima. Postavio je i problem zaivotne
osteoplastine reakcije na rubovima trepanacionog otvora kao glavni kriterijum
za preivljavanje "pacijenata" posle sloene hirurke intervencije, kakva je tepanacija i danas.
Odmah posle Prunierresa i Broce mnogi istraivai su se bavili problemom trepanacija lobanja, pokuavajui, pre svega, da otkriju nepoznate motive koji su uticali na trepanaciju. Tokom XX veka broj otkrivenih lobanja sa
trepanacijom, i kotanih rondela sa njih, naglo se poveao u Evropi, to je dovelo do izlaska brojnih izdavakih prezentacija. Tako na primer 1940. godine
Piggot je objavio listu sa oko dve stotine nalaza, a 1960. godine Hein dopunjuje spisak sa jo oko tri stotine i trideset lobanja sa trepanacijom itd. Do sada je u Evropi prikupljeno nekoliko hiljada lobanja sa trepanacijom, a iji broj
varira od perioda do perioda, kao i od oblasti do oblasti. Recimo, u susednoj
MaQarskoj lobanje sa trepanacijom potiu sa preko 50 nalazita (Nemskeri
1960). Ili, recimo u Bugarskoj, na srednjevekovnoj nekropoli u Odarci od
ukupno 346 skeleta oko 10% je sa tzv. "simbolinim trepanacijama" koje su
najverovatnije imale ritualni znaaj, a vrene su kauterizacijom (Jordanov i
Dimitrova 1991). Treba jo napomenuti da su ove trepanacije, vrene svakako
"in vivo" obavljane samo kod posebno izabranih pojedinaca. Poto su hronoloki mlaQe, trebalo bi pomiljati na njihovo istono poreklo.
Antropologija 4 (2007)

37

Trepanacija...
Na kraju ovog uvodnog dela, ne raunajui kod nas odomaeni izraz ara/
aronjanje, trebalo bi jo rei da termin trepanacija pripada novijoj etnomedicini. Neologizam je starogrkog i francuskog jezika, a najkrae znaenje mu
je probuiti glavu/ lobanju oveka 1Pahl ?\\^3.
***
Dr V. orQevi 1?;;^3 u svom radu objavljenom u Berlinu pominje trepaniranje kod Srba, ali autor ovog priloga smatra da je to vrlo znaajna informacija o tepanaciji, ali ne i poetak naunog bavljenja tim fenomenom.
MeQutim, radovi S. Trojanovia iz ?\00. i ?\22. godine se pak mogu smatrati
poetkom istraFivanja trepanacije u nas. Kao prvi srpski kolovani antropolog
koji je disertaciju odbranio na Univerzitetu u Hajdelbergu 1885. godine na
Grupi za biologiju sa antropologijom, svakako da je znao fenomenu tepanacije da priQe na studiozan nain. Dodue, u svom prilogu na nemakom jeziku
1900. godine S. Trojanovi se zahvaljuje profesoru J. Rankeu koji ga je "inspirisao" da napie jedan prilog o trepanaciji kod Srba za tada vrlo poznati
asopis Correspondenzblat der deutschen Gesellschaft fr Anthropologie, Ethnologie und Urgeschichte, koji je on ureQivao i koji je izlazio u Minhenu.
Treba podsetiti da je to bilo vreme neposredno posle radova Prunierresa,
Broce, De Mortilleta i Parrota, koji su uveli trepanaciju u evropsku antropologiju. Znai, postojalo je veliko interesovanje za trepanaciju u evropskoj antropologiji tog vremena, a pogotovu to se radilo o praksi na onovremenom recentnom stanovnitvu.
Ali, vratimo se S. Trojanoviu i trepanaciji kod Srba.
Za razliku od svojih prethodnika, S. Trojanovi pie o trepanaciji kod Srba, Crnogoraca i Arbanasa krajem XIX veka, to je svakako bio svojevrstan
kuriozum. IzmeQu ostalog, saoptava:
"U udaljenim planinskim oblastima Balkanskog poluostrva odrali su se pojedini
starinski obiaji i nain Fivota sve do danas, a koji su u ostalim delovima Evrope
naputeni pre mnogo stolea kao tetni i primitivni. Pomenuti obiaji su u Zapadnoj
Evropi pobuQivali grozotu, dok su u staroj Srbiji pod turskom vlau kao i u cleoj Albaniji, praktikovani kao neto sasvim obino i normalno. Svi ti surovi obiaji odrFali
su se zbog slabe organizacije, to znai da drFava uopte nije egzistirala, nego plemensko ureQenje. Razlozi zbog kojih su srpski seljaci glave trepanirali su razliite prirode: najee su to povrede zadobijene u ratovima. Drugi razlog je da se trepanacijom reavaju neuralgine bolesti, ludilo i este glavobolje".

Dalje S. Trojanovi 1Trojanovi ?\00: ?; i dalje) kae da njemu nije poznata nijedna druga zemlja u kojoj je Senat (Kuluk ili Veliki Sud3 dosuQivao
koliko ubojica ima "mediku" za trud da plati, a koliko i povreQenom za pretrpljene bolove. Tzv. "cela krv" je iznosila 336 talira i 6 groa na primer u An38

Antropologija 4 (2007)

ivko Miki
drijevici ili 133 talira i 2 groa u Zeti za "mrtvu glavu" u sluaju kada bi pacijent umro, a onaj koji ga je povredio da ne bi morao da zalae svoju glavu ili
glavu nekoga iz svoje porodice. Kod odmeravanja oteenja glave koje su
uzrokovale povredu dostojanstva plaalo se pola "cele krvi" ili 60 talira. Za
izlomljenu nogu polovina sume, a za izlomljenu ruku etvrtina "cele krvi" itd.
Potom kae da kako siromaan ovek esto puta nije mogao povreQenom da
plati kaznu za izdrani bol pri aronjanju, on ili porodica povreQenog traFila
je, a Senat potvrQivao, da se napasnik zdrav-zdravcat aronja, po mogunosti
na istom mestu glave gde je oveka povredio, a to je vreno po onom starozavetnom: oko za oko, zub za zub. To se zvalo "prebiti aru na aru".
Trepanaciju su u Crnoj Gori, Hercegovini i Albaniji sprovodili ljudi iz naroda koji su se nazivali "medig" ili "doktor". Ta vetina je odlikovala i pojedine fmailije u Crnoj Gori, kao to je sluaj sa Ilikoviima, koji jo poseduju
potrebne instrumente.
Prva zabrana trepanacije datira iz 1856. godine od strane kneza Danila.
"Profesionalni lekari" potom najraQe odlaze u Staru Srbiju i albanske oblasti
gde su ivele Toske, gde su nastavili sa starom praksom, a radije su se rado
trepanirali ljudi i u junoj Dalmaciji. Prema saznanjima S. Trojanovia ovaj
obiaj u Srbiji nije bio uobiajen, a ta se u Bosni dogaQalo nije mu poznato.
Naravno da su pojedine osobe iz Srbije prelazile granicu radi operacije, ali u
zemlji nijedna nije naQena.
S. Trojanovi kaFe da je u starije vreme, pre oko 30 godina u odnosu na
1900-tu godinu, sluila jedna sasvim obina trepanaciona testera, a koja se
zvala "ara" ili "trapanj". Sledi opis gde se kae da je to sasvim obina metalna cev prenika do 2cm i duFine izmeQu ?2 i 25cm, na jednom kraju otro nazubljena. Priloene su i dve ilustracije, od kojih jedna predstavlja aru ili trapanj, a druga lobanju u lateralnoj projekciji sa lokalizacijom zone koja se
najee tepanirala (parietalna zona lobanjskog svoda).
Operator je pre izvoQenja trepanacije postizao sporazum sa obolelim ili
njegovom rodbinom, da on u sluaju smrti pacijenta ne bi imao nikakvu odgovornost. Deca ispod 14 godina nisu podvrgavana trepanaciji, kao ni vrlo stare
osobe. Operator je zatim obavljao konsultacije da bi ustanovio moe li oboleli
izdrati ceo poduhvat bez narkoze. Kada to nije bio sluaj, ljudima se
preporuivalo da ? litar, a ene litra, ljute rakije popiju po mogunosti odjednom itd. i sledi opis celog toka trepanacije.
Najpre se opisuje uloga "asistenta" koji drFi vrsto pacijenta. Sledi brijanje
glave, najee gornjeg dela lobanjskog svoda oko 3cm od sagitalnog kotanog
ava. Zatim otrim noem pravi rez po koi u obliku slova Y ili krsta. "Leper"
je specijalni no kojim se skida svo tkivo do kosti. Krv koja se pojavljuje se
skuplja "svilcem". Uzima se ara/ trapanj i polukruno vrti na izabranom mestu
do odreQene dubine kosti. ara se odlae i uzimaju se tri lune kuke 1kukai3,
od kojih jednu preuzima asistent. Na dati znak istovremeno se pritiskaju svi
Antropologija 4 (2007)

39

Trepanacija...
"kukai" i kruna kotana lamela izlazi i lobanje. Kad je lobanja otvorena operator utvrQuje da li ima krvnih podliva izmeQu spoljanje moFdane opne (Dura
matris) i kosti "je li pala krv na mozak". Srebrnom kaiicom odstranjuje krvni ugruak (hematom3, pri emu koristi i instrument na ijem vrhu je komad vate. Posle ovakvog ienja trepanacioni otvor se prekriva spajanjem raseene
koe, ali ne potpuno, da bi se vrila drenaa same rane. Preko rane se stavlja
melem (boletin), a preko njega cirkularni zavoj (na kuak). Operacija je
zavrena i operator dobija berberinu/ berberiju. Koa zarasta za 15 dana. MlaQi i
jai se sasvim oporavljaju za 40 dana, a slabiji i stariji za dva meseca. Jedina
preporuena dijeta je bila zabrana konzumiranja svinjskog mesa.
Potom su navedena imena pojedinih "pacijenata" i "lekara": Bejo KaradFi i
Blagoje urii, koje us trepanirali Radovan Buli iz Timara, odnosno poznati
narodni hirurg Radosav Radievi. Vrlo malo ljudi je umiralo posle trepanacije,
a bilo je i onih koji su se nekoliko puta tokom svog ivota podvrgavali ovom
zahvatu. Jedan ovek se trepanirao posle 20-ih, posle 30-ih i posle 40-ih godina
ivota. Posle smrti grob mu je morao biti otvoren, tako da se na lobanji videlo
sledee stanje: prvi trepanacioni otvor je gotovo sasvim srastao, drugi otvor je
do polovine srastao, a trei se uopte nije smanjio. Sve ovo je notirao dr P.
Miljani, ef saniteta na Cetinju i u Nemakoj kolovani lekar, po emu se da
zakljuiti da je S. Trojanovi ove podatke u potpunosti i sa sigurnou preuzeo.
Zakljuuje da se pre saznanja o trepanaciji kod Srba i Arbanasa u Evropi nita
nije znalo, dok je ona kod vanevropskih naroda bila dobro poznata.
Posle interpretiranog, naravno u skraenoj formi autentinog kazivanja S.
Trojanovia, sledi jedan krai deo koji bi se mogao nazvati istorijat istraivanja ovog fenomena u Evropi i analogije sa vanevropskim prostorom, ali to
nije potrebno parafrazirati ovom prilikom. Na samom kraju rada iz 1900. godine je zahvalnost uglednom profesoru J. Rankeu, a to je ve pomenuto.
U radu iz 1922. godine "aronjanje kod Srba novi podaci", zaista ima
novih podataka o trepanaciji. Odmah na poetku kaFe da su Ilikovii iz Crmnike nahije, vetine i znanja nasledno produavali. "Niko Miov, otac mu i
strievi: Pero i Marko, trapali su, kako oni vele, izmeQu 200 i 250 ljudi (Trojanovi ?\22: ? i dalje). Zatim, da su aru/ trapanj pravili obini seoski kovai
(izgled je opisan u prvom prilogu S. T. kao i sam tok "operacije"). I dalje:
"Meni je pak poznat ovaj verodostojan sluaj. Veljko Babovi iz sela Dulipolje, a
opine konjuke u Crnoj Gori, u svojoj 84. godini aronjat je s uspehom, i posle toga dugo je iveo bez ikakvih rQavih posledica, dok nije umro od starake iznemoglosti, a u
svom selu je sahranjen 1878. godine. Vredi zabeleiti da je on i pre toga, jo jednom u
sredovenim godinama aronjat. Jakovu Goraevu s Omidrijena, selu u Belopavliima,
vleiki deo temenjae bio je razmrskan, i medik mu opisanim nainom smakao bio kou,
koice izvadio, a poto tolika upljina nad mozgom nije mogla ostati u obliku rupe, izree pare od tikve sudovnjae 1sudnice) i umesti zgodno da se rubom zadri povrh lubanje, jer ni po to ne sme da se nasloni i padne na modanu tvrdu opnu (Dura mater).

40

Antropologija 4 (2007)

ivko Miki
Posle spusti povrh nje kou i zaije. Tako okrpljen iveo je punih 15 godina i od druge
bolesti umro, a sahranjen je na Frutaku kod crkve. Medici pristaju samo temenjau da
aronjaju, potiljau itd. ne. Ovo mi je potvrdio izmeQu ostlaih, i Ilija Veljkoiv-Zlatianin u Jagodini, Iva Crnogorac u Parainu i sveenik Vukosav Lutovac u Andrijevici.
Borika savina, rodom iz Morae, aronjata je u selu Dakii u Vasojeviima i dugo je posle toga ivela, nikad bole ne oseajui ni na operisanom mestu, ni u glavi uopte".

Sledi ve opisani sluaj oveka koji je trepaniran tri puta tokom ivota u
razliitim dobima, s nejasnim ishodom zadnje operacije, a zatim vana opaska: "namerno sam naveo gde jo ko od aronjatih sahranjen, da bi se zgodnom
prilikom njihove lubanje kao znaajan nauni objekat prenele u muzej. Svi
pokuaji lepom rei i novcem nisu uspeli, jer uvek uveravaju da bi to bilo
skranvljenje milih pokojnika".
Upravo ova opaska S. Trojanovia da se trepanirane lobanje prenesu u
muzej, a da je on zbog toga zabeleio mesta sahrana direktno potvrQuju njegov nauni pristup ovom fenomenu ne samo u antropologiji. Poetkom __
veka on je u trepaniranim lobanjama video "znaajan nauni objekat", a to
svakako treba da bude apostrofirano i ovom prilikom.
Na strani 4 navodi i zabeleku J. Cvijia, "koja je po svojoj originalnosti
jedinstvena. On (J. C.) je doznao od peanskih i drugih uglednih Arnauta, da
je eim 1narodni lekar), pod jemstvom krvi aronjao Arnautina, to jest ako mu
bolesnik pod noem umre, on je glavu zalagao. Neki put se, razume se, moglo
za glavu poravnati i novcem", to pokazuje da je bilo i fatalnih ishoda tokom
ili posle same trepanacije.
Vaan detalj sa strane 5 je gde kae: "nita nisam mogao da doznam o
aronjanju kod Srba u Srbiji, ali nai su ga Vlasi upotrebljavali u selu Zlotu
jo 1907. godine". Svakako da nam je i danas vrlo teko da ovaj Trojanoviev
podatak adekvatno prodiskutujemo.
Drugi prilog S. Trojanovia o trepanaciji zavrava podatkom da Srbi znaju i za
neku vrstu aronjanja kod stoke, to je doznao u Resavi, u selu Strmostenu. Radi se
o "brvljitini" kod ovaca, kod kojih se jednom vrstom ila bui glava. Posle par kapi isputene "prekomerne vode obludela ovca ozdravi", ali od njih sto oko 20 lipe.
"Neka se i ovo zna, moda se i tu skriva neka velika mudrost, pa je ueni ljudi jo
nisu hteli i sami da okuaju 1Trojanovi 1923: 7). Svakako da nam je jo tee da
ovaj podatak prokomentariemo, nego to je to bio sluaj sa prethodnim (Ibid: 5).
M. R. Barjaktarovi 1948. godine objavljuje lanak "O aronjanju (trepanaciji)
u crnoj Gori", koji je objavljen na Cetinju. Ono to odmah pada u oi jeste
injenica da su prilozi iz 1900. i 1922. godine, koji je S. Trojanovi objavio u Berlinu i Skoplju, posluili M. Barjaktaroviu najveim delom za njegovo saoptenje.
U slubi samog naslova, najverovatnije, ono to moemo da konstatujemo, jeste
da se rei Srbi ili kod Srba, ne pojavljuju u celom tekstu. Govori se o trepanaciji
u Crnoj Gori i Albaniji. MeQutim, pojavljuju se samo tri nova podatka
(Barjaktarovi 1948: 555). "Nikola Spahov Dui iz Kua aronjan je jo u detinjAntropologija 4 (2007)

41

Trepanacija...
stvu, a umro je 1930. godine, u osamdesetoj godini ivota". Zatim, "prije dvadeset
godina (1928) umro je u Kuima uveni aronjar Radosav Petrov. On je mnogo
ljudi aronjao, a za njegovog oca se pria da je aronjao preko tri stotine". I, "izgleda da su najuveniji ljekari ove vrste bili Ilikovii iz Crmnice (selo Brelo3,
iji se i kompletan ljekarski instrumentarijum od 1907. godine uva u Muzeju
hirurke klinike medicinskog fakulteta u Moskvi (prema Ilikovi ?\`03".
***
Posle "zatija" od nekoliko decenija na arheolokim lokalitetima u Srbiji
pronalaze se lobanje sa trepanacijom iz praistorijskih i istorijskih perioda. Pravac koji su zapoeli V. orQevi, S. Trojanovi i M. Barjaktarovi
istraivanje trepanacije na recentnom stanovnitvu _I_ i poetkom __ veka
nije nastavljen. Zahvaljujui arheolokim iskopavanjima dolo se do trepaniranih lobanja iz irokog vremenskog razdoblja, poev od drugog milenijuma
stare ere, pa sve do srednjeg veka. To su sledea arheoloka nalazita: nekropola bronzanog doba u Mokrinu (severni Banat), tumul iz gvozdenog doba u
Krivoj Reci (zapadna Srbija), rimski grad i vojni logor Viminacijum 1na uu
Mlave u Dunav), srednjevekovna nekropola u Gamzigradu 1istona Srbija) i
nekropola manastira Davidovice (kod Prijepolja).
Nekropolu bronzanog doba u Mokrinu obradili su i publikovali maQarski
antropolozi Farkas i Liptak (1971). Prema rezultatima njihove obrade na mokrinskoj nekropoli, od oko tri stotine skeleta 9 je bilo sa trepaniranim lobanjama, ali instrumenti za trepanaciju nisu pronaQeni tokom arheolokih iskopavanja. To su sledee lobanje lobanja broj 85 pripada mukarcu u uzrastu adultus, i na njoj su konstatovana tri trepanaciona otvora. Prvi je na eonoj kosti i
ima dimenzije 17x9mm. Drugi je na Suturi sagitalis dimenzija 33x46mm.
Trei trepanacioni otvor je lcoiran nie od prethodnog i ima nepravilan oblik;
lobanja broj 180 pripada eni u uzrastu maturus. Njen trepanacioni otvor je na
eonoj kosti. Dimenzije spoljnog dela otvora su 40x33mm, a
unutranjeg dela su 26x22 mm. Proces zarastanja nije konstatovan, tj. osteoplastina reakcija kosti nije uoena]
lobanja broj 196 opet pripada eni, ali u ivotnom dobu adultus. Iznad leve
one duplje konstatovan je okruglasti rez dimenzija 25x21mm.
Ukazuje na nedovren proboj lobanje. Uz to, na eonoj kosti ima
vie rezova priblino krunog oblika, kod kojih Tabula interna
nedostaje;
lobanja 218 odgovara mukarcu u uzrastu adultus. Na levoj strani njene temene
kosti vidan je okrugao i neodvren proboj dimenzija 26x27mm,
a koji je izveden kosim isecanjem sa spoljne strane prema unutra, tako da je i unutranji prenik neto vei]
42

Antropologija 4 (2007)

ivko Miki
lobanja broj 230 pripada mukarcu u zrelom uzrastu (maturus3. Na eonoj kosti vidan je okrugao zarastao otvor, koji po spoljnoj ivici ima
prenik ^0mm, a po unutranjoj oko ?`mm]
lobanja broj 264 je mukog pola i maturus uzrasta. Na njenoj Saturi coronalis
uoena je nezarasla ozleda dimenzija 27x23mm. Oko 20mm od
ove ozlede prema potiljku nalazi se velika upljina promera
47x21mm, za koju se smatra da je posledica tri trepanaciona
uzastopna proboja lobanjskog svoda;
lobanja broj 273 je opet muka i maturus uzrasta. Na levoj strani joj je lociran
polumeseasti otvor sa najveom duFinom od \?mm MaQarski
antropolozi smatraju da potie od tri proboja elipsoidnih oblika,
iji su prenici najverovatnije 21mm, 22mm i 41mm. Na istoj
strani ove lobanje konstatovana je i zarasla krukasta ozleda ije
su spoljne dimenzije 31x26mm;
lobanja broj 281 je muka u poodmaklom ivotnom dobu (senilis), i ima nekoliko ozleda. Jedna je na levom ogranku Suture lambdoidee. Zarasla
je i ima prenik oko ^0mm. Trepanacioni otvor na eonoj kosti je
spoljnog promera 41x35mm. Potom na levoj strani eone i temene kosti uoene su dve manje ozlede tipa "cum grano salis";
lobanja broj 293 pripada eni adultog uzrasta. Na eonoj kosti ima manji
otvor koji bi se mogao protumaiti kao "simbolina trepanacija".
Kako je kratko ali decidno prikazano, uz prethodnu napomenu da u mokrinskoj nekropoli nisu pronaQeni nikakvi instrumenti koji bi se mogli upotrebiti za trepanaciju lobanja, moglo se videti da je bilo i neuspenih trepanacionih zahvata, odnosno da je bilo i onih sa fatalnim ishodom. MeQutim, to se
tie same tehnike trepanacije lobanja, sudei prema obliku otvora na prvom
mestu, moe se govoriti o starijoj tehnici struganja odgovarajuim metalnim
instrumentima (poto se radi o bronzanom dobu).
Arheoloki lokalitet Kriva Reka se nalazi u zapadnoj Srbiji. Iza nekropole sa
tumulima koji pripadaju starijem gvozdenom dobu izdvaja se lobanja oznaena
brojem 1 (tumul/ zemljana humka I). Pripada mukarcu koji je u trenutku smrti
imao oko 60 godina ivota. Na njenoj kaloti su konstatovana tri trepanaciona
otvora veliine oko 5mm. Dva se nalaze na frontalnoj kosti, a trei je na potiljku. Preliminarno je ovu lobanju publikovao . Miki 1?\;03, a detaljno M.
Schulz 1?\\^3. UtvrQeno je da su trepanacioni otvori nainjeni dugo godina pre
smrti ove individue, i to u razliitim periodima Fivota. TakoQe je ustanovljeno
da su primenjivane "metalne burgije" iji se spolji prenik kretao izmeQu 6 i
;mm. Znai, ovo su najstariji trepanacioni instrumenti tipino kruFnog oblika
izraQeni svakako od metala, ali gde konstatujemo samo njihovu primenu. U
ovom sluaju postavljena je i paleopatoloka dijagnoza: Pachymeningeosis haemorrhalgica interna.
Antropologija 4 (2007)

43

Trepanacija...
Na antikom Viminacijumu, lociranom na uu Mlave u Dunav, lekarstvo je
bilo vrlo razvijeno. To su potvrdili antropoloki nalazi iz do danas iskopanih
oko 13 hiljada grobova. Od tog broja priblino jedna treina otpada na grobove
s kremacijom, dok su ostali grobovi sa inhumiranim pokojnicima. Autor ovog
priloga je od 1976. ukljuen u multidisciplinarna istraivanja Viminacijuma i
antropoloki je pregledao oko 10 hiljada skeletnih individua, a koji su samo delimino publikovani, poto su arheoloka iskopavanja jo u toku. MeQutim, kada se radi o trepanaciji lobanja, interesantno je da je njihov broj izuzetno mali
prema ukupnom broju i skeleta i raznih patolokih promena kotanog tkiva.
Konkretno, uoene su dve lobanje sa jasnim tragovima trepaniranja. To su: lobanja broj 1037 arheoloki iskopana na lokaciji "Vie grobalja" i lobanja broj
2570 sa "Peina" (nazivi prema sadanjim katastarskim jedinicama).
Lobanja 1037 je skoro u celosti ouvana i pripada mukarcu visokom oko
176cm koji je u trenutku smrti imao oko 40 godina ivota. Trepanacioni otvor je
lociran na gornjem delu zatiljane zone, na levoj parietalnoj kosti. Dimenzije su
mu 5x6cm sa spoljne strane i 3x4cm sa unutranje strane. Po ivicama ovog
ovalnog trepanacionog otvora vidi se slabo izraena osteoplastina reakcija kosti, to pokazuje da je ne zadugo posle same trepanacije ovaj "pacijent" i preminuo, ali ne moemo direktan uzrok smrti vezati iskljuivo za neuspean "hirurki" zahvat.
Lobanja broj 2570 je nekompletno ouvana, ali je oiglendo da je trepanacioni otvor bio lociran na levoj okcipito-parietalnoj regiji i da je imao spoljne dimenzije 2x2,5cm. I ova lobanja odgovara mukarcu koji je preminuo u zrelim
godinam ivota (uzrast maturus). Kod ove lobanje trepanacioni otvor je sa
unutranje strane potpuo zarastao, to znai da je trepanacija u potpunosti uspela i da je "pacijent" zasigurno iveo vie godina posle obavljene "operacije".
Ono to je interesantno za obe ove lobanje sa rimskog Viminacijuma, jeste
to je trepanacija na njima obavljena starijom tehnikom struganja kostiju, bez
obzira na konstataciju autora priloga na osnovu linog zapaFanja da je lekarstvo na ovom lokalitetu bilo vrlo razvijeno. Ali, time se otvara jedna druga
mogunost. Viminacijum je kao vojni logor i rimski grad bio jedan centar sa
velikom frekvencijom stanovnika i legionara i civilista tako da je sasvim
mogue da su ove osobe sa trepaniranim lobanjama dole na Viminacijum sa
ve obavljenom "hirurkom" intervencijom na nekom drugom mestu.
Na Viminacijumu je pronaQeno i nekoliko lobanja za koje autor priloga
smatra da predstavljaju zapoete trepanacije koje nisu sprovedene iz odreQenih razloga do svog kraja, ali koje nisu bile ni direktan uzrok potonje smrti tih
individua (videti detaljnije u: Miki 20063.
Arheoloki lokalitet Gamzigrad ima i srednjevekovnu nekropolu sa koje je
poznata i jedna lobanja sa trepanacijom broj 28. Pripada mukarcu koji je u
trenutku nastupa smrti imao oko 45 godina ivota. Njen trepanacioni otvor je
lociran na centralnom delu leve parietalne kosti, a spoljne dimenzije su mu
44

Antropologija 4 (2007)

ivko Miki
2,5x3cm. Ovaj nalaz predstavlja uspeno obavljenu trepanaciju poto je
osteoplastina reakcija kosti toliko jaka da je sa unutranje strane otvor u potpunosti srastao. To znai i da je ovaj pacijent uslovno reeno posle trepanacije Fiveo jo odreQen broj godina, a to je vrlo teko sasvim pouzdano utvrditi (lobanja e detaljno biti publikovana i ilustrovana zajedno sa celom srednjevekovnom nekropolom Gamzigrada3. Ono to iznenaQuje u sluaju ove lobanje jeste injenica da je ona izvedena starijom tehnikom struganja, tako da
konstatujemo da je ona jo prisutna u srednjem veku na naem tlu.
Manastir Davidovica se nalazi kod Brodareva, blizu Prijepolja, sa crkvom posveenom Bogojavljenju, koji je podigao Vukanov sin Dimitrije potonji monah
David 1281. ili 1282. godine. Poto je poznata injenica da su nai srednjevekovni
manastiri pored duhovne istovremeno imali i socijalno-zdravstvenu ulogu, razumljivo je zato da su manastirske nekropole prihvatale najrazliitije ljude, sve do
bolesnih i ubogih. Njihov sastav otuda i za biofiziku antropologiju vrlo esto donosi i iznenaQujue rezultate. Na jedan nain to je i lobanja iz groba broj 149.
Lobanja iz groba broj 149 u Davidovici je relativno slabo ouvana, ali na
eonoj kosti (desna polovina) ima dobro saniran trepanacioni otvor prenika
oko 2,5cm. Pripada mukarcu koji je u trenutku smrti imao preko 60 godina
Fivota. Osteoplastina reakcija je toliko dugo trajala da je trepanacioni otvor
sa unutranje strane u potpunosti presvoQen 1srastao), tako da je oigledno da
je "pacijent" dui niz godina posle trepanacije nastavio svoj ivot.
Kada se govori o tehnici trepaniranja, u ovom sluaju je to tzv. burgijanje.
Sama trepanaciona naprava nazupana cev je imala spoljni prenik oko 2cm
1Miki 20003. MeQutim, i u sluaju Davidovice moe se postaviti ve pomenuto
pitanje. Da li je ova osoba dola u manastir Davidovicu posle obavljene trepanacije, ili je pak u samoj Davidovici bilo sposobnih narodnih lekara, moda i
monaha, koji su bili dovoljno spretni da izvedu komplikovan trepanacioni poduhvat, i to s oiglednim uspehom?
***
Kako je na samom poetku ovog priloga ve pomenuto, realnije je kao
poetak izuavanja fenomena trepanacije uzeti 1900. godinu i prvi prilog S.
Trojanovia. Prilog V. orQevia iz ?;;^. godine, bez obzira to je objavljen
u Berlinu, ipak ne moe parirati referatima R. Pruniresa iz 1873. godine ili P.
Broce iz 1876. godine. Ako prihvatimo prvi, odnosno realniji datum kao
poetak istraFivanja trepanacije lobanja u naoj prolosti, onda vidimo da je
taj vek istraivanja najdirektnije ceo XX vek. On bi se mogao podeliti na dve
istraFivake faze, od kojih svakoj pripada po jedna polovina veka. U njegovoj
starijoj polovini trepanacija se izuavala samo na onovremenoj populaciji
1kraj _I_ i poetak __ veka), i to samo od strane S. Trojanovia i M.
Barjaktarovia, ali ipak uz apostrofiranje i najstarijeg priloga V. orQevia.
Antropologija 4 (2007)

45

Trepanacija...
U mlaQoj polovini XX veka trepanacija se izuava samo na skelentim populacijama, i to iz razloga pojave trepaniranih lobanja poteklih sa arheolokih
iskopavanja iz razliitih perioda prolosti od bronzanog doba do srendjeg
veka. MeQutim, u ovoj fazi vie su prisutni strani antropolozi (Gy. Farkas, P.
Liptak, M. Schulz) nego domai 1videti priloenu literaturu).
Svakako da e novi nalazi, ukljuujui i reviziju starih uz dalji razvoj laboratorijskih metoda, dati vie podataka o ovom segmentu tzv. narodne medicine, s
napomenom da je trepanacija i danas prisutna u savremenoj neurohirurgiji.
Literatura:
Anda, T. (1951), Recherches archologiques sur la pratique mdicale des Hongrois lpoque de la conqueste du pais, Acta Archaelogica Hungarica 1,
Budapest, 251-313.
Barjaktaorvi, M. 1?\`;3, O aronjanju 1trepanaciji) u Crnoj Gori, Stvaranje 1112, Cetinje, 553-557.
Broca, P. (1876), Sur la trpanation au crane et les amulettes craniennes lpoque nolitiques, Paris.
Como, J. (1925), Das Grab eines rmischen Arztes in Bingen, Germania Korespondenzblatt der R. G. K. 3, Berlin, 7-36.
orQevi, V. 1?;;^3, Die Entwicklung der ffentlichen Gesundheitspflege im
serbischen Knigsreiche vom XII Jahrhundert an bis 1883, Berlin, str. 8 i
dalje.
Farkas Gy., Liptak, P. (1971), Antropoloko istraivanje nekropole u Mokrinu,
Dissertationes et Monographie XI, Arheoloko drutvo Jugoslavije, Beograd, 239-271.
Hein, P. (1960), Hufigkeit, Verbreitung, und Lokalisation der Schdeltrepanationen in der europischen Vor-und Frhgeschichte, Med. Diss., Berlin.
Ilikovi, M. (1940), Prilog prouavanju istorije narodne medicine kod junih
Slovena, Biblioteka centralnog higijenskog zavoda u Beogradu XI, Beograd.
Jordanov, J., Dimitrova, B. (1990), Symbolic trepanations in Medieval Bulgaria, Homo 43/3, Mainz-Gttingen, 266-273.
Miki, . 1?\;03, Ilirska praistorijska lobanja iz Krive reke trepanacioni i
patoloki tragovi, Glasnik Antropolokog drutva Jugoslavije 17, Beograd, 163-170
Miki, . 120003, Antropoloka saznanja o manastiru Davidovici, Mileevski
zapisi 4, Prijepolje, 17-28.
Miki, . 120063, Trepanacija lobanja na antikom Viminacijumu antropoloke informacije, Viminacium arheologija i prirodne nauke 1, Arheoloki institut Beograd, Beograd, 9-20.
46

Antropologija 4 (2007)

ivko Miki
Nemeskri, J., Ery, K., Kralovnski, A. (1960), A magyarorsgi jelkpes
trepanti, Antropolgiai Kzlemnyek IV/ 1-2, Budapest, 3-32.
Pahl, W. M. (1993), Altgiptische Schdelchirurgie, G. Fischer Verlag, Sttutgart-Jena-New York.
Piggot S. (1940) A trepanned skull of the Beaker period from Dorset and the
practice of trepanning in prehistoric Europe, Proceedings of the Prehistoric Society, Cambridge n.s. 6, 112-131.
Schulz, M. (1993), Spuren unspezifischer Entzndungen an prhistorischen und
historischen Schdeln, Antropologische Beitrge 4/ A-B, Basel-Aesch,
43-50
Trojanovi, S. 1?\003, Die Trepanationen bei den Serben Ein anthropologischer Beitrag, Correspondenzblat der Deutschen Gesselschaft der
Anthropologie, Ethnologie und Urgeschichte XXXI/ 3, Mnchen, 18-23.
Trojanovi, S. 1?\2^3, /aronjanje kod Srba novi podaci, Juna Srbija 1922,
Skoplje, 1-7.
Ulrich, H., Weickmann, F. (1964), Prhistorische "Neurochirurgie" im mitteldeutschen Raum, Centralblatt fr Neurochirurgie 24, Berlin, 103-121.

ivko Miki
TREPANATION A CENTURY OF RESEARCH IN SERBIA
As a multi-faceted phenomenon, trepanation (or trepanning) received significant research attention in ethnology and anthropology in Serbia. During the
course of 20th century, a number of research papers concerning the phenomenon of trepanation among the population in Serbia at the turn of the centuries
were published, which is a unique case in Europe. On the other hand, trepanned sculls from archaeological sites dating from Copper Age to medieval times were also revealed to the public.
The analytical overview of the previous century in terms of research on trepanation in Serbia reveals that, in its first half, it was primarily concerned with
results of studies conducted on living population, while in its latter half following archaeological excavations it was focused on research and publication of skeletal remains.
This paper offers a brief summary first of its kind of the anthropological
research on trepanation in Serbia. This research has undisputedly yielded some very significant results. However, with the revision of these results, new
excavations, and following methodological and laboratory additions, we can
certainly expect new findings in the future.

Antropologija 4 (2007)

47